Standardi za razvoj i ucenje dece ranih uzrasta u Srbiji

Transcription

1 See discussions, stats, and author profiles for this publication at: Standardi za razvoj i ucenje dece ranih uzrasta u Srbiji Chapter January 2012 CITATIONS 0 READS 3,296 1 author: Aleksandar Dimitrijevic University of Belgrade 33 PUBLICATIONS 43 CITATIONS SEE PROFILE Available from: Aleksandar Dimitrijevic Retrieved on: 07 November 2016

2 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji ovo je boja do koje sam ja došao mada to zavisi od mašine na kojoj se stampa C0/M95/Y70/K50 Font: Minion Pro

3 UNIVERZITET U BEOGRADU FILOZOFSKI FAKULTET INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji urednik Aleksandar Baucal Beograd 2012.

4 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Izdavač: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Suizdavač: UNICEF, Srbija Za izdavača: Dragica Pavlović Babić Urednik: Aleksandar Baucal Recenzenti: Nada Korać, Pedagoški fakultet u Jagodini Dragica Pavlović Babić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Marija Zotović, Filozofski fakultet u Novom Sadu Lektura: Milorad Rikalo Dizajn: Nebojša Mitić Štampa: Grafiprof Tiraž: 500 ISBN: Beograd Ova knjiga nastala je kao rezultat rada na projektima Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ), Fundamentalni kognitivni procesi i funkcije (broj ), Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa (broj ) i Modeli procenjivanja i strategije unapređivanja kvaliteta obrazovanja u Srbiji (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Pripremu ove publikacije omogućila je kancelarija UNICEF-a u Srbiji, u okviru programa podrške ranom razvoju dece.

5

6

7 Sadržaj Razvoj standarda za učenje i razvoj dece ranih uzrasta (Aleksandar Baucal)... 9 Standardi za razvoj dece ranih uzrasta (0-6 godina) Standardi za razvoj dece ranih uzrasta (Aleksandar Baucal) Intelektualni (saznajni) razvoj (Ivana Stepanović i Marina Videnović) meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Pamćenje i pažnja Znanje i razumevanje meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Pamćenje i pažnja Znanje i razumevanje meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Pamćenje i pažnja Znanje i razumevanje meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Pamćenje i pažnja Znanje i razumevanje Emocionalni i socijalni razvoj (Aleksandar Dimitrijević i Nataša Hanak) meseci 2.1. Emocionalni razvoj Socijalni razvoj Razvoj identiteta meseci 2.1. Emocionalni razvoj Socijalni razvoj Razvoj identiteta meseci 2.1. Emocionalni razvoj Socijalni razvoj Razvoj identiteta meseci 2.1. Emocionalni razvoj Socijalni razvoj Razvoj identiteta Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost (Darinka Anđelković) meseci 3.1. Razvoj neverbalne komunikacije Razvoj govora (verbalna komunikacija) meseci 3.1. Razvoj neverbalne komunikacije Razvoj govora (verbalna komunikacija) meseci 3.1. Razvoj neverbalne komunikacije Razvoj govora (verbalna komunikacija) meseci 3.1. Razvoj neverbalne komunikacije Razvoj govora (verbalna komunikacija)... 61

8 0-18 meseci 3.3. Razvoj pismenosti meseci 3.3. Razvoj pismenosti meseci 3.3. Razvoj pismenosti meseci 3.3. Razvoj pismenosti Senzorni i motorički razvoj (Snežana Nikolić) meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Usvajanje navika i sticanje samostalnosti meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Usvajanje navika i sticanje samostalnosti meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Usvajanje navika i sticanje samostalnosti meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Usvajanje navika i sticanje samostalnosti Sredina za razvoj dece ranih uzrasta Učenje i razvoj na ranim uzrastima (Ana Pešikan i Slobodanka Antić) Učenje na ranom uzrastu je prirodno, smisleno i samo-nagrađujuće Nasleđe, sredina i rani razvoj mozga Priroda ranog razvoja mozga Kritični periodi (critical periods) i osetljivi periodi (sensitive periods) Učenje sa svih pet čula Rani razvoj mozga: stvari mogu da ne idu dobrim putem Osnovna načela ranog učenja Učenje na ranim uzrastima Kako deca uče na ranim uzrastima? Zašto je igra važna i potrebna deci? Kako stvoriti kvalitetan ambijent za rano učenje i razvoj? Parametri dobrog ambijenta za učenje na ranim uzrastima Napomene za odrasle koji se bave decom ranog uzrasta Igra na ranim uzrastima (Živka Krnjaja) Igra iz perspektive deteta Funkcije igre i dobrobit deteta Igra iz perspektive odraslih Kratak pregled strategija podrške odraslih igri i u igri Odnosi na ranim uzrastima (Dragana Pavlović Brenesalović) Zašto su važni odnosi? Odnosi kao kontekstualni sistemi Odnosi kao dijadni sistem Kakvi treba da su odnosi? Kvalitet odnosa Kvalitet odnosa iz perspektive deteta Kvalitet odnosa iz perspektive odraslog Kvalitet odnosa iz perspektive zajednice i društvene prakse brige o deci. 146

9

10

11 Razvoj standarda za učenje i razvoj dece ranih uzrasta 9 Aleksandar Baucal 1 U poslednje dve decenije odnos javnih politika prema ranom razvoju dece u velikom broju zemalja se promenio u značajnoj meri. Na to je uticao veći broj faktora. Pre svega značajan uticaj je imala UN Konvencija o pravima deteta usvojena godine na Generalnoj skupštini UN (UNICEF, 1999), a potom potpisna i ratifikovana od strane skoro svih zemalja članica. Prihvatanjem Konvencije o pravima deteta, zemlje potpisnice se obavezuju da će javnu politiku i praksu prema deci zasnovati na univerzalnim pravima, odnosno na četiri bazična principa Konvencije: pravo na život i razvoj, najbolji interes deteta, nediskriminacija, i participacija. Na taj način zemlje potpisnice, među kojima je i Republika Srbija, su se obavezale da svakom detetu, u okviru realnih mogućnosti, obezbede adekvatne uslove za rani razvoj i učenje (Vučković-Šahović, 2001). Istovremeno, princip nediskriminacije i participacije (poštovanje mišljenja i osećanja deteta i smisleno uključivanje u donošenje odluka u čijem razmatranju mogu da učestvuju) oslanjaju se na savremene interdisciplinarne studije ranog detinjstva i istraživanja ranog razvoja i afirmišu, s jedne strane, socio-kulturne specifičnosti u načinima podizanja i vaspitanja dece, i, s druge strane, aktivnu ulogu samog deteta u oblikovanju sopstvenog razvoja. Pored toga, veliki broj novijih istraživanja pokazuju da je novorođenče daleko sposobnije nego što se ranije mislilo (Stone, Smith, & Murphy, 1973; Karmiloff-Smith, 1991; Buss, 1999; Keller, 2007), da su deca biološki socijalna bića (Vigotski, 1977; Ivić, 1987; Bruner, 1996; Buss, 1999; Rogoff, 2003), da su prve godine života period najbržeg razvoja mozga - do osme godine mozak dostiže 90% težine (Johnson & de Haan, 2011), da svako dete može da razvije važne kompetencije ako je uključeno u odgovarajuću fizičku i socijalnu sredinu i da je rani razvoj u značajnoj meri rezultat interakcije sa okruženjem (Berk 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

12 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 10 & Winsler, 1995; McCain & Mustard, 1999; Engle, 2007; Shonkoff & Phillips, 2000) itd. Rezultati ovih istraživanja jasno sugerišu da se tokom prvih godina života postavljaju dobri temelji celokupnog razvoja i da se ovi dobri temelji ne mogu uspostaviti bez obezbeđivanja kvalitetne i podsticajne fizičke i socijalne sredine za rani razvoj i učenje dece. Kao još jedan argument za izmenjen odnos i poklanjanje posebne pažnje javnih politika u odnosu na decu ranih uzrasta, često se navode i nalazi nekih ekonomskih studija o velikoj isplativosti ulaganja u obezbeđivanje povoljne sredine za rani razvoj i učenje (Karoly & Bigelow, 2005; Heckman, 2006). Ove studije pokazuju da pohađanje kvalitetnih programa za rano učenje i razvoj, kao i ulaganja u kapacitete roditelja da obezbede kvalitetniji porodični kontekst za razvoj i učenje, ima čitav niz dugotrajnih pozitivnih efekata na dalje obrazovanje, zdravlje, zaposlivost itd. Navedena saznanja su dovela do stvaranja drugačijeg odnosa prema ranom razvoju dece. Za razliku od perioda kada se smatralo da se deca, tokom perioda razvoja pre polaska u školu, jednostavno razvijaju po svom programu i da ih samo treba čuvati, danas postoji svest da su rano učenje i razvoj od velike važnosti za dalji razvoj i da oni u značajnoj meri zavise od kvaliteta socijalne i kulturloške sredine u kojima deca žive. Čekati polazak u školu da bi se deci omogućili kvalitetni programi za razvoj i učenje znači propustiti važne prilike koje postoje u predškolskom periodu. Standardi za rani razvoj i učenje Jedan od prvih praktičnih koraka u obezbeđivanju kvalitetne sredine za rani razvoj i učenje dece može biti formulisanje standarda za rani razvoj i učenje na nacionalnom nivou. Na takav način je započet proces reforme predškolskog obrazovanja u nekim evropskim zemljama kao što su Engleska i Francuska, ali i u nekim zemljama iz našeg regiona (npr. Rumunija i Makedonija). Na sličan način se pristupilo reformi i u nekim zemljama za koje se smatra da imaju veoma kvalitetan sistem predškolskog obrazovanja kao što je, na primer, Novi Zeland. Osnovna ideja takvog pristupa jeste da se prvo definišu standardi za rani razvoj i učenje da bi se na osnovu toga dizajnirali ostali aspekti sistema predškolskog obrazovanja. Na načelnom nivou ovaj pristup deluje smisleno i racionalno. Ipak, kada se bliže analiziraju različita iskustva može da se uoči da postoje mnoge razlike u važnim detaljima. Ovde ćemo posebno razmotriti dva takva detalja pošto su odluke u pogledu njih odredile sadržaj i formu standarda koji se prezentuju u ovoj knjizi. Prvo, kada se koristi termin standardi za rani razvoj i učenje različiti autori mogu da podrazumevaju veoma različita značenja. Na primer, pod standardima mogu da se podrazumevaju, kao što se to čini u mnogim zemljama, samo iskazi koji opisuju razvoj dece u ranom detinjstvu. Tim koji je radio na razvoju standarda koji se prikazuju u ovoj knjizi je pošao od pretpostavke da takva praksa nedovoljno uzima u obzir činjenicu da su razvoj i učenje deteta suštinski uklopljeni i umreženi sa socijalnim i kulturnim kontekstom i da su oblikovani kroz dijaloški (relacioni) odnos između deteta i konteksta (Lerner, 2006). Dakle, ako se razvoj dece shvati kao hibridni fenomen (Latur, 2010) i dijaloški fenomen, tj. kao fenomen koji je nerazdvojivo i biološki i društveni i kulturloški i tehnološki, onda se ni

13 Razvoj standarda za učenje i razvoj dece ranih uzrasta standardi razvoja dece ne mogu opisivati samo u jeziku kompetencija dece. Kompetencije dece u takvoj perspektivi nisu samo odraz izvesnih unutrašnjih karakteristika deteta, već istovremeno odražavaju i kontekst i celokupnu istoriju deteta. Polazeći od takvog, sociokulturnog pristupa i razumevanja ranog razvoja dece, koji se zasniva na teorijskim idejama Vigotskog, Bahtina, Brunera, Rogofove itd., standardi za rani razvoj i učenje nužno se odnose i na kontekst u kojem se dete razvija i uči. Iz navedenih razloga, pod standardima za rani razvoj i učenje u ovoj knjizi podrazumevaju se, s jedne strane, razvojna očekivanja u pojedinim razvojno-uzrasnim fazama (tj. koje kompetencije deca mogu da praktikuju i razvijaju na određenom uzrastu), i, s druge strane, načela interakcije i komunikacije sa decom i karakteristike fizičke i socijalne sredine, koji zajedno predstavljaju nužan uslov i pružaju građu za učenje i razvoj očekivanih kompetencija dece. Standardi za rani razvoj i učenje, koji se predstavljaju u ovoj knjizi, su usklađeni sa savremenim naučnim saznanjima (razvojno-psihološkim, pedagoškim, sociološkim, antropološkim, neuronaukama i posebno interdisciplinarnim studijama detinjstva), ali i sa specifičnim socijalnim i kulturnim potrebama zajednice. Drugim rečima, prilikom formulisanja standarda vodilo se računa da oni budu razvojno realistični i usklađeni sa socijalnim i kulturnim kontekstom, kao i sa dugoročnim perspektivama razvoja društva. Iz tog razloga u proces formulisanja standarda, koji su prikazani u ovoj knjizi, bio je uključen širok krug stručnjaka i roditelja. Drugo važno pitanje ( detalj ) o kojem je autorski tim doneo odluku na kojoj je zasnovan dalji rad na standardima se odnosi na značenje formulacija kojima se opisuju razvojna očekivanja. Naime, u razvojnoj psihologiji postoji duga tradicija i praksa normiranja razvoja dece. Verovatno najpoznatiji primer razvojnih normi predstavljaju norme koje je definisao Arnold Gezel (Gessel, 1925) koje su nastale na osnovu istraživanja ranog razvoja dece iz viših socio-ekonomskih slojeva. Ovaj tip normi ima snažnu vrednosnu konotaciju i služe kao instrument za ocenu deteta, tj. da se utvrdi u kojoj meri razvoj dece prati normalni tok razvoja. Usled velike popularnosti i raširene upotrebe od strane pedijatara i drugih stručnjaka, Gezelove norme su postale paradigmatičan primer sa kojima se identifikuju značenje pojma standardi za rani razvoj i učenje. Naime, kada se govori o standardima za rani razvoj i učenje često se podrazumeva Gezelov tip razvojnih normi preko kojih se daju ocene o normalnosti razvoja deteta. Iz tog razloga treba naglasiti, i stalno imati u vidu prilikom čitanja i upotrebe standarda koji se prikazuju u ovoj knjizi, da je autorski tim odredio standarde na sasvim drugačiji način. Naime, u ovoj knjizi standarde kojima se opisuju razvojna očekivanja treba razumeti kao kompetencije koju bi svako dete moglo da razvije do određenog uzrasta (npr. do 18 meseca, do kraja treće godine itd.) pod uslovom da je dete imalo odgovarajuće prilike i oslonce za razvoj tih kompetencija. Na primer, ako neko dete živi u depriviranoj sredini i nema odgovarajuće prilike (fizičke, tehnološke, socijalne, kulturološke itd.) za razvoj određene kompetencije onda bi to moglo da dovede do toga da se data kompetencija ne razvije do određenog uzrasta. Dakle, rani razvoj i učenje se ovde shvataju kao fenomeni koji se dešavaju u određenom kontekstu i koje treba tretirati kao rezultat relacionih odnosa između deteta i konteksta, a ne kao rezultat biološkog razvoja ili naslednih (predeterminisanih) karakteristika koje postoje unutar deteta. Prak- 11

14 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 12 tična posledica takvog polazišta jeste da praćenje i analiza razvoja dece treba da služe, na prvom mestu, da se deci obezbede odgovarajuća iskustva i kontekst za razvoj kako bi omogućio i podržao razvoj ključnih kompetencija. Konačno, trebalo bi naglasiti da se rani razvoj određuje na različite načine u različitim zemljama. U nekim zemljama on obuhvata uzraste do 5 godina starosti, negde do 6 godina, a u nekim slučajevima se uključuju i uzrasti do 8. godine. Ove razlike uglavnom su rezultat različitih kriterijuma od kojih se polazi kao i specifične prirode i namene radova koji se bave ranim uzrastima. Osnovni cilj Osnovni cilj ove knjige jeste da se predstave standardi za rani razvoj i učenje koji mogu da posluže kao osnova za razvoj budućih politika, mera i aktivnosti koje bi bile usmerene ka obezbeđivanju kvalitetne sredine za rani razvoj i učenje dece u Srbiji. Kao što je već rečeno, ali vredi ponoviti da bi se izbegle nejasnoće u tom pogledu, u ovoj knjizi pod standardima se podrazumeva i opis kompetencija koje deca mogu da razviju do određenog uzrasta pod uslovom da im se obezbede potrebne prilike za učenje i razvoj opisanih kompetencija, ali i karakteristike sredine i odnosa u koje su uključena deca koje predstavljaju nužan preduslov za sredinu koja je razvojno podsticajna. Iz tog razloga knjiga je podeljena u dva dela. U prvom delu su opisana razvojna očekivanja na kraju pojedinih faza razvoja od rođenja do šeste godine. Ova razvojna očekivanja se odnose na kompetencije koje bi deca mogla da razviju do određenog uzrasta ako bi im se obezbedile adekvatna sredina za razvoj i podsticajna iskustva. Drugim rečima, razvoj dece se sagledava pre svega u funkciji kvaliteta (podsticajnosti) sredine ili sredina u kojoj/kojima dete živi, tj. razvoj većine relevantnih kompetencija koje deca treba da formiraju tokom ranog razvoja zavisi od kvaliteta sredine u kojoj se dete razvija. S druge strane, u slučaju da dete ne formira određenu kompetenciju do nekog uzrasta pitali bi se koja vrsta podsticaja je nedostajala u sredini u kojoj dete živi, a ne šta ne valja sa samim detetom. Razvojna očekivanja će biti opisana posebno za četiri domena razvoja: (a) intelektualni (saznajni) razvoj, (b) socijalni i emocionalni razvoj, (c) razvoj komunikacije, govora i pismenosti, i (d) senzorni i motorički razvoj. Takva organizacija dela dokumenta u kojem se opisuju razvojna očekivanja, treba to eksplicitno naglasiti, ne sugeriše da se razvoj deteta odvija posebno za svaki domen. Dete nije puki zbir kompetencija iz različitih domena (intelektualnog, socijalnog itd.), već je dete uvek celovito biće, tj. razvoj deteta u jednom domenu ne može dobro da se razume ako se ne uzme u obzir razvoj svih drugih kompetencija i sredine u kojoj se dete razvija. U tom prvom delu dokumenta, razvojna očekivanja su opisana za četiri faze ranog razvoja: period od rodjenja do 8 meseci, od 8 do 18 meseci od 18 do 36 meseci od 36 do 72 meseca

15 Razvoj standarda za učenje i razvoj dece ranih uzrasta Za svaku fazu i svaki domen razvoja formulisane su kompetencije koje deca treba i mogu da razviju ako im se obezbedi adekvatna i podsticajna sredina za razvoj. Na primer, u domenu socijalnog i emocionalnog razvoja navodi se u okviru faze meseci da dete može da podnese situacije razdvajanja i raduje se ponovnom susretu. Ovu formulaciju treba razumeti da dete može da razvije ovu kompetenciju do kraja ove faze razvoja (do 36. meseca) ako se obezbede određeni, podsticajni uslovi za razvoj ove kompetencije, odnosno da osobe koje se staraju o deci treba da se trude da, u datom periodu razvoja, podstiču razvoj ove kompetencije. Drugi deo knjige se odnosi na pitanje koja sredina je adekvatna za razvoj i učenje dece ranih uzrasta (0 do 6 godina). Kao što je već rečeno, ova knjiga u celini počiva na pretpostavci da je ključni faktor razvoja dece zapravo kvalitet sredine u kojoj dete živi i u kojoj se razvija. Iz tog razloga, u drugom delu dokumenta daju se sugestije o tome kakvu sredinu za rani razvoj i učenje treba obezbediti za decu do šest godina starosti. Ovaj drugi deo knjige je organizovan u tri posebna odeljka. U prvom se ukazuje na celovitost razvoja deteta, na veze koje postoje između pojedinih funkcija i domena razvoja i na prirodu učenja dece tokom ranog razvoja, dok se u naredna dva dela razmatra značaj interpersonalnih odnosa i igre na ranim uzrastima. 13 Osnove na kojima je baziran razvoj standarda za rani razvoj i učenje Formulisanje standarda za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji je bio proces koji je uključio veliki broj stručnjaka (vidi kasnije) i stoga je bilo važno da se usaglase određeni principi i načela koji će usmeravati rad na formulisanju standarda. Razvoj standarda za rani razvoj i učenje je, dakle, bio zasnovani na sledećim principima i načelima: uvažavanju i afirmisanju koncepta deteta kao punovrednog bića, sa pravima a ne samo potrebama, i ranog detinjstva kao egzistencije, a ne tranzitornog stanja (v. posebno Komentar 7 Komiteta za prava deteta o Primeni prava deteta na rano detinjstvo ); oslanjanju na međunarodne ugovore i dokumente, koje je država prihvatila i ratifikovala kao i na nacionalne dokumente i usvojene strategije: pre svega Konvenciju o pravima deteta (posebno uzimajući u obzir 4 bazična principa Konvencije i Komentar 7 Komiteta za prava deteta o Primeni prava deteta na rano detinjstvo), zatim Dakarsku konvenciju (2000), Nacionalni plan akcije za decu (2004), Strategiju za smanjenje siromaštva u Srbiji (2003), Milenijumske ciljeve razvoja u Srbiji (2006), kao i na dosadašnju politiku i pozitivnu praksu u domenu društvene brige o deci i posebno koncepciju i praksu predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji; koncepciji razvoja kao socio-kulturnog, a ne samo i ne prevashodno biološkog procesa, i shvatanju da je razvojno značajno učenje proces ko-konstrukcije i vođene participacije ;

16 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 14 savremenim naučnim saznanjima i rezultatima istraživanja o ranom detinjstvu, učenju i razvoju (razvojno-psiholoških, pedagoških, socioloških, antropoloških, neuronauka i posebno interdisciplinarnih studija detinjstva); uzimanju u obzir kulturne i društveno-ekonomske specifičnosti konteksta odrastanja dece u Srbiji, uz posebno uvažavanje etničkih, subkulturnih, socijalnih i individualnih razlika, ali i uz kritičko preispitivanje aktualne prakse i obrazaca podizanja i vaspitanja dece, imajući na umu viziju budućeg razvoja zajednice; iskustvima drugih zemalja u izradi sličnih dokumenta. Koja je svrha dokumenta i kome je dokument namenjen? Proces formulisanja standarda za rani razvoj i učenje je proces koji traje nekoliko godina. Ipak, on mora da počne nekim korakom. Ovaj dokument ne daje konačna rešenja, već formuliše predlog standarda za rani razvoj i učenje. Kao takav on treba da posluži kao osnova za dalje diskusije i rasprave kroz koje treba da se dođe do usaglašenih standarda koji bi predstavljali jedan od važnih oslonaca u daljem razvoju sistema za rani razvoj i učenje dece (tj. za sistem društvene brige o deci predškolskog obrazovanja). Ipak, ova knjiga može da bude korisna i za sve one koji žive i saradjuju sa decom da im pomogne da razumeju obrazovne i razvojne potrebe dece, koje kompetencije se razvijaju u pojedinim uzrastima, koje su karakteristike učenja i razvoja dece, koja vrsta odnosa sa decom je najpogodnija, kakva je uloga igre u ranom detinjstvu itd. Ko su autori standarda za rani razvoj i učenje? Na razvoju standarda za rani razvoj i učenje je radio tim stručnjaka koji je okupljen u okviru Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Članovi tima koji su radili na izradi standarda za rani razvoj i učenje su bili: Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet u Beogradu (koordinator) Ana Pešikan, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Dragana Pavlović-Breneselović, Filozofski fakultet u Beogradu Slobodanka Antić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu Živka Krnjaja, Filozofski fakultet u Beogradu Ivana Stepanović, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Marina Videnović, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Nataša Hanak, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu Aleksandar Dimitrijević, Filozofski fakultet u Beogradu Darinka Anđelković, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Snežana Nikolić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu Dragica Pavlović-Babić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu Olga Marković, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

17 Razvoj standarda za učenje i razvoj dece ranih uzrasta Ipak, tokom izrade standarda navedeni tim je imao pomoć niza recenzenata i drugih stručnjaka koji su dali veoma korisne sugestije i komentare koji su doprineli da dokument bude bolji: 15 Mirjana Pešić, Filozofski fakultet u Beogradu Ivan Ivić, Filozofski fakultet u Beogradu Lidija Radulović, Filozofski fakultet u Beogradu Lidija Miškeljin, specijalista predškolske pedagogije, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda Marija Zotović, Filozofski fakultet u Novom Sadu Nada Korać, Pedagoški fakultet u Jagodini Martina Ozbič, Pedagoški fakultet u Ljubljani Vesna Janjević Popović, psiholog Pored navedenih recenzenata i stručnjaka pojedini delovi dokumenta su diskutovani i u okviru fokus grupa u kojima su učestvovali vaspitači i roditelji. Njihovi komentari i sugestije su, takođe, značajno doprineli da finalna verzija dokumenta bude bolja nego prethodne verzije. Literatura: Berk, L, & Winsler, A. (1995). Scaffolding children s learning: Vygotsky and early childhood education. Washington: National Association for the Education of Young Children. Bruner, J. (1996). The culture of education. Cambridge: Harvard University Press. Buss, D. (1999). Evolutionary Psychology. London: Allyn & Bacon. Engle, P., Black, M., Behrman, J., Cabral de Mello, M., Gertler, P., Kapiriri, L., Martorell, R., & Young, M. (2007). Strategies to avoid the loss of developmental potential in more than 200 million children in the developing world. The Lancet, 369, str Gessel, A. (1925). The mental growth of the pre-school child: A psychological outline of normal development from birth to the sixth year, including a system of developmental diagnosis. New York: MacMillan. Heckman, J. (2006). Skill Formation and the Economics of Investing in Disadvantaged Children. Science, 312(5782), str Ivić, I. (1987). Čovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit. Johnson, M. H. & de Haan, M. (2011). Developmental Cognitive Neuroscience (3rd ed.). Oxford: Wiley- Blackwell.

