Представљамо Вам ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ! Демократска странка Истраживачко-издавачки центар

Transcription

1 Представљамо Вам ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ! Демократска странка Истраживачко-издавачки центар

2 МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК Представљамо Вам ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ! Приредили Слободан Гавриловић Тања Милисављевић Београд,

3 ХАЈДЕМО У ПЛАНИНЕ! Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) iic@ds.org.yu Вршилац дужности главног и одговорног уредника: Душан Обрадовић Уредник едиције: Сања Јовичић Приредили: Редакција: Слободан Гавриловић Тања Милисављевић Слободан Гавриловић Сања Јовичић Тања Милисављевић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: ISBN Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Графостил, Крагујевац

4 Сажетак Планинарство као јединствена човекова активност има дугу традицију у свету и код нас. Похођење планинa, односно природе из чисте радозналости, задовољства, а касније и рекреације ради, вишевековна је традиција урбаног човека. Професор Јован М. Жујовић ( ) oснивач je и први председник Српског планинарског друштва СПД. Oснивачкa скупштинa одржана je 27. маја и 17. јуна године (по старом календару). Најзначајније акције након оснивања биле су: изградња павиљона на Авали, пошумљавање од Карабурме ка Лаудоновом шанцу и већи број излета у ближу околину Београда. Из тог времена издваја се као масован и успео излет на Ртањ, године. Претече организованог планинарства у Србији су значајне личности које су потекле из редова студената и ђака који су се школовали широм Европе. Великани планинарског покрета у Србији су поред Јована Жујовића: Јосиф Панчић ( ), Јован Цвијић ( ), Милан Ђ. Милићевић ( ), Јулије Драшкоци ( ), Љубомир Ненадовић ( ) Планинарски дом је неодвојив од планинарства. Неопходан је за његово постојање, дуже кретање и боравак на планинама. На Авали је године подигнут наш први планинарски дом. Сада их у Србији има преко педесет. 3

5 Хајдемо у планине! 1. Основни предуслови Планинарство и његове специјализоване делатности: алпинизам, пећинарство, планинарска и спортска оријентација, спортско пењање, преживљавање и исхрана у природи и Горска служба спасавања васпитавају своје чланове да упoзнају лепоте своје и иностраних земаља, јачају физичке, а самим тим и психичке способности зa развијање индивидуалних карактерних особина: стварање навика за живот у заједници, развијање другарства, пријатељства, опрезности, одлучности, смелости, самопожртвовања, самоодрицања, подређивања сопствених могућности групи као целини... Да бисте се бавили планинарством неопходни су: љубав према природи и очувању њене лепоте и чистоће, заштита флоре и фауне, физичка припремљеност, одговарајућа одећа, обућа и техничка опрема, постепено, али стално, стицање искуства и знања кроз одговарајуће школе и течајеве. Планинарство je здрав спорт, планина задивљује својом лепотом, али је и ћудљива: не воли оне који су неспремни или се нису припремали за сусрет с њом у било ком смислу, посебно зато што се у једном дану могу доживети сва четири годишња доба. А њих треба дочекати припремљен и опремљен! 4

6 2. Пријављивање за акцију излет Пријавите се на акцију ако оцените да вaше могућности одговарају условима које ће вођа акције изнети приликом обавештавања о акцији/излету. Oбавезно присуствујте састанку учесника који ће заказати вођа акције да детаљнo објасни план пута и да процени, у зависности од вашег искуства, физичке кондиције и опреме са којом тренутно располажете, да ли ће планирана акција за вас бити задовољство или ћете се суочити са тешкоћама које вас, после акције, могу дефинитивно наљутити и одвојити од планинарства заувек. Ако вам вођа акције препоручи да одустанете од aкције коју он организује и да одете на неку лакшу и блажу планину, где можете сатима пешачити и уживати у лепоти природе, чистом ваздуху и дружењу, припремајући се постепено, у физичком смислу, за јаче акције послушајте га. 3. Вођа акције вођа успона Вођа акције je планинар који одлично познаје планину која се походи или искусан планинар који се претходно, до детаља упознао са свим од чега зависи успешна организација, превоз, смештај и успон на одређени врх. Вођа акције се пријављује за организовање и вођење излета на личну иницијативу. Oн у име друштва организује акцију, није административац или чиновник већ званично лице које је одговорнo уколико се било шта негативно деси његовом кривицом, али 5

7 није одговоран за дешавања која су последица нечије самовоље или непоштовања одлука вође пута. Препоручује се да вођа акције, поготово уочи акције на високе планине, обавезно одржи састанак са кандидатима, где ће их детаљно упознати са програмом, очекиваним тешкоћама и проблемима. Тада ће их детаљно обавестити како треба да се обуку и шта треба да понесу од хране и резервне опреме. Истовремено, стећи ће утисак о сваком кандидату и његовим могућностима. Вођа има дискреционо право да на акцију не поведе планинара/планинарку који су на претходној акцији правили проблеме, њему или другим вођама акција. 4. Ваш однос према вођи акције/успона/излета Што имате мање искуства у планинарењу, то је већа ваша обавеза да се у припреми акције и у њеној реализацији стриктно држите програма, наређења, савета или упутства вође. Ваше понашање у превозном средству, на путу према дому, у дому, на успону, на повратку са успона, ваш однос према осталим учесницима, вођи, планинарима и мештанима које сретнете, треба да покаже ваше карактерне особине и мотиве који су вас довели у планинарство. При томе је веома важно да се што више прилагодите средини која вас окружује и да својом озбиљношћу и залагањем покажете да вођа акције није погрешио када вас је повео у планину и да може у сваком тренутку рачунати на вас, вашу сарадњу и помоћ. Не удаљавајте се у планини од групе или не одлазите на своју страну без знања и одобрења 6

8 вође, јер можете доживети непријатност, незгоду или несрећу и тимe довести у питање благовремени повратак целе групе. Упознајте се са планом пута што детаљније како бисте избегли непријатно или досадно запиткивање. 5. Опрема Ранац, јер руке морају бити слободне (нe: ташне, несесери, торбе, кофери). Гојзерице или дубоке ципеле са ребрастим ђоном, јаке и непромочиве, довољно простране да можете навући три пара чарапа (памучне кратке, термо кратке, вунене доколенице), како зими тако и лети, јер само тако можете сатима ходати без бојазни да вам се појаве пликови. Са потпуно новим, неразгаженим, гојзерицама/ципелама не крећите у планину. Панталоне, сомотске или памучне (никако фармерке, јер су тесне, а када се наквасе, хладне су и тешке, па доводе у опасност здравље, нарочито зими), по могућству посебно шивене или једноставно повезане пертлом испод колена; затим зими или када је хладно, без обзира на годишње доба, топао доњи веш (и доле и горе) или вунене хула-хоп чарапе и било какве камашне (наглавци од сукна или коже) до испод колена или глежњаке који спречавају продор снега, кише или росе у ципелу. Синтетичка мајица или поткошуља, синтетички џемпер (по могућству ролка са рајсфершлусом, у случају велике хладноће или јаког ветра одлична је заштита за уста и нос), памучни или вунени шал, затим перјана јакна (сличне дебљине лети и зими), тања ветровка, капа платнена лети, вунена зими (да може се навуче на уши или, ко 7

