ИНДЕКС ОСНОВНИХ ПОЈМОВА

Transcription

1 аглутинини акутан алергија амфитриха анаболизам анаеробан анатоксин анафилаксија антибиотик антиген антиметаболит антисептик антисерум антитоксин апсцес артропод асептичан атенуација ИНДЕКС ОСНОВНИХ ПОЈМОВА антитијела која могу изазвати аглутинацију са кратким трајањем реакција преосјетљивости на дејства антигена који посједује по једну флагелу на сваком полу ћелије метаболички процес који доводи до синтезе ћелијског материјала који расте само у одсуству кисеоника токсин измијењен хемијским и термичким агенсима који је изгубио токсичност а сачувао антигенске карактеристике стање преосјетљивости на један антиген настало као последица ослобађања и дјеловања вазоактивних амина супстанција коју продукују микроорганизми и која је способна да инхибише раст или убије друге микроорганизме страна супстанција способна да, унета у организам, изазове имуни одговор молекул који посједује велику физичко хемијску сличност са супстанцијом која нормално учествује у физиолошким реакцијама супстанција која се може примијенити на доступним ткивима живих организама, која је способна да инхибише раст бактерија серум који садржи антитијела на одређени антиген специфична антитијела способна да неутралишу биолошке ефекте егзотоксина настала као последица имуног одговора на токсин или анатоксин локализована, ограничена накупина гноја зглавкар ослобађен свих живих микроорганизама смањење вирулентности микроорганизама (као код неких вакцина) тип алергије у којој постоји урођена склоност ка формирању антитијела класе IgE атонијска алергија (болест) Аустралија антиген антиген који се јавља код вирусног запаљења јетре типа В; први пут откривен код једног аустралијског домороца, одакле потиче име аутоимуно обољење болест код које долази до разарања сопственог ткива као последица имуног одговора на сопствене измијењене антигене аутолиза стварање ћелијског материјала као последица дејства ензима исте ћелије ослобођених смрћу ћелије аутотрофан организам који ствара енергију оксидацијом неорганских састојака В - ћелије популација лимфоцита која директно учествује у

2 хуморалном имуом одговору - синтези антитијела; садржи ћелије које синтетишу антитијела (плазма ћелије) и њихове претходнике бактеријемија присуство бактерија у крвотоку бактериофаг бактеријски вирус; вирус који живи у бактеријама бактериостатик агенс који инхибира раст бактерија бактерицидан агенс који убија бактерије бацил бактерија штапићастог облика биосинтеза стварање нових хемијских једињења «buster» доза количина имуногена дата извјесно вријеме после прве имунизације ради појачања имуног одговора вакцина суспензија микроорганизама, обично убијених или атенуисаних, која се користи за имунизацију вегетативан облик микроорганизама при коме долази до њиховог размножавања (насупрот спорогеном облику) вектор преносилац микроорганизама венеричан који се преноси сексуалним контактом виремија присуство вируса у крвотоку вирион комплетна вирусна партикула вироид инфективни дио вируса који се састоји од нуклеинске киселине без протеина капсида вируленција релативан степен патогености гамаглобулини протеини крвне плазме који имају и функције антитијела Гварнијеријева ацидофилна телашца у епидермалним ћелијама телашца инфицираним вирусом великих богиња геном свеукупан комплекс наследних фактора генотип генетска конституција једног организма гермицид физички агенс који уништава патогене микроорганизме глобулин класа протеина крвне плазме гранулом туморозна маса ожиљног ткива која садржи фибриобласте и настаје као последица хроничног запаљења гума гранулом који се јавља у трећем стадијуму сифилиса денатурација процес при коме макромолекули губе своју конфигурацију и често своју биолошку активност десензибилизација процес при коме се смањује осјетљивост организма на неки агенс детерминантна група хемијска група у молекулу антигена која специфично реагује са одговарајућим антитијелима детерџент синтетички агенс за чишћење и дезинфекцију Ди-те-пер вакцина вакцина која садржи токсоиде дифтерије, тетануса и мртве бациле пертусиса дифтероиди бацили који личе на бацил дифтерије егзоензим ензим излучен од ћелије чија је активност везана за екстрацелуларне процесе егзотоксин токсин створен у ћелији и излучен у околну средину

3 ексудат течност и ћелије које су изашле из крвних судова ендемски трајно присутан у једном подручју или средини ендоензим ензим који продукују ћелије и који је везан за интраћелијске процесе ендоспора спора која се јавља у ћелији ендотоксин токсин добијен из зида грам-негативних бактерија ентеротоксин токсин који доводи до гастроинтестиналних (стомачних) поремећаја епидемија настанак болести која обухвата велики број људи истовремено епидемиологија наука која се бави истраживањима учесталости, преношења и начина спречавања болести енизом дио DNK који може бити посебан дио у ћелији или може бити садржан у хромозому етиологија изучавање узрока болести еукариотски од ћелија у којима је једарни материјал омеђен посебном опном запаљење (инфламација) неспецифични одговор на различите агенсе (хемијске, физичке, микробске и антигенске) који се карактерисше болом, црвенилом, отоком, повишеном температуром и оштећењем функције зооноза болест животиња која се може пренијети на човјека иктерос жутица; појава веће количине жучних пигмената у крви и ткивима која доводи до жуте боје коже имуноген супстанција која доводи до имуног одговора; појаве специфичних антитијела или појаве ефекторних Т - лимфоцита имуноглобулини имуност посредована ћелијама (ћелијска имуност) имуносупресиван in vivo in vitro инклузионо тијело интерферон интрадермално капсид капсомера капсула каријес протеини серума који имају својства антитијела стечена имуност код које Т - лимфоцити играју битну улогу; одговорна за отпорност на нек емикроорганизме, нека аутоимуна обољења и неке типове алергија који инхибира нормалан имуни одговор неког организма у телу, у природним условима организма ван тела, у вјештачким условима агрегат који се јавља у ћелији у одговору на неке вирусне инфекције класа бјеланчевина коју продукују ћелије кичмењака у одговору на вирусе, ендотоксине и неке хемијске агенсе и чија је најважнија особина антивирусна активност у кожи протеински омотач вируса агрегати полипептида од којих је формиран вирусни капсид омотач који обавија неке бактерије болест калцификованих ткива зуба; зубни квар

4 катаболизам метаболички процес при коем се разграђују хранљиве материје ради ослобађања енергије казеозна некроза тип некрозе ткива код које измијењено ткиво личи на сирасту масу кератитис запаљење рожњаче кетгут хируршки конац који се лако ресорбује, а добија се од осушеног танког цријева козе или овце клицоноша домаћин који је заражен неким инфективним агенсом, који може пренијети тај агенс на друге а да при том сам не показује клиничке знаке болести к.лон група идентичних организама или ћелија насталих од једног организма или ћелије коензим термостабилан, у води растворљив, неспецифичан дио неког ензима кокобацили прелазни облици између кока и бацила колонија униформна маса бактерија настала од једне бактеријске ћелије растом на чврстој подлози коменсализам вид односа између организама различитих животињских вртса при којој ни једна не трпи штету комплемент систем серумских протеина битан за многе механизме неспецифичне одбране и имуног одговора конидиа асексуалан облик гљивичне споре настао на специјалним мицелијалним гранама које се зову конидофоре конституивни ензим ензим који ћелија продукује у било којим условима околине конјугација процес при коме се генетска информација преноси из једне у другу бактеријску ћелију култура популација микроорганизама или ћелија која расте у хранљивом медијуму Купферове ћелије макрофаги у синусима јетре латенција стање неактивности, скривеност лизозом ћелијска органел акоја садржи хидролитичке ензиме који се заједнички називају киселе хидролазе лизозим ензим који разграђује муреин, компоненту ћелијског зида лимфокин супстанција коју продукују Т - лимфоцити и која је значајна за настанак реакције касне преосјетљивости лимфоцит ћелија бијеле крвне лозе, без цитоплазматских гранула, које имају битну улогу у имунолошким реакцијама лиофилизација исушивање смрзавањем L - форме бактерије са дефектним ћелијским зидом макрфаг велика мононуклеарна ћелија која има способност фагоцитозе и припада ретикулоендотелијалном систему метаболизам укупне физичке и хемијске промјене које седешавају у ћелији и које су одговорне за интегритет ћелије мезозом везикле у ћелији које се састоје од дијела зида бактеријске

