СОЦИО-ЕКОНОМСКИ КАРАКТЕР И ЗНАЧАЈ РИБАРСТВА КАО ДЕЛАТНОСТИ НА ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ У СРБИЈИ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Марија М. Смедеревац СОЦИО-ЕКОНОМСКИ КАРАКТЕР И ЗНАЧАЈ РИБАРСТВА КАО ДЕЛАТНОСТИ НА ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ У СРБИЈИ магистарска теза (теза има 88 страна) Београд, годинa 1

2 МЕНТОРИ: проф. др Предраг Симоновић, Биолошки факултет Универзитета у Београду проф. др Радмило Пешић, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: проф. др Предраг Симоновић, Биолошки факултет Универзитета у Београду проф. др Радмило Пешић, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду доц. др Слободан Цвејић, Филозофски факултет Универзитета у Београду 2

3 ЗАХВАЛНИЦА Овај рад је остварен кроз реализацију међународног пројекта ''Management of Freshwater Fisheries on Bordering Rivers - Pilot Study with a Holistic Regional Approach''. Искрено се захваљујем се на подршци, помоћи и стрпљењу менторима и члановима комисије: проф. др Предрагу Симоновићу, Биолошки факултет Универзитета у Београду, проф. др Радмилу Пешићу, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, доц. др Слободану Цвејићу, Филозофски факултет Универзитета у Београду. Драгоцену подршку, помоћ и захвалност дугујем колегама из лабораторије Одсека за природне ресурсе и науку о животној средини, Центра за мултидисциплинаране студије Универзитета у Београду (од 4. октобра године Инстита за мултидисциплинарна истраживања): др Мирјани Ленхардт, др Александру Хегедишу, др Зорану Гачићу, др Слободану Регнеру, мр Браниславу Мићковићу, Горчину Цвијановићу, Ивану Јарићу, Жељки Вишњић, Стефану Скорићу. Драго ми је да могу да изразим захвалност проф. др Огњену Чалдаровићу са Одсека за социологију Филозофског факултета Универзитета у Загребу на помоћи, материјалу и сугестијама. Захваљујем се проф. др Стеви Малетину са Пољопривредног факултета у Новом Саду на подацима које ми је уступио. 3

4 СОЦИО-ЕКОНОМСКИ КАРАКТЕР И ЗНАЧАЈ РИБАРСТВА КАО ДЕЛАТНОСТИ НА ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ У СРБИЈИ Апстракт Предмет ове магистарске тезе је мултидисциплинарно истраживање рибарства, односно социо-економски аспекти коришћења рибљег ресурса на пограничном делу Дунава између Србије и Хрватске. Истраживање је реализовано у периоду од септембра године до фебруара године. Упитник-анкета је кориштена као метод сакупљања података, а за анализу резултата анкета коришћени су програми SPSS (Statistical Package for Social Sciences) и Statistica v. 5 (Мултипна Кореспондентна Анализа). Дескриптивна статистика рађена је у SPSS-у, а мултиваријациона у Statistica v. 5 програму. Узорак испитаника је бројао 40 привредних рибара и 309 рекреативних риболоваца који су анкетирани на локалитетима: Апатин, Бачка Паланка, Бачко Ново Село, Бездан и Сомбор. Основни подаци који се тичу сектора рибарства у Србији на задатом делу тока реке Дунав, као и специфичности слатководног рибарства, управљања, заштите и коришћења слатководног рибљег ресурса, актуелна легислатива, статистике улова, као и проблеми и могућа решења у циљу будућег успешнијег организовања управљања рибарством у Србији обрађени су у овој тези. Имајући у виду и социо-економске околности подручја, недостатак рибе и низак ниво рентабилности од рибарства на индивидуалном плану, закључено је да социо-економски фактори лошије утичу на рибљи фонд него еколошки фактори. Свест о постојању проблема, економских, еколошких, социјалних, евидентно је уочена од стране привредних рибара и рекреативних риболоваца. Недостатак систематског решења у регулативи и организацији рибарства највећи је проблем. На основу одговора испитаника уочена је трећа група рибара. То су рибари који рибаре илегално, не регистровани су и користе не законита средства као што су агрегати, мреже са ситним окцима, и тд. Имајући све то у виду долазимо до закључка да су ставови, вредности, искуство и понашање рибара и риболоваца добра база за будуће планирање и одрживо управљање рибарством на Дунаву. Кључне речи: ихтиофауна, Дунав, рибарство, социо-економска анализа, интервју 4

5 SOCIO-ECONOMIC CHARACTER AND IMPORTANCE OF FISHERIES ON PART OF THE DANUBE RIVER GORNJE PODUNAVLJE IN THE SERBIA Abstract The subject of this M.Sc.Thesis is multidisciplinary study of fisheries on the bordering part of Danube River between Serbia and Croatia. This is а study of socioeconomic aspects of the use of fish resources. Research was realized from September to February Survey instrument was questionnaire and the analyses of the collected data was done by the program SPSS (Statistical Package for Social Sciences) and Statistica v.5. Descriptive analyses was done by the SPSS and multiplevariable analyses was done by the Statistica v.5. The size of the subsamples was 40 commercial fishermen (which is very close to the size of total population) and 309 sport fishermen at following sites: Apatin, Bačka Palanka, Bačko Novo Selo, Bezdan and Sombor. This work contains basic data about major fishery sectors in Serbia in this part of Danube River. It presents specific issues related to freshwater fisheries in Serbia, management, policy toward protection and exploitation of freshwater fishery resources, present fisheries legislation, catch statistics, as well as problems in this area and appropriate solutions for future strengthening of the national fishery sector in Serbia. Together with socio-economic circumstances, this leads to intensive fishout and low profitability at individual level. It seems that socio-economic factors jeopardize fish fund more than ecological factors. Their awarness of both sort of problems, economical and ecological, is apparent, regardless of commercial or sport fishing. All of them stress that lack of systematic regulation and organization in fishing is the major problem, bigger than ecological danger or number of registered fishermen. Nevertheless, based on our respondents' comments beyond the survey instrument, we realized that there was the third group of fishermen that was not encompassed by the survey. These were illegal fishermen who fished at large scale and using illegal means like electrical power, nets with extremely small holes, etc. Having all in mind, it seems that attitudes, values, experience and behavior of commercial and sport fishermen make good base ground for planning of sustainable development in fishing at Danube. Key words: ichthyofauna, Danube, fishery, socio-economic analysis, Interviews 5

6 СОЦИО-ЕКОНОМСКИ КАРАКТЕР И ЗНАЧАЈ РИБАРСТВА КАО ДЕЛАТНОСТИ НА ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ У СРБИЈИ САДРЖАЈ: 1. УВОД 1.1. Предмет истраживања 1.2. Појам одрживог развоја, одрживог коришћења природних ресурса Значај модела ''тројног концепта'' 1.3. Циљ и значај теме 1.4. Преглед стања рибарства у европским земљама 1.5. Стање рибарства у земљама Источне и Централне Европе 1.6. Преглед ''старинских'' записа о рибама и рибарима Дунава и Саве 1.7. Преглед стања рибарства у Србији 1.8. Биолошки ресурс 1.9. Циљеви истраживања Подручје истраживања 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ 3. РЕЗУЛТАТИ 3.1. Главне демографске карактеристике обе групе испитаника Привредни рибари Полна и старосна структура Образовна структура Породично стање Професионална структура Рекреативни риболовци 6

7 Полна и старосна структура Образовна структура Породично стање Професионална структура 3.2. Резултати анкетирања привредних рибара Рибарење Начин и алати Квалитативни и квантитативни састав улова Пласман рибе Економске карактеристике и финансијски обрт Перспектива рибарења Загађење Основни проблеми у привредном рибарењу на слатким водама и могућа решења 3.3. Резултати анкетирања рекреативних риболоваца Основни мотиви за бављење риболовом Начин риболова Квалитативни и квантитативни састав улова Шта риболовац ради са својим уловом? Економске карактеристике риболова Стање у риболову, проблеми, решења Загађење 3.4. Профил рекреативних риболоваца 3.5. Профил привредних рибара 4. ДИСКУСИЈА 4.1. Историјски осврт уређења рибарства у Србији 4.2. Поредивост униваријатно и мултиваријатно добијених резултата 4.3. Поређење резултата сличних истраживања у иностранству и код нас 4.4. Поређење резултата истог истраживања у Хрватској 7

8 4.5. Најважнији социолошки фактори речног рибарства карактеристични и заједнички на обе обале пограничног дела реке Дунав између Србије и Хрватске Значај рибарства за локалне заједнице Шири оквир речног рибарства Основни социјални и економски елементи слатководног рибарства Основни социолошки фактори који утичу на перцепцију улоге у рибарству Рекреативни риболовци Поређење рибара и риболоваца Основне карактеристике положаја привредних рибара Трећа група 5. ЗАКЉУЧАК 6. ЕПИЛОГ 8

9 1. УВОД 1.1. Предмет истраживања Рибарство у Србији има дугу традицију. Од давнина су становници ових подручја користили реке и богатство рибљим ресурсом као извор хране, економске добити, а са развојем савременог друштва и као вид забаве, рекреације и спорта. Нарочито је интересантно подручје Војводине, кроз које протиче неколико међународно значајних река, међу којима се свакако истиче Дунав, како својим богатством диверзитета ихтиофауне, тако и чињеницом да погранични део Дунава представља резерват природе ''Горње Подунавље''. Имајући у виду међународни значај овог дела Дунава, социо-економски проблем подручја уочен на обе обале реке заступљен у последњих 15 година, предмет истраживања су социо-економски аспекти и анализе коришћења риболовног ресурса. Резултати истраживања треба да дефинишу постојеће стање у слатководном рибарству на пограничном подручју и значај рибарства за живот локалног становништва и предложе мере развоја рибарства, мониторинга и управљања ресурсом. У складу са претходно наведеним, oвај рад се бави социјалним и економским аспектима који утичу на понашање рибара и риболоваца који се баве слатководним рибарством на пограничном подручју реке Дунав између Републике Србије и Републике Хрватске. Сазнања из овог рада могу се узети у обзир у изради боље политике управљања рибарством на рекама. Слатководно рибарство део је уобичајених активности локaлног становништва, а који у ширем оквиру чини комплекс ''живљења уз реке''. Рибарење је стога уобичајено, очекивано и укорењено понашање, а за многе основна активност, која укључује и дружење (Čaldarović, 2006). Рибљи фонд у историји људске заједнице један је од највише и најдуже коришћених обновљивих природних ресурса, који представља још увек потенцијал развоја знатних размера. Међутим, неадекватно коришћење рибљег фонда у погледу обима, интензитета и квалитета неминовно води ка биолошкој деградацији и може вишеструко умањити или чак у потпуности онемогућити коришћење овог природног ресурса у облику у коме је постојао пре промене 9

10 (Simonović, 2005 b), што знатно угрожава и привредну функцију ресурса. Случајним или неслучајним интродукцијама и натурализацијом егзотичних врста долази до губитка аутохтоне, матичне фауне, што све заједно негативно утиче на природну равнотежу у екосистемима. У не-индустријским, по правилу економски слабије развијеним срединама очуваних природних добара и екосистема, конзервација биодиверзитета (специјског, екосистемског, генетичког и др.) императив је одрживог развоја локалних заједница, јер су, у недостатку институционално уређеног система, оне много више и директније зависне од екосистема у којима непосредно егзистирају. С друге стране, у мери у којој локалне заједнице и њихове егзистенцијалне потребе расту, управо ова институционална неуређеност представља важан фактор ризика за одржање равнотеже између привредних активности и животне средине каква је потребна за одржив и интегралан развој. Решење проблема у оквиру система одрживог коришћења рибљег фонда као обновљивог природног добра захтева свакако поред базичних еволуционо- и популационо-биолошких истраживања у некој мери и додатну мултидисциплинарну (социо-економску, правну) потпору. Треба обухватити административно и рибарствено управљање, специјалистички и општи образовно - научни систем, уређење питања облигационих и својинских односа у националном законодавству и обезбеђење да се то имплементира у пракси (Simonović, 2005 b) Појам одрживог развоја, одрживог коришћења природних ресурса Значај модела ''тројног концепта'' Концепт одрживог развоја је један од основних концепата економике природних ресурса и животне средине. Овом концепту данас припада централно место у разматрању дугорочне перспективе опстанка и напретка човечанства. То је предуслов и крајњи циљ ефикасне организације бројних људских активности на Земљи (Pešić, 2002). Према Kobus (2006) порекло одрживог развоја почива на појави која је ишла упоредо са развојем друштва, на еколошкој нестабилности и социоекономској нестабилности, која се огледа у расту броја становника, сиромаштву, незапослености, неједнакости, здравственој заштити и образовању. 10

11 Постоји много дефиниција појма одрживог развоја, а најпознатија је следећа: Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашње генерације без угрожавања могућности будућих генерација да задовоље своје потребе (WCED Brundtland Commision, 1987). Такође, Рио Декларација, (Конференције УН о животној средини и развоју, Рио Де Женеиро) дала је дефиницију да је одрживи развој равноправно задовољавање развојних и еколошких потреба садашње и будућих генерација. Као дефиницију која се посебно односи на одрживо коришћење обновљивих природних ресурса у које спадају и рибљи ресурси, можемо навести: Одрживи развој подразумева коришћење обновљивих природних ресурса на начин који их не елиминише нити деградира, или на други начин умањује њихову корисност за будуће генерације... (Пројекат израде националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса, 2006) Одрживи развој је дугорочан процес са фокусом на будућност. Одрживи економски, друштвени развој као и напредак у унапређивању животне средине зависе од расположивости природних ресурса (Табела 1). Табела 1. Kласификација природних ресурса (извор: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine, 2006) Неисцрпљиви ресурси Исцрпљиви ресурси Обновљиви Дисперговани ресурси (тока): ресурси соларни, ветар, таласи, кишница Акумулирајући ресурси: ваздух, океани Необновљиви Ресурси који се могу ресурси рециклирати и поново искористити (зависно од дисперзије) метали, други минерали, земљиште Биолошки ресурси: шуме, риба, биомаса Акумулирајући: резервоари, слатководни базени, издани, земљиште Ресурси који су необновљиви и који се не могу поновити искористити, фосилна горива: нафта, гас, угаљ Физичка недовољност и исцрпљивање природних ресурса подривају перспективе будућег развоја. То је нарочито изражено у случају многих обновљивих ресурса као што су: чиста вода, рибљи фонд, предели који се 11

12 прекомерно експлоатишу (изнад могућности регенерације), губитак биодиверзитета и станишта. Једнако значајан је и начин на који се ресурси користе. Развој стратегије представља оквир дугорочне политике за одрживо коришћење природних ресурса. Циљ је орјентисати се на повећање ефикасности коришћења ресурса и тиме допринети смањењу интензитета коришћења ресурса и смањењу утицаја економског искоришћавања ресурса на животну средину. Односно, усмерити се на изналажење политичких опција за раздвајање зависности економског раста, односно целокупног развоја друштва, од природних ресурса и утицаја на животну средину (Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine, 2006). Одрживи развој се све више прихвата као процес, који интегрише различите секторске аспекте у јединствену политику и тиме доприноси стварању консенсуса међу заинтересованим странама у погледу развојних компромиса. Са концептуалне тачке гледишта, одрживи развој се обично сматра ''тачком укрштања три димензије - животне средине, друштва и економије'' (Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine, 2006). Отуд и идеја истраживања овог типа. Три димензије одрживог развоја дефинисане су као ''тројни концепт'' кога чине: 1. економска димензија: макроекономски развој, конкурентност, привредни раст, иновације, индустријски развој 2. социјална димензија: незапосленост, локални развој, здравље, социјална кохезија, расподела богатства 3. еколошка димензија: биодиверзитет, предеони интегритет, квалитет воде и ваздуха, климатске промене, очување ресурса Шематски се интеграција три сфере одрживог развоја може приказати као на Слици 1. 12

13 Економија Животна средина Друштвена средина Слика 1. Тројни концепт интеграција основних сфера одрживог развоја (извор: Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine, 2006) Раздвајање одрживог развоја на економску, друштвену (социјалну) димензију и димензију животне средине обично подстиче конкуренцију секторски специфичних интереса, а слаби њихову међусобну повезаност, што изузетно отежава задатак интеграције сектора и подстиче негативне уступке најчешће на штету животне средине (Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine, 2006) Циљ и значај теме Услед значаја рибарства као привредне гране, очувања природних вредности и успостављања одрживог коришћења ресурса, неопходно је упознати се са проблематиком и дати неопходне основне податке, који се односе на спрегу која постоји између социолошких, економских и биолошких аспеката привредног рибарства и рекреативног риболова. Примена тројног концепта у истраживању даје мултидисциплинарни карактер теми, што је неопходно како би се омогућило дефинисање будућег развоја стратегије управљања рибарством. 13

14 Мултидисциплинарно истраживање обухватило би следеће аспекте, који су подједнако важни за привредни и рекреативни риболов: рибарствене, тј. биолошке (упознавање са ресурсом, врстама које су заступљене и њиховим значајем); социолошке (избор методологије узорковања и анализирања података, циљ им је да прикажу профил популације рибара, њихово понашање, становишта, потребе) и економске (приход, добит од бављења риболовом, трошкови, економски значај делатности). Navrud (2001) на пример инсистира на процени ресурса у екосистемском смислу и у смислу вредности биодиверзитета, вредности ресурса самог по себи. Социолошко истраживање понашања рибара се често користи у циљу што боље организације система управљања рибарством. Ditton & Hunt (2001) су доказали да таква становишта можемо комбиновати. Примена такве методологије захтева кооперацију између биолога и социолога, мултидисциплинарни приступ у истраживању који треба да помогне и подржи доношење одлука у програмима управљања рибарством (Sipponen & Grėboval, 2001). Модерни трендови у погледу управљања рибарством сугеришу увођење социјалне дефиниције рибарства која укључује не само рибу као ресурс, већ и рибаре и остале активности и инфраструктуру која је укључена у коришћење ресурса (IUCN, 2004). Не треба заборавити да је река заправо иако у многим случајевима у трансформисаном значењу и важан економски ресурс, ''јавно добро'' и континуиран динамички елемент у дневном животу локалног становништва које живи уз реке (Čaldarović, 2006). Mеђутим, економски значај сектора рибарства и даље је споредан у многим земљама. Економски значај реке треба посматрати на регионалном нивоу (Sipponen & Grėboval, 2001). Рекреативно рибарство се посматра као облик туризма, где рибари прелазе раздаљине и границе да би риболовили, што доводи до економског развоја појединих области. У том смислу треба имати у виду и утицај, ефекат риболоваца ''посетилаца'' (non resident). Риболовци ''посетиоци'' повећавају притисак на рибљи ресурс, представљају додатни извор прихода локалне заједнице, врше утицај на животну средину, економију, те имају и социјални и политички утицај. 14

15 Као вид еко туризма, рекреативни риболов базиран на принципу «улови и пусти» (''catch and release'') има позитиван ефекат на економију локалне заједнице. То је ефекат директне финансијске користи (продаја дозвола, плаћање улаза на нпр. природно добро где се риболови, итд.) и додатно стимулисање етичког понашања у смислу заштите и одрживог коришћења рибље популације. Тиме се и политички утиче на одржавање чистих вода и конзервације, промовише се заштита природе (IUCN, 2004). Економску компоненту и њен значај можемо најбоље приказати кроз тржишне вредности. Ако говоримо о тржишту неопходно је напоменути да користи од слатководних екосистема можемо поделити у две категорије (Sipponen & Grėboval, 2001; Wilson & Carpenter, 1999): 1. намирнице директно намењене за тржиште 2. користи, услуге које нису намењене тржишту, које подразумевају компоненте биодиверзитета, вредности екосистема, станишта и самог сазнања да одређени водени екосистем постоји. Подаци који говоре о процени улова рекреативног слатководног рибарства и профиту стеченом том приликом у појединим европским земљама према подацима публикованим у IUCN студији (IUCN, 2004) изгледају овако: у Естонији, улов од тона процењен је на износ од 2,3 милиона еура у години, у Лaтвији, Литванији и Пољској је процењено да 1 kg рибе кошта у просеку 1 EUR, па улови од 516, 365 и тона угрубо дају вредности рибе од , , EUR у години (респективно), тоталан улов рекреативних риболоваца у Чешкој је тона што је негде око 8 милиона EUR у години. За Србију су званични подаци о улову на основу Статистичких годишњака наведени у табели 2. где се види пад улова у периоду од 1994 до године за половину. Наравно, то су званични подаци те не можемо стећи реалну слику о количини ресурса и финансијском промету на тај начин. 15

16 Табела 2. Укупан улов рибе у Србији у периоду од (према подацима Статистичког Завода Републике Србије) година улов у kg Улов рибе у Дунаву на територији Србије приказан је графиком 1. на основу података публикованих у Статистичким годишњацима Републике Србије. Укупан улов рибе у Дунаву у Србији Улов рибе у t година График 1. извор Статистички годишњаци Републике Србије На основу графика се види општа тенденција пада улова у функцији времена. Међутим, истoвремено постоји пораст учешћа улова у Дунаву у укупном улову рибе у Србији. Улов из Дунава чини од 36.2 до 58.7 % укупног улова у Србији. Тенденција је и да се привредни риболов све више орјентише ка Дунаву, а треба 16

17 имати у виду да је Дунав на више од половине свога тока кроз Србију гранична река Преглед стања рибарства у европским земљама Према Marta et al. (2001) рекреативни риболов је за разлику од привредног у протеклом периоду напредовао, расте број рекреативних риболоваца. Peirson et al. (2001) и Sipponen & Grėboval (2001) сматрају да рекреативни риболов има велики социо-економски утицај на локалну заједницу, а и шире. Различити фактори који укључују природу подручја, карактеристике воде, политички и административни систем и потребе корисика, заједно чине социоекономски ефекат сектора рибарства (Wedekind et al., 2001). Постоји једна општа карактеристика уочена у многим земљама, а то је да постоји проблем замирања привредног риболова (Sipponen & Grėboval, 2001). Додатно је запажено да постоји проблем односа између рекреативних риболоваца и привредних рибара. Разлика између рибара и риболоваца постоји у свим земљама Европе. Приоритет се даје рекреативном, спортском риболову на приватним поседима, док се на државним поседима приоритет даје привредном рибарству. Извор конфликта између привредних и рекреативних рибара лежи у потешкоћи комуникације или недостатку дијалога између две групе и неразумевању за заједничке интересе (Sipponen & Grėboval, 2001). Јака компетиција за водене ресурсе осећа се и у Немачкој, а нарочито је осећају привредни рибари. Док улов привредног рибарства из године у годину опада, значај рекреативног риболова расте, нарочито у последњој деценији (Wedekind et al., 2001). Успостављање кооперације између привредног и рекреативног риболова је кључно, како би се превазишли проблеми у слатководном рибарству. Такође, неопходно је појачати свест о значају слатководног рибарства за добробит друштва (Wedekind et al., 2001). Према ауторима Salmi & Muje (2001), посебан значај у ефикасности адекватног управљања рибарством дат је ко-менаџменту и приватизацији. Кључни елеменат ко-менаџмента је расподела одговорности и одлука између владе, рибара и осталих корисника. Укључивање свих заинтересованих корисника 17

18 показује колико се добро и ефективно одлука рефлектовала на локалне, социјалне и економске услове и животну средину. Коменаџмент углавном подразумева механизам усаглашеног управљања између две државе. Такви примери већ постоје, нпр. између Русије и Естоније. Коменаџмент као модел управљања би се могао организовати и у оквиру подручја овог истраживања тј. на делу Дунава између Србије и Хрватске. Програми приватизације нарочито су привукли пажњу земаља у транзицији (у економији транзиције). Како напомињу Sipponen & Grėboval (2001) у многим земљама Европе је легислатива која се односи на слатководно рибарство још увек неадекватна за постојеће стање и променљиве (економске) тржишне механизме. У многим европским земљама административно руковођење је подељено између 2 министарства, једно је задужено за рибље ресурсе, а друго за квалитет воде. Према ФАО (1997) рекреативни риболовци представљају посебан случај. Они врше велики ефекат на развој локалне заједнице. Најчешће су спремни да потроше новац не само на дозволу, већ и на опрему, мреже, удице, транспорт, смештај. Често, локално становништво или власници подручја који поседују чамце и опрему живе, зарађују управо од рекреативних риболоваца. У том смислу за њих је риба само мали извор прихода, она више има естетски значај и значај у локалној економији. Lyons et al. (2002) је дао процену да рекреативни рибари у Енглеској и Велсу потроше око 5 милијарди еура за годину дана. Arlinghaus (2004) је прорачунао да је тај износ за Немачку 6,4 милијарди еура, које отприлике потроши око 3,3 милиона људи. Генерални проблем који укључује и рекреативни и привредни риболов је постојање рибокрађе и црног тржишта, као и чињеница да је адекватан надзор у том смислу скуп (Sipponen & Grėboval, 2001). У Француској и Финској, на пример, слатководно рибарство је развијено у компликован мултислојни систем управљања (multilevel management system). Последњих деценија у Француској су спровођени програми обуке привредних рибара у циљу промене (адаптирања) њихових навика и активности у смеру промена социјалних околности. Такви програми су имали за циљ да подстакну организационе и управљачке способности код привредних рибара (Sipponen & 18

19 Grėboval, 2001), чиме се позитивно утиче на делатност у смислу адаптације и додатне мотивације Стање рибарства у земљaма Источне и Централне Европе У новије време у Источној и Централној Европи дошло је до транзиције, односно процеса преласка из социјализма у капитализам, што са собом носи велике промене на пољу управљања и тржишта. Рибарство у отвореним водама, као привредна грана је маргинализовано и налази се у фази замирања. То је делатност без значајнијег утицаја на опште друштвено стање. Резултати IUCN студије за период од до године, показују да земље Централне и Источне Европе у различитим видовима користе слатководне ресурсе. Насупрот познатом богатству и диверзитету слатководног рибарства, а на основу научних сазнања, студије су показале да тренутно постоји озбиљан разлог за сагледавање одрживости слатководног рибарства у земљама Централне и Источне Европе. Општи тренд стања у рибарству у скоро свим земљама које припадају тој области је сличан. Капацитет привредног риболова и број рекреативних риболоваца формирају јак притисак на рибље стокове и биодиверзитет. Осим тога постоји и значајан утицај илегалног и непријављеног риболова. Генерално, можемо рећи да слатководни рибљи ресурси трпе притисак од прекомерног риболова, деструкције станишта, загађења и недостатка адекватног управљања воденим ресурсима, које резултује у недовољној интеграцији интереса корисника. У том контексту рибарство како рекреативно, тако и професионално утиче директно на издржавање, исхрану, рекреацију, у шта је укључено око 10 милиона људи. У већини земаља рекреативни риболов расте, а привредни опада. Такође, потреба становништва да у исхрани користи свежу рибу није ништа мања него пре. Стручњаци сматрају да је рибљи ресурс преловљен, што доводи до закључка да се неодрживо користи (IUCN, 2004). У периоду од до године, за потребе IUCN анализа сакупљени су подаци релевантни по питању рибарства у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ). У свим земљама ЦИЕ тешко је било са сигурношћу рећи који је број рибара присутан, али оно што је било извесно је број продатих дозвола. Такође, закључено је да је број рекреативних риболоваца за око 100 пута већи од броја професионалних рибара (IUCN, 2004). 19

20 У земљама ЦИЕ након процеса транзиције рибарство је уређено по различитим моделима (EIFAC/OP 32). У Чешкој је неопходно похађање специјализоване обуке да би се особа бавила рибарењем. Савез риболоваца је организација која се осим риболова бави и заштитом и узгојем риба, заштитом водених станишта, едукацијом чланова, вођењем редовне статистике улова по врстама, радом на узгајању рибље млађи, о чему постоје наводи у Vácha (1995) и Vostradovský & Mráček (1995). У Пољској је дуга традиција привредног рибарења, тако да се на пример 80 % језера користи за привредни риболов (Sipponen & Grėboval, 2001). Сектор рибарства у Пољској је године, као и цела национална економија, био у фази великих структурних и управљачких промена. Тај период дефинисан је као ''економија хаоса''. Илустрација тог стања је не уређеност, непостојање података о улову рибе (Wolos, 1995). Извршено је реструктуирање сектора рибарства и територија је подељена на мање целине. За рекреативне риболовце успостављен је систем ''catch and release'', тј ''улови и пусти'', систем у коме је циљ да улов остане жив и враћен у воду. Тај систем се показао као веома важан и користан економски и социјални инструмент. Постоје специјални курсеви за управљање рибарством. У Пољској су привредна предузећа у обавези да издају дозволе за рекреативан риболов, што је проузроковало потребу да се повећа значај рекреативног риболова. Таквим интегрисањем је практично успостављен баланс коришћења рибљег ресурса између привредних рибара и рекреативних риболоваца (Sipponen & Grėboval, 2001). У Словачкој, Савез риболоваца даје препоруке и пружа асистенцију, ради на подизању свести о односу између рекреативног риболова и конзервације животне средине, сарађује са властима, истраживачким институцијама, стручним школама, ради на одржавању обала. Води се евиденција о доласку на терен, броју, величини и врстама уловљених риба. Улов рекреативног риболова се не сме продавати. Постоји неколико категорија дозвола, а дозволе за риболов издаје локална управа под контролом врховног већа (Hensel, 1995). У Мађарској у периоду 1990-тих постоји проблем званичних статистика које се односе на улов и стање ресурса. Ти подаци су непоуздани, али ипак су кориштени као индикатори стања из разлога што су били једини. Такав проблем 20

21 постоји у последњој деценији и у Србији. Такође, је био запажен специфичан однос између привредних рибара и рекреативних риболоваца. Пад привредног рибарства је био евидентан. Заправо, то је грана на којој је најбоље уочљива транзиција, више него у сектору пољопривреде. Прешло се са интензивног привредног рибарства на риболов у рекреативне сврхе. Контрола коришћења ресурса опада, што узрокује илегално тржиште. Расте количина нерегистрованог улова рибе. Недоступни су подаци који се тичу економске стране рибарства. Од године почиње процес приватизације у рибарству. Мења се легислатива, систем издавања дозвола, извештавања о улову. Уводи се обавеза бележења улова у дневник, који крајем године сакупља Савез риболоваца (Pinter, 1995). Према Dimulescu (1995), у Румунији пре десетак година постоје три вида рибарства: привредни риболов, рекреативни риболов и трећи комбиновни вид рибарства, и рекреативни и привредни. Тај комбиновани тип можемо посматрати као рекреативни, јер рибари имају дозволе издате за рекреативни риболов, а привредни, јер користе чамце како би изашли на отворену воду и уловљену рибу продају (Dimulescu, 1995). Постоји конфликт између рибара и риболоваца. Извор конфликта између привредних рибара и рекреативних риболоваца је резултат не постојања дефинисаног статуса рибарства и обавеза, дозвола, такси које треба да плаћају, не постојање контроле квалитета рибе која је на тржишту (Dimulescu, 1995). Како наводи Dimulescu (1995), рекреативни риболов увек је био повезан са ловством и сматран је социјалним престижем. Интеракције између рекреативних и привредних рибара на Дунаву су резултат заједничког деловања на ресурс на ограниченој територији. Решење проблема лежи у властима која треба да одлуче ко ће управљати, администрирати и на који начин постојећим рибљим ресурсом. Резерват биосфере Делте Дунава (Danube Delta Biosphere Reservе) је добар пример како се могу избећи или решити конфликти између корисника, између корисника и власти током периода транзиције у економском и политичком смислу (Sipponen & Grėboval, 2001). У Бугарској се углавном приватним предузећима даје на газдовање подручје тако да она регулишу стање и односе у рибарству (IUCN Freshwater Fisheries in Central & Eastern Europe, 2004). У Хрватској постоји план управљања водама. Према плану се разматрају следећи елементи: подручје и корисничка права, број дозвола за привредни риболов, методе и технике рибарења, мере газдовања, број запослених у 21

22 рибарству, у контроли, планиран годишњи принос тј. рибљи сток, број дозвола које планирају да продају, бизнис план и мониторинг. Постоје одвојене заједнице, удружења привредних рибара и спортских риболоваца (IUCN, 2004). У Албанији, Естонији, Латвији, Македонији, Украјини постоји изражена компетиција за рибљи ресурс између привредних рибара и рекреативних риболоваца. Главна тенденција у свим земљама је актуелна промена са привредног на рекреативно рибарство (IUCN, 2004). У Словачкој је тај процес, могли бисмо рећи завршен и једини начин коришћења риболовног ресурса се одвија кроз рекреативни риболов. У Молдавији је тај процес промене ка рекреативном рибарству чак и политички подржан. Посебан план управљања је имплементиран у Украјини. Тај план раздваја слатководне екосисистеме на зоне на којима је дозвољен или рекреативни или привредни риболов (IUCN, 2004). Међутим, нигде се јасно не наводи који су разлози за пад привредног рибарства у земљама ЦИЕ. Међу могућим одговорима су пад рибљих стокова услед прелова, деструкција станишта и подручја мреста, загађење, недостатак адекватног управљања воденим ресурсима. Коначно, може се закључити и да су улови у већини земаља ЦИЕ не пријављени, тј. потцењени, а статистика није веродостојна јер не постоји регулатива и систем који обавезује и условљава пријављивање и евиденцију улова (IUCN, 2004). Када је реч о Србији, по начину коришћења риболовних ресурса, Србија се налази између земаља Западне Европе, где је развијен рекреативни риболов у великој мери и истока, где је још увек заступљен привредни риболов као значајан социо- економски фактор у друштву. Услед општег стања у друштву, које се карактерише незапосленошћу, лошим стандардом, спорим променама, замирањем великих државних предузећа и приватизацијом, многи се додатно баве рекреативним риболовом у циљу допуне исхрани и/или као извору додатне зараде. У складу са светским трендовима и у Србији се све већи број љубитеља реке почео бавити рекреативним риболовом. Међутим, за разлику од развијених земаља, где је рекреативни риболов повезан са бољим стандардом, развојем туризма и подручја, у нашој земљи повећање броја рекреативних риболоваца није уско повезано са напретком подручја и стандарда. Тачније, мали је број 22

23 рекреативних риболоваца који припадају имућном становништву. Такође, подручја у којима је заступљен риболов не сматрају се перспективним и не види се напредак локалне средине у смислу риболовног туризма. На основу прикупљеног узорка испитаника, пре се може закључити да се рекреативним риболовом баве пензионери и локално становништво, које користи улов као допуну исхрани. Погранични део тока Дунава је нарочито интересантан, јер је било могуће направити поређење са резултатима истраживања рибарства у суседној земљи, обзиром да је то устаљена делатност и карактеристична привредна активност на овом подручју са обе стране реке. Такође, као што је напоменуто постоје позитивна искуства развоја коменаџмента који би помогао успешнијој организацији рибарства. На пограничном подручју је значајно направити добру стратегију, јер је ресурс подељен, те је неопходна кооперација и сарадња. Из страних искустава изведен је закључак, да је неопходно направити нови правни оквир, легислативу, односно механизам који би помогао да се организује активност и реши конфликт између различитих корисника и између корисника и ''администрације'' током периода транзиције у политичком и економском смислу. Овај закључак применљив је и на Србију. Ради бољег сагледавања целокупне ситуације направљена је анализа социо-економских аспеката рекреативног и привредног рибарства, загађења реке, развоја рибарства, процене рибљег ресурса, мониторинга и контроле на Горњем Подунављу. Ово истраживање се управо бави социо-економском димензијом слатководног рибарства на пограничном делу тока Дунава са Републиком Хрватском и указује на улогу ове привредне и рекреативне активности у животу локалног становништва, на постојеће проблеме и могућности да се проблеми реше. Искуства других земаља су добро дошла као пример. Слична истраживања раде се по свету већ више деценија: Gaudet (1977 a); Gaudet (1977 b); Leopold (1977); Norling (1977); Tuomi (1977 a); Tuomi (1977 b); Cowx (1977); Marta & Bochechas (2001); Collares-Pereira (2001); Boisneau & Mennesson-Boisneau (2001); Löffler (1991); Gerdeaux (1991); Dekker (1991); Wedekind et al (2001); Cooke & Cowx (2006). 23

24 Основнe социјалнe и економскe факторe у слатководном рибарству можемо посматрати кроз следеће функције и елементе: социјални: рекреација, дружење, традиција, уобичајена и очекивана активност, економски: рибарење као основна економска делатност, као прикривена делатност, као активност која је додатак свакодневној исхрани локалног становништва, као додатни извор прихода, континуирана више или мање законита или незаконита активност која се поступно може преобразити у основну економску активност. риболовни ресурс појединац институције друштво Слика 2. Најважнији фактори који међусобно утичу на стање у рибарству 1.6. Преглед ''старинских'' записа о рибама и рибарима Дунава и Саве ''Још стари грчки историчар Херодот, који је путовао Дунавом и Савом, забележио је да се Ангрос (Дрина) улива у Врангос (Саву), а ова опет код Тривалске равнице у Дунав. О обема обалама Дунава говори као о земљама у којима је врло богат лов и диви се изобиљу дунавске и савске рибе'' (Петровић, 1998). Како Мартиновић још године наводи, аласки занат је готово ишчезао са приградских обала Саве и Дунава, уступајући место савременом индустријском узгоју и преради рибе. Бројна археолошка налазишта неолитског доба, показују да се човек бавио риболовом на подручју Саве и Дунава, као основном граном 24

25 привређивања. Ископине указују да је риба је била симбол живота и један од услова егзистенције праисторијског човека у време почетка људске цивилизације. И касније када не буде више основа човековог живљења, рибoлов ће остати до најновијих дана професионално занимање једног дела становништва, основа његове исхране и предмет трговине. Некада непрегледне баре и ритови, кроз које су се пробијале Сава и Дунав стварајући устаљена корита, са обалама које су биле обрасле великим шумама, што је све стварало идеалне услове за исхрану и размножавање рибе. У наводима писаца XVI и XVII века најчешће се од врста рибе помињу крупни и дебели шарани, велике моруне, јесетре, затим кечига, чикова јесетра, сим, паструга, па онда штука, манић и сом. Често бележе величине и тежине које су данас незамисливе. Шаран се ловио до величине од 1 метра, штука преко 2 метра, а поједини сомови су тежили и преко 135 килограма. Ово богатство рибом први пут је умањила регулација Ђердапа деведесетих година прошлог века, а касније до данашњих дана све већи развој индустрије, која се развија дуж обала Саве и Дунава. Воде су се делиле на подручја (хатаре) и давале под аренду, а арендатори су затим наплаћивали годишње дозволе за риболов аласима. Овакво стање је трајало доста дуго, док у новије време, од године право издавања дозвола за професионални риболов нису преузеле општинске власти (Мартиновић, 1978). Уловљену рибу становништво је највише трошило свеже спремљену, мада је било сезона када би толико рибе било уловљено да се није могла одмах сва утрошити. Пре него што се приступило увођењу неког реда у рибарењу на Дунаву и Сави, односно пре него што су донети први правни прописи о регулисању риболова у овим крајевима, пространи риболовни терени Саве и Дунава са ритовима сматрани су као опште добро и општи извор хране за становништво. Рибарило се слободно и споразуми међу рибарима постали су временом део обичајног права. Касније, државна управа узима себи право да регулише риболов на рекама, као и односе међу појединим рибарима и рибара према држави и друштву као целини (Мартиновић, 1978). Доста дуго се у новој српској држави чекало на законско регулисање риболова на рекама и ритовима. Тек је године донета Уредба о рибарству у Србији. Она је била актуелна све до доношења Закона о водама и њиховој употреби године. Коначно године обнародован је Први Закон о 25

26 риболову у Краљевини Србији. Рибари су имали своје еснафе - сталешке организације. Следећи Закон о риболову у Краљевини Србији донет је године. У том периоду основано је и прво удружење професионалних риболоваца, године. Нови Закон о рибарењу донет је за Краљевину Југославију године. После другог светског рата риболов постаје све значајнија привредна грана (Мартиновић, 1978) Преглед стања рибарства у Србији У Србији, слатководно рибарство део је традиције и свакодневице становништва које живи уз реке. Од давнина се реке и њихово богатство користе у различите сврхе: као хранидбени ресурс, економски ресурс, за релаксацију, рекреацију и спорт. На 139 km тока Дунава, од 1433 km (граница са Мађарском) до 1294 km (место Нештин) простире се погранични део између Србије и Хрватске. Крајем XIX и почетком XX века овај део Дунава био је значајан по комерцијалном риболову као снабдевач Србије, Београда и околних земаља (Хрватска, Румунија, Мађарска) рибом. Велики значај рибарства на овом подручју може се илустровати наводима Петровића (1998), у којима се каже: ''...свежа риба одвлачена је бродом у Будимпешту, где је била највећа потрошња ''апатинске рибе'', а један део је продаван трговцима из других места..., а тако исто у маси је извожена и у Румунију, где је имала јаку потрошњу''. Према истом извору ''Због јако развијеног рибарства,...постојао је Рибарски еснаф, који се одржао све до последњих година прошлог века''. Када је реч о правној регулисаности сектора рибарства током двадесетог века, посебно у његовој другој половини, догодиле су се многе промене у организацији рибарства као делатности. Такође, риболовни ресурс је претрпео значајне промене. На опште стање у рибарству утицали су различити фактори: опште промене у друштву (индустријализација, колективизација потом транзиција), хидротехнички радови који су исушивали плавне површине, промене у погледу управљања, промене корисника вода, ратна дешавања, интродукција већег броја алохтоних и појава и ширење инвазивних врста риба. 26

27 У историјском периоду гледано, у последњих 100 година у нашој земљи, имамо ситуацију различите организације рибарства кроз различите организације државе и друштва. Објављивањем Закона о слатководном рибарству Краљевине Југославије из године, дотадашњи закони о рибарству који су се примењивали за територију Србије и Војводине, Законски члан о риболову од године (бивши мађарски закон), Закон о риболову за Хрватску и Славонију од године и Закон о риболову за Србију од године, престали су да важе (Закон о слатководном рибарству из године). Законом о слатководном рибарству из године било је уређено питање рибарског права, тако су велике отворене воде биле подељене на рибарске одељке. Рибарски одељак на рекама простирао се на читаву ширину реке, осим у случају да државна граница пролази коритом реке. Тако је министар пољопривреде прописивао услове поделе, а бан у оквиру бановине је вршио поделу вода. Ревири, односно одељци могли су бити: властити, закупни, бановински. Властити ревир власник је могао искориштавати у властитој режији, издавањем у закуп, издавањем риболовних дозвола. Власник ревира био је у обавези да 6 месеци од проглашења ревира властитим предложи бану на одобрење ''план о рационалном искоришћавању тог ревира''. Ако се власник ревира не придржава одредби, ревир је био издаван у закуп другом лицу. Уколико власник ревир искоришћава издавањем дозвола, он је био у обавези да у плану о искоришћавању ревира наведе и максималан број и врсту дозвола које ће годишње издавати (Закон о слатководном рибарству из године). После II светског рата, у периоду социјализма, под утицајем планске и централизоване привреде постојао је добро организован откуп рибе и уредно вођена статистика улова. У то време почиње и да се развија и рекреативни риболов. Од године долази до значајних политичких и економских промена у земљи што је довело и до промена у риболовној пракси у овом региону. Од тог времена због свеобухватне ситуације, непостојања организованог откупа рибе, нити обавезујућег вођења евиденције улова, статистика излова је постала неадекватна и непотпуна, а нарочито на пограничним рекама од периода 1990-тих година када су та подручја била изложена ратним дешавањима (Lenhardt et al., 2006). 27

28 Према одговарајућем решењу, територија Републике Србије подељена је на 25 рибарских подручја. Решењем о одређивању рибарских подручја на рекама Дунав, Сава и Тиса дефинисане су границе рибарских подручја. Река Дунав подељена је на 4 подручја: Дунав I, II, III, IV ("Службеном гласнику РС", бр. 76/94, 11/96, 53/2000, 1/2002 и 6/2002). Законски оквир риболовног рибарства у Србији одређен је Законом о рибарству ( Службени гласник РС број 35/94 и 38/94) и подзаконским актима, којима су одређена рибарска подручја на територији Србије, ловостаји и минималне дозвољене дужине за излов, дозвољени алати и средства у риболову, природна рибља плодишта на којима је забрањен сваки риболов осим у научноистраживачке сврхе, као и прописани изгледи риболовних докумената којима се идентификују привредни рибари, рекреативни риболовци и рибочувари. Тренутно, рибарствена легислатива очекује осавремењавање (Simonović et al., 2005). Рибарство отворених вода у Србији обухвата оба вида риболова, привредни (комерцијални) и рекреативни (спортски) риболов. Рибарска подручја и делови рибарских подручја на којима је прописан вид риболова који се може вршити (привредни и рекреативни или само рекреативни) Конкурсом о уступању на коришћење рибарских подручја, додељени су на коришћење и управљање децембра године на период од пет година, тј. до краја године. Послове управљања врше јавна предузећа (''Србијашуме'', ''Војводинашуме'' и ''Воде Војводине'') и асоцијације и удружења рекреативних (спортских) риболоваца под истим законским условима (обезбеђено стручно руковођење и рибочуварска служба) и обавезама (израда Средњорочних и Годишњих програма унапређења рибарства на рибарским подручјима, накнада за коришћење рибарског подручја) (Simonović et al., 2005). Привредни риболов обавља се на водама осам рибарских подручја, односно на равничарским рекама Дунаву, Сави, Тиси и доњем току Велике Мораве. Рекреативни риболов обавља се на свим водама Србије, где је то законски дозвољено. Број рекреативних риболоваца и привредних рибара, као један од показатеља риболовног притиска, јако варира на годишњем нивоу. Генерално говорећи, број регистрованих рекреативних риболоваца по години креће се у распону од до , док се на годишњем нивоу изда од 500 до 28

29 1000 дозвола за привредни риболов. У табели 3 дат је приказ броја издатих дозвола за привредни и рекреативни риболов за период године (Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, 2006). Табела 3. Број издатих риболовних дозвола у Србији за период од године година Привредни риболов Рекреативни риболов На основу анкета и извештаја корисника рибарских подручја, просечни рекреативни риболовац годишње обави око 50 излазака, док за привредне рибаре овај број износи око 200 дана (Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, 2006) Биолошки ресурс Према Simonović (2005), риболовне воде Србије насељава 94 врсте риба (паклара и кошљориба-зракоперки) које су сврстане у 60 родова и 22 породице, од којих је око трећине врста риболовно атрактивно, а рибарственим заштитним мерама (трајни или привремени ловостај, минимална дозвољена дужина за излов, дозвољени дневни улов) обухваћено је 39 врста риба, као и све врсте слатководних ракова и шкољки. Анализом стања рибљег фонда на риболовним водама Саве и Дунава, по први пут је на деловима рибарских подручја ''Дунав II'', ''Дунав III'' и ''Сава II'' у подручју Београда због изузетно лошег стања рибљег фонда и изразито великог риболовног притиска смањено риболовно оптерећење вода привредним риболовом за приближно 50 % у и години, уз остављање могућности Средњорочним програмом за касније лагано повећање риболовног притиска. У периоду година, надлежни административни орган (Министарство науке и заштите животне средине Управа за заштиту животне средине) је подржао приступ уравнотеженог оптерећења рибљег фонда 29

30 привредним и рекреативним риболовом са природном продукцијом, ради очувања стабилности и структуре риболовних вода као екосистема и изворне разноврсности рибљег фонда, посебно у риболовним водама које садрже значајне популације риба са становишта било које од компоненти биодиверзитета (Simonović et al., 2005). У Србији река Дунав се посебно истиче због свог међународног значаја, богатства диверзитета ихтиофауне и чињенице да је као једна од највећих европских река и природна граница између наше земље и суседних земаља. Процењује се да воде Дунава насељава између 75 и 85 врста риба. Привредно, економски је значајно 11 врста: кечига (Acipenser ruthenus), штука (Esox lucius), шаран (Cyprinus carpio), деверика (Abramis brama), сом (Silurus glanis), смуђ (Sander lucioperca), смуђ камењар (Stizostedion volgensis), сребрни караш (Carassius gibelio), амур (Ctenopharyngodon idella), толстолобик бели (Hypophthalmichthys molitrix), толстолобик сиви (Aristichthys nobilis) (Simonović, 2001). Поред ових 11 врста, привредно велики значај имају и мрена и моруна. Моруна се лови у сектору Дунава испод Ђердапских брана, те није предмет овог истраживања. Mеђутим мрена, као и неколико врста беле рибе: бодорка (Rutilus rutilus), крупатица (Blicca bjoerkna), буцов (Aspius aspius), манић (Lota lota), јаз (Leuciscus iduus), шљивар, кесега (Abramis ballerus), се лове и продају веома лепо те стога њихов економски значај није занемарив. Ове рибе обично чине око 70 % улова. Њихова цена за продају је око 50 динара по килограму (din/kg), док је цена шарана око 200 динара по килограму (din/kg). Као илустрацију значаја улова чак и беле рибе представићемо на следећи начин. Ако рибар на пример, улови 100 kg рибе, 70 % је 70 kg по цени од 50 динара по килограму износи 3500 динара за белу рибу, а преосталих 30 kg је квалитетнија риба, на пример шаран, 30 kg шарана по цени од 200 дин. по килограму износи 6000 динара. Укупна зарада је 9500 динара, од чега је 36,8 % зарада на белој риби. Стога не можемо занемарити економски ефекат и значај улова беле рибе. Најбројније врсте у односу на индивидуалну заступљеност су деверика крупатица, мрена и бабушка са око %. Од економски цењених врста најбројнија је кечига (8 10 %), смуђ (3 5 %), бели и сиви толстолобик (до 4 %), 30

31 а сом, штука и шаран свега 1 2 %. Према тежинском учешћу, од укупног улова на ''белу рибу'', иде измeђу 31 и 59 % (Maletin et al., 2003). За рекреативни риболов број интересантних врста је далеко већи, те се може закључити да се за привредну и спортско риболовну експолатацију користи око 40 врста, што је око 50 % од укупног броја врста које живе у црноморском сливу. Званичних података о рибљим ресурсима копнених вода Србије, њиховом богатству, стању и потенцијалима нема, иако законска регулатива која се бави условима експлоатације овог ресурса (Закон о рибарству, Службени гласник РС 35/94 и 38/94) предвиђа познавање и редовно праћење њиховог стања. Ово не искључује постојање значајног нивоа привредне и спортско-риболовне експлоатације рибљих ресурса. Са друге стране, непознавање стања ресурса и ефеката његове експлоатације онемогућава ваљану процену и праве ефекте мера које се предузимају за побољшање стања и заштиту рибљих ресурса (Smederevac, 2002). У Табели 4. дати су подаци о годишњем улову риба у Дунаву који су објављивани у Статистичким билтенима ''Сточарство и рибарство'' у периоду година а налазе се у Савезном заводу за статистику. Поређењем ових података са уловом у осталим европским земљама долазимо до податка да је Република Србија међу земљама са најнижим годишњим уловом рибе. На пример, суседне Мађарска и Румунија имају улове за 1994 / 95 од t ( t комерцијални и t рекреативни риболов), односно t ( комерцијални и t рекреативни риболов) (Према FIRI/C885; FIPL/R509 Suppl.1; EIFAC/OP32). 31

32 Табела 4. Улов риба у Дунаву у периоду година (према подацима Савезног завода за статистику) Година улов у килограмима Имајући у виду наведене податке мора се закључити да су званични подаци највероватније непотпуни, непрецизни и непоуздани, а самим тим практично и неупотребљиви за било какво веродостојно закључивање о стању рибљих ресурса у нашим копненим водама. Рекреативни риболов је у протеклих десетак година напредовао у смислу повећања броја риболоваца и интензитета коришћења рибљег фонда. Међутим, за разлику од развијених земаља где риболов у рекама и језерима има рекреативни карактер, што је повезано са стандардом, развојем туризма и подручја, у Србији бављење риболовом, иако има рекреативни карактер, представља и могућност значајне додатне зараде, продајом рибе незаконски, односно на ''црно''. Дакле, повећање броја рекреативних риболоваца у Србији у последњих десетак година са око на (извор: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, 2005) није уско повезано са повећањем стандарда и напретком одређеног подручја, већ представља значајним делом резултат и/или последицу управо ниског животног стандарда, у коме улов рибе представља извор зараде или додатну зараду и додатак у породичној исхрани. За разлику од рекреативног, у 32

33 привредном (комерцијалном) риболову се, у последњих десетак година, смањује број аласа на већим рекама (Дунав, Сава, Тиса) (Smederevac et al., 2006). Посебан проблем представља процена утицаја рекреативног риболова. Посебне спортско-риболовне статистике не постоје, а удео овог риболова у укупном притиску на рибљи ресурс се неоправдано занемарује. Рекреативни риболов по свему судећи има значајан утицај на рибље ресурсе (Cooke & Cowx, 2006). Генерални закључак би био, да за рибље ресурсе копнених вода Србије не постоје процене њихове величине, ни добре процене ефеката актуелног риболовног притиска на ихтиофаунистички биодиверзитет, те је практично немогуће коректно валоризовати реално стање и потенцијал овог ресурса. Међутим, овакав закључак не искључује постојање чак и значајног нивоа привредне и спортско-риболовне експлоатације рибљег ресурса и свих пратећих ефеката који су и у осталим земљама присутни (Cooke & Cowx, 2006) Предмет и циљеви истраживања Предмет овог истраживања је социолошко економска анализа рибарства као делатности на Дунаву у пограничном подручју између Републике Србије и Републике Хрватске. Ово подручје је значајно и карактеристично јер се ради о реци која се граничи са суседном државом, па је неопходно успоставити заједничко управљање биолошким потенцијалом (Šprem et al., 2006). Врло често на овом подручју долази до сукоба због ограниченог ареала слатких вода, те се заједничким управљањем настоји координирати биомаса улова свих потенцијалних корисника (Šprem et al., 2006). Имајући у виду претходно наведени значај ''тројног концепта'' и чињеницу да слатководно рибарство представља традиционалну делатност локалног становништва, анализа основних социо-економских карактеристика рибарства треба да покаже постојеће стање у рибарству на том подручју и његове основне социо-економске импликације. Циљ рада је да путем анкетног упитника прикажемо профил, мотиве, специфичне интересе и проблеме рибарства на пограничном подручју Србије са Хрватском. 33

34 1.10. Подручје истраживања Горње Подунавље представља једно од најважнијих плавних подручја данас у Србији. Представља део преосталих влажних, плавних подручја Дунава, некада широко распострањених а данас ретких и угрожених исушивањем. Читава зона Горњег Подунавља са обе обале реке, са српске и хрватске стране је највећим делом заштићено подручје карактеристично по богатству биодиверзитета. Рибарско подручје ''Дунав I'' простире се на риболовној води реке Дунав од државне границе са Мађарском и Републиком Хрватском, 1433 km, низводно до железничког моста у месту Богојево, 1366 km, до главног одбрамбеног насипа на левој обали реке Дунав. У оквирима рибарског подручја Дунав I, према Уредби о заштити специјалног резервата природе Горње Подунавље (''Службени гласник РС'', број 45/2001 од године) део долинске равни и водотока Дунава од државне границе са Републиком Мађарском до Богојева ставља се под заштиту као Специјални резерват природе под именом ''Горње Подунавље''. Специјални резерват природе ''Горње Подунавље'' сврстава се у заштићена природна добра од изузетног значаја, односно I категорије заштите и заузима површину од ha. На подручју резервата установљени су режими I, II, III степена заштите. У оквиру подручја под I степеном заштите забрањује се коришћење природних богатстава и искључују се сви други видови коришћења простора и активности осим научо-истраживачких и контролисане едукације. Заштита и развој специјалног резервата ''Горње Подунавље'' спроводи се према програму заштите и развоја који подразумева задатке у заштити шума, ретких врста биљака и животиња, њихових заједница и биолошке равнотеже, праћење режима подземних вода, успостављање мониторинга, спровођење научно истраживачких, културних, васпитно едукативних и туристичких активности. Програм се доноси за период од 5 година, а о специјалном резервату природе стара се Шумско газдинство Сомбор. Следећи део Дунава у оквиру кога су рађена истраживања је Рибарско подручје ''Дунав II''. Рибарско подручје ''Дунав II'' заузима водоток реке Дунав низводно од 1366 km, затим иде левом обалом до главног одбрамбеног насипа до 1233 km, до моста у месту Бешка, управно на границу Републике Хрватске до 1294 km, односно до с. Нештина. Од 1294 km (с. Нештин) иде десном обалом до 34

35 главног одбрамбеног насипа односно до 1233 km ("Службеном гласнику РС", бр. 76/94, 11/96, 53/2000,1/2002 и 6/2002). Ова два рибарска подручја налазе се на граничном делу тока Дунава са Хрватском, те остала подручја нису истраживана овом приликом. Прилог 1. слика подручја испитивања 2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ За потребе овог истраживања било је неопходно формирати упитнике, анкетне листове. На основу досадашњих искустава, научних и стручних радова припремљене су анкете. Анкетни лист односно анкета је послужила као употребљив апарат, који би се могао користити у пракси за процену нивоа и начина коришћења ихтиофаунистичког ресурса и могућих разлога за проблеме који се јављају везано за бројност и састав рибље популације у Дунаву, а што се може користити и за остале воде. У Европи је и даље структурирани интервју као метод недовољно кориштен као систем који помаже прикупљању података који се могу користити у организацији успешнијег система управљања. Тај метод је кориштен на пример у Португалу (Marta et al., 2001), Финској (Salmi & Muje, 2001) и Немачкој (Wedekind et al 2001). У фази припреме анкета извршен је обилазак подручја истраживања. У циљу упознавања територије и сагледавања потенцијала за планирано истраживање, било је потребно сакупити постојеће податке који се тичу досадашњих резултата и историјата подручја у домену рибарства и обавити интервјуе са запосленим особљем у надлежним управним установама (ЈВП ''Воде Војводине'' Нови Сад, ЈП ''Војводина Шуме'', Нови Сад, ''Риболовни Центар'' Апатин). Прво је направљен попис привредних рибара на територији од Богојевског моста Бачка Паланка на север до Бездана. Пописом су обухваћени сви рибари који се баве, или су се бавили претходне године том делатношћу на подручју истраживања. Попис је укључио рибаре најчешће према локацијама, тј. припадности одређеним удружењима. Постоји подељеност услед неконзистентности територије и газдовања. Односно подручје истраживања можемо поделити на 3 области тј. општине у чијим оквирима постоје риболовне 35

36 активности на Дунаву, како је касније наведено у резултатима, подручје Апатин, Бачко Ново Село, Бачка Паланка. Сваком од наведених области газдује локално јавно предузеће. Апатинским делом Дунава, у шта спада и Бездан и Сомбор газдује ''Риболовни Центар'' Апатин, подручјем Бачког Новог Села газдује ЈП ''Војводина Шуме'', подручјем Бачке Паланке газдује ЈП ''Војводина Шуме''. У консултацији са колегама из Хрватске формирана су два типа упитника (анкете), по једна за сваку од две циљне групе. Приликом формирања упитника коришћена су досадашња искустава других земаља, на пример, Норвешке (Ministry of Agriculture and Forestry Directorate of Fisheries, 2002). Како би резултати током каснијих анализа, били упоредиви, садржаји анкета су усаглашени за потребе два тима која су се бавила истим истраживањима на српској и хрватској страни Дунава. Питања су се односила на демографске карактеристике циљних група, опрему и начин риболова, економску валоризацију рибарствене делатности, законодавство, контролу, загађење, проблеме и предлоге за решења и боље управљање, али је сваки испитаник имао могућност да изнесе лични став по питању рибарства, односно како каже Šprem (2006), свака анкета је имала предвиђен простор за слободно изјашњавање анкетираних о кључним проблемима и могућим решењима унутар своје струке или делатности. Слична истраживања имали су и Boisneau & Mennesson-Boisneau (2001). Локалитети истраживања у оквиру одабраног подручја су дефинисани према неколико критеријума: према месту где су у исто време рађена ихтиолошка истраживања, према локалитетима са хрватске стране обале где су спровођене анкете како би подаци били упоредиви, према консултацијама са надлежним локалним управницима рибарских подручја. На основу података који су добијени из рибарских газдинстава о укупном броју рибара, одређен је потребан број испитаника који су чинили репрезентативан узорак, на основу кога је могуће извршити адекватну анализу упитника. Анкетирано је 40 комерцијалних рибара, који су регистровани на основу списка рибарског газдинства. 36

37 Рибари су анкетирани у периоду од септембрa до јануара године, чиме су обухваћене две сезоне са различитим временским условима. У Апатину је анкетирано 12 рибара (на 1400 km тока Дунава), у Бачкој Паланци 17 (1298 km), у Бачком Новом Селу 10 (1319 km), 1 рибар са територије Сомбора и Бездана. График 2 приказује број анкетираних рибара изражен по општинама у проценту: на територији општине Апатин 30 % од укупног узорка, на територији општине Бачка Паланка 42 %, на територији Бачког Новог Села 25 %, осталих 3 % је са територије Сомбора и Бездана. Апатин Бачка Паланка Бачко Ново Село Бездан и Сомбор График 2. Заступљеност рибара-испитаника по локалитетима Анкетирано је 309 спортских риболоваца на следећим локалитетима: Апатин, Бачка Паланка, Бачко Ново Село, Бездан, Сомбор. Анкете су спроведене у току октобра године, од чега 70 % у дане викенда, а 30 % у току недеље. Локације анкетирања по заступљености риболоваца можемо презентовати и као, 70 % риболоваца је анкетирано узводно од Богојевског моста, а 30 % низводно од моста. Анкетни упитник за привредне рибаре садржао је укупно 49 питања, од чега је 14 персоналних питања, опрема и начин риболова 23 питања, 8 питања се односи на економску валоризацију рибарствене делатности, 1 питање се односи на загађење, а 3 питања се односе на опште проблеме и предлоге за решења, а такође и на ставове рибара (Прилог 2 анкета привредних рибара). Анкетни упитник за спортске риболовце садржао је укупно 37 питања од чега је 7 персоналних питања, опрема, начин риболова 21 питање, валоризација улова 5, 1 питање се односи на финансијске издатке, 4 питања се односе на опште ставове, проблеме и решења (Прилог 3 анкета спортских рибара). 37

38 За анализу резултата анкета коришћени су програми SPSS (Statistical Package for Social Sciences) и Statistica v. 5 (Мултипна Кореспондентна Анализа). Дескриптивна статистика рађена је у SPSS-у, а мултиваријатна у Statistica v. 5 програму. Програм SPSS (Statistical Package for Social Sciences) је статистичка анализа која се најчешће користи у социолошким наукама. Уношење података је табеларна дводимензионална структура која се састоји од редова и колона. Постоје два типа података које се могу уносити и обрађивати овим програмом, то су нумерички и текстуални подаци. Обрада података базира се на укрштању која могу бити појединачна, односно једна варијабла са другом варијаблом (карактеристиком, особином) или једна варијабла са већим бројем осталих варијабли. Програм Statistica v. 5, односно у овом случају кориштена мултипна кореспондентна анализа установљава асоцираност појединих стања претпостављено повезаних (узрочно-последично) променљивих које се анализирају. Када се установи асоцираност, може се таблицом контигенције за поједине парове повезаних променљивих видети је ли асоцираност статистички значајна или није. Међусобна асоцијација варијабли које су карактерисале испитанике анализирана је само за димензије (изведене мултиоваријатне променљиве) за које је било утврђено постојање статистичке значајности (најчешће је постојала за прве две димензије), и те две димензије кумулативно су описивале укупну кореспонденцију варијабли у оквиру задате матрице (сета) података. Анализа статистички значајних димензија обухвата детекцију стања по смислу међусобно повезаних варијабли које су најкарактеристичније за дату матрицу података на тим димензијама. Мултипном кореспондентном анализом као мултиваријатном методом обрађују се дискретни, у овом случају кодирани нумерички подаци и њоме се могу анализирати («поредити») унакрсни сетови података са међусобно по смислу повезаним сетовима података. Имајући у виду велике могућности програма Statistica, неопходно је било одабрати само одређене сетове по смислу међусобно повезаних варијабли (карактеристика) које би се укрштале у циљу добијања неких интересантних резултата за ово исраживање. 38

39 3. РЕЗУЛТАТИ 3.1. Главне демографске карактеристике обе групе испитаника ПРИВРЕДНИ РИБАРИ У циљу утврђивања главних демографских карактеристика корисника риболовног ресурса испитаницима је постављено девет питања од којих су се два односила на пол и узраст, једно на школску спрему, три питања на звање, занимање, запослење ван рибарства, једно на брачно стање, једно на број чланова домаћинства и једно на број запослених чланова домаћинства Полна и старосна структура Код привредних рибара 100 % у испитаном узорку су мушкарци између 24 и 57 година старости. Највећи проценат 17,5 % међу категоријама истих година су педесетогодишњаци. Већину привредних рибара чини становништво мањих насељених места (села, паланке, варошице) које се налазе уз реку. У просеку су припадници средњих генерација у поређењу са целокупним становништвом подручја Образовна структура Привредни рибари су особе скромног образовања, највећи проценат је завршио средњу школу. Односно, 45 % испитаника је завршило само основну школу, занатску средњу школу је завршило 32,5 % испитаника, а 17,5 % четворогодишњу средњу школу, осталих 5 % су са високом стручном спремом (Табела 5). Обзиром да посебна стручна спрема није потребна да би се рибарило, ова делатност је избор ниже образоване популације Породично стање Највећи проценат рибара је ожењен, 82.5 %. Овај податак нема битнијег значаја сам за себе, међутим ако је рибар једини члан домаћинства који привређује, овај податак може бити интересантан. У складу са претходно поменутим, број чланова домаћинства код испитаних рибара се креће од 1 до 6 чланова. Највећи број рибара, 45 % има четворочлану породицу, а 17,5 % рибара има двочлану породицу. Породицу са три члана има 15 %, рибара, а исти број испитаних рибара, 15 % има петочлану породицу. Са шест чланова је 2,5 % домаћинстава испитаних рибара, а 5 % рибара живи само, односно нема породицу. 39

40 Када је реч о запослености, број запослених чланова домаћинства у просеку је 1,3 односно у 70 % само један члан ради, што се слаже са одговорима да је у 70 % случајева привредни рибар једини ''запослени'' члан домаћинства, односно једини члан домаћинства који зарађује Професионална структура На питање шта им је звање, професија, 92,5 % привредних рибара је изјавило да су рибари, односно нису могли да разграниче звање од занимања. Нису спомињали професију за коју су школовани, док је 6 испитаника изјавило да се осим рибарења баве и другим послом који им доноси приход РЕКРЕАТИВНИ РИБОЛОВЦИ У циљу утврђивања главних демографских карактеристика рекреативних риболоваца постављено је седам питања од којих су се два односила на пол и узраст, једно на школску спрему, једно на звање, једно на занимање, једно на број чланова домаћинства и једно на број запослених чланова домаћинства Полна и старосна структура Код рекреативних риболоваца 91,6 % су мушкарци, а 8,4 % су жене. Рекреативни риболовци у већини случајева су припадници средњих генерација, углавном између 30 и 50 година старости Породично стање Испитивани рекреативни риболовци углавном живе у домаћинствима од 4 члана у 35 % случајева, са 3 члана у 23 %, са 2 члана 22 % испитаника. Међу испитаним рекреативним риболовцима чак 20 % испитаних живи самачки, односно нема породицу. Број запослених чланова домаћинства у породицама рекреативних риболоваца приказан је графиком 3. Са више од два запослена члана постоји 11 % породица, са два запослена члана је 22 % породица, са једним запосленим чланом је 31 %, а домаћинства у којима нема запослених чланова има чак 36 %. 40

41 број запослених чланова домаћинства више од 2 запослена 2 запослена 0 запослених 1 запослени члан График 3. Број запослених чланова у породицама рекреативних риболоваца Из графика 3. видимо да као и код привредних рибара и у случају рекреативних риболоваца већина испитаника у оквиру својих домаћинстава има једног или ниједног запосленог члана. Касније ћемо моћи уочити према подацима добијеним из резултата анкета да је стога оправдана чињеница да многи риболовци улов користе као додатак исхрани, а понеки продајом рибе стичу економску добит Професионална структура Међу рекреативним риболовцима највећи проценат су радници и пензионери, у оба случаја по 29 %. Незапослених је 11 %, приватника има 8 %, 6 % се изјаснило да су стручњаци, 1 % је рекао да се бави менаџментом, што би требало да подразумева организаторски посао или руковођење, а једна особа је пољопривредник (График 4). занимање спортских рибара 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% незапослен стручњак остало 0% радник пензионер приватник менаџер График 4. Занимања рекреативних риболоваца изражено у процентима по групама одговора 41

42 Из графика 4. се јасно види да је највећи број риболоваца у категорији особа са лошијом финансијском ситуацијом, 69 % испитаних риболоваца (пензионери, радници и незапослени). У Табели 5. дат је компаративни преглед основних демографских карактеристика за обе групе испитаника у нашем истраживању, као и демографски подаци за становништво у Војводини. Табела 5. Компаративни преглед демографских карактеристика испитаника и становништва у Војводини (подаци су дати у %) Старосна и полна структура и школска спрема испитаника Привредни рибари Рекреативни риболовци Становништво Војводине* Млађи од 30 година Старости од година Старији од 50 година Заступљеност жена Завршена само основна школа Завршена средња школа Висока стручна спрема 12 (1 % 5 16 (V,VI,VII степен) непознато) * - извор: Центар за стратешка економска истраживања, Војводина CESS Из табеле се може уочити да је заступљеност млађих генерација (млађи од 30 година) код привредних рибара веома ниска (свега 2,5 %) у односу на заступљеност те старосне класе код спортских риболоваца и целокупног становништва Војводине (20 и 27,8 %). Ово може да укаже на чињеницу да се представници млађих генерација не опредељују за бављење рибарским послом, већ да њиме почињу да се баве тек у средњим годинама. Када је реч о образовању, у случају привредних рибара, запазићемо да је изузетно мали проценат оних који имају вишу школску спрему, док је међу рекреативним риболовцима највећи проценат оних са завршеном средњом школом, 69 %, што је чак изнад просека за Војводину где је 55, 6 % завршило средњу школу. 42

43 Значајна демографска карактеристика Војводине су миграције становништва. За нас је посебно интересантан податак да су се у пограничном подручју насељавали и досељавали претежно Срби који су избегли из Хрватске и Босне и Херцеговине после године. Ова миграција створила је низ економских и социјалних проблема (Центар за стратешка економска истраживања, Војводина CESS). Постоје две могућности објашњења утицаја досељеног становништва на рибарство у пограничном подручју. Једна варијанта је да се досељено становништво почело запошљавати и заузимати радна места локалном становништву. То је многе локалне раднике довело у немилу ситуацију да бивају отпуштани. Стога се почињу окретати рибарењу, као традиционалном занату или као новој делатности у њиховом животу. Друга варијанта је да су досељеници, избеглице, почели да се баве рибарством услед немогућности запошљавања у другим струкама. Нарочито, имајућу у виду да су прешавши границу населили област где индустрија није нарочито цветала ни пре ратног периода. Као досељеници, земљу за обраду нису имали, те се нису могли бавити пољопривредом, која је следећа делатност по заступљености у овом подручју. У прилог овим претпоставкама о утицају досељеника на рибарство иде и чињеница да међу испитаним рибарима, нарочито на локалитету Бачког Новог Села, на пример, постоји знатан број рибара са некарактеристичним именима и презименима за Србију. Већина њих управо припада генерацији која је старости између 30 и 40 година. Када је реч о запослености у Војводини укупан број запослених се смањио у периоду од до године за око 22 % (Центар за стратешка економска истраживања, Војводина CESS). Имајући у виду и овај податак који се односи на читаву Војводину, лако је закључити да ситуација на пограничном подручју не може бити боља, односно да незапосленост може бити директан узрок бављења рибарством Резултати анкетирања привредних рибара У руралним и семи-урбаним срединама су могућности образовања и запошљавања скромне, а ресурс, река и риба је доступан, те је могуће закључити 43

44 да је рибарење известан избор делатности. За многе је то најприступачнија делатност за разлику од других могућности за издржавање породице и преживљавање. Како је сама делатност профитабилна и не захтева посебне образовне квалификације, локално становништво усмерено је на бављење овим занатом. Међу испитаницима око 20 година се рибарењем бави 66,6 % особа које припадају категорији четрдесетогодишњака. Односно, 33,3 % особа старости 39 година се бави рибарењем од 15 до 20 година, а исти је проценат 33,3 % особа које имају 40 година и баве се рибарством 20 до 25 година. Oвај податак иде у прилог чињеници да се овим занатом углавном почиње бавити од младости. Међутим, од укупног узорка испитаних рибара, већина, односно 66 % рибари 1-15 година. У ту категорију спадају рибари млађи од 40 година, који су се углавном претходно бавили неким другим послом. То би управо могли бити досељеници, избеглице насељене током ратних година, јер се и њихова старост и дужина бављења риболовом поклапају са периодом рата на подручју Југославије. У прошлости се 75 % испитаних рибара бавило другим послом, при чему је 50 % њих радило други посао у прошлости чак година. Из наведених података и процената евидентно је да се старији рибари тим послом баве одувек, док су се нешто млађе генерације почеле бавити рибарењем тек у протеклих година. Рибарењем се као секундарним занимањем почело бавити управо у периоду када се у Србији, односно тадашњој Југославији мења политичка ситуација и када погранично подручје постаје зона ратних збивања. У то време, такође, привреда подручја замире па није чудо што рибарење постаје занимање многих баш у том периоду. У моменту истраживања, већина рибара је изјавила да се не бави другим послом осим риболова Рибарење Рибарски занат се најчешће наслеђује породично. Мада се многи рибари баве и другим пословима, традиција рибарења је остала као обележје породице. Привредни рибари проводе већину године на реци или уз реку. Многи имају сојенице на изолованим деловима обале где су смештени и где живе током сезоне рибарења, а само повремено одлазе кућама. 44

45 Риболове током целе године независно од годишњег доба, само су понеки изјавили да не рибаре током ловостаја. Већина је навела да готово целе године рибари, али је просек дана које годишње проведе у рибарењу око 255 дана. У оквиру анкетног упитника постављено је питање о дневном времену које проводе у рибарењу, на које није било јасно дефинисаног одговора те су одговори дати као опсег вредности у табели 6. Време које проводе у рибарењу, како су изјавили, зависи од многих фактора, међу којима су најзначајнији временски услови и успешност улова. У рибарење одлазе рано и већи део дана проводе на води. Проводе од 8 до 12 сати на води од чега активно рибарење, што подразумева мреже у води, траје од 4 до 8 часова. На питање да ли има помоћника, 47,5 % је одговорило да рибари самостално, док 32.5 % има сталног или повременог помоћника. Са помоћником имају партнерски однос, деле улов и зараду. Помоћ чланова домаћинства или пријатеља има 20 % рибара. На иста питања која се тичу удаљености места рибарења тј. риболова од куће, времена проведеног у рибарењу тј. риболову, обе циљне групе рибари и риболовци су дали одговоре приказане у табели 6. Табела 6. Одговори на питања постављена обема групама испитаника Професионални рибари Спортски риболовци Удаљеност места рибарења од куће km 2 22 Број дана проведених у дани рибарењу/риболову у току године Дневно време посвећено рибарењу/риболову сати Ове податке можемо посматрати као опсеге за поједине вредности или као просеке. Подаци се не могу поредити, али се ипак из њих јасно могу уочити неке карактеристичне разлике. 45

46 Начин рибарења и алати Већина рибара има свој чамац (87,5 %) и опрему (92,5 %). Чамци су дужине од 4 до 6 m, материјал од ког су направљени је дрво или метал. Мотор је ванбродски, у 85 % случајева са 4 коњске снаге, a 15 % испитаника има мотор са 10 коњских снага. Чамац 57,5 % испитаника оставља слободно везаног уз обалу, а 25 % испитаника има свој вез. Локација где остављају чамац је удаљена од куће 1 до 2 километра, а чамцем се удаљавају да би риболовили око 2 километра од места укрцавања. Алати за рибарење су сопствени и најчешће се користе мреже: површинска, дубинска, стајаћа мрежа, поједини по високом водостају користе вршу вршку. Већина испитаних рибара, 90 % користи пливарице, а 50 % рибара користи стајаће мреже. Просечна дужина мрежа које стављају дневно у воду креће се од 50 до 100 метара по типу мреже, у просеку је 91 m површинске, 67 m дубинске, 63 m стајаће мреже. Углавном комбинују мреже, па је типична комбинација од 50 до 100 m површинске и од 50 до 100 m дубинске и по која врша. Мреже користе током целе године, осим у периоду ловостаја, што је накнадно напоменуто, те можемо посумњати у поштовање прописа ловостаја. На питање у ком месецу највише користе поједини алат, 40 % испитаних површинску мрежу користи током целе године, али највише током марта месеца. Чак 67,5 % рибара површинску мрежу највише користи у марту. Због сезонских варијација воде, 80 % користи дубинске мреже, а чак 90 % испитаника ставља мрежу у периоду од маја до октобра. Дубинску мрежу 92,5 % рибара, највише користи током јуна, јула и августа. Стајаћу мрежу стављају у јесењим и зимским месецима, септембар, октобар, новембар и децембар. Више од 50 % испитаних је ставља током марта, септембра, октобра, новембра и децембра. Остали алати се ретко користе. Врста алата који се користи зависи, како кажу рибари пре свега од сезоне, локалитета рибарења, врсте рибе која се лови. Искуство рибара је најважније када је реч о коришћењу мрежа Квалитативан и квантитативан састав улова Највећу количину квалитетне рибе (сом, смуђ, кечига, шаран) рибари лове у јулу и августу, што презентовано процентима изгледа овако: У јануару - 27,5 % испитаника каже да се може уловити квалитетна риба 46

47 Фебруар - 20 % Март 25 % Април - 20 % Мај - 22,5 % Јун - 30 % јули - 42,5 % август - 40 % септембар - 15 % октобар 15 % новембар - 25 % децембар - 30 % Друга категорија квалитета рибе, ''бела риба'', се највише лови зими, током новембра и децембра. У јануару 22,5 % рибара улови ''белу рибу'' (риба друге категорије), у фебруару 20 %, у марту 25 %, у априлу 35 %, у мају 20 %, у јуну 17,5 %, у јулу 10 %, у августу 10 %, у септембру 10 %, у октобру 10 %, у новембру 35 %, у децембру 37,5 %. На питање шта је од понуђених одговора мерило успешности већина је одговорила да је врста рибе мерило, наводећи да је квалитетнија риба увек пожељнија, са чим се сложило 47,5 % испитаних. На следећем месту по значају, како је одговорило 27, 5 % испитаних, је количина рибе у улову. Према њиховим одговорима, успешан улов зависи од сопственог учинка, риболовног напора и вештине. Мада се понуђени одговор ''од среће'' допао испитаницима, нису се за њега опредељивали као један међу најважнијим разлозима за успешан улов Пласман рибе На питање како врши пласман рибе коју улови били су понуђени одговори за које су се опредељивали следећи проценти рибара: - пласман преко сопствене трговачке мреже врши 17,5 % рибара; - преко рибарница 30 % рибара продаје свој улов; - на велико преко посредника 15 % рибара пласира рибу; - на другачији начин, на пример ресторанима, 37,5 % рибара прода рибу Економске карактеристике и финансијски обрт На питање процене личног годишњег финансијског промета, прихода и расхода, било је тешко добити директан и прецизан одговор. Већина је покушала 47

48 да дескриптивно одговори да зарада готово и да не постоји, јер све што зараде потроше на дозволу и остале издатке везане за наставак бављења овом делатношћу. Такође је био интересантан детаљ колегијалности и договарања међу рибарима при одговорању на ово питање. Трудили су се да не одударају драстично од просечних вредности које су изнели други рибари. Жалили су се на раст цена дозволе и на ограниченост територије на којој могу да рибаре. Дозвола за привредне рибаре у тренутку испитивања износила је динара и важила је годину дана. Дозвола се издаје за одређену територију на којој је рибару дозвољено да рибари, а тиме су ограничени не само на део, половину тока реке са српске стране, већ и на кратке делове тока. Осим опреме и дозволе, трошак за рибаре представља и гориво. Потрошња горива зависи од много фактора, како кажу, између осталог од радијуса кретања, али и од временских услова, односно од сезоне. Рибари троше дневно од 2 до 50 литара горива (највећи број је рекао 3 до 4 литре), а у просеку 6,8 литара (али стандардна девијација је преко 8 литара!). Према њиховим одговорима то је месечно од 60 до 200 литара, a годишње од 800 литара и више од тога. Међутим, анализом се да израчунати да је то у просеку месечно 116,8 литара, а годишње 1082,8 литара (оба са малим коефицијентом варијације од дневне потрошње). Промет на годишњем нивоу код већине испитаника је око динара, а расходи су око динара. Те вредности се подударају са изјавом да месечно зарађују око динара. У одговорима на ово питање рибари су се трудили да буду колегијални, тако да се може претпоставити да разлике постоје. У просеку се годишњи финансијски обрт појединца креће око динара (око 4,000 EUR), а годишњи расходи око динара (2,500 EUR), што доводи до податка да је годишња зарада од рибарења динара (1,250 EUR). Имајући у виду да је анкета не обавезујућа за рибаре и да постоји општа резервисаност у одговарању на питања која су мање директна или опште позната (на пример да ли је мотор ванбродски и које је снаге), одговоре на питања финансијске природе треба прихватити са резервом. Ако бисмо груписали исте одговоре по питању финансијског промета, резултат изражен у процентима је следећи: Промет на годишњем нивоу од рибарења: - 7,5 % није се изјаснило по овом питању; - 7,5 % има приходе испод динара; 48

49 - 15 % има годишње приходе (зарада и расходи) динара; - 7,5 % има приходе од динара; - 22,5 % има приходе од динара; - 10 % има приходе од динара; - 12,5 % има приходе од динара; - 7,5 % има приходе од око динара; - 10 % има приходе од око динара. Расходи, односно трошкови на годишњем нивоу су процентуално изражени: - 12,5 % није се изјаснило по овом питању; - 12,5 % рибара има расходе до динара; - 10 % рибара има расходе између и динара; - 12,5 % рибара има расходе око динара; - 27,5 % рибара има расходе у износу од динара; - 7,5 % има расходе у износу од око динара; - 5 % рибара има расходе од до динара; - 10 % рибара има расходе око динара. Само од рибарења зарађује и живи 77,5 % испитаних рибара. У укупним примањима домаћинства 75 дo 100 % зараде чини рибарење за 57,5 % рибара, а удео од 50 до 75 % у заради домаћинства је за 20 % породица рибара. За остале рибаре проценат зараде од рибарења у оквиру домаћинства је од 25 до 50 % Перспектива рибарења За следећу годину 60 % рибара планира улагања у посао већа од 500 EUR. Многи су изјавили да су у износ улагања урачунавају и дозволу која кошта динара. Испитаницима није директно постављено питање настављања професије, али је из њихових одговора евидентно да барем у наредних пар година имају намеру да се баве рибарством. У прилог томе је и податак да већина њих планира нека улагања у свој посао, углавном у опрему. Када је реч о перспективи бављења рибарством у њиховом крају, можемо закључити према одговорима испитаника да перспектива дефинитивно постоји, али се највећи број определио за ''дипломатски'' одговор ''ни да, ни не''. Њих 40 % сматра да перспектива није ни добра ни лоша, док 27,5 % рибара сматра да је добра, а 15 % сматра да је перспектива за рибаре лоша. 49

50 Међутим, слажу се да је сама делатност изразито економски важна за њихов крај. Тај став је код 65 % рибара, док су остали изјавили да је рибарење важна делатност у њиховом крају. На понуђене тврдње на које су могли одговорити са да или не, рибари су дали следеће одговоре: - 80 % испитаника се слаже да треба увести полагање рибарског испита; - 67 % сматра да је висина годишње надокнаде за привредно рибарење висока тј. цена годишње дозволе за привредни риболов је висока; Овај проценат и није висок имајући у виду финансијски обрт који је пријављен те се још једном доводи у питање истинитост датих вредности зараде од рибарења; - 72,5 % каже да су границе подручја где им је дозвољено рибарење преуске; - 46 % сматра да је број дозвола за привредни риболов је превелик; - 88 % сматра да је регулатива која се односи на количину улова и дозвољене алате задовољавајућа Загађење На питање да ли загађење утиче на рибљи фонд, већина се слаже да загађење утиче на рибљи фонд негативно. Загађење Дунава данас у поређењу са периодом године је мање, по мишљењу 11 испитаника. Данас тј. у тренутку испитивања 11 рибара сматра да је Дунав исто загађен као 1990-тих година, док 12 рибара каже да је Дунав више загађен у данашње време него у периоду тих. Остали испитаници се нису изјаснили. Напоменула бих да је већи део тока Дунава на подручју испитивања законски заштићен на обе обале реке, са српске и хрватске стране. Постоји свест о потреби заштите реке и рибе, као и о потреби одрживог коришћења ресурса, мада не под тим термином. Обзиром да је то традиционални занат и да они живе од њега, те да потреба за рибом није краткотрајна, делује да рибари користе ресурс у одрживом смислу. 50

51 Основни проблеми у привредном рибарењу на слатким водама и могућа решења На отворено питање о проблемима са којима се сусрећу и предлозима за решења, рибари су давали сличне одговоре, износили ставове и предлоге за решења. Најучесталији одговори по питању проблема у привредном рибарству су били криволов, загађење реке и заштита животне средине, реке и рибе. Затим је речено, да је скупоћа дозволе проблем, која иде заједно са ограничености територије на којој им је дозвољено рибарење. Жале се на неорганизован пласман рибе, не организованост откупа рибе, па стога морају самостално да решавају овај проблем. Постоји корупција, контрола је лоша, а смета им непостојање социјалног осигурања за њих као за све остале запослене грађане у државним предузећима. Уопштено говорећи, несређеност статуса рибара у друштву. Као решење проблема рибарства, већина каже да треба појачати контролу. Све што су навели као проблем би требало решити новим прописима. Мултипном кореспондентном анализом различитих варијабли које се односе на: године старости, образовање, запослење, како се испитаник бави рибарењем (сам или не), који мотор за чамац користи и где оставља чамац, колика је удаљеност од куће до реке, а колика од укрцавања у чамац до места рибарења, колико траје риболов (годишње, дневно а колико траје дневно активно рибарење), каква је зарада од рибарења, добијени су следећи резултати приказани у графику 5. и у прилогу 4 (табела 7. и 8.) Међу рибарима смо мултипном кореспондентном анализом открили да постоји једна група рибара чији би карактери могли бити описани на следећи начин. Међу рибарима млађим од 30 година, постоји група рибара који имају завршену средњу четворогодишњу школу. Ти рибари запослени су изван риболова. Најчешће иду са чланом породице у риболов. Снага мотора њиховог чамца је од 5 до 9,9 KS (коњских снага). Чамац држе на сувом уз воду. Удаљеност од куће до места укрцавања у чамац је у првој димензији од 31 до 50 km (V 33:3), док је од укрцавања до места где риболови удаљеност од 3 до 5 km (V 34:1). У другој димензији су те вредности другачије, па је од куће раздаљина од 11 до 30 km (V 33:2), а од укрцавања до места рибарења више од 10 km (V 34:3). У сваком случају варијабла удаљености од куће значајно утиче на варијабилност опсега. Време које проводе у риболову је више од два дана, од тога активно рибарe више 51

52 од 8 сати дневно. Годишње проводе између 251 и 300 дана у рибарењу. Зарада на годишњем нивоу је више од 4000 EUR и зарада веома значајно утиче на варијабилност D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2 Input Table (Rows x Columns): 57 x 57 (Burt Table) Dimension 2; Eigenvalue: (8.460% of Inertia) V35:1 V19:6 V35:7 V36:1 V34:3 ZARADA:5 V32:7 V37:1 V26.X:2 V33:2 V26.X:1 V32:4 V11:2 V33:4 V37:2 V7:1 V19:4 V19:1 ZARADA:3 V7:0 V36:3 V32:3 V35:3 V35:4 V15:2 V7:3 V36:2 V19:5 V34:0 V34:2 V36:4 V33:0 V7:2 V34:1 V36:5 ZARADA:2 ZARADA:0 V19:2 V35:2 V26.X:0 V37:0 V32:1 V15:1 V11:4 V37:3 ZARADA:1 V11:3 V26.X:3 V19:3 V33:1 V37:4 V11:6 V32:2 V11:5 ZARADA:4 V35:6 V33: Dimension 1; Eigenvalue: (9.615% of Inertia) График 5. Асоцираност појединих варијабли и издвојене најзначајније варијабле са највећим димензијама (18 % кореспонденције) које имају статистичку значајност у укупној кореспонденцији варијабли (прилог 4. табеле 7. и 8.). Мултипном кореспондентном анализом варијабли којом је анализирана зависност успеха у рибарењу од искуства рибара, а које обухватају: године старости, године радног стажа у рибарењу, колико времена активно рибаре, број дана у години које проводе рибарећи, шта је по њима мерило успеха, како пласирају улов, питање финансија, прихода и расхода, уочена је асоцираност међу свим наведеним варијаблама, али се истичу варијабле које се тичу финансија као најутицајније на варијабилност опсега матрице. 52

53 Међу рибарима који су млађи од 30 година, већина се бави рибарењем од 5 до 10 година. Активно рибаре од 2 до 4 сата дневно, а годишње проведу од 201 до 250 дана у рибарењу. Мерило успеха за њих је укупна количина рибе. Пласман рибе на тржиште врше углавном на велико преко посредника. Годишњи промет од рибарења је од 401 до 500 хиљада динара, а годишњи трошкови су од 201 до 300 хиљада динара. Како кажу удео зараде од рибарења у личним примањима као и у примањима њиховог домаћинства је око 25 %. Зарада на годишњем нивоу од рибарења износи више од 4000 EUR и најзначајније утиче (имају највеће вредности) на варијабилност овог опсега (матрице, сета података) (график 6. прилог 5. табеле 9 и 10). Dimension 2; Eigenvalue: (8.414% of Inertia) D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2 Input Table (Rows x Columns): 56 x 56 (Burt Table) V74:5 V36:1 V75:5 ZARADA:5 V16:6 V73:3 V7:0 V37:2 V37:1 V72:4 ZARADA:2 V36:3 V77:4 V76:4 V16:1 V72:2 V74:1 V75:1 V16:7 V36:4 V37:4 V75:2 V7:2 V77:3 V16:2 V72:1 V37:3 V74:2 V74:3 V7:1 V73:1 ZARADA:1 V73:4 V7:3 V74:0 V16:3 ZARADA:3 ZARADA:0 V36:2 V16:4 V77:2 V36:5 V72:5 V37:0 V76:3 V73:2 V74:4 V75:3 V76:1 V77:1 V75:0 V76:2 V16:5 ZARADA:4 V76:5 V77: Dimension 1; Eigenvalue: (9.945% of Inertia) График 6. Асоцираност појединих варијабли и издвојене најзначајније варијабле са највећим вредностима на првој и другој кореспондентној димензији (18,35 % кореспонденције) које имају статистичку значајност у укупној кореспонденцији варијабли (прилог 5. табеле 9 и 10.) 53

54 3.3. Резултати анкетирања рекреативних риболоваца Интересовање за рекреативан риболов можемо посматрати и као један од видова потреба урбаног друштва за контактом са природом. Треба направити разлику међу рекреативним (спортским) риболовцима, у народу названим пецарошима, јер практично постоје две врсте рекреативних риболоваца, риболовци туристи и локални риболовци (Аppelblad et аl., 2002). Риболовци туристи су они који путују прелазећи веће дистанце, најчешће викендом, како би провели време у природи. Улов је више резултат рекреације, забаве, релаксације. Локални риболовци су већим делом пензионери или незапослени, најчешће свакодневни посетиоци реке, који пецајући проводе време и којима је риба значајнија са економске стране јер је најчешће користе у породичној исхрани и/или је могу продати. Рекреативни риболов се уопштено говорећи у прошлости сматрао елементом престижа, као и лов (Dimulescu, 1995). Том активношћу су се бавили повлашћени слојеви као видом рекреације, забаве и спорта. Међутим, код нас је ситуација у периоду истраживања другачија, што су показали резултати анкетирања рекреативних риболоваца Основни мотиви за бављење риболовом Најважнији разлози за одлазак у риболов су релаксација за 87 % испитаника, рекреација за 68 %, дружење са пријатељима у 32 % случајева, док 25 % испитаника каже да је најважнији разлог бег у природу од свакодневних обавеза Начин риболова На питање како лично најчешће одлази у риболов, били су понуђени одговори, па се 49 % риболоваца изјаснило да у риболов одлази самостално, 39 % одлази са пријатељима, а 12 % риболоваца иде да пеца са члановима породице. На питање ''да ли одобрава коришћење чамца у спортском риболову'', 75 % испитаника каже да одобрава коришћење чамца, а 14 % одобрава под условом да је риболовно подручје велико. Остали не одобравају коришћење чамца у рекреативном риболову. 54

55 Међу испитаницима 59 % користи чамац, од тога 75 % њих користи свој чамац, а 17 % користи чамац неког од чланова породице, пријатеља. Има и 8 % пецароша који изнајмљују чамац. Обично, у 83 % случајева је чамац 4 до 6 m дужине. Риболовци на чамцу користе весла у 47 %, а осталих 53 % користи ванбродски мотор од четири коњске снаге (90 % испитаника има мотор на чамцу са 4 KS). У нашем узорку, риболовци у највећем броју путују од куће до места рибарења 10 до 20 km, док 24 % испитаника риболови на локацији удаљеној од куће мање од 10 километара. Највећи број испитаника (88 %) пеца у периоду од маја до октобра. Годишње у риболову, 60 % испитаника каже да проведе од 50 до 150 дана. Дневно проводе од 4 до 8 сати у риболову али од тога је активан риболов, што подразумева удице у води око 4 до 6 сати. То је изјавило 50 % испитаних риболоваца, док 26 % каже да у риболову остаје од 8 до 12 часова, од чега активно риболови од 6 до чак 12 часова. Ово бисмо могли дефинисати као део ''риболовачких прича'', јер је немогуће да целокупно време проведено у риболову подразумева да су удице у води Квалитативан и квантитативан састав улова Следећим редоследом по важности смо добили одговор на питање шта је успешан риболов. За већину испитаника успех је врсте риба коју су уловили (риба првог квалитета је пожељна), број уловљених капиталних примерака, затим количину улова и појединачне величине риба у улову. Проценти заступљених одговора приказани су графиком 7. за успешан риболов сматра се 29 % број капиталних примерака у улову 6 % релаксација 21 % укупна количина улова 15 % појединачне величине риба у улову 29 % врсте риба у улову риболова?'' График 7. Став риболоваца по питању: ''У чему се оглада успешност 55

56 Количина рибе коју дневно улови 60 % испитаних рекреативних риболоваца износи 1 до 3 kg рибе. Најчешћи улов су: - бабушка (сребрни караш Carassius auratus) за 63 % испитаних риболоваца бабушка је најчешћи улов; - штука (Esox lucius) за 56 % испитаника; - бела риба за 54 % испитаника; - шаран (Cyprinus carpio) за 49 % испитаника; - смуђ (Stizostedion lucioperca) за 31 % испитаника; - сом (Silurus glanis) за 22 % испитаника Шта риболовац ради са својим уловом? Испитани риболовци обично задржавају улов који им је законски дозвољен. Тако је изјавило 45 % испитаника. Само крупне примерке задржи 29 % риболоваца. У нашем случају, 91 % риболоваца је изјавио да улов користи у сопственој прехрани и исхрани своје породице. Мали део риболоваца, 8 % поклања свој улов пријатељима и/или родбини. Кажу да ретко продају рибу коју улове Економске карактеристике риболова Према одговорима који су дати по питању инвестирања у ову активност делује да је ово спорт за свакога, имајући у виду да улагања драстично варирају у зависности од личног буџета. Просечно годишње улагање је 350 ЕUR, мада већина риболоваца (50 %) потроши између 100 и 300 ЕUR. Улажу највише у опрему и превоз што је у просеку око 130 ЕUR годишње Стање у риболову, проблеми, решења Табела 11. приказује понуђене тврдње на које су испитаници могли одговорити са да или не, односно да ли се слажу или не слажу. 56

57 Табела 11. Подаци који говоре у којој мери се испитаници слажу са појединачним тврдњама које се односе на ситуацију у риболову Тврдња % риболоваца који се слаже са тврдњом Број дозвола за спортски риболов је превелик 10 Количина и врста дозвољеног годишњег улова у спортском 31 риболову је премала Прописани ловостај за неке врсте је предугачак 16 Границе подручја на коме појединац има риболовно право су 65 преуске Врста и количина дозвољених риболовних алата у спортско 24 рекреативном риболову је неодговарајућа Прописана најмања величина појединих врста риба је 16 неодговарајућа Доступност информација о рекреативно-спортском риболову је 74 задовољавајућа (часописи, ТВ, новине, радио) Оно што се може уочити из слободних изјава је да би желели да имају могућност риболова на ширем подручју. Задовољни су доступним подацима о риболову путем медија. Број рекреативних рибара није велики на територији на којој они риболове. Међутим, постоји општа нетрпељивост према привредним рибарима, која је као пратећи коментар наведен у многим случајевима. На питање постојећих проблема у рибарству понуђена је листа одговора са којима су се испитаници могли сложити и дати оцену значаја и предлоге за решења. Добијени одговори представљени су у табели

58 Табела 12. Проблеми у речном рибарству у Србији Проблеми % риболоваца који се слаже са тврдњом Недостатак рибе 98 Превише привредних рибара 71 Лоши прописи 73 Слаба контрола 91 Слабо тржиште 24 Лош квалитет рибе 29 Високе цене рибе 64 Превелико загађење воде 68 Превелик промет на рекама 39 Коришћење недозвољених алата у риболову 98 Шематски приказани основни фактори који утичу на рибарство, односно проблеми слатководног рибарства приказани су Сликом 3. недостатак РИБЕ ПРОБЛЕМИ слатководног рибарства коришћење недозвољених АЛАТА слаба КОНТРОЛА Слика 3. Основни фактори који утичу на рибарство (извор: Цвејић, лична комуникација, 2006.) 58

59 У складу са наведеним проблемима спортски риболовци предлажу следећа решења: 1. појачати контролу и спречити илегалан риболов предлаже 47 % испитаних риболоваца; 2. порибљавање као мера заштите рибљег ресурса, предложено је од стране 13 % испитаних риболоваца; 3. заштита животне средине у глобалном смислу, предложена од 10 % риболоваца Загађење Постоји свест о проблему загађења, али томе нису придавали посебну пажњу приликом анкетирања. Из спроведених анкета можемо извести закључну слику, профил популације која риболови на пограничном подручју Дунава између Србије и Хрватске. Мултипном коресподентном анализом у оквиру сета података везаних за рекреативне риболовце добијени су следећи резултати приказани у графику 8. (прилог 6, табеле 13. и 14.). Риболовци од 41 до 50 година најчешће путују од куће до места где риболове више од 50 km. Време које проводе у риболову од поласка од куће до повратка је од 12 до 24 часа од чега је активан риболов од 2 до 4 часа дневно. Они годишње проведу више од 200 дана риболовећи. Најчешће иду из навике да риболове, али пре свега да би побегли од свакодневице. Ту је још значајно дружење са породицом и пријатељима, али авантура и узбуђење су ти који су најзначајнији мотив за риболов. На трећем месту по значају је риболов као вид спорта. Воле да улове трофејну рибу. Нарочито је битан мотив вежбање риболовачке вештине. Риболов за њих значи и упознавање нових техника и алата. Рибу користе за прехрану, а и за продају. Одступање, односно статистички значајне, најјаче варијабле су: варијабла 11, која означава број година бављења риболовом; варијабла 46, која представља вaжност риболовачке среће за успех у улову; варијабла 43, представља разлог за одлазак у риболов и то је авантура и узбуђење; варијабла 22, је удаљеност од места становања до рибарења. 59

60 Dimension 2; Eigenvalue: (3.275% of Inertia) V46:2 2D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2 Input Table (Rows x Columns): 94 x 94 (Burt Table) V43:1 V22:6 V22:25 V11: V48:3 V41:2 V11: V45:2 V38:2 V5:0 V39:1 V24:5 V23:6 V40:4 V41:1 V41:3 V61: V45:3 V25:2 V11: V25:1 V24:2 V23:1 V13: V39:3 V13: V5:2 V22:2 V22:3 V11: V11: V5:1 V22:4 V23:5 V38:4 V59: V40:2 V42:2V61: V22:5 V11: V23:3 V25:0 V24:3 V25:3 V23:2 V24:4 V46:4 V44:4 V11: V42:4 V23:4 V47:3 V43:3 V47:4 V41:4 V42:3 V43:4 V48:2 V48:4 V49:4 V61: V61: V45:4 V61: V59:V59: V42:1 V59: V13: V25:4 V5:3 V11: V40:3 V49:1 V44:3 V38:3 V22:1 V43:2 V45:1 V22:0 V25:5 V40:1 V44:1 V24:1 V39:2 V47:2 V39:4 V48:1 V38:1 V44:2 V46:3 V11: Dimension 1; Eigenvalue: (3.411% of Inertia) График 8. Асоцираност варијабли које дефинишу мотиве за бављење рекреативним риболовом 3.4. Профил рекреативних риболоваца Рекреативни риболовци су углавном мушкарци, средњих година, у просеку 58 % испитаника припада категорији од 30 до 50 година старости. Образованост је на нивоу завршене средње школе, у 69 % случајева. Већином су радници или пензионери. Живе у четворочланим породицама у којима у највећем броју случајева, нема запослених чланова. То је занимљив податак, јер имајући у виду поменуте мотиве за бављење риболовом овај одговор може навести на закључак да они не риболове само ради рекреације и релаксације, већ да је разлог егзистенцијалне природе. Након пропадања привреде подручја, нарочито након ратних дешавања током '90-тих година, локално становништво почиње се бавити риболовом. У основи за многе је ова делатност била неминовност, стога је логично што се већина њих рибарењем бави од 10 до 15 година. 60

61 Већина живи недалеко од места где риболови, мада ако путују, најдаље путују 10 до 20 km. Имају своју опрему. Баве се риболовом ради релаксације, рекреације, забаве. Већина улов користи у сопственој исхрани и исхрани своје породице. Неки користе улов и као додатни извор прихода. Воле да лове крупне примерке одређених врста квалитетне рибе. Не улажу велика средства у опрему. Према ставу рекреативних риболоваца, проблем рибарства везан је пре свега за криволов, лошу контролу, а сматрају да су привредни рибари узрок проблема због непоштовања правила. На основу њиховог изгледа и опреме коју користе, не можемо рећи да се овом активношћу баве само ради спорта и рекреације, што би у основи требало да буде дефиниција овог облика рибарства, већ и ради коришћења улова у исхрани или за стицање додатних прихода Профил привредних рибара Привредни рибари су искључиво мушкарци, у највећем броју случајева 55 % средњих година, од 30 до 50 година старости. Углавном су становници подручја уз реку, те нема потребе да путују више од 2 km. У 50 % случајева имају завршену средњу школу, док 45 % има само завршену основну школу. Рибарством се баве око 15 година и већина је пробала да се бави неким другим послом. Опрема коју користе је сопствена. Сви имају своје чамце. Највећи број њих лови самостално. У породици су углавном они једини чланови који раде, те је њихов допринос буџету домаћинства 75 до 100 %. Већи део године, у просеку 255 дана проведу на реци. Имају окупљалишта, углавном на местима где остављају чамце постоје угоститељски објекти чарде, где се окупљају ради социјалног живота. Воле да улове квалитетну рибу и то сматрају успехом, мада је значајна и количина рибе у улову. Пласман улова је проблем. Неки преко сопствене трговачке мреже врше продају рибе 17,5 % рибара. Ресторанима 37,5 % рибара дистрибуира улов. Неки имају ресторане којима односе рибу, а код неких рибара директно долазе 61

62 власници ресторана да откупе рибу. Од укупног броја анкетираних рибара, њих 30 % је проблем пласмана улова покушало да реши отварањем сопствених рибарница. Међутим, сигурност у смислу дистрибуције и загарантоване продаје улова не постоји. То им представља велики проблем. Жале се на опште стање у својој делатности. На скупоћу дозвола, ограничења територијалне природе, на недостатак рибе, криволов, али им највише смета што немају регулисану здравствну заштиту и социјални статус. Пласман рибе је законски не дефинисан. Сматрају да је контрола лоша, слаба и да се риболови на илегалан начин (агрегатима). Немају претерано амбициозне намере за улагање у посао за наредну годину и многи су поменули да размишљају да напусте ову делатност. На основу списка пријављених рибара који смо прибавили из надлежног органа газдовања, а на основу кога смо анкетирали рибаре, заиста се да уочити да су поједини рибари који су били пријављени претходне године престали да се баве том делатношћу. Сматрају да имају велике обавезе према држави, дажбине (дозвола) и мере забране (закони и подзаконски акти) којих треба да се придржавају, за разлику од спортских риболоваца, а да им држава ништа не пружа за узврат. 4. ДИСКУСИЈА 4.1. Историјски осврт уређења рибарства у Србији Од године рибарење је било активност која је била организована додељивањем одређених подручја у аренду, односно најам. Рибари су куповали риболовне дозволе. Сваки рибар морао је бити уписан у рибарску матицу коју је водила првостепена управна власт. У оквиру закона постојао је и посебан члан који се тицао заштите и унапређења рибарства. У том члану је, између осталих тачака које се углавном односе на давање помоћи и награда за развој сектора рибарства, постојала и тачка у којој се помиње оснивање стручних течајева и школа за поучавање рибара и давање помоћи сиромашним лицима за похађање тих течајева и школа. Постојале су рибарске задруге чији је задатак био ''рационално 62

63 вршење, унапређење и усавршавање риболова, гајење, прерада, организација продаје и транспорта рибе и уопште унапређење економских интереса чланова.'' Држава и бановине помагале су такве савезе. Банске управе биле су дужне да прикупљају за своје подручје све рибарске статистичке податке, да их сређују и шаљу надлежном министарству. Такође је законом био прописан рибарски фонд, који је био предвиђен за употребљавање за послове унапређења, организације, уређења и проучавања рибарства. Постојао је и посебан правилник о руковању и трошењу овог Фонда (Закон о слатководном рибарству године). У периоду после II светског рата, постојало је организовано газдовање деловима реке и откуп рибе је био добро организован. У СФРЈ постојао је самоуправни модел социјалистичке тржишне привреде, који је био институционално и регулаторно упоредив са тржишним привредама Западне Европе, чак у неким сегментима не много испод европског нивоа. У периоду транзиције, у коме се тренутно налазимо, постоји неуређеност читаве делатности и уочљиво је замирање ове привредене гране. Привредно рибaрство је маргинализована привредна грана и делатност без значајнијег утицаја на опште друштвено благостање. Услед преласка на тржишну економију ситуација је почела да се мења у корист сивог тржишта. Мало је приватника у нашој земљи који се интересују за већа улагања капитала у област рибарства, а држава још увек нема интересовања да организује и правно регулише газдовање ресурсом, омогућавајући на тај начин појединцима да и даље раде у ''сивој зони'', купујући социјални мир. Ситуација у сектору рибарства заправо је само један од многобројних примера неадаптираности на текуће промене у области тржишне економије и политике управљања животном средином у периоду транзиције у Србији. 1 Србија се тренутно налази на прекретници између запада, где је развијен рекреативни риболов у великој мери и истока, где се може рећи да је још увек заступљен привредни риболов. Код нас је услед општег стања у друштву, велики број оних који се додатно баве спортским риболовом у сврхе додатка исхрани и/или укупним примањима домаћинства. 1 Детаљније у Пешић Р. (2005) Финансирање заштите животне средине: улога економских инструмената у Србији, поглавље у монографији Европеизација институција: заштита животне средине у Грчкој и Србији, приредио Јован Теокаревић, Београдски центар за европске интеграције, Београд, 2005 стр

64 Анализирањем података о рибарству на Дунаву у протеклом периоду, уочени су неки од општих проблема сектора рибарства у Србији. Уочљив је тренд опадања привредног рибарства у корист рекреативног риболова, како оног у искључиво рекреативне сврхе, тако и оног које осим рекреације има и хранидбени и/или економски значај. Основни проблеми који су проузроковали замирање привредног рибарства као привредне гране на испитиваном подручју су: прелазак на тржишну економију, запостављање заната, запостављеност локалне заједнице, ратна догађања, лоша организованост газдовања рибарственим ресурсом, проблем не постојања организованог откупа улова. Тиме су рибари били принуђени на самостално сналажење у продаји, што је са једне стране погодовало развоју сивог тржишта, а са друге, риболовне статистике су постале непоуздане и готово неупотребљиве за потребе газдовања. Значајно је напоменути стални и све израженији сукоб између рекреативних риболоваца и привредних рибара. У основи тог сукоба лежи компликован сет разлога који се најбоље могу дефинисати као различите економске и социјалне позиције две категорије корисника ресурса. Позиција привредних рибара је јаснија, јер они рибу лове на професионалној бази и то им је примарна економска активност. Међутим, њихова позиција не зависи само од степена успешности у улову већ и од низа законских мера којих се морају придржавати, што у толикој мери са риболовцима није случај (Čaldarović, 2005). Већа права дата су рекреативном риболову, у смислу ниже цене дозволе, мање ограничености територије где могу да риболове, блажих рестрикција по питању улова, алата итд. Различити су разлози и коначан резултат бављења рекреативним риболовом, једни улов враћају у воду, други га конзумирају, а постоје и они који улов продају. Мотиви за бављење рекреативним риболовом, стога и финални резултат активности нису увек у складу са идејом рекреације и релаксације. Мотивација за бављене рибарством, генерално, зависи од социјалне и економске позиције риболовца (Čaldarović, 2005). Честа појава је да спортски риболовци свој улов продају на пијацама, па тиме заузимају тржиште и одређују цене, док у исто време нема адекватне инспекцијске контроле која би спречила развој овакве ситуације. За разлику од 64

65 рибара, риболовци најчешће имају друге, основне изворе прихода, а свој улов користе или за исхрану и/или као додатни приход од продаје. Тренутно Србију покривају 4 рибарствена инспектора, што је у потпуности недовољно да би се спречиле и/или санирале негативне појаве попут поменутих. Криволов, висока цена дозволе, проблем пласмана на тржишту, ограничавања територије на којој је могућ риболов, су појаве нарочито изражене на Дунаву, мада ни Сава и Тиса не заостају много. Велики проблем представља и потпуно нерешен статус социјалног и пензионог осигурања привредних рибара. Како су изјавили, то је небрига државе за њих као равноправне запослене грађане који држави плаћају дажбине. Мере које би могле бити примењене да се превазиђу проблеми су, пре свега, мере регулације и контроле лова рибе, али и економска подршка и стимулација у смислу организације улова и продаје. Искуства земаља које су прошле кроз овај процес треба да послуже као пример. Као закључак и препорука иностраних искустава (Gaudet (1977 a); Gaudet (1977 b); Leopold (1977); Norling (1977); Tuomi (1977 a); Tuomi (1977 b); Cowx (1977); Marta & Bochechas (2001); Collares Pereira (2001); Boisneau & Mennesson-Boisneau (2001); Löffler (1991); Gerdeaux (1991); Dekker (1991); Wedekind et al (2001); Cooke & Cowx (2006); Raymakers C. (2002)) стоји чињеница да рибарство као делатност треба реорганизовати, а газдовање ресурсом пребацити на појединце или мање групе. Уређен систем је некада постојао и код нас када су се подручја давала у аренду (на пример Закон о рибарству из године). Општи утисак након овог истраживања и података који су прикупљени је да на испитиваном подручју Горњег Подунавља Србије постоји појава дуготрајног успореног процеса транзиције са економије социјализма на капитализам и тржишну економију. Транзиција код нас је карактеристична по мањкавости регулативе, која треба да на вишем нивоу организује саму делатност, стога је контрола лоша и јачају илегалне активности. Привредно рибарство је извор опстанка за рибаре. То је посао који подразумева специфичне услове рада који не доносе увек задовољавајуће и очекиване приходе. У просеку зарада на годишњем нивоу према њиховим одговорима је око 1250 EUR. Привредни рибари пласман рибе врше на различите 65

66 начине те је 30 % успело да отвори сопствене рибарнице, а 37,5 % дистрибуира рибу ресторанима, чиме су обезбедили пласман на тржишту. Привредни рибари сматрају да би им удруживање у асоцијације и заједнички посао помогло, чиме би заменили ранију организацију посла која се базирала на индивидуалном учинку појединца у заједници. Желели би да држава прихвати њихов занат, омогући социјалну бригу и прида значају ову привредну грану, чиме би се директно, адекватним мерама развио одржив концепт коришћења рибе као значајног природног ресурса. Постоји проблем у самој подељености надлежности између два министарства, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства за заштиту животне средине. Једни би требало да промовишу заштиту, а други коришћење ресурса, али проблем је у томе што оба треба да имају одрживост ресурса као циљ, што се за сада чини само као идеја без примене у пракси. Министарство пољопривреде до сада је водило област аквакултуре, а надлежно министарство за заштиту животне средине води рачуна о природном рибљем ресурсу и његовој заштити. Међутим, рибарским подручјима у великој мери газдују предузећа која немају као примарну делатност рибарство, а која се налазе под надлежности министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (Србијашуме, Војводинашуме). Рибочувари који раде у оквиру тих предузећа су становници подручја и као такви нису објективна и ефикасна контрола. Они су најчешће рођаци, пријатељи, комшије са рибарима и/или риболовцима. У много случајева су и они сами ти који рибаре/риболове. Пошто је рибарство уносна грана привреде, ни једно од два министарства неће да се одрекне управљања у корист другог, а такође не могу ни да се договоре око уређивања области и регулативе која би требало да се новелира. У оквиру читавог проблема леже и различите политичке ''игре'' између два надлежна министарства која се ''боре'' око ресурса. Према мом мишљењу, рибарство треба да се уреди на ''ренџерски'' начин. Треба да се обезбеди контрола која ће бити непристрасна, опремљена како добрим превозом на копну тако и на води, која ће имати оружје и права да одузима или приводи оне који се баве илегалним радњама. Само 4 инспектора за територију читаве Србије нису довољна, а локална контрола од стране рибочувара евидентно није успешна. 66

67 У данашње време преласка у капитализам, цела привреда, па и област рибарства је у процесу транзиције. Обзиром да су код нас промене ка капитализму биле директно повезане са ратним дешавањима, тачније надовезане на ратна дешавања, процес траје споро, јер постоји отпор променама. Проблеми рибарства су део ширих проблема институционално правне изградње и нису последица транзиције већ отпора процесима транзиције, насталих ратом, распадом СФРЈ, бујањем национал-популистичке реторике и митологије (Pešić, 2005) Униваријантно и мултиваријатно добијени резултати Најинтересантнија област да прављење поређења одговора добијених анализирањем података у оба програма тиче се економских категорија. Као што се да закључити из претходно наведених података већина испитаника је изјавила да је промет на годишњем нивоу око динара, а расходи су око динара. Те вредности се подударају са изјавом да месечно зарађују око динара. Простом рачуницом уочићемо да годишња зарада у том случају износи према изјави већине око EUR. За разлику од ових података мултиваријатном анализом дошли смо до формирања једне групације рибара у оквиру испитаника коју бисмо могли описати на следећи начин. Рибари који имају више од 50 година старости, најчешће иду у друштву са неким у рибарење и као накнаду му дају део своје ловине. За те рибаре мерило успеха је укупна количина улова. Пласман рибе најчешће врше преко рибарница. Годишњи промет је од 401 до 500 хиљада динара, док су трошкови од 201 до 300 хиљада динара. Удео зараде од рибарења у личним примањима је од 50 до 75 %. Међутим, зарада на годишњем нивоу достиже и до 4000 EUR. Овом варијаблом управо можемо уочити колико су одговори по питању финансија заправо прикривени (график 9, прилог 7, табеле 15, 16). 67

68 2.0 2D Plot of Column Coordinates; Dimension: 1 x 2 Input Table (Rows x Columns): 44 x 44 (Burt Table) Dimension 2; Eigenvalue: (9.274% of Inertia) V19:6 V7:0 ZARADA:2 V73:1 V74:1 V75:1 ZARADA:0 V72:4 V19:1 V74:2 V20:5 V7:2 ZARADA:1 V19:4 V77:1 V77:2 V72:5 V77:4 V73:3 V20:4 V19:5 V73:2 V72:2 V72:1 V75:0 V75:2 V7:1 V77:3 V73:4 V19:3 V74:0 V20:3 V19:2 ZARADA:3 V74:3 V20:1 ZARADA:5 V7:3 V74:5 V20:2 V74:4 V75:3 V75:5 ZARADA: Dimension 1; Eigenvalue: (10.98% of Inertia) График 9. Асоцираност појединих варијабли и издвојене најзначајније варијабле са највећим вредностима на првој и другој кореспондентној димензији (20, 25 % кореспонденције) које имају статистичку значајност у укупној кореспонденцији варијабли (прилог 7. табеле 15 и 16.) 4.3. Поређење резултата сличних истраживања у иностранству и код нас Занимљиво је било сазнање да су истраживања у Португалу према Oliveira et al. (2002) и Немачкој (Wedekind et al., 2001), имала веома сличне резултате у поређењу са резултатима овог истраживања на територији Републике Србије. У једној од области Немачке, Saxony-Anhalt, где су спроведени упитници, резултати су показали велику сличност са резултатима код нас. Риболовци су мушкарци око 45 година старости. У просеку риболове 23 године. Углавном су по занимању радници, службеници, а старији испитаници су пензионери. Незапосленост је у складу са општим просеком, стањем у популацији (Wedekind et al., 2001). Риболовци у Немачкој, област Saxony-Anhalt риболове углавном 68

69 више од 30 дана годишње (Wedekind et al., 2001). Код нас 60 % испитаника каже да проведе од 50 до 150 дана годишње у риболову. Ради јаснијег поређења упоредни резулати дати су у табели 17. Табела 17. Упоредни резултати анкетираних риболоваца у Србији и Немачкој Риболовци Saxony-Anhalt, Немачка Горње Подунавље, Србија пол мушкарци 91, 6 % мушкарци старост око 45 година старости од 30 и 50 година занимање радници, службеници, радници, пензионери пензионери незапосленост у складу са општим просеком у складу са општим просеком број риболовних дана/год више од до 150 дневно време у риболову 3 до 8 сати 4 до 8 сати Постоје варијације у пријављеним тј. непријављеним уловима. На пример, године укупан улов привредног рибарства је био 2804 t, а годину дана касније 3470 t. Велики део улова рибари одмах продају и неслагање у подацима отежава валидну процену ресурса. Упитници су показали да процена улова заправо варира од 0 до 600 kg/год (Wedekind et al., 2001). Мотиви за бављење рекреативним риболовом у Немачкој су углавном слични као код нас: уживање у природи, релаксација, улов свеже рибе ради конзумирања или хобија. Омиљене врсте рибе за риболов су смуђ, шаран, штука, а 92 % сопствени улов конзумира (Wedekind et al., 2001). У Немачкој је на пример процена да 1110 марака потроши риболовац годишње од чега је риболовни дан 27 DM, а 300 DM годишње потроши на опрему (Wedekind et al., 2001). Као и код нас, у Немачкој (Wedekind et al., 2001) на основу тврдњи риболоваца улов није толико значајан, међутим то је у извесној мери контрадикторно са општим ставом да су веома заинтересовани за успех у улову и капиталне примерке. 69

70 У нашем случају, 91 % риболоваца је изјавио да улов користи у сопственој прехрани, исхрани своје породице, а у Немачкој 92 % сопствени улов конзумира, према Wedekind et al. (2001). Такође, истраживања у Португалу (Marta et al., 2001) дала су сличне резултате Поређење резултата истог истраживања у Хрватској Као и у Србији и у Хрватској је становништво граничног подручја реке Дунав традиционално везано за риболов. Комерцијални риболов у Хрватској се готово угасио и још једино на овом подручју постоји лимитиран број рибара (Šprem et al., 2006). Подручје истраживања је карактеристично по интензивном рекреативном риболову. На стотинак километара тока Дунава на територији Србије испитано је 309 риболоваца, а 136 риболоваца на територији Хрватске. Према Šprem (2006), традиција риболова није изостала са овог подручја него је прерасла у други облик, што је видљиво из све већег броја спортско рекреативних риболоваца, чиме је наглашен и социјални значај спортског риболова који је високо цењен свугде у свету. Рекреативни риболов је пут ка већој социо-економској добити за друштво, пут за повећање доходка и пут за развој туризма (Šprem et al., 2006). На основу резулатата истраживања у оквиру групе рекреативних риболоваца у Хрватској, 93 % риболоваца је мушког пола и већина је старија од 40 година, што је исто као и на супротној обали Дунава са српске стране. У риболов 63 % испитаника одлази због опуштања и рекреације, 58 % због дружења са пријатељима, а 45 % због дружења са породицом. Према истом аутору (Šprem, 2006), слични резултати су добијени и у другим студијама, као на пример Marta (2001). Са српске стране обале ови одговори су заступљени у следећим процентима: риболов због релаксације у 87 % случајева, рекреације 68 %, дружења са пријатељима 32 % случајева, док 25 % испитаника каже да је најважнији разлог бег у природу од свакодневних обавеза. За 15 % испитаних спортских риболоваца у Хрватској јако важан мотив за бављење риболовом је улов за прехрану (Šprem et al., 2006). У нашим 70

71 истраживањима 91 % риболоваца је изјавило да улов користи у сопственој прехрани, али није навело да је то важан мотив за бављење овом активношћу (График10). мотиви за бављење риболовом 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Хрватска Србија опуштање рекреација дружење са пријатељима прехрана График 10. Мотиви за бављење риболовом код испитаника у Хрватској и Србији Највећи проценат 48 % у риболову проведе од 4 до 8 сати дневно, 23 % мање од 4 сата, 19 % од 8 до 12 сати, ретки проводе и по неколико дана. Српски риболовци (пецароши) проводе од 4 до 8 сати у риболову, 50 % испитаних риболоваца, док 26 % каже да у риболову остаје од 8 до 12 часова (График 11). Годишње у риболову, 60 % српских риболоваца каже да проведе од 50 до 150 дана. Током године 32 % хрватских рибара у риболову проведе од 60 до 180 дана, 27 % од 30 до 60, 22 % од 10 до 30 дана. Просечан риболовац у Хрватској годишње проведе 87 дана у риболову. дневно време проведено у риболову 60% 50% % испитаника 40% 30% 20% 10% Хрватска Србија 0% од 4 до 8 сати од 8 до 12 часова График 11. Колико сати риболовац дневно проведе у риболову 71

72 Најзаступљеније врсте риба у уловима спортских риболоваца у Хрватској су штука (50 %), смуђ (47 %), бабушка (46 %), шаран (44 %), сом (28 %). Просечна количина рибе у дневном улову хрватских риболоваца је 1-2 kg у 38 % испитаника, 2-5 kg у 30 % случајева, а 11 % каже да просечно улови преко 5 kg. Са српске стране реке најчешћи улов су бабушка (63 %), штука (56 %), бела риба (54 %), шаран (49 %), смуђ (31 %), сом (22 %) (График 12). Дневни улов се креће од 1 до 3 килограма рибе. врсте рибе у улову 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% штука смуђ бабушка шаран сом бела риба Хрватска Србија График 12. Врсте риба у улову риболоваца у Хрватској и Србији Само законски дозвољен улов са хрватске стране реке задржава 42 % испитаника, а 12 % враћа живу рибу у воду. Ови одговори су готово идентични са одговорима риболоваца са српске стране реке. Већина риболоваца у Хрватској, што је 75 %, сматра да је дозвола прескупа. Са српске стране реке риболовци се нису жалили да је цена дозволе за рекреативни риболов висока. Расцепканост риболовних вода, велики број риболоваца, различита организација појединих подручја су утицали на нерегулисану ситуацију у рибарству подручја, како привредном тако и рекреативном на обе обале реке. За разлику од хрватског закона, у нашем не постоји забрана употребе одређених мрежа и ограничења у количини улова. Улов је забрањен само за одређене врсте у одређеном периоду, а величина окаца на мрежи је прописана у циљу заштите млађи. Употреба одређених мрежа пре свега зависи од сезоне, локације и врсте рибе која се лови. У том смислу искуство рибара је од кључне 72

73 важности, а такође је директно доведено у везу са њиховом свешћу о заштити ресурса за будући сопствени улов, али и будуће генерације. Када је реч о привредном риболову, прилично велика разлика постоји у броју анкетираних привредних рибара на српској страни тока Дунава, 40, у поређењу са бројем рибара на хрватској страни реке, 13 рибара. Риболовни притисак је на целом подручју испитивања доста неуједначен, како на две различите обале реке, са српске и са хрватске стране тако и дуж тока. На пример, са српске стране реке на 100 km тока је 40 регистрованих рибара, од чега 17 рибара рибари на само 2 km тока на подручју Бачког Новог Села, док је на подручју Апатина за сваког рибара одређен по 1 km реке где рибари. Са хрватске стране реке је укупан број рибара сконцентрисан само на малом делу тока који не припада заштићеној зони Копачког рита. Није тешко закључити да рибе има и да је чак веома добро познато на којим подручјима се може ловити којим интензитетом. Такође, број пецароша, односно риболоваца се повећава што указује да ресурса има, међутим, из одговора и разговора са обе групе испитаника не можемо извући такав закључак. Обе групе се жале на квантитет улова и квалитет рибе. Упоређујући податке о заради, улову и профиту хрватских и српских рибара, на основу истих истраживања долазимо до података да годишњи улов рибара у Хрватској износи око kg. Израчунато је да је просечна зарада успешног привредног рибара у Хрватској годишње око EUR (2.880 EUR месечно) (Čaldarović, 2006). У Србији, односно на подручју истраживања, просечна зарада је драстично мања. На основу одговора рибара, месечно просечно зараде око динара, што је у еурима износило око 160 EUR. На годишњем нивоу, како су изјавили испитаници, зарада је око EUR. Пошто значајних разлика нити у улову нити у цени рибе између Хрватске и Србије нема, то указује да је зарада рибара у Србији много већа од онога што су изјавили рибари током ове анкете. Дакле, постоји значајан елеменат сиве економије који држава толерише, тј. стање се намерно не доводи у ред. Држава на тај начин омогућава појединцима велике зараде, пре свега на увозу рибе, а и на излову рибе. Истраживањима на терену уочено је да постоји на обе обале реке, још једна група риболоваца која до сада није засебно дефинисана. То су криволовци, односно риболовци који се баве илегалним риболовом. Криволов као облик риболова подразумева не постојање дозволе и употребу недозвољених 73

74 риболовних алата (различите врсте електрориболовних апарата, рибарске мреже са недозвољеном величинom окаца), али исто тако криволовом се сматра лов риба испод дозвољене мере, риболов у природним мрестилиштима и другим заштићеним зонама, риболов током ловостаја и тд. У поређењу са резултатима исте анализе у Хрватској можемо закључити да je општа слика стања рибарства веома слична, а једина маркантна разлика огледа се у притиску на ресурс, тачније броју рибара и риболоваца са српске и хрватске стране Дунава. Са српске стране је број пописаних рибара већи. Такође, број риболоваца (пецароша) у узорку са српске стране реке је већи, те је и риболовни притисак већи (Tабела 18). Tабела 18. Риболовни притисак изражен у броју рибара и риболоваца на испитиваном риболовном подручју Дунава број рибара и риболоваца у узорку Србија Хрватска привредни рекреативни Током истраживања стичемо утисак да је за успешно управљање неопходно формирати заједничке ставове, одрадити опсежнија истраживања реке као екосистема и рибе као природног ресурса, али и антропогених утицаја и рибарствених активности на њој. Сличност социо-економске ситуације рибарства на обе стране реке иде у корист формирања будуће успешне политике управљања заједничким ресурсом Неки од најважнијих проблема у рибарству данас, како на нашој територији, тако и на хрватској страни Дунава (Čaldarović, 2005) су: 1. недостатак адекватне стратегије и политике рибарства, 2. немогућности адекватног управљања и контролисања рибарске делатности, 3. недовољан ниво и тачност, прецизност актуелних података који се тичу количине ресурса, 74

75 4. неразвијена статистика рибарства, нема евиденције улова нити обраде података, 5. недовољна инспекцијска контрола, 6. илегалан (незаконит), нерегулисан риболов, 7. употреба недозвољених алата, мрежа, 8. висок ниво загађења река, 9. велике количине улова (непријављеног) Најважнији социолошки фактори речног рибарства карактеристични и заједнички на обе обале пограничног дела реке Дунав, између Србије и Хрватске Значај рибарства за локалне заједнице Несумњиво је да рибарење има врло велики значај за локалне заједнице. Може се чак уочити да локално становништво сматра да има ''више права од других да експолатише своју реку''. То често може имати негативан ефекат на покушај организовања ефикаснијег мониторинга и управљања речним богатствима. Како боље управљање подразумева и увођење нових прецизнијих прописа и рестрикција, управо то може бити схваћено од стране локалног становништва као ''задирање'' у наслеђена, уобичајена и регуларна правила живота која се деценијама практикују у том крају. Стога ће многи захтев за бољим управљањем схватити као захтев за ограничавањем слободног приступа и кориштења река. За локалне заједнице река може бити важан туристички потенцијал (туристичке посете, елемент сеоског туризма, спортски риболов, простор за запошљавање локалног становништва у различитим делатностима) (Čaldarović, 2006) Шири оквир речног рибарства У најширем смислу речно рибарство почива на идеји коришћења ''заједничког јавног добра''. Делови реке су дати на газдовање предузећима или заједницама са идејом да тим природним добром треба управљати на најбољи могући начин и да га треба оставити будућим генерацијама у не измењеном облику, односно унапређеном и неоштећеном облику. Сваки корисник реке требало би да мисли о реци на сличан начин, односно да схвати значај реке за локално становништво и за ширу заједницу. Међутим, многи неспоразуми о 75

76 коришћењу река управо почивају на недостатку ''заједниког разумевања'' или на парцијалним разумевањима, која су често неусклађена, па доводе до раубовања речног богатства. Важан елемент који се истиче, а који се посебно односи на привредне рибаре, је немогућност контролисања свих услова у којима неко обавља своју професионалну делатност. Ситуација да регулатива никако не може обухватити сва одређења, затим непредвидиви природни услови под којима се делатност одвија, немогућност контролисања природних услова, немогућност контролисања свега што се догађа узводно, отежавају бављење рибарством. Стога је привредни рибар веома завистан од свих наведених фактора (Čaldarović, 2006) Основни социјални и економски елементи слатководног рибарства Социјалне функције: рекреација, дружење, традиција, уобичајена и очекивана активност. Економски елементи: рибарење као основна економска делатност, као ''прикривена'' активност, као активност која треба да потпомогне свакодневну прехрану локалног становништва, као додатни извор прихода, као континуирана више или мање илегална активност која се потпуно може преобразити у основну (прикривену) економску активност. Обзиром на различите нивое зависности од рибарења можемо говорити о типологији зависности појединаца од рибарења. Према Čaldarović (2006) најважнији профили и ступњеви зависности речних рибара су: 1. потпуна егзистенцијална зависност која се односи на све који рибу лове из најнужнијих потреба (у највећој мери су у тој групи привредни рибари); 2. делимична зависност (променљивог типа) најчешће рекреативни риболовци који лове из задовољства али и за регуларну прехрану, или чак и продају; 3. одсуство зависности (или случајна, повремена зависност) односи се на рекреативне рибаре који лове само из задовољства Основни социолошки фактори који утичу на перцепцију улоге у рибарству Рекреативни риболовци Демографија: мушкарци средње и старије доби, незапослени или у пензији, много година (деценија) се баве риболовом. Мотиви: релаксација, дружење, страст, традиција, одмор, такмичење са другима и/или са самим собом, ''борба са ловином''. 76

77 Учесталост активности: редовно, готово свакодневно. Уобичајена количина улова: 1-3 кг. Шта ради са уловом: користи у исхрани и/или за продају. Уочене промене у речном рибарству: - Негативне - смањење укупне количине рибе у броју и количини појединих врста, незаконит риболов, слабија контрола; - Позитивне - више је рибе у реци, бољи квалитет воде, мање загађења. Основни проблеми: Прескупе дозволе, неадекватни прописи, контрола слаба, чест незаконит риболов и употреба недозвољених риболовних алата. Решења, како би перспективе рекреативног (спортског) риболова биле боље: рибљи фонд би требало да буде већи, примена прописа и контрола примене прописа треба да буде боља, односи између привредних и рекреативних рибара би требало да се поправе. Локална димензија: рекреативни спортски риболовци су у локалним срединама често перципирани у различитим улогама, почев од особа које ''спортски рибаре'', па све до особа које продају рибу ресторанима Поређење рибара и риболоваца Положај рекреативних (спортских) риболоваца структурално је различит од положаја привредних рибара, специфичији је, непредвидљивији и мање је подложан контролисаном планирању обзиром на своју дисперзност, слободу практиковања и слабију могућност остварења контроле и санкционисања неправилности. Потенцијално конфликтне тачке неразумевања и међусобног кривљења између две групе корисника ресурса у највећем броју случајева су: употреба неадекватних и недозвољених алата, недозвољена количина рибе у улову (Čaldarović, 2006) Основне карактеристике положаја привредних рибара Као социо-економска компонента, основни мотив је зарада, рибарење је њихов посао, а не додатни посао као код риболоваца. Они рибаре готово сваки дан, па је и њихов друштвени положај врло различит од положаја риболоваца. Однос према рибљем фонду, требао би да буде посебно интересовање за очување и унапређење рибљег фонда јер је то ''сировина'' од које живе. Квалитет и квантитет улова зависи од опреме и успешности, знања и вештине рибара. 77

78 Рекреативни риболовци имају много већи утицај и моћ, посебно кроз своја удружења. Промене које треба увести су пре свега строжа контрола и боље планирање и управљање слатководним рибарством Трећа група рибара Трећа група рибара, која је дериват групе рекреативних риболоваца су такозвани ''сиромашни рибари'' који се баве рибарењем због личне свакодневне исхране. Профил те групе можемо представити на следећи начин. Сиромашни рибари су један од примера рефлексије општег осиромашења друштва. Основни мотив за рибарење је прибављање сировине за прехрану. За највећи број њих рибарење је нужност. Чланство у риболовачким удружењима је више техничке природе. Перцепција социјалног положаја ове групе у локалном друштву је углавном позитивна, мада има примера да се тај вид риболова доживљава и као криволов. Сталност положаја је променљива. Некада и остали рекреативни риболовци припадају овој категорији. Ту можемо говорити о неких 30 до 50 % риболоваца који се повремено баве тим видом риболова (Čaldarović, 2006). Према Čaldarović (2006) у Хрватској је врло мало (или их уопште нема...) рекреативних риболоваца који лове по принципу ''улови и пусти''. 5. ЗАКЉУЧАК Управљање рибарством је технички и политички процес који се не може посматрати засебно од социјалних потреба. У целом свету постоји појава да различити клијенти, корисници и њихове потребе, жеље, политички утицаји често обликују сектор рибарства (Ditton et al., 2002). Стога, у формирању нове успешне политике рибарства треба искористити ставове, односе, вредности, искуства, мишљења и познавање ресурса од стране привредних рибара и рекреативних риболоваца, као добру основу за планирање одрживог рибарства на Дунаву, а што се може применити и на осталим риболовним подручјима. 78

79 Резултати истраживања указују на процес транзиције који се одражава и на рибарство, односно на коришћење риболовног ресурса. Транзиција се огледа у преласку из социјалистичке привреде на систем капиталистичке тржишне привреде, што се рефлектује на све привредне гране, па тако и на рибарство. Маркантне карактеристике периода транзиције у рибарству су дуготрајне промене у законској регулативи, постојање криволова и сивог тржишта. Мере које би могле бити примењене да се превазиђу проблеми у сектору рибарства су мере регулације и контроле риболова и криволова, као и економска подршка и стимулација појединаца, како привредних рибара и управљача рибарским подручјима, тако и рекреативних риболоваца у организацији улова и продаје рибе (Lenhardt et al., 2006). У Србији постоји евидентан проблем који се тиче општег управљања риболовним ресурсом, а односи се на подељеност надлежности у овој области између два министарства и уситњености подручја по питању газдовања. Слични примери постоје и у другим државама, на пример у Француској (Boisneau & Mennesson-Boisneau, 2001), Немачкој (Wedekind et al., 2001), и многим земљама Централне и Источне Европе (IUCN, 2004). Са друге стране постоји проблем подељености риболовног ресурса између Хрватске и Србије, што додатно утиче на неуређеност система управљања рибљим ресурсом на испитиваном подручју, што се свакако одражава на стање у рибарству пограничног подручја. Када говоримо о корисницима ресурса, постоји општа подела на 2 групе рибара. Прва група су привредни рибари, често називани и професионални, комерцијални рибари или аласи, а друга су спортски рибари, риболовци, односно рекреативни риболовци. Међутим, као резултат спроведених анкета, закључујемо да се у пракси срећу заправо 3 групе корисника појединаца, који у зависности од активности коју врше могу бити дефинисани као: 1. Рекреативни (спортски) риболовци рибаре само из задовољства, улов враћају у воду 2. Риболовци који улов користе у исхрани и често као додатну економску добит, јер зарађују незаконитом продајом улова 3. Привредни рибари, којима је риболов професија и који законито продају улов 79

80 Привредно рибарство је у опадању како у целом свету тако и код нас. Конкретно за привредне рибаре на територији Србије могли бисмо рећи да њихов број првенствено опада зато што рибари нису могли да се прилагоде брзим структурним, економским и социјалним променама у друштву и привреди. Рекреативни риболов је много више проширен у поређењу са привредним рибарством. Број рекреативних риболоваца се из године у годину повећава. Риболовци имају далеко већу снагу и моћ у друштву од рибара, највише захваљујући риболовачким удружењима. Риболовачка удружења имају своје компетенције и улоге у одржавању и унапређивању рибљег фонда, управљању појединим рибњацима, риболовним подручјима и тд. Риболов се углавном обавља из задовољства, али и као додатак и/или свакодневна намирница за исхрану (''храна на дохвату''), а у неким случајевима се и продаје. Речно рибарство представља свакодневни, регуларан облик понашања становника уз реке. Ова активност је потпомогнута близином реке, навикама, обичајима и традицијом, али у неким случајевима и нуждом (незапосленост). Локално становништво је веома зависно од реке. Економска функција речног рибарства је умањена чињеницом да речна риба није присутна на тржишту у толикој мери, нити је претерано тражена намирница у супермаркетима, тржиште је мало, не постоје предузећа која се баве прерадом рибе и њених производа. Речна риба се може купити у рибарницама или директно од рибара. Обзиром на услове и социо-економске аспекте, може се закључити да постоји латентни или повремено отворенији конфликт између привредних рибара и рекреативних риболоваца. Кориштење недозвољених алата је углавном проширено, а контрола рибарења и риболова је врло слаба. Увођење јаче контроле у пракси се у неким случајевима доживљава као ''непријатељска рестрикција'' посебно међу локалним становништвом које ''зна најбоље све о рибарству у свом крају''. Једна од последица општег осиромашења је и пораст броја рекреативних риболоваца који ''риболове из нужде''. Неколико варијабли се преплићу у свом деловању и дефинишу друштвени оквир речног рибарства у овом крају. Проширено осиромашење становништва, као последицу има све већи број ''риболоваца из нужде''. Речна рибе све је више 80

81 регуларна сировина у исхрани, како за већи број риболоваца тако и за крајеве уз реке. У том смислу мотив бављења рекреативним риболовом се помера од ужитка ка ''прехрамбеној мотивацији''. Риба је све чешће извор додатног прихода. Због неједнакости социјалног положаја и мешања стварних улога у привредном и рекреативном рибарству, постоји могућност повећавања интензитета потенцијалног и актуелног конфликта између рибара и риболоваца. Две групе заправо рефлектују два структурно и функционално различита друштвена положаја: један је регулисан кроз димензије акцидентности и рекреације (рекреативни риболовци), а други кроз основне и регуларне економске димензије активности рибарења као основног посла (Čaldarović, 2006). Требало би наћи баланс између кључних еколошких, економских, социолошких и политичких аспеката, тј. за успешно управљање неопходно је имплементирање ''мултиплог'' начина управљања у рибарству (IUCN, 2004). 6. ЕПИЛОГ Сматра се да су слатководне рибе међу најугроженијим групама животиња, превасходно угрожене риболовом и коришћењем од стране човека, али и загађивањем, девастацијом и нестанком њихових природних станишта. Око 20 % од укупног броја познатих врста риба су већ истребљене или имају статус рањивих (Welcomme, 2001) те је стога потребно развити систем управљања и коришћења који ће у себи имати уграђене и мере заштите ихтиофаунистичког диверзитета у различитим типовима водених екосистема. Ефективна употреба али и заштита рибљег диверзитета зависи од разумевања да се развој политике управљања мора тицати и социјалних и економских питања у овом домену (Anon, 2000). 81

82 ЛИТЕРАТУРА: Anon. (2000). Biodiversity Conservation Information System Framework for Information Sharing: Principles. Busby, J.R. (Series Editor). p.32. Аppelblad, H., Bengtsson B., Weissglas G. (2002). Regional variation in Swedish patterns of recreational fisheries. EIFAC/XXII/2002/Symp. P 02. Boisneau, P., Mennesson- Boisneau, C. (2001). Inland commercial fisheries management in France. Fisheries Management and Ecology, 8, pp Vácha, F. (1995). Recreational fisheries. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Vostradovský, J., Mráček, J. (1995). Sports angling. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Gaudet, J. - L. (1977 a). Economic issues and opportunities facing Europe in the field of sport fisheries. Economic evaluation of sport and commercial fisheries Report and technical papers of Second European Consultation (Sweden). Rome EIFAC Technical Paper No. 26, Document Technique de la CECPI N 26, pp Gaudet, J. - L. (1977 b). Economic issues and opportunities facing Africa in the field of sport fisheries. Economic evaluation of sport and commercial fisheries Report and technical papers of Second European Consultation (Sweden). Rome EIFAC Technical Paper No. 26, Document Technique de la CECPI N 26, pp Gerdeaux, D. (1991). Study of the daily catch statistics for the professional and recreational fisheries on lakes Geneva and Annecy. Catch Effort Sampling Strategies their application in freshwater fisheries management. Fishing News Books, pp

83 Dekker, W. (1991). Assessment of the historical downfall of the IJsselmeer fisheries using anonymous inquiries for effort data, Catch Effort Sampling Strategies their application in freshwater fisheries management. Fishing News Books, pp Dimulescu, N. (1995). Current status and the strategy for the future regarding the recreational fishery planning and management. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP32, pp Ditton, R. B., Aas, O., Radonski, G. C. (2002). A constituency perspective on maintaining biodiversity and ecosystems-based fishery management EIFAC/XXII/2002/Symp. E 32. Evropska Agencija za Rekonstrukciju (2005). Izgradnja kapaciteta za implementaciju Zajedničke politike ribarstva i jačanje Nacionalnog sektora ribarstva u Srbiji i Crnoj Gori, Strategija ribarstva za Srbiju i Crnu Goru (2005). Okvirni ugovor br. AMS 451. IUCN Programme Office for Central Europe (2004). Freshwater Fisheries in Central & Eastern Europe: the Challenge of Sustainability, Overview Report. On behalf of European Sustainable Use Specialist Group of IUCN/SSC Fisheries Working Group. Warsaw. Kobus, D. (2006). Uvod u održivi razvoj i održivo korišćenje prirodnih resursa, NSSUNR Secretariat. Prvi seminar o Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, Babe. Lenhardt, M., Hegediš, A., Cvejić, S., Cvijanović, G., Smederevac, M. (2006). Diversity and Status of Fish Stock in Special Reserve of Nature ''Gornje Podunavlje''. Ecologica, 13 (12): Leopold, M. (1977). Current problems of recreational fishery in Poland links with commercial fishery. Economic evaluation of sport and commercial fisheries Report and technical papers of Second European Consultation (Sweden). Rome 1977 EIFAC Technical Paper No. 26. Document Technique de la CECPI N 26, pp

84 Löffler, H. (1991). The recreational fishery in Lake Constance (Bodensee), Catch Effort Sampling Strategies their application in freshwater fisheries management. Fishing News Books, pp Maletin, S., Matić, A., Ćirić, A., (2003). Srednjoročni program razvoja ribarstva za deo ribolovnog područja Dunav II ( km) za period godine. JP Vojvodinašume Petrovaradin, Šumsko gazdinstvo Novi Sad, Maletin, S. (2005). Upravljanje ribljim resursom i razvoj ribarstva na delovima ribarskih područja Dunav I i II. Management of Freshwater Fisheries on Bordering Rivers A Pilot Study with a Holistic Regional Approach, Report of Republic Serbia and Montenegro, Beograd. Marta, P., Bochechas, J., Collares Pereira, M. J. (2001). Importance of recreational Fisheries in the Guadiana River Basin in Portugal. Fisheries Management and Ecology, 8, pp. 345 ± 354. Marta-Rodrigues, P., Bochechas, J. (2002). A numerical indicator as a decision tool in the commercial fishing management EIFAC/XXII/2002/Symp. P 21. Martinović, V. (1978). Alati beogradskih alasa, Мuzej grada Beograda, katalog izložbi 19, Beograd. Ministry of Agriculture and Forestry Directorate of Fisheries (2002). Project Proposal Management of Freshwater Fisheries on Bordering Rivers Pilot Study with a Holistic Regional Approach. Zagreb. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Uprava za zaštitu životne sredine, DHV (2006). Dokument za diskusiju o opštoj metodologiji izrade Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Program izgradnje kapaciteta u oblasti životne sredine Projekt finansiran od strane EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju. 84

85 Министарство науке и заштите животне средине Управа за заштиту животне средине (2007). Привремени извештај ''Одрживо коришћење рибљих ресурса Србије, национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара'', Београд. Nikolić, V., Marić, S., Simonović, P. (2003). Program unapređenja ribarstva na delu ribarskog područja Dunav II od km do km za period od 1. januara do 31. decembra godine. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i JP Nacionalni park Fruška Gora Sremska Kamenica, Norling, I. (1977). Sport fishing in Sweden a summary of general statistics, socio-economic studies and some selected problems. Economic evaluation of sport and commercial fisheries Report and technical papers of Second European Consultation (Sweden), Rome 1977 EIFAC Technical Paper No. 26, Document Technique de la CECPI N 26, pp ''Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба на рибaрском подручју или на деловима рибарског подручја и о забрани лова риба које немају прописану величину'', Службени гласник Републике Србије, 100, 2003, стp Oliveira, J. M., Ferreira, M. T., Bochechas, J. (2002). Freshwater angling in Portugal: A first countrywide characterization EIFAC/XXII/2002/Symp. P 17. Петровић, М. (1998). Сабрана дела Књига 14 Рибарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд. Pešić, R. (2002). Ekonomija prirodnih resursa i životne sredine. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. Pešić, R. (2005). Finansiranje zaštite životne sredine: uloga ekonomskih instrumenata u Srbiji poglavlje u monografiji Evropeizacija instituicija: zastita zivotne sredine u Grckoj I Srbiji, priredio Jovan Teokarevic, Beogradski centar za evropske integracije, Beograd, str

86 Pinter, K. (1995). Present state and problems of recreational fishery. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Report of the eighteenth session of the European inland fisheries advisory commission, Rome FIPL/R 509. Републички завод за статистику Србије. Књига 2. ''Пол и старост''. Raymakers, C. (2002). Study on the Social and Economic Aspects of Illegal Fishing in the Caspian, TRAFFIC Europe, Brussels. Safner i saradnici (2005). Analiza sportsko-rekreacijskog i gospodarskog ribolova na graničnom području rijek Save i Dunava, Završno izvešće, Agronomski fakultet, Zagreb. Silvano, R. A. M., Begossi, A. (2005). Local knowledge on a cosmopolitan fish Ethnoecology of Pomatomus saltatrix (Pomatomidae) in Brazil and Australia, Fisheries Research рр Simonović, P. (2001). Ribe Srbije. NNK International, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Biološki fakultet, Beograd. Simonović, P., Mijović, Č., Nikolić, V., Marić, S. (2005). Рregled održivog ribarstvenog korišćenja ribljeg fonda Srbije. Univerzitet u Beogradu Biološki fakultet. Conference proceeding Enviroment for Europe Životna sredina ka Evropi. Beograd. Симоновић, П. (2005). Рибљи фонд и одрживи развој. Животна средина и одрживи развој. Управљање животном средином. Интерна скрипта. Београд. 86

87 Sipponen, M., Grėboval, D. (2001). Social, economic and cultural perspectives of European inland fisheries: review of the EIFAC Symposium of fisheries and society Blackwell Science Ltd. Fisheries Management and Ecology 8, рр Smederevac, M. (2002). Istraživanje poznavanja ribljeg resursa od strane ribolovaca korisnika. Diplomski rad. Beograd. Smederevac, M., Višnjić Jeftić, Ž., Cvijanović, G., Lenhardt, M., Mićković, B., Hegediš, A. (2006). Survey of fish resources management in rivers Danube, Sava and Tisza in Serbia during the period IV national scientific experts meeting with the international participation Ribarski dani ''Osjek 2006'', Conference proceedings. Tuomi, A. L. W. (1977 a). Fisheries management goals, problems and options, Economic evaluation of sport and commercial fisheries.report and technical papers of Second European Consultation (Sweden). Rome EIFAC Technical Paper No. 26, Document Technique de la CECPI N 26, pp Tuomi, A. L. W. (1977 b). Status of the international exchange of information on sport fisheries management and development. Economic evaluation of sport and commercial fisheries Report and technical papers of Second European Consultation (Sweden). Rome EIFAC Technical Paper No. 26, Document Technique de la CECPI N 26, pp FAO and MiPAF, GCP/RER/010/ITA/OP-16 Termoli (Italy) (2004). AdriaMed Social Survey of Albanian Marine Fisheries. Some Notes and Preliminary Information. Paper presented at the GFCM-SAC Sub-Committee on Economic and Social Sciences. Malaga. Hensel, K. (1995). Current status of recreational fishery, European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Centar za strateška ekonomska istraživanja, Vojvodina CESS (2002). str. 5, 6 Цвејић, С. (2006). Лична комуникација, Београд 87

88 Cowx, I. G. (1994). Managing recreational fisheries in multiple aquatic resource user situations. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Čaldarović, O. (2005). Sociological analysis of major socio-economic factors of freshwater fishing along bordering rivers Sava and Danube - As a part of the project Management of Freshwater Fisheries on Bordering Rivers A Pilot Study with a Holistic Regional Approach, University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Department of Sociology. Zagreb. Čaldarović, O. (2006). Značaj temeljnih socioloških čimbenika za gospodarenje u slatkovodnom ribarstvu. IV nacionalno znanstveno stručno savjetovanje s međunarodnim sudjelovanjem, Poljoprivredni fakultet. Osjek. Šprem, N., Piria, M., Safner, R., Treer, T., Aničić, I., Tomljanović, T. (2006). Sportskorekreacijski ribolov na graničnom području rjeka Save i Dunava. IV nacionalno znanstveno stručno savjetovanje s međunarodnim sudjelovanjem, Poljoprivredni fakultet. Osjek. Wolos, A. (1995). Current status of recreational fishery. European inland fisheries advisory commission Report of the workshop on recreational fishery planning and management strategies in Central and Eastern Europe. Rome EIFAC/OP 32, pp Wedekind, H., Hilge, V., Steffens, W. (2001). Present status, and social and economic significance of inland fisheries in Germany Blackwell Science Ltd. Fisheries Management and Ecology, 8, pp Welcomme, R. L. (2001). Inland Fisheries: Ecology and Management. Published for FAO by Blackwell Science. Fishing News Books. p.358. ''Закон о слатководном рибарству са Уредбом о риболову и раколову и Правилником о раду саветодавних одбора''. (1938). Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А.Д. Београд. Св. 29: ''Закон о рибарству'', Службени гласник Републике Србије, 35, 1994, стр

89 ''Закон о заштити животне средине'', 135, 2004, стр

90 90