9 има осетљиве бронхије, на нос и уста). У случају кише или снега најбоља заштита је кабаница која прекрива и ранац. Исти циљ се постиже, уколико нема ветра, помоћу кишобрана. Сва наведена опрема штитиће вас и заштитити у планини, а то значи, сачуваће вам здравље. Важна напомена: као превентива препоручују се еластични стезници око скочног зглоба, или бандажирање завојем. Повреда скочног зглоба, било ког степена, веома ће утицати на вашу планинарску каријеру. У резервну опрему спадају чарапе, доњи веш и кошуље. Колико ћете тога понети и употребити зависи од дужине излета, акције, таборовања, личних навика и временских услова. У принципу, треба понети толико да се и после последње кише, по уласку у превозно средство, можете комплетно пресвући у суву одећу. Зато резервну опрему пакујте у непромочиве пластичне кесе, као и обавезну опрему која тренутно није на вама. Одећа и обућа у планинарском дому Патике или папуче. У планинарским домовима гојзерице се скидају непосредно после уласка у дом. Памучна или синтетичка тренерка има вишеструку намену: за облачење у дому, након доласка, или након повратка са успона, или за ближе шетње око дома. За спавање је најпогоднија пиџама ако је смештај у заједничким собама, што је веома чест случај. На дужим турама, нарочито зими, тренерка успешно замењује пиџаму. 8

10 Остала опрема Документа (лична карта, здравствена књижица и планинарска легитимација). Средства за хигијену (пешкир, сапун, паста за зубе, крема за заштиту руку, крема за висинско сунчање, влажне марамице, талк, крема против оједања, тоалет папир, прибор за бријање, чешаљ или четка за косу, спреј за суво прање косе, шампон за прање косе, спрејови против знојења ногу), омогућиће вам да, без обзира на умор, знојење или прашину, одржавате личну хигијену на потребној висини. Ако идете на снег или ако су вам очи осетљиве на сунце, обавезно понесите наочаре за сунце са назнаком UV protection. Коришћење обичних, затамњених наочара се никако не препоручује преко 1000 m надморске висине! Даље, једна он неопходних ствари је батеријска лампа са резервним улошком и сијалицом. Често, у доласку у дом, у повратку са целодневног излета или у поласку на успон, ако се полази по мраку, батерија је неопходна. Лети добро дођу кратке панталоне (шортс), купаћи костим и гаћице за купање. Игла и конац такође треба да су саставни део ваше опреме. Планинаркама се препоручује да на излете не носе никакав накит и шминку. Поједини излети, походи, логоровања или слетови планинара захтевају спавање под шатором. Шатор се може купити, али сигурно не на почетку планинарске каријере, односно може се изнајмити. За шатор је неопходна врећа за спавање и одговарајућа пластична или сунђераста маса за испод вреће (армафлекс). За ту сврху је најбољи пластични или гумени душек који чува леђа и бубреге од прехладе, 9

11 а на реци или на мору (ако се боравак у планини завршава на мору) може послужити на води. Приликом спремања опреме треба водити рачуна о тежини гуменог душека. И на крају, списак опреме не би био потпун без воде и чутурице. Чутурица није лагана, поготово када је пуна сока или воде, али је неопходна! Некоме је тешко да носи воду, а вода се у планини никоме не нуди, али се не одбија. Уместо чутурице може се користити пластична боца. Стаклена боца се не носи у планину! У недостатку потребне опремe ризикује се стицање ружне навике гребања и позајмљивања. 6. Храна Без обзира да ли је могућа исхрана у дому, треба увек понети нешто мало хране. Може доћи до застоја у саобраћају, може се аутобус или воз покварити, и због свега тога треба имати бар два сендвича, чоколаду, воду или сок. У случају да се храна носи ( храна из ранца, како се то популарно каже), још код куће треба тачно израчунати: доручак (џем, паштета, сир за мазање, чај у дому), ручак (сухомеснати производи, шницле), вечера (слична као доручак, уз обавезну супу) и тако унапред прорачунате количине хране набавити и понети. Ако заједно иду двојица, двоје или две, комбиновање хране смањује укупан трошак. За успон обавезно понети: неколико сокова у фолији (најбољи је лимун), чоколаду или било шта јако слатко и издашно, лимун, пар коцки шећера, суве шљиве, грожђе или смокве, бадеме или орахе, што је апсолутно 10

12 довољно и за вишечасовне веома тешке акције или успоне према врху. Наравно, ко воли и није му тешко да носи, ту су и разни зачини у тубама: парадајз, сенф, хрен, мајонез, затим лук (бели и црни), бибер, со... Нож, виљушка и кашика могу се наћи у дому, али се могу и понети, поготово ако су од пластике, а пар папирних и једна платнена већа салвета омогућиће да се може обедовати на земљи или на стени. Што се тиче количине хране, немојте претеривати! Што се тиче алкохола и цигарета, пре и за време успона, правило каже: никако! 7. Апотека Планинари, нарочито они млађи, почетници и мање искусни, када крену у планине, најчешће не носе никакве лекове. На крају Подсетника је поглавље Апотека у ранцу. Списак лекова уз објашњења, не значи да све што је наведено треба да носите! У принципу Основни прибор и Додатни прибор треба сваки планинар да има. За вишедневне или вишенедељне акције, препоручљиво је, при избору потребних лекова консултовати свог лекара, уз предочавање где се иде, поготово ако сте хронични болесник, а вођа акције, у том случају може предложити учесницима акције заједничко финансирање торбице Прве помоћи чији ће садржај бити одабран уз савете лекара. Планинари(ке) који су хронични болесници: слабости срца, плућни болесници и они који имају камен или песак у урогениталном тракту или у жучи не би смели да се пријављују на вишедневне акције, односно било које где се захтева већи напор од уобичајене 11

13 шетње по граду или најближем излетишту! Употреба антибиотика и свих других лекова који могу изазвати алергију, на дужим турама дозвољена je искључиво по претходној препоруци вашег лекара. Лекове носите у оригиналном паковању и водите рачуна о року трајања који је назначен. Разне болести су, веома често, последица прљавих руку! Што се тиче воде, треба је понети од куће у чутурици или пластичној флаши, а у планини чутурицу пунити из озиданих, затворених извора који имају излазну цев. Вода гаси жеђ најбоље и незаменљива је у случају дехидрације организма. Што се тиче обнављања витаминских састојака у организму (магнезијум, калцијум...), одличне су комбинације газираних пића (минералних) и густих или бистрих сокова! 8. Паковање опреме и хране Планинар са мало већим искуством има сталан списак опреме и сталан списак хране и лекова. У зависности од годишњег доба, тренутних метео-услова, веродостојне прогнозе, као и од броја дана боравка на путу и на планини, праве се спискови за ту акцију и по њима се пакује опрема и набавља храна. Опрема се пакује у ранац, по групама, у пластичне кесе (тренерка комплет или резервне панталоне у џеп ранца који је до леђа, веш у једну кесу, кошуље и џемпери у другу, резервна или остала опрема у трећу кесу итд.), апотека и средства за хигијену више према врху ранца, уколико на поклопцу ранца не постоје два широка џепа у која могу да стану и документа и патике или папуче. Влажне марамице носите у џепу. 12

14 Храна се носи у пластичној или металној кутији и то при врху ранца. Сендвич, слаткиши, воће, сокови или вода у чутурици стављају се у бочне џепове ранца. 9. Понашање у возу Ако се путује возом, састанак се заказује најмање 60 минута пре поласка воза. Немојте да касните! Поред вашег, имате право да заузмете још само једно место. Никако немате право да стојећи на вратима празног купеа бирате друштво, јер су сви појединци, чланови групе равноправни у свему, па и у добијању места у купеу. Постоји прећутан договор да се светло гаси чим прође контрола карата, односно полицијска контрола. То ће изазвати тешкоће онима који не могу да спавају у возу, али је необично важно да се што пре навикнете, јер већ првог наредног дана, у већини случајева, предстоји не баш лак успон до дома и због тога треба чувати снагу. До доласка кондуктера има довољно времена да проћаскате са својим сапутницима, да прочитате новине, па чак и да нешто поједете пред спавање. Са кондуктером или са полицајцем немате никакве потребе да ступате у дијалог или објашњавање. За то је, ако буде потребно, искључиво надлежан вођа акције. Aко је велика гужва у ходнику, немојте шетати од купеа до купеа или од вагона до вагона. Ако морате да изађете у WC, замолите некога да вам прави друштво. Долазак на последњу железничку станицу је обично у јутарњим часовима. Када воз улази у станицу на којој група силази, сви треба већ да су у ходнику, са 13

15 ранчевима на леђима. При повратку са акције не заборавите да се поздравите са учесницима и вођом. 10. Врсте планинарских акција Планинарске акције чине: излети, походи, таборовања, биваковања, планинарске трансверзале и планинарска такмичења. Излети трају од један до четири дана у зависности од годишњег доба, односно укупног броја дана за државни празник. Походи су акције у трајању и до 20 дана. Изводе се најчешће за време годишњих одмора и у иностраним планинама, обично уз организован аутобуски превоз. Таборовање је организован шаторски табор у вишедневном трајању са конкретним програмом: планинарске школе, теоретски и практични део, течајеви специјализованих јединица са практичним вежбама, успонима на оближње врхове примена теоретских знања. Биваковање је коришћење природних заклона (настрешица стена, пећина и сл. лети) и вештачких заклона ископаних или озиданих у снегу и леду, све то уз коришћење сопствене опреме (подметач, врећа, ранац, уже, поливинилско платно или шаторско крило). Планинарске трансверзале су посебно обележене планинске стазе које воде преко једне или више планина. Учесници купују трансверзални дневник у који уносе фотосе контролних тачака или печате и након обиласка трансверзале добијају одговарајућу значку. Планинарска такмичења су углавном такмичења екипа у оријентацији у планини помоћу класичне географске карте и бусоле и одржавају се већином ноћу, а оријентиринг 14

16 је такмичење појединаца у више категорија, такође уз помоћ специјалних карата. 11. Кретање у планини Планине нуде неизмерно задовољство и здравље, али и опасност! Због тога постоје одређена правила игре која омогућавају, наравно, ако се поштују, да акција буде задовољство и да здравствена вредност планинарства максимално дође до изражаја. Једно од првих правила је да треба ићи маркираним путем (марка је: два круга црвени спољашњи и бели унутрашњи, пречника до 15 cm). Вођа мора апсолутно познавати и пут и околину где води групу. Ако је група различитог састава (планинари са одличном или слабијом кондицијом, при томе мешовити састав млађих и старијих), вођа је обавезан да о томе води рачуна и да група обавезно има на зачељу два или три искусна планинара у одличној физичкој кондицији. Планинари без кондиције, односно физички неспремни не пријављују се на високогорске акције. Брзина пешачења у планини зависи од профила терена (равница, успон, низбрдица), а при одређивању брзине ( темпа ) хода кретања вођа треба да има на уму: расположиво време, доба дана, састав групе, метеоролошке услове и треба да рачуна с тим да не измори групу, јер појединци, па чак неки пут и цела група, морају имати довољно снаге да усред ноћи крену некоме у помоћ, при чему треба рачунати и на ношење евентуално повређених или унесрећених! Ако је колона дугачка или се развлачи, важно је да се на раскршћу као и на непрегледном терену оставља веза 15

17 са предњим делом колоне. Најбољи планинари су они који могу цео дан да иду одређеним темпом да би извршили задатак, али да и по повратку у дом, у случају потребе, неколико сати или целу ноћ траже залуталог планинара или смучара. Стећи такву кондицију мора да постане основни задатак сваког планинара који жели да буде лично задовољан, а да и други могу рачунати на њега. У планину никада не треба ићи појединачно. На акцијама и походима треба да буду најмање тројица, јер ако би један био повређен, двојица му могу помоћи при кретању; а у случају да један буде потпуно онеспособљен за кретање, један би остао код повређеног, а други би пошао за помоћ. Пут од превозног средства до дома је углавном од једног до три часа пешачења. Најлакше се пешачи са полупразним стомаком. Сендвич, чоколада, сок или вода довољно ће вас заситити док не дођете до дома. Не стидите се ако имате потребу да скренете с пута или изостанете од колоне. При томе обавезно обавестите првог до себе, а ако је задржавање дуже, обавезни сте да са тиме упознате зачелног. Застанци се планирају, у принципу, после 45 или 50 минута пешачења. За то време најважније је сачувати постигнуту температуру тела и то на тај начин што ће се одмах обући кошуља, џемпер или виндјакна, рукавице и капа, нарочито зими, поготово ако је застанак на отвореном простору, гребену и ако дува ветар. После три часа пешачења обавезно планирати најмање пола часа одмора, наравно ако то временске прилике дозвољавају. При томе никако не седати на снег или влажну земљу, већ извући део опреме или сести на сопствени ранац. Вођа акције одређује место 16

18 застанка и одмора водећи рачуна о тренутним временским условима, могућностима седења, постојању извора воде, нарочито када је реч о одмору или задржавању због доручка или ручка. 12. Долазак у дом По доласку у дом одмах се пресвуците, без обзира да ли сте се ознојили или не. Уз топао чај сачекајте распоред смештаја по собама. У дому сте обавезни да се придржавате кућног реда, односно да не будете бучни, да не захтевате превише и да опрему и инвентар дома чувате као своју личну имовину! 13. Пушење и алкохол Штетно дејство дувана и алкохола у планини се вишеструко повећава. Једна цигарета на успону, то је десет цигарета у граду. Цигарета значајно убрзава замор, појединцу успон постаје непријатан и тежак, што успорава кретање групе, и самим тим угрожава извођење планинарске туре у односу на планирано време успона, боравка на врху и повратка у дом или у превозно средство. Са алкохолом је слично, с тим што он додатно ноге чини несигурним, што је посебно опасно при савлађивању експонираних детаља у високогорским акцијама или при спуштању. 17

19 14. Вече у дому Свако ко жели да издржи тешкоће и напоре сутрашњег успона мора умерено да вечера и рано да легне. Кућни ред обично прописује задржавање у трпезарији до 22 часа, али се увек нађе понека ноћна птица којој је рано да иде на спавање. Посебно је неприхватљиво понашање као што су галама и вика кроз ходник или у заједничкој спаваоници, након одласка на спавање после договореног времена. То је разлог да се такви планинари не нађу на списку учесника за идући излет! 15. Понашање на успону У техничком смислу, планинарска акција углавном има два циља: од дома извршити планирани успон на договорени врх, па се вратити у дом. Или другим путем у долину, до превозног средства пa дo дома. Или од дома уз свраћање у успутне домове, па и евентуални успон на оближњи врх који је у близини трасе пута. Само у случају да се врши успон на врх и одмах се враћа у исти дом, потребно је понети храну предвиђену за успон и пресвлаку. У осталим поменутим случајевима све се носи са собом. За то је веома погодан мали ранац који се носи у ранцу. За пут према врху, обично добро маркиран, вођа акције одређује темпо ходања. Ћутање и дубоко дисање од почетка до краја успона и равномеран ход су основни услови да се попнете без већег замора. Ако о томе водите рачуна, биће вам увек лакше од неког или неке причалице који, уз то, иду час брже, час спорије. Уколико вођа пута процени да времен- 18

