ЗГРАДА У РЕСАВСКОЈ УЛИЦИ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ

Transcription

1 УДК (497.11)"18/19" АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ ЗГРАДА У РЕСАВСКОЈ УЛИЦИ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ Сажетак: У оквиру релативно малобројних сачуваних објеката фонда стамбене архитектуре Београда с краја XIX и почетка XX века, зграда у Ресавској улици број 18 је веома значајно остварење. Иако не постоје сачувани архивски подаци о времену изградње и ауторству пројекта, објекат се датује у временски период од године до почетка XX века, а као аутор се наводи истакнути архитекта Јован Илкић. Зграда у Ресавској 18 развијеним просторним планом и репрезентативно решеним екстеријером и ентеријером спада у ред значајних објеката, који одсликавају све стилске вредности академске архитектуре с краја XIX и почетка XX века. Својим ликовним третманом издваја се концепт фронталне фасаде изведен на постулатима високе ренесансне и маниристичке архитектуре Италије, с посебним акцентом на архитектонску пластику и примену слободностојеће декоративне скулптуре. Кључне речи: Јован Илкић, академизам, Ресавска, Београд, фасадна скулптура XIX века Abstract: The building at 18 Resavska Street is an important and representative work of architecture among the relatively few surviving residential buildings from the late 19th and early 20th century in Belgrade. Despite the lack of direct documentary evidence for the date of construction and the authorship of the design, it has been dated to a period between 1883 and the beginning of the 20th century, and attributed to the renowned architect Jovan Ilkić. With its developed spatial plan and high status interior and exterior it ranks among more important designs representing all stylistic features of the architecture of academicism of the late 19th and early 20th century. The concept of the street façade relies on the tenets of Italian High Renaissance and Mannerist architecture, with a special emphasis on the use of architectural ornament and freestanding sculpture. Keywords: Jovan Ilkić, academicism, Resavska Street, Belgrade, architectural sculpture, 19th century Uдо сада објављеној литератури објекат у Ресавској улици број 18 истицан је као репрезентативно здање реализовано у духу академизма, а датован је у шири временски контекст од године до почетка XX века. С обзиром на то да не постоје аутентични архивски подаци о времену изградње и ауторству над пројектом зграде, не могу се с прецизношћу утврдити ни један ни други податак. У сажетом монографском приказу опуса архитекте Јована Илкића, Богдан Несторовић 1 пројекат зграде у Ресавској улици број 18 приписује архитекти Јовану Илкићу, а сам објекат наводи као кућу пуковника Димитрија Јоксића 2 : Према речима потомака Димитрија Јоксића, он је тражио од дворског архитекте да му сагради кућу са сличним елементима и фигурама као на двору. Како је у то доба Илкић био дворски архитекта то је вероватно да је ово његово дело на шта наводи и концепција целе фасаде. Доцније је Јоксић ову зграду продао министру Миловану Миловановићу. У каталошком прегледу београдске архитектуре периода од до године Гордана Гордић зграду у Ресавској улици број 18 идентификује као кућу М. Миловановића 3, датовану на почетак XX века 4. На исти начин предметни објекат идентификује и датира Мирјана Ротер Благојевић 5 у синтетичкој студији и анализи фонда стамбене архитектуре Београда у периоду од XIX до године. 6 У енциклопедијском прегледу архитектуре Београда XIX и XX века, аутор С. Богуновић 7 наводи Илкића као аутора пројекта зграде у Ресавској улици број 18, а годину подизања Према усменом сведочењу архитекте Ивана Здравковића, као сарадник на пројекту учествовао је и арх. А. Бугарски. 9 Сходно наведеним изворима, сви подаци који указују на ауторство и датирање објекта усменог су порекла, па се морају узимати с резервом. 27

2 АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ Сл. 1. Општи изглед уличне фасаде, око Сл. 2. Улична фасада, детаљ централног прозора на првом спрату са скулптурама, На уличном, фасадном платну зграде у Ресавској улици број 18 као главна архитектонска, естетска и стилска карактеристика акцентовани су декоративни елементи изведени у пуној пластици. Током девете деценије XIX века 10 у архитектонском фонду Београда прво се појављују архитектонско-декоративни елементи пуне пластике, попут каријатида и сродних декоративних форми херми и атланта. У том смислу, примена таквих архитектонско-декоративних елемената на уличном фронту подсећа на архитектуру Старог двора, чији је аутор био истакнути архитекта Александар Бугарски 11. Бугарски је уједно био аутор бројних стамбених СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 28

3 ЗГРАДА У УЛИЦИ РЕСАВСКОЈ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ Сл. 3. Ресавска 18, Београд, савремена фотографија Сл. 4. Манојловић палата, Корзо 8, Суботица, савремена фотографија и јавних објеката у Београду с краја XIX века, од којих је мали број сачуван до данас. Истакнут је пример куће К. Месаровића у Кнез Михаиловој 18, из године, у чијој фасадној концепцији се употребљава мотив атланта, као и кућа Павловића и Стаменковића у Кнез Михаиловој број (објекат је порушен), из године, на чијој фасади су имплементиране каријатиде. Тако и у опусу Јована Илкића постоје примери употребе фигуралне пластике попут атланта, каријатида и херми као упечатљивих декоративних мотива, чија је функција наглашавање стамбене зоне piano nobile. Репрезентативан је пример куће М. Павловића из

4 АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ Сл. 5. Улична фасада, детаљ бочног прозора на првом спрату с каријатидама, године, у Улици краља Петра бр и зграде у Краља Петра бр. 21 (објекат је срушен), на којима је имплементиран низ атланта у зони првог спрата, који уједно имају функцију конзола које носе снажно истурен венац. Примена наведених фигуралних декорација постаје опште место европске архитектуре од XV века, као eвокација класичне скулптуралне уметности, а у архитектури Београда у XIX веку и током прве половине XX века овакви мотиви нису реткост, па се њихова употреба стога не може користити као релевантна чињеница за ауторску атрибуцију. Зграда у Ресавској улици број 18, својим развијеним просторним планом, решењем екстеријера и ентеријера свакако спада у ред објеката који представљају све стилске вредности академске архитектуре с краја XIX и почетка XX века, у времену кад је стварала прва генерација аутора академистичког стила, која је у српску средину доносила актуелна европска архитектонска стремљења, дајући тако изванредан подстицај трансформацији Београда по угледу на европске престонице. С обзиром на ограничене финансијске могућности, осим неколико изузетака пре свега јавних објеката профане функције, у овом периоду мало је монументалних дела академизма, и углавном су реализована за стамбене потребе имућнијих грађана. Куће угледних грађана пројектоване су и подизане у то време као приземне и једноспратне, а тек касније се јављају и двоспратне вишепородичне зграде по угледу на примере средњоевропске академистичке традиције. У овом сегменту архитектонског фонда Београда имена Александра Бугарског и Јована Илкића заузимају истакнуто место. Једноспратни стамбени објекат у Ресавској улици број 18 спада у ред најрепрезентативнијих остварења архитектуре академизма моделованих по узорима архитектуре италијанске високе ренесансе. Карактеристични су симетричан концепт и троделна хоризонтална подела уличног фронта. Подрумска зона у виду рустичног сокла изведена је у камену, алтернацијом рустично обрађених квадера, квадера равних површина и дијамант квадера. Зона првог спрата перфорирана је прозорским отворима, са наглашеним централним удвојеним прозором. Декоративна обрада је сведеног карактера, концентрисана око отвора. Испод прозора су парапети равних површина, који формирају постамент плитким пиластрима тосканског реда, изнад којих је архитрав и фриз с класичним флоралним декоративним мотивом гирланди. Међуспратна зона је подељена складним подеоним венцем. Спратна зона је решена као piano nobile, с понављањем ритма отвора приземља, али с лучним прозорским аркадама и наглашеном декоративном пластиком. Парапети отвора су акцентовани балустрадама, а уместо плитких пиластара постављене су каријатиде, које носе архитраве с прекинутим тимпаноном у чијем центру су декоративне вазе. Централни мотив представља пар лучних прозора, надвишених прекинутим троугаоним тимпаноном, на чијим су крацима постављене пуне мушке фигуре, док су бочни прозори надвишени прекинутим, полукружним тимпанонима. Завршни мотив је дубоки кровни венац, који почива на правилно ритмованом низу конзола испод којих су смештени плитки прозори поткровља. Бочна и дворишна фасада су решене симплификовано са акцентовањем хоризонталне поделе путем фино профилисаних подеоних венаца и с једноставним геометризованим оквирима правоугаоних отвора. Просторно је истакнут кровни венац. Најупечатљивији ликовни мотив уличног фронта представља фигурална пластика 14 : каријатида 15 и пар СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 30

5 ЗГРАДА У УЛИЦИ РЕСАВСКОЈ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ Сл. 6. Централно степениште, ентеријер, Сл. 7. Централно степениште са стакленом куполом, ентеријер, мушких фигура. У оквиру историје београдске архитектуре интензивнија примена фасадне скулптуре започиње 80-их година XIX века 16, када српско грађанско друштво почиње да перципира скулптуралну пластику као симбол заштите куће, породице и покровитељства делатности. Ипак, основна функција пуне фасадне пластике остаје естетска. У случају зграде у Ресавској улици број 18, најкарактеристичнији детаљ и уједно централни мотив прочеља јесте средишњи тимпанон, на чијим су страницама постављене две полулежеће мушке фигуре. Десна приказује мушку фигуру коју препознајемо као Зевса 17, с велом изнад главе, и идентична је мушкој фигури на објекту у Суботици, Ул. Корзо 8, познатом као Манојловић палата 18. За леву фигуру можемо претпоставити да представља Посејдона 19. Репертоар пластике који своје порекло вуче из класичних скулптуралних представа био је у XIX веку опште место академске архитектуре. Овакав тип фасадне пластике потиче из каталошке понуде готових аритектонских мотива, с обзиром на то да се у Сл. 8. Декоративни камин, први спрат, ентеријер, многим европским градовима тога доба она производила индустријски. 20 Одабиром појединачних иконографских мотива и алегоријских представа и њиховим компоновањем и применом у оквиру фасада приватних стамбених објеката могла су се тумачити стремљења и статус појединаца, наручилаца. У овом случају може се претпоставити да је иконографски одабир требало да илуструје моћ и утицајни статус наручиоца. Уопштено гледано, у концепцији фронталне фасадне површине објекта у Ресавској улици број 18 примењени су постулати високе ренесансе и маниристичке архитектуре Италије, с посебном акцентацијом репрезентативне архитектонске пластике и применом слободностојеће скулптуре, која по својој форми реинтерпретира Микеланђелову капелу Медичијевих у Сан Лоренцу, Фиренца 21. У урбанистичкој диспозицији објекат је позициониран на регулационој линији и једнострано је уграђен са слободним бочним пролазом, из којег се улази у зграду. Основа је у асиметричној форми. У организацији простора објекат је реализован по централном плану, што је заправо слободна интерпретација концепта широко примењиване академистичке шеме која своје корене вуче из традиције ренесансе, архитектонског опуса Андреа Паладија 22 и немачког класицизма. У средишњем делу објекта смештена је вертикална комуникација, односно монументално трокрако степениште с витким стубовима, на чијем су врху коринтски капители и галерија изнад које се налази светларник. Простор је организован у три тракта, са собама у уличном и дворишном тракту, док су у делу калканског зида ка суседном објекту помоћне прострије. У тракту где су смештене помоћне просторије изведена је вертикална комуникација између спрата и мансардног дела поткровља. 31

6 АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ Од очуваних, аутентичних примера примењене уметности у ентеријеру објекта издвајају се ограда од ливеног гвожђа на централном степеништу и декоративни камин, каљева пећ, у соби на спрату. Током седамдесетих година XX века здање је реконструисано и адаптирано за потребе предузећа Народна радиност, 23 али је сачувана аутентичност објекта. С обзиром на непостојање материјалних доказа о ауторству пројекта зграде у Ресавској улици број 18 у Београду, валоризацију објекта је потребно сагледати у контексту архитектуре краја XIX века. У том смислу, по својој композиционој шеми, репрезентативној унутрашњој организацији простора, димензијама и богатству архитектонске пластике спада у ред значајних остварења стамбене архитектуре Београда с краја XIX и почетка XX века. Посебну вредност зграде представља ликовни третман уличног фронта, чија фигурална пластика спада у ред раних и репрезентативних примера имплементације пуне фасадне пластике на територији Београда. Укупно гледано, цео концепт фронталног фасадног платна с применом богате пластичне декорације из вокабулара историјских стилова, пре свега ренесансе и маниризма, консеквентно је спроведен у духу еклектицизма, карактеристичним за епоху академизма. Такође, аутентична очуваност релативно малог броја репрезентативних примера стамбене архитектуре с краја XIX века у урбаном ткиву Београда чини овај објекат важним и раритетним материјалним сведочанством времена, који служи као историјски извор за проучавање друштвених, економских, социјалних и културних прилика Београда и Србије. Сходно наведеним карактеристикама, објекат поседује значајну архитектонско-урбанистичку и културноисторијску вредност као репрезентативан представник стила и епохе и као материјално сведочанство историјског развоја Београда. в) а) Александар С. Божовић, историчар уметности Завод за заштиту споменика културе града Београда СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 32

7 ЗГРАДА У УЛИЦИ РЕСАВСКОЈ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ б) г) Сл. 9. Техничка документација, снимак стања 2015: а) улична фасада; б) дворишна фасада; в) пресек; г) основа првог спрата. Аутор пројекта: Невенка Новаковић 33

8 АЛЕКСАНДАР БОЖОВИЋ НАПОМЕНЕ: 1] Несторовић 1972: ] Исто: ] Власник куће у Ресавској 18, Милован Миловановић ( ), био је угледни српски правник, политичар и државник. Студирао је права у Београду и Паризу. Био је један од водећих људи Народне радикалне странке и припадао је умереном политичком крилу које се залагало за сарадњу са Двором у циљу остварења својих политичких начела, од којих је најважније било успостављање парламентарне демократије. Радио је као професор међународног и државног права на Великој школи од године, као и на Правном факултету у Београду. Учествовао је у изради Устава из и године и био министар правде ( ), министар народне привреде ( ), министар финансија (1902), министар иностраних дела ( , 1909, ) и председник владе ( ). Ватрени поборник идеје о сарадњи балканских народа. Војнополитички споразум између Србије и Бугарске године представља круну његове дипломатске каријере. Енциклопедија српског народа 2008: ] Гордић 1966: 53. 5] Ротер Благојевић 2006: 101, 105, 109, 111, 219, ] Исто: ] Богуновић 2005: ] С обзиром на ово датовање, објекат у Ресавској бр. 18 представљао би прво остварење Јована Илкића у Београду, настало исте године након дипломирања, доласка у Београд и током радова на уређењу Старог двора, на којима је сарађивао са архитектом Александром Бугарским, у звању краљевског грађевинског саветника. О опусу Ј. Илкића такође у: Ђурић-Замоло 2009: О суделовању Ј. Илкића на уређењу Старог двора, види у: Богуновић: 800; Несторовић: ] У овом усменом исказу архитекта Иван Здравковић се позива на сведочење професора Београдског универзитета Стевана Марковића, који је био сопственик зграде од Богуновић: ] Маринковић 2005: ] О архитектонској делатности архитекте Александра Бугарског види у: Nikić 1972: 63 74; Ђурић-Замоло: 48 69; Кадијевић 2005: ; Богуновић: ] Nikić: 67. Иако Ђурић-Замоло у прегледу изведених објеката набраја и овај, такође изражава сумњу да је аутор Бугарски: Ђурић-Замоло: 56, ] Несторовић: 254, 257. Ђурић-Замоло: 153, 156, 157, ] О употреби фасадне скулптуре на територији Београда: Сикимић 1965; Јаковљевић 1992: ; Маринковић ] Својом формом ова скулптурална декорација припада типу херми. Представљена је као женска полуфигура с драперијом која се спушта од појаса наниже и постављена је на пиластру који се сужава ка постољу. Ликовни третман женских фигура на објекту у Ресавској 18 у Београду одговара иконографској представи каријатида. Порекло херми потиче из античке Грчке, где се овај појам односио најчешће на бисту Хермеса постављену на четвороугаони стуб. Од ренесансе и барока ова форма поприма разне трансформације и обично је представљена као мушка или женска полуфигура у форми пиластра, најчешће декоративне функције у концепцији ентеријера и екстеријера. Enciklopedija likovnih umjetnosti II 1962: 529; Herma#Uses; s:text: :entry=hermae-cn [ ] 16] Први забележени опис фасадне скулптуре у београдској архитектури потиче из четрдесетих година XIX века. Реч је о скулптури куjућeг Вулкaнa, кoja сe нaлaзилa нa згрaди Држaвнe штaмпaриje. О овоме сазнајемо из описа С. Мaрjaнoвићa, из гoдинe. Ова зграда ниje oстaлa сaчувaнa. Jaкoвљeвић: ] Зевс се редовно приказује у лику зрелог мушкарца, бујне косе и браде. Срејовић и Цермановић 2004: ] Rakočević Cvijanov i Džamić 2011: ] Посејдон се у ликовним уметностима представља као достојанствен, зрео мушкарац, с коврџавом густом косом и брадом. Срејовић и Цермановић: ] Поред готових производа архитектонске пластике који су се наручивали, архитекти и вајари су израђивали нацрте за декорације здања, што је била карактеристика нарочито у међуратном периоду. У том случају обично је израда скулптуралних детаља, на основу нацрта, била препуштана ликоресцима и клесарима. Најпознатији декоративни ликорезац у периоду од до године био је Фрања Валдман, који је израдио пластику за већи број јавних објеката, попут Управе фондова, Београдске задруге и др. Маринковић 38; Стојановић 1912: 100, ] Ротер Благојевић: ] Tavernor ] Документација ЗЗСКГБ. Аутори пројекта из године су архитекти С. Вученовић и З. Јаковљевић. ЛИТЕРАТУРА: Богуновић, Г. С. (2005), Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, том II, Београд: Београдска књига, Гордић, Г. (1966), Архитектонско наслеђе Београда I : Каталог архитектонских објеката на подручју Београда : , Београд: ЗЗСКГБ. Ђурић-Замоло, Д. (2009), Градитељи Београда , Београд: Музеј града Београда. Enciklopedija likovnih umjetnosti (1962), Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. Енциклопедија српског народа (2008), Београд: Завод за уџбенике. Јаковљевић, З. (1992), Фасадна скулптура у Београду проблеми заштите, Гласник Друштва конзерватора (ГДК) 16, Београд: Друштво конзерватора Србије. Кадијевић, А. (2005), Естетика архитектуре академизма (XIX XX век), Београд: Грађевинска књига. Маринковић, М. (2005), Архитектонска пластика јавних објеката Београда ( ), магистарски рад, Београд: Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности. Несторовић, Б. (1972), Јован Илкић, београдски архитекта, Годишњак града Београда XIX (Београд): СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ 34

9 ЗГРАДА У УЛИЦИ РЕСАВСКОЈ БРОЈ 18 У БЕОГРАДУ Nikić, Lј. (1978), Iz arhitektonske delatnosti Aleksandra Bugarskog u Beogradu, Urbanizam Beograda 46 (Beograd): Сикимић, Ђ. (1965), Фасадна скулптура у Београду, Београд: ЗЗСКГБ. Стојановић, С. (1912), Српски неимар, Београд. Mr Rakočević Cvijanov, M. i Džamić, N. (2011), Fasadni reljefi i skulpture u zaštićenom jezgru Subotice, Subotica: Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica. Ротер-Благојевић, М. (2006), Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Београд: Архитектонски факултет : Орионарт. Срејовић, Д. и Цермановић, А. (2004), Речник грчке и римске митологије, Београд: ЈП Службени лист СЦГ. Tavernor, R. (2000), Palladio and Palladianism, London: Thames & Hudson world of art. Напомена: Извор илустрација бр. 1 5 и 7 12, Завод за заштиту споменика културе града Београда Извор илустрације бр. 6, Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица Summary: ALEKSANDAR BOŽOVIĆ THE BUILDING AT 18 RESAVSKA STREET IN BELGRADE There is no documentary evidence for the date and authorship of the building at 18 Resavska Street in Belgrade. It has been dated to a period between 1883 and the beginning of the 20th century, while a published oral communication suggests that it was designed by the architect Jovan Ilkić. The building s developed spatial plan and representative exterior rank it among significant designs representing all stylistic features of the architecture of academicism of the late 19th and early 20th century. The most striking visual motif of the street façade is the use of figural sculpture: caryatids and two male figures. A more intensive use of architectural sculpture in Belgrade began in the 1880s, when the well-to-do urban classes began to appreciate its potential to symbolise the protection of the house, family and occupation. This type of architectural decoration was offered in catalogues of motifs for architectural and other sculpture, and the choice of particular iconographic motifs and allegorical representations and their combinations used on the façades of private residences was expressive of the aspirations and social status of their owners. The concept of the front façade of the building at 18 Resavska Street essentially draws inspiration from the tenets of Italian High Renaissance and Mannerist architecture, with a particular emphasis on architectural ornament and the use of freestanding architectural sculpture, which in terms of form is a reinterpretation of Michelangelo s Medici Chapels in the Florentine basilica of St Lorenzo. Given the relatively small number of representative examples of residential architecture of the late 19th century that survive in the original state in Belgrade s urban fabric, this building is an important and rare testimony to its times, constituting a historical source for the study of social, political, economic and cultural history of Belgrade and Serbia. ILLUSTRATIONS Fig. 1 Front façade, ca 1980 (CHPIB) Fig. 2 Street façade, central first-floor window with sculptures, detail, 2013 (CHPIB) Fig Resavska St., contemporary photograph (CHPIB) Fig. 4 Manojlović Palace, 8 Korzo, Subotica, contemporary photograph (Inter-municipal Institute for the Protection of Cultural Monuments, Subotica) Fig. 5 Street façade, side first-floor window with caryatides, detail, 2013 (CHPIB) Fig. 6 Interior, central stairway 2013 (CHPIB) Fig. 7 Interior, central stairway capped by a glass dome, 2013 (CHPIB) Fig. 8 Decorative fireplace, first floor, 2013 (CHPIB) Fig. 9 Existing condition survey plan, 2015: a) street façade; b) courtyard façade; c) cross-section; d) first-floor plan (author: Nevenka Novaković) 35