РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ

Transcription

1 ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2006, бр. 94, стр BIBLID: , (2006), 94, p Загорка Томић UDK: Прегледни рад РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Извод: У раду се разматра синтаксономска диференцијација и номенклатура букових шума Србије. На снову 75 фитоценолошких табела већег броја аутора и сопствених, из разних крајева Србије, конструисано је 7 синтезних табела, за сваку од подсвеза у оквиру свезе Fagion moesiacae Blečić et Lakušić по једна. Увођењем јединствених критеријума међународне фитоценолошке номенклатуре формирано је и преименовано свега 20 основних синтаксономских категорија - асоцијација, распоређених у 7 поменутих подсвеза. На овај начин извршена је хармонизација номенклатуре и класификације букових шума Србије са међународним стандардима. Кључне речи: синтаксономска диференцијација, ревизија и преименовање синтаксона, фитоценозе мезијске букве REVISION AND DENOMINATION OF BALKAN BEECH PLANT COMMUNITIES IN SERBIA Abstract: The syntaxonomic differentiation and nomenclature of beech forests in Serbia is analysed. Based on 75 phytocoenological tables of numerous authors and this author s, from different parts of Serbia, 7 synthetic tables were constructed, one for each of the sub-alliances in the alliance Fagion moesiacae Blečić et Lakušić By the introduction of the unique criteria of International Phytosociological Nomenclature only 20 basic syntaxonomic categories (associations) were formed and denominated, distributed into 7 sub-alliances. In this way, the nomenclature and classification of beech forests in Serbia has been harmonised with the international standards. Key words: syntaxonomic differentiation, revision and alteration of sintaxon names, plant communities of Balkan beech др Загорка Томић, редовни професор, Шумарски факултет Универзитет у Београду, Београд 29

2 Загорка Томић 1. УВОД Велики број научних радова о буковим шумама у Србији последњих десетак година синтетизован је у две студије: а) Вегетација Србије, том II-1, у издању САНУ (Мишић, 1997) и б) Буква (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czezott) у Србији у издању Удружења шумарских инжењера и техничара Србије и Шумарског факултета Универзитета у Београду (Јовановић, Цвјетићанин, 2005). У обе монографије наводи се, у оквиру свезе Fagion moesiacae Blečić et Lakušić асоцијација мезијске букве, распоређених у 7 подсвеза. То је, већ на први поглед, превелики број, поготову што нису истоветни синтаксони у питању. Наиме, у првој монографији егзистирају неке асоцијације које изостају у другој и обрнуто, што повећава њихов укупни број. Ако се узму у обзир бројни синоними и промена ранга синтаксона из обимне претходне литературе, тај број се повећава чак на 70 (Томић, 2006). Тако велики број асоцијација (поготову субасоцијација, које нису обухваћене овом ревизијом) отежава сналажење не само бројним корисницима литературе из сродних струка и наука, већ и врсним фитоценолозима. Други нерешен проблем у Србији је неусклађеност назива синтаксона са Међународним кодексом фитоценолошке номенклатуре (Weber, Moravec, Theurillat, 2000), којим је прописано како се формирају (и ауторизују) имена синтаксона и којим се стриктно забрањује употреба географских и еколошких атрибута у тим називима. Имајући у виду да је усклађивање са Међународним кодексом неизбежан посао, који су неки од наших суседа већ урадили, аутор овог прегледног рада прихватио се задатка да, у складу са најновијим у Европи прихваћеним принципима, синтетизује фитоценозе мезијске букве у Србији на свега 20 асоцијација, које су истовремено преименоване у складу са међународним кодексом фитоценолошке номенклатуре. 2. МЕТОД РАДА Уз познате податке о налазиштима и стаништима, у раду су коришћене као основна грађа објављене фитоценолошке табеле асоцијација претходних аутора, као и сопствене (објављене и у рукопису). Из фитоценолошких табела су узети само флористички састав (дрвеће и жбуње, зељасте биљке) и степен присутности, пошто се нова класификација заснива искључиво на карактеристичним врстама. У ретким случајевима, када су асоцијације дефинисане само са 1-2 снимка, уместо степена присутности уношени су знаци + за поједине врсте. Овакве прегледне табеле, са свим асоцијацијама (означеним са А, B, C, D ) дате су за сваку од 7 подсвеза букових шума. Преименовања су извршена у складу са Кодексом из године, а за основу су, због поштовања права првенства, узети базионими (изворна имена) првих (најстаријих) аутора код којих се конкретна заједница помиње у литератури. 30

3 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ 3. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Све букове шуме у Европи спадају у разред Querco-Fagetea Br.-Bl. et Vlieger и ред Fagetalia silvaticae Pawlov Аутори монографија о буковим шумама (Мишић, 1997, Јовановић, Цвјетићанин, 2005) издвајају подред Fagenalia moesiacae B. Jovanović 1986., подразумевајући да је Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czeczott посебна врста. Међутим, пошто у новијој таксономији има и мишљења да је ранг мезијске букве само на нивоу подврсте - Fagus sylvatica ssp. moesiaca (K. Maly) Hjelmquist (Јанковић, 1970, Тринајстић, 2003), питање издвајања подреда остаје отворено. У сваком случају букове шуме Србије довољно су специфичне и научно интересантне да се не доводи у питање издвајање и ауторизовање посебне свезе Fagion moesiacae Blečić et Lakušić Свеза Fagion moesiacae Blečić et Lakušić Букове шуме у Србији заузимају далеко највеће површине и представљају по продукцији највреднији део наших шумских ресурса. Обухватају врло широк појас, од мозаичних састојина, орографски условљених, у зони храстова, до субалпијских букових шума у високопланинском региону. У овом огромном распону надморских висина, од m, свеза је била, по еколошком принципу, тј. по разликама у надморским висинама, подељена на 4 подсвезе: Fagenion moesiacae submontanum B. Jovanović 1976., Fagenion moesiacae montanum B. Jovanović 1976., Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović и Fagenion moesiacae subalpinum B. Jovanović Пошто су се ови оквири, захваљујући новијим истраживањима, показали непоузданим, све 4 подсвезе су подвргнуте ревизији, тј. дефинисане на основу флористичких, а не орографских разлика, а такође и преименоване по карактеристичним врстама, у складу са новим принципима синтаксономске номенклатуре. Остале 3 свезе, од 7 укупно диференцираних, само су преименоване, пошто није било разлога за суштинском ревизијом. Тако је сада свеза Fagion moesiacae Blečić et Lakušić подељена на 7 следећих подсвеза: 1. Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi 1960.; 2. Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp 1944.; 3. Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976.; 4. Aceri heldreichii-fagenion moesiacae B. Jovanović 1957.; 5. Ostryo-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976.; 6. Fago-Corylenion colurnae Borhidi 1964.; 7. Luzulo-Fagenion moesiacae B. Jovanović Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi Брдске (субмонтане) припанонске шуме букве Syn.: Fagenion moesiacae submontanum B. Jovanović Подсвеза је именована по базиониму за типичну асоцијацију Helleboro odoro-fagetum Soó et Borhidi 60 (Borhidi, 1964) за букове шуме у Србији. Касније 31

4 Загорка Томић Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Fagus moesiaca Carpinus betulus Tilia tomentosa Quercus petraea Acer campestre Fraxinus ornus Acer platanoides Quercus cerris Prunus avium Acer pseudoplatanus Sorbus torminalis Tilia cordata Tilia platyphyllos Ulmus montana Pyrus pyraster Populus tremula Juglans regia Quercus frainetto

5 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Fraxinus excelsior Acer tataricum Ulmus campestris Salix caprea 1 1 Malus sylvestris 1 2 Hedera helix Rubus hirtus Crataegus monogyna Cornus mas Corylus avellana Sambucus nigra Rosa arvensis Cornus sanguinea Euonymus europaeus Staphylea pinnata Clematis vitalba Ligustrum vulgare Viburnum lantana

6 Загорка Томић Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Chamaecytisus hirsutus Lonicera caprifolium Euonymus verrucosus 4 1 Daphne laureola 1 2 Genista ovata 2 2 Hypericum androsaemum 2 Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Euphorbia amygdaloides Glechoma hirsuta Dryopteris filix-mas Lathyrus vernus Helleborus odorus Viola sylvestris Mycelis muralis Ruscus hipoglossum Poa nemoralis Asarum europaeum

7 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Pulmonaria officinalis Melica uniflora Salvia glutinosa Circaea lutetiana Polystichum lobatum Fragaria vesca Scrophularia nodosa Calamintha officinalis Geranium robertianum Asperula odorata Aremonia agrimonioides Geum urbanum Galium sylvaticum Veronica chamaedrys Hypericum hirsutum Epilobium montanum Festuca drymeia Carex sylvatica

8 Загорка Томић Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Athyrium filix-femina Polygonatum multiflorum Arum maculatum Campanula trachelium Hieracium murorum Asperula taurina Ajuga reptans Brachypodium sylvaticum Campanula persicifolia Melitis melyssophyllum Dactylis glomerata Cephalanthera longifolia Stellaria holostea Symphitum tuberosum Potentilla micrantha Ruscus aculeatus Mercurialis perennis Carex pilosa

9 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Aegopodium podagraria Galeobdolon luteum Primula vulgaris Lilium martagon Epimedium alpinum Polypodium vulgare Moehringia trinervia Tamus communis Sanicula europaea Scolopendrium vulgare Veronica officinalis Carex digitata Atropa belladona Chelidonium maius Galium vernum Parietaria erecta Pteridium aquilinum Luzula luzuloides

10 Загорка Томић Фитоценолошка табела 1 / Phytocoenological Table 1 Подсвеза Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi A Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi B. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60) Mišić C. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović D. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 B 3 B 4 C 3 C 4 C 5 D 1 D 2 Galanthus nivalis Parietaria officinalis 2 3 Легенда / Legend: - Fagetum montanum serbicum 4 фит. снимка (Рудски, 1949); - Fagetum submontanum 10 фит. снимака (Јовановић, 1967); - Fagetum submontanum 12 фит. снимака (Глишић, 1968); A 4 - Fagetum submontanum 6 фит. снимака (Томић, 1975); A 5 - Hyperico androsaemi-fagetum submontanum 26 фит. снимака (Вукићевић, 1966); A 6 - Festuco montanae-fagetum submontanum betuli 6 фит. снимака (Јанковић, Мишић, 1960); A 7 - Fagetum montanum 16 фит. снимака (Glišić M., 1976); - Fagetum montanum serbicum tilietosum 13 фит. снимака (Борисављевић et al., 1955); - Tilio-Fagetum submontanum 12 фит. снимака (Јанковић, Мишић, 1980); B 3 - Fagetum timokensae typicum 3 фит. снимка (Knapp, 1944); B 4 - Fagetum submontanum mixtum 4 фит. снимка (Мишић, 1982); - Fagetum submontanum juglandetosum 2 фит. снимка (Глишић, 1976); - букове шуме са орахом (Гигов, 1955); C 3 - Fagetum submontanum juglandetosum 1 фит. снимак (Јовановић, Валчић, 1970); C 4 - Parietario-Juglandetum 1 фит. снимак (Јовановић, Валчић, 1970); C 5 - Fagetum submontanum silicicolum juglandetosum 4 фит. снимка (Мишић, 1982). D 1 - Festuco montanae-fagetum submontanum petraeae 12 фит. снимака (Јанковић, Мишић, 1980); D 2 - Querco-Fagetum 44 фит. снимка (Томић, Јовић, 1986). 38

11 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ ауторизовано име Fagenion moesiacae submontanum B. Jovanović морало је да буде напуштено због дефинисања синтаксона еколошким фактором (надморском висином), тј. због еколошког атрибута у имену. У подсвезу спадају припанонске букове шуме на мањим надморским висинама, са локалитетима од Гучева и Цера, преко Шумадије, Авале, Фрушке Горе и Ђердапа, до Тимочке крајине. Представљају енклаве букових шума у зоналној вегетацији, на надморским висинама од m (понекад и знатно ниже). То су карактеристичне инверзије вегетације: са платоа заузетих зоналном шумом сладуна-цера (на Фрушкој Гори крупнолисног медунца-цера и китњака-граба) букове шуме повлаче се на дно сенчених долина и на северне стране са блажим микроклиматом (ниже температуре и повећана влажност). Осим специфичног микроклимата, повољни услови станишта обезбеђени су и средње дубоким и дубоким еутричним и дистричним смеђим земљиштима, са повољним процесима хумификације и минерализације. Једино у случају одмакле деградације, тј. јаче нарушеног склопа, земљишта могу бити плитка и скелетна. Заједнице ове подсвезе су флористички богатије од осталих букових шума, што је последица присуства већег броја врста из храстовог појаса. Као карактеристичне врсте могу се издвојити следеће: Fagus moesiaca ecosubsp. brevipedunculata, Tilia argentea, Sorbus torminalis, Acer campestre, Quercus petraea agg., Ulmus montana, Fraxinus ornus, Corylus avellana, Hedera helix, Cornus mas, Ruscus aculeatus, Ruscus hipoglossum, Helleborus odorus, Geranium robertianum, Mycelis muralis, Galeobdolon luteum, Circaea lutetiana, Asarum europaeum, Pulmonaria officinalis, Melica uniflora, Poa nemoralis и др. У оквиру свезе, од раније издвојених 9 (Јовановић, Цвјетићанин, 2005), после ревизије остало је само 4 асоцијације. Овако драстично смањење броја последица је давања вишег синтаксономског ранга субасоцијацијама и географским варијантама од стране појединих аутора - најчешће преименовањем у асоцијације, или узимањем за карактеристичне врсте асоцијација неких које се појављују у целој подсвези, па чак и свези. Флористички састав подсвезе Helleboro odori-fagenion moesiacae Soó et Borhidi и асоцијација унутар ње дат је у фитоценолошкој табели a. Ass. Helleboro odori-fagetum moesiacae Soó et Borhidi Брдска букова шума Syn.: Fagetum montanum serbicum Rudski 1949; Helleboro odoro-fagetum Soó et Borhidi 60; Festuco montanae-fagetum submontanum betuli Janković et Mišić 1960; Hyperico androsaemi-fagetum submontanum E. Vukićević (1966) 1970; Fagetum submontanum moesiacum (Rudski 1940) Jovanović 1967; Rusco-Fagetum submontanum Gajić 1967; 39

12 Загорка Томић 40 Fagetum submontanum mixtum Mišić (1963); Fagetum croaticum pannonicum submontanum Rauš 1975; Dentario glandulosae-fagetum submontanum B. Jovanović 1975; Fagetum moesiacae submontanum B. Jovanović Локалитети: Југоисточна Шумадија (Р уд с к и, 1949); Околина Лознице (Јовановић, 1967); Посавина (Вукићевић, 1959); Цер (Вукићевић, 1966); Гучево (Вукићевић, 1976); Боговађа (Глишић, 1968); Липовица (Томић, 1975); Фрушка Гора (Јанковић, Мишић, 1960); Мироч и Црни врх (Глишић, 1976). Надморске висине у приказаним фитоценолошким табелама крећу се од m, експозиције су хладне (северне, североисточне, северозападне и западне), нагиби 5-40, подлоге различите, а земљишта дистрична и еутрична смеђа, као и смеђа на кречњаку. Карактеристични скуп чине углавном карактеристичне врсте подсвезе. Асоцијације су издиференциране на већи број субасоцијација, али за разматрање и анализу нижих синтаксона од основног - асоцијације, у овом раду није било простора B. Ass. Tilio tomentosae-fagetum moesiacae (Janković et Mišić 60, Mišić 1972) Брдска шума букве са белом липом Syn.: Fagetum timokensae typicum Knapp 1944; Fagetum montanum subass. tilietosum Janković et Mišić 1960; Tilio-Fagetum submontanum (Janković et Mišić 1960) Mišić Локалитети: Авала (Борис ављевић еt al., 1955, Антић, Мишић, 1972) Фрушка Гора (Јанковић, Мишић, 1980) Ђердап (Мишић, 1966) Цер (Вукићевић, 1966) Тимочка крајина (Knapp, 1944). Брдска шума букве са белом липом лоцирана ја на острвским планинама Панонске низије и у Тимочкој крајини. Налази се на надморским висинама од m, хладним експозицијама и нагибима Карактерише је масовно присуство беле липе у спрату дрвећа, са степеном присутности 4 и 5, и нешто мезофилнији услови него у типичној асоцијацији C. Аss. Juglando-Fagetum moesiacae (Mišić 1967) B. Jovanović Брдска шума букве са орахом Syn.: Juglando-Fagetum submontanum Mišić 1967; Fagetum submontanum (calcicolum) B. Jovanović subass. juglandetosum Mišić 1967;

13 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Fagetum submontanum subass. juglandetosum B. Jovanović et Valčić 1970; Parietario-Juglandetum B. Jovanović et Valčić 1970; Fagetum submontanum mixtum silicicolum subass. juglandetosum Mišić Локалитети: Грделичка клисура (Гигов, 1955); Мироч (Глишић, 1976); Ђердап (Мишић, 1967, 1982, Јовановић, Валчић, 1970); Клисуре у источној Србији (Мишић, 1981); Јужни Кучај (Мишић, 1972); западна Србија, Дрина и притоке (Вукићевић еt al., 1976); Мишић, Којадиновић, 1985). Заједница букве са орахом је спорадично развијена углавном на кречњацима Ђердапске клисуре, као и Дрине и њених притока у западној Србији. На два одвојена налазишта, у Грделичкој клисури и на Jужном Кучају, заједница је нађена и на силикатним подлогама. Састојине се налазе на релативно малим надморским висинама ( m), често представљају инверзију вегетације у потоцима. Карактеристичне врсте су Juglans regia, Parietaria erecta и Parietaria officinalis (две последње само на кречњаку) D. Аss. Querco petraeae-fagetum moesiacae Glišić Мешовита шума букве и китњака Syn.: Festuco montanae-fagetum submontanum petraeae Janković et Mišić 1960; Querco-Fagetum Glišić Локалитети: Борања (Глишић, 1971); Фрушка Гора (Јанковић, Мишић, 1980, Томић, Јовић, 1986). Шума букве и китњака је прелазног карактера и повезује брдске букове шуме (заклоњене увале, сенчене стране) са чистим китњаковим и китњаково-грабовим шумама (гребени, главице, јужне експозиције). Иако је први пут описана на Гучеву, најшире је распрострањена и детаљно приказана на Фрушкој Гори. Налази се на надморским висинама m, на различитим, чешће хладнијим експозицијама и на нагибима до 30. Земљишта су гајњаче, дистрична смеђа, лесивирана смеђа и делувијуми. Флористички састав је типична мешавина храстових и букових елемената, што је иначе карактеристично за целу подсвезу Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp 1944 Планинске букове шуме Syn.: Asperulo-Fagion Knapp nomen invalidum; Asperulo-Fagion Tüxen 1955; Fagenion moesiacae montanum B. Jovanović

14 Загорка Томић Име подсвезе изведено је из базионима Asperulo-Fagion, употребљеног од стране Кнапа (Knapp, 1944) за заједнице букве у североисточној Србији, а цитирано касније као синоним за средњеевропску свезу Asperulo-Fagion Tüxen Наравно, средњеевропска свеза односи се на европску (Fagus sylvatica), а Кнапова на мезијску (Fagus moesiaca) букву, што аутор тада није могао да зна. Сматрали смо да је у оно време инвалидно име (без одговарајуће документације) до данашњих дана потврђено многобројним истраживањима у Србији и погодно да замени Fagenion moesiacae montanum B. Jovanović 1976., које је морало да буде одбачено због еколошког атрибута у имену. Планинске букове шуме чине највећи део природних шумских ресурса Србије, образујући широке појасеве на свим планинама. Њихов распоред је различит у појединим регионима Србије: а) у Шумадији планинска буква се наслања скоро непосредно на зону сладуна-цера, изнад m надморске висине, заузимајући све експозиције; б) у источној и југоисточној Србији планинске букове шуме алтернирају са китњаковим, заузимајући хладне експозиције, у појасу од око 600 m, па све до m у југоисточној Србији, где изостаје четинарски појас; в) у планинским пределима централне и југозападне Србије букове шуме налазе се, по надморским висинама, између китњаково-церових, са једне и четинарских (буково-јелових, буково-јелово-смрчевих и смрчевих) са друге стране. Земљишта у планинским буковим шумама су смеђа шумска: кисела (дистрична) смеђа, еутрична смеђа, смеђа на кречњаку, terra fusca и друга. Због маритимне и хумидне микроклиме, као и јаког склопа спрата дрвећа, услови за образовање земљишта су овде врло повољни - под крошњама стабала релативна влажност ваздуха је велика, а инсолација и јача ваздушна струјања сведена на минимум. Повољни микроклиматски услови, као и стеља букве и примешаних врста, омогућавају стварања мул-хумуса и образовање дубоких, влажних и плодних земљишта, тако да је утицај геолошке подлоге на флористички састав скоро потпуно елиминисан. У овом појасу буква Fagus moesiaca subsp. macrocarpa је, у нормалним осталим станишним условима, витална и веома експанзивна. Заједнице се одликују густим склопом, доминацијом букве у спрату дрвећа и оскудним спратом жбуња. Због јаке засене и приземна флора је слабо развијена, осим у пролећном аспекту (пре олиставања букве) када је заступљен већи број геофита. Планинске букове шуме су, углавном, флористички сиромашније од брдских, због тога што из њиховог састава у знатној мери изостају термофилнији елементи из храстових шума, али се уз мезофите из претходне подсвезе, јављају и неке врсте карактеристичне за веће надморске висине. За карактеристичне врсте подсвезе могу се, условно речено, сматрати следеће: Fagus moesiaca ecosubsp. macrocarpa, Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Rubus idaeus, Rubus hirtus, Daphne mezereum, Euonymus latifolius, Asperula odorata, Dryopteris filix-mas, Epilobium montanum, Cardamine bulbifera, Mercurialis perennis, Sanicula europaea, Athyrium filix-femina, Anemone nemorosa, Anemone ranunculoides, Arum maculatum и др. 42

15 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Fagus moesiaca Acer platanoides Acer pseudoplatanus Carpinus betulus Prunus avium Pyrus pyraster Quercus petraea Acer campestre Tilia platyphyllos Ulmus montana Sorbus torminalis Salix caprea Tilia argentea Populus tremula Ilex aquifolium Betula pendula 2 1 Fraxinus excelsior 1 1 Sorbus aucuparia 2 Rubus hirtus

16 Загорка Томић Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer наставак / continue Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Rubus idaeus Crataegus monogyna Corylus avellana Sambucus nigra Hedera helix Viburnum lantana Daphne mesereum Rosa canina Daphne laureola Euonymus europaeus 2 2 Euonymus latifolius 1 2 Juniperus communis 3 2 Genista ovata 2 1 Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Asperula odorata Euphorbia amygdaloides Geranium robertianum Mycelis muralis

17 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Dryopteris filix-mas Viola silvestris Cardamine bulbifera Epilobium montanum Luzula luzuloides Aremonia agrimonioides Fragaria vesca Glechoma hirsuta Salvia glutinosa Poa nemoralis Mercurialis perennis Sanicula europaea Melica uniflora Oxalis acetosella Pteridium aquilinum Festuca drymeia Asarum europaeum Geum urbanum Circaea lutetiana

18 Загорка Томић Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Athyrium filix-femina Dactylis glomerata Galeobdolon luteum Arum maculatum Polystichum lobatum Moehringia trinervia Symphitum tuberosum Pulmonaria officinalis Veronica officinalis Veronica chamaedrys Scrophullaria nodosa Helleborus odorus Prenanthes purpurea Anemone nemorosa Lathyrus vernus Polystichum aculeatum Calamintha officinalis Brachypodium sylvaticum Hieracium murorum

19 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Stachys sylvatica Galium schultesii Potentilla micrantha Aegopodium podagraria Lilium martagon Asplenium trichomanes Anemone ranunculoides Isopyrum thalictroides Cardamine impatiens Carex pilosa Carex divulsa Sambucus ebulus Festuca heterophylla Hepatica nobilis Senecio nemorensis Prunella vulgaris Allium ursinum Corydalis cava 2 4 Impatiens noli tangere

20 Загорка Томић Фитоценолошка табела 2 / Phytocoenological Table 2 Подсвеза Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp A - Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović B - Ilici-Fagetum moesiacae Gajić C - Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović D - Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer наставак / continue Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 A 7 A 8 A B 3 C 3 D 1 D 2 Epilobium angustifolium 2 1 Polygonatum verticillatum 2 2 Geranium macrorhyzum 3 2 Cephalanthera rubra 4 1 Cephalanthera alba 3 1 Phyllitis scolopendrium 2 2 Doronicum columnae 2 2 Asperula taurina 1 4 Arabis hirsuta 1 2 Epipactis latifolia 3 Легенда / Legend: - Fagetum montanum silicicolum 10 снимака (Јовановић, 1953) - Fagetum montanum serbicum 10 снимака (Гајић, 1961) - Luzulo-Fagetum serbicum 10 снимака (Мишић et al., 1978) A 4 - Fagetum montanum serbicum calcicolum 4 снимка (Јовановић, 1955) A 5 - Fagetum montanum 26 снимака (Томић, 1975) A 6 - Fagetum moesiacae montanum typicum 12 снимака (Томић, Јовић, 1982) A 7 - Fagetum moesiacae montanum 36 снимака (Томић et al., 2000) A 8 - Fagetum moesiacae montanum 40 снимака (Томић, 1989) A 9 - Fagetum moesiacae montanum 20 snimaka (Томић, 1987) 0 - Fagetum montanum 20 микроснимака (Јовановић, 1973) 1 - Fagetum moesiacae serbicum montanum 11 сним. (Матовић, 1986) 2 - Fagetum moesiacae montanum 19 снимака (Ракоњац, 2005) 3 - Fagetum montanum 19 snimaka (Гајић, 1961/a) 4 - Fagetum montanum serbicum 9 snimaka (Мишић, 1956) - Fagetum montanum serbicum ilicetosum 3 снимка (Гајић, 1969) - Fagetum submontanum subass. ilicetosum 1 сним. (Јовановић, 1967) B 3 - Acereto-Fraxineto-Carpineto-Fagetum mixtum 1 снимак (Мишић, Динић, 1967) - Fagetum montanum drymetosum 20 микроснимака (Јовановић, 1973) - Fagetum moesiacae montanum drymetosum 4 снимка (Томић, 1982) C 3 - Fagetum moesiacae montanum drymetosum 4 снимка (Томић, 1987) D 1 - Fagetum montanum calcicolum 6 фит. снимака (Диклић, 1962) D 2 - Fagetum deli jovanensae 6 фит. снимака (Knapp, 1944) 48

21 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ У оквиру подсвезе дефинисане су 4 асоцијације и 1 географска варијанта: Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović 1973, Asperulo odoratae-fagetum moеsiacae var. geogr. Laurocerasus officinalis, Ilici-Fagetum moesiacae Gajić 1969, Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović 1973, Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer Флористички састав подсвезе Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp и асоцојација унутар ње приказан је у синтезној фитоценолошкој табели a. ass. Asperulo odoratae-fagetum moesiacae B. Jovanović Букова шума са лазаркињом Syn.: Fagetum montanum serbicum Rudski 1949; Fagetum moesiacae montanum Jovanović 1953; Fagetum montanum silicicolum Jovanović 1953; Luzulo-Fagetum serbicum Mišić et Popović 1954; Fagetum montanum moesiacum Jovanović 1967; Fagetum montanum serpentinicum Jovanović 1959; Fagetum montanum asperuletosum Jovanović 1973; Fagetum montanum dentarietosum Jovanović Локалитети: Сува планина (Јовановић, 1980); Копаоник (Мишић, Поповић, 1953, 1954, Мишић, 1964); Рудник (Гајић, 1961); Стара планина (Мишић et al., 1978); Јабланик и Медведник (Николић, Диклић, 1958); Жељин (Рајевски, 1953, Тoмић, Јовић, 1982); Ртањ (Јoвановић, 1955); Букуља (Томић, 1976); Црни врх код Бора (Томић, Јовић, 1989, Томић, Цвјетићанин, 1994); Источна Србија (Томић, Јовић, 1989); Кукавица (Јовановић, 1977, Томић, et al., 2000); Шира околина Медвеђе (Јовановић et al.,1984); Мајданпечка домена (Черњавски, 1950); Повлен (Гајић, 1961/а); Острозуб (Јовановић, 1973); Пријепоље (Матовић, 1986); Борања (Мишић, 1956); Пештерска висораван (Ракоњац, 2005). Букове шуме са лазаркињом, обрађене у табели 2, налазе се на надморским висинама од m, у већини случајева на хладнијим експозицијама, али понекад (Букуља, Жељин, Кукавица, Црни врх, Пештерска висораван) и на топлим. Нагиби су врло различити, од врло малих па све до 40, као и геолошке подлоге: црвени пешчари, шкриљци, глинци, конгломерати, андезити, амфиболити, микашист, дијабаз рожнаци, гранит и кречњаци. Већина претходних аутора дели асоцијацију, с oбзиром на геолошку подлогу, на три еколошке варијанте - silicicolum, calcicolum и serpentinicum, али, с обзиром на дубока и развијена земљишта, која неутралишу 49

22 Загорка Томић утицај подлоге, као и на недостатак карактеристичних врста, овe варијанте морају да остану на нивоу субасоцијација. У овој, типичној и најзаступљенијој асоцијацији подсвезе, карактеристични скуп чине, углавном, карактеристилне врсте дефинисане за подсвезу B. ass. Ilici-Fagetum moesiacae Gajić Планинска букова шума са божиковином Syn.: Fagetum serbicum Rudski subass. ilicetosum Gajić 1961; Acereto-Fraxineto-Carpineto-Fagetum mixtum ilicetosum Mišić et Dinić 1967; Ilici-Fagetum montanum Gajić 1969; Ilici-Fagetum submontanum (Gajić 1961) B. Jovanović 1979; Fagetum moesiacae montanum ilicetosum B. Jovanović Локалитети: Рудник, Повлен, Гледићке планине (Гајић, 1960, 1961, 1969); Северозападна Србија (Јовановић, 1967); Јелова гора (Чолић, 1967, 1974); Гучево (Вукићевић, 1976); Околина Доњег Милановца (Мишић, Динић, 1967). Шума букве са божиковином јавља се на нешто мањим надморским висинама, од m, па је због тога неки аутори сврставају у подсвезу брдских букових шума. Јавља се на различитим експозицијама и нагибима око 25, на силикатним геолошким подлогама - гнајсу и пешчарима. Карактеристична врста зимзелена божиковина (Ilex aquifolium), која припада маритимном атлантском флорном елементу, расте подстојно у спрату жбуња. Заједница се углавном јавља у западној Србији, али је забележено и једно налазиште у околини Доњег Милановца C. Festuco drymeiae-fagetum moesiacae B. Jovanović Планинска букова шума са вијуком Syn.: Fagetum moesiacae montanum drymetosum Janković et Mišić 1954; Festuco montanae-fagetum submontanum (Janković et Mišić 1960) Mišić 1972; Festuco drymeiae-fagetum montanum B. Jovanović Локалитети: Острозуб (Јовановић, 1973); Стара планина (Мишић et al., 1978); Дели-Јован (Ка линић et al., 1984); 50 Мали Јастребац, (Томић, Јовић, 1987); Жељин (Томић, Јовић, 1982). Букова шума са вијуком јавља се местимично на скоро целом ареалу планинских букових шума, на надморским висинама од m, нагибима до 30 и различитим експозицијама. Ово је уствари једна еколошка варијанта, условљена

23 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ скелетним и јако скелетним дистричним смеђим земљиштима, али има и довољно изражена флористичка обележја да би могла да добије ранг асоцијације. Флористички састав је сиромашнији него у типичним планинским буковим шумама, а високим степеном присутности истичу се: Festuca drymeia (F. montana), Carex pilosa, Luzula luzuloides и Galeobdolon luteum D. Ass. Cephalanthero-Fagetum moesiacae Oberdorfer Планинска букова шума на кречњаку Syn.: Fagetum deli jovanense Knapp 1944; Asperulo taurinae-fagetum moesiacae B. Jovanović 1953; Fagetum montanum calcicolum B. Jovanović 1953; Cephalanthero-Fagetum Oberdorfer Локалитети: Сува планина (Јовановић, 1980); Ртањ (Јовановић, 1955); Повлен, Маљен (Гајић, 1961); Околина Соко Бање (Диклић, 1962); Дели-Јован, Тимочка крајина (Knapp, 1944). Планинске букове шуме, специфичног флористичког састава, са великим бројем калцифила, образују се на кречњачким теренима са мање развијеним, плитким и скелетним земљиштима, где је утицај матичног супстрата на вегетацију знатно већи него у типичним заједницама. Овакви терени су прилично ретки у буковим шумама Србије, те је и број налазишта нешто мањи. Обрађене заједнице налазе се од m над. висинe, на хладним експозицијама и нагибима од Карактеристичне врсте су: Asperula taurina, Cephalanthera rubra, Cephalanthera alba, Geranium macrorhyzum, Phyllitis scolopendrium, Doronicum columnae и Arabis hirsuta Подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović Буково-јелове шуме Појас буково-јелових шума у Србији је знатно мање развијен него у илирској провинцији. На већини наших високих планина типичне буково-јелове шуме заклоњене су у влажним, сенченим долинама. У већем делу источне и југоисточне Србије у данашњој шумској вегетацији ове шуме потпуно недостају, тако да се на планинске шуме букве, алтернирајуће са китњаковим, директно наставља појас субалпијске лишћарске вегетације. Буково-јелове шуме, као моћан појас, развијене су у Србији једино на Гочу, где заузимају велике површине у различитим орографским, едафским и микроклиматским условима, у распону надморских висина од m. Знатне површине заузимају и на планинама Копаонику и Старој планини у сливовима већих река, на висинама од m, затим на метохијским планинама Проклетијама и Шари - на висинама од m, на Тари, Златару Мокрој планини, Јадовнику и другим налазиштима у Полимљу и горњем Ибру. 51

24 Загорка Томић Фитоценолошка табела 3 / Phytocoenological Table 3 Подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976; A - Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović 1955; B - Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović 1953; C - Epimedio alpini-abietetum (B. Jovanović 79) Tomić Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 Abies alba Fagus moesiaca Acer pseudoplatanus Ulmus montana Acer platanoides Sorbus aucuparia Populus tremula 1 3 Betula verrucosa 1 5 Fraxinus excelsior 1 1 Fraxinus ornus 1 1 Sorbus mougheotii 1 4 Pinus sylvestris 2 Pinus nigra 1 Quercus dalechampii 1 Corylus colurna 2 Carpinus betulus 1 Quercus petraea 1 Ilex aquifolium 1 Acer intermedium 1 Rubus hirtus Rubus idaeus Vaccinium myrtillus Daphne mesereum Rosa pendulina Sambucus nigra Hedera helix Crataegus monogyna Sambucus racemosa 1 1 Lonicera nigra

25 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 3 / Phytocoenological Table 3 Подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976; A - Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović 1955; B - Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović 1953; C - Epimedio alpini-abietetum (B. Jovanović 79) Tomić Дрвеће и жбуње Trees and shurbs A 4 A 5 A 6 Euonymus latifolius 1 1 Spiraea media 1 2 Viburnum lantana 1 1 Rubus saxatilis 2 2 Corylus avellana 5 Euonymus europaeus 3 Daphne laureola 2 Amelanchier ovalis 1 Cotoneaster tomentosa 2 Ribes alpinum 2 Daphne blagayana 2 Erica carnea 1 Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 Dryopteris filix-mas Asperula odorata Glechoma hirsuta Prenanthes purpurea Mycelis muralis Polygonatum verticillatum Symphitum tuberosum Aremonia agrimonioides Gentiana asclepiadea Viola silvestris Euphorbia amygdaloides Epilobium montanum Polystichum lobatum Athyrium filix-femina Cardamine bulbifera

26 Загорка Томић Фитоценолошка табела 3 / Phytocoenological Table 3 Подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976; A - Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović 1955; B - Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović 1953; C - Epimedio alpini-abietetum (B. Jovanović 79) Tomić Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 Festuca drymeia Geranium robertianum Senecio nemorensis Oxalis acetoslla Sanicula europaea Galeobdolon luteum Galium rotundifolium Anemone nemorosa Paris quadrifolia Carex sylvatica Mercurialis perennis Asarum europaeum Actaea spicata Luzula sylvatica Polypodium vulgare Moehringia trinervia Fragaria vesca Cardamine enneaphyllos Allium ursinum Salvia glutinosa Galium schultesii Poa nemoralis Luzula luzuloides 5 1 Senecio rupester 3 2 Hieracium murorum 3 1 Veronica officinalis 2 1 Festuca heterophylla 3 1 Adoxa moschatellina 2 4 Stachys sylvatica

27 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Фитоценолошка табела 3 / Phytocoenological Table 3 Подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanović 1976; A - Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović 1955; B - Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović 1953; C - Epimedio alpini-abietetum (B. Jovanović 79) Tomić Зељасте биљке Herbaceous plants A 4 A 5 A 6 Scrophullaria nodosa 1 1 Impatiens noli tangere 2 2 Lunaria rediviva 2 1 Arum maculatum 1 2 Pulmonaria officinalis 1 2 Ruscus hipoglossum 1 1 Platanthera bifolia 3 1 Musci spp. 2 2 Geranium macrorhyzum 4 3 Saxifraga rotundifolia 3 5 Doronicum columnae 3 5 Hepatica nobilis 3 2 Lilium martagon 2 4 Epimedium alpinum 3 Festuca amethystina 1 Brachypodium pinnatum 2 Легенда / Legend: - Abieti-Fagetum serbicum luzuletosum 8 фит. снимака (Мишић et al., 1978); - Abieti-Fagetum 5 фит. снимака (Томић, Јовић, 1982); - Abieti-Fagetum 30 фит. снимака (Томић, Јовић, 1988) A 4 - Abieto-Fagetum serbicum 5 снимака (Мишић, 1956); A 5 - Abieti-Fagetum moesiacae 4 снимка (Ракоњац, 2002); A 6 - Abieto-Fagetum 4 фит. снимка (Гајић, 1961/a). - Fago-Abietetum 36 снимака (Јовановић, 1953); - Abieto-Fagetum serbicum calcicolum 8 фит. снимака (Јовановић, 1955). - Abieti-Fagetum serpentinicum 24 снимка (Томић, Цвјетићанин, 1991). На мањим површинама, са јелом најчешће само у траговима, јављају се буково-јелове шуме и на неколико локалитета на нижим надморским висинама силазећи и до 700 m надморске висине (на Маљену, Гледићким планинама, Борањи, Повлену, Јастрепцу, Сувој планини, Ртњу и другим). Генерално узевши, буково-јелове шуме ове подсвезе опстају у условима хумидне планинске климе, на различитим смеђим земљиштима и њиховим лесивираним варијантама. 55

28 Загорка Томић Уз карактеристичне врсте планинских букових шума, које су и овде заступљене, јављају се неки нови, високопланински елементи - пре свега Abies alba, а затим и друге: Sorbus aucuparia, Sambucus racemosa, Lonicera nigra, Prenanthes purpurea, Polygonatum verticillatum, Gentiana asclepiadea, Senecio nemorensis, Galium rotundifolium, Paris quadrifolia и др. У оквиру подсвезе дефинисане су три асоцијације: Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović 1955., Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović и Epimedio alpini- Abietetum (B. Jovanović 1979) Tomić Флористички састав подсвезе, са све три асоцијације, дат је у фитоценолошкој табели A. ass. Abieti-Fagetum moesiacae B. Jovanović Типична буково-јелова шума Syn.: Doronico columnae-(abieti)-fagetum Jovanović 1955; Abieti-Fagetum serbicum Jovanović 1955; Abieti-Fagetum silicicolum Gajić 1961; Carpino betuli-abieti-fagetum Gajić 1969; Polypodio-Abieti-Fagetum Jovanović 1979; Drymeo-Abieti-Fagetum Jovanović 1979; Galio-Abieti-Fagetum Jovanović 1979; Ilici-Abieti-Fagetum Jovanović Локалитети: Гоч (Јовановић, 1959, Томић, Јовић, 2000); Копаоник (Мишић, 1964, Мишић, Поповић, 1954); Стара планина (Мишић et al., 1978) Повлен (Гајић, 1961); Јастребац (Гајић, Китић, 1967, Караџић, 1987); Жељин (Томић, Јовић, 1982); 56 Златар (Мишић, 1983, Обратов, 1992); Борања (Мишић, 1956, Глишић, 1971); Полимље и Горњи Ибар (Јовановић et al. 1997, Ракоњац, 2002); Гледићке планине (Гајић, 1966, 1969/а). Већина ових шума заузима надморске висине од m, различите експозиције и нагибе Подлоге су углавном киселе силикатне стене (пешчари, гранодиорити, пегматити, шкриљци, конгломерати, дијабаз-рожнаци и др.), а земљишта дистрични, понекад еутрични камбисоли (смеђа шумска), ређе делувијуми и хумусносиликатна. Карактеристични скуп врста чине карактеристичне врсте подсвезе B. ass. Fago moesiacae-abietetum B. Jovanović Буково-јелова шума на кречњаку Syn.: Fagetum abietetosum B. Jovanović 1953;

29 РЕВИЗИЈА И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФИТОЦЕНОЗА МЕЗИЈСКЕ БУКВЕ У СРБИЈИ Abieti-Fagetum poetosum nemoralis B. Jovanović 1953; Abieti-Fagetum colurnetosum Gajić 1961; Abieti-Fagetum calcicolum B. Jovanović 1976; Corylo colurnae-abieti-fagetum Gajić Локалитети: Сува планина (Јовановић, 1980); Ртањ (Јовановић, 1955). Уз сличне станишне услове што се тиче надморских висина, експозиција и нагиба, буково-јелове шуме на кречњаку се одликују нешто плићим и сувљим земљиштем и богатијим флористичким саставом. Уз веће учешће светлољубивих термофилнијих дрвенастих и жбунастих врста (Fraxinus ornus, Fraxinus excelsior, Sorbus mougheotii, Spiraea media, Rubus saxatilis), приметно је и присуство карактеристичних зељастих врста: Geranium macrorhyzum, Saxifraga rotundifolia, Doronicum columnae, Hepatica nobilis и Lilium martagon C. ass. Epimedio alpini-abietetum (B. Jovanović 1979) Tomić Буково-јелова шума на серпентиниту Syn.: Abieti-Fagetum serpentinicum Beus 1980; Abieti-Fagetum serpentinicum Jovanović Локалитети: Гоч (Јовановић, 1959, Томић, Цвјетићанин, 1991); Маљен (Гајић et al., 1954); Сувобор (Гајић, 1960/а). Буково-јелова шума на серпентиниту јавља се на целој серији земљишта, од скелетног хумусно-силикатног, преко смеђег и лесивираног смеђег, до делувијума. Уз богат флористички састав и присуство термофилних елемената, одликује се и следећим карактеристичним врстама: Epimedium alpinum, Quercus dalechampii, Daphne blagayana, Erica carnea, Festuca amethystina и Brachypodium pinnatum Подсвеза Aceri heldreichii-fagenion moesiacae B. Jovanović Субалпијске букове шуме Syn.: Fagenion moesiacae subalpinum B. Jovanović У високопланинском (субалпијском) климарегионалном појасу, који се налази на око m надморске висине, у Србији је развијен појас смрче, условљен континенталношћу климе, тако да се субалпијске букове шуме, иначе карактеристичне за уже Динариде, овде јављају спорадично и на мањим површинама. Састојине субалпијске букве заузимају мале површине на изложеним стаништима, на падинама стрмијих нагиба или на гребенима, на којима добијају већу количину сунчевог зрачења, односно више топлоте. Земљишта су углавном неразвијена: 57

30 Загорка Томић на кречњаку црнице, а на киселим силикатним стенама хумусно-силикатна и хумусна кисела смеђа земљишта. Ове високопланинске шуме букве су ређег склопа (у условима хладне климе буква постаје хелиофилнија), а главни едификатор је посебна субалпијска раса мезијске букве Fagus moesiaca ecossp. longipedunculata. Та раса се одликује мањом висином, често кривим, ниско гранатим стаблима и умањеном виталношћу. У флористичком саставу среће се већи број високопланинских врста из подсвезе буково-јелових шума, а за карактеристичне могу да се сматрају следеће: Acer heldreichii, Oxalis acetosella, Stellaria nemorum, Cardamine trifolia, Adenostyles alliariae, Adoxa moschatellina, Actaea spicata, Circaea alpina и др. У оквиру подсвезе издвојене су две асоцијације: Fagetum longipedunculatae (Grebenščikov 50) Mišić и Aceri heldreichii-fagetum moesiacae B. Jovanović 1957., а њихов флористички састав приказан је у фитоценолошкој табели 4. Фитоценолошка табела 4 / Phytocoenological Table 4 Подсвеза Aceri heldreichii-fagenion moesiacae B. Jovanović А. Fagetum longipedunculatae (Grebenščikov 50) Mišić B. Aceri heldreichii-fagetum moesiacae B. Jovanović Дрвеће и жбуње Trees and shurbs Fagus moesiaca Picea abies Sorbus aucuparia Acer heldreichii 4 5 Acer pseudoplatanus 2 Quercus petraea 1 Populus tremula 1 Sorbus mougheotii 3 Vaccinium myrtillus Rubus idaeus Lonicera nigra 3 2 Daphne mesereum 2 2 Rubus hirtus 2 2 Spiraea media 2 1 Rubus saxatilis 4 Lonicera alpigena 3 Rosa pendulina 2 Euonymus latifolia 1 58