20 ски услови веома отежавају или спречавају извршење успона, обавезан је да прекине успон и да групу врати у најближи или у полазни дом. Свако понашање које се супротставља одлуци вође у том тренутку или одвајање појединца и продужавање успона без сагласности вође представља прекршај који може довести до искључења из друштва. Вођа је довољно искусан да процени временску или другу ситуацију и увек ће бити времена да се излет/акција понови у целини, тим више што се на поједине или на већину планина иде више пута. 16. Одлазак из дома Приликом доласка у дом добија се постељина. У одласку из дома свако је обавезан да ћебад, јастучнице и чаршаве сложи на одређено место. У собама није дозвољено пушење, обедовање и конзумирање алкохола. За разне отпатке у већини домова у соби постоји корпа, а уколико је нема, отпаци се стављају у пластичну кесу и при одласку износе из собе и остављају на за то одређено место. Спуштање у долину мора бити у организованој колони где се посебна пажња обраћа на сва евентуална изостајања или лутања. На зачељу морају бити најмање три искусна планинара. Позната је чињеница да се у повратку са успона или на повратку у долину дешава више незгода него приликом успона. Зашто? Aко је врх освојен, влада победничка еуфорија, умор чини своје, пажња попусти, не пази се на сваки корак на путу и незгода је ту! Зато, врло опрезно и у повратку када се иде брже! 19

21 Упознајте се претходно са планином на коју идете Корисно је пред сваку акцију погледати карте предела кроз који ћете проћи и прочитати нешто о том делу наше земље или о тој планини. Није увек остварљиво, али треба се залагати да вођа, или неко ко то уме да уради, припреми краћи текст о намераваној акцији, који може да буде део писаног материјала који припрема вођа. Будите пажљиви и колегијални Ако се крећете кроз шумарак и ако себи правите пут на тај начин што хватате врхове грана, никако их не пуштајте из руку док нисте обратили пажњу на планинара или планинарку иза вас. Или задржите грану док је он или она не прихвати или прође, или, практичније, избегавајте уопште хватање гране. Ако је на путу препрека, сагните се и уклоните је. Ако сте на клизавом путу, будите каваљер према свакоме ко не може успешно да савлада клизавицу. Ако видите да неко тешко иде, понудите бар мало да помогнете или се договоритe са неким другим и заједнички, између себе, понесите ранац онога ко тешко иде из било ког разлога. Не бацајте камење низбрдо, не газите орање или ливаде, не идите изван постојеће стазе. Не берите воће, уколико вас мештанин не понуди! 20

22 19. Будите дружељубиви У планини и у дому ретко ћете видети да неко седи усамљен или да једе сам из свог ранца. У планинарству, нарочито приликом обеда, највише долази до изражаја жеља за дружењем, при чему се седи заједно, од многих менија прави се јединствен, а од једног гласа хор, који у дугим вечерима у планини ствара посебну другарску и пријатељску атмосферу. Не будите саможиви у било ком погледу! 20. Чувајте природу не загађујте околину! Не бацајте отпатке од хране, конзерве, пластичне кесе и сл. Не остављајте на застанку иза себе гомилу отпадака. Наше дивне планине не би смеле да постану сметлиште, јер ако се о томе не води рачуна, једнога дана у планини ће нас дочекати ђубре, смрад и осећај да смо изневерили нашу велику љубав. 21. Чувајте цвеће! Запамтимо: цвет је најлепши у природи када је неубран! Ако волите цвеће и дивите му се, пустите га да живи у својим природним условима. Ретко планинско цвеће је законом заштићено. Планинар је чувар природе! До виђења у планини! 21

23 Великани планинарског покрета у Србији Јосиф Панчић ( ) Рођен је у Брибиру, код Ријеке. Основну школу похађао је на немачком језику у Госпићу, а гимназију у Ријеци на италијанском и латинском језику. Студије филозофије завршио је у Загребу, али његова љубав су биле природне науке. По наговору пријатеља, у Пешти је уписао и завршио медицину. За време једне стручне посете Бечу, године, сусреће се са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем и на њихов наговор године долази у Србију са супругом и сином. Радио је као лекар у фабрици стакла, а затим као окружни лекар у Јагодини и Крагујевцу. Сваки слободан тренутак користио је да сакупља биље и минерале по околним планинама. Године изабран је за дописног члана Друштва србске словесности, претече Српске краљевске академије наука и уметности. Године др Јосиф Панчић изабран је за професора више природњачких предмета на београдском Лицеју, који касније прераста у Велику школу. Панчић је походио многе планине и пределе, али му је у Србији најомиљенији био Копаоник. Први пут je био на Копаонику 1851, а последњи, осамнаести пут 1886, у 72 години. За свој научни и педагошки рад др Јосиф Панчић је добио многобројна признања. Посебно истичемo његово наименовање за члана Државног савета године и избор за редовног члана и председника Српске 22

24 краљевске академије године. Умро је године и сахрањен у Београду уз највеће почасти. За живота изражену жељу да му посмртни остаци почивају на врху Копаоника испуниће српски планинари на стогодишњицу његовог првог успона на Копаоник и педесетогодишњицу од првог планинарског друштва у Србији. Љубомир Ненадовић ( ) Родио се у Бранковини код Ваљева у познатој породици Ненадовића. Отац му је био чувени прота Матеја Ненадовић. Основну школу похађао је у Ваљеву и Београду, где је завршио гимназију и уписао се на Лицеј. Студирао је у Прагу, затим у Берлину, Хајделбергу и Паризу. За време летњих распуста обавезно одлази на дуже екскурзије са колегама и обилази најинтересантнија излетишта, историјске споменике и места. Одушевљава се природом, људима и људским достигнућима, а своје утиске бележи у свеске из којих ће проистећи његови чувени путописи у облику писама из ових земаља. По повратку у Београд, године, започиње каријеру као прoфесор у Првој гимназији. Две године касније покренуо је лист Шумадинка и био његов уредник. За Ненадовића можемо рећи да је био први прави планинар и љубитељ природе, јер је посећује из чистог задовољства. Чувена је реченица из његових записа: Ко једно лето на планини проведе, два лета себи живот продужи. 23

25 Милан Ђ. Милићевић ( ) Рођен је 4. јуна године у Рипњу у Србији. Био је редовни члан Српског ученог друштва, члан Академије наука у Петрограду, Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, члан Српске краљевске академије у Београду, председник Српског археолошког друштва и један од оснивача Српске књижевне задруге. Завршио је Богословију у Београду и радио као државни чиновник у разним звањима: учитељ основне школе у Лешници па у Тополи, судски практикант у Ваљеву, а затим је био премештен у Београд где је службовао до краја живота. Краће време уређивао је службене Српске новине, био је библиотекар Народне библиотеке и државни саветник. Књижевник, историчар, фолклорист, педагог који је доста путовао по Србији и правио белешке. На путовања је ишао као државни службеник, најчешће као школски надзорник, чешће сам него у друштву и са личним пратиоцем. Знао је да се одушеви природом и планином. У својим списима оставио је много више историјско-етнолошких података о српском народу него географских описа предела кроз које је пролазио. Јулије Драшкоци ( ) Рођен је у Знијограду под Карпатима, Словачка. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Турјанском Светом Мартину, 24

26 а фармацију у Бечу. Његов отац био је лекар у Београду од године. Млади магистар фармације, на позив народног трибуна Димитрија Катића, долази у Свилајнац године и ту отвара прву апотеку у овом крају. Својом марљивошћу, знањем и трудом убрзо се прочуо у читавој Ресави, а осим рада у фармацији друштвено и професионално се ангажује у развоју Свилајнца. Министарство просвете Kраљевине Србије прихватило је понуду Драшкоција да у гимназији бесплатно предаје гимнастику, где је већ успешно предавао хемију и физику. Међу ученицима гимназије био је зачетник планинарских активности. Прве масовне излете организово је по околним планинама, а забележени су масовни излети на Бељаницу, 17. маја и на Ртањ, 21. маја године. Несумњиво да су ово значајни датуми за развој планинарства у Србији у фази и времену када још увек није било клубова и друштава који се искључиво баве планинарством. Јован Цвијић ( ) Родио се у Лозници где је завршио основну школу, а гимназију у Шапцу. Пошто није имао материјалних средстава да студира медицину, по наговору свога професора географије, у Београду уписује географију на Великој школи. По успешном окончању студија, запошљава се као професор географије у II београдској гимназији. Ту ради само годину дана па, добивши стипендију и жељан већих знања, одлази на даље школовање у Беч, где је 25

27 докторирао, са темом из области феноменологије карста. Дисертацијом започиње његова велика научна слава, која му још за живота доноси светски ауторитет признатог географа. Године по повратку из Беча, иако млад, постао је професор на Великој школи. Био је почасни члан многобројних географских друштава у свету, добитник највиших научних признања, а код нас је постао дописни члан Српске краљевске академије 1895, а редовни члан године. Од па до смрти године био је на челу ове највише научне установе у Србији. Цвијић је пропутовао можда највише од свих крашке пределе у Динарској области и цео Балкан. Због изузетних научних открића из области нашег крша, с правом је проглашен за првог српског спелеолога са највишим научним знамењем. Свакако да је Јован Цвијић незаобилазна личност када се говори о планинарском покрету у Србији, али остаје чињеница да је његов утицај на планинарску организацију био индиректан. Цвијић није био планинар по свом спортском опредељењу. Јован М. Жујовић ( ) Оснивач и први председник Српског планинарског друштва Родио се 18. октобра године у Брусници код Горњег Милановца, где му је отац Младен био начелник Рудничког округа. Мати му се звала Јелена. Основну школу започео је у Неменикућама, Београдски округ, а завршио је у Београду. Ту је завршио и 26

28 Реалку, а године био је на једногодишњем курсу ниже математике у Цириху. Природно-математички одсек Филозофског факултета Великe школe у Београду завршио је године. После рата са Турцима одлази на усавршавање у Париз, где завршава Антрополошку школу, Одсек за јестаственицу. По повратку из Француске запошљава се у природњачким лабораторијамa за више студије Велике шкoле у Београду, где ради до Исте године изабран је за суплента великошколске катедре за минерологију са геологијом. Редовни професор постао је у 27. години, а од многобројних заслуга у даљој каријери издвајамо оснивање Геолошког завода на чијем челу је био дуги низ година. Овај завод прераста године у Српско геолошко друштво, када је професор Жујовић изабран за сталног председника. Професор Јован Жујовић објавио је године прву књигу Геолошких анала Балканског полуострва. Он је био међу покретачима и оснивачима Српског археолошког друштва, Одбора за Музеј Српске земље, као и Српског планинарског друштва. За члана Српског ученог друштва изабран је године. Био је биран и за ректора Велике школе у Београду, а једна од његових заслуга је систематизација научних области на Филозофском факултету, што ће допринети реформама и трансформацији Велике школе у Универзитет. Поред стручног и научног рада, Жујовић је био и политички активан, али после Ивањданског атентата на краља Александра Обреновића, бива пензионисан и прогнан из Србије. 27

29 По женидби краља Александра Првог, допуштен му је повратак у Србију и враћен је на своју катедру. После убиства краља и Мајског преврата обавља високе државне функције: године министар je иностраних послова, а просвете и црквених дела. Био је посланик Народне скупштине, а са места државног саветника године, на лични захтев, поново се враћа професорском послу, када је постављен за професора новоотвореног Београдског универзитета. Јован Жујовић је био међу првим члановима новоосноване Српске краљевске академије. Године био је изабран за дугогодишњег секретара Академије, а у периоду од до године био је и њен председник. После смрти Јосифа Панчића, године, једно време управљао је Ботаничком баштом. Оснивач је Удружења за Лигу народа и био је његов председник. Умро је у Београду 20. јула године. Наши планинарски домови Појам планинарски дом неодвојив је од планинарства, неопходан је за његово постојање, за дуже кретање по планини и боравак на њој. На Авали је године подигнут наш први планинарски дом. Била је то скромна кућа на каменим темељима са надградњом од пресованог картона. Наша наредна кућа, као барака, подигнута је 1925, да би доградњом довршеном године била отворена као познати Митровићев дом. Следи изградња дома на Космају и двају кућа на Копаонику у зиму исте године. Jедну је подигло Српско планинарско дрштво a другу Удружење студената планинара. Налазиле су се једна крај 28

30 друге, приближно на месту на коме се сада налази дом Олга Дедијер. Списак планинарских домова у Србији Авала планинарски дом Чарапићев брест, надморска висина 310 m, телефон у дому је 011/ Дом је власништво ПСД Авала из Београда. Авала планинарска кућа Авала, надморска висина 305 m, резервације и најаве на телефон планинарског дома Чарапићев брест 011/ Кућа је власништво ПСД Авала из Београда. Бељаница планинарска кућа Лисине, надморска висина 376 m. Oбјекат је власништво ПД Бељаница из Свилајнца. Бесна кобила планинарски дом Драган Спасић, надморска висина m. Домом управља ПД Врање из Врања, које је и власник дома. Борања планинарска кућа Шарена буква, надморска висина 820 m, власништво је ПСД Гучево из Лознице. Буковска планина планинарско склониште Кик, надморска висина 800 m, власништво је ПД Вис Лазаревац. Букуља планинарско склониште Букуља, надморска висина 690 m. ПСД Букуља Аранђеловац је корисник објекта. 29

31 Цер планинарски дом Липова вода, надморска висина 620 m. Дом је власништво ПСД Цер из Шапца. Црни врх јагодински планинарска кућа Црни врх, надморска висина 650 m. Дом је власништво ПСД Јухор из Јагодине. Фрушка гора планинарско склониште Др Радивој Симоновић, надморска висина 311 m. Домом управља ПД Пензионер Нови Сад, Поштанска улица 3. Фрушка гора планинарска кућа Козарица, надморска висина 82 m. Домом управља ПСД Железничар из Инђије. Фрушка гора планинарска кућа Медицинар, надморска висина 302 m. Фрушка гора планинарско склониште Орловац, надморска висина 295 m. Oбјектом управља ПД Орловац из Новог Сада. Фрушка гора планинарски дом Под Главицом, надморска висина 254 m. Oбјектом управља ПД Занатлија из Новог Сада, а долазак се може најавити писмено на пошт. фах 17. Фрушка гора планинарско склониште Странпутица, надморска висина 199 m. Oбјектом управља ПД Кестен из Лединаца. 30

32 Фрушка гора планинарски дом Стражилово, надморска висина 284 m. Домом управља ПСД Стражилово из Сремских Карловаца. Фрушка гора планинарски дом Занатлија, надморска висина 328 m. Oбјектом управља ПД Занатлија из Новог Сада, а долазак се може најавити писмено на пошт. фах 17. Фрушка гора планинарска кућа Змајевац, надморска висина 465 m. Дом је власништво ПСД Змајевац. Информације се могу добити на адресу: ПСД Змајевац, Врдник, ул. Милице Стојадиновић 26. Фрушка гора планинарска кућа Железничар, надморска висина 302 m. Дом је власништво ПСД Железничар Нови Сад. За боравак у дому обавезна је претходна најава групе: ПСД Железничар Нови Сад, Трг галерије 4. Гледићке планине планинарска кућа Аџине ливаде, надморска висина 575 m. Oбјекат је у закупу ПСД Жежељ из Крагујевца. Гоч планинарски дом Добра вода, надморска висина 920 m. Дом је власништво смучарског друштва Гоч из Краљева. Најава доласка групе може се извршити на тел: 036/ , 036/ Гоч планинарска кућа Зорица Гиздавић, надморска висина 700 m. Kућу је закупило ПСД Гвоздац из Краљева. 31

