ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА КИТЊАКА

Transcription

1 ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2005, бр. 92, стр BIBLID: , (2005), 92, p Оливера Кошанин Милан Кнежевић UDK: 630*114.5:222 Оригинални научни рад ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА КИТЊАКА Извод: У раду су приказани резултати проучавања земљишта у шумама храста китњака, на три локалитета на подручју североисточне Србије. Посмеђено дистрично хумусно-силикатно земљиште проучено је на гнајсу у Г.Ј. Златица - Н.П. Ђердап, у шуми храста китњака са власуљом (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae). Дистрично кисело смеђе земљиште на гнајсу проучено је на подручју Ш.Г. Северни Кучај у Г.Ј. Равна река, у заједници храста китњака и граба (Querco-Carpinetum moesiacum); и на подручју Наставне базе Мајданпечка домена у Г.Ј. Црна река - Пек, у шуми храста китњака са длакавим шашем (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae) на шкриљцима. Еутрично смеђе земљиште проучено је на амфиболитном шкриљцу и на базичним и неутралним еруптивним стенама на подручју Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. tipicum). Кључне речи: земљишта, производни потенцијал, изданачке шуме китњака, североисточна Србија PRODUCTION POTENTIAL OF THE SOIL IN SES- SILE OAK COPPICE FORESTS Abstract: The soils in sessile oak forests were studied at three localities in the region of Northeast Serbia. Brownised dystric humus-siliceous soil was studied on gneiss in M.U. Zlatica - N.P. Đerdap, in the forest of sessile oak with fescue grass (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae). Dystric acid brown soil on gneiss was studied in the region of F.E. Severni Kučaj, M.U. Ravna Reka, in the community of sessile oak and hornbeam (Querco-Carpinetum moesiacum), and in the region of the Teaching Base Majdanpečka Domena in M.U. Crna Reka - Pek, in the forest of sessile oak with hairy sedge (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae) on schists. Eutric brown soil was studied on amphibolite schist and on basic and neutral eruptive rocks in the region of N.P. Đerdap, in M.U. Zlatica, in the typical sessile oak forest (Quercetum montanum subass. tipicum). Key words: soil, production potential, sessile oak coppice forests, Northeast Serbia мр Оливера Кошанин, асистент, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд др Милан Кнежевић, ред. професор, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд 87

2 Оливера Кошанин, Милан Кнежевић 1. УВОД Подручје североисточне Србије заузима делове сливова Велике и Јужне Мораве, цео слив Тимока и његових саставница (Трговишки, Сврљишки, Бели и Црни Тимок), сливове Млаве, Пека, као и сливове мањих притока Дунава од Пека, на западу, до Јесеничке и Дупљанске реке, на истоку. Североисточна Србија је једно од привредно најзначајнијих подручја храстових шума у Србији (Милин et al., 1988). Садашње стање китњакових шума у читавој Србији може се оценити као незадовољавајуће, ако се као критеријум узме степен очуваности, обнављање, прираст и искоришћавање производних могућности станишта. Велики је значај китњака што на веома стрмим теренима има заштитну функцију у везивању земљишта, односно штити земљиште од ерозије. Досадашња истраживања китњакових шума, посебно на овом подручју, могу се сматрати парцијалним и врло скромним по обиму (Крстић, 1989). У циљу избора најповољнијих узгојних мера у шумама храста китњака на подручју североисточне Србије, неопходно је упознати својства и производни потенцијал земљишта. Дефинисање педосистематских јединица земљишта, детаљно проучавање њихових морфолошких, физичких и хемијских особина, и њихово довођење у везу са физичко-географским условима средине представља релевантну основу за оцену производног потенцијала земљишта. 2. ОБЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА Истраживања земљишта обављена су у шумама храста китњака на подручјима: Наставне базе Мајданпечка домена, Националног парка Ђердап и Шумског газдинства Северни Кучај. Подручје североисточне Србије је у погледу основних педогенетских фактора веома специфично и разноврсно. Одликује се веома сложеним геолошким саставом и сложеном тектонском грађом (Антоновић et al., 1974). Веома детаљан приказ геолошког састава и синтезу досадашњих истраживања овог подручја дали су Алексић и сарадници (1977). У китњаковим шумама, на истраживаном подручју, преовлађују киселе силикатне стене (гнајсеви, пешчари, црвени пешчари и други), мада није ретка појава шума китњака и на кречњаку, на неутралним и базичним еруптивним стенама (амфиболити и други). На овом подручју, шуме храста китњака могу се наћи у различитим орографским условима: на заравнима, у увалама, благим падинама, веома стрмим теренима и на гребенима. На подручју североисточне Србије сучељавају се и мешају утицаји континенталне климе средње-европског типа са запада и Влашко-понтијске климе са појачаном континенталношћу са истока (Kолић, 1986). По Торнтвајту клима истраживаног подручја, до 800 m надморске висине, има субхумидну влажну климу. Према годишњим вредностима кишног фактора по Лангу, истраживано подручје одликује 88

3 ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА китњака хумидна клима високих шума (Јовић, Кнежевић, 1986). Међутим, анализом кишног фактора, по Лангу, у време вегетационог периода, утврђено је да северни делови источне Србије, до око 100 m надморске висине имају веома суву климу полупустињског типа, до око 600 m надморске висине суву климу степа и савана, а тек изнад те висине хумидну климу слабих шума. У јужном делу североисточне и источне Србије те граничне висине су на 750 и 1400 m надморске висине, да би изнад висине од 1900 m владала хумидна клима високих шума. У раду су приказани резултати проучавања земљишта: у шуми храста китњака са длакавим шашем (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae), на шкриљцима, експозиција јужна, на нагибу терена од 25-30º, подручје Наставне базе Дебели Луг - Г.Ј. Црна река - Пек (педолошки профил 1/05); у заједници храста китњака и граба (Querco-Carpinetum moesiacum), на гнајсу (педолошки профил 3) и на амфиболитном шкриљцу (педолошки профил 4), југозападној експозицији, на нагибу терена од 10-15, на подручју Ш.Г. Северни Кучај - Г.Ј. Равна река ; у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. tipicum), на базичним и неутралним еруптивним стенама, југозападној експозицији и нагибу терена од (педолошки профил 5/05); и шуми храста китњака са власуљом (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae), на гнајсу, јужној експозицији при нагибу терена од (педолошки профил 2/05), на подручју Н.П. Ђердап - Г.Ј. Златица. 3. МАТЕРИЈАЛ И MЕТОД РАДА На издвојеним огледеним пољима отворенo je пет педолошких профила на којима су извршена детаљна морфогенетска проучавања и узети узорци за лабораторијска испитивања особина земљишта по генетским хоризонтима. Лабораторијске анализе земљишта извршене су у педолошкој лабораторији Шумарског факултета на следећи начин: одређивање садржаја хигроскопске воде сушењем у сушници на температури од 105 C у току 6-8 часова; гранулометријски састав је одређен третирањем узорака са натријум-пирофосфатом. Фракционисање земљишта је извршено комбинованом пипет методом и методом елутрације помоћу сита, по Atteberg-y, уз одређивање процентуалног садржаја фракција од: 2-0,2 mm, 0,2-0,06 mm, 0,06-0,02 mm, 0,02-0,006 mm, 0,006-0,002 mm и мањих од 0,002 mm; одређена је активна киселост земљишта, ph у H 2 O и у суспензији земљишта са 0,01 М CаCl 2, електрометријски; хидролитичка киселост пo Kappen-y; сума адсорбованих базних катјона по Kappen-y (S, у cmol kg 1 ); 89

4 Оливера Кошанин, Милан Кнежевић тотални капацитет адсорпције за катјоне (T, у cmol kg 1 ); сума киселих катјона (T S, у cmol kg 1 ) одређена је рачунским путем; степен засићености земљишта базама по Hissink-у; проценат хумуса и угљеника је одређен по методи Tjurina I.V. (1960), у модификацији Simakov-a; укупан азот у земљишту одређен је по Kjeldahl-у; однос угљеника према азоту (C:N) одређен је рачунским путем; одређивање садржаја лакоприступачног P 2 O 5 и К 2 О одређен је Al методом. Резултати лабораторијских проучавања физичких и хемијских особина земљишта приказани су у табелама 1 и 2. Класификација земљишта извршена је према Шкорићу и сарадницима (1985). 4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА С обзиром на велику разноликост основних педогенетских фактора, педолошки покривач китњакових шума у Србији, такође, веома је разноврстан. У китњаковим шумама на силикатној геолошкој подлози проучена су: хумусно-силикатна земљишта, делувијуми, еутрична смеђа земљишта, као најзаступљенији тип кисело смеђе, псеудоглејеви, лесивирана земљишта и оподзољена кисела смеђа земљишта. На кречњачкој геолошкој подлози, у китњаковим шумама, констатована су смеђа земљишта на кречњаку. Проучавањем земљишта на истраживаном подручју бавили су се Антић et al. (1968, 1976), Јовић и Кнежевић (1986, 1987, 1988, 1989, 1990), Јовић et al. (1991, 1993,1997), Кнежевић и Кошанин (2002, 2004), Кошанин и Кнежевић (2003, 2004). Истраживањем је утврђено да се на изучаваним локалитетима јављају следећи типови земљишта: 1. посмеђено дистрично хумусно силикатно земљиште (педолошки профил 2/05); 2. дистрично смеђе земљиште (педолошки профили 1/05 и 3/05); 3. еутрично смеђе земљиште (педолошки профили 4/05 и 5/05) Хумусно-силикатно земљиште на гнајсу посмеђено, дистрично (педолошки профил 2/05) Овај тип земљишта проучен је на подручју Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица, у шуми храста китњака са власуљом (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae), на јужној експозицији при нагибу терена од Грађа профила је А-(B)C-C. Хумусно акумулативни хоризонт је моћан 15 cm, мрк, ситно мрвичаст, проткан корењем. Испод овог хоризонта јавља се скелетан (B)C хоризонт смеђе боје, моћности од око 40 cm. Према текстури проучено земљиште 90

5 ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА китњака је песковита иловача. Земљиште је киселе реакције (ph у H 2 О <5,50). Степен засићености базама креће се од 27,04-45,89%, због чега је издвојено као дистрични подтип. Према садржају хумуса проучено земљиште је умерено хумусно са чиме је у складу и садржај азота. Проучено земљиште је слабо обезбеђено лако приступачним фосфором и калијумом. Изражена скелетност, велика пропустљивост земљишта за воду, изражен нагиб условљавају ниску еколошко-производну вредност посмеђеног дистричног хумусно-силикатног земљишта на гнајсу Дистрично смеђе земљиште (педолошки профили 1/05 и 3/05) Дистрично смеђе земљиште на гнајсу проучено је на подручју Наставне базе Мајданпечка домена у Г.Ј. Црна река-пек, у шуми храста китњака са длакавим шашем (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae), на јужној експозицији, на нагибу терена од 25-30º (педолошки профил 1/05); на подручју Ш.Г. Северни Кучај у Г.Ј. Равна река, у заједници храста китњака и граба (Querco-Carpinetum moesiacum), на југозападној експозицији, на нагибу терена од (педолошки профил 3/05). Овај тип земљишта је најраспрострањенији и представља централни стадијум развоја земљишта на киселим силикатним стенама на истраживаном подручју. Хумусно акумулативни хоризонт је мрко-смеђ, мрвичаст, моћности до 10 cm. (B) хоризонт је смеђе боје, грашкастe структуре, моћности од око 25 cm. У профилу је испод (B) хоризонта присутан и хоризонт (B)C. Прелазни (B)C почиње на дубини од око cm и постепено на око 70 cm прелази у матични супстрат гнајс. Земљишта на гнајсу су по механичком саставу песковите иловаче до иловаче (табела 1). У земљишту је доста висок садржај фракције крупног песка (28,25-30,17%) а релативно низак фракције колоида (до 10,90%). Према реакцији проучено земљиште је умерено кисело. Сума база је највећа у А хоризонту, због особина земљишног хумуса. У осталим хоризонтима је знатно мања и опада са дубином. Садржај хумуса и хранљивих елемената је највећи у А хоризонту, док се са дубином ови садржаји знатно смањују. Хумусно акумулативни хоризонт је веома хумусан (6,88%), а од хранљивих елемената посебно је добро обезбеђен са K 2 О. Висок садржај калијума у земљишту условљен је карактером матичног супстрата, брзином и начином његовог распадања, као и интензивним биолошким кружењем. Земљиште је сиромашно у лакоприступачном фосфору. Степен развоја и већа дубина земљишта указују на боље особине дистричног смеђег земљиште у односу на особине хумусно силикатног земљишта. Већи нагиб и присуство крупних одломака скелета у земљишту већ од саме површине, значајно утичу на еколошке услове, због чега је производни потенцијал кисело смеђег земљишта истраженог на Мајданпечкој домени нижи од производног потенцијала 91

6 Оливера Кошанин, Милан Кнежевић кисело смеђег земљишта истраженог у шуми храста китњака и граба у Г.Ј. Равна река, што потврђује и мезофилност заједнице Еутрично смеђе земљиште на амфиболитском шкриљцу (педолошки профил 4/05) и на базичним и неутралним еруптивним стенама (педолошки профил 5/05) Сигурно је да овај тип земљишта, на истраживаном подручју има знатно веће распрострањење него што се на основу досадашњих истраживања предпостављало. Еутрично смеђе земљиште проучено је на подручју Ш.Г. Северни Кучај у Г.Ј. Равна река, у заједници китњака и граба (Querco-Carpinetum moesiacum), на југозападној експозицији, на нагибу терена од (педолошки профили 4/05); и на подручју Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. tipicum), на југозападној експозицији и нагибу терена од 10-15º (педолошки профил 5/05). Моћност хумусно акумулативног хоризонта проученог еутричног смеђег земљишта креће се од 8-15 cm, мрке је боје, ситно-мрвичасте до мрвичасте структуре, проткан кoрењем. Прелаз у (B) хоризонт је неправилан, често се А хоризонт језичасто увлачи у хоризонт испод. Моћност камбичног хоризонта износи 40 cm и више. Боја смеђа до окерсмеђа, а структура орашаста. Према текстури проучено земљиште је песковита иловача до иловача. Код профила 4/05, утврђено је присуство ситних комада скелета у камбичном хоризонту, док код профила 5/05 није утврђено присуство скелета. Хемијске особине еутричног смеђег земљишта одликује умерено до слабо киселa реакцијa (ph у H 2 О >5,50), и степен засићености базама већи од 50%. Хумусно акумулативни хоризонт је јако хумусан и веома богат азотом. У погледу садржаја лакоприступачног калијума, А хоризонт је средње обезбеђен, док је у погледу садржаја фосфора слабо обезбеђен. Са дубином садржај хумуса и хранљивих елемената знатно опада. Еколошко-производна вредност проученог еутричног смеђег земљишта зависи од дубине и садржаја скелета. Високу еколошко-производну вредност има еутрично смеђе земљиште проучено у Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. typicum), због велике дубине (већа од 70 cm) и одсуства скелета. 5. ЗАКЉУЧЦИ Истраживања земљишта су обављена у шумама храста китњака на подручју: Наставне базе Мајданпечка домена, Националног парка Ђердап и Шумског газдинства Северни Кучај. 92

7 ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА китњака Табела 1. Физичке особине земљишта Table 1. Physical properties of the soil 3/05 4/05 1/05 2/05 5/05 Дубина Depth Хиг. влага Hig. moist. Гранулометријски састав [%] Particle size composition [%] cm % 2,0-0,2 mm 0,2-0,06 mm 0,06-0,02 mm 0,02-0,006 mm 0,006-0,002 mm <0,002 mm пес. sand Ш.Г. Северни Кучај Укупно Total гл.+прах cl.+silt 0-9 2,75 28,35 28,25 11,9 15,2 7,3 9 68,5 31, ,76 30,17 29,23 7,7 14,3 7,7 10,9 67,1 32,9 0-8/15 3,13 19,3 26,8 11, ,5 57,5 42,5 8/ ,15 21,78 25,12 9,3 17,7 8,8 17,3 56,2 43,8 Наставна база Дебели Луг ,07 19,6 22,8 17,8 19,4 10,1 10,3 60,2 39, ,53 22,64 26,86 14,5 15,7 9,6 10, ,18 40,8 29,3 7,5 9,3 5,3 7,8 77,6 22, ,89 45,35 27, ,9 1,7 6,7 78,7 21,3 Национални парк Ђердап ,92 5,75 31,25 16,4 22,6 11,4 12,6 53,4 46, ,35 5,12 30,78 15,5 21,8 13,7 13,1 51,4 48,6 93

8 Оливера Кошанин, Милан Кнежевић Табела 2. Хемијске особине земљишта Table 2. Chemical properties of the soil 3/05 4/05 1/05 2/05 5/05 Дубина Depth ph Y 1 ccm n/10 NaOH Адсорптивни комплекс Adsorptive complex Хумус Humus Лакоприступачни Readily available C N C/N T S S T V P 2 O 5 K 2 O cm H 2 O KCl cmol kg 1 % % % % mg / 100 g Ш.Г. Северни Кучај 0-9 5,23 4,67 25,5 16,58 17,2 33,78 50,92 6,88 3,99 0,28 14,2 2,1 17, ,2 4, ,6 9 24,6 36,59 1,85 1, ,5 5,75 0-8/15 6,5 5, ,8 28, ,33 6,58 3,82 0,29 13,2 2,05 15,8 8/ ,45 4,21 22,5 14,63 18,2 32,83 55,44 1,02 0, ,35 3,96 Наставна база Дебели Луг ,48 4, ,35 12,7 25,05 50,7 6,16 3,57 0,27 13,2 0,5 12, ,6 4, ,75 12,8 22,55 56,76 1,81 1, ,25 4,5 Национални парк Ђердап ,22 4,29 20,75 13, ,49 27,04 2,56 1,48 0,16 9,2 2, ,47 4,47 11,25 7,32 6,2 13,52 45,89 0,71 0, ,6 6, ,55 4, , ,6 56,18 5,41 3,14 0,22 14,3 2,15 11, ,5 4,3 21,5 13,98 15,6 29,58 52,74 1,43 0, ,75 8,3 94

9 ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА китњака Посмеђено дистрично хумусно-силикатно земљиште проучено је на гнајсу у Г.Ј. Златица - Н.П. Ђердап, у шуми храста китњака са власуљом (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae). Изражена скелетност, велика пропустљивост земљишта за воду, изражен нагиб условљавају ниску еколошко-производну вредност посмеђеног дистричног хумусно-силикатног земљишта на гнајсу. Дистрично кисело смеђе земљиште на гнајсу проучено је на подручју Ш.Г. Северни Кучај у Г.Ј. Равна река, у заједници храста китњака и граба (Querco- Carpinetum moesiacum); и на подручју Наставне базе Мајданпечка домена у Г.Ј. Црна река - Пек, у шуми храста китњака са длакавим шашем (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae) на шкриљцима. Степен развоја и већа дубина земљишта указују на боље особине дистричног смеђег земљиште у односу на особине хумусно силикатног земљишта. Већи нагиб и присуство крупних одломака скелета у земљишту, већ од саме површине, значајно утичу на еколошке услове, због чега је производни потенцијал кисело смеђег земљишта истраженог на Мајданпечкој домени нижи од производног потенцијала кисело смеђег земљишта истраженог у шуми храста китњака и граба у Г.Ј. Равна река, што потврђује и мезофилност заједнице. Еутрично смеђе земљиште проучено је на амфиболитном шкриљцу и на базичним и неутралним еруптивним стенама на подручју Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. tipicum). Еколошкопроизводна вредност проученог еутричног смеђег земљишта зависи од дубине и садржаја скелета. Високу еколошко-производну вредност има еутрично смеђе земљиште проучено у Н.П. Ђердап у Г.Ј. Златица у типичној шуми храста китњака (Quercetum montanum subass. typicum), због велике дубине (већа од 70 cm) и одсуства скелета. Напомена: Рад је реализован у оквиру пројекта БТН А - Унапређење производње дрвних сортимената у изданачким храствим шумама, Министарство науке и заштите животне средине републике Србије. ЛИТЕРАТУРА Алексић В., Каленић М., Каменци Р. (1977): Геологија Србије III - 2 метаморфизам, Завод за геологију Рударско геолошког факултета, Београд Антић М., Авдаловић В., Јовић Н. (1968): Генеза и особине земљишта факултетског огледног добра Мајданпечке домене, Гласник Шумарског факултета 34, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Антић М., Јовић Н, Авдаловић В. (1976): Педолошка истраживања у шумама храста китњака, букве и црног бора, пројекат Истраживања оптималних услова за унапређење производње у лишћарским и четинарским шумама, Шумарски факултет Универзитета у Београду - OOУР Институт за шумарство, Београд Антоновић Г., Павићевић Н., Никодијевић В., Алексић Ж.., Тансијевић Ђ., Филиповић Ђ., Војиновић Љ., Јеремић М. (1974): Земљишта басена Тимока, Центар за пољопривредна истраживања (Иститут за проучавање земљишта), Београд (1-343) 95

10 Оливера Кошанин, Милан Кнежевић Јовић Н., Кнежевић М. (1986): Педолошка проучавања у Г.Ј. Железник - Ш.Г. Кучево, пројекат Унапређење и оптимално коришћење потенцијала и функција шума и шумских подручја у СР Србији, Шумарски факултет Универзитета у Београду - ООУР Институт за шумарство, Београд Јовић Н., Кнежевић М. (1987/а): Биоеколошка проучавања у Г.Ј. Златица на подручју Доњег Милановца; Биоеколошка проучавања на теренима шумско-индустријског комбината Јужни Кучај - Зајечар, пројекат Унапређење и оптимално коришћење потенцијала и функција шума и шумских подручја у СР Србији, Шумарски факултет Универзитета у Београду - ООУР Институт за шумарство, Београд Јовић Н., Кнежевић М. (1987/б): Земљишта на подручју Шумске секције Бољевац и Бор, студија Резултати истраживања нејповољнијег начина неге букових шума, путем сеча прореда, преко научно-производних огледа на подручју шумских секција Бољевац и Бор у 1986 години, Београд (54-74) Јовић Н., Кнежевић М. (1990): Земљишта у газдинској јединици Црни Врх - Купиново, студија Биолошка проучававања и еколошко-биолошка класификација шума на подручју Црног Врха код Бора, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Јовић Н., Бурлица Ч., Кнежевић М. (1993): Земљишта слива Црне реке, пројекат Еколошко-вегетацијска проучавања, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Јовић Н., Томић З., Јовић Д. (1991): Типологија шума, уџбеник, друго издање, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд Jović N., Tomić Z., Knežević M., Cvjetićanin R. (1997): Forest ecosistems of Zlatica in the National park Đerdap, International Scientific Conference held at Tara National Park. Monograf on the subject Inclusive of the Conference Repot, Bajina Bašta (93-96) Кнежевић М., Кошанин О. (2002): Едафски потенцијали букових шума Брезовице, Гласник Шумарског факултета 86, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд ( ) Кнежевић М., Кошанин О. (2004): Земљишта у заједницама планинске букве на кречњацима планине Озрен, Шумарство 3, СИТШИПДС, Београд (87-97) Колић Б. (1986): Микроклиматска реонизација североисточне Србије, пројекат Унапређење и оптимално коришћење потенцијала и функција шума и шумских подручја у СР Србији, Шумарски факултет Универзитета у Београду - ООУР Институт за шумарство, Београд Кошанин О., Кнежевић М. (2003/a): Особине и производни потенцијал камбичних земљишта на андезитским стенамау буковим шумама на Црном Врху код Бора, Гласник Шумарског факултета 87, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд ( ) Кошанин О., Кнежевић М. (2003/б): Особине и производни потенцијал дистричног смеђег земљишта на црвеном пешчару у буковим шумама Г.Ј. Честобродица, Гласник Шумарског факултета 89, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд ( ) Крстић М. (1989): Истраживање еколошко-производних карактеристика китњакових шума и избор најповољнијих начина обнављања на подручју североисточне Србије, докторска дисертација у рукопису, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд (1-247) 96

11 ПРОИЗВОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗЕМЉИШТА У ИЗДАНАЧКИМ ШУМАМА китњака (1967): Методика теренског испитивања земљишта и израда педолошких карата, Приручник за испитивање земљишта, књига 4, ЈДПЗ, Београд (1997): Методе истраживања и одређивања физичких својстава земљишта, Приручник за испитивање земљишта, ЈДПЗ, Нови Сад Милин Ж., Стојановић Љ., Крстић М. (1988): Сушење китњакових шума у североисточној Србији и предлог газдинских мера за отклањање последица, Зборник радова са саветовања Пропадање шумских екосистема, Игман ( ) Шкорић А., Филиповски Ђ., Ћирић М. et al. (1985): Класификација земљишта Југославије, посебно издање, књига LXXVIII, Одељење природних и математичких наука, књига 13, Академија наука и умјетности БиХ, Сарајево (1966): Хемијске методе испитивања земљишта, Приручник за испитивање земљишта, књига 1, ЈДПЗ, Београд Olivera Košanin Milan Knežević PRODUCTION POTENTIAL OF THE SOIL IN SESSILE OAK COPPICE FORESTS Summary The soils in sessile oak forests were studied at three localities in the region of Northeast Serbia. Brownised dystric humus-siliceous soil was studied on gneiss in M.U. Zlatica - N.P. Đerdap, in the forest of sessile oak with fescue grass (Quercetum montanum subass. festucetosum heterophyllae). Dystric acid brown soil on gneiss was studied in the region of F.E. Severni Kučaj in M.U. Ravna Reka, in the community of sessile oak and hornbeam (Querco-Carpinetum moesiacum), and in the region of the Teaching base Majdanpečka Domena in M.U. Crna Reka - Pek, in the forest of sessile oak with hairy sedge (Quercetum montanum subass. caricetosum pilosae) on schists. Eutric brown soil was studied on amphibolite schist and on basic and neutral eruptive rocks in the region of N.P. Đerdap, in M.U. Zlatica, in the typical sessile oak forest (Quercetum montanum subass. tipicum). 97

12