Септориозна пегавости листа (Septoria tritici) пшенице на локалитету Богатић током године

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за фитомедицину и заштиту животне средине Кандидат Драгољуб Лазић Ментор Проф. др Стеван Маширевић Септориозна пегавости листа (Septoria tritici) пшенице на локалитету Богатић током године Мастер рад Нови Сад, 2014

2 Срдачно се захваљујем ментору проф. др Стевану Маширевићу на интересовању, помоћи и корисним саветима датим при изради мастер рада. Велику захвалност дугујем др Радивоју Јевтићу на несебичној подршци као и на знању да је у сваком тренутку био доступан за све моје недоумице. И, на крају, бих се захвалио свима који су ми помогли у току мастер студија и при изради мастер рада. Драгољуб Лазић

3 КОМИСИЈА ЗА ОДБРАНУ И ОЦЕНУ МАСТЕР РАДА: Др Стеван Маширевић, редовни професор Научна област фитопатологија Пољопривредни факултет, Нови Сад Ментор Др Ференц Баги, ванредни професор Научна област фитопатологија Пољопривредни факултет, Нови Сад Председник Др Бранко Маринковић, редовни професор Научна област ратарство Пољопривредни факултет, Нови Сад Члан

4 С А Д Р Ж А Ј РЕЗИМЕ 1 SUMMARY 3 УВОД 5 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ 7 СИВА ПЕГАВОСТ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ 7 Распрострањеност и економски значај гљиве 8 Симптоми болести 9 Особине патогена 11 Циклус развоја 11 Отпорност 12 ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА 13 МАТРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 14 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 18 ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ЛИСТУ ЗАСТАВИЧАРУ (З) 19 ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ПРВОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-1) 21 ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ДРУГОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-2) 23 УКУПНА ЗАРАЖЕНОСТ ИСПИТИВАНИХ СОРТИ 25

5 ЗАКЉУЧАК 26 ПРИЛОЗИ 28 ЛИТЕРАТУРА 46

6 Драгољуб Лазић Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Испитивана је отпорност 10 сорти пшенице Института за ратарство и повртарство, из Новог Сада које су условно подељене у две групе. У првој су сорте раширене у производњи: Рапсодија, НС 40 С и Симонида, а у другој новопризнате које тек треба да нађу своје место у производњи: НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС Наталија, НС Арабеска, НС Гора и НС Авангарда. Оглед је постављен током производне 2011/12. године у локалитету Богатић. Свака од испитиваних сорти засејана је на површини од 0,5ха. Степен заражености сорти у пољу вршен је визуелно. На свакој сорти обележено је осам места дијагонално на растојању од 10м не рачунајући рубне делове парцеле. Површина обележеног места била је 1м 2. Са сваког обележеног места узето је 10 случајно одабраних биљака по дијагонали, што чини 80 биљака по сорти. Интензитет заразе на заставичару и два листа испод заставичара оцењен је процентуално. Подаци су обрађени применом непараметријским Kruskal-Wallis тестом вишеструких поређења у статистичком програму R (R Developmental team, 2013) и (Statistica 10). Статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорте Рапсодија и НС 40С, као и између сорте Симонида и НС Дика. Између сорти НС Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС Илина, нису установљене статистички значајне разлике. Најмањи интензитет заразе био је на листу заставичару (З) ранг 1,47, затим на првом листу после заставичара (З-1) ранг 18,5, а на другом листу после заставичара (З- 2) ранг је био 33,9. 1

7 Драгољуб Лазић Мастер рад Резиме Најмањи проценат смањења активне лисне површине горња три листа имају новостворене сорте НС Дика и НС Илина. Кључне речи: пшеница, Septoria tritici, интензитет заразе, пољска отпорност 2

8 Драгољуб Лазић Мастер рад Резиме SUMMARY The resistance of ten varieties of wheat conditionally divided into two groups, from the Institute for Agriculture and Gardening Novi Sad has been examined. The first group consists of the varieties already widely represented in the production- Rapsodija, NS 40 and Simonida while the second group consists of newly recognized varieties still to find their place in the production- NS Dika, NS Ilina, NS Futura, NS Natalija, NS Arabeska, NS Gora and NS Avangarda. The experiment was performed during the production of 2011/12. on the site of Bogatic. Each of the examined variety was sown on the area of 0,5 hectares. The degree of the contagion in the field was visually surveyed. On each variety of the wheat eight spots were marked diagonally,at the distance of 10 metres apart,borders of the plot excluded. The area of each marked spot was 1 square metre. From each marked spot ten randomly selected plants were picked diagonally, 80 plants in total. The intensity of contagion on the flag leaf and two leaves below it was assessed in percentage. The data were processed by non-parametric Kruskal-Wallis test of multiplied comparisons in the statistic programme R (R Develpomental team,2013) and (Statistica 10). Statistically significant higher average intensity of contagion was observed between the varieties Rapsodija and NS 40S, as well as between varieties Simonida and NS Dika. Between the varieties of NS Futura and NS Avangarda as well as between NS Arabeska and NS Gora and NS Dika and NS Ilina, no statistically siginificant differences were observed. The lowest contagion intensity was observed on the flag leaf rank 1.47 then on the leaf next to it,rank 18.5 and on the second leaf to the flag leaf the rank was

9 Драгољуб Лазић Мастер рад Резиме The lowest percentage of the decrease of active leafy surface of three upper leaves was observed in the newly made varieties of NS Dika and NS Ilina. Key words: wheat, Septoria tritici, contagion intensity, field resistance 4

10 Драгољуб Лазић Мастер рад Увод 1. УВОД Пшеница спада у род Triticum, породица трава (Gramineae) и заступљена је са 16 врста. За производњу је од важности само неколико врста и то: пре свега обична пшеница-triticum aestivum spp. vulgare, затим тврда пшеница-triticum durum и донекле Triticum dicoccum, док су све остале врсте од мањег значаја. По својим нутритивним вредностима пшеница се налази на самом врху у пирамиди исхране јер човек може преживети хранећи се само хлебом (од целог зрна) и разумљиво користећи воду (Денчић и сар., 2009). Највећи произвођачи пшенице у свету су: Кина, Индија, САД, Русија, Француска, Казахстан, Канада и Аустралија. Клима и земљиште у Србији су погодни за гајење и озиме и јаре пшенице тако да ни ова два фактора нису баријера за високу производњу. Србија има потенцијале за производњу пшенице и то не само за сопствене потребе већ и за извоз што у условима опште економске кризе може бити важан стабилизациони фактор. У периоду од године пшеница се у Србији, сејала на површини од око 540 хиљада хектара са просечним приносом од 3,7 т/ха и укупном годишњом производњом од око два милиона тона. Од тога у Војводини пшеница се гаји на површини од око 300 хиљада хектара годишње, са просечним приносом од 3,9 т/ха и укупном производњом од близу 1,2 милиона тона (Јаћимовић, 2012). Великa варирања у приносима нам указују да ми у великој мери још зависимо од климатских прилика тј. у климатски добрим годинама остварујемо релативно добре приносе док у лошим годинама имамо јако лоше приносе (Денчић и сар., 2009). Међутим, један од ограничавајућих фактора су и патогени, међу којима и проузроковач сиве пегавости листа и класа пшенице. 5

11 Драгољуб Лазић Мастер рад Увод Сива пегавост листа пшенице, септориоза, проузрокује Septoria tritici Rob. Ex Desm (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter, 1894). Овај патоген јавља се и наноси економски значајне штете у свим деловима света и има велики утицај у глобалној производњи пшенице. Разлоге експанзије овог патогена треба тражити и у промени архитектуре биљке пшенице када су у производњу уведене сорте нижег хабитуса. Код ових сорти листови су широки, бујни, са скраћеним интернодијским растојањем. Доњи листови су ближи површини земље, што омогућава инфекције током јесењег периода и брзо ширење патогена на горње етаже биљке (Јевтић и Арсенијевић, 1995). Реакција домаћих селекција пшенице према проузроковачу сиве пегавости листа је недовољно истражена у новонасталим климатским условима и новим технологијама производње. 6

12 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ На стрним житима описано је око 200 патогена, али свега неколико у нашим условима наноси значајне штете (Јевтић и сар., 2008). Данас, све више сорти у производњи поседује добру отпорност према проузроковачима најважнијих болести, јер се издвајање извора отпорности и уградња ефикасних гена врши на основу проучавања популације патогена. Посебна пажња поклања се проузроковачима рђа, пепелнице, септориоза, а у новије време и фузариоза класа. Увођењем у производњу, нове сорте врше селекциони притисак на популацију паразита и приморавају га да се прилагођава. Он то чини изменом расног састава и врло брзо отпорне сорте постају осетљиве. Генетска отпорност сорти у нашим агроеколошким условима траје око 10 година. Међутим, уколико сорта задовољава друге критеријуме у погледу приноса и квалитета, може имати много дужи век у производњи (Јевтић и сар., 2008) СИВА ПЕГАВОСТ ЛИСТА И КЛАСА ПШЕНИЦЕ Сива пегавост листа пшенице, септориоза, коју проузрокује Septoria tritici Rob. Ex Desm (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter, 1894) изазива у већем делу света значајне економске штете и има велики утицај у глобалној производњи пшенице. 7

13 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе Распрострањеност и економски значај гљиве Septoria је име које се користи за више од 1000 врста гљива, од којих већина паразитира на биљкама. Око 100 врста паразитира житарице и траве. Многе од њих су економски значајне и на усевима које не спадају у стрна жита ( Scharen, A.L. and Sanderson, F.R. 1985). Само две врсте рода Septoria изазивају значајне економске штете на пшеници у многим деловима света. То су сива пегавост листа, проузроковач гљива Septoria tritici Rob. Ex Desm. (телеморф: Mycosphaerella graminicola (Fuckel) J. Schröter) и сива пегавост листа и класа, проузроковач Septoria nodorum Е.Мüller (телеморф: Leptosphaeria nodorum (Berk.) Berk.). Анаморфни стадијум сиве пегавости S. tritici је откривен још године, а телеморф 130 година касније (1977. године). Телеморф је утврђен у Новом Зеланду, Аустралији, Бразилу, Холандији, В. Британији и САД. У нас телеморфни стадијум још није утврђен (Ивановић и Ивановић, 2001). Штете које проузрокује овај патоген настају услед сушења лишћа, које може бити и до 60% (Јовићевић, 1960). Фомин (1937) наводи да је у Украјини у години на озимој пшеници било % биљака заражених овим патогеном, а на јарој 30-70%. Према неким резултатима просечно смањење приноса износи 1-7%, а забележено је и 30-40% (Пересипкин, 1979). Shipton et al. (1971) указује да штете могу бити и преко 60%. Арсенијевић (1965) је експериментално утврдио да се у условима вештачких инокулација принос смањује за 37-56% (Стојановић, 2004). У 1982 години, губитак широм света се процењује на око девет милиона метричких тона пшенице у вредности од преко један билион америчких долара (Scharen, A.L. and Sanderson, F.R. 1985). Септориоза пшенице је у експанзији последњих година, а до тога је дошло због замене локалних сорти патуљастим и полупатуљастим, чије се лишће налази ближе површини земље, услед чега лакше долази до инфекције, као и услед измене у агротехници (гушћи склоп и јаче ђубрење) (Јевтић и Арсенијевић, 1995). 8

14 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе Симптоми болести Симптоми варирају у зависности од сорте, агротехнике и географске локације (Faulkner, M. J., and J.Calhoun 1976). Основни симптоми болести се јављају на лишћу, мада се могу јавити и на лисним рукавцима, стаблу и класу (Арсенијевић, 1965). Први симптоми уочавају се на доњем лишћу пшенице још током јесени у виду хлоротичних пега неправилног облика и величине. Број пега на једном листу може бити велики и оне су по њему дифузно расуте (Стојановић, 2004). Обично су округе, полумесечасте или елиптичне. Понекад се јављају и појединачне пеге на лишћу или је више њих разбацано по површини. У почетку су ситне, достижу величину неколико милиметара, а касније се повећавају, када износе око три центиметра и више. У влажнијем периоду за време чешћих и дуготрајних киша, ове пеге се интензивно шире и спајају, захватајући све већу површину биљног ткива. Првобитне хлоротичне пеге постају тамније и на крају развоја скоро потпуно мрке (Арсенијевић, 1965). Интензиван развој болести се остварује током пролећа и почетком лета, када пеге достижу величину 1-5 х 4-15 мм (сл. 1.), тада су и симптоми најтипичнији (Стојановић, 2004). Дијагноза болести је много лакша када се у оквиру пега формирају пикниди. Они обично настају око 15 дана после остварене заразе. Ако се пикниди не примећују у оквиру пега, лист треба погледати према светлости и тада се могу уочити њихови зачеци. Пикниди су разбацани у оквиру пеге и формирају се с обе стране листа (Ивановић и Ивановић, 2001). Скоро истовремено са појавом пега јављају се и пикниди у виду ситних мркоцрних телашаца. Пикниди се образују како са лица, тако и са наличја листа. Примарне инфекције се могу приметити по појави другог листа пшенице, ако су услови за то повољни. Услед напада захваћено биљно ткиво постаје некротично, постепено се сасушује и често је прилепљено за земљу. Присуство црнкастих пикнида одваја ову појаву од нормалног сушења доњег лишћа пшенице, које је завршило своју физиолошку функцију. У оквиру пега на пикнидима се често запажају светломрке до прљаво беле желатинозне групице ослобођених пикноспора. Нове инфекције, нешто касније, захватају и средње спратове лишћа. За време честих киша, које обично повлаче и 9

15 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе снижење температуре, симптоми лисне пегавости манифестују се и на највишим спратовима лишћа. Промене под утицајем паразита су често констатоване и на класу, како под условима вештачке тако и спонтане инфекције. Инфекције на класу су релативно слабе и јављају се скоро пред зрење пшенице (Арсенијевић, 1965). Фото: Јевтић, Р. Слика 1. Симптоми болести на листу пшенице(фото: Јевтић, Р.) 10

16 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе Особине патогена У нашим условима развија се анаморфни стадијум гљиве (S. tritici) образујући црне округласте пикниде пречника µm. У њима се могу формирати две врста пикноспора: кончасте макропикноспоре, величине х 1,7-3,4 µm са 3-7 септи и микропикноспоре, величине 8-10,5 х 1-1,3 µm, без септи. У полном циклусу размножавања (M. Graminicola) образује лоптасте, тамномрке псеудотеције, величине µm у пречнику са аскусима и аскоспорама. Аскуси су безбојни, величине х µm. Аскоспоре су двоћелијске, прозирне, елиптичне, величине 2,5-4 х 9-16 µm (Балаж и сар., 2010) Циклус развоја Аскоспоре су извор заразе у условима где год се оне стварају (Н. Зеланд, Аустралија, В. Британија и др.). Међутим у нас су пикноспоре извор примарних зараза (Арсенијевић, 1965). На пшеницу доспевају помоћу ветра, донете са заражених биљних остатака, самониклих биљака и других осетљивих домаћина (Ивановић и Ивановић, 2001). Пикноспоре клијају на одговарајућој подлози, након изласка из пикнида, када су биљке влажне. У лабораторијским условима спора почне да клија у року од 12 сати, а пенетрација инфекционе хифе у лист се јавља након 24 сата. Продирање се врши кроз стоме или директно кроз ћелиске зидове епидерма. Забележена минимална гранична температура за клијање конидија S. tritici је 2-3 С, а максимална С, оптимална С. Инфекција у пољу престаје ако температура у току два узастопна дана падне испод 7 С. Симптоми се обично појављају након дан (Eyal, Z., et al. 1987). Пикноспоре се ослобађају из пикнида када се лист влажи 30 минута или више. Споре се формирају у густој лепљивој маси која садржи високу концентрацију шећера и протеина. Ове резервне материје омогућују пикноспорама да одрже виталност док траје суво време. Пикноспоре служе за ширење секундарних зараза (Ивановић и Ивановић, 11

17 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе 2001). У нашим условима патоген презимљава у остацима заражених биљака у облику пикнида. S. tritici је полициклични паразит, односно у току вегетације пшенице формира се седам до девет генерација патогена Отпорност Већина распрострањених високоприносних сорти пшенице је осетљива на проузроковаче сиве пегавости листа, те стога оплемењивање на отпорност према S. tritici представља примарни циљ у великом броју истраживања и програма оплемењивања стрних жита у многим земљама широм света (Scharen, A.L. and Ј.М. Кrupinski, 1978). Додатно, скорашња истраживања која указују на појаву резинстентности ка фунгициду Strobilurin (Fraaije, et al. 2005) утичу на повећање интересовања ка оплемењивању на отпорност и ка узгоју отпорних генотипова. Отпорност према S. tritici је шире распрострањена код дурум пшенице и тритикалеа (Djerbi, A., A., et al. 1976), као и код озимих хлебних сорти пшенице Triticum aestivum, у односу на јаре хлебне пшенице (Brokenshire, T., 1975). Tavella (1978) наводи да је појава сиве пегавости листа пшенице мања уколико је висина биљке већа. Eyal (1981) истиче да су ниски, рани отпорни генотипови ретки. У Израелу скоро да није пронађена отпорност међу хлебним сортама пшенице нижим од 112 цм, а које класају у периоду од 100 дана након клијања. Код генотипова са каснијим зрењем, учесталост отпорности се значајно повећава међу ниским сортама пшенице (дурум, озиме и јаре хлебне сорте) и тритикалеа. Стога, Eyal (1990) предлаже да би селекцију ка раностасности генотипова требало спроводити у раним генерацијама, међу ниским генотиповима са малом покривеношћу пикнида, под јаким нападом S. tritici. Отпорне полупатуљасте сорте, створене од стране CIMMYT-a (International Maize and Wheat Improvment Center), коришћењем отпорних озимих генотипова (Aurora, Bezostaya 1, Kavkaz и др.) представљају ефикасан иако не универзалан вид заштите против овог патогена (Eyal, Z., et al. 1987). 12

18 Драгољуб Лазић Мастер рад Преглед литературе Оплемењивање на отпорност према S. tritici се сматра најекономичнијом мером борбе и главним стубом одбране према овом патогену (Scharen, A.L. and Ј.М. Кrupinski, 1978). 13

19 Драгољуб Лазић Мастер рад Задатак и циљ рада 3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА Последњих година, проузроковач сиве пегавости листа пшенице јавља се у високом интензитету и наноси значајне штете. Томе је значајно допринело увођење у производњу нових генотипова високог потенцијала родности и савременог изгледа биљке. Реакција домаћих селекција пшенице према проузроковачу сиве пегавости листа је недовољно истражена у новонасталим климатским условима и новим технологијама производње. Циљ рада је био да се оцени степен отопрности гајених и новопризнатих сорти пшенице према сивој пегавости листа у производним условима. Издвајање отпорних сорти допринеће рентабилнијој производњи и унапређењу заштите животне средине. 13

20 Драгољуб Лазић Мастер рад Материјал и метод рада 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА За ово истраживање коришћен је пољски оглед постављен у јесен године у Општини Богатић на локалитету Кућиште, број КП 4125, власника Берић Синише, ГПС координате СГШ и ИГД. Испитивања су вршена на 10 новосадских сорти озиме пшенице и то: Симонида, Рапсодија, НС 40С, НС Наталија, НС Илина, НС Гора, НС Футура, НС Дика, НС Авангарда и НС Арабеска. Сетва је обављена године сејачицом типа IMT , од сваке сорте засејано је 46 редова дужине 90 метара са међуредним размаком од 12,5 цм. Величина основне парцеле од сваке сорте износила је 0,5ха (сл. 2). Припрема парцеле и заоравање минералног ђубрива (НПК 15:15:15) у количини од 200 кг/ха је извршено године, а претходно је урађена анализа земљишта са следећим параметрима (таб. 1). Табела 1. Нађене вредности при анализи земљишта на парцели где је постављен макрооглед Параметри Нађене вредности Категорија и Класа обезбеђености земљишта Садржај хумуса 2,26 Средњи ph 5,69 Слабо кисела P2O5 мг/100г земљишта 31,55 Добро обезбеђено >20 K2O мг/100г земљишта 24,00 Добро обезбеђено >20 14

21 Драгољуб Лазић Мастер рад Материјал и метод рада Слика 2. Mакрооглед са различитим сортама пшенице (фото: Лазић, Д.) Пролећна прихрана са 300 кг/ха КАН-а, извршена је године, а сузбијање корова године препаратом Секатор 0,15 кг/ха. (активна материја: 1,25 + 5,0 + 12,5 јодсулфурон+амидосулфурон+мефенпир диетил). Вредности средњих месечних температура и падавина за вегетациони период озиме пшенице у локалитету Богатић током и године, приказани су у таб. 2. Табела 2. Средње месечне температуре и падавине за вегетациони период озиме пшенице од сетве до жетве: октобар године до јун године. МЕСЕЦИ X XI XII I II III IV V VI Средње месечне температуре ( Ц) Средње месечне падавине (мм) 10,9 2,3 3,7 1,2-4,1 8,2 14,.8 16,3 22,5 23,4 5,2 51,2 54,2 25,2 5,6 99,4 54,4 16,0 15

22 Драгољуб Лазић Мастер рад Материјал и метод рада Степен заражености сорти пшенице, проузроковачем сиве пегавости листа, израчуната је на основу интензитета заражености горња три листа биљке (заставичара и два листа испод заставичара). Оцена је вршена на бази броја покривености лисне површине пикнидима, односно детерминацијом изумрлог ткива на зараженим биљкама, на дан 09. јуна године у фенофази воштане зрелости 87( Zadoks и сар, 1974). За оцену интензитета заразе коришћена је скала дефинисана од стране Saari i Prescott-a (1975). Она има широку примену јер омогућава евалуацију интензитета фолијарних болести и представљена је једноцифрено (0-9) (сл. 3.). Слика 3. Скала коришћена за очитавање напредовања болести (Saari и Prescott, 1975) Meђутим, ова скала показује напредовање болести, али не и интензитет на листовима. Због тога се једноцифрене вредности могу заменити процентуалним (таб. 3). Табела 3. Оцењивање интензитета заразе на листовима Оцена Опис оцене Оцена Опис оцене 1 Покривеност листа 10% 6 Покривеност листа 60% 2 Покривеност листа 20% 7 Покривеност листа 70% 3 Покривеност листа 30% 8 Покривеност листа 80% 4 Покривеност листа 40% 9 Покривеност листа 90% 5 Покривеност листа 50% 10 Не употребљава се 16

23 Драгољуб Лазић Мастер рад Материјал и метод рада Степен заражености сорти у пољу вршен је визуелно. На свакој сорти обележено је осам места дијагонално на растојању од 10м не рачунајући рубне делове парцеле. Површина обележеног места била је 1м 2. Са сваког обележеног места узето је 10 случајно одабраних биљака по дијагонали, што чини 80 биљака по сорти. Интензитет заразе на заставичару и два листа испод заставичара оцењен је процентуално. Подаци су обрађени применом непараметријским Kruskal-Wallis тестом вишеструких поређења у статистичком програму R (R Developmental team, 2013) и (Statistica 10). 17

24 Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ Проузроковач сиве пегавости листа (S. tritici ) имао је добре услове за развој током године током априла, маја и јуна месеца у погледу температуре и релативне влажности (таб. 2). Симптоми на горња три листа биљке код испитиваних сорти били су јасни са израженим пикнидима унутар пега, што је олакшало детерминацију патогена на основу карактеристичних конидија. Испитиване сорте новосадског Института за ратарство и повртарство, могу се условно поделити на две групе. У првој групи су сорте раширене у производњи (Рапсодија, НС 40 С и Симонида), а у другој новопризнате које тек треба да нађу своје место у производњи (НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС Наталија, НС Арабеска, НС Гора и НС Авангарда). Један од битних чинилаца је свакако отпорност према превалентним патогенима, међу којима проузроковач сиве пегавости листа (S. tritici), заузима значајно место. У овим испитивањима сорте НС Дика, НС Илина имале су најниже интензитете заразе у односу на сорте раширене у производњи Рапсодија и НС 40С (граф. 1). Већина испитиваних сорти не би задовољила критеријуме које наводи Tavella (1978) и Eyal-а (1981) у погледу висине биљке, а то је да у Израелу нема извора отпорности у сортама нижим од 112цм. Међутим, критеријуми би били задовољени у погледу висине и раностасности. У нашим испитивањима сорта НС Дика је ниска и раностасна и имала је најниже интензитете заразе на горња три листа (сл. 4,5,6 и граф. 1). Ови резултати у сагласности су са истраживањима Eyal-а (1981). Један од значајних критеријума за добијање правих вредности у погледу отпорности је употреба одговарајућих скала које правилно могу одредити степен нападнуте површине листа. У овим истраживањима определили смо се за скалу Saari-а и Prescott-а (1975) у комбинацији са процентуалном. Ова скала има широку примену и 18

25 Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом за друге фолијарне патогене у односу на скалу Jams-a (1971). За оцењивање проузроковача сиве пегавости, често се користи и двоцифрена скала где први број одређује релативну висину биљке до које се патоген развио, а други број интензитет заразе (Eyal и сар. 1987). Ова скала није могла бити употребљена приликом ових истраживања јер је оцена вршена на три горња листа у фенофази 87 (Zadoks и сар. 1974) ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ЛИСТУ ЗАСТАВИЧАРУ (З) Лист заставичар је веома битан јер учествује са више од 42% у формирању приноса. Највише интензитете заразе листа заставичара имале су сорте НС 40С, НС Футура и НС Рапсодија, код којих је било и највеће одступање од средњих вредности (сл. 4). Код сорте НС Дика није било симптома од проузроковача сиве пегавости листа на заставичару, док су код сорти НС Илина и НС Арабеска имале најмање одступање од средњих вредности и на њима су забележени најнижи интензитети заразе (сл. 4). Prvi list Simonida Rapsodija NS40S NS Natalija NS Ilina NS Gora NS Futura NS Dika NS Avangarda NS Arabeska Intezitet zaraze (%) Слика 4. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на листу заставичару (З) 19

26 Рапсодија НС 40 С НС Футура НС Авангарда Симонида НС Гора НС Арабеска НС Наталија НС Илина НС Дика Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Тест вишеструких поређења између сорти показао је сорте Рапсодија, НС 40С и НС Футура имају статистички значајно виши интензитет заразе у односу на сорту НС Дика на прагу значајности од 1% (р 0,01) (таб. 4). Између сорти НС Авангарда и НС Дика и сорти НС Футура и НС Илина је била статистички значајна разлика на нивоу значајности од 5% (р 0,05) (таб. 4). Taбeлa 4. Поређење сорти по интензитету заразе на листу заставичару (З). Сорте Рапсодија / НС НС НС НС НС НС НС НС * * НС 40 С НС / НС НС НС НС НС НС НС * * НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС * * * НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС * Симонида НСЗР НС НС НС / НС НС НС НС НС НС Гора НС НС НС НС НС / НС НС НС НС НС Арабеска НС НС НС НС НС НС / НС НС НС НС Наталија НС НС НС НС НС НС НС / НС НС НС Илина НС НС * НС НС НС НС НС / НС НС Дика * * * * * * * НС НС НС НС НС / НС нема статистички значајне разлике * - при (р 0,05) има статистички значајне разлике * * - при (р 0,01) има статистички значајне разлике 20

27 Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.2. ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ПРВОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-1) Сорта Симонида имала је највећи интензитет заразе на првом листу испод заставичара (З-1) од 32,8%, а следи је сорта Рапсодија са 28,4% (сл.5). Најнижи интензитети заразе на (З-1) листу били су код сорти НС Дика, НС Илина и НС Наталија (сл. 5). Најмање одступање од средње вредности на првом листу после заставичара је било на сортама НС Дика, НС Илина, НС 40С, а највеће одступање од средње вредности је било на сортама НС Футура, Рапсодија и Симонида. Drugi list Simonida Rapsodija NS40S NS Natalija NS Ilina NS Gora NS Futura NS Dika NS Avangarda NS Arabeska Intezitet zaraze (%) Слика 5. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на првом листу испод заставичара (З-1) 21

28 Рапсодија НС 40 С НС Футура НС Авангарда Симонида НС Гора НС Арабеска НС Наталија НС Илина НС Дика Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Поређење између сорти по нивоу заразе првог листа испод заставичара показало је да су између сорте Симонида и сорти НС Наталија, НС Илина и НС Дика, као и сорте Рапсодија у односу на сорте НС Наталија и НС Дика биле високо значајне разлике (р 0,01) (таб. 5). Између сорти Рапсодија и НС Илина, као и НС Авангарда и НС Дика установљене су значајне разлике на нивоу (р 0,05) (таб. 5). Taбeлa 5. Поређење сорти по интензитету заразе на првом листу испод заставичара (З-1). Сорте Рапсодија / НС НС НС НС НС НС * * * * * НС 40 С НС / НС НС НС НС НС НС НС НС НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС НС НС НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС * Симонида НС НС НС НС / НС НС * * * * * * НС Гора НС НС НС НС НС / НС НС НС НС НС Арабеска НС НС НС НС НС НС / НС НС НС НС Наталија * * НС НС НС * * НС НС / НС НС НС Илина * НС НС НС * * НС НС НС / НС НС Дика * * НС НС * * * НС НС НС НС / НС нема статистички значајне разлике * - при (р 0,05) има статистички значајне разлике * * - при (р 0,01) има статистички значајне разлике 22

29 Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.3. ИНТЕНЗИТЕТ ЗАРАЗЕ НА ДРУГОМ ЛИСТУ ИСПОД ЗАСТАВИЧАРА (З-2) Други лист испод заставичара игра веома важну улогу у укупном интензитету заразе јер се од њега зараза шири на горња два листа који значајно утичу на формирање приноса. Највећи интензитети заразе на другом листу испод заставичара (З-2) били су на сортама Рапсодија (67,4%) и НС 40С (53,6%), а најмањи на сортама Симонида (21,5%) и НС Илина (23,8%) (сл. 6). Најмање одступање од средње вредности на другом листу после заставичара је било код сорти НС Футура, НС Наталија, НС Илина, а највеће одступање од средње вредности је било на сортама Симонида, Рапсодија и НС Дика (сл. 6). Treci list Simonida Rapsodija NS40S NS Natalija NS Ilina NS Gora NS Futura NS Dika NS Avangarda NS Arabeska Intezitet zaraze (%) Слика 6. Интензитети заразе проуз. сиве пегавости листа на другом листу испод заставичара (З-2) 23

30 Рапсодија НС 40 С НС Футура НС Авангарда Симонида НС Гора НС Арабеска НС Наталија НС Илина НС Дика Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом У табели 6 приказано је поређење сорти по интензитету заразе на другом листу испод заставичара (З-2). Статистички значајна разлика у интензитету заразе на другом листу после заставичара (З-2) постоји при (р 0,05) између сорти Рапсодија и Симонида, НС Гора, НС Наталија, НС Илина, НС Дика и између НС 40С и Симониде, НС Наталије, НС Илине, НС Дике. На нивоу значајности од 1% (р 0,01) високо значајна разлика постоји између Рапсодије и Симониде, НС Наталија, НС Илина, НС Дика и између НС 40С и Симонида, НС Наталија, НС Илина (таб. 6). Taбeлa 6. Поређење сорти по интензитету заразе на другом листу испод заставичара (З-2). Сорте Рапсодија / НС НС НС * * * НС * * * * * * НС 40 С НС / НС НС * * НС НС * * * * * НС Футура НС НС / НС НС НС НС НС НС НС НС Авангарда НС НС НС / НС НС НС НС НС НС Симонида * * * * НС НС / НС НС НС НС НС НС Гора * НС НС НС НС / НС НС НС НС НС Арабеска НС НС НС НС НС НС / НС НС НС НС Наталија * * * * НС НС НС НС НС / НС НС НС Илина * * * * НС НС НС НС НС НС / НС НС Дика * * * НС НС НС НС НС НС НС / НС нема статистички значајне разлике * - при (р 0,05) има статистички значајне разлике * * - при (р 0,01) има статистички значајне разлике 24

31 Драгољуб Лазић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.4. УКУПНА ЗАРАЖЕНОСТ ИСПИТИВАНИХ СОРТИ Укупна зараженост сорте је збир интензитета заразе на горња три листа (З, З-1 и З-2). Највећи интензитет заразе био је на сорти Рапсодија, а најмањи на сорти НС Дика (граф. 1). С обзиром да се патоген шири од приземног дела биљке ка врху (са доњих на горње листове), онда је било очекивано да ће највећи интензитети заразе бити на другом листу испод заставичара (З-2), а најнижи на заставичару (З). Пример за ову тврдњу су сорте рапсодија и НС 40С код којих су интензитети заразе на другом листу испод заставичара износили 67,4 односно 53,6% (сл. 6). Ови резултати у складу су са истраживањима у којима је утврђена скоро потпуна корелација у интензитетима заразе од доњих листова до заставичара код сорти Симонида и Победа (Јевтић и сар., 2010). Највећа просечна зараженост паразитом S.tritici била је на сорти Рапсодија, а најмања на сорти НС Дика и НС Илина (граф. 1). На нивоу значајности од 5%, статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорти Рапсодија и НС 40С, као и између сорти Симонида и НС Дика. Између сорти НС Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС Илина, нису установљене статистички значајне разлике (граф. 1). Графикон 1. Просечни интензитети заразе патогеном Septoria tritici испитиваних сорти на горња три листа биљке 25

32 Драгољуб Лазић Мастер рад Закључак 6. ЗАКЉУЧАК На основу резултата истраживања, са циљем да се оцени степен отопрности сорти у условима природних зараза према проузроковачу сиве пегавости листа (Septoria tritici) могу се донети следећи закључци: Испитиване сорте новосадског Института за ратарство и повртарство, могу се условно поделити на две групе. У првој су сорте раширене у производњи: Рапсодија, НС 40 С и Симонида, а у другој новопризнате сорте које тек треба да нађу своје место у производњи: НС Дика, НС Илина, НС Футура, НС Наталија, НС Арабеска, НС Гора и НС Авангарда. Сорте које су у производњи дужи низ година имају високе интензите заразе, док су новостворене сорте отпорније према проузроковачу сиве пегавости листа пшенице. Највише интензитете заразе листа заставичара (З) имале су сорте НС 40С, НС Футура и НС Рапсодија, код којих је било и највеће одступање од средњих вредности. Код сорте НС Дика није било симптома од проузроковача сиве пегавости листа на заставичару, док су код сорти НС Илина и НС Арабеска имале најмање одступање од средњих вредности и на њима су забележени најнижи интензитети заразе. Сорта Симонида имала је највећи интензит заразе на првом листу испод заставичара (З-1) од 32,8%, а следи је сорта Рапсодија са 28,4%. Најнижи интензитети заразе на (З-1) листу били су код сорти НС Дика, НС Илина и НС Наталија. Други лист испод заставичара игра веома важну улогу у укупном интензитету заразе јер се од њега зараза шири на горња два листа који значајно утичу на формирање приноса. Највећи интензитети заразе на другом листу испод 26

33 Драгољуб Лазић Мастер рад Закључак заставичара (З-2) били су на сортама Рапсодија (67,4%) и НС 40С (53,6%), а најмањи на сортама Симонида (21,5%) и НС Илина (23,8%). Упоређивањем резултата просечног интензитета заразе на горња три листа биљке, највећа просечна зараженост паразитом S.tritici била је на сорти Рапсодија, а најмања на сортама НС Дика и НС Илина. Статистички значајно виши просечни интензитети заразе били су између сорти Рапсодија и НС 40С, као и између сорти Симонида и НС Дика. Између сорти НС Футура и НС Авангарда, затим НС Арабеска и НС Гора, као и НС Дика и НС Илина, нису установљене статистички значајне разлике. Најмањи интензитет заразе био је на листу заставичару (З) ранг 1,47, затим на првом листу после заставичара (З-1) ранг 18,51. На другом листу после заставичара (З-2) ранг је био 33,9. Велики значај за фотосинтезу и накупљање хранљивих материја у зрну имају горња три листа. Смањење активне површине ових листова доводи до смањења приноса. Најмањи проценат смањења активне лисне површине горња три листа имају новостворене сорте НС Дика и НС Илина. 27

34 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози 7. ПРИЛОЗИ Прилог 1 Оцена интензитета заразе у пољу Сорта: РАПСОДИЈА 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр

35 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Сорта: СИМОНИДА 1-8 узорака Тр 7-0 Тр - Тр Тр 50 - Тр Тр 40 - Тр Тр Тр Тр Тр 20-29

36 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр Тр Тр Тр 7 - Тр Тр Тр Тр - Тр Тр 60 - Тр Тр Тр Тр 5 - Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 50 - Тр Тр Тр 40 - Тр Тр Тр Тр 50-0 Тр Тр Тр

37 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС 40 С 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр Тр 15 - Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 5 25 Тр Тр Тр

38 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 60 Тр Тр Сорта: НС ДИКА 1-8 узорака Тр Тр 15 Тр 20 - Тр Тр 1 - Тр Тр Тр Тр Тр Тр 8 90 Тр Тр Тр Тр Тр Тр - 0 Тр Тр 0 Тр - Тр Тр 1 0 Тр Тр Тр Тр Тр Тр

39 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози 0 Тр Тр Тр Тр 1 Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 4 15 Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 1-0 Тр Тр Тр 1 30 Тр Тр Тр 15 Сорта: НС ФУТУРА 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр

40 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр Тр Тр Тр Тр

41 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС НАТАЛИЈА 1-8 узорака Тр 1 50 Тр Тр 8 - Тр Тр Тр Тр Тр

42 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр 8 40 Тр Тр Тр Тр 8 Тр Тр 1 50 Сорта: НС АРАБЕСКА 1-8 узорака Тр

43 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Сорта: НС ГОРА 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 5-37

44 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 4 60 Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 1-4 Тр 20 Тр Тр 4 40 Тр Тр

45 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС АВАНГАРДА 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр Тр 5 50 Тр Тр Тр 2 10 Тр Тр Тр Тр Тр 2 10 Тр

46 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Тр Тр 7 20 Тр Тр Тр Тр Сорта: НС ИЛИНА 1-8 узорака Тр Тр Тр Тр

47 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози 0 Тр Тр Тр Тр Тр

48 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Прилог 2 Просечан интензитет заразе Сорта: РАПСОДИЈА узорак заставичар I лист II лист просек 1 3,93 39, ,8 2 3,81 24,4 61,5 29,9 3 1,91 25, ,7 4 0,85 24, ,9 5 0,65 29, ,0 6 2,11 20, ,5 7 2,44 23, ,7 8 5,3 40,2 74,5 40,0 просек 2,625 28,425 67,375 32,8 Сорта: СИМОНИДА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,07 45, ,3 2 1,43 31,01 0,1 10,8 3 1,73 30, ,1 4 0,76 23, ,5 5 2,05 28,72 0,1 10,3 6 0,44 25, ,4 7 1,43 40, ,8 8 0,07 36, ,3 просек 0, , ,525 18,4 Сорта: НС 40 С узорак заставичар I лист II лист просек 1 4,25 18,9 57,5 26,9 2 0,64 21, ,4 3 5,12 22,5 61,8 29,8 4 1,52 14, ,0 5 0, ,3 25,4 6 6, ,5 23,4 7 0,25 15, ,5 8 4,64 25,3 62,5 30,8 просек 2, , ,575 25,3 42

49 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС ДИКА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,04 9,92 30,5 13,5 2 0,03 11,53 39,03 16,9 3 0,22 2,82 19,11 7,4 4 0,04 6,73 15,01 7,3 5 0,13 4,62 15,02 6,6 6 0,13 4,93 19,1 8,1 7 0,03 14,3 39,5 17,9 8 0,04 7,15 30,03 12,4 просек 0,0825 7,75 25, ,2 Сорта: НС ФУТУРА узорак заставичар I лист II лист просек 1 1,54 7, ,1 2 2,6 12, ,8 3 3,4 25,5 36,5 21,8 4 3,81 21,8 51,5 25,7 5 2,21 15,8 45,5 21, , ,2 7 2,31 10,9 46,5 19,9 8 1,83 9,7 36,5 16,0 просек 2, ,975 42, ,8 Сорта: НС НАТАЛИЈА узорак заставичар I лист II лист просек 1 1,22 5,5 16 7,6 2 0,55 15,61 29,3 15,2 3 3, ,5 14,9 4 0,11 7, ,3 5 1,6 13,8 32,5 16,0 6 1,72 10, ,3 7 1,32 5,31 19,7 8,8 8 0,45 15,8 25,6 14,0 просек 1, , ,45 13,0 43

50 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС АРАБЕСКА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,2 7,2 33,5 13,6 2 0,71 22, ,8 3 0,3 16,2 31,5 16,0 4 1,1 21, ,6 5 0,8 17,6 21,5 13,3 6 0,6 20, ,3 7 0,5 15, ,4 8 0,41 14,4 42,5 19,1 просек 0, ,5 17,0 Сорта: НС ГОРА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,24 19,4 35,6 18,4 2 0,75 9, ,8 3 1, ,5 18,7 4 3,02 22,6 36,5 20,7 5 2,32 16,6 26,5 15,1 6 2, ,5 24,3 7 0,53 11,61 29,1 13,7 8 0,46 17,4 28,5 15,5 просек 1,41 17, ,15 17,2 Сорта: НС АВАНГАРДА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,84 31,5 52,5 28,3 2 3,92 19,3 28,5 17,2 3 0,42 22,5 31,5 18,1 4 1,14 12,7 39,5 17,8 5 0,82 18,9 37,5 19,1 6 0,74 16,3 33,5 16,8 7 1,34 25,1 43,5 23,3 8 3,42 25,7 37,5 22,2 просек 1,58 21, ,4 44

51 Драгољуб Лазић Мастер рад Прилози Сорта: НС ИЛИНА узорак заставичар I лист II лист просек 1 0,6 7,71 14,8 7,7 2 0,7 19,2 27,5 15,8 3 0,21 16,3 34,5 17,0 4 0,4 8, ,8 5 0,41 10, ,4 6 0,2 8,42 28,5 12,4 7 0,8 13,1 17,7 10,5 8 0,5 13,81 24,6 13,0 просек 0, , ,825 12,2 45

52 Драгољуб Лазић Мастер рад Литература 8. ЛИТЕРАТУРА 1. Arseniuk, E., Goral, T., and Czembor, p., eds. (1994): proc. Int. Workshop Septoria Cereals. Plant Breeding and Acclimatization Institute, Radzikow, Poland actions between cultivated and wild wheats and Septoria tritici. Phytopathology 73; Арсенијевић, М. (1965): Septoria tritici Rob. et Desm. Паразит пшенице у СР Србији. Заштита биља, 83; 3-70, Београд. 3. Arama, P.F. (1993): Breeding and selection of bread wheat for resistance to Septoria tritici, the Netherlands 4. Балаж, Ф., Балаж, Ј. и др. (2010): Фитопатологија болести ратарских и повртарских биљака. Пољопривредни факултет, Нови Сад. 5. Beach, WS. (1919): Biologic specialization in the genus Septoria. Am. J. Bot 6: Brokenshire, T. (1975): The role of graminaceous species in the epidemiology of Septoria tritici on wheat. Plant Pathol. 24; Browing, J.A. (1979): Genetic protective mechanisms of plant pathogen populations, Texas A&M University Press, College Station, Texas Publ. MP pp 8. Cavara J. (1893): Über einige parasitische Pilze auf dem Getreide. Zeitschr. Pflanzenkr. 3: Cohn, F.J. (1894): Kryptogamen-Flora von Schlesien 3(2): Cooke, B.M., and D.G. Jones. (1971): The epidemiology of Septoria tritici and Septoria nodorum Trans Br. Mycol. Soc, 56: Danon, T., J.M. Sacks, and Z. Eyal. (1982): The relationships among plant stature, maturity class, and susceptibility to septoria leaf blotch of wheat. Phytopathology 72: Денчић, С., Кобиљски, Б., Младенов, Н., Пржуљ, Н. (2009): Производња, приноси и потребе за пшеницом у свету и код нас. Зборник радова. Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 46,

53 Драгољуб Лазић Мастер рад Литература 13. Djerbi, A., A. Ghodbane, A. Daaloul, and G. Varughese. (1976): Studies on the septoria leaf blotch disease of wheat: search for resistant germplasm to Septoria tritici Rob. and Desm. Poljopr. Znan. Smotra 39: Eyal, Z. (1981): Integradted control of Septoria diseases of wheat. Plant Dis. 65: Eyal, Z. (1990): The combined effect of plant stature and maturity on the response of wheat and triticale acc essions to Septoria tritici. Euphytica 46: Eyal, Z., A.L. Scharen, J.M. Prescott, and M. Van Ginkel (1987): the Septoria Diseases of Wheat: Concepts and methods of disease management. Mexico, D.F.: CIMMYT 17. Eyal, Z., Z. Amiri, and I. Wahl. (1973): Physiologic specialization of Septoria tritici. Phytopathology 47: Faulkner, M. J., and J.Calhoun (1976): Aerial dispersal of pycnidiospores of Leptasphaeria nodorum. Phytopathol. Z. 86: Fraaije BA, Cools HJ, Fountaine J, Lovell DJ, Motteram J, West JS, Lucas J.A. (2005): Role of ascospores in further spread of QoI resistant cytochrome ballels (G143A) in field populations of Mycosphaerella graminicola. Phytopatology 95, Frandsen N.O. (1943): Septoria-arten des Getreides und anderer Gräser in Dänemark. K. Vet. Landbohoejsk. Kopenhagen Mitt. No. 26, 92 pp. 21. Garcia, C., Marshall, D. (1992): Observations on the ascogenous stage of Septoria tritici in Texas. Mycol. Res. 96: Грујић, В., Стојановић, С., Јевтић, Р., (1998): Evaluation of Yugoslav genotipes for resistance to Septoria tritici, Нови Сад. 23. Hardwick, N.V., Jones, D.R., Slough, J.E., (2001): Factors affecting diseases of winter wheat in England and Wales, Plant Patology 50, Ивановић, М., Ивановић, Д. (2001): Mикозе и псеудомикозе биљака. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Београд. 25. Јаћимовић, Г. (2012): Оптимирање минералне исхране пшенице у зависности од временских услова године. Докторска дисертација. Пољопривредни факултет, Нови Сад. 26. Јевтић, Р., Арсенијевић, М. (1995): Септориозе стрних жита. Биљни лекар, Друштво за заштиту биља Србије и Пољопривредни факултет, Нови Сад. 27. Јевтић, Р., Телечки, М., Малешевић, М. (2008): Оправданост примене фунгицида у усевима стрних жита. IX Саветовање о заштити биља. Зборник резимеа Златибор. 47

54 Драгољуб Лазић Мастер рад Литература 28. Јевтић, Р., Телечки, М., Малешевић, М., Младенов, Н., Христов, Н. (2010): Узроци смањења приноса стрних жита у 2010 години. Биљни лекар, 3: Друштво за заштиту биља Србије и Пољопривредни факултет, Нови Сад. 29. Jevtić, R., Telečki, M., Lalić, B., Mihailović, T.D., Malešević, M. (2010): Climate Change Impact on Small Grains Diseases Appearance in Vojvodina Region. In: Mihailovic, T., D. and Lalić, B. (Eds.), Advances in Environmental Modeling and Measurements. Nova Science Publishers Inc, New York, James, W.C An illustrated series of assessment keys for plant diseases, iheir preparation, and usage. Can. Plant Dis. Surv. 51: Каленић, М., Јевтић, Р., Телечки, М. (2006): Интензитет напада Septoria tritici на генотиповима пшенице у 2006 години. VIII Саветовање о заштити биља. Зборник резимеа Златибор. 32. King, J.E., Cook, R.J.,and Melville, S.C. (1983): A review of Septoria diseases of wheat and berley. Ann. Appl. Biol. 103: King, J.E., J.E.E. Jenkins, and W.A. Morgan. (1983): The estimation of yield losses in wheat from severity of infection by Septoria species. Plant Pathol. 32: Марић, А., Јевтић, Р. (2005): Атлас болести ратарских биљака. Пољопривредни факултет, Нови Сад, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад и Школска књига, Нови Сад. 35. Mullaney, E.J., J.M. Martin, and A.L. Scharen. (1982): Generation mean analysis to identify and partition the components of genetic resistance to Septoria nodorum in wheat. Euphytica 31; Pilinger, C., Evans, E.J., Whaley, J.M., Knight, S.M., Poole, N. (2004): Managing Early- Drilled Winter Wheat: Seed Rates, Varietes and Disease Control. London, UK: Home-Grown Cereals Authority.(HGCA Project Report No. 348) 37. Rosielle, A.A.&A.G.P. Brown. (1979): Inheritance, heritability and breeding behavior of three sources of resistance to Septori tritici in wheat. Euphytica 28: Saccardo, P.A. (1884): Sylloge fungorum 3: Sanderson, F.R. (1976): Mycosphaerella graminicola (Fuckel) Sanderson comb. nov., the ascogenous state of Septoria tritici Rob. apud Desm. NZ J. Bot. 14: Sanderson, F.R. (1977): Synonymy of Sphaerella graminicola: a correction NZ J. Bot. 15: