УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ КАНДИДАТ: Мр Драган Тешић ТЕМА: Душан Симовић војник и политичар I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Др Биљана Шимуновић-Бешлин, ванредни професор, Историја модерног доба, , Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (ментор), 2. Др Александар Касаш, редовни професор, Историја модерног доба, , Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду (члан), 3. Др Мира Радојевић, доцент, Историја Југославије, , Филозофски факултет Универзитета у Београду (члан). II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: ДРАГАН (ВЛАДЕТА) ТЕШИЋ 2. Датум и место рођења, општина, република: Београд, Савски Венац, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: Филозофски факултет у Београду Југословенска радикална заједница у Србији ( ) 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: ИСТОРИЈА 5. Приказ научних и стручних радова са оценом: Мр Драган Тешић стекао је углед у стручној јавности бројним научним и стручним радовима, објављиваним током више од две деценије бављења научно-истраживачким радом у области историјских наука. Сви његови радови везани су тематски за историју 20. века. Објавио је једну самосталну ауторску монографију категорије М42: Југословенска радикална заједница у Србији ( ), Београд 1997,420 стр. УДК: 329(497.1)"1935/1939', 323(497.1)"1935/1939" Поред тога објавио је и две монографије (категорије М42) у коауторству са др Костом Николићем: Историја Демократске странке ( ), Београд: Службени гласник Институт за савремену историју, 2009 [ ], 341 стр. ISBN : УДК : 329(497.1)"1929/1941", 94(497.1)"1929/1941",323(497.1)(091) Богојављенски крст Прослава Богојављења на Чукарици ( ), Београд: Јавно предузеће "Ада Циганлија" Црква Светог Ђорђа Градска општина Чукарица, 2010, 198 стр. ISBN : УДК : (497.11)"1999/2009", (497.11) "1999/2009"

2 2 Међу чланцима мр Драгана Тешића, објављеним у научним часописима и тематским зборницима радова, треба истаћи превасходно оне који сведоче о његовој дуготрајној посвећености проучавању проблема непосредно везаних за тему докторске дисертације. Још године учествовао је са радом под насловом: Војска Краљевине Југославије уочи априлског рата на међународном научном скупу, одржаном у Београду, под називом: Југославија у Другом светском рату године. Рад је објављен у целини у часопису категорије М51 (Војноисторијски гласник). На међународном научном скупу Други свјетски рат - 50 година касније, одржаном у Подгорици године, учествовао је са радом који је такође у непосредној вези са темом докторске дисертације. Тај рад (М33) у целини је објављен у зборнику радова са поменутог научног скупа (Војска Краљевине Југославије , у: Други свјетски рат - 50 година касније. Зборник радова са међународног научног скупа, Подгорица, 1997, ). На међународном научном скупу 27. март 1941 седамдесет година касније, одржаном у Београду, 22. марта представио је рад под насловом Ратни план Р-41 Војске Краљевине Југославије. За оцену подобности кандидата мр Драгана Тешића за израду докторске дисертације под насловом Душан Симовић војник и политичар посебно треба истаћи чланке објављене у угледним домаћим часописима (категорије М51), чији садржај непосредно везан за предложену тему: 1. Ратни планови Војске Краљевине Југославије , Војноисторијски гласник, Београд 1991, 1, ISSN Војска Краљевине Југославије уочи Априлског рата, Iсторија 20. века, Београд 1991, 1-2, ISSN УДК : 355/359(497.1)"1941" 3. Герилски рат у плановима Војске Краљевине Југославије , Iсторија 20. века, Београд 1995, 2, ISSN УДК. : (497.1)"1938/1941" 4. Војска Краљевине Југославије и националне мањине у годинама уочи априлског рата, Iсторија 20. века, 2, Београд 1996, ISSN УДК : 355/359(497.1)"1938/1941" 5. Душан Симовић - прилози за биографију до 1941, Iсторија 20. века, 1, Београд 1998, ISSN УДК: (497.1):929 Симовић Д. 6. Vojska Kraljevine Jugoslavije pred Aprilski rat godine / The Army of the Kingdom of Yugoslavia from March 27 to April 6, 1941, Iсторија 20. века, 1, 2003, Рад је доступан и на интернет адреси:

3 III 3 ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Кандидат мр Драган Тешић бави се научно-истраживачким радом од завршетка студија историје на Филозофском факултету у Београду. Дипломски рад под насловом Југословенска војска од Аншлуса до Априлског рата одбранио је Рад је оцењен највишом оценом (10). Од децембра године радио је у Институту за савремену историју у Београду као истраживач сарадник. Магистарски рад под насловом Југословенска радикална заједница у Србији ( ) одбранио је на Филозофском факултету у Београду Од јуна године био је, као изабрано лице, запослен у Градској општини Чукарица као члан Извршног одбора, а од новембра до јуна године налазио се на положају председника општине. Од јуна запослен је у Архиву Југославије у Београду као заменик директора. Бави се истраживањем политичке и војне историје Србије и Југославије у периоду између два светска рата. Служи се енглеским, француским и италијанским језиком. О његовом научном и стручном угледу убедљиво сведоче самостални радови, објављени у угледним домаћим часописима и саопштења на научним скуповима. Комисија сматра да је мр Драган Тешић ПОДОБАН кандидат за израду докторске дисертације под насловом Душан Симовић војник и политичар. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА Др Биљана Шимуновић-Бешлин изабрана је за ванредног професора за ужу научну област Историја модерног доба на Одсеку за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Објавила је две монографије и четрдесетак радова (чланака, прилога, приказа) у релевантним научним часописима и тематским зборницима. Бави се проучавањем историје културе и друштва у Краљевини Југославији и биографским истраживањима српске историје у 20. веку. Члан је Одбора Лексикографског одељења Матице српске од године и Редакционог одбора Српског биографског речника, за чија је прва четири тома написала више десетина биографија. Више од 250 пута била је члан комисија за одбрану дипломских радова на Одсеку за историју, ментор десетак дипломских и мастер радова, члан комисија за оцену подобности теме и кандидата, као и за оцену и одбрану десетак магистарских теза и докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду и на Филозофском факултету у Београду. Комисија сматра да је др Биљана Шимуновић-Бешлин подобан ментор кандидату мр Драгану Тешићу за израду докторске дисертације под насловом Душан Симовић војник и политичар. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. ФОРМУЛАЦИЈЕ НАЗИВА ТЕЗЕ (НАСЛОВА) Кандидат мр Драган Тешић предложио је да наслов његове докторске дисертације буде Душан Симовић војник и политичар. Комисија сматра да је наведени наслов формулисан јасно и прецизно и да је подобан за докторску дисертацију. 3. ПРЕДМЕТА (ПРОБЛЕМА) ИСТРАЖИВАЊА Кандидат планира да историографски обради живот и рад Душана Симовића, армијског генерала и председника владе Краљевине Југославије. Предмет истраживања је

4 4 оригиналан и научно релевантан. Наиме, Душан Симовић је рођен почетком осамдесетих година 19. века и, као и многи његови вршњаци, доживео је током релативно дугог животног века (умро је почетком шездесетих година 20. века) огромне промене у друштву, привреди, политичким приликама, међународним односима, стицао искуство у ратовима (Балканским, Првом и Другом светском рату), био сведок и учесник у стварању и пропасти југословенске краљевине и у обнови Југославије као федеративне републике. Са 26 година је произведен у ђенералштабну струку, а генерал је постао већ у 37. години живота. Одликован је многобројним домаћим и страним медаљама и одликовањима. Аутор је многобројних стручних радова (најзначајнији је, свакако, уџбеник Тактика ваздухопловства, који је доживео четири издања), био је наставник на Вишој школи Војне академије (предмет - Војно ваздухопловство), командант Школе за пешадијске и атриљеријске официре у Сарајеву и, могло би се рећи, родоначелник југословенског војног ваздухопловства на чијем се челу налазио у два маха. Као посебну част доживео је да године буде и ађутант краља Александра, да би му врхунац војничке каријере било место Начелника Главног Ђенералштаба у периоду од до године. Па ипак, у српској историографији је темељније обрађена само његова улога у догађајима везаним за приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, војни пуч од 27. марта године, формирање владе на чијем је челу био, као и збивања у круговима емигрантске владе до почетка године, када га је на месту председника владе заменио Слободан Јовановић. Личност Душана Симовића, као и његова улога у значајним догађајима и процесима српске и југословенске историје у првој половини 20. века, пре и после године, када се налазио у жижи збивања, до сада нису биле предмет опсежнијих и темељнијих историографских истраживања. Комисија сматра да је предмет (проблем) истраживања дефинисан јасно и прецизно и да је подобан за докторску дисертацију. 4. ПОЗНАВАЊА ПРОБЛЕМАТИКЕ НА ОСНОВУ ИЗАБРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ Радна библиографија коју је саставио кандидат мр Драган Тешић садржи приближно 200 библиографских јединица (тематских зборника и збирки архивске грађе, научних монографија, мемоарских дела, чланака и прилога у научним часописима и тематским зборницима радова), као и релевантне фондове и збирке у архивским установама. Између осталог радна библиографија обухвата: - необјављену архивску грађу, везану за Војску Краљевине Југославије и за самог Душана Симовића, која се налази у архивским установама у Србији: Војном архиву (необјављени мемоари генерала Душана Симовића, завршени године и грађа из Пописника 16 Фонд личних заоставштина, као и Пописника 17 Фонд Војске Краљевине Југославије и др.); Архиву Југославије (документа од непроцењивог значаја за прочавање периода југословенске историје између два светска рата рата, као и грађа везана за деловање избегличке владе која се чува у фондовима Емигрантске владе, Двора, Централног Пресбироа, Министарства унутрашњих послова, затим у збиркама Милана Стојадиновића, Саве Косановића, Драгољуба Јовановића и других); - периодику (Службени војни лист, Ратник, Пешадијски гласник, Војни весник, Правда, Самоуправа, Народне новине, Наша борба, Весник слободе, орган Привременог батаљона југословенских снага под командом генерала Боривоја Мирковића и др.); - објављену архивску грађу, тематске зборнике и збирке докумената: Априлски рат 1941, Зборник докумената, књига 1 и 2, Београд ; Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату народа и народности југославије, 14-1, Београд 1983; Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије , Београд 2004; Југославенске владе у избеглиштву , Документи, Приредио Богдан Кризман, Београд-Загреб 1981, Југословенске владе у избеглиштву , Документи.

5 5 Приредио Бранко Петрановић, Београд-Загреб 1981; Месечни извештаји југословенског посланства у Лондону , Приредили Момчило Зечевић и Миладин Милошевић, Београд 1991; Живко Аврамовски, Британци о Краљевини Југославији, Годишњи извештаји Британског посланства у Београду , књ. 1-2, Београд-Загреб 1986, Бранко Петрановић Момчило Зечевић, Југославија , Зборник докумената, Београд 1985; Бранко Петрановић Никола Жутић, 27. март 1941, Тематска збирка докумената, Београд 1990; - мемоарску литературу, при чему се истичу мемоари генерала Богољуба Илића (Мемоари армијског генерала , приредио Миле Бјелајац, Београд 1995), генерала Душана Трифуновића (Миле С. Бјелајац, Петар Трифуновић, Између војске и политике, Биографија генерала Душана Трифуновића ( ), Београд 1997), Краља Петра II Карађорђевића (Петар Карађорђевић, Живот једног краља, Београд 1990), Патријарха Гаврила (Мемоари Патријарха српског Гаврила, Београд 1990), Угљеше Поповића (Десети по реду, Тајна обавештајна служба бивше југословенске војске од до маја године, Београд 1976), Милоша Трифуновића (Емигрантске успомене, Земун 1988), Винстона Черчила (Други светски рат) и других; - радове о Војсци Краљевине Југославије, пре свега монографије историчара Милета Бјелајца (Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , Београд 1988, Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије , Београд 1994) и Велимира Терзића (Слом Краљевине Југославије године, 1-2, Београд-Титоград 1984), али и дела Бранка Петрановића, Бојана Димитријевића, Косте Николића и других аутора; - радове о догађајима везаним за приступање Југославије Тројном пакту, војни удар од 27. марта 1941, формирање и деловање Симовићеве владе до одласка у емиграцију, после војничког пораза у краткотрајном Априлском рату, и у изгнанству. Ради се о делима Велимира Терзића (Слом Краљевине Југосолавије године, 1-2, Београд-Титоград 1984), Бранка Петрановића (Револуција и контрареволуција у Југославији , књ. 1-2, Београд 1983; Србија у Другом светском рату , Београд 1992; 27. март 1941, Тематска