18 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 16 Karmiloff-Smith, A. (1991). Beyond modularity: Innate constraints and developmental change. The epigenesis of mind: Essays on biology and cognition. U: S. Carey & R. Gelman, Rochel (Ur.), The epigenesis of mind: Essays on biology and cognition (str ). Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates. Karoly, L. A., & Bigelow, J. H. (2005). The Economics of Investing in Universal Preschool Education in California. Arlington: RAND. Keller, H. (2007). Culture of Infancy. London: Lawrence Erlbaum Associates Latur, B. (2010). Nikada nismo bili moderni. Novi Sad: Mediteran. Lerner, R. M. (2006). Developmental Science, Developmental Systems, and Contemporary Theories of Human Development. U: W. Damon & R. M. Lerner (Ur.), Handbook of child psychology (Vol. 1). New Jersey: John Wiley & Sons. McCain, M. N., & Mustard, J. F. (1999). Early Years Study: Reversing the Real Brain Drain. Toronto: Ontario Children s Secretariat. Richerson, P. J. & Boyd, R. (2005). Not By Genes Alone: How Culture Transformed Human Evolution. Chicago: University of Chicago Press. Rogoff, B. (2003). The Cultural Nature of Human Development. Oxford: Oxford University Press. Shonkoff, J. P., & Phillips, D. (2000). From neurons to neighborhoods: the science of early childhood development. Washington: National Academy Press. Stone, L. J., Smith, H. T. & Murphy, L. B. (1973). The competent infant. New York: Basic Books. UNICEF (1999). Konvencija o pravima deteta. Beograd: UNICEF. Vigotski, L. (1977). Govor i mišljenje. Beograd: Nolit. Vučković-Šahović, N. (2001). Prava deteta i Konvencija o pravima deteta. Beograd: Jugoslovenski centar za prava deteta.

19 Standardi za razvoj dece ranih uzrasta (0-6 godina)

20

21 Standardi za razvoj dece ranih uzrasta 19 Aleksandar Baucal 1 U ovom delu dokumenta opisan je razvoj dece ranog uzrasta preko očekivanih postignuća po razvojnim fazama. Slika razvoja koja se ovde daje je mozaička sastavljena je od pojedinačnih elemenata koji se prepoznaju u razvoju svakog deteta, ili bar velike većine. Ova mozaičnost u prikazu razvoja dece posledica je prirode dokumenta, a ne prirode samog razvoja: da bismo definisali upotrebljive standarde razvoja, bilo je nužno prepoznati i izdvojiti ključna razvojna dostignuća (kompetencije), kao i spolja vidljiva obeležja na osnovu kojih zaključujemo da je dete razvilo određenu kompetenciju. Upotrebljivost standarda znači da oni mogu da posluže kao efikasan alat da se utvrdi šta i koliko dete može i, još važnije od toga, da mu se obezbede uslovi u kojima će razvijati svoje potencijale. Međutim, u stvarnosti, razvoj deteta je jedinstven fenomen, a način i tempo kojim se dete razvija je individualan. Ne postoji stroga pravilnost u pogledu uzrasta kada se mogu očekivati pojedine razvojne novine, svako dete ima periode ubrzanog i usporenog razvoja, a razvoj u različitim domenima može se odvijati različitim tempom. Drugim rečima, razvojna postignuća opisana u različitim delovima dokumenta i pod različitim naslovima nisu izolovani elementi čije je važenje univerzalno za svu decu, već su međusobno povezana i uslovljena i treba ih posmatrati integralno, a ne parcijalno. Na pojedinim mestima u dokumentu ove veze su eksplicirane i čitalac se upućuje da vidi kako se isti razvojni fenomen opisuje preko svojih različitih aspekta. U tabelama koje slede prikazana su razvojna očekivanja, tj. kompetencije koje deca razvijaju u pojedinim uzrasnim fazama ukoliko ih sredina u kojoj se razvijaju adekvatno podržava. Razvojna očekivanja su opisana u okviru širih domena razvoja: Intelektualni (saznajni) razvoj; Emocionalni i socijalni razvoj; Komunikacija i govor; Senzorni i motorički razvoj. Radi lakšeg snalaženja, svaki domen je organizovan u pod-domene, a oni u razvojne linije. U okviru svake razvojne linije opisana su konkretna postignuća, razvojne novine (razvojna očekivanja) koja se očekuju u tom aspektu razvoja na kraju određenog razvojnog perioda. Navedeni su i primeri kako se konkretna postignuća, odnosno razvojne novine manifestuju u ponašanju deteta (pokazatelji). Na taj način se ilustruje i kojim aktivnostima deteta i odraslog mogu da se podrže određene razvojne promene. 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

22 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 20 Razvojni domen (krupniji aspekti, domeni razvoja, kao što su intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj itd.) Razvojni pod-domen (krupniji aspekti razvoja unutar jednog domena kao što je Pojava i način ispoljavanja bazičnih osećanja unutar domena Emocionalni razvoj) Razvojne linije (kompetencija ILI konkretniji aspekt čije se promene tokom predškolskog razvoja opisuju) Razvojne novine (očekivanja) (koje kompetencije se mogu očekivati ILI šta se može očekivati da dete razvije na kraju određenog perioda ako je dovoljno podsticano) Pokazatelji razvojne novine (ponašanja na osnovu kojih se može prepoznati da je dete razvilo određenu kompetenciju ILI razvojnu novinu) Dokument se odnosi na uzraste od rođenja do 6 godina. Uzrasne granice razvojnih faza za koja su opisivana razvojna očekivanja su definisana na sledeći način: 0-8 meseci, 8-18 meseci, meseci, meseca. U okviru svakog uzrasta navedena su ona razvojna postignuća koja se sreću krajem tog perioda, odnosno, najkompleksnija postignuća koja se očekuju na određenom uzrastu. Podrazumeva se da je dete koje ima kompleksniju kompetenciju ujedno ovladalo i jednostavnijim kompetencijama koje joj, u razvojnom redosledu, prethode. Naravno, uzrast na kojem se očekuju određena razvojna novina nije zakonomeran, već fleksibilan i, u nekoj meri, verovatan. Neke razvojne novine su uzrasno oročene, tj. ne javljaju se od najranijih uzrasta ili dostižu svoj puni razvoj na relativno ranom uzrastu. Zato su neka polja u tabelama prazna. Najzad, treba reći u čemu je osnovni smisao ovakog opisivanja razvoja. Najmanje dva važna razloga objašnjavaju potrebu za ovakvim dokumentom: (1) oni koji se bave decom postaju osetljiviji na specifične aspekte razvoja: koji su razvojni potencijali pojedinih postignuća deteta i zašto ih je važno podsticati, i (2) markiraju se razvojne promene koje su očekivane. Razumevanje načina i toka razvoja pomaže da se sredina pripremi da adekvatno reaguje. Naime, pored bioloških faktora veliki značaj za sve aspekte razvoja ima sredina u kojoj dete odrasta. Ona u velikoj meri oblikuje i usmerava taj razvoj. Dakle, osnovni smisao ovog dokumenta i jeste u tome da se važnim osobama (roditelji, rođaci, vaspitači i drugi)

23 Standardi za razvoj dece ranih uzrastaaleksandar Baucal koji kroz komunikaciju i zajedničke aktivnosti postaju ko-autori (zajedno sa detetom) razvoja (omogući da prepoznaju i adekvatno podstiču različite segmente razvoja. Dete je od početka socijalno biće, a osobe iz njegove okoline, reagujući na potrebe i ponašanje deteta, daju smisao tom ponašanju. 21

24

25 Intelektualni (saznajni) razvoj 1. Intelektualni (saznajni) razvoj Ivana Stepanović i Marina Videnović 1 23 U okviru ovog domena biće opisane najvažnije razvojne promene koje obeležavaju intelektualni (saznajni razvoj) u uzrasnom periodu od rođenja do šeste godine. Kao specifični subdomeni izdvojeni su: 1.1. Mišljenje, 1.2. Pamćenje i pažnja i 1.3. Znanje i razumevanje. Mišljenje, pažnja i pamćenje predstavljaju osnovne psihičke funkcije u okviru intelektualnog razvoja. Zbog toga je opis razvojnih novina u okviru njih značajan za razumevanje toka saznajnog razvoja dece. Subdomen Znanje i razumevanje odudara od ove podele jer ne predstavlja specifične psihičke funkcije, nego se pre može shvatiti kao ishod intelektualnog funkcionisanja. Međutim, gotovo u svim dokumentima ove vrste, znanje je uvršteno u intelektualni domen s obzirom na to da je blisko povezano sa intelektualnim funkcionisanjem. Unutar svakog subdomena definisane su najvažnije razvojne linije: U okviru subdomena Mišljenje razlikujemo dve razvojne linije: Opažajno-praktično mišljenje (1.1.1) i Simboličko mišljenje zasnovano na upotrebi predstava i reči (1.1.2). U subdomenu Pamćenje i pažnja razlikujemo dve razvojne linije: Pamćenje podataka i događaja koji su deo ličnog iskustva (1.2.1) i Pažnja, t.j. usredsređivanje na sadržaje iz sredine (1.2.2). Subdomen Znanje i razumevanje odnosi se na razne vrste znanja i razumevanja pojava iz socijalne i fizičke sredine. U okviru njega praćene su dve razvojne linije: Znanje o sebi i drugima (1.3.1); Znanje o fizičkom svetu (1.3.2). 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

26 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Intelektualni domen Mišljenje Pamćenje i pažnja Znanje 24 Opažajnopraktično Simboličko Pamćenje događaja Pažnja Znanje o sebi i drugima Znanje o fizičkom svetu Grafikon1: Struktura domena intelektualnog razvoja Sada ćemo se ukratko upoznati sa osnovnim razvojnim promenama unutar svake razvojne linije. Opažajno-praktično mišljenje. Beba mnogo pre nego što počne da priča i razume govor, aktivno istražuje svet koji je okružuje. Ona brzo po rođenju pokazuje interesovanje za osobe, stvari i pojave iz neposredne sredine. Pravo saznavanje započinje gledanjem, slušanjem, dodirivanjem osoba i predmeta sa kojima beba dolazi u dodir. Ubrzo, ona otkriva veze među objektima i pojavama, pa je u stanju da predvidi neka dešavanja u spoljašnjem svetu (npr. zvuk otvaranja vrata uvek prethodi pojavi neke drage osobe). Zahvaljujući razvoju motorike, beba postaje sposobnija da u svojoj sredini ciljano deluje. Njene praktične radnje su sve finije, raznovrsnije i usklađenije sa informacijama koje dobija opažajući svet. Praktične radnje smatramo inteligentnim ponašanjem onda kada dete pokaže nameru da ostvari neki cilj do koga nije moguće neposredno doći (na primer, da uzme čašu sa stola koja nije na dohvat ruke) i doseti se kako to da učini (na primer, povuče stolnjak da privuče čašu tako da može da je dohvati). Kada tako nešto učini dete sebe doživljava kao uzročnika neke promene u spoljašnjem svetu. Mišljenje koje to omogućava je specifično po tome što se ne odvija na unutrašnjem, mentalnom planu ono je opažajno-praktično. Simboličko mišljenje. Na osnovama praktičnog delanja i opažanja spoljašnjeg sveta razvijaju se simboli (predstave i reči). Oni omogućavaju da se dete vine izvan neposredno datog sveta i počne da razmišlja o objektima koji nisu u tom trenutku prisutni. Mišljenje postaje posredovano predstavama, mentalnim slikama i rečima, tj. postaje simboličko. Jasno je da je razvoj ovakvog mišljenja i govora neodvojiv, te neka razvojna postignuća ujedno opisuju i razvoj mišljenja i razvoj govora i komunikacije. Pamćenje i pažnja. Da bi moglo intelektualno da funkcioniše u spoljašnjem svetu, dete treba da usmeri svoju pažnju na određene objekte i događaje, kao i da zapamti neka saznanja do kojih je došlo. Sposobnosti novorođenog deteta da zapamti i usmeri pažnju su u velikoj meri ograničene. Međutim, već oko druge godine dete počinje da pamti podatke u vezi sa nekim događajima iz ličnog života (zna šta se desilo, ko je bio prisutan, gde se nešto

27 Intelektualni (saznajni) razvoj odigralo i kada), a dete predškolskog uzrasta zapamćene događaje raspoređuje u korektan vremenski sled i izgrađuje svest o toku lične, životne istorije. Znanje. Kako odrasta, dete zahvaljujući razvoju mišljenja dolazi do sve kompleksnijih i značajnih saznanja o svetu, a zahvaljujući razvoju pamćenja ta saznanja može da sačuva i upotrebi u drugim situacijama. Na taj način, njegovo znanje, kako o spoljašnjem tako i o fizičkom svetu postaje sve bogatije. Na kraju, treba naglasiti da razvoj nije trka nego proces, pa: rani saznajni razvoj ima individualni tok i razvojne promene se ne dešavaju istovremeno kod sve dece podsticanje ranog razvoja je moguće i poželjno (vise o tome videti u delu teksta o sredini za razvoj dece ranih uzrasta), ali forsiranje deteta, kako bi se ubrzao normalni razvojni proces, može naneti više štete nego koristi meseci Sposobnost mišljenja Opažajno-praktično mišljenje Simboličko mišljenje mišljenje zasnovano na upotrebi predstava i reči Pokazuje interesovanje za dešavanja u sredini (2-5 meseci) Pokazatelj: pogledom prati predmet koji se kreće, okreće glavu ka izvoru zvuka. Traži delimično sakriven predmet (4-8 meseci) Pokazatelj: diže tkaninu kojom je pokrivena igračka tako da jedan deo igračke viri. Istražuje predmete stavljanjem u usta (5 meseci), gledanjem, dodirivanjem (8 meseci) Pokazatelj: dodiruje predmete, stavlja ih u usta; posmatra i dodiruje podloge (tepih, trava ). Nastoji da ponovi radnje koje mu se sviđaju (8 meseci) Pokazatelj: dete drma zvečku koja proizvodi zvuk koji mu se dopada i ponavlja tu radnju; baca predmete o pod. Razlikuje predmete prema načinu manipulisanja sa njima. (v ) Pokazatelj: dete trese zvečku, a baca loptu. 1 Nastojali smo, gde god je to moguće, da redosled navođenja promena odgovara i redosledu njihovog javljanja.

28 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 0 8 meseci 1.2. Pamćenje i pažnja Pamćenje podataka i događaja koji su deo ličnog iskustva Pažnja: Usredsređivanje na sadržaje iz sredine 26 Prepoznaje neke draži iz spoljašne sredine (melodije, glas...) Pokazatelj: okreće glavu kada čuje glas majke. Usredsređuje se na neke objekte ili osobe iz okoline (v ) (3-4 meseci) Pokazatelj: pažljivo posmatra majku koja drma zvečku. Pravi razliku između poznatog i nepoznatog (6 meseci) Pokazatelj: zainteresovano posmatra prostoriju u kojoj je prvi put; pokazuje veće interesovanje za igračke koje prvi put vidi. Pažnju mu privlače detalji (videti pod 3.3.2) (5-6 meseci) Pokazatelj: posmatra broš na odeći odraslog, poseže rukom za njim. Prepoznaje poznatu osobu i pošto je nije videlo nekoliko dana (6 meseci) Pokazatelj: dete se radosno osmehuje baki koja ulazi na vrata, iako je nije videlo nekoliko dana. U stanju je da oko jedan minut bude usredsređeno na neki sadržaj iz sredine Pokazatelj: ceo minut gleda u sliku koju mu odrasli pokazuje i o kojoj mu priča. Reaguje na promenu redosleda radnji u toku dana (v ) Pokazatelj: ne može da zaspi ukoliko se značajno promeni vreme kupanja. 0 8 meseci 1.3. Znanje i razumevanje Znanje o sebi i drugima Pravi razliku između osoba i predmeta Pokazatelj: pokazuje veće interesovanje, duže posmatra ljude nego predmete. Prepoznaje osobe koje duže vreme provode sa njim (v ) Pokazatelj: duže posmatra i radije se smeje osobama koje su često sa njim Znanje o fizičkom svetu Može da odredi odakle zvuk dolazi (v ). Pokazatelj: dete okreće glavu ka prozoru kada se spolja čuje neki intenzivniji zvuk. Primećuje krupne promene predmeta, slika, zvukova Pokazatelj: dete reaguje kada se značajno promeni melodija, ritam nekog zvuka. Očekuje da će se predmeti ili osobe pojaviti na određenom mestu Pokazatelj: kada čuje glas majke, gleda u vrata i očekuje da se ona pojavi (5-8 meseci). Pokazatelj: raduje se kada čuje zvuk iz kuhinje koji ukazuje na spremanje hrane (3-6 meseci).

29 Intelektualni (saznajni) razvoj 8 18 meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Opažajno-praktično mišljenje Istražuje jedan predmet kombinujući različite radnje Pokazatelj: jedan isti objekat stiska, baca, trese, prevrće sa svih strana, lupka njime o podlogu. Shvata da predmeti postoje i onda kada potpuno izađu iz vidnog polja (v ) (9-12 meseci) Pokazatelj: traži predmet koji odrasli pred njim sakrije iza leđa; pronalazi predmet koji je pred njegovim očima sakriven ispod krpe ili nekog drugog predmeta. Počeci praktične inteligencije: otkriva jednostavne veze između sredstva i cilja (11-12 meseci) Pokazatelj: koristi jedan objekat da bi došlo do drugog, npr. povlači vrpcu, podlogu, da bi došlo do željenog predmeta. Barata predmetima i razlikuje ih na osnovu nekog upadljivog svojstva (veličina, oblik...) (12-18 meseci) Pokazatelj: stavlja manju kocku na veću; stavlja manje predmete u veću kutiju; uzima kocku koja se nalazi među gomilom lopti Simboličko mišljenje mišljenje zasnovano na upotrebi predstava i reči Počinje da koristi gestove i reči kojima označava predmete (v ) (12-18 meseci) Pokazatelj: pokazuje u pravcu predmeta koji želi da dohvati. Pokazuje predmete koji odrasli imenuje. Pravilno koristi neke reči. Pojava simboličke igre kao da : dete oponaša neke radnje ali zna da se one ne događaju stvarno (v ) (18 meseci) Pokazatelj: dete stavlja glavu na jastuk i pravi se da spava, pravi se da pije iako drži praznu šolju, imitira pokrete brisanja kojima je odrasli sklanjao mrve sa stola meseci 1.2. Pamćenje i pažnja Pamćenje podataka i događaja koji su deo ličnog iskustva Imitira neke aktivnosti koje često izvode odrasli, iako ih nije videlo nekoliko dana (15-18 meseci) (v ) Pokazatelj: iako nekoliko dana nije išlo napolje, imitira neke radnje koji odrasli izvodi u šetnji npr. tera golubove sa staze; dok hoda, drži ruke na leđima, imitirajući deku koga je videlo pre nekoliko dana. Može da zapamti aktivnost odraslog koju je videlo samo jednom, a koja mu je privukla pažnju. Pokazatelj: dete pravi pokrete kao da otresa nešto sa kaputa, jer je to, pre nekoliko dana, učinila majka kada je ušla u kuću dok je napolju bila vejavica Pažnja: Usredsređivanje na sadržaje iz sredine Pažnju prebacuje sa jedne aktivnosti na drugu. Pokazatelj: igra se, u trenutku kada se čuje iznenadni zvuk okreće glavu ka izvoru zvuka, zatim nastavlja da se igra. U isto vrema pažnju usmerava i na odraslog i na neki predmet (12 meseci). Pokazatelj: igra se sa igračkom, posmatrajući i slušajući šta mu odrasli govori.. U stanju je da se do 5 minuta bavi nekom aktivnošću. Pokazatelj: stavlja kocke iz jedne kutije u drugu.

30 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Primećuje da se nešto promenilo, da nije onako kako je zapamtilo (18 meseci) Pokazatelj: prilazi vaspitačici koja je prvi put obukla farmerke i pipa je po njima. Odbija da priđe mami koja se upravo vratila od frizera sa znatno promenjenom dužinom kose. Nekada je zaokupljeno sopstvenom aktivnošću u tolikoj meri da mu je teško odvući pažnju na druge sadržaje. Pokazatelj: iako mu se majka obraća dete ne okreće glavu jer je usredsređeno na igračku koja pušta zanimljive zvuke i svetli. 28 Pamti i ponavlja više vezanih aktivnosti odraslih tačnim redosledom. Pokazatelj: uzima knjigu, otvara je, stavlja prst kao da prati tekst imitirajući ono što je odrasli činio meseci 1.3. Znanje i razumevanje Znanje o sebi i drugima Zna kako da izazove određenu reakciju odraslih Pokazatelj: dete ponavlja radnje koje su izazvale smeh odraslih (v ) (15 meseci) Na zahtev pokazuje neke delove svog tela: oko, glava, nos... (18 meseci) Razlikuje sebe od drugih (v ) Pokazatelj: prepoznaje svoj lik u ogledalu; reaguje na svoje ime. Razlikuje osobe s obzirom na njihov uzrast (v ) Pokazatelj: traži pomoć samo od odraslih. Ume da proceni kada samo nije u stanju da obavi željenu radnju i da onda traži pomoć odraslog. Pokazatelj: pokazuje prstom igračku koja je visoko na polici Znanje o fizičkom svetu Zna koja je svrha određenih predmeta i u skladu sa tim barata sa njima Pokazatelj: uzima cipelicu koju pokušava da navuče na nogu. Zna kada se okončava neka aktivnost ili dešavanje Pokazatelj: kada odrasli zatvori slavinu tokom kupanja, dete pruža ruke ka njemu da ga podigne iz kade. U stanju je da predvidi neki događaj na osnovu događaja koji mu prethode (v ) Pokazatelj: kada mu roditelj obuče jaknu, uzima loptu jer zna da ide napolje; kada odrasli uzme daljinski upravljač okreće glavu ka televizoru meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Opažajno-praktično mišljenje Razdvaja objekte u dve skupine po nekom svojstvu Pokazatelj: zajedno sa odraslim igra se tako što lopte i kocke stavlja u različite kutije (18-24 meseci). Zajedno sa odraslim slaže igračke: lutke stavlja u kutiju, a knjige na policu Simboličko mišljenje mišljenje zasnovano na upotrebi predstava i reči Igra se tako što nekim objektima pripisuje funkciju koju imaju drugi objekti (18-24 meseci) (v ) Pokazatelj: bananu tretira kao telefon; igra se tako što priča držeči je kao slušalicu.

31 Intelektualni (saznajni) razvoj Isprobava različita sredstva kako bi došlo do željenog cilja (19-24 meseci) Pokazatelj: uzima papuču kako bi dohvatilo igračku koja je zapala ispod kreveta, kada to ne uspe uzima grabuljicu i sa njom pokušava. Pretpostavlja gde se neki predmet nalazi iako nije moglo da vidi sva njegova kretanja (24 meseci) Pokazatelj: traži lopticu koja se otkotrljala u drugu prostoriju uzimajući u obzir njenu putanju. Pravi jednostavne konstrukcije ispravno kombinujući predmete različite veličine (v ) (28 meseci) Pokazatelj: pravi most, voz ili stepenice pomoću kocki. Pravi figuralne kolekcije u kojima su skupljeni predmeti koji su deo neke svakodnevne celine ili aktivnosti (oko 36 meseci) (v ) Pokazatelj: među gomilom predmeta dete grupiše lutku, šoljicu, tanjir i pribor za jelo. Počinje da prepoznaje objekte koji su predstavljeni slikom (18-24 meseca) (v ) Pokazatelj: zna da prepozna određene predmete, živa bića ili pojave u slikovnicama. Govorom prati radnje koje izvodi sa predmetima (v ) Pokazatelj: Baca loptu i tu radnju prati rečima,,lopta...,,skoči... Razume povezanost između radnji i predmeta ili živih bića i ume da to izrazi jednostavnim rečenicama Pokazatelj: kada vidi pticu, dete kaže,,ptica leti,,,olovka piše.,,lopta udarila seku. Koristi reči koje imenuju prostorne odnose i kvantitativna svojstva predmeta (v ) (30-36 meseci) Pokazatelj: koristi reči kao što su: veliko, malo, isto, ispred, gore dole, jedan, mnogo. Počinje da postavlja pitanja o svetu koji ga okružuje (v ) (30-36 meseci) Pokazatelj: Pitanja tipa: Šta je ovo? Kako? Ko je to? meseci 1.2. Pamćenje i pažnja Pamćenje podataka i događaja koji su deo ličnog iskustva Ono što je zapamtilo primenjuje i u drugačijim uslovima i situacijama Pokazatelj: naučilo je da stavi ključ u bravu od vrata; pokušava da ga stavi u bravu automobila. Recituje kraće tekstove, prvo uz pomoć odraslog, a zatim i samostalno (v ) (27-30 meseci) Pokazatelj: završava poslednji stih pesmice ili poslednju rečenicu priče koju mu odrasli čita; recituje kratku pesmicu. Pamti i izvršava jednostavne naloge odraslog (36 meseci) Pokazatelj: izvršava naloge kao što su: Daj mi lutku i torbu Stavi kašičicu u šolju. U stanju je da uz pomoć odraslog prepriča neke delove događaja iz neposredne prošlosti (v ) (36 meseci) Pokazatelj: na pitanje odraslog,,šta si danas radio? odgovara da je bilo u parkiću i pominje njemu najvažnije događaje Pažnja: Usredsređivanje na sadržaje iz sredine U stanju je da se usredsredi na ono što govori odrasli i da to ponovi ukoliko sadržaj koji odrasli izgovara nije predugačak (24-36 meseci) Pokazatelj: može da ponovi dva ili tri broja ili kratku rečenicu neposredno pošto ih odrasli izgovori. Oko minuta se samostalno bavi nekom aktivnošću Pokazatelj: samo se zabavlja igrajući se omiljenom igračkom. Posle duže pauze, vraća se prvobitnoj aktivnosti (oko 36 meseci) Pokazatelj: posle ručka dete nastavlja igru koju je započelo pre toga.

32 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 1.3. Znanje i razumevanje Znanje o sebi i drugima Zna svoje ime i imena poznatih osoba (v ) (18-24 meseci) Koristi reči kojima se označavaju delovi tela. Pokazatelj: zna da imenuje do pet delova tela. Prepoznaje neke znake bolesti i upozorava odrasle Pokazatelj: dete obaveštava odrasle kada oseća telesnu nelagodnost ili bol. Ume da saopšti najosnovnije podatke o sebi (v i 3.2.2). Pokazatelj: ume da kaže kako se zove, kako mu se zove mama, koliko ima godina... Poznaje razlike u izgledu i ponašanju osoba ženskog i muškog roda (v ) Pokaztelj: dete vezuje određeni način oblačenja, ponašan je i izgled za osobe odgovarajućeg pola. Na primer, zna da dečaci ne nose suknje. Počinje da shvata razlike među socijalnim ulogama (v ) (36 meseci) Pokazatelj: u igru uključuje aktivnosti tipične za zanimanja policajca, prodavca, lekara Znanje o fizičkom svetu Počinje da rukuje pojedinim aparatima u kući (TV, kompjuter, muzički uređaj itd.) Pokazatelj: ume da uključi i isključi televizor, bira kanale na daljinskom upravljaču. Razlikuje hranu od predmeta koji se ne jedu (18-24 meseci) Pokazatelj: skida omot sa bombone. Pravilno imenuje bar jednu osnovnu boju (24-36 meseci) Pokazatelj: ne greši pri određivanju boje predmeta, ukoliko je reč o boji koju zna. Zna da određeni predmeti i situacije mogu biti opasni (30-36 meseci) Pokazatelj: sklanja se od neograđene ivice stpeništa; pokazuje ringlu i kaže Pec, pec. Razlikuje neke geometrijske oblike (36 meseci) Pokazatelj: pravilno koristi reči krug i kvadrat; kocku, valjak i prizmu stavlja u odgovarajuće otvore (otvore u obliku kvadrata, kruga i trougla). Koristi reči za označavanje vremena (v ) Pokazatelj: koristi reči kojima se označava prošlo i buduće vreme: sada, pre, posle. Razlikuje količine jedan, dva i mnogo (36 meseci) Pokazatelj: kada mu odrasli traži da donese dve kocke dete je u stanju da to učini. Uči da broji predmete: može da izbroji dva predmeta tako što u brojanju ne kreće nužno od broja jedan, ali sledeći broj pravilno nastavlja niz (36 meseci) Pokazatelj: dete ima 2 kocke ispred sebe pokazuje na prvu i kaže,,pet, a onda na drugu i kaže,,šest.

33 Intelektualni (saznajni) razvoj meseci 1.1. Sposobnost mišljenja Opažajno-praktično mišljenje Razvrstava objekte po obliku, boji ili funkciji (48-60 meseci) Pokazatelj: razvrstava lopte, kocke i tanjiriće u posebne grupe. Na osnovu modela, kombinuje delove kako bi sastavilo celinu (v ) Pokazatelj: od dva jednaka pravougla trougla pravi kvadrat ili pravugaonik; sastavlja slagalicu koja ima više od 12 delova. Počeci logičkog klasifikovanja predmeta kombinovanjem dva svojstva (60-72 meseci) Pokazatelj: dete grupiše kocke i lopte u dve grupe, a zatim pravi dve grupe kocaka po veličini, razdvajajući male i velike kocke, pa potom lopte razdvaja na velike i male; dete ne uspeva da odmah obrazuje sve četiri gurpe nego to čini postepeno. Počeci uređivanja niza predmeta po veličini (60-72 meseci) Pokazatelj: dete korektno ređa štapiće po velični od najmanjeg do najvećeg; kada se detetu da novi štapić koga treba svrstati negde u sredinu niza ono nije u stanju da to učini odmah, već iz početka skuplja štapiće i ređa ih po veličini. Dete shvata da se količina tečnosti ne manja ukoliko se ona prespe iz jednog suda u drugi koji ima različite dimenzije (oko 72 meseca) Pokazatelj: dete tvrdi da se količina tečnosti ne menja ukoliko se tečnost prespe iz šireg, a nižeg suda u uži, a viši, iako se nivo tečnosti u sudovima razlikuje Simboličko mišljenje mišljenje zasnovano na upotrebi predstava i reči Gradi očekivanja vezana za neke ritualne događaje (36 meseci) Pokazatelj: Dete kreće na rođendan i kaže: Duvaćemo svećice ili Pevaćemo Danas nam je divan dan. Uz pomoć govora planira i reguliše svoje aktivnosti (36-48 meseci) Pokazatelj: pre nego što krene da pravi kulu od kocaka kaže: Koja mi je kocka najveća? Plava. Nju ću prvo da stavim. Pravilno koristi i razume reči iznad, ispod, na vrhu, na dnu Pokazatelj: pravilno izvršava instrukciju: Stavi olovku ispod knjige. (48-60 meseci) U stanju je da ispriča smislenu priču na osnovu slika koje gleda u slikovnici (48-60 meseci) (v ) Pokazatelj: okreće strane slikovnice i prati radnju kroz jednostavne rečenice koje ne moraju biti gramatički korektne. Prepoznaje šta je nacrtano i onda kada crtež nije dovršen (48-72 meseci) Pokazatelj: prepoznaje da je nacrtan sto i onda kada na crtežu fale neke ivice stola. U stanju je da uoči da na crtežu lica nisu nacrtani neki delovi, npr. oči. Daje upotrebne definicije (60 meseci) Pokazatelj: Na pitanje: Šta je to olovka? dete odgovara: Olovkom pišemo i crtamo. Uviđa odnose među objektima i u stanju je da to iskaže rečima: Pravilno koristi izraze veći, manji, kraći, duži, deblji, tanji, nekoliko, puno (60-72 meseca) Pokazatelj: Dete kaže: Ove dve lopte su iste, a ove dve su različite. Ova lopta je veća od ove. 31 Postavlja ciljana pitanja kako bi bolje razumelo svet koji ga okružuje. Pokazatelj: postavlja pitanja o tome kako stvari funkcionišu, za šta se upotrebljavaju, zašto se određene pojave javljaju i sl. Na primer: Pita zašto pada kiša ili kako sat meri vreme. Navodi suprotan pojam od onoga koji mu kaže odrasli (60-72 meseci)

34 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Pokazatelj: odgovara na pitanja tipa: Šta je suprotno od belog? 32 Uočava ključne karakteristike i razlike između nekih kategorija objekata i vrsta živih bića (v ) Pokazatelj: nalazi u slikovnici šolju koja se razlikuje od ostalih po tome što ima drugačiju šaru; u stanju je da kaže po čemu se razlikuju krava i tigar: Krava je domaća životinja, a tigar divlja meseci 1.2. Pamćenje i pažnja Pamćenje podataka i događaja koji su deo ličnog iskustva Pokušava da sebi olakša zapamćivanje (36-48 meseci) Pokazatelj: kada mu se sugeriše da sakrije igračku tako da sutra zna gde je, više puta proverava mesto gde je sakrilo i/ili ga izgovara naglas. Ponavlja ono što treba da zapamti. Može da uporedi događaje prema tome koliko se često dešavaju i da li su uobičajeni ili ne. Pokazatelj: upoređuje koliko ga često vode kod frizera mama, baka i tata. Najčešće me vodi mama, pa tata, pa baka. Svestan je da je neki događaj ili podatak zaboravljen Pokazatelj: na pitanje odraslog o tome kako se zove neka osoba dete odgovara da je zaboravilo Pažnja: Usredsređivanje na sadržaje iz sredine Duže vreme usmerava pažnju ka onome što mu neko govori (v i 3.3.1) Pokazatelj: pažljivo sluša i pamti objašnjenje odraslog o tome kako će se igrati. U stanju je da sledi složenu instrukciju koja podrazumeva vezivanje različih načina ponašanja za različite signale (48 meseci) (v i 3.3.1) Pokazatelj: u stanju je da igra igru Noć i dan. Na instrukciju odraslog Kad kažem noć ustani, a kad kažem dan sedi., pravilno reaguje. Prepričava epizodu iz ličnog života tačnim redosledom događaja, pominjući i neke detalje (v ) Pokazatelj: dete prepričava kako je juče u obdaništu drugo dete prosulo mleko i kako ga je mleko polilo i kako ga je vaspitačica odvela da se presvuče i obukla mu žutu majicu. Razlikuje događaje koji su deo njegovog sećanja prema tome kada su se desili (48 meseci) Pokazatelj: to je bilo kada sam bio baš mali; tada još nismo otišli na more. Prepričava priče koje mu je odrasli pročitao ili ispričao tako da je redosled događaja povezan i smislen (v ) (48-60 meseci) Pokazatelj: dete prepričava priču koju mu je odrasli pričao. Upoređuje događaje prema tome koji se desio pre, a koji posle. Pokazatelj: Bili smo prvo kod bake na ručku, a onda smo došli kući da se igramo.

35 Intelektualni (saznajni) razvoj Svestan je da se najranijeg perioda života ne seća (48-60 meseci) Pokazatelj: zna da je nekada bilo dete znatno mlađeg uzrasta, iako se toga ne seća. Na primer, u razgovoru sa odraslim kaže: Tad sam bio (bila) beba samo se toga ne sećam. Pamti izgled jednostavnijih konstrukcija i u stanju je da ih reprodukuje bez modela (60-72 meseci) Pokazatelj: dok dete gleda, odrasli niže perlice na pertlu. Niže ih po redosledu kockasta perlica, okrugla perlica. Kada odrasli skloni perlice, dete samo tačno ponavlja niz meseci 1.3. Znanje i razumevanje Znanje o sebi i drugima U stanju je da prihvati pravila. Ne poštuje ih uvek, ali to očekuje od drugih (48-72 meseci) Pokazatelj: zna kako se igraju klikeri, lastiš, neke jednostavne igre kartama, igre tipa Čoveče ne ljuti se. Tokom igre Čoveče ne ljuti se ukoliko dugo ne dobije 6 insistira da ipak izađe iz kućice. Počinje da shvata da neke stvari postoje samo u svesti, a ne i u spoljašnjoj realnosti. (v ) Pokazatelj: shvata da je nešto zamišljeno, kao bajagi, da stvarno ne postoji. Kaže: Zle vile ne postoje, to je samo u priči. U izvesnim situacijama razume da drugi mogu da imaju drugačiji doživljaj nekih stvari nego ono (v ) Pokazatelj: Shvata da hrana koju ono voli može nekom drugom da bude neukusna. Kaže: Ja volim grašak, a bata ne. Ponekada je u stanju da formuliše objašnjenje za tuđe ponašanje (v ) Pokazatelj: Beba plače. Mora da je gladna. Zna koja mu je leva, a koja desna ruka (72 meseca) Pokazatelj: na zahtev odraslog pravilno pokazuje koja mu je ruka desna a koja leva Znanje o fizičkom svetu Ume da rukuje složenim igračkama kao i da koristi neke funkcije kompjutera (v ) Pokazatelj: koristi igračke koje su na daljinsko upravljanje. Pokazatelj: ume da igra neke igrice na kompjuteru. Pravilno imenuje različite boje (60 meseci) Pokazatelj: u stanju je da korektno imenuje boje kao što su crvena, zelena, plava, žuta, bela. Korektno prebrojava elemente nekog skupa koji ne broji više od 13 elemenata (60-72 meseca) Pokazatelj: broji elemente određenog skupa na pravilan način. Počinje da razvija svest o trodimenzionalnom prostoru Pokazatelj: pravi kuću od kocaka tako što ih ređa i vertikalno i horizontalno. Poznaje karakteritike nekih prirodnih pojava i biljnih i životinjskih vrsta. Pokazatelj: zna karakteristike godišnjih doba, kao i da ribe žive u moru, kada padne noć sijaju zvezde... U stanju je da poredi dva skupa (koji imaju do 10 elemenata) po broju elemenata, čak i kada ti elementi nisu raspoređeni jedan naspram drugog (72 meseca) Pokazatelj: prebrojava kocke i za hrpu kocki u kojoj ima 6 kocaka kaže da ima više nego na drugoj hrpi u kojoj su 4 kocke. U jednom skupu je šest kockica skupljeno u gomilu dok su u drugom poređani u niz. Korektno zaključuje da u dva skupa ima isti broj kocaka.

36 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Literatura: 34 Bauer, P. and Pathman, T. (2008). Memory and Early Brain Development. In: Tremblay RE, Barr RG, Peters RDeV, Boivin M,(Eds.). Encyclopedia on Early Childhood Development. Montreal, Quebec: Centre of Excellence for Early Childhood Development. Brassard, M. & Boehm, A. (2007). Preschool assessment: Principles and Practices. New York: The Guilford Press. Cattell, P. (1960). The Measurement of Intelligence of Infants and Young Children. New York: The psychological corporation. Cole, M. and Cole, S. R. (1993). The Development of Children. New York: Scientific American Books. Courage, M. and Cowan, N. (2008). The Development of Memory in Infancy and Childhood. UK: Psychology Press. Damon, W., Lerner, R. M., Kuhn, D., Eisenberg, N., Renninger, K. A., Siegler, R. S. and Sigel, I. E. (2006). Handbook of child psychology (6th Edition) Vol. II. New York: John Wiley and Sons. Elliot, C. (1983). British ability scales: Introductory handbook. Oxford: Nelson Publishing Company. Flavell, J.H. (1963). The Developmental Psychology of Jean Piaget. New York: Van Nostrand Reinhold. Flavell, J.H. (1977). Cognitive Develpoment. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. Gard, A., Gilman L., Gorman, J. (1993). Speech and Language Development Chart-Second Edition. Australia: PRO-ED. Gesel, A. Et al. (1940). The First Five Years of Life: A Guide to the Study of the Preschool Child. New York: Harper and Brothers Publishers. Inhelder, B. and Piaget, J. (1964). The Early Growth of Logic in the Child: Clasification and Seriation. London: Rotledge and Kegan Paul. Ivić, I. (1986). Vaspitanje dece ranog uzrasta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ivić, I. (1987). Čovek kao animal symbolicum. Beograd: Nolit. Ivić, I., Novak, J. Atanacković, N. i Ašković, M. (2002). Razvojna mapa. Beograd: Kreativni centar. Lič, P. (1989). Odgoj i njega deteta. Zagreb: Mladost. Kamerman, S. B. (2008). School Readiness and International Developments in Early Childhood Education and Care. In: Tremblay RE, Barr RG, Peters RDeV, Boivin M,(Eds.). Encyclopedia on Early Childhood Development. Montreal, Quebec: Centre of Excellence for Early Childhood Development. Krogh, S. and Slentz, K. (2001). Early Childhood Development and Its Variations. London: Rotledge. Milinković, M., Ivić, I., Rosandić, R., Smiljanić, V. (1976). Razvoj i merenje inteligencije: Priručnik za ispitivanje inteligencije dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Новоселова, С. Л. (1978). Развитие мышления в раннєм возрастє. Москва: Педагогика. Piaget, J. (1954). The Construction of the reality in the Child. New York: Basic Books. Piaget. J. (1956). The Origins of Intelligence in Children. New York: International Universities Press. Piaget, J. (1969). The Psychology of the Child. New York: Basic Books.

37 Intelektualni (saznajni) razvoj Pijaže, Ž. i Inhelder, B. (1978). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Practice Guidance for the Early Years Foundation Stage. (2008). Setting the Standards for Learning, Development and Care for children from birth to five. UK, Nottingham: DCSF Publications. Ruff, H. A., Rothbart, K. M. (1996). Attention in Early Development. New York: Oxford University Press. Scott-Little, C., Kagan, S. L. and Frelow, V. S. (2005). Inside the Content: The Breadth and Depth of Early Learning Standards. Review of US ECD Standards. Available: Stevanović, B. (2000). Inteligencija i razvoj. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Trawick-Smith, J. (2005). Early Childhood Development: A Multicultural Perspective (4th Edition). New York: Prentice Hall. Vigotski, L. S. (1977). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit. 35

38

39 Emocionalni i socijalni razvoj 2. Emocionalni i socijalni razvoj Aleksandar Dimitrijević i Nataša Hanak 1 U okviru ovog domena biće opisane najvažnije promene u emocionalnom razvoju deteta (subdomen 2.1), u razvoju njegovih odnosa sa socijalnim okruženjem (subdomen 2.2) i razvoju identiteta, odnosno detetovog ukupnog doživljaja sebe kao jedinke (subdomen 2.3). Posebno su unutar svakog subdomena definisane najvažnije razvojne linije: 37 u subdomenu emocionalnog razvoja pratimo pojavu i način ispoljavanja bazičnih osećanja, složenih osećanja koja su vezana za doživljaj i procenu sebe i drugih, te uspostavljanje i manifestovanje sigurne vezanosti i bazičnog poverenja u ranom detinjstvu; u subdomenu socijalnog razvoja pratimo kako se razvija opažanje drugih osoba, njihovog ponašanja, osobina i unutrašnjeg sveta; kako ona odgovaraju, iniciraju i održavaju interakciju s odraslima i vršnjacima; i, najzad, kako se rayvijaju njihove socijalne veštine; u subdomenu razvoja identiteta razvojne linije se odnose na formiranje doživljaja sebe i uspostavljanje samoregulacije ovladavanje doživljajima, osećanjima i ponašanjem. Razvojne linije u oblasti socioemocionalnog razvoja verovatno je moguće definisati i organizovati na drugačije načine. Mi smo se opredelili za onaj koji omogućava što bolje obuhvatanje svih relevantnih fenomena u ovom domenu razvoja uz što manje preklapanja između razvojnih linija. Izvestan stepen preklapanja je, međutim, neminovan jer su emocionalni i socijalni razvoj zapravo jedna celina: emocionalni razvoj odvija se prevashodno u kontekstu socijalnih odnosa, deljenje emocija predstavlja osnovnu odliku interakcije partnera u socijalnoj komunikaciji, a regulacija emocija nastaje u odnosu odraslih i dece. Međutim, postoje i značajna preklapanja s drugim razvojnim domenima. Pojava i razrada mnogih fenomena u socioemocionalnom razvoju zavise od kognitivnih dostignuća. Na primer, od kognitivnog razvoja deteta zavisi njegovo razumevanje situacija, procena njihovog značenja i značaja, pa samim tim i način emocionalnog reagovanja. Dete počinje 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

40 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 38 da se plaši veštica i čudovišta tek kada ovlada simboličkim mišljenjem; u stanju je da pregovara i koordiniše svoju igru s vršnjacima tek nakon što može da shvati da drugo dete ima sopstvene želje, ciljeve i osećanja. Uopšteno govoreći, kapacitet za simboličko mišljenje i govor neslućeno proširuju mogućnosti izražavanja i regulisanja emocija, a motorički razvoj, koji u jednom trenutku omogućava udaljavanje od roditelja, podstiče razvoj kapaciteta za istraživanje i uspostavljanje socijalnih odnosa s vršnjacima. S druge strane, sve veći kapacitet da se ovladava svojim subjektivnim doživljajima povratno utiče na efikasnost kognitivnog funkcionisanja i dalji jezički razvoj. U svakom razvojnom periodu možemo prepoznati centralne teme socioemocionalnog razvoja koje organizuju ponašanje deteta. U prvoj godini života odojče razvija u velikoj meri urođeni kapacitet da uspostavi, održi i koordiniše interakciju s roditeljima i obično se vezuje za više odraslih osoba koje mu pružaju bazu sigurnosti u istraživanju sredine. Drugu godinu života obeležava sve diferenciraniji emocionalni život deteta, njegova rastuća autonomija u odnosu na roditelje, razvoj svesnosti o sebi i drugima, svesnost o standardima ponašanja i pojava složenih emocija vezanih za doživljaj sebe i drugih. U predškolskom periodu dete je sve sposobnije da samostalno reguliše svoje ponašanje. Ono širi svoj socijalni svet i usvaja pravila i vrednosti, kako odraslih, tako i vršnjaka. Najzad, u školskom periodu glavna tema socioemocionalnog razvoja je kompetentnost istovremeno u vršnjačkim grupama i u školskom postignuću. U čemu se ogleda važnost ovog domena razvoja? Značajni resursi društva mobilizuju se u cilju prevazilaženja posledica problema koji uzrokuju veliku patnju pojedinaca, grupa i širih zajednica, problema kao što su agresivnost, nasilje, delinkvencija, alkoholizam, psihičke smetnje i poremećaji i problemi u bliskim odnosima. Svi ovi problemi, bez izuzetka, predstavljaju ishode slabe samoregulacije u socioemocionalnom funkcionisanju, čiji se temelji polažu u interakciji naslednih cinilaca s ranim dijadnim odnosima deteta i roditelja, odnosno drugih osoba koje su detetu važne. Pružanje odgovarajućih uslova za razvoj sigurne vezanosti i stvaranje pozitivnog doživljaja sebe, za ovladavanje emocijama i ponašanjem, za izgradnju prosocijalnih oblika ponašanja u tome je ključ za prevenciju brojnih teškoća sa kojima se svako društvo suočava. Osim toga, deca čiji socioemocionali razvoj teče bez velikih problema bolje se adaptiraju na školu, efikasnije uče i primenjuju znanja, spremnija su da se kreativno izražavaju. Konačno, istraživanja jasno pokazuju da takva deca izrastaju u osetljivije roditelje i mnogo češće podižu sopstvenu decu bez traumatizovanja nego osobe koje su u detinjstvu imale teškoće u ovladavanju emocijama i uspostavljanju, tako da se na dobro postavljene temelje samoregulacije xmože osloniti nekoliko generacija.

41 Emocionalni i socijalni razvoj 0 8 meseci 2.1. Emocionalni razvoj Pojava i način ispoljavanja bazičnih osećanja: bes, radost, strah Osećanja vezana za doživljaj sebe i drugih Sigurna vezanost za bliske osobe i bazično poverenje Ispoljava uznemirenost Pokazatelji: plače ili čak vrišti ako je gladno, mokro, spava mu se. Ispoljava bes prilikom osujećenja Pokazatelj: plače ili viče ako ne može da dohvati igračku koju želi. Ispoljava radost kada prepozna i/ili ovlada objektom ili situacijom (počev od otprilike osme nedelje) Pokazatelji: osmehuje se kad vidi majku, kada prepozna igračku; smeje se u igrama s roditeljima koje stvaraju prijatnu tenziju; smeje se kada uspe da dohvati zvečku, zatrese je i čuje zvuk. Ispoljava strahove tipične za ovaj uzrast (v ): Pokazatelj: plače na zvuk sirene, miksera, vikanje, izmicanje podloge; uznemiri se kada mu naglo priđe nepoznata osoba, plače kada nepoznata osoba pokuša da ga uzme u ruke (počev od oko 8. meseca); plače kada majka izlazi iz sobe ili stana (počev od oko 6 8 meseci). Izdvaja manji broj osoba za koje se vezuje (ređe samo jednu osobu) (počev od oko 8. meseca) Pokazatelji: više se obraduje majci nego drugim osobama; majka ga lakše umiri; pokazuje strah od nepoznatih osoba (v ), protestuje i plače prilikom razdvajanja od osobe za koju je vezano (v ); uspostavlja kontakt i održava blizinu s majkom putem osmeha, plača, gukanja, podizanja ruku meseci 2.2. Socijalni razvoj Opažanje i razumevanje drugih osoba: njihovog ponašanja, osobina i unutrašnjeg sveta Ispoljava urođenu osetljivost na socijalne draži i reaguje na njih na poseban način Pokazatelji: više obraća pažnju na ljudska lica (ili glasove) nego na predmete (ili zvuk zvečke, muziku ), duže ih prati pogledom, osme Reagovanje, iniciranje, održavanje, a po potrebi i smanjenje ili izbegavanje interakcije s odraslima i vršnjacima Inicira kontakt zbog zadovoljenja potreba, a kasnije zbog samog kontakta Pokazatelj: zaplače i time daje signal roditelju da mu je potreban; diže ruke kad želi da ga podignu; osmehuje se u želji da otpočne igru Razvoj socijalnih veština

42 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji huje se, ispušta glasove i time podstiče ljude da komuniciraju s njim (v ). Razvija očekivanja o reakcijama drugih na njegovo ponašanje i preferira reakcije usklađene s očekivanjima (polovinom prve godine) Pokazatelj: dete je zbunjeno i zabrinuto ukoliko majka svojim izrazima lica ne reaguje uobičajeno na njegovo ponašanje. Kroz interakciju uči da uspostavlja odnose i obrasce komuniciranja Pokazatelj: igrajući se, uči se poverenju da će se roditelj pojaviti nakon skrivanja (počev od 8. meseca); da podigne predmet koji mu je bačen; da prepoznaje različite delove tela koje roditelj dodiruje; na osnovu reakcija roditelja na njegove pozive, modifikuje svoje ponašanje (plače češće i jače ili ređe). 0 8 meseci Razvoj identiteta Doživljaj sebe Upoznaje delove svog tela Pokazatelj: posmatra prste na rukama, igra se ručicama i nožicama, stavlja ih u usta; vuče se za uši Samoregulacija: ovladavanje doživljajima, osećanjima, ponašanjima Ispoljava elementarne i urođene načine za ublažavanje napetosti, odnosno izbegavanje neprijatnih draži Pokazatelji: dete se umiruje sisanjem prsta ili cucle; okreće glavu ili odvraća pogled od onoga što mu ne prija. Ovladava osećanjima i ponašanjem tako što opaža kako roditelji izražavaju svoja osećanja Pokazatelj: roditeljsko umirivanje može da umiri bebin bes ili bol. Socijalno upućivanje: pri susretu s nepoznatom osobom ili situacijom, prvo posmatra reakciju roditelja i onda reaguje na isti način (počev od otprilike šestog meseca) Pokazatelj: prilikom probanja nove hrane prati izraz lica roditelja i tako procenjuje da li je hrana ukusna ili ne meseci 2.1. Emocionalni razvoj Pojava i način ispoljavanja bazičnih osećanja: bes, radost, strah Ispoljava radost u različitim situacijama: na svoje postiguće, kao reakciju na neočekivan događaj (sa oko 12 meseci), očekujući odobravanje Osećanja vezana za doživljaj sebe i drugih Začeci ponosa: pozitivno doživljava sebe kada uspe da ovlada sredinom i motoričkim veštinama (počev od oko 10 meseci) Sigurna vezanost za bliske osobe i bazično poverenje Koristi osobu za koju je vezano kao bazu sigurnosti prilikom istraživanja sredine (najočiglednije počev od godinu dana)

43 Emocionalni i socijalni razvoj Pokazatelji: smeje se kada roditelj hoda na neobičan način, kada stavi neki predmet na glavu ili očekujući da ga roditelj zagolica; smeje se kada uspe da roditelju stavi kačket na glavu, radosno podiže ruke ili tapše i kaže bravo kada uspe da naniže kolutove na štap. Izražen strah od odvajanja tipičan za ovaj uzrast: strah koji se javlja u situacijama odvajanja najizraženiji je u ovom uzrasnom periodu (od oko osmog meseca) Pokazatelji: ne dozvoljava majci da se odvoji od njega (npr. da ode u toalet), traži da stalno bude nošeno, neprestano doziva majku, ne dozvoljava da ga neko drugi uspava, i sl. (v ). Pokazatelji: smeje se kad dohvati igračku koju je bilo teško dosegnuti, osmehuje se kad samostalnim koracima pređe prostor između fotelje i krevetića, smeje se kad baci loptu. Pokazatelj: kada se s majkom nađe u nepoznatom okruženju, dete se privija uz nju i traži ohrabrenje da bi zatim ubrzo krenulo da istražuje sredinu, povremeno ostvarujući s majkom kontakt pogledom i/ili dodirom (v ) Formira hijerarhijski organizovanu mrežu osoba za koje je vezano Pokazatelj: kada ima mogućnost izbora, obraća se majci radi utehe i podrške, a ako ona nije prisutna, obraća se baki. 41 Burno ispoljava bes prilikom osujećenja (počev od otprilike 16 meseci) Pokazatelji: kada majka želi da skine dete s ljuljaške ili odbija da mu da željenu igračku ili slatkiš, dete pruža aktivan otpor - baca se na pod, plače, bacaka se, udara rukama, grize. Ispoljava tugu kao reakciju na razdvajanje važne osobe ili od igračke Pokazatelji: plače kad roditelj odlazi ili ako mu uzmu omiljenu igračku 8 18 meseci 2.2. Socijalni razvoj Opažanje i razumevanje drugih osoba: njihovog ponašanja, osobina i unutrašnjeg sveta Pokazuje interesovanje za druge osobe, pored onih za koje je vezano Pravi razliku između odraslih i dece (počev od otprilike 15. meseca) Pokazatelji: sasvim malu decu, naročito ako su u kolicima, naziva Reagovanje, iniciranje, održavanje, a po potrebi i smanjenje ili izbegavanje interakcije s odraslima i vršnjacima Pozdravlja se prilikom odlazaka Pokazatelj: maše ručicom papa ; kaže ćao kada se rastaje od poznatih osoba. Poziva odrasle osobe po imenu i skreće im pažnju na sebe Razvoj socijalnih veština Zna da odbije nalog (pred kraj ovog perioda) Pokazatelj: određeni nalog dete odbija odmahivanjem glavom ili izgovorenim neću. Reaguje na zabranu odraslih prekidom započete aktivnosti (pred kraj ovog perioda)

44 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 42 beba ; starije žene sede kose imenuje baka, starije muškarce deda (v ). Prepoznaje osećanja drugih, na negativna osećanja reaguje uznemirenjem i plačem i traži utehu od odraslih (počev od otprilike 12. meseca) Pokazatelj: prepoznaje da je neko ljut, može da se uplaši toga i da traži utehu kod roditelja. Samoinicijativno pokazuje i daje odraslima predmete i tako ih uključuje u razmenu Izvršava jednostavnije naloge odraslih i upućuje im jednostavne zahteve Pokazatelji: donosi predmete na zahtev; traži od odraslih da mu dodaju željeni predmet (pomoću gesta ili rečju Daj, Hoće, To ). Uzima učešće u onome što interesuje roditelje Pokazatelj: prati pogled roditelja ka predmetu interesovanja (posle 12. meseca). Pokazuje interesovanje za drugu decu i uspostavlja kontakt Pokazatelji: posmatra drugu decu, osmehuje se, pokušava da ih dodirne. Pokazatelj: na zabranu odraslog, iskazanu gestom i govorom, dete će na kratko vreme ili trajnije prekinuti započetu aktivnost meseci 2.3. Razvoj identiteta Doživljaj sebe Traži odobravanja i potvrdu od roditelja; traži da bude viđeno Pokazatelji: kad počne sa sedenjem ili stajanjem okreće se ka roditeljima i pogledom traži potvrdu da je uradio nešto posebno; negoduje ako nije u centru pažnje, ako odrasli više pažnje posvećuju nečem/nekom drugom. Počinje da reaguje na svoje ime (v i 1.3.1) Prepoznaje sebe na fotografijama i video snimcima (v ) Samoregulacija: ovladavanje doživljajima, osećanjima, ponašanjima Poseduje igračku ili predmet koji ga umiruje u odsustvu roditelja (počinje pre kraja prve godine) Pokazatelj: lako se uspavljuje ako grli plišanog medu, svugde ga nosi ili vuče sa sobom, negoduje kad ga izgubi ili kad on bude opran. Sve ređe podleže emocionalnoj zarazi Pokazatelj: neće automatski zaplakati svaki put kad druga beba zaplače. Prepoznaje svoj lik u ogledalu i razlikuje ga od sebe (počev od otprilike 18. meseca) Pokazatelji: namerno pravi grimase, skače i izvodi neobične pokrete pred ogledalom i uživa gledajući se; kada mu se stavi kapa/šnalica na glavu ili krema na nos i zatim se postavi pred ogledalo, dete pokušava da dohvati i ukloni stavljeni predmet na sebi (v ). Prepoznaje svoje stvari i ne prepušta ih drugima Pokazatelji: ljuti se kada drugo dete uzme njegovu igračku, kada sedne u njegova kolica ili pije iz njegove šoljice

45 Emocionalni i socijalni razvoj meseci 2.1. Emocionalni razvoj Pojava i način ispoljavanja bazičnih osećanja: bes, radost, strah Osećanja vezana za doživljaj sebe i drugih Sigurna vezanost za bliske osobe i bazično poverenje Raduje se prilikom najave susreta s dragom osobom ili u očekivanju željene aktivnosti Pokazatelj: dete se raduje kada mu se najavi odlazak kod bake i dede, uzbuđeno je i veselo kada najavi odlazak u zoološki vrt/ pozorište lutaka; radosno iščekuje omiljeni crtani film. Ispoljava strahove tipične za ovaj uzrast strah od sitnih životinja, strah od mraka, strah od izmišljenih bića i/ili likova iz bajki (između druge i treće godine) Pokazatelji: dete plače kada se na putu ispred njega nađe neki insekt i insistira da se insekt ukloni da bi nastavilo da hoda; dete vrišti ako na svom telu ugleda mrava ili neku bubicu koja mili. Dete je uznemireno i plače kada se nađe u mraku, insistira da ostane upaljeno svetlo prilikom odlaska u krevet. Dete počinje da se plaši imaginarnih bića iz bajki i priča: vukova, veštica, džinova. Izražava složena, samosvesna osećanja kao što su ponos, postiđenost, stid i krivica (druga polovina 2. godine) Pokazatelj: skriva lice rukama kad se stidi; obara pogled i povlači se kada uradi nešto što odrasli ne odobravaju; ako bez dozvole uzme tuđu igračku, pokušava da je vrati a da to niko ne vidi. Pokazuje da je svesno svojih osećanja tako što koristi reči da bi opisalo osećanja drugima ili ih ispoljava u kobajagi igrama (počev od otprilike dve godine) Pokazatelj: počinje da govori ne volim to, nedostaje mi baka ; tokom igre se pretvara da plače ili glumi da je srećno; povezuje svoja osećanja sa situacijom u kojoj su se javila, npr. Dragana tužna, mama otišla ; bata naljutio Boku, udario Boku. Razume da ono samo i drugi ljudi neke stvari rade namerno, a neke nenamerno i u skladu s tim emocionalno reaguje na svoje i tuđe postupke Pokazatelj: pravda se time što kaže da nešto nije polomilo namerno; oprašta nekome ko ga nije povredio namerno (v ). Sve kraće protestuje i tuguje prilikom razdvajanja (sa otprilike 2 godine) Pokazatelj: kada ga roditelj ostavi u vrtiću, kratko plače, negoduje, pokazuje potištenost, ali se ubrzo okreće igri i vršnjacima. Može da podnese situacije razdvajanja i raduje se ponovnom susretu Pokazatelji: razume kada roditelj objašnjava razlog odvajanja (odlazak na posao i sl.); prevladava strah i tugu pomoću rituala pri razdvajanju (mahanje, slanje poljupca, verbalni pozdrav Vidimo se uskoro ); očekuje povratak roditelja s nestrpljenjem, raduje se ponovnom susretu, može da ostane kraće vreme kod poznanika bez prisustva majke ili druge osobe koja ga odgaja. 43 Empatično je: pokazuje saosećanje (od kraja 2. godine) Pokazatelj: Grli osobu koju nešto muči meseci 2.2. Socijalni razvoj Opažanje i razumevanje drugih osoba: njihovog ponašanja, osobina i unutrašnjeg sveta Reagovanje, iniciranje, održavanje, a po potrebi i smanjenje ili izbegavanje interakcije s odraslima i vršnjacima Razvoj socijalnih veština

46 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 44 Razlikuje ženski i muški rod (v ) Prepoznaje i imenuje osobe iz okruženja (v ) (počev od oko 18 meseci) Pokazatelj: prilikom susreta prepoznaje i imenuje poznate osobe; imenuje poznate osobe na fotografijama. Prepoznaje i imenuje osobine i osećanja drugih (v ) (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: na osnovu izraza lica i/ili ponašanja dete zaključuje da je druga osoba tužna, srećna, ljuta, da je pažljiva, dobra i sl. Uviđa razliku između svojih i tuđih želja (počev od oko 18 meseci) Pokazatelj: dete daje drugome onaj predmet za koji je ta osoba izrazila interesovanje, a ne onaj koji se njemu dopada. Pozdravlja se prilikom odlazaka i susreta Pokazatelji: pozdravlja se sa laku noć kada ide na spavanje; kaže ćao ili dobar dan kada ulazi u poznatu radnju ili kod komšija. Iskazuje odraslima i deci svoja interesovanja i uključuje ih u svoje aktivnosti (počinje sa oko 18 meseci) Pokazatelji: skreće pažnju drugih na njemu interesantne predmete i pojave; daje im predmete koji su mu važni (ali ih često odmah traži nazad i protestuje ako mu se ne vrate); poziva odrasle, a kasnije i decu da se igraju s njim (najpre povlačenjem za ruku, dozivanjem po imenu, gurkanjem u željenom pravcu, pokazivanjem željene radnje, a kasnije i verbalno). Izvršava složenije zahteve odraslih i postavlja njima zahteve (druga polovina 2. godine) Pokazatelji: u stanju je da izvrši niz naloga, npr. Ostavi sada vozić i donesi cipelice ; Pojedi prvo zalogaj mesa, a zatim uzmi parče krompira ; traži da ga odvedu na željeno mesto (npr. u lunapark, na igralište, kući...); da mu kupe željenu stvar (igračku, hranu). Imitira složenije aktivnosti odraslih osoba i vršnjaka (počinje sa oko 2 godine) Pokazatelji: pravi se da telefonom zove baku i deku i razgovara s njima; kuva ručak, pere auto ; kopira način na koji vidi da se druga deca igraju s igračkama. Može na kratko da prepusti svoju igračku drugom detetu ili da sačeka na svoj red za neku aktivnost (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: uz objašnjenje odrasle osobe može da propusti drugo dete na tobogan ili mu prepusti ljuljašku. U stanju je da uteši drugo dete i/ili da mu skrene pažnju Pokazatelj: pomiluje dete koje plače, pruži mu igračku, kaže ne plači. Pomaže odraslima u jednostavnim poslovima (v ) (sa oko dve godine) Pokazatelj: učestvuje u pospremanju igračaka; dodaje štipaljke kada se kači veš, baca sitnije otpatke u kantu za smeće. Ume da izrazi šta mu prija, a šta mu ne prija Pokazatelj: kada ne želi da ga drugi pomaze, golicaju ili uzimaju u ruke, dete kaže nemoj ili neću Razlikuje dobro i loše Pokazatelj: počinje da usvaja moralna pravila, kaže dobar dečak, nije lepo. Počinje da usvaja bezbednosna pravila i razume zabrane Pokazatelj: drži odraslu osobu za ruku dok prelaze ulicu, kloni se utičnica i šporeta (v. takođe i 2.3.2). Priključuje se detetu ili grupi dece u igri (počinje između 24. i 30. meseca) Pokazatelj: Posmatra decu u igri, odvaja se od odrasle osobe koja ga čuva, prilazi deci i pokušava da uzme učešće u igri (uzimajući igračke, uključujući se u dobacivanje loptom...); u stanju je da se kraće vreme igra s drugim detetom, npr. sipaju pesak u istu kanticu, zajedno guraju autiće.

47 Emocionalni i socijalni razvoj meseci 2.3. Razvoj identiteta Doživljaj sebe Dete manifestuje negativizam Pokazatelji: na većinu zahteva ili predloga dete reaguje sa neću ne želi da se obuče, niti da se skine; ne želi da izađe, niti da se vrati kući; ne želi pelenu, niti da sedi na noši... Nerado deli svoje stvari s drugima Pokazatelji: odbija da svoje igračke/odeću da drugom detetu, okleva da to učini ili pristaje, ali na kratko; označava svoje stvari sa moje ili svojim imenom Anjina lopta, Nenadov autić... Izražava sklonosti u pogledu ishrane, odevanja, provođenja vremena (počinje sa oko 2 godine) Pokazatelji: dete odbija neku hranu i zahteva da jede ono što želi; insistira da obuje određene cipele; zahteva da se igra određenom igračkom. Insistira na tome da neke stvari uradi samostalno Pokazatelji: Dete želi samo da jede, da se samo obuče ili skine neki deo odeće; da samo hoda po zidiću, da se samo ljulja na ljuljašci... Razvija rodni identitet (između dve i po i tri godine) Pokazatelji: imenuje sebe kao devojčicu/dečaka; više voli druženje s decom svog pola, više voli odeću, igračke koje su karakteristične za njegov rod (rodno tipične). Znanje o sebi, svojoj porodici i svom okruženju postaje okosnica detetovog doživljaja sebe Pokazatelji: Dete zna svoje ime, uzrast, imena roditelja, baka i deka, braće/sestara, naziv grada u kome živi i sl. (v i 3.2.2) Samoregulacija: ovladavanje doživljajima, osećanjima, ponašanjima Ispoljava osećanja na socijalno prihvatljiv način zahvaljujući tome što je svesno svojih i tuđih osećanja Pokazatelj: kaže da je ljuto ili tužno umesto da nešto baci ili da se rasplače. Razvija unutrašnju kontrolu osećanja i ponašanja usvajanjem standarda, normi ponašanja (u drugoj polovini druge godine) Pokazatelj: kada dodiruje ili želi da dodirne zabranjeni predmet kaže no-no ili ne sme ili ne treba. Razvija i koristi strategije odvraćanja pažnje od željenog i nedostižnog predmeta Pokazatelj: kada mu roditelji ne dozvoljavaju da npr. gleda crtaće na TV, dete prvo protestuje, zatim traži neku drugu aktivnost kojom zaokuplja pažnju meseci 2.1. Emocionalni razvoj Pojava i način ispoljavanja bazičnih osećanja: bes, radost, strah Lako se naljuti na vršnjake, ali se lako i miri i zaboravlja razlog svađe Osećanja vezana za doživljaj sebe i drugih Ispoljava divljenje prema roditeljima Pokazatelji: uživa da posmatra roditelje u aktivnostima koje zahtevaju znanje, snagu i veštinu; počinje da Sigurna vezanost bliske osobe i bazično poverenje Lako se odvaja od osoba za koje je vezano u većini svakodnevnih situacija (sa oko 4 godine)

48 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 46 Ispoljava strahove tipične za ovaj uzrast: od kažnjavanja; od telesne povrede Pokazatelj: pravda se i plače, pre no što ga je iko opomenuo; upadljivo se plaši krvi, modrica, preloma. se hvali drugoj deci šta njegovi/njeni roditelji umeju, znaju i imaju ( moja mama zna najlepše priče... moj tata može da prebije tvog tatu ). Pokazuje privrženost i nežnost prema mlađoj deci (počev od 3. godine) Pokazatelji: prilazi mlađoj deci i postavlja pitanja o njima, pomazi ih, želi da podeli s njima svoju igračku ili hranu, pokušava da ih uteši kada plaču. Može da pokazuje naročitu vezanost za roditelja suprotnog pola (između treće i četvrte godine) Pokazatelj: devojčica pokušava da istisne majku iz zajedničkih aktivnosti i izjavljuje da će da se uda za tatu kada bude velika; dečak izjavljuje da će on da čuva mamu i da spava s njom ako se tata ne vrati s posla. Pokazatelj: rado odlazi u vrtić; pozdravlja se s roditeljima koji odlaze na posao. U situacijama kada je ranjivije ili povređeno, odnosno kad mu roditelj nije dostupan, traži blizinu roditelja na način na koji je to činilo na mlađim uzrastima Pokazatelj: kada je bolesno, traži više fizičkog kontakta nego inače; nakon dužeg odsustva roditelja, npr. zbog službenog puta, negoduje kada ga roditelj ostavlja. Prepoznaje osećanja i raspoloženja bliskih osoba i reaguje na njih Pokazatelj: ako je roditelj zaokupljen svojim brigama i deluje manje dostupno za potrebe deteta, ono se nerado odvaja od njega i aktivno traži više pažnje. Mogu da se jave prva vršnjačka zaljubljivanja (oko četvrte godine) Pokazatelj: izdvaja na neko kraće vreme dete suprotnog pola koje mu je posebno drago, naziva ga ponekad svojim dečkom/devojkom, pokušava da s njim razmeni nežnosti (zagrljaj, poljubac) meseci 2.2. Socijalni razvoj Opažanje i razumevanje drugih osoba: njihovog ponašanja, osobina i unutrašnjeg sveta Opaža i ispravno tumači složena osećanja, potrebe, namere i osobine odraslih i dece na osnovu izraza lica, ponašanja i intonacije govora (počev od 3. godine) Pokazatelj: prepričava da je video kako neko uplakanom detetu daje igračku da ga smiri, što je tužan Reagovanje, iniciranje, održavanje, a po potrebi i smanjenje ili izbegavanje interakcije s odraslima i vršnjacima Interakcija s vršnjacima detetu postaje interesantnija od interakcije s odraslima Pokazatelji: dete bira da bude u društvu druge dece, a ne u društvu poznatih odraslih osoba. Bira svoje prijatelje, obično ima jednog do dva posebna prijatelja istog pola, prijateljske veze se brzo formiraju i Razvoj socijalnih veština U grupnim aktivnostima ispoljava sve veću saradljivost, u stanju je da učestvuje u grupnoj igri (počev od godine) Sklono je da u različitim grupama preuzima sličnu ulogu, npr. ulogu lidera ili ulogu posmatrača

49 Emocionalni i socijalni razvoj Počinje da razume tuđu perspektivu, zahvaljujući prepoznavanju osobina i stanja drugih Pokazatelj: oprosti drugom detetu koje ga je udarilo kad mu se ono izvini. brzo prekidaju (počev od godine) Pokazatelj: Jednog dana dete izjavljuje kako mu je Marko najbolji drug, a sutradan se žali kako su se posvađali i više se ne igraju zajedno. Tokom igre i svakodnevnih aktivnosti često se takmiči i rivalizira (počev od otprilike 3.5 godine) Pokazatelj: sve važnije postaju igre koje imaju rezultat, pitanje ko je pobedio. Izražava svoje potrebe i ubeđuje drugu decu u svoje gledište, mada povremeno ne uzima u obzir njihove potrebe Brižno reaguje na tuđu nevolju Pokazatelji: ako drugo dete padne s bicikla, prilazi mu i pomaže, teši ga, zove odraslu osobu u pomoć meseci Razvoj identiteta Doživljaj sebe Prolazi kroz period izrazite usmerenosti na sebe: stalno govori o sebi (koