Mašinski fakultet Niš PROGRAMSKI PAKETI 2007/2008. Ispitna pitanja-sistem 88

Transcription

1 Mašinski fakultet Niš PROGRAMSKI PAKETI 2007/2008. Ispitna pitanja-sistem 88 Pitanje 1. Operativni sistem Windows 2. Grafički korisnički interfejs: Interfejs Odgovor: Svojevrsna kombinacija različitih programa koji koordiniraju rad svih komponenti kompjutera, uključujući njegove periferijske uređaje i memoriju. Istorijski gledano, jedan od najrasprostranjenijih operativnih sistema DOS, je operativni sistem jednokorisničkih personalnih kompjutera (PC). Jednokorisnički operativni sistem koji omogućava istovremeno funkcionisanje većeg broja programa. Graphical User Interface (GUI) Program za grafičku komunikaciju korisnika i kompjutera. Medjusklop, Sredstvo pomoću kojeg čovek stupa u interakciju sa kompjuterom, 3. Aplikativni programi Programi struktuirani ka potrebama korisnika. Aplikativni program je, kombinacija nekoliko programa koji zajednički funkcionišu kao jedna celina. U aplikativne programe spadaju Excel, Word, Access, PowerPoint, CorelDraw, AutoCAD, SolidWorks. 4. Skup aplikacija namenjenih za izvršavanje neke specifične grupe poslova (kao što je, na primer, obrada teksta), koje Saftverski paket se preduzećima i pojedincima prodaju objedinjeno, u formi "paketa". 5. Programi za tabelarna izračunavanja Radna tabela (spreadsheet) Tabela, sačinjena od redova i kolona, koju koriste ljudi odgovorni za praćenje prihoda i rashoda, za izračunavanje profita. Programi za rad sa tabelama vrsta aplikativnih programa. 6. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (word processing - WP) omogućavaju unošenje, izmenu (editovanje), premeštanje, skladištenje i štampanje tekstualnih informacija. Programi iz ove kategorije sposobni su da proveravaju pravopis, gramatičku korektnost, kao i upotrebu interpunkcije u unetom tekstu Poslovna grafika Program za upravljanje bazom podataka Baza podataka: Kompjuterski programski jezik Pomoćni programi (utilities): Dijagrami, grafikoni i mape, kreirane uz pomoć specijalnih grafičkih softverskih paketa za vizuelno pred-stavljanje numeričkih podataka. Program koji korisnicima omogućava da podacima upravljaju na način koji povećava njihovu produktivnost i dostupnost podataka. Kolekcija podataka i informacija koje opisuju stavke od interesa za neku organizaciju. Niz komandi i kodiranih instrukcija koje kompjuter može prevesti u električne impulse, na kojima se zasnivaju sve njegove računske aktivnosti. Programi namenjeni za izvršavanje poslova koji se često obavljaju prilikom procesa obrade podataka.

2 10. Objektno-orijentisano programiranje Objekat: Metod projektovanja softvera kod kojeg su podaci i procedure kombinovani u jednom istom objektu, Komponenta koja sadrži podatke o samoj sebi, kao i o načinu na koji treba da bude obrađena. 11. Informacija: Govorna informacija: Podaci (data): Organizovana, smislena i upotrebljiva interpretacija podataka. Informacija koja se prenosi zvukom. Sirove činjenice, cifre i detalji. 12. IT profesionalci Programeri, Anaiitičari, Dizajneri, Web dizajneri, Menadžeri projekta, Mrežni specijalisti, Instruktori, Kompjuterski operateri, 13. bezbednosna procedura bezbednosni softver: antivirusni softver Procedura koja je dizajnirana u cilju zaštite centara za obradu podataka, komunikacijskih mreža, kompjutera i drugih IT komponenata od slučajnog neovlašćenog upada ili zlonamernog oštećenja. Softver namenjen za zaštitu sistema i podataka. Softver koji skenira dolazeću elektronsku poštu, dokumenta i druge informacije radi detektovanja i uklanjanja virusa koji za njih mogu biti prikačeni Jednokorisnički sistem Vlšekorlsnlčkl sistem Uploading (učitavanje): downloading (skidanje): grupna obrada: obrada u realnom vremenu: IT sistem koji koristi samo jedna osoba. Ovakav si stem je potpuno samostalan i nije povezan sa drugim kompanijama, niti se zajednički koristi (deli) sa drugim ljudima. Komunikacioni sistem u kome veći broj korisnika zajednički upotrebljava jedan ili više hardverskih sistema, programe, informacije, ljude i procedure. Proces slanja informacija sa PC-ja u neki mainframe računar. Transfer informacija iz nekog centralnog sistema do pojedinačnih kompjutera. Grupisanje i istovremena obrada svih transakcija odjednom. Metod po kojem se svaka transakcija obrađuje u trenutku njenog dešavanja. 16. Šta su pretraživači? (search engines) 17. Navedite značenje pojedinih delova adrese elektronske pošte i protokol za servisnu realizaciju: Softveri koji su u stanju da na Webu pronađu sajtove koji odgovaraju ključnoj reči unetoj od strane korisnika. petar@masfak.ni.ac.yu / Korisnički mail-box / server-name / poddomen / domen / MAP4 ( Internet Message Access Protocol ) Internet protokol za slanje i prijem elektronske pošte Kakva je namena Microsoftov Hotmail servis jedan je od najpoznatijih besplatnih sajtova na Webu. Hotmail svakom korisniku nudi i određenu kvotu skladišnog prostora. 18. Navedite 8 usluga Internet servisa: , WWW (veb), Diskusione grupe, Prenos podataka FTP transfer protokolom, Daljinsko prijavljivanje (logovanje) Telnet, Konverzacija u realnom vremenu (IRC), Internet conference, Radio i TV,...

3 19. Navedite hronološke podatke o začetku Interneta: 1957 Osnovana je ARPA (Advanced Research Projects Agency) Agencija za razvoj naprednih tehnologija Publikovan je inicijalni ARPAnet članak u kome su prvi put izložene ideje o umrežavanju računara Izvršeno prvo umrežavanje računara četri univerziteta u Americi: 1980 Nacionalna naučna fondacija (NSF) je osnovala mrežu The Internet 20. Navesti značenje WWW i mesto i godina zasnivanja: Word Wide Web Svetom razapeta mreža / CERN (Švajcarska, Laboratorija za fiziku atomskih čestica) godine Suština: Multimedijalni informacioni servis zasnovan na hipertekstu. 21. Chat sesija/internet relay chat (IRC) Živa, interaktivna diskusija, u kojoj su svi učesnici u datom trenutku fizički prisutni na mreži, stupajući u međusobnu komunikaciju preko svojih kompjutera. 22. Navesti prvi / drugi / treći deo neke URL adrese: Primer: http: // Prvi deo: http, Drugi deo: veb dokument sa nazivom politika. Treći deo: Domen (prostor u svetu). 23. Objasniti pojmove klijent / server: Klijentski kompjuter - Kompjuter koji pristupa informacijama uskladištenim na serverskom kompjuteru. Serverski kompjuter-kompjuter koji u sebi sadrži podatke i informacije, kojima se pristupa preko klijent kompjutera. Klijent-server konfiguracija - Tip kompjuterske konfiguracije u kojoj se svi zahtevi za preuzimanje podataka i informacija, prenose putem mreže, veći deo obrade podataka izvršava se na serveru, a se rezultati obrade šalju klijentu. Pitanje 24. Pretraživači (search engines) : Primer: Odgovor: U slučaju da odgovarajući direktorijum nije dostupan za lociranje željenog web sajta može se upotrebiti takozvana pretraživacka mašina (search engines). To je softver koji pretražuju Web u potrazi za sajtovima koji odgovaraju ključnoj reči unetoj od strane korisnika. Rezultati pretrage indeksiraju se u skladu sa sekvencom prioriteta za koju pretraživač utvrdi da je najprikladnija za datu ključnu reč. Rezultate nađenih informacija sa najvećom verovatnoćom poklapanja, pretraživač prikazuje na vrhu liste. Google i Alta Vista, 25. Instant poruke Kratke tekstualne poruke koje se razmenjuju preko Interneta i koje se na ekranu primaoca prikazuju odmah po prispeću. 26. Telnet Telnet je mrežni servis koji omogućava daljinsko prijavljivanje na neki kompjuter sa bilo kog kompjutera koji u datom trenutku koristite. Uz pomoć Telneta, svakom kompjuteru na Internetu se može pristupiti sa bilo kog drugog kompjutera koji se takođe nalazi na Internetu, ako korisnik nije na njegovoj lokaciji. 27. Pružaoci usluga (service providers) su: Pružaoci Internet usluga (Internet service providers - ISPs) nude mogućnost pristupa Internetu tako što obezbedjuju vezu između korisničkih kompjutera i Interneta. ISP provajderi svoje usluge obično naplaćuju u obliku mesečne članarine. Kompanije koje nude komunikacijske usluge i mogućnost pristupa Internetu. Pružaoci aplikativnih usluga, (application service providers - ASPs) su kompanije koje se bave razvojem, instaliranjem i rukovanjem IT aplikacija na Internetu za potrebe korisnika. Prednost angažovanja ASP provajdera ogleda se u 28. Provajderi mrežne Infrastruktura preuzimaju potpune odgovornosti za održavanje konkretnog servisa. Zajednički naziv za razne kompanije, poput onih koje se bave fiksnom i mobilnom telefonijom, kablovskom televizijom i satelitskim prenosom podataka, a koje ujedno upravljaju i rukuju mrežom komunikacijskih kanala, preko koje se fizički prenose podaci između korisnika i ponuđača sadržaja,

4 Provajderi Infrastrukturnih komponenata 29. Dodelite jednu IP adresu: Navedite jedan adresni domen: Navedite namenu root servera: 30. Uniform resource locator (URL) Komponente URL-a 31. Hiperlinkovi: Home page 32. Hypertext markup language: Tag: 33. Čitači, (web browser) 34. Navedite dodatake za web čitače na Internetu: 35. Extensible markup language Kompanije koje obezbeđuju kompjuterski hardver i softver neophodan za upotrebu i funkcionisanje mreže, kao i za preuzimanje i skladištenje sadržaja sa Interneta. Recimo: za Microsoft, Adresni domen: Microsoft.com Srce sistema globalnih naziva domena nalazi se u 13 specijalnih kompjutera root servera. U root serverima čuvaju se IP adrese svih registara domena najvišeg nivoa, kako za globalne registre (com,.net,.org i tako dalje) tako i za registre država (na primer:.uk,.jp ili.br). Adresa nekog dokumenta na World Wide Webu. Identifikator protokola - Slova www, za World Wide Web jedinstveni registrovani naziv domena Naziv registra (na primer:.edu ili.com) Reči i/ili simboli, istaknuti svojom bojom, treperenjem ili podvučeni crtom, koji služe za međusobno povezivanje srodnih dokumenata na Webu, Polaznom stranicom se naziva prva stranica koja se pojavljuje u pristupu nekom web sajtu. Polazna stranica identifikuje čitav sajt i pruža informacije o sadržaju elektronskih dokumenata HTML je programski jezik kojim se definišu karakteristike neke web stranice. Tagovi su elementi HTML jezika za podešavanje sekcija teksta na web stranici. Browser-i su softverske aplikacije koje, u saradnji sa komunikacijskim programima, omogućavaju povezivanje kompjutera sa Internetom. Program namenjen klijent kompjuterima, koji je dizajniran tako da može pouzdano locirati i prikazivati informacije sa World Wide Weba. Acrobat Reader, Java, Windows Media Player, Shockwave, XML (extensible markup language) je skup pravila za kreiranje tagova u cilju opisivanja podataka, čime se ujedno obezbeđuje fleksibilnija i prilagodljivija upotreba web podataka. Ovaj jezik se naziva proširivim (extensible) zbog toga što projektanti mogu dizajnirati svoje sopstvene, prilagođene markup jezike za opisivanje podataka. Strogo tehnički govoreći, XML je metajezik - to jest, jezik koji služi za opisivanje drugih jezika. Nadalje, on je po svojoj prirodi neograničen, što praktično znači da se bilo koji od podataka u nekom za Web osposobljenom sistemu može bez problema opisati uz pomoć XML-a. 36. Navedite osobine XML: Prvo: Zasnovan je na Webu. Drugo: Imamogućnost proširenja. Treće: Omogućava interakciju različitih korisničkih sistema. Četvrto, XML omogućava integrisanje aplikacija kreiranih od strane projektanata, to jest takozvano "s kraja na kraj" integrisanje. Poslovni partneri - kupci i prodavci - mogu nesmetano razmenjivati podatke, gde XML definiše format podataka. Peto, XML je javni format, što znači da nije u privatnom vlasništvu bilo koje kompanije niti se za njega plaća licenca. Šesto, XML uživa široku podršku proizvodača softvera.

5 37. Java appleti: Dinamički efekti u okviru Web stranice često se postižu pomoću malih aplikacija Java applets koje se pišu u programskom jeziku Java. Ove aplikacije se preuzimaju od servera u obliku međukoda i interpretiraju na strani klijenta. Java appleti su Java komponente koje se lako umeću u Web stranicu pomoću taga <APPLET>. Java kôd apleta se preuzima sa servera i interpretira na klijentskoj mašini. 38. Bele strane: žute strane: zelene strane: UDDI-jeve bele strane sadrže kontakt-informacije o provajderima web servisa (kompanijama koje objavljuju svoje web servise), uključujući i adrese njihovih web sajtova. Na takozvanim žutim stranama opisani su svi servisi koje nudi konkretna kompanija. Opisuju servise koje pruža UDDI. Konačno, na zelenim stranama je objašnjen način na koji neka aplikacija može upotrebiti određene web servise. Na njima ćete naći mnoštvo tehničkih informacija o tome gde se konkretan servis nalazi, kao i sve o karakteritikama i mogućnostima servisa. UDDI poruke se prenose preko SOAP protokola. 39. Pitanje studenata 1: Pitanje studenata 2: Pitanje studenata 3: 42. Pitanje studenata 4: 43. Intranet Informacioni sistemi firme zasnovani na WEB tehnologijama u lokalnoj mreži. Geografski položaj učesnika u mreži je transparetan. 44. Povezivanja sa Internetom 1. Dial-up pristup Internetu je najrasprostranjeniji način povezivanja na Internet, a predstavlja privremeno povezivanje ličnog računara na Internet putem modema i telefonske linije. 2. Stalan pristup Internetu Pristup Internetu preko iznajmljenih linija. Stalna, 24-satna veza sa Internetom. Iznajmljuje se dodatna liniju u pošti. 3. Povezivanje sa Internetom semipermanentnom (polutrajnom) vezom: Veza se uspostavlja na naš zahtev ili zahtev dobavljača. Posle perioda neaktivnosti, veza se automatski prekida. Semipermanentna veza ne omogućava stalnu vezu sa Internetom, ali prilikom zahteva za povezivanje skretnica (ruter) automatski uspostavlja vezu sa serverom tako da imamo utisak da smo neprekidno povezani sa Internetom. Za ostvarivanje ovog načina povezivanje potrebna nam je iznajmljena ISDN linija, ISDN priključak, adapter i ruter. Dobavljaču mesečno plaćamo utrošeno vreme na Internetu, a pošti fiksnu naknadu za priključak. ISDN (Integrated Services Digital Network digitalna mreža sa integrisanim uslugama) omogućava da na postojećoj telefonskoj liniji istovremeno primamo glasovne i digitalne podatke, a sve mnogo brže nego kad radimo sa analognim modemima. 128 Kb/s. 4. Satelitska veza Način povezivanja na Internet koji jednim delom koristi specijalizovanu satelitsku mrežu, a drugim zemaljsku. Satelit se koristi da bi ubrzao prenos podataka sa Interneta prema korisniku, jer je to smer prenosa koji preovlađuje. Sadržaji Weba satelitski se šalju brzinom od 400 kb/s, sto je 7 puta brže od modema brzine 56 kb/s, 5. Kablovski Internet Prednosti kabla u odnosu na ostale načine prenosa informacija su: kapacitet kabalovskog

6 45. Internet servisi prenosa podataka, dobar kvalitet komunikacije, dvosmemi prenos. xdsl tehnologija. Korisnici kablovskog Intemeta plaćaju PTT-u troškove priključenja, dobijaju kablovski modem i plaćaju redovnu mesečnu pretplatu. 6. Bežični Internet Takode spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom. Bežično povezivanje sa Internetom radi po mrežnom standardu IEEE b i za prenos podataka koristi radio frekvenciju od 2,4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. Za korišćenje bežičnog Intemeta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i odgovarajuća kartica za računar. 1. Elektronska pošta ( ) 2. World Wide Web (WWW) 3. Diskusione grupe (Usenet Newsgroups) 4. Protokol za prenos datoteka (FTP-File Transfer Protocol) 5. Daljinsko prijavljivanje na drugi računar (Telnet) 6. Konverzacija u realnom vremenu (IRC-Internet Relay Chat) 7. Napredni servisi koji se ostvaruju kroz odgovarajuće aplikacije: Internet Phone, Video Conferencing, Internet Radio &1V i s Definišite: Informacionu, fizičku i logičku mrežu: Informaciona mreža je kombinacija dva ili više hosta koji su povezani pomoću linkova. LAN mreža je skup računara povezanih u jednu mrežu na relativno malom prostoru, obično putem kablovske šeme. Fizička mreža je hardver koji čini mrežu. Logička mreža je apstraktna organizacija koja pokriva celu ili deo jedne ili više fizičkih mreža. Internet mreža je najbolji primer efikasne logičke mreže. Interfejsi različitih programa prevode operacije logičke mreže u operacije fizičke mreže. 47. WAN WAN je mreža koja omogućuje povezivanje na većim rastojanjima od kablovskih: WAN povezuje korisnike iz različitih gradova i država. WAN je povezan pomoću širokopojasnih telekomunikacionih mreža i mogu da koriste tehnologije kao što je standardna telefonska linija. WAN mreža predstavlja skup više povezanih LAN mreža, koje se nalaze na različitim geografskim lokacijama. 48. Extranet Extranet je mreža koja je ograničena na jednu organizaciju, ali koja takođe obično ima ograničene konekcije sa drugim mrežama i organizacijama od poverenja (na primer, klijentima kompanije može da se obezbedi pristup nekom delu intraneta i na taj način kreira extranet). Extranet ne može da se sastoji od jednog LAN-a zato što extranet mora da ima barem jednu konekciju sa spoljašnjom mrežom. 49. Internet Internet je globalna računarska mreža koja daleko prevazilazi okvire ne samo pojedinačnih organizacija, već i država. Sam pojam Internet znači mreža unutar mreže ili interkonekcija izmedu više računara. Strukturno postoje male mreže širom sveta koje se međusobno vezuju i time čine strukturu Interneta. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalno globalna baza podataka). 50. ADSL ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) je asimetrična korisnička linija u smislu brzine prenosa podataka. To znači da se podaci brže prenose prilikom daunloada (ka korisniku), nego prilikom aplouda podataka od korisnika ka mreži. Prenos se vrši preko telefonske bakarne žice pretplatnika. Količina razmenjenih podataka za korisnike na mreži je asimetrična (video na zahtev, pristup Intemetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće itd.) gde mnogo više informacija korisnik "preuzima" sa mreže nego što ih "šalje". Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog čvora kao i sa ostalim "tradicionalnim" pretplatnicima.

7 51. Cirkularno emitovanje (broadcast) Elektronsko poštansko sanduče poruke mogu biti poslate ka većem broju korisnika istovremeno. Ova mogućnost je već poznata sa radija i televizije. Naime, terminima radio emitovanje i televizijsko emitovanje takođe se označava postupak slanja identičnih sadržaja (muzike, vesti ili multimedijalnih informacija) ka svim prijemnim čvorovima koji su u tom trenutku uključeni. Deo prostora na magnetnom disku servera ili host kompjutera koji je rezervisan za skladištenje individualnih poruka. 52. Video konferencije Vrsta konferencija kod kojih se, pomoću mikrofona i video kamera, slikom i zvukom beleže aktivnosti svakog učesnika i zatim šalju preko mreže svim ostalim učesnicima konferencije. Video konferencijska mreža omogućuje da se dokumenti i slike učine dostupnim svim učesnicima konferencije. 53. Konferencije radnih grupa Work group conferencing koriste vrstu softverskih paketa pod nazivom groupware radi organizacije elektronskih sastanaka u kojima se međusobno povezuju kompjuteri učesnika koji se nalaze na različitim lokacijama. Učesnici ovih konferencija mogu biti raštrkani po širem geografskom području, a u tom slučaju se povezuju pomoću WAN. Težište elektronskih konferencija je u iznošenju ideja, komentara i predloga, preuzimanje i prikaz informacija. 54. Elektronske oglasne table Electronic bulletin boards elektronske oglasne table ušle su u široku upotrebu istovremeno sa desktop kompjuterima. Omogućuju postavljanje poruka i obaveštenja u javnim sistemima. Elektronske oglasne table se često koriste za razmenu informacija među članovima određenih zajednica, klubova i organizacija. Pored toga, mnoge poslovne kompanije ih koriste radi komunikacije među zaposlenima, kao i za distribuciju informacija o proizvodima i uslugama prema potrošačima. 55. Topologlja 56. Zajednički prenosilac (common carrier) Propusni opseg 57. Fajl server Mreža gradskog područja (MAN) Konfiguracija neke mreže, odnosno relativni raspored čvornih tačaka ill radnih stanica na mreži. Kompanija koja pruža usluge prenosa govornih poruka i podataka preko neke javne komunikacijske mreže. Brzina kojom se informacije prenose preko nekog komunikacijskog medijuma određena je njegovim propusnim opsegom (bandwidth). Jedinice: Kilobits per Second (kbps), Megabits per Second (mbps), Gigabits per Second (gbps). Primer: dial-up konekcije izmedu PC ima bitova podataka u sekundi. Komunikacijski kanal sa veoma visokom brzinom prenosa podataka, koji se uglavnom koristi za kreiranje kičme kompjuterskih mreža, ali i za direktno povezivanje međusobno udaljenih lokacija. T-l linije na mbps; T-2 na mbps; T-3 na mbps; i T-4 linije na mbps. Kompjuter u kome su smešteni fajlovi dostupni svim korisnicima priključenim na lokalnu komp. mrežu. Mreža pomoću koje se podaci mogu prenositi na gradskim rastojanja, većim brzinama od LAN mreža. 58. Komunikacijski kanali Fizički kanali Komunikacijski kanal, povezuje različite komponente neke mreže. Postoje dve kategorije komunikacijskih kanala: (1) fizički kanali i (2) bežični (ili bez-kablovski, engl. cableless) kanali. Fizički kanali su žice ili kablovi duž kojih se vrši prenos podataka i informacija. Postoje tri vrste fizičkih kanala: telefonski kabl (twisted pair), koaksijalni kabl i optički kabl.

8 59. Twisted pair: Koaksijalni kabl: Optički kabl: Bežični kanali Fizički komunikacijski kanal koji se sastoji od parova uvijenih bakarnih provodnika. Fizički komunikacijski kanal koje se sastoji od jednog ili više centralnih izolovanih žičanih provodnika, oko kojih može biti obmotana žičana mrežica ili tanka metalna folija. Fizički komunikacijski kanal sačinjen od staklenih vlakana, kroz koje se podaci prenose laserskom svetlošću. Wireless, bežičnih prenosni kanali su: mikrotalasni, satelitski, infracrveni i radio signali. ATM 60. Potreba za prenošenjem poruka koje u sebi sadrže govor, video i tekstualne podatke preko jedne iste mreže, dovela je do razvoja transportne tehnologije asinhronog načina prenosa (asynchronous transfer mode - ATM) DSL podataka. Podaci koji se šalju preko ATM kanala najpre se dele na ćelije fiksne dužine (od po 53 bajtova), koje se zatim transportuju do željene destinacije na kojoj se ponovo sastavljaju. S obzirom na to da su sve ćelije (cells) fiksne dužine, slanje podataka se može obavljati na predvidiv način. Tehnologija digitalne pretplatničke linije (digital subscriber line - DSL) omogućava veoma brz pristup podacima preko jednostrukog para običnih bakarnih provodnika, koji se koriste kod većine telefonskih servisa tzv. govornog nivoa. DSL je dizajniran tako da omogući transport velikih količina podataka preko poslednjeg kilmetra telefonskih veza - twisted pair kanala koji dolaze do većine domova. 61. BEŽIČNE KOMUNIKACIJSKE MREŽE Aktuelna su četiri oblika bežičnih komunikacija: (1) Ćelijski (cellular) komunikacijski servis, (2) Bežične LAN mreže, (3) Bluetooth personalne mreže i (4) bežične mreže za prenos podataka. 62. Ćelijski komunikacijski servis: 63. 2G, 2.5 G, 3G: OSI Bežična tehnologija koja omogućava prenos radio poruka između mobilnih uređaja (kao što su mobilni telefoni, PDA uređaji ili bežični laptop kompjuteri) i takozvanih ćelija. Mobilne telekomunikadjske kompanije u Evropi i Aziji razvile su tehnologiju pristupa prve generacije pod nazivom Global System for Mobile Communications (GSM) godine, mobilni provajderi su započeli da eksperimentišu sa novom generacijom pristupnih tehnologija generalized packet radio service (GPRS), koji se ponekad naziva i generacijom 2.5 (ili kraće 2.5G) mobilnih servisa, karakteriše se brzinom prenosa podataka do 115 kbps. Pored toga, u GPRS tehnologiji se koristi metod prespajanja paketa (packet switching). Počev od godine, primenjuje se servis treće generacije (3G). Kod 3G mreža se takođe koristi metod prespajanja paketa uz znatno veću propusnu moć od 384 kbps do 2 mbps, u zavisnosti od trenutne lokacije korisnika. Otvorena međuveza sistema (open system interconnection - OSI) predstavlja sedmoslojni mrežni model komunikacionih mreža. Unutar OSI modela definisani su kompjuterski aplikativni programi, mrežni operativni sistemi i protokoli za prenos podataka, koji svi zajedno čine sistemsku mrežnu arhitekturu. 64. Zaštitni zidovi Program specijalne namene, obično smešten na serverskom računaru koji igra ulogu mrežnog prolaza. 65. Proxy serveri Serverski računar koji igra ulogu posrednika između nekog PC računara i Interneta, fizički razdvajajući poslovnu mrežu od neke spoljne mreže.

9 66. Simulacija Simulacija je postupak predstavljanja jednog sistema sa njegovim dinamičkim procesom pomoću eksperimentalnog modela da bi se došlo do saznanja koja se mogu preneti na realni sistem. U širem smislu pod simulacijom se podrazumeva priprema, sprovođenje i računska obrada eksperimenata sa jednim simulacionim modelom. 67 Polja primene simulacije provera funkcionalnosti, određivanje učinka, minimiziranje troškova. određivanje graničnih kapaciteta, analiza slabih mesta i uskih grla, ocena nastalih promena s obzirom na: kapacitet, proizvodnju, test učinka postrojenja pri postepenom puštanju postrojenja u rad, preispitivanje odziva (ponašanja) na bazi zahtevanih promena, proba i testiranje upravljačkog softvera, 68. Istorijat simulacije operativno poredjenje sa projektovanim modelom Analogna simulacija Pojava simulacionih jezika: GPSS, GASP/SLAM, Simscript, Simula, Prvi visokoskladišni regal u Nemačkoj 1985 Prve vizuelizacije AutoMod, GPSS, Simple++, 2000 Integrisana simulacija, Virtuelno preduzeće, e-comerce, 69. Srednja vrednost: Varijanca: Standardno odstupanje: Srednja vrednost predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti niza merenja: n 1 1 X = ( X1 + X Xn ) = Xi n n i= 1 Varijanca predstavlja meru rasipanja vrednosti jednog niza merenja: ( X i X) = 1 2 VX n Standardno odstupanje je kvadratni koren varijance: σ = VX. 70. Očekivana vrednost neprekidne raspodele (prolazno vreme): Koeficijent varijacije Očekivana vrednost svih mogućih međuvremena dolazaka odgovara težištu površine između apcise i krive f(t). E() t = t f ()dt t () σ() t v t = 0 E t ()

10 71. Neprekidna exponencijalna raspodela: λ e λ e x 0 f ( x) = 1 e F( x) = 0 0 Skicirati funkciju gustne i Funkciju oblika raspodele. λ x x Neprekidna normalna raspodela: f(u) f (x) = σ 1 e 2 π 1 x 2 μ 2 σ u 73. Jednaka (ravnomerna) raspodela FORMULACIJA: Normalna raspodela pogodna je za modeliranje kod procesa kod kojih postoji vrlo mnogo pojedinačnih u znatnoj meri nezavisnih uticaja koji deluju na sistem. Funkcija gustine: 1 0 x < a a x 0 f ( x) = b a x a a + b F ( x) = a x 0 E( X) = ( ) ( b a) 2 V X = 0 inace b a b < x Skicirati funkciju gustne i Funkciju oblika raspodele. 74. Poasonova diskretna raspodela: FORMULACIJA: Binomna raspodela prelazi za vrlo malo p i veliko n u Poasonovu (Poisson) raspodelu. 75. Modeli opsluživanja Kendal notacija: λ x f (x) = e λ, x! x λ F(x) = e λ, x! x = 0 i i xi Model opsluživanja čini početak (izvor), materijalni tok izražen kretanjem transportnih jedinica i kraj (ponor). A/b/s/n, sa značenjem: A: Raspodela polaznih zaliha, B: Raspodela vremena opsluživanja, s: Broj stanica za opsluživanje, n: Broj mesta za čekanje. Raspodele u sistemu opsluživanja: M (Markov): Eksponencijalna raspodela, GI (general independend): Opšta raspodela, D (deterministc): Konstantna raspodela,

11 Ek (Erlang-k): Erlangova raspodela. 76. Navedite softverske pakete za simulaciju: Arena, AutoMod, Quest, Witness, SIMUL8 77. Metoda PERT (Project Evaluation and Review Technique) Metoda PERT je metoda mrežnog planiranja kojom se određuje trajanje projekta. Projekat se realizuje skupom aktivnosti po nekom redosledu tih aktivnosti. U svakoj aktivnosti je određen i-početni događaj i j-završni događaj. Aktivnosti i događaji se mogu pokazati tabelarno ili mrežnim dijagramom. Metodu je predložio B.A. Hamilton godine za realizaciju. Uz pretpostavku, da se trajanje svih aktivnosti ponaša po zakonu β - raspodele, a trenutak njihovog završetka, odnosno odigravanje pojedinih događaja po zakonu nor-malne raspodele, moguće je odrediti očekivano vreme (t e ) ij trajanja aktivnosti (i -j), varijansu(σ 2 ) ij, Faktor verovatnoće (Z) i : 2 aij + 4 mij + bij (te) ij =, 2 bij aij ( T ( ) ij S) ( ) σ = 6 6, (Z) i ( ) T E i i = Σσ 78. Gantt dijagram: Skica, elementi, namena. 79. Šta je projekat? Elementi projekta: 80. Planiranje projekta 81. Scenario 82. Procena troškova projekta: Projekat je skup aktivnosti sa početkom, krajem (faktor vreme), unapred definisanim rezultatom (obim posla) sa zadatim nivoom kvaliteta (izvršenje), budžetom (troskovi). definisati sadržaj projekta, odrediti obim poslova projekta, identifikovati aktivnosti unutar projekta, razložiti svaku aktivnost na njene logičke delove, raspodeliti resurse i proceniti potrebno vreme i troškove. Scenario realizacije je skup aktivnosti kojima se ostvaruju podciljevi projekta. Odlikuje se elementima realizacije i ograničenjima Zaposleni sa vrednuju cenom njihovog radnog sata, platom, dodacima. Podizvođači se vrednuju cenom realizovanih aktivnosti, Privremeno zaposleno osoblje, cenom rada Mehanizacija za rad sa svojom cenom najma ili amortizacijom, Pomoćna oprema cenom najma.

12 83. Metode obračunavanja u Projektu Pomeranje resursa sa manje kritičnih aktivnosti na kritičnije. Dodavanje resursa da bi se aktivnost brže obavila. Menjanje količine rada potrebnog da se aktivnost uspešno izvrši, na osnovu informacija članova u timu. Podešavanje datuma početka ili završetka aktivnosti kako bi se ispoštovao rok projekta. 84. Aktivnosti sa fiksnim trajanjem i fiksnom količinom rada primer: Plantaža voća dozvoliće ovog vikenda da sami uberete jabuke po vrlo niskoj ceni, ali se dozvoljava da samo jedna osoba bere. Ako povedete prijatelja sa sobom, svaki od vas će moći da bere po 50% vremena. 85. Analiza finansijske realizacije Projekta BCWS, BCWP, ACWP BUDGETED COST OF WORK SCHEDULED BCWS predstavlja trošak koji bi opteretio aktivnost od datuma njenog početka do datuma na koji utvrđujete stanje projekta, pod uslovom da se primenjuju planirani troškovi. BCWS je u stvari budžet prvobitnog plana projekta. BUDGETED COST OF WORK PERFORMED BCWP predstavlja trošak koji je trebao da nastane od početka projekta do datuma na koji utvrđujete stanje projekta, na bazi stvarno izvršenog rada. BCWP predstavlja proizvod stvarno izvršenog rada i cene iz prvobitnog plana, a naziva se i finansijska realizacija projekta. ACTUAL COST OF WORK PERFORMED ACWP predstavlja stvarni trošak koji je nastao na određenoj aktivnosti u periodu od početnog datuma projekta do datuma na koji utvrđujete stanje projekta. ACWP predstavlja stvarnu cenu neke aktivnosti. 86. Indeks finansijske realizacije Schedule Performance Index (SPI) indeks izvršavanja plana: SPI = BCWP/ BCWS Cost Performance Index (CPI) indeks ostvarenja troškova: CPI = BCWP/ACWP 87. Elementi procene rizika Resursi koje ste ugovorili iznenada otkazuju. Članovi projektnog tima daju otkaz ili bivaju prebačeni na druge dužnosti van projekta. Potpuno neočekivano, loše vreme prouzrokuje kašnjenje spoljnih radova. Klijenti ili investitori nameću dodatne ciljeve projekta. Aktivnosti troše više ili manje vremena od planiranog. Štrajkovi odlažu izvršavanje projekta ili povećavaju troškove. Cene materijalnih resursa bitno rastu. 88. Navedite tipove prikaza u MS Project Prikazi aktivnosti Prikazi resursa Kalendarski prikaz, Prikaz Gantovog dijagrama, Prikaz angažovanja Dijagram praćenja (Tracking Gantt View), Grafikon resursa, Tabela resursa. Pitanja sastavio: Predmetni nastavnik: dr Miomir Jovanović