5 ћелије микроаерофили микроорганизми који могу да расту и у мањим концентрацијама кисеоника монотриха која има једну флагелу моноцит претходник макрофага који циркулише крвљу морфолошки који се односи на облик и грађу мутаген супстанција која повећава број мутација у једном организму мутација процес при коме долази до структуралних промјена гена Негријева телашца инклузије које се налазе у ћелијама мозга инфициране вирусом бјеснила некроза трајне тешк епромјене у грађи ћелије или ткива које су праћене престанком њиховог функционисања неонаталан који се дешава у току првих дана или недеља по рођењу нуклеокапсид једница структуре вируса која се састоји од протеинског омотача (капсида) и никлеинске киселине омотач (енвелоп) опна настала из ћелије домаћина, која садржи антигене специфичне за вирус и која је стечена у току сазревања вируса онкогени који изазива настанак тумора опортунисти микроорганизми способни да изазову инфекцију само под врло повољним условима опсонини антитијела која поспешују фагоцитозу папула мала, чвртса, ограничена промјена на кожи паразит организам који живи на рачун другог живог организма (домаћина) пастеризација процес при коме су течности грејане испод температуре кључања и који убија вегетативне облике микроорганизма патоген способан да изазове болест перитриха који посједује флагеле по целој површини пиноцитоза процес уношења течности у ћелију пиоген који ствара гној Плазма- ћелија ћелија која продукује антитијела плеоморфизам подлога полипептид полисахарид преципитини протопласт реагини регулаторни гени посједовање више од једног облика хранилиште; скуп супстанција који садржи хранљиве материје неопходне за раст микроорганизама или другох ћелија низ аминокиселина везаних пептидним везама угљени хидрад антитијела која изазивају преципитацију жива бактерија без ћелијског зида антитијела класе IgE, битна за настанак анафилаксије и атонијских болести генетска једница на хромозому која контролише синтезу репресорног протеина

6 респирација рибозоми сапрофити секреторни IgА дисање; процес при коме се ослобађа енергија из хранљивих материја рибонуклеопротеинске партикуле које се налазе у ћелијској цитоплазми и које учествују у синтези протеина организми који се хране остацима угинулих организама класа имуноглобулина која се налази у секретима епителијалних површина, као што је пљувачка сепса болесно стање које је проузроковано дјеловањем различитих бактерија или њихових токсина у крви и ткивима септикемија серологија серотип серум синдром спора стерилизација стрептолизини суперинфекција супстрат сферопласт тератоген термолабилан термофили титар токсемија токсоид трансдукција транскрипција трансформација (генетска) Т - ћелија туберкулин стање у коме се микроорганизми размножавају у крвотоку испитивање реакција антитијела и антигена у условима in vitro карактеристика микроорганизма заснована на његовим антигенима по којој се разликује од других микроорганизама исте врсте бистри дио крви из кога су издвојени фактори коагулације група симптома који карактеришу болест отпорна форма бактерије настала из вегетативне ћелије процес који уништава све живе микроорганизме хемолизини које продукују стрептококе инфекција која се догоди већ зараженом организму материјал на који делуеј специфични ензим бактерија са дефектним ћелијским зидом која је задржала дио материјала ћелијског зида способан да изазове ненормалан развој и појаву урођених аномалија осјетљив на топлоту микроорганизми који расту на температурама између 45о и 70оС концентрација антитијела или неког другог агенса у некој течности присуство бактеријских токсина у крви модификован егзотоксин коем је уништена токсичност, а очуване антигенске карактеристике прелазак бактеријске генетске информације са једне ћелиеј на другу посредством вируса формирање информационе RNK са DNK модела процес у коме је генетска конституција ћелија измијењена уношењем слободне DNK из околине лимфоцит који у процесу сазревања мора да прође кроз тимус и који учествује у реакцијама ћелијске имуности и као помоћна ћелија у хуморалном одговору на неке антигене бјеланчевине изоловане из бацила туберкулозе

7 тумор новоизрасло ткиво у коме је умножавање ћелија неконтролисано улцер ограничено запаљење епитела које се карактерише некрозом уртикарија копривњача; реакција на кожи која се карактерише пликовима фагозом ћелијска вакуола која садржи фагоцитарни материјал фагоцитоза процес уношења страних честица у ћелију - фагоцит факултативни анаероби организми који се најбоље размножавају у одсуству кисеоника, али могу да опстану и у аеробним условима фактор инхибиције миграције лимфокин који задржава макрофаге на мјесту дјеловања антигена ферментација метаболички процес у одсуству кисеоника фенотип видљиве особине једног организма фимбрије кончасти продужеци који се налазе на површини неких бактерија флагела кончасти продужетак ћелије који помаже њеном кретању флора присутни микроорганизми у једној средини (цријево, вагина, уста) фотосинтеза претварање свјетлости у енергију фунгицид агенс који уништава гљиве фурункул локализовани апсцес настао као последица запаљења фоликула длаке хапен некомплетан антиген; дио антигена који нема способност да убризган у организам изазове настанак специфичних антитијела, али се може везати за већ створена антитијела хемаглутинација слепљивање еритроцита хемолизин агенс који може изазвати лизу еритроцита хемотаксија феномен накупљања леукоцита у одговору на агенсе који се ослобађају на мјесту запаљењске реакције хемиотерапија лијечење болести медикаментима хетеротроф организам коме су неопходне органске материје за енергију и биосинтезу хидролазе хистамин хроматин хромозом целулитис цитопатогени цитопатогени ефекат група ензима који катализирају процес хидролизе физиолошки активна супстанција коју луче неке ћелије (базофилни леукоцити и мастоцити) и која утиче на пропустљивост капилара и контракције глатке мускулатуре мрежа дезоксирибонуклеинских влакана која имају изглед посебне органеле у ћелији маса DNK штапићастог изгледа која је носилац наследних особина дифузна инфламација везивног ткива који се одликују настанком патолошких промјена у ћелији морфолошка промјена ћелија под дејством вируса

8 шанкр дефект коже или слузокоже који настаје као последица примарне промјене у полним и другим органима (луес, туберкулоза, меки шанкр итд.) КЛИНИЧКА МИКРОБИОЛОГИЈА Доц.др Драго Н. Недић Према дефиницији, микробиологија је наука која изучава микроорганизме. Притом обухвата све аспекте укључености микроорганизама у природне токове свијета око нас. Један од људима најзанимљивијих и најбитнијих аспеката микробиологије је узрочна повезаност микроорганизама с низом болести код људи. Наведена чињеница издвојила је из склопа микробиолошких наука посебну дисциплину која се бави изучавањем микроорганизама узрочника болести медицинску микробиологију која се из строго лабораторијске специјалности током времена развила у клиничку микробиологију, грану која подразумијева укључивање специјалиста, клиничких микробиолога, као и различитих профила (бактериолога, вирусолога, миколога, паразитолога) у свакодневну клиничку праксу. Микробиологија узрочника заразних болести код људи, интензивно се развијала задњих 150 година. Свима нама добро су позната имена Louisa Pasteura, Roberta Kocha и низа других великана који су својим открићима из области микробиологије задужили и микробиолошку науку и медицину у цјелости, а слободно можемо рећи и цијело човјечанство. Не заборавимо узрочнике колере, туберкулозе, дјечје парализе и грипе који су донедавно битно утицали на оболијевање и смртност укупне свјетске популације. Захваљујући открићима из подручја микробиологије, нађене су ефикасне мјере за лијечење и превенцију тих болести. Епохалним можемо сматрати и откриће антибиотика, што је омогућило лијечење низа дотад врло озбиљних бактеријских инфекција. Сличних примјера има и у новијој историји. Подсјетимо се открића: - вируса хумане имуно дефицијенције, - открића узрочне повезаности бактерија врсте Helicobacter pylori с улкусном болешћу, те - хепатитис Ц вируса. До свих тих открића и низа других, дошло је током задњих деценија 20. вијека, захваљујући развоју и примјени савремених лабораторијских техника како у

9 истраживачком раду, тако и у свакодневној уобичајеној лабораторијској дијагностици. Предмет изучавања клиничке микробиологије су сви биолошки агенси који могу утицати на људско здравље, а задатак те области науке је: етиолошка дијагностика заразних болести, те праћење специфичности узрочника, укључујући испитивање и праћење антимикробне осјетљивости, што има кључну важност за успјешно лијечење низа клиничких случајева. Уз тај основни задатак: клиничка микробиологија унапређује лабораторијску дијагностику кроз развој и примјену савремених дијагностичких поступака. Због тога клинички микробиолози колегама осталих специјалности олакшавају интерпретацију добијених лабораторијских налаза, те тако помажу у одабиру оптималних дијагностичких, профилактичких и терапијских поступака за добробит болесника. С обзиром на то да још увијек има много непознаница везаних уз узрочнопосљедично дјеловање микроорганизама на развој и ток оболијевања људи, микробиологија се развија у више научно-стручних дисциплина. Клиничка микробиологија (грана микробиологије) је задњих година доживјела велики напредак. Суштина клиничке микробиологије није једино лабораторијска дијагностика одређених микроорганизама, него су то стручно и научно заснована мишљења и савјети везани уз лијечење ради добробити болесника. Акценат је управо на оном дијелу клиничке микробиологије који има јасну практичну примјену, а то је помоћ у одабиру циљаног лијечења с обзиром на отпорност бактерија на антибиотике Неке од области у предмету Клиничка микробиологија: Микроорганизми (бактерије, гљивице, вируси и паразити) узрочници инфекција пробавног, дисајног, централног нервног и полно-уринарног система, као и конгениталних инфекција (трансплацентарно пренесена вирусна или бактеријска инфекција) Интрахоспиталне инфекције Примарно стерилни клинички материјали: крв, цереброспинални ликвор, урин и пунктати

10 Примарно нестерилни клинички материјали: брисеви коже и слузнице, столица Антимикробна средства Методе директног и индиректног доказивања микроорганизама и њихова примјена у клиничкој микробиологији Молекуларне методе дијагностике у микробиологији Примјер: Микробиолошка дијагностика туберкулозе -Узрочници туберкулозе -Патогенеза инфекције -Епидемиологија (пријава заразне болести) -Програми за сузбијање туберкулозе: поступање с породичним контактима, превенција -Организација лабораторија за дијагностику туберкулозе -Дијагностичке методе -Микробиолошка дијагностика: узорковање, складиштење, чување и транспорт узорака; обрада узорка; микроскопски преглед узорка; узгој узрочника на чврстим хранљивим подлогама; испитивање осјетљивости изолованог соја на антитуберкулотике; култивација на течним хранљивим подлогама (MGITMycobacteria Growth Indicator Tube) -Молекуларне методе у дијагностици туберкулозе -Специфичности у дијагностици туберкулозе код дјеце -Дијагностика ванплућне туберкулозе -Микробиолошки поступци у детекцији осталих микобактерија Клиничка микробиологија обухвата испитивање из области: - бактериологије - серологије - паразитологије са микологијом Обим клиничке микробиологије: - Бактериолошки преглед: све врста брисева, секрета, екстрата, пунктата, трансудата, ексудата, крви, фецеса и урина на микроаерофилне бактерије, - Утврђивање осјетљивости на антимикробне лијекове - Утврђивање осјетљивости на антимикробне лијекове; антибиограм - Прелиминарну дијагностику туберколозе - Дијагностика бактериолошког клицоноштва у брисевима грла и носа - Паразитолошки преглед: фецеса, перианалног отиска и паразитолошко клицоноштво на протозое и хелминте

11 - Миколошки преглед: коже, слузница, длаке и фецеса на дерматофите и кваснице Имунолошки преглед серума на антитијела/антигене вируса и бактерија. Обрада хуманих узорака - бактериолошка испитивања врши се: морфолошки, културелно, биохемијски и серолошки, класичним и специфичним методама. Обрада хуманог серума - серолошка испитивања врши се: - хемаглутинационим методама (Paul-Buwnel-ова реакција, TPHA) - аглутинационим методама (Vidal-ова и Wright-ова реакција) - Елиза - имунофлуоргесцентним техникама (Elfa метода) (HIV и HBsAg) - Латекс методама (ASTO, CRP, RF) Препоручена литература за Микробиологију и паразитологију: -Доц.др Драго Н. Недић: Предавања Микробиологија са паразитологијом (материјал сачињен од дијела доступне литературе), -Богдан Каракашевић: Микробиологија и паразитологија. Медицинска књига, Београд-Загреб, Jensen M., Marcus, Wright N., Donald: Intoduction to Medical Microbiology. Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, Mc Adam P.W.J., Keith: New Strategies in Parasitology. Churchill Livingstone. London J.Begovac, D.Božinović, M.Lisić, B.Baršić, S.Schönwald: INFEKTOLOGIJA, Profil Клиничка микробиологија и паразитологија, скрипта, Медицински факултет, Загреб, Препоручују се сви радни практикуми из микробиологије и паразитологије -На многа питања се могу наћи одговори на Интернету, постављањем одређених питања преко претраживача и посјетом страницама које нуде стручну литературу. ТЕМЕ ЗА СЕМИНАРСКЕ РАДОВЕ 1. Лабораторијска дијагностика вирусних болести. 2. Респираторне инфекције узроковане вирусима. 3. Вирусне инфекције пробавног система. 4. Серолошке претраге у клиничкој дијагностици (бактериологија + вирусологија) 5. Инфективна мононуклеоза болест пољупца (изазива Epštajn-Bar вирус) 6. Антибиотици. 7. Вирусне инфекције ЦНС-а, бјеснило. 8. Основе молекуларне микробиологије. 9. Болничке инфекције. 10. Дијагностика бактеријских инфекција ЦНС- а. 11. Дијагностика бактеријемије и ендокардитиса. 12. Дијагностика бактеријских инфекција дисајног система укључујући туберкулозу. 13. Дијагностика бактеријских инфекција гастроинтестиналног система.

12 14. H. pylori. 15. Дијагностика урогениталних и других полно преносивих инфекције. 16. Дијагностика паразитарних и гљивичних инфекција (укључујући тропске паразитозе). 17. Дијагностика инфекција у имунокомпромитованих болесника. 18. Вируси који се преносе крвљу. КОНАТАЛНЕ И НЕОНАТАЛНЕ БОЛЕСТИ УРОГЕНИТАЛНЕ ИНФЕКЦИЈЕ ПНЕУМОНИЈЕ ТРОПСКЕ БОЛЕСТИ ИНФЕКЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА, БОТУЛИЗАМ ХИТНА СТАЊА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