33 Гучево планинарски дом Гучево, надморска висина 560 m. Jедан од сувласника куће је ПСД Гучево. Јабланик планинарски дом Дебело брдо, надморска висина m. Oбјекат је власништво ПСД Маглеш из Ваљева, Карађорђева 102. Јадовник планинарски дом Сопотница, надморска висина 1000 m. Дом је власништво Планинарског друштва Камена гора из Пријепоља. Јастребац планинарски дом Жарко Жарић, надморска висина 521 m. Дом je власништво ПСД Јастребац, поштански фах 58, Крушевац, контакт телефон 037/ радним даном од 7 до 13 сати. Каблар планинарски дом Богољуб Ћурић, надморска висина 300 m. Власник дома је ПСД Железничар из Београда. Комови планинарски бивак, надморска висина m. ПСД Железничар Београд уредило је планинарски бивак у подножју Комова. Копаоник планинарска кућа Др Петар Костић, надморска висина m. Дом је власништво ПСД Авала из Београда. Пријаве и информације се могу добити на тел. планинарског дома Чарапићев брест 011/ Копаоник планинарски дом Копаоник, надморска висина m. Дом је власништво ПСД Копаоник 32

34 Београд. Резервације и најаве група на адресу: ПСД Копаоник, Београд, Браће Југовића 19. У дому постоји телефон и факс 036/ Копаоник планинарски дом Ртањ, надморска висина m. Власник је ПСД Ртањ, Булевар револуције 73, Београд, контакт телефон 036/ Космај планинарска кућа Златар, надморска висина 528 m. Oбјекат је био у власништву ПСД Златар из Београда, а сада га је преузео и комплетно реновирао Институт Винча. Отворен је само у договору са Винчом, а кључ се преузима још у Београду. Кучајске планине планинарски дом Ђорђе Живковић, надморска висина 410 m. Oбјекат је власништво ПСД Јаворак из Параћина. Долазак групе може се најавити поштом на адресу друштва: Хала спортова, поштански фах 29, Параћин. Кукавица планинарски дом Прека вода, надморска висина m. Tелефон у дому је 016/ , пријаве и резервације за долазак група: ПСД Кукавица, поштански фах 77, Лесковац. Купусина (Бачка) дом планинара Др Радивој Симоновић, надморска висина 85 m. Oбјекат је закупило ЖПСД Др Радивој Симоновић из Сомбора. Најаве, резервације и информације о Дому могу се добити од ЖПСД Др Радивој Симоновић, поштански фах 58, Сомбор. 33

35 Маљен планинарски дом Дивчибаре ПТТ, надморска висина 903 m. Kућа је власништво ПД ПТТ из Београда. Пријава доласка на адрасу: ПД ПТТ, поштански фах 376, Београд. Маљен планинарски дом На пољани, надморска висина m. Потребно је најавити се ПСД Маглеш, Карађорђева 102, Ваљево. Рајац Сувоборски планинарски дом Чика Душко Јовановић, надморска висина 648 m. Изградили су га планинари Планинарског друштва Победа из Београда. Долазак појединаца и група потребно је најавити на рецепцији Планинарског друштава Победа у Београду, Мачванска 8, лично или на телефон/факс 011/ /понедељак четвртак/ или е-mail kontakt@pdpobeda.org.yu. Рудник планинарска кућа Ратко Курузовић, надморска висина 678 m. Власник објекта је ПД ПТТ из Београда, поштански фах 376. Сићевачка клисура планинарска кућа У Островици, надморска висина 260 m. Oбјекат је власништво Међуопштинског савеза алпиниста и планинара Ниша и Нишке Бање, а њиме управља ПД ПТТ Поштар Ниш. Најава група и резервација се врши на тел. 018/ или на адресу: ПД ПТТ Поштар Ниш, Ниш. Стара планина планинарски дом Бабин зуб, надморска висина m. Oбјекат је власништво ПСД Миџор из Књажевца, а њиме управља ДП Бањица из 34

36 Књажевца. Најаве и резервације на адресу: ДП Бањица, Књажевац или телефоном: 019/ Стол планинарски дом Стол, надморска висина 858 m. Домом управља ПСД Црни врх из Бора, поштански фах 34, Бор, а на располагању је и тел. 030/ четвртком од 19 до 20 сати. Столови планинарска кућа Ноне, надморска висина 542 m. Kућом управља ПСД Гвоздац јуниор из Краљева. Сува планина планинарска кућа Бојанине воде, надморска висина 860 m. Власник објекта је Међуопштински савез алпиниста и планинара Ниша и Нишке Бање, а дат је у закуп Планинарском друштву ПТТ Поштар Ниш. Резервације треба извршити на адресу: ПД ПТТ Поштар Ниш, Ниш, или директно на планинарску кућу, телефон 018/ Сува планина планинарска кућа На плочи, надморска висина 612 m. Oбјекат је власништво Међуопштинског савеза алпиниста и планинара Ниша и Нишке Бање, а кућом управља ПД Чича поштар Нишка Бања. Најаве и резервације смештаја за групе могу се извршити телефоном или писмено на адресу ПД Чича поштар Нишка Бања. Сувобор планинарска кућа Добра вода, надморска висина 758 m. Власник објекта је Земљорадничка задруга Кадина лука, а корисник је ПД Победа Београд. Долазак појединаца и група потребно је најавити на рецепцији планинарског друштва Победа у Бео- 35

37 граду, Мачванска 8, лично или на телефон/факс 011/ /понедељак четвртак/ или е-mail pdpobeda.org.yu. Шар-планина планинарски дом Арса Поповић, надморска висина m. Oбјекат је власништво ПД Шара из Призрена. Тара планинарска кућа Јавор, надморска висина m. Oбјектом управља ПСД Јавор из Београда. Најаве и резервације за посете појединаца и група врше се на адресу ПСД Јавор, Проте Матеје 36, Београд или на тел. 011/ Торничка Бобија планинарска кућа Порничка приседо, надморска висина 850 m. Планинарском кућом управља Планинарско друштво ПТТ Београд. Велики Остреш планинарска кућа Теофило, надморска висина 880 m. Вршачке планине планинарска кућа Компас, надморска висина 220 m. Kућу је на управљање по уговору добио Планинарско оријентациони клуб Компас из Вршца. Најаве и резервације могу се извршити на адресу: ПОК Компас, Ул. првомајска 117, Вршац. Вршачке планине планинарски дом Широко било, надморска висина 250 m. Дом је власништво ПСД Вршачка кула из Вршца, Трг Лењина 1, поштански фах 103. Контакт: ПК Вршачка кула, 013/ , четвртком од 19:30 сати. 36

38 Адресар планинарских друштава ПСД Авала, Озренска 39, Београд, МЗ Душановац, контакт особа С. Гочманац, 011/ , 064/ ; ПК Адреналин, Васе Стајића 26, Нови Сад, контакт особа Душан Старчевић, 021/ , 064/ ; ПК АС, Ђушина 7, Београд, контакт особа Дејан Вучковић, 063/ ; ПД Бељаница, Устаничка 2, Свилајнац; ПК Београд, Зл. Павловића Царевца 10г, Београд, контакт особа Раде Вучковић; ПД Борковац, Вељка Дугошевића 175/2-20, Рума, контакт особа Милан Јаковљевић, 022/ ; ПД Брезовица, Делиградска 27, Београд, контакт особа Петар Стакић, 011/ ; ПД Брђанка, Глоговица, Алексинац, контакт особа Берислав Трајковић, 018/ ; ПК Брђанац, Моравска 1, Ваљево, контакт особа Слободан Станић; ПД Букуља, Браће Радојевића 68, Аранђеловац, контакт особа Александар Милинковић, 034/ (после 19 часова); 37

39 ПД Буково, Марка Краљевића 14, Неготин, контакт особа Лидија Томовић-Вуковић; ПОК Ваљево, Бирчанинова 120, Ваљево, контакт особа Аца Вујић, 014/ , 063/ ; ПК Венчац, Светогорска 44, Аранђеловац; СПК Вертикал, Церски венац 17/14, Београд, контакт особа Славко Глушчевић, 011/ , 064/ ; ПД Видлич, Данила Киша 22, Пирот, контакт особа Горан Манчић; ПД Вис, пошт. фах 75, Лазаревац, контакт особа Драган Ђурић, 011/ , 063/ ; ПД Вилина водица, Карађорђева 76, Буковац; ПК Високогорци Србије, Устаничка 53, Београд, СО Вождовац, контакт особа Олгица Митровић, 011/ , 064/ ; ПД Врање, Краља Стефана Првовенчаног 88/15, Врање, контакт особа Станиша Стошић, 017/266-21; ПД Врбица, Николе Пашића 17, I месна заједница, Велика Плана; 38

40 ПД Врх, 22. септембра 130, Кладово, контакт особа Мирослава Сингуриловић, 019/877-21, 019/812-84; ПСД Вршачка кула, Светогорски трг 1а, Вршац; ПД Вукан, Воје Дулића 41, МЗ Булевар просторије МК, Пожаревац, контакт особа Велибор Поповић, 012/ , 063/ ; ПСД Гвоздац, Вељка Влаховића 31/10, Краљево, контакт особа Милутин Вукосављевић, 036/210-32; ПСД Гвоздац јуниор, Војводе Степе 102, Краљево, контакт особа Драгиша Глишовић; ПСД ГСП, Футошки пут 46, Нови Сад, контакт особа Милан Бунчић, 021/ ; ПСК Гекон, Страхинића бана 55, Београд, контакт особа Благоје Доброта; ПК Голема река, Ртањска 38, Зајечар, контакт особа Драган Божиновић; ПД Гучево, пошт. фах 122, Лозница, 063/ ; ПД Димитрије Јанковић Цици, Атинска 30/9, Крагујевац, контакт особа Зоран Михаиловић, 034/ ; 39

41 ПСОК ДМБ, Ул. ослобођења 1, Раковица, контакт особа Живојин Чоловић, 011/ ; ЖПСД Др Р. Симоновић, Вука Караџића 47, Сомбор; ПД Дели Јован, Ген. Павла Илића В8 5/13, Неготин, контакт особа Ирена Ђорђевић; ОПСД Драган Радосављевић, Саве Ковачевића 37 ц, Зајечар, контакт особа Мирослав Жикић; ПД Дубашница, Зелени булевар 10/10, Бор, контакт особа Перо Лазаревић; ОСК Ђердап, Black rock, Булевар уметности 27, Нови Београд, контакт особа Марко Ратковић; ПД Еверест 98, Козарачка 120, Панчево, контакт особа Милан Ђурица, 013/ ; ПСД Железничар, Политехничка академија, Студентска 9, Нови Београд; ПСК Железничар, Краља Стефана Првовенчаног 88/15, Врање, контакт особа Љиљана Стошић; ПСД Железничар, Николе Тесле 36, Вршац, контакт особа Раде Радичевић, 013/ ; ПСД Железничар, Југ Богданова 2, Инђија, контакт особа Владимир Банић, 022/ ; 40

42 ПСД Железничар, Змајевачка 64, Краљево, контакт особа Виктор Ердоглија, 036/ , 064/ ; ПСД Железничар, Трг галерија 4, Нови Сад, контакт особа Драган Ћирић, 021/ п., 021/ к.; ПК Железничар, Тврђава б. б. Дом планинара, Ниш, 018/ ; ПД Железничар, Милоша Поцерца 4, Шабац, контакт особа Бранимир Адамовић, 015/ ; ПСК Железничар, Милоша Великог 39, Смедерево, контакт особа Бошковић Петар; ПД Железничар, Николе Влашког 54, Шид, контакт особа Живан Радишић, 022/ ; 022/ , клуб; ПК Железничар, Војске Југославије 40/1, стан 29, Алексинац, контакт особа Зоран Цветковић; СПИД Железничар, Тодора Шпанца 63, Врање; ПД Жежељ, Лепенички булевар 23/20, Крагујевац, контакт особа Раша Перовић; ПССК Жељин, Индустријска 68, Александровац; 41

43 ПСД Занатлија, пошт. фах 17, Нови Сад, Дом Јова Мркшића, 021/ ; ПСД Златибор, Таковска 10, Београд, контакт особа Мица Старчевић, 011/ ; ПД Златибор, Видовданска 28/а ст. 4, Ужице, контакт особа Драгиња Милошевић, 031/ ; ПД Змај, Косте Војиновића 20, Звечан, контакт особа Небојша Влајић, 028/ , 063/ ; ПСД Змајевац, Раде Павловића 25, Врдник, контакт особа Нинковић Петар; ЖПСД Зрењанин, Македонска 11, Зрењанин, контакт особа Љуба Попов, 023/ , 064/ ; ПСД Јавор, Проте Матеје 36, МЗ Цветни трг, Београд. ПСД Јаворак, пошт. фах 29, Параћин, контакт особа Аца Марковић, 035/ ; СД Јасеница, пошт. фах 33, Смедеревска Паланка; ПСД Јастребац, пош. фах 14, Крушевац; ПД Јелашничка клисура, Јелашница, контакт особа Љубисав Стојановић; 42

44 ЖПСД Јеленак, Светог Саве 10, Панчево, контакт особа Бранислав Ровчанин; ПСД Јухор, Бистричка Е 1/16, Јагодина, контакт особа Радослав Милошевић, 035/ , 064/ ; ПД Каблар, Кнеза Милоша 11, Чачак, контакт особа Ивановић Милош, 032/ , 063/ ; ПСД Калафат, Тврђава б. б., Ниш, контакт особа Бобан Здравковић, 064/ ; ПД Камена гора, 4. децембра 1, Пријепоље, контакт особа Илија Андрејић, 033/23-788, 064/ ; ПД Кинђа, Трг српских добровољаца 23, Кикинда, контакт особа Зоран Макитин, 0230/21-414, 063/ ; ПСК Коловрат, Рада Дробњака 19, Пријепоље, контакт особа Драгољуб Симовић, 064/ , 033/21-711; ПСД Копаоник, Змаја од Ноћаја 9/4, Београд; ПСД Копаоник, 24. новембра б. б., Лепосавић, контакт особа Радољуб Кнежевић, 028/83-299; ПОК Компас, Првомајска 117, Вршац, контакт особа Радивој Радовановић, 013/ , 064/ ; 43

45 ПАК Крагујевац, Саве Ковачевића 11/11, Крагујевац, контакт особа Војислав Шкрбић, 034/67-872, 064/ ; АПК Kraguj peak, Цетињска 7, Крагујевац; ПСД Кукавица, пошт. фах 77, Лесковац, контакт особа Душан Ранковић, 016/ ; ПК К-2, Стевана Немање 56, Нови Пазар, контакт особа Кожар Аднан; ПСД Др Лазар Марковић, Змај Јовина 50а, Ириг, контакт особа Бранка Ђукић, 022/ ; ПСД Љесковац, Николе Тесле 1, Прибој, контакт особа Кенан Зековић; ПД Љуба Нешић, пошт. фах 148, Зајечар, контакт особа Бошко Јовановић, 019/284-76; ПСД Љуктен, Чајкина 20, Трстеник; ПСД Мајевица, Кнегиње Милице 8, Бијељина, Република Српска; ППД Маљен, Трг слободе 3, Пожега, контакт особа Милован Вуксановић, 031/ , 064/ ; ПСД Медиционар, Војводе Бојовића 44, Футог, контакт особа Десанка Симин, 021/ ; 44

46 ПД Медиционар, Кнез Михајлова 51, Здравствени центар, Смедерево; УПСУ Медицинар, Трг партизана 26, Ужице, контакт особа Милосав Кнежевић; ПД Милован Глишић, Месарци, Дебрц, контакт особа Сретен Николић, 015/ ; ПСД Мироч, Моше Пијаде 3, Гимназија, контакт особа проф. Бојан Карић; ПД Млади рудар, Јеловица 25, Алексиначки рудник, контакт особа Светомир Шиндић; ПАК Мосор, Тврђава б. б., Ниш; ПСД Нафташ, Народног фронта 12, Нови Сад, контакт особа Бане Гојков, 021/ ; ПСД Нафташ огранак Северни Банат, Трг српских добровољаца 27, Кикинда; ПЕАК Ниш, Булевар др Зорана Ђинђића 75, Ниш, 018/ ; ПБД Орловац, Трг М. Поповића 54/7, Црна Трава, контакт особа Горан Костић; СД Паланка, Војводе Степе 14а, Смедеревска Паланка; 45

47 ПД Пензионер, Поштанска 3, Нови Сад, контакт особа Немања Петаковић, 021/ ; ПД Победа, Мачванска 8, Београд, 011/ , од 17 до 19 часова, осим петком; ПЕУ Повлен, Карађорђева 120/4-16, Ваљево, контакт особа Љиљана Станојевић, 014/ , 063/ ; ПД Полицајац Јосиф Панчић 29. новембра 107, Београд; ПД ПТТ Београд, пошт. фах 376, Београд; ПСД Поштар, Народних хероја 2, Нови Сад, контакт особа Боривоје Вељковић, 021/ , 064/ ; ПСД Поштар, пошт. фах 17, Ниш; КЕС Позитив, Светог Саве 72, Кучево; СПК Pentrax, Трг срп. добровољаца 21, СЦ Језеро, Кикинда; ПД Равничар, 20. октобар 70, Бачка Паланка; ПД Раднички, Жарка Зрењанина 31, Београд, контакт особа Михајло Лазић, 011/ к., 011/ п.; 46

48 ПСОК Рудар геолог, Мисе Тодоровића 4 б, Рушањ, контакт особа Споменка Бојовић; ПД Рудник, Младена Жујовића 33, Горњи Милановац, контакт особа Милена Аврамовић; ПД Рујан, Симе Погачаревића 4, Бујановац, контакт особа Светислав Величковић; ПД Рујно, пошт. фах 136, Ужице, контакт особа Весна Јанковић, 031/ ; ПАД Санџак, Рифата Бурџевића 10, Хотел Cannes, Нови Пазар, контакт особа Царовац Басар; ЈК Свети Никола планинарска секција, Немањина б.б., Власотинце; ПСК Сириг, Месна канцеларија, Сириг; ПЕК Соко, Душана Петровића Шанета 9, Панчево; ЖПК Спартак, пошт. фах 26, Суботица; Спорт ексклузив, Хајдук Вељкова 10, Свилајнац, контакт особа Саша, 063/ ; Соколско друштво Земун, Маршала Тита 157, Добановци; 47

49 ПК Стефан Немања, Косовска 7/20, Рибница, контакт особа Зоран Балтић Киза; ПСД Стражилово, пошт. фах 13, Сремски Карловци, контакт особа Владимир Бобић, 021/ ; ПСК Стари Влах, Јаворска 110, Ивањица, контакт особа Здравко Ђурчић; ПД Стрешер, Југословенска ламела 3/8, Сурдулица; ПД Студенац, Бранка Крсмановића 10/3, Ниш, контакт особа Звонко, 018/ ; ПД Сува планина, Тврђава б. б., Ниш; ПСД Сребрнац, Братиславе Петровић 44, зграда Црвеног крста, Брус; ПРЕД Тесла, Раденка Ранковића 11, Обреновац, контакт особа Милорад Вилотић, 011/ , 064/ ; ПК Торник, Златиборска 28, Чајетина, контакт особа Милета Кутлешић; ПСД Топлица, Иве Андрића 3/10, Прокупље; ПСД Ћира, пошт. фах 17, Лајковац; 48

50 ПСД ФРА, Хајдук Вељкова, ФРА-АСН, Чачак, контакт особа Владан Марковић;, 032/ лок. 133; ПСД Црвени чот, Максима Горког 62, Нови Сад, контакт особа Душко Нинков; ПСД Црни врх, пошт. фах 34, Бор; ПСД Цер, пошт. фах 2, Шабац, контакт особа Дуле Валтеровић, 063/ ; ПД Цариброд, Видлич 36, Димитровград, контакт особа Микан Андреев, 010/ , 010/ ; ПСД Челин камен, Доња Студена, Јелашница, контакт особа Драгиша Стојановић, 018/ , ПК Челик, Карађорђева 43, Смедерево, контакт особа Раја, 064/ ; ПД Чемерник, Његошева 59 б, Власотинце, контакт особа Боривоје Николић, 016/ ; ПСД Шара у расејању, Атанасија Видака 66, Врњачка Бања, контакт особа Света Чичић; ПК Шиљак, Валакоњска 19, Бољевац, контакт особа Миомир Јовановић, 030/

51 У приређивању ове публикације коришћени су извори: година планинарства у Србији , зборник радова, Планинарски савез Србије, Београд, 2002, стр ; 2. Подсетник за планинаре, 60 година планинарско- -смучарског друштва Железничар, Београд , Планинарско-смучарско друштво Железничар Београд, VII издање, септембар 2007, стр. 8 19; 3. Наши планинарски домови, Ранислав Бане Илић, Планинарски савез Србије. Abstract Mountaineering as a unique human activity has a long tradition both worldwide and in our local space. Trekking in the mountains, i.e. visits to the nature out of sheer curiosity, pleasure, and later on for the purpose of recreation, has been a tradition of the modern urban human for several centuries. Professor Jovan M Zujovic ( ) established and was the first president of Serbian Mountaineering Society SMS. The assembly of establishment was held on May 27 th and June 17 th in 1901 (if we look at it in the old calendar). The most important actions after the establishment of the society were: the construction of the pavilion in Avala, afforestation from Karaburma to Laudonov s moat and a great number of excursions to the close surroundings of Belgrade. From that period we single out massive and successful excursion to Rtanj in

52 Forerunners of organised mountaineering in Serbia are significant people that originate from the groups of students and pupils that were educated in various parts of Europe. Leading figures of the mountaineering movement in Serbia, apart from Jovan Zujovic, are: Josif Pancic ( ), Jovan Cvijic ( ), Milan Dj. Milicevic ( ), Julije Draskoci ( ), Ljubomir Nenadovic ( ) Chalet is an inseparable part of the mountaineering. It is a prerequisite for the mountaineering, longer walking and stay in the mountains. In Avala, in 1902, the first chalet in Serbia was built. There are over fifty chalets in Serbia now. Превела: Аница Миленковић 51

53 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна ( 497. библиотека 11) Србије, Београд : (497.11)(058) 000.0(000) 000.0(000) ХАЈДЕМО у планине / приредили Слободан Гавриловић, Тања Милисављевић. Београд : КУЗМАНОВИЋ, Демократска странка, Душан Истраживачко-издавачки центар, Београдска (Крагујевац: тврђава Наслеђе Графостил). за будућност 51 / Душан Кузмановић стр. Београд ; 15 cm. : Демократска (Мала библиотека странка, Истраживачко-издавачки Србија центар, нови (Београд почетак. : Evro Представљамо Giunti). 20 Вам) стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије 21 нови почетак) Тираж Тираж Abstract. ISBN ISBN 1. Гавриловић, Слободан [уредник] 2. а) Милисављевић, Предузетништво Тања Приручници [уредник] б) Запошљавање Приручници а) Планинарство Србија b) Планинарски COBISS.SR-ID домови Србија Адрeсари COBISS.SR-ID

54 Posetite na{ sajt: