ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Датум ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: , Наставно-научно веће Филолошког факултета Универзитета у Београду. Одлуком Научно-наставног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду од године образована је комисија за оцену подобности докторанта Иване Ћирић. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назив уже научне области за коју је изабран у звање, датум избора у звање и назива факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Др Бојан Ђорђевић, доцент, архивистика, 2011, Филолошки факултет у Београду 2. Др Александра Вранеш, редовни професор, библиотекарство, 2004, Филолошки факултет у Београду 3. Др Веселин Кљајић, ванредни професор, медијске студије и новинарство, 2011, Факултет политичких наука у Београду II БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА Кандидат Ивана Ћирић рођена је 14. маја године у Београду, где је завршила основну школу (1994) и Школу за дизајн (1998). Дипломирала је најпре године графички дизајн на Политехничкој академији у Београду, а потом, године, историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Године уписала је докторске студије на Филолошком факултету у Београду. Ради као технички секретар на Високој школи електротехнике у Београду. Била је ангажована на неколико националних пројеката заштите духовне и културне баштине. Хонорарни је сарадник Музеја Николе Тесле, где ради на пројекту ''Дигитализација Теслине хемеротеке, израда Теслине библиографије и online базе''. У школској 2011/12. и 2012/13. години била је ангажована као сарадник у настави на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, где је држала вежбе из предмета Музеологија 1 и Музеологија 2.

2 III БИБЛИОГРАФИЈА КАНДИДАТА 1. Културна баштина за www. генерације: неки аспекти процеса дигитализације / Ивана Ћирић // Етика у науци и култури: зборник радова. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2010). стр Баштина у Microsoft'' музеју: како је интернет преузео улогу музеја / Ивана Ћирић // Етнолошкоантрополошке свеске. Год. XV, бр. 4 (2010). стр World Heritage in the collective Memory of Society / Ivana Ćirić // World Heritage and Tourism: Managing for the Global and the Local. Quebec City : UNESCO (2010). pp Interpretacija kulturnog nasleđa u virtuelnoj realnosti: kako digitalni mediji kontrolišu stvarnost / Ivana Ćirić // Kultura. God. XXXVIII, br. 19 (2010). str Дигитализација музејска алатка за стварање виртуелне контакт зоне / Ивана Ћирић // Дигитализација културне и научне баштине: зборник радова, књ. 3. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2012). стр Симболика као својство нематеријалне баштине пример пиротског ћилима / Ивана Ћирић // Културе у дијалогу. зборник радова, књ. 3. Београд :: Филолошки факултет Универзитета у Београду (2013). стр Идентитет музеја у виртуелној заједници / Ивана Ћирић // Простори памћења: зборник радова, књ. 2. Београд :: Филозофски факултет Универзитета у Београду : Службени гласник (2013). стр Major Museum collection of medical Instruments in Belgrade / Ivana Ćirić // Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, veterinae. God. MMXIII (2013). str Теслапедија као централна база библиографских података о Николи Тесли / Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић // Читалиште. Год. XII, бр. 23 (2013). стр Библиографско-информатичка обрада новинских чланака из Теслине хемеротеке / Сузана Топаловић, Биљана Лазић, Ивана Ћирић // Србија између истока и запада: зборник радова, књ. 2. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2014). стр IV ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Увидом у биографију и библиографију кандидата, комисија сматра да кандидат Ивана Ћирић испуњава све услове за израду докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНТА: За ментора је предложен/а др Бојан Ђорђевић, доцент Филолошког факултета у Београду, Катедра за библиотекарство и информатику. Библиографија ментора са најмање 5 јединица релевантних за област из које се ради докторска дисертација.

3 1. Српска култура под окупацијом / Бојан Ђорђевић. Београд : Службени гласник (2008). 182 стр. 2. Брига Двора Краљевине Југославије о дубровачком архиву / Бојан Ђорђевић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Год. LXXIV, св. 1-4 (2008). стр Информационо-документациона делатност школских библиотека / Бојан Ђорђевић // Школска библиотека и настава језика и књижевности: зборник радова. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2010). стр Архивистички појмовник / Бојан Ђорђевић. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2010). 140 стр. 5. Архивска грађа о ''Новој Европи'' у Архиву Југославије / Бојан Ђорђевић // ''Нова Европа'' : зборник радова. Београд : Институт за књижевност и уметност (2010). стр Координате: Српска краљевска четврта гимназија 1910/11 Гимназија ''Свети Сава'' 2010/11 / Бојан Ђорђевић. Београд : Гимназија ''Свети Сава'' (2011). 287 стр. 7. Неколико писама Милана Јовановића Стоимировића из периода окупације / Бојан Ђорђевић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Год. LXXVII (2011). стр Пола века науке о књижевности: Институт за књижевност и уметност / Бојан Ђорђевић. Београд. Институт за књижевност и уметност : Чигоја штампа (2012). 202 стр. 9. Милош Црњански као гимназијски професор / Бојан Ђорђевић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Год. LXXVIII (2012). стр Гундулићева прослава у Београду године / Бојан Ђорђевић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Год. LXXVIII (2012). стр Настава архивистике на Филолошком факултету у Београду / Бојан Ђорђевић // Архив. Год. XIII, св. 1-2 (2012). стр Сарадња школа и школских библиотека са архивима и музејима: модуси и могућности / Бојан Ђорђевић // Облици сарадње школских библиотека са другим установама културе и образовања: зборник радова. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2013). стр Два догађаја из наставничке каријере Десанке Максимовић (према архивским изворима) / Бојан Ђорђевић 77 Књижевна историја. Год. XLV, бр. 150 (2013). стр Сећања Милана Јовановића Стоимировића на Бранимира Ћосића / Бојан Ђорђевић // Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Год. LXXIX (2013). стр Коришћење информационо-документационих потенцијала архива у раду школских библиотека / Бојан Ђорђевић // Управљање знањем у школској библиотеци: зборник радова. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2013). стр Ђачка литерарна дружина ''Скерлић'' у Изесу и Београду / Бојан Ђорђевић // Књижевна историја. Год. XLVI, бр. 152 (2014). стр Комисија сматра да доцент др Бојан Ђорђевић испуњава све услове за ментора ове докторске дисертације за област архивистике и библиотекарства.

4 VI ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе наслова) Комисија закључује да је радни назив тезе АРХИВСКА ГРАЂА У МУЗЕЈУ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ АРХИВИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАЛИСТИЧКИ И МУЗЕОЛОШКИ ПРИСТУП прикладан и да добро репрезентује суштину предложене теме истраживања. 2. Предмет научног истраживања у овој докторској дисертацији представља архивска грађа и музеолошка документација у Музеју Николе Тесле у Београду. Истражује се и презентира историјат творца грађе, историјат настанка архивске грађе и, доцније, музеолошке документације, као и питање њихове провенијенције. Описује се структура архивске грађе и музеолошке документације. Анализом разнородних врста архивске грађе, али и компаративним увидом у библиотечку грађу и музеалије, доказује се велика културна и научна вредност ове досад неистражене и у великој мери необрађене грађе. Указује се, најзад, и на информационо-документалистички потенцијал архивске грађе у Музеју Николе Тесле. Опис теме: Архивска грађа и музеалије похрањене у Музеју Николе Тесле обухватају лична и имовинско-правна документа, нацрте патената, личну и пословну Теслину преписку, те хемеротеку (исечке из новина и часописа) од више хиљада јединица, а такође и Теслине личне предмете, оригиналне изуме и моделе, као и урну Николе Тесле. Грађа обухвата временско раздобље од шест деценија, од до године. У том периоду, Тесла је најпре боравио у Будимпешти (1881. и године), где је радио у Централном телеграфском уреду. Први документи везани су управо за овај период, и то за његов патент о појачању гласа телефоном, те за идеју о обртном магнетном пољу. Године и боравио је Тесла у Паризу и Стразбуру, а године отишао у САД. Из тзв. америчког периода и потиче највећи део ове богате грађе, која обухвата нацрте, патенте и писма у вези са Теслиним идејама и изумима, од којих су најважнији документи везани за комутатор динамо-машина, пројекат електроцентрале на Нијагариним водопадима, те истраживање наизменичних струја високе фреквенције. Сачувани су и нацрти Теслиних предавања широм САД, као и Теслини новински чланци, те новински чланци о Тесли. Ова грађа пренета је у Београд године, захваљујући Теслином нећаку Сави Косановићу. Музеј Николе Тесле отворен је године и представља јединствену институцију науке и културе, не само у Србији, већ и у свету. Због тога је ова грађа уврштена у Унесков пројекат ''Памћење света''. С друге стране, о овој грађи до сада није свестрано писано, она није на прави начин ни класификована, а камоли до краја истражена на архивистичкој и музеолошкој основи. Право речено, ова грађа је у већини до данас непозната широј научној и културној јавности. Сва грађа је тек грубо подељена на пет целина: документарна грађа (рукописна грађа и хемеротека), библиотечка грaђа (монографије и периодика), планови и цртежи, фотографије, историјски и технички експонати. Као недовољно искоришћен информационодокументациони извор и потенцијал, ова грађа је, овако описана, с правом узета као тема докторске дисертације. Она је вишеструко значајна за културну историју, историју књижевности (с обзиром на преписку Николе Тесле са америчким књижевницима попут Р. Џонсона и М. Твена), историју науке, проналазаштво, екологију, и многе друге области.

5 Докторска дисертација ће не само описати ову грађу, а посебно ону од до године, из ког периода и потиче највећи број докумената, већ је и осветлити вишестрано, а то значи да ће бити издвојени они сегменти који имају архивистичко-документалистички потенцијал, па потом протумачени и класификовани према архивистичким и музеолошким начелима. Комисија закључује да је предложени предмет истраживања својом сложеношћу, актуелношћу и значајем у областима архивистике, документалистике и музеологије заслужио да буде предмет дисертације. 3. Библиографија прелиминарних истраживања Кандидат је приложио библиографију од 105 библиографских јединица релевантних за истраживање. Овде наводимо јединице најзначајније за истраживање: Монографије: 1. Музеологија: историја, развој, данашњи изазови / Андре Гоб, Ноеми Друге. Београд : Clio (2009). 2. Архивистички појмовник / Бојан Ђорђевић. Београд : Филолошки факултет Универзитета у Београду (2010). 3. Архивистика / Богдан Лекић. Београд : Завод за уџбенике (2006). 4. Uvod u muzeologiju / Ivo Maroević. Zagreb : Zavod za informacijske studije (1993). 5. Archives principles and practices / Laura A. Millar. London : Facet Publishing (2010). 6. Bibliography Dr Nikola Tesla / Leland I. Anderson. Minneapolis : The Tesla Society (1956). 7. Никола Тесла: чланци / Александар Маринчић (прир.). Београд : Завод за уџбенике (1995) 8. Теслин дневник / Александар Маринчић (прир.). Београд : ИТ-новине (1974). 9. Библиографија о Николи Тесли / Војин Поповић. Београд : Музеј Николе Тесле (1962). 10. Тесла преписка са родбином / Зорица Циврић, Дубравка Смиљанић. Београд :Музеј Николе Тесле (1993). Студије и чланци: 11. Informacijska tehnologija, arhivistika i historiografija / Miroslav Kržak // Historijski zbornik. Zagreb (1997). str Pojam baštine / Andre Chastel // Pogledi. God. XVIII, br. 3-4 (1988). str Web 2.0 alati nove mogućnosti za arhive / Slobodanka Cvetković // Arhivska praksa. God. 16 (2013). str Arhivistička terminologija standardizacija jezika arhivistike / Mihaela Topolovec // Tehnični in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja: zbornik referatov. God. 10 (2011). str Tesla s Universum / Velimir Abramović // Bres. God. 25 (1987). str Tesla and Pupin: Family Recollections / Vidosava Jankovich // Tesliana. God. II, br. 2-3 (1994). str Digitalizacija Teslinih arhiva arhivska zaštita, mikrofilmovanje i digitalizacija Teslinog nasleđa / jelena Kalderon // Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju. God. 7 (2005). str Први новински чланци о Николи Тесли објављени на српском језику / Светислав Марковић, Братислав Стојиљковић // Читалиште. Год. 22 (2013). стр

6 19. Никола Тесла: Дневник из Стразбура ( ) / Братислав Стојиљковић // Flogiston. Год. 12 (2002). стр Informatizacija rada Muzeja Nikole Tesle kao kompleksne ustanove zaštite kulturnih dobara / Ivana Zorić, Andrija Đokić, Mladen Vujović // Tehnični in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja: zbornik referatov. God. 9 (2010). str \ 4. циљеви истраживања Циљеви су, првенствено, да се истражи настанак и начин функционисања Музеја Николе Тесле као мултидисциплинарне установе; затим да се проучи разматрање удела и доприноса појединих струковних грана које су укључене у рад овог музеја, те њихова међусобна сарадња у складу са законском регулативом; да се истражи амерички период живота и рада Николе Тесле, а посебно у његовој тзв. раној фази ( ), са нагласком на његовом животу и свакодневици, а на основу архивске грађе из музеја и из других архива. Тако ће се доћи до досад непознатих детаља из Теслиног живота који ће допринети осветљавању и његовог научног рада у тим годинама. Коначни циљ је да се свеобухватно прикаже значај архивске, музеолошке и документалистичке грађе у Музеју Николе Тесле за културу и науку. 5. очекивани резултати Докторски рад треба да пружи нове чињенице о животу и раду Николе Тесле; да укаже на специфичности архивско-документалистичке грађе похрањене у Музеју Николе Тесле; да протумачи разноразни материјал и пружи модел за његову стручну обраду и класификацију; да предложи начине презентације архивско-документалистичке, музеолошке и хемеротечке грађе из Музеја уз синхронизацију поменутих струка. 6. план рада Прва целина рада обухватиће следеће теме: 1. Историјат оснивања Музеја Николе Тесле; 2. Начин пристизања архивско-документалистичке и музеолошке грађе у Музеј Николе Тесле; 3. Смештај грађе; 4. Анализа архивске грађе и пропратне документације у вези са првим годинама делатности Музеја Николе Тесле; 5. Почетак музеолошке делатности Музеја Николе Тесле; 6. Анализа разнородног материјала похрањеног у музеју и оцена његовог документалистичког потенцијала. Друга целина рада обухватиће следеће теме: 1. Истраживање и анализа Личног архива Николе Тесле који садржи око докумената; 2. Анализа библиотечке грађе из личне заоставштине Николе Тесле и из фонда самога Музеја Николе Тесле; 3. Упоредна документалистичка анализа архивске, библиотечке и музеолошке грађе у музеју сврстане у девет посебних збирки. Трећа целина рада обухватиће следеће теме: 1. Истраживање извора и литературе у вези са историјским околностима током посматраног периода боравка Николе Тесле у Сједињеним Америчким Државама; 2. Теслина улога у индустријализацији и електрификацији САД; 3. Теслина улога у развоју науке у последње две деценије 19. и првој деценији 20. века; 4. Истраживање писања америчке штампе о Николи Тесли; 5. Истраживање јавног живота Николе Тесле у овом периоду; 6. Преписка Николе Тесле са послодавцима, пријатељима, родбином и намештеницима. Четврти део рада обухватио би следеће теме: 1. Теслина хемеротека као документалистички извор првога реда; 2. Реконструкција настанка Теслине хемеротеке; 3. Теслин систем класификације докумената; 4. Анализа поступака обраде и заштите ове врсте документалистичке грађе; 5. Истраживање и презентација садржаја докумената; 6. Упоредна анализа истоијске базе америчких новина ''Cronicling America'' и Теслине хемеротеке. Закључак рада ишао би за тим да укаже да је највећи део архивске и хемеротечке грађе у

7 Музеју Николе Тесле заправо непознат научној и културној јавности и да предложи моделе обраде и презентације те грађе. 7. методе истраживања Архивистичка; документалистичка; аналитичка; историографска. VII ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ КАНДИДАТА: Иване Ћирић НАПОМЕНА: На основу наведених података о кандидату, Комисија констатује да је кандидат Ивана Ћирић подобан за израду докторске дисертације. На основу постављених циљева и очекиваних резултата, Комисија констатује да је предложена тема подобна за израду докторске дисертације у области архивистике и музеологије. На основу наведених података о предложеном ментору, Комисија констатује да је др Бојан Ђорђевић подобан/на за ментора предложене докторске дисертације. На основу изнетог, Комисија предлаже Наставно-научном већу Филолошког факултета Универзитета у Београду да донесе позитивне оцене о подобности кандидата Иване Ћирић и предложене теме докторске дисертације АРХИВСКА ГРАЂА У МУЗЕЈУ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ АРХИВИСТИЧКО-ДОКУМЕНТАЛИСТИЧКИ И МУЗЕОЛОШКИ ПРИСТУП, a да се за ментора именује др Бојан Ђорђевић, доцент Филолошког факултета у Београду. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. др Бојан Ђорђевић, доцент 2. др Александра Вранеш, ред. професор 3. др Веселин Кљајић, ванр. професор