Transcription

1

2

3

4

5

6 Универзитет у Београду Шумарски факултет Б е о г р а д: ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА Предмет: Извештај Комисије за избор једног наставника (сва звања) за ужу научу област Планирање газдовања шумама Одлуком Изборног већа Универзитета у Београду-Шумарског факултета бр /1 од године образована је Комисија за писање извештаја по расписаном конкурсу за избор једног наставника (сва звања) зa ужу научну област Планирање газдовања шумама, у саставу: 1. др Милан Медаревић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета, 2. др Слободанка Митровић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета, 3. др Станиша Банковић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета, у пензији. Комисија је прегледала и оценила материјал који се односи на наведени избор и подноси следећи: И З В Е Ш Т А Ј На конкурс Универзитета у Београду-Шумарског факултета за избор једног наставника (сва звања) за ужу научну област Планирање газдовања шумама, који је објављен у листу Послови бр 607 од године, у предвиђеном року и са комплетном документацијом, пријавио се само један кандидат и то др Дамјан Пантић, ванредни професор Универзитета у Београду-Шуaмрског факултета на ужој научној области Планирање газдовања шумама. 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Дамјан Пантић је рођен године у Сремској Митровици. На Шумарски факултет Универзитета у Београду, Одсек за Шумарство уписао се године. Дипломирао је године са оценом 10 (десет) и просечном оценом у току студирања 9,25. Радни однос на Шумарском факултету у Београду као асистент приправник на ужој научној области Планирање газдовања шумама засновао је године. Магистарски рад одбранио је године. Године први пут је биран у звање асистента. Докторску дисертацију одбранио је године У звање доцента на ужој научној области Планирање газдовања шумама изабран је 2004., а у звање ванредног професора године и на том радном месту се и данас налази.

7 2. МАГИСТАРСКИ РАД И ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Магистарски рад (1993): Проучавање утицаја типа шуме на облик и запремину стабала храста лужњака и пољског јасена у шумама Равног Срема, Универзитет у Београду-Шумарски факултет, Београд, (1-161) Докторска дисертација (2003): Избор оптималног метода премера у вештачки подогнутим састојинама тополе на подручју Равног Срема, Универзитет у Београду- Шумарски факултет, Београд, (1-109) 3. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ Кандидат је у досадашњем периоду прошао све фазе рада у настави, од извођења вежби, преко реализације теренске наставе, колоквијума, до предавања и завршних испита. На анонимним анкетама студената рад канддидата у настави, у протеклих пет година, оцењен је просечном оценом 4,60 (Табела 1). Табела 1. Резултати анонимних студентских анкета Школска година 2010/ / / / /15 Просек Оцена 4,86 4,58 4,56 4,25 4,76 4,60 Дамјан Пантић изводи наставу на сва три нивоа студија на Шумарском факултету у Београду, према следећој шеми: Основне студије обавезни предмети: 1. Дендрметрија Мастер студије обавезни предмети: 1. Метододи и технике истраживања у Планирању газдовања шумама 2. Инвентура шума изборни предмети: 1. Примена аерофотограметрије и даљинске детекције у инвентури шума Докторске студије обавезни предмети: 1. Методологија научно-истраживачког рада изборни предмети: 1. Премер стабала и шумских састојина 2. Савремене технологије у инвентури шума Неки од ових предмета представљају новину у српској шумарској теорији и пракси и осим увођења у наставни процес, кандидат перамнентно ради и на њиховом даљем развоју. Од 2012 године Дамјан Пантић предаје Дендрометрију као гостујући професор на Шумарском факултету Универзитета у Бања Луци. [2]

8 Значајан је рад кандидата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка. Као ментор или члан Комисије учествовао је у изради и одбрани 33 дипломска рада, 6 магистарских радова, 22 мастер рада и две докторске дисертације. Тренутно је ментор на неколико завршних радова, мастер радова и на 3 докторске дисертације (Прилог 1), као и члан већег броја Комисија за њихове одбране. 4. УЏБЕНИЧКА ЛИТЕРАТУРА Банковић С., Пантић Д. (2006): Дендрометрија, уџбеник, Универзитета у Београду- Шумарски факултет, Београд, 556 стр., ISBN , [COBISS.SR-ID ] УДК 630*5(075.8) Банковић С., Медаревић М., Пантић Д., Петровић Н. (2009): Национална инвентура шума Републике Србије: шумски фонд Републике Србије. монографија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Управа за шуме, Београд, 244 стр., ISBN , [COBISS.SR-ID ], УДК 630*524.6(497.11) Банковић С., Медаревић М., Пантић Д., Петровић Н. (2012): Национална инвентура шума у својини физичких лица у Републици Србији-метод рада, приручник, Универзитет у Београду-Шумарски факултет, Београд, 172 стр., ISBN , [COBISS.SR-ID ], УДК 630*524.6(497.11) Банковић С., Медаревић М., Пантић Д., Петровић Н. (2012): Национална инвентура шума у својини физичких лица у Републици Србији-Техничка упутства за рад, приручник, Универзитет у Београду-Шумарски факултет, Београд, 72 стр., ISBN , [COBISS.SR-ID ], УДК 630*524.6(497.11) 5. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКА И СТРУЧНА ДЕЛАТНОСТ 5.1. Научно-истраживачки радови Кандидат посебну пажњу поклања и свом научном усавршавању. Поље његовог интересовања представља проблематика везана за Инвентуру шума. Ово се пре свега односи на развој нових методи инвентуре и мониторинга шумских екосистема, на хармонизацију и стандардизацију инвентуре на регионалном и глобалном нивоу, на нове технологије прикупљања и обраде података и стварање информационог система, као и на математичко моделовање у шумарству. Структурна изграђеност, производност и динамички процеси разнодобних шумских система, такође су поље научног интересовања кандидата и то у домену који се односи на имплементацију нових сазнања из ових области у Планирање газдовања шумама. У досадашњем периоду, Дамјан Пантић је објавио 123 библиографске јединице (научни радови + научни пројекти + стручни пројекти), са укупним индикатором научне компетентности М = 150,5. До избора у звањње ванредног професора објавио је 86 референци, са индикатором научне компетентности М = 97,5, а након избора у звање ванредног професора 37 референци, са индикатором научне компетентности М = 53,0. Укупна вредност индикатора научне компетентности исказана кроз вредност научних резултата М (Одлука о изменама критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду, "Гласник Универзитета у Београду", бр. 160, 2011) приказана је у Табели 2. [3]

9 Табела 2. Број радова и вредности коефицијента компетентности Научни резултат До избора у звање ванредног професора Након избора у звање ванредног професора Укупно М Вредност Број радова Број бодова Број радова Број бодова Укупно радова М М Укупно бодова М М М32 1,5 1 1,5 1 1,5 М М34 0,5 7 3,5 7 3,5 М М М45 1, М М52 1, ,5 1 1, М М61 1,5 1 1,5 1 1,5 М М М Укупно: 51 97, , ,5 Списак објављених научнио-истраживачких радова, са вредностима М коефицијената, дат је у Прилогу 2 овог извештаја Научно-истраживачки пројекти У досадашњем периоду кандидат је учествовао у 14 домаћих и страних научних пројеката (7 до избора у звање ванредног професора и 7 након тог избора -Прилог 3). Посебно се истичу пројекти који се односе на методолошка дефинисања перманентне инвентуре шума, прве националне инвентуре шума Србије, као и DIABOLO пројекат у оквиру Хоризонта 2020, у којем је какдидат координатор за Србију Пројекти и студије сарадње са привредом Кандидат је учествовао и у реализацији 27 стручних пројеката ( Прилог 4), који по својој суштини представљају имплементацију научних сазнања из домена Планирања газдовања шумама у планска документа различитог нивоа у шумарству, од оперативног до стратешког. Како се по овим пројектима, у складу са законским одредбама, газдује шумама, недвосмислен је њихов значај, као и одговорност учесника у њиховј изради. [4]

10 6. АНАЛИЗА РАДОВА И ПРОЈЕКАТА 6.1. Анализа научно-истраживачких радова У радовима под редним бројевима 1, 10, 12, 34, 38 и 42 кандидат се бави проучавањем облика и запремине стабала појединх врста дрвећа у састојинама различитог порекла на различитим стаништима. Одређује величине показатеља облика стабла, пре свега вредности правих обличних бројева и правих коефицијената облика (коефицијената испупчености), испитује њихове међусобне везе, везе између обличних бројева и основних таксационих величина (пречника и висине стабала), везе између обличних бројева и старости, као и везе између запремине стабала и пречника, висине и старости. Осим теоријског, значај ових истраживања огледа се и у томе што она претходе изради запреминских и сортиментних таблица, као и изради таблица учешћа запремине појединих дебљинских категорија у укупној запремини средњих стабала дебљинских степена или разреда. У веома широком спектру информација о састојини као основној јединици малоповршинског газдовања шумама значајно место заузимају и квантитативне информације-број стабала, темељница, запремина, запремиснки прираст итд, Међу бројним методима за израчунавање запремине састојине, по тачности резултата које даје, истиче се метод запреминских таблица. Наравно, основна претпоставка за примену овог метода јесте да се располаже довољно поузданим и тачним запремиснким таблицаама за врсте дрвећа које граде конкретну састојину. Како се станишне и састојинске прилике у Србији, као два најутицајнија фактора на облик, а тиме и на запремину стабала, карактеришу великом хетерогеношћу и то на малом простору, за израчунавање запремине састојине по наведеном методу препоручује се употреба локалних запреминских таблица са већим бројем улаза. Израдом локалних, двоулазних и троулазних запремиснких таблица за храст лужњак и пољски јасен на подручју Равног Срема (радови бр oj 2, 3, 6 и 8) и запреминских таблица за смрчу и јелу на подручју Националног парка Копаоник (радови број 28 и 30), створене су услови за поузданије одређивање запремине и запреминског прираста чистих и мешовитих састојина поменутих врста дрвећа, а тиме и за израду реалнијих планова газдовања овим шумама, у чему се огледа велика апликативност ових истраживања. Рад под редним бројем 4 представља још један допринос проучавању појаве сушења шума, посебно сушења шума храста китњака, као врсте дрвећа која је највише угрожена овим процесом. Разматра се интезитет сушења китњака у Националном парку Фрушка Гора по појединим типовима шума, старосним и дебљинским категоријама, указје на проблеме у обезбеђивању функционалне трајности у оквиру интегралног газдовања овим комплексом, а у том смислу и на нужност усмеравања свих планираних мера и радова на превенцију ове појаве и санацију њених последица. Све израженији проблеми у вештачки подигнутим састојинама интродукованих врста дрвећа, који се огледају у њиховој еколошкој нестабилнсти, непотпуном коришћењу станишног потенцијала, лошем здравственом стању итд., разматрани су у радовима под редним боројевима 5, 15 и 16. Анализирајући еколошке и економске аспекте основања вештачки подигнутих састојина ЕАТ, платана и црног ораха, њихову производност на појединим типовима шума у Срему и правећи паралелу са производношћу састојина аутохтонх врста дрвећа, пре свега са састојинама храста лужњака и пољског јасена, аутор долази до закључка да је потребно извршити реституцију вештачки подигнутих [5]

11 састојина поменутих врста дрвећа храстом лужњаком, односно пољским јасеном, као знатно производнијим и еколошки стабилнијим састојинама. У радовима под редним бројевима 7 и 9 анализиран је утицај типа шуме на величину дебљинског прираста, времена прелаза и времена задржавања јеле и букве на Гочу, а у том контексту сагледана је и могућност коришћења ових параметара при производном диференцирању еколошких јединица. Констатовано је да се поменути параметри, због ниске индикативне способности производног потенцијала, не могу самостално користити у овој фази типолошог дефинисања, већ да их је потребно комбиновати са већим бројем других показатеља. Ток линије дебљинског прираста и времена прелаза, као и њихове вредности у моменту кулминације, указују на потребу преиспитивања висине пречника сечиве зрелости за јелу и букви на Гочу и његово везивање за тип шуме. Апликативност ових истраживања огледа се у томе што добијени регресиони модели типа id = f (d, N) и Td = f (d), уз услов да се запремински прираст састојине обрачунава по методу дебљинског прираста или методу врмеена прелаза, омогућују знатно смањење обима радова на инвентури шума. У радуовима под редним бројем 11 и 80, компаративном анализом резултата делимичног и тоталног премера, оцењена је могућност примене делимичног премера на различитим облицима примерних површина у хетерогеним састојинским условима (пребирним састојинама, разређеним буковим шумама), с циљем да се смање трошкови инвентуре ових шума, без битнијег смањења тачности добијених података. С аспекта тачности основних таксационих елемената (броја стабала и запремине на јединици површине) констатовано је да делимични премер, спроведен са високим процентом примерних површина, даје резултате који се крећу у дозвољеним границама емпиријске и статистичке грешке. Међутим, велика одступања дистрибуције броја стабала и запремине по појединим дебљинским степенима у односу на дистрибуције добијене тоталним премером, као и висок интезитет делимичног премера (знатно вишии од граничног), ограничавајући су фактори за примену овог метода инвентуре у хетерогеним састојинама. Стога аутор препоручује да се у поменутим условима, посебно у условима где се газдује по принципима Кнтролног метод, основне информације о структурној изграђености састојина и даље прикупљају тоталним премером. С обзиром на значај који запремински прираст има у шумарству (иднкатор виталности и производности састојина, опредељујући и корективни фактор мера газдовања, основ за калкулацију приноса и тд.), разумљиво је што су се током времена развиле бројне методе за одређивање његове величине. Већина тих метода показује одеђене недостатке, било да се они огледају у тачности добијених резултата, захтевима према обиму радова на инвентури шума (економичности) или у лимитираности примене на састојине одређеног узгојног облика. Један од метода који у себи садржи минимум поментих недостатака јесте метод процента прираста. Моделирајући зависност између процента прираста с једне стране и броја стабала на 1 ha, пречника и висине средњег састојинског стабла по пресеку и учешћа конкретне врсте дрвећа у смеси с друге стране, аутор у радовима број 13, 14, 19 и 41 даје регресионе моделе за одређивање процента прираста бројних врста дрвећа у Србији, чиме је примена поменутог метода за обрачун запреминског прираста знатно олакшана. Употребом овог метода, уз примену корекционог фактора одређеног на најмање 10 % састојина исте или сличне састојинске припадности, знатно се смањују трошкови инвентуре шума, што, поред теоријског, овим истраживањима даје и апликативни карактер. [6]

12 Измена хидролошког режима у полоју реке Саве на подручју Срема, као последица пада нивоа подземних вода, довела је до сукцесије бројних хигрофилних типова шума ка сувљим варијантама. Овај процес нарочито је карактеристичан за станишта топола на којима је на основу ранијих типолошких истраживања дефинисано 13 еколошких јединица. Због поменутих измена у режиму њиховог влажења приступило се додатним педолошким и производним проучавањима (рад бр ој 17) с циљем поновног преиспитивања њихових карактеристика, сличности и разлика, а у вези с тим и оправданости даљег постојања у поменутом броју. Сублимирани резултати ових истраживања покаали су да се еколошке јединице диференцирају у само две сигнификантно различите групе. Прва група се налази на класи неразвијених хидроморфних земљишта и обухвата само једну еколошку јединицу, док се друга простире у класама семиглејних и глејних земљишта и обухвата остале еколошке јединице. Практични значај оввих истраживања огледа се у смањењу броја газдинских класа, а тиме и у лакшем планирању и реализацији газдинских мера у плантажама топола, као и у смањењу броја одсека на нивоу појединих одељења, што резултира знатно мањим обимом инвентуре ових шума. У радовима под редним бројевима 18, 22, 27, 29, 32, 33, 36, 40, 43, 46, 47, 50, 61, и 69 анализира се стање шума бројних врста дрвећа на различитим локалитетима и на нивоу целе Србије, делимично и Црне Горе, по бројним показатељима-површинска заступљеност, стање по намени, пореклу, очуваности, мешовитости, газдинским класама и тд. Детаљно и реално сагледано стање аутор користи као основ за дефинисање кључних проблема у газдовању овим шумама, као и за предлагање адекватних газдинских мера које би у једном дужем временском периоду довеле до превођења затеченог ка функционално оптималном стању. Резултати ових истраживања представљају значајан допринос изради различитих планских документа у шумарству. Рад под редним бројем 21 представља монографију групе аутора која се бави проблемима угрожености шумских екосистема Србије тешким металима. Кандидат се ангажовао у статистичкој обради података и делу везаном за груписање и типизирање појединих локалитета у Србији према садржају тешких метала у различитим слојевима земљишта, засновано на објективним статистичким основама. У раду под редним бројем 20, на конкретном објекту, анализира се утицај поузданости информација о шумском фонду на планове газдовања шумама. Аутор истиче да се планирање у свим привреднм гранама, према томе и у шумарству као грани са низом специфичности, мора заснивати на што свеобухватнијим и прецизнијим информацијама о објекту деловања. Из тога произилази да практичне радове на уређивању шума којима се обезбеђује информациони основ за израду планова газдовања треба реализовати на што коректнији начин, без обзира на бројне објективне тешкоће које произилазе из услова у којима се ови радови спроводе. Инпровизација у било којој фази ових радова (издвајање одсека и обележавање њихових граница, израда описа станишта и састојина, инвентура шума и обрада података) директно се рафлектује на планове газдовања шумама, чинећи их нереалним, односно непримереним стварном стању састојина. У таквим условима последице које могу настати газдовањм на нереалној информационој основи (еколошко-економске последице) налажу ревизију свих планских докумената. [7]

13 Анализирајући производност једнодобних, чистих и мешовитих састојина јеле на појединим типовима шума на Гочу (701,705, 721,728 и 729) у раду бр ој 23, аутор указује на изузетно високу производност ових шума, посебно на типу шуме 701 и 705, а доводећи је у везу са старошћу предлаже да се опходња креће у интервалу од година, зависно од типа шуме. Рад под редним бројем 24 представља докторску дисертацију кандидата у којој се бави избором оптиманог метода премера (са аспекта тачности и економичности) у вештачки подигнутим састојинама тополе на подручју Равног Срема. Овим истраживањима аутор долази до закључка да се до сада примењивани делимични премер у плантажама топола може успешно супституисати знатно економичнијим посередним методиима, при чему тачност добијених информација неће бити доведена у питање. Предлаже да се при будућим инвентурама ових шума предност да таблицама приноса и прираста, а да се састојинске запреминске таблице користе као алтернативно решење. На овакво опредељење утицала је нешто већа тачност таблица приноса и прираста, већа садржајна вредност, употребљивост и већа економичност у односу на састојинске запреминске таблице. Такође, истиче да расподела стабала по дебљинским степенима, одређена преко таблица дебљинске структуре, при будућим инвентурама може имати само оријентациони карактер. У радовима под редним бројевима 25, 26, 31 и 37 кандидат истражује токове развоја и прираста, производност и сортиментну структуру иданачких шума букве на подручју Црног Врха и Бољевца. Сублимирајући сопствене и резултате истраживања других аутора, који су се са различитог аспекта бавили проучавањем ових шума на истом локалитету, кандидат реално и свеобухватно дефинише затечено стање састојина и на основу тога одређује дугорочан газдински циљ (конверзија у високи узгојни облик) и актуелну узгојну меру (висока селективна прореда). На основу детаљне анализе структурне изграђености и производности букових шума на подручју НП Ђердап (рад број 35), односно шума букве. букве/јеле и букве/јеле/смрче у НП Тара (рад бр ој 45), аутор врши производно диференцирање претходно издвојених еколошких једница, односно формира типове шума, који представљају комплексни израз станишног потенцијала на одређеним локалитетима и једну од значајних претпоставки мултифункционалног газдовања шумама. Рад под редним бројем 39 представља основни уџбеник из предмета Дендрометрија за студенте Шумарског факултета у Београду и Шумарског факултета у Бања Луци. С циљем да се у пракси (у ванлабораоријским условима) олакша одеђивање старости срнеће дивљачи, при чему би се она кретала у границама дозвољене тачности, аутор у раду број 44 моделује зависност између старости и тежине очног сочива. Квалитет изабраног регресионог модела, поред осталог, утврђује и тестирањем значајности разлика између изравнатих и емпиријских старости, а пузданост самог метода поређењем старости утврђених по ELWT (eye lens weight technique) и CLT (cementum layer technique). Методологије националних инвентура шума Републике Србије и Црне Горе (концепти примењених узорка, пројектовање мреже кластера и примерних кругова), врсте и структура информација које се прикупљају, поступак теренске реализцаије, контрола добијених резултата, развој софтвера и формирање база података, као и приказ и [8]

14 анализа стања шумског фонда Србије и шумског фонда Црне Горе по бројним показатељима детаљно су изнети у радовима број 48, 49, 78 и 79. Изузетан и вишедимензионалан је значај ових истраживање за српско и црногорско шумарство. Наиме, по приву пут су на објективан начин формиране базе података о шумским екосистемима ових држава, које пружају моућност експлоатације по једном или више упита (обележја) истовемено и то од стране бројних корисника-струковних асоцијација, комерцијалног сектора, невладиних организација, појединца итд. Такође, створене су перетпоставке за макроекономско планирање на поузданој информационој основи, за израду националних шумарских програма, олакшана је коресподенција с међународним асоцијацијама које се баве мониторингом шумских екосистема на регионалном и глобалном нивоу итд. Дефинисање методологије премера приватних шума на територији целе Србије, те методологије испитивања ставова приватних шумовласника по различитим упитима, имају пионирски карактер, од огромног значаја су с обзиром на учешће приватних шума у Србији и предмет су радова број 65, 66, и 68. Посебно интересовање у свом научном раду кандидат исказује према разнодобним шумским системима, какве су мешовите шуме букве, јеле и смрче у различитим међусобним конбинацијама врста и њиховог учешћа у смеси. Како се ради о пожељном стурктурном облику у контексту савременог поимања улоге шуме, ова истраживања имају посебан теоријски и апликативни значај. Значај је утолико већи јер је учешће ових шума минимално у шумском фонду Србије, далеко испод потенцијалних могућности станишта, те нове спознаје доприносе лакшем решавању дугорочног стратешког циља шумарства Србије повећање учешћа мешовитих шума лишћара и четинара у фонду. У радовима број 51, 53, 54, 57, 58, 59, 62, 70 и 82 истраживана је динамика ових шума (подмлађивање, урастање, стадијум вегетирања, развој стабала, одумирање), њихова структурна изграђеност, продуктивност на различитим стаништима, као и ефекти различитх система газдовања, с посебним освртом на Контролни метод, односно његову Гочку варијанту. У радовима број 52 и 55 анализирано је стање и распрострањеност заштитних шума у Србији, пре свега заштитних шума вода и заштитних шума земљишта од ерозије и степен усклађеност националних дефиниција и циљева газдовања са MCPFE упутствима. Резултати су показали усклађеност дефиниција и циљева газдовања заштитним шумама с једне стране, и неиспуњавање у потпуности општих принципа с друге стране. Такође, износе се и могућа решења за хармонизацију националних прописа са MCPFE упутствима. Структурне, производне и динамичке карактеристике јеле и букве у једнодобним шумама анализиране су у радовима број 56, 63 и 71. Добијени резултати упућују на изузетно велику адапривност (пластичност) јеле на различитие услове станишта, Са погоршањем станишних прилика јела повећава захтеве према светлости, динамички процеси се убрзавају, линије раста добијају закривљен облик, текући прираст елемената раста раније кулминира, да би на најлошијим стаништима јела попримила карактеристике хелиофитне врсте дрвећа. Обрнуто, како се услови средине побољшавају толеранција јеле на засену расте, динамика раста се успорава, линије раста су положенијег облика, а кулминације прираста се померају у веће старости, тако да на најбољим стаништима јела има све одлике врсте екстремно толерантне на засену. Апликативност добијених резултата, поред осталог, огледа се у правилном одабиру структурног облика јелових састојина. На лошијим стаништима то је свакако једнодоба састојина, док је само на најбољим стаништима, на којима јела може да подноси [9]

15 екстремну засену, да вегетира и да на тај начин допринесе специфичној вертикалној изграђености шума структурни облик избора пребирна састојина. Резултати дендрометријске и здравствене анализе стабла планинског бреста на Гочу, које по својим димензијама представља реткост, не само у локалним, већ и у регионалним оквирима, објављени су у раду број 60. Старост стабла износила је 266 година, прсни пречник 2,09 m, висина 42,1 m, а запремина (d>3 cm) 56,35 m 3. Наведени подаци указују на високу производност овог стабла бреста и на повољне станишне и састојинске прилике у којима се оно развијало. Вредности текућег прираста пречника и висине у последњем периоду упућују на закључак да се стабло налазило у фази физиолошког одумирања. На стаблу је констатовано 10 врста гљива (факултативни паразити или сапрофити) и 8 врста инсеката (секундарне и терцијерне штеточине). Поузданост и економичност употребе савремених технологија (даљинске детекције у најширем смислу, GIS, GPS и IT) у просторном и структурном диференцирању шумских екосистема, као и у инвентури шума, разматрани су у радовима број 64, 72, 73, 74 и 81. Констатовано је да се на авио снимцима могу прецизније поставити границе одсека, те да су они хомогенији у односу на терестричко издвајање. Исто важи и за издвајање чистина, односно за обележавање путева, далековода и других видљивих објеката на снимку. При томе, питање критеријума за издвајање одсека на основу авиоснимака и даље остаје отворено. Пречници крошњи, прсни пречници, висине стабала и из њих изведени елементи (број стабала и запремина састојине) одређени аерофото методом билу су оптерећени значајним грешкама, односно разликама у односу на податке добијене земаљском инвентуром. Изнета констатацја не елиминише аерофотограметрију из инвентуре наших шума. Битно квалитетнији снимци и опрема (хардеверска и софтверска) у односу на ону која је коришћена у овим истраживањима омогућили би добијање знатно поузданијих, а тиме и апликативнијих резултата. С обзиром на изражену хетерогеност највећег дела српских шума, као једног од отежавајућих и у извесној мери ограничавајућих фактора за примену даљинске детекције, тзв комбинована инвентура би дала најбоље резултате у нашим условима. Радови број 67 и 77 баве се економским аспектима шумарства, односно производње дервних сортимената у засадима топола, као и у буковим шумама Србије. Допринос кандидата у овим мултидисциплинарним истраживањима огледа се у делу који се односи на производност ових шума, тестирање репрезентативности узорка и у математичком моделовању различитих стохастичких веза. У радуовима бр 75 и 76 приказан је модел динамичког програмирања у решавању конкретних изазова и проблема који се срећу у газдовању клонским засадима топола. Дефинисан је вишедимензионални проблем који се огледао у потреби обезбеђивања максималног прихода при избору различитих дужина опходње, размака садње и учесталости прореда током опходње. Динамички модел програмирање је тестиран у клонским засадима топола којима управља ЈП "Војводинашуме". Анализа је обухватила могућу прореде у 10. или 20. години (или обоје) и три дужине опходње (20, 25 и 30 година), узимајући у обзир три размака садње који се најчешће користе у овом региону (6 x 3 m, 5 x 5 m и 6 x 6 m). Резултат анализе су показали да оптимални поступак газдовања засадима топола у датим условима подразумева размак садње 5 x 5 m, прореду у 10. години и дужину опходње од 25 година. Осим наведеног, путем линеарног програмирања тестирана је могућност максимализације и балансирања проноса по полураздобљима у засадима топола. [10]

16 6.2. Анализа научно-истраживачких пројеката Сви научну пројекти у којима је кандидат учествовао мултидисциплинарног су карактера, а резултати истраживања публиковани су у виду монографија, поглавља у монографијама, радова у водећим часописима националног значаја и радова у међународним часописима. Осим тога, резултати појединих пројеката представљају методолошку новину у шумарству Србији и шумарству Црне Горе. Како су циљеви, резултати и апликативност већине пројеката већ приказани кроз анализу научних радова у којима су публиковани, да би се избегло понављање, на овоме месту анализираће се само они пројекти код којих то није случај. Методолошки посматрано састојинска инвентура у Србији у великој мери је компатибилна са европским стандардима и способна је да одговори све сложенијим захтевима бројних корисника информација о шумским екосистемима. Међутим, у односу на европске земље са развијеним шумарством постоје и одређени недостаци када је у питању овај ниво инвентуре. Недостатак делимичног премера који се примењује у Србији јесте тај што он припада варијанти независних узорака (свака инвентура има различиту величину, размештај и број примерних површина), чиме је отежано праћење свих промена у шуми насталих између два узастопна премера, односно умањена је контролна улога инвентуре, као битног фактора у процесу планирања. Када је у питању потпуни (тотални) премер, недостатак се огледа у високим трошковима реализације, посебно у условима примене на већим површинама и са периодицитетом дефинисаним дужином уређајних раздобља који се користи у шумарству Србије. Овај недостатак се нарочито испољава у ситуацијама које подразумевају примену Контролног метода на већим површинама. Могуће решење изнетих проблeма када је у питању инвентура у Србији налазило се у перманентној инвентури шума. Еколошки и историјски условљене специфичности наших шума нису пружале могућност једноставног преузимања методологије перманентне инвентуре која се спроводи у некој од европских земљама, већ су налагале дефинисање методологије примерене нашим условима. У том смислу, кроз пројекат број 9, на пилот објекту (ГЈ Тара ) истраживана је минимално потребна густина примерних површина, њихов најповољнији облик и величина, извршена је се невидљива фиксација центара примерних површина, као и њихово осигурање, снимање позиције сваког стабла (азимута и растојања у односу на центар примерне површине), те прикупљање свих релевантних квалитативних и квантитативних информација везаних за станиште, састојину и свако стабло на примерној провршини (пречник, висина, здравствено стање, биолошки положај, технички квалитет, степен оштећености итд.). Након обраде података урађена је детаљна анализа добијених резултата и оцена ефикасности примењене методологије кроз: - утврђивање степена поузданости (тачности) резултата на нивоу газинске класе и целе газдинске јединице у математичко-статистичком смислу, те компарацијом са постојећим, актуелним резултатима добијеним потпуним (тотатлним) премером, - утврђивање улоге перманентне инвентуре (у комбинацији са прецизном евиденцијом газдовања) у условима примене Контролног метода, - утврђивање могућности суспституисања потпуног (тоталног) премера у конкретним и сличним условима, - утврђивање економичности. [11]

17 Хетерогеност шумсих екосистема Србије налаже проверу ове методологије у још неким састојинским условима, различитим у односу на оне који владају у ГЈ Тара. Уколико се и том приликом постогну позитивни ефекти, уследиће имплементација перманентне инвентуре у шумарску праксу Србије. Инвентуром шума прикупља се веома широк спектар информација значајних за различите нивое планирања-од оперативног до стратешког. Међу тим информацијама посебан значај имају кваниттативни подаци које се односе на структурну изграђеност шума, те вредности основних таксациних елемената не јединици површине-број стабала, збир кружних пресека, запремина, запремински прираст итд. За израчунавање запремине постоје бројне методе, али по једноставности примене и тачности резултата које даје истиче се метод запреминских таблица. Стога је овај метод широко распрострањен у нашој шумарској пракси, а интегрисан је и у софтверски пакет Основа који се користи за обраду података терестричке инвентуре шума. Основна претпоставка за примену наведеног метода јесте постојање поузданих и актуелних запреминских таблица за поједине врсте дрвећа. Поузданост запремиснких таблица, поред осталог, зависи и од степена подударности облика стабала на бази којих су оне израђене са обликом стабала којима се одређује запремина. Из овога недвосмислено произилази изузетно јака корелативност запремине и облика стабала. Током времена облик стабла подложан је сталним променама под утицајем измењених станишних и састојинских услова, што доводи до све израженије диспропорције са обликом стабала на основу којих су израђене запреминске таблице и, у крајњој инстанци, до све већих грешака у одређивању запремине по овом методу. Дакле, запреминске таблице немају трајни карактер, већ је сваких година (према новијим научним и стручним сазнањима) нужна њихова провера, актуелизација, а у случају већих одступања и израда нових запреминских таблица. Запреминске таблице за већину врста дрвећа у шумском фонду АП Војводина израђене су пре 30/40 година, тако да њихова примена доводи до све већих грешака у одређивању запремине и запреминског прираста, са негативном рефлексијом на поузданост различитих видова и нивоа планирања. Како би се спречио овај негативни тренд, који би временом био све израженији и са све већим негативним последицама, кроз пројекат број 10 приступило се изради нових запреминских таблица за поједине врсте дрвећа. С обзиром на све већу употребу авио и сателитских снимака у инвентури шума (у најширем смислу даљинске детекције), посебно у инвентури шума вештачког порекла, које у шумском фонду АП Војводина заузимају значајне површине, нужно је израдити и фотограметријске запреминске таблице за поједине врсте дрвећа. Ово тим пре што је тренд употребе савремених технологија у инвентури шума, због своје економичности и све веће поузданости, растући и што у нашој шумарској пракси аерофотограметријске запреминске таблице не постоје. Према дефинисаној динамици, урађене су: - двоулазне запреминске таблице за Делтодине тополе-војводина, - двоулазне запреминске таблице за I-214-Дунавски алувијум-војводина, - двоулазне запреминске таблице за I-214-Савски алувијум-војводина, - двоулазне запреминске таблице за I-214-Алувијум Тисе и Тамиша-Војводина, - двоулазне запреминске таблице за М-1 тополу-војводина. Израђене запреминске таблице омогућиће поузданије одређивање запремине стабала клонских топола на подручју Војводине, са свим позитивним импликацијма на газдовање које из тога произилазе. С обзиром на старост постојећих таблица и динамичке промене облика стабла, у наредном периоду нужно би било приступити [12]

18 изради нових запреминских таблица и за остале врсте дрвећа у шумском фонду Војводине. У оквиру пројекта S2Biom (пројекат број 13) истраживачки рад покрива све аспекте производње, дистрибуције и употребе биомасе на европском, националном, регионалном и локалном нивоу, како би се помогао развој стратегија био-економије. Пројектне активности се спроводе у три појединачне, али снажно међусобно повезане теме: - Тема 1 се фокусира на методологију прикупљања података и процену потенцијала биомасе, на развој и ажурирање база података, као и на дефинисање ефикасних и оптималних логистичких путеве снабдевања, - Тема 2 користи резултатре теме 1 и развија Vision, Strategies and a R&D мапе путева за одрживу испоруку биомасе на локалном, регионалном и европском нивоу, - Тема 3 треба да потврдити сазнања из теме 1 и 2 кроз студије случаја у довољном броју региона Европе. Од Европске биоекономије се очекује да подстиче укупни економски раст и да се позабави значајним друштвеним изазовима са што мање штетног утицаја на животну средину, кроз иновативан, одржив и свеобухватан начин коришћења европских шумских ресурса. Повећање тражње за биомасом и другим добима и услугма од шумских екосистема, захтева промене у политици везаној за шуме на различитим нивоима и у различитим секторима. Сходно томе, стратегије о шумама предвиђају јасне правце и потребу за усклађивањем информација, реалним утврђивањем и праћењем промена стања шумских екосистема. Ослањајући се на научне спзнаје добијене кроз различите пројекте и иницијативе као што су COST E4, 39, 43, USEWOOD, FORSYS, ORCHESTRA, затим ENFIN, EFFIS, SOSIN мреже, FP7 EUFODOS, S2BIOM, INTEGRAL, SIMWOOD и FIRE PARADOX, HORIZON 2020-DIABOLO ( пројекат 14) има за циљ: - јачање методолошког оквира за обезбеђивање јаснијих, прецизнијих, хармонизованих и правовремених информацијама о шумским екоситемима и њиховим променама; - анализу одрживог снабдевања биомасом на основу података националних инвентура шума (НИШ) и у реалном времену праћење поремећаја на шумским екосистемима; - пружање подршке европској шумарској политици, подршке реализацији међународних обавеза у извештавању и подршке шумарској администрацији и субјектима који се баве планирањем примене нове ЕУ методологије информисања о шумама; - подршку иновативном коришћењу постојећих теренских података који се прикупљају и ЕО простоних апликација, заснованих на сателитким системима позиционирања са освртом на INSPIRE и GEOSS иницијативе, као и глобалне мониторинг системе као што су REDD +, FLEGT и UNFF. Специфични циљеви DIABOLO пројекта-7 раднних група: [13]

19 1. идентификација потреба, постојећих недостатака и побољшање протока шумских информација између доносиоца политичких одлука, субјеката који газдују шумама и оних који обезбеђују податке о шумама; 2. развој нових метода и модела усклађивања информација о дрвним залихама, биомаси резервама углељеника на основу теренских података НИШ и података добијених путем даљинске детекције са снимака високе резолуције, као и развој мултидисциплинарних систем за процене стања и промена у европским шумских екосистема; 3. обезбеђивање анализе НИШ као вишенаменског извора података и побољшање доступност и квалитета информација о шума, као и истраживање комбиноване употребе НИШ и просторних податак ради побољшања тренутних метода и улазних информације за припрему индикатора о шумским просторним обрасцима и њиховим променама; 4. побољшање сyстема праћења и надгледања шумских штета (нпр. штета од шумских пожара, олуја, суше, инсеката и сл.), на националном, регионалном и европском нивоу помоћу нових Европских сателитских података (нпр Sentinel 1 и 2 ), чиме се у реалном времену обезбеђују информације о шуми и поремећајима; 5. продубљивање увида у дугорочну одрживост снабдевања биомасом и компромисима између снабдевања биомасе и других производа и услуга коришћењем Европских Шумарских Динамичних Модела (EFDM) у различитим европским земљама са везом према глобално тржишту и модел равнотеже (GLOBIOM); 6. повећање утицаја пројекта на циљне групе и актере кроз ширење резултата, нпр. методологије доступне за крајње кориснике из ВП1, ВП3, ВП4 и ВП5, кроз регионалне радионице и међународне саветодавне групе на високом нивоу; 7. спровођење и одржавање ефикасне управљачке структуре пројекта, укључујући управљање финансијама, координацију рада, времена и доприноса партнера, како би се осигурало интеракције између радних група Анализа пројеката и студија сарадње са привредом Сви стручни пројекти (бр ој 1-27, изузев броја 26) у којима је кандидат учествовао у досадашњем периоду представљају имплементацију научних сазнања из бројних шумарских дисциплина, посебно оних које припадају ужој научној области Планирање газдовања шумама у стратешко и оперативно планирање у шумарству, у чему се огледа њихова изузетна апликативна вредност. Структура ових пројеката која обухвата приказе стања шума, ефекте досадашњих газдинских третмана, циљеве газдовања, мере и смернице за њихову реализацију, као и економско финансијске анализе, упућује на изузетну сложеност, мултидисциплинарност и захтевност реализације ових пројеката. Истовремено, они представљају и планска документа различитог нивоа важности по којима се газдује шумама, што одговорност пројектаната подиже на изузетно висок ново. Пројекат број 26 идентичан је научном пројекту број 10, али због извора финансирања нема карактер научни. [14]

20 7. ОСТАЛЕ РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ Када су у питању остале активности кандидата од значаја за овај Конкурс, напомињемо следеће: - Дамјан Пантић је званични представник Србије у ENFIN - Европској мрежи националних инвнетура шума (European National Forest Inventory Network), - Члан је тима за хармонизацију националних инвентура шума земаља Европе (COST ACTION FP1001. WG1. SWG1. definition), - Члан је IUFRO организације, - Члан је Удружења шумарских инжењера и техничара Србије, - Био је члан тима за методолошко дефинисање, практичну реализацију, обраду података, анализу и публиковања резултата прве Националне инвентуре шума Србије, - Шеф је Катедре Планирање газдовања шумама од године. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ Универзитетску каријеру кандидата др Дамјана Пантића, ванредног професора Шумарског факултета у Београду карактеришу значајни научни, стручни и педагошки резултати. У досадашњем периоду он се интензивно бавио проблематиком везаном за Инвентуру шума, пре свега развојем нових метода инвентуре, имплементацијом аерофотограметрије и даљинске детекције у инвентуру шума и стандардизацијом и храмонизацијом инвентуре шума на регионалном и глобалном нивоу. Значајне резултате остварио је и у проучавању разнодобних шумских система, њихове структурне изграђености, производности и динамике. Осим теоријских истраживања, кандидат је интензиовно радио и на примени нових сазнања из наведених области у шумарску праксу, пре свега у Планирања газдовања шумама. Резултат оваквог научног и стручног рада кандидата јесте 123 објављене референце, са са укупним индикатором научне компетентности М = 150,5 до избора у звање ванредног професора М = 97,5, а након избора у звање ванредног професора М = 53,0. Изузетан је и рад у настави др Дамјана Пантића, ванредног професора, као и његов рад на стварању и развоју наставно-научног подмлатка. Кандидат предаје на свим нивоима студија, а допринео је акредитацији и развоју нових предмета на Шумарском факултету у Београду, релевантних за научну област за коју се бира. Гостујући је професор на Шумарском факултету Универзитета у Бања Луци. На анонимним студентским анкетама његов рад у настави оцењен је одличном оценом (прсечна оцена 4,60). Као члан Комисије или као ментор, учествовао је у изради и одбрани 33 дипломска рада, 6 магистарских радова, 22 мастер рада и 2 докторске дисертације. Тренутно је ментор на 3 докторске дисертације и већем броју мастер радова. На основу свега изнетог, мишљења смо да кандидат др Дамјан Пантић, ванредни професор испуњава све услове предвиђене Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Београду и Статутом Шумарског факултета за избор у звање редовног професора. Стога са задовољством предлажемо Изборном већу Универзитета у Београду-Шумрског факултета да др Дамјана Пантића, ванредног професора [15]

21 изабере у звање РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област Планирање газдовања шумама, за рад са пуним радним временом на неодређено време. Београд, год. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: 1. др Милан Медаревић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета 2. др Слободанка Митровић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета 3. др Станиша Банковић, редовни професор Универзитета у Београду-Шумарског факултета, у пензији [16]

22 Прилог 1. КОМИСИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ДИПЛОМСКИХ, МАГИСТАРСКИХ И МАСТЕР РАДОВА И ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА Дипломски радови ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА 1. Караћ Б. (1995): Сагласје планова и реализацијекао као основне претпоставке квалитета планирања 2. Стоисављевић Ж (1996): Структурне и производне карактеристике вештачки подигнутих састојина у заштитној шуми ауто-пута Београд-Шид 3. Михајловић Г. (1997): Одређивање бонитета и капацитета ловишта Срем-Мачва за зеца, фазана ипољску јаребицу 4. Милошевић С. (1997): Стање и проблеми газдовања буковим шумама у ШУ. Параћин 5. Илић Ч. (1997): Ефекти орканског ветра у ГЈ. Ворово-Липовица-Шидско церје 6. Чокић Д. (1998): Стање шума у ГЈ. Азањска Алија и утицај на планирање газдовања у периоду год. 7. Матовић А. (2001): Стање шума на нивоу ШУ. П ријепоље, проблеми и циљеви газдовања 8. Ивановић И (2001): Преглед стања шума по уређајним периодима за ГЈ. Стара планина 2-Топли до 9. Минић М (2001): Стање шумског фонда на територији ШУ. Ердевик, проблеми и циљеви газдовања 10. Марић М (2002): Стање шумског фонда на територији ШУ. Девићи, проблеми и циљеви газдовња 11. Васиљевић Ј. (2002): Извођачки план газдовања шумама за одељење 6 ГЈ. Звездара 12. Јанић П. (2003): Извођачки план газдовања шумама за одељење 1 парк шуме Милићево брдо 13. Кнежевић Б. (2003): Стање шума јеле, смрче и букве у НП. Тара 14. Алагић А. (2006): Веза посебне основе газдовања шумама и годишњег извођачког плана на примеру ГЈ. Голо брдо-пнор 15. Смиљанић И. (2006): Планско и одрживо коришћење шума у односу на европске критеријуме и индикаторе у ШГ. Банат-Панчево 16. Радосављњвић С. (2006): Стање шума у ГЈ. Шљивовица, анализа стања у два одељења и планирање радова у њима 17. Станић М. (2006): Стање шума, проблеми, циљеви и мере за остваривање циљева газдовања шумама у ГЈ. сsпецијални природни резерват Делиблатски песак [17]

23 18. Караклић Д. (2006): Стање шума, проблеми и циљеви газдовања у ГЈ. Црни врх 19. Арсић М. (2006): Стање, проблеми и циљеви газдовања шумама у ГЈ. Чортановачка шума-хопово-велика ремета 20. Стокић А. (2006): Веза посебне основе газдовања и извођачког плана за ГЈ. Десна река год. 21. Милинковић А. (2006): Стање шума, мере, циљеви и проблеми газдовања у ГЈ. Грабовачко-Витојевачко острво-витојевачки атар 22. Стојадиновић Т. (2007): Структурне и производне карактеристике пребирних састојина на Тари 23. Аксентијевић Ј. (2007): Структурно-производне карактеристике вештачки подигнутих састојина црвеног храста и липе на Кошутњаку 24. Ђорђевић Ј. (2007): Стање шума Великог ратног острва 25. Николић Б. (2007): Веза посебне основе планирања газдовања шумама и годишњег извођачког плана на примеру ГЈ. Јелова гора 26. Марковић С. (2007): Веза посебне основе планбирања газдовања шумама и годишњег извођачког плана на примеру ГЈ. Поблачница 27. Елезовић М. (2007): Стање и промене стања шума у ГЈ. Врдник- Моринтово Саковић Д. (2008): Заштићена природна добра и споменици природе НП. Тара 29. Рајковић М. (2008): Стање борових шума у НП. Тара с аспекта планирања газдовања шумама 30. Мићић Д. (2008): Стање шума у ГЈ. Гобељска река с посебним освртом на смрчево-букове-јелове шуме 31. Лаловић М. (2009): Стање шума и извођачки план газдовања шумама за одељења 9 и 10 у ГЈ Шуме око двора на Дедињу 32. Ћосић Б. (2009): Стање шума, проблеми и циљеви газдовања шумама у ГЈ Чезава 33. Томић С. (2009): Стање шума, проблеми и циљеви газдовања шумама у ГЈ Шуме око двора на Дедињу Магистарски радови ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА 1. Злокапа Б. (2005) : Информације, квалитет и врсте, као основ за израду планова газдовања 2. Чуковић Д. (2005): Избор оптималног метода уређајне (састојинске) инвентуре у разнодобним и пребирним шумама Републике Српске 3. Обрадовић С. (2007): Актуелности и ефекти примене гочке варијанте Контролног метода у националном парку Тара [18]

24 НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА 4. Књегинић И (2010): Еколошко-производне и структурне карактеристике мешовитих шума букве и јеле на Козари 5. Лучић Р. (2012): Структурно-производне карсктеристике шума прашумског порекла у НП Сутјеска 6. Радаковић Н. (2014): Радијални прираст храста китњака и његова зависност од температуре ваздуха и количине падавина на подручју НП Ђердап Мастер радови НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА 1. Пуђа В. (2010): Нормално стање у мешовитим шумама јеле, смрче и букве на Дрварско-Петровачком шумском подручју 2. Борота Д. (2010): Даљинска детекција и аерофотограметрија, основни принципи и могућности примене у инвентури шума Србије 3. Кантар Б. (2011): Методски приступ при изради стратешког плана за Козарачко шумско подручје 4. Васић В. (2011): Сертификација и сертификациони процес као допринос одрживом управљању шумама 5. Трајковић П. (2011): Стање, проблеми и стратешки циљеви газдовања буковим шумама у Јабланичком шумском подручју 6. Баковић З. (2011): Системи газдовања шумама у Републици Србији на примеру Топличког шумског подручја и нужност промена 7. Смиљанић М. (2011): Стгруктура мешовитих састојина букве и племенитих лишћара на подручју Гучева 8. Поповић Т. (2012): Полифункционално коришћење шума Шумадијског шумског подручја 9. Прокић С. (2012): Развој еколошких мрежа у Србији у контексту обезбеђивања одрживог просторног развоја 10. Јањатовић Ж. (2012): Моделовање изграђености крошњи белог јасена (Fraxinus excelsior L) 11. Секулић Д. (2012): Приступ планском коришћењу шума у залеђу изворишта Тишћа 12. Милентијевић М. (2013): Планирање газдовања шумама у приватном власништву 13. Стојковић Н. (2013): Могућност примене делимићног премера у структурно хетерогеним састојинама 14. Малешевић Б. (2013): Структурне и производне карактеристике мешовитих шума лишћара и четинара на подручју ШУ Голијска Река 15. Филиповић Ђ. (2013): Методски приступ плану пошумљавања општине Сурчин [19]