збирка докумената, Београд 1990 коауторство са др Николом Жутићем), Веселина Ђуретића (Влада на беспућу, Београд 1983, Савезници и југословенска ратна драма - Између националних и идеолошких изазова, 1-2, Београд 1985), Васе Казимировића (Србија и Југославија , 1-4, Крагујевац 1995), Елизабете Баркер (Британска политика према југоисточној Европи у Другом свјетском рату, Загреб 1978), Јована Марјановића (Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Загреб-Београд 1979), Николе Миловановића (Војни пуч и 27. март 1941, Београд 1981), Мирјане Стефановски (Српска политичка емиграција о преуређењу Југославије , Београд 1988), Јакоба Хоптнера (Југославија у кризи , Ријека 1972), Косте Николића (Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату , Београд 2008) и других аутора. Комисија на основу приложене радне библиографије закључује да је кандидатово познавање досадашњих научних резултата истраживања историјских појава, догађаја, процеса и личности везаних за различите аспекте предложене теме одлично и закључује да је кандидат мр Драган Тешић компетентан и подобан за израду докторске дисертације под насловом Душан Симовић војник и политичар. 5. ЦИЉЕВА ИСТРАЖИВАЊА Кандидат мр Драган Тешић планира да, на основу компаративне анализе резултата досадашњих истраживања и критичког промишљања објављене и необјављене архивске грађе, историографски проучи живот и рад Душана Симовића, официра Војске Краљевине Југославије, који је обављао и функцију председника Владе Краљевине Југославије у изузетно драматичном раздобљу постојања те државе ( ).

6 6 Комисија сматра да је циљ истраживања формулисан јасно и прецизно и да је подобан за докторску дисертацију. 6. ОЧЕКИВАНИХ РЕЗУЛТАТА (ХИПОТЕЗЕ) Кандидат мр Драган Тешић планира да историографски обради живот и рад Душана Симовића у целини (порекло, образовање, каријера, стваралачки рад, приватни живот и др.). Истраживања мр Драгана Тешића требало уједно да допринесу бољем познавању и разумевању историјског контекста у којем је Душан Симовић живео и радио, односно историје Краљевине Србије до године, југословенске државе и војске у периоду између два светска рата и за време Другог светског рата, а нарочито улоге војске у друштвеном животу Краљевине Југославије. Комисија сматра да су очекивани резултати научног истраживања које кандидат мр Драган Тешић планира да спроведе формулисани јасно и прецизно и да су подобни за докторску дисертацију. 7. ПЛАНА РАДА Кандидат мр Драган Тешић саставио је план рада темељно и стручно. Прелиминарна истраживања идентификовање, прикупљање и научну обраду релевантне литературе (историографских дела: монографија, чланака у зборницима радова и научним часописима; тематских збирки и зборника архивске грађе, мемоарске литературе и др.), као и фондова и збирки у архивским установама у Србији, кандидат је већ започео, а делимично и завршио. На основу резултата тих истраживања направио је план даљег рада и саставио концепт докторске дисертације. Предвидео је да ће докторска дисертација имати 13 целина: Предговор, Увод, осам поглавља организованих по хронолошком и хронолошко-тематском принципу, Закључак, Резиме и Библиографију. У Предговору кандидат планира да образложи научну оправданост проучавања теме и методолошки приступ истраживања, да укаже на најзначајније историјске изворе и литературу о теми и изложи структуру дисертације. У Уводу кандидат планира да изложи преглед историје Краљевине Србије до године, југословенске државе и војске у периоду између два светска рата, као и после Априлског рата, а затим и функционисање југословенске владе у емиграцији, уз детаљну анализу етапа у развоју југословенске војске, њене првобитне везаности за савезничке земље и њихове војне доктрине (поготово француске), као и наоружање, па све већем степену зависности, нарочито од средине тридестих година, према новим европским силама, Немачкој и Италији. Посебно треба нагласити да кандидат планира да, на основу релевантних историјских извора, укаже на међусобну повезаност државних и војних кругова, утицај војске на целокупни друштвени живот Краљевине Југославије. У првом поглављу, под радним насловом: Почетак каријере ( ), кандидат планира да обради школовање Душана Симовића, његово учешће у Балканским ратовима и Првом светском рату, успон у војној хијерархији и Симовићеве активности као делегата Краљевске владе и Врховне команде код Народног Вијећа Словенаца, Хрвата и Срба године у Загребу и његову улогу у формирању Загребачког и Љубљанског одреда ради одбране границе нове југословенске државе од италијанских упада. У другом поглављу, под радним насловом Душан Симовић ( ), кандидат планира да обради раздобље у Симовићевом животу, обележено константним успоном у војној хијерархији, његово деловање као команданта авијације, која управо од тих година заузима све значајније место у југословенској војној доктрини, као и његове активности као наставника и писца многих уџбеника и других радова. У трећем поглављу, под радним насловом Начелник Главног Ђенералштаба, кандидат

7 7 планира да историографски обради деловање Душана Симовића на важној дужности у Војсци Краљевине Југославије у раздобљу за које су карактеристичне корените промене у југословенској спољној политици, измене ратних планова, почетак припрема за јачу одбрану домовине, сарадња са старим, традиционалним савезницима, али и са другим државама, нарочито онима предвођеним нацистичком Немачком. За ово раздобље карактеристично је и све присутније сазнање да јачање југословенске војске не иде темпом који би одговарао тежњама војног врха, као и суочавање са све већом унутрашњом кризом, генерисаном нерешеним националним питањем и све већим размимоилажењима српских и хрватских политичара. Преломни моменат у овом раздобљу представља капитулација Француске, која је довела до подела у највишим војним круговима Краљевине Југославије и до доктринарних промена у корист немачких војних достигнућа, уз истовремено јачање антинемачког духа, пре свега међу у српском језгру југословенских официра. У четвртом поглављу, под радним насловом Пад и успон у каријери војни преврат 27. марта 1941, кандидат планира да размотри војничку каријеру Душана Симовића после смене са положаја Начелника Главног Ђенералштаба, његово службовање у Сарајеву и поновно постављење на дужност команданта авијације, активности у припремању и извођењу пуча од 27. марта. У петом поглављу, под радним насловом Председник владе Априлски рат, кандидат планира да историографски обради раздобље у Симовићевом животу од војног пуча до одласка у емиграцију за време Априлског рата. Посебну пажњу кандидат планира да посвети активностима Симовића као председника југословенске владе, како политичким и дипломатским, тако и војним. У шестом поглављу, под радним насловом Председник владе у емиграцији, кандидат планира да обради раздобље у Симовићевом животу, обележено проблемима са којима се суочавао и несналажењем у улози политичара и сменом са положаја председника владе у јануару године. У седмом поглављу, под радним насловом Од године до повратка у Југославију, кандидат планира да историографски обради Симовићев живот и рад у последњој фази његовог живота, од смене са положаја председника југословенске владе у емиграцији до повратка у Југославију. Нарочиту пажњу планира да посвети Симовићевим оценама и критикама функционисања југословенских краљевских влада у избеглиштву, његовој кандидатури за краљевог намесника, као и његовом постепеном, али потпуном преласку на страну Јосипа Броза Тита и нових југословенских власти, које су му омогућиле безбедан повратак и последње године живота у Југославији. У осмом поглављу, под радним насловом Политичари и војници о Душану Симовићу, кандидат планира да изложи објављена и необјављена сећања савременика, приврженика и противника, о Душану Симовићу. У Закључку кандидат планира да сажето изложи резултате својих истраживања. Поред тога, планира и да састави резиме на енглеском језику. На крају, дисертација би садржала и библиографију и прегледан садржај. Комисија закључује да је кандидат мр Драган Тешић саставио план рада и концепт докторске дисертације примерено предложеној теми и подобно за докторску дисертацију. 8. МЕТОДА И УЗОРКА ИСТРАЖИВАЊА Биографска истраживања подразумевају примену научно-истраживачких метода карактеристичних за историјске науке, уважавање савремених теоријских и методолошких концепата и интердисциплинарни приступ. Комисија сматра да је кандидат мр Драган Тешић компетентан да примени методе научног истраживања примерене предложеној теми и подобне за докторску дисертацију.

8 8 9. МЕСТА, ЛАБОРАТОРИЈЕ И ОПРЕМЕ ЗА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ РАД Експериментални рад није карактеристичан за историографска истраживања. Кандидат мр Драган Тешић планира да спроведе истраживања у следећим архивским установама: АРХИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ Фонд 74 - Краљев Двор Фонд 72 - Народна Скупштина Краљевине Југославије Фонд Министарски савет Краљевине Југославије Фонд Емигрантска влада Краљевине Југославије Фонд Министарство иностраних послова Краљевије Југославије Фонд 14 - Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије Фонд Посланство Краљевине Југославије у Египту-Каиро Фонд Посланство Краљевине Југославије у Енглеској-Лондон Фонд Посланство Краљевине Југославије у САД-Вашингтон Фонд Посланство Краљевине Југославије у СССР-у, Москва, Кујбишев Фонд 38 - Централни Пресбиро Председништва Министарског савета Краљевине Југославије Фонд Масонске ложе у Југославији Збирка 37 - Др Милан Стојадиновић Збирка 80 - Јован Јовановић Пижон Збирка 82 - Милан Јаковљевић Збирка 83 - Сава Косановић Збирка 85 - Др Лазар Марковић Збирка 92 - Војислав Јаковљевић Збирка Станислав Краков Збирка Др Драгољуб Јивановић Збирка Збирка микрофилмова Службене новине ВОЈНИ АРХИВ - Пописник 16, фонд личних заоставштина, рукопис мемоара Душана Симовића; необјављена студија Андрије Павловића Априлски рат Пописник 17, Војска Краљевине СХС/Југославије, фондови Министарство војске и морнарице Главни Ђенералштаб (Обавештајно, оперативно, артиљеријскотехничкоп, економско, саобраћајно одељење) Команда ваздухопловства Команда морнарице Војни заводи - Досијеи персоналних података официра Војске Краљевине Југославије - Збирке микрофилмова - Архива емигрантске владе - Стручне ранг листе / распоред официра и војних чиновника Краљевине Србије / Краљевине СХС / Краљевине Југославије - до године - Операцијски дневник Оперативног одељења Врховне команде ( ОДООВК), свеска 373 АРХИВ СРБИЈЕ - Министарство војске, нерегистрована гража - Оцене официра, књ. 42, 47, 48, 79 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ БЕОГРАДА - Извештај Управног одбора Икаруса о раду фабрике у години АРХИВ САНУ - Заоставштина Бранка Чубриловића -Мемоарска грађа

9 9 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: На основу стручне биографије и библиографије мр Драгана Тешића и садржаја његове пријаве теме докторске дисертације, Комисија закључује да се ради о подобном кандидату и подобној теми, у складу са универзитетским прописима, те да се може очекивати да ће резултати његовог истраживања бити оригинални и научно релевантни. Комисија предлаже Наставно-науном већу Филозофског факултета да прихвати предложену тему и одобри мр Драгану Тешићу израду докторске дисертације под насловом Душан Симовић војник и политичар. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Биљана Шимуновић-Бешлин Др Александар Касаш Др Мира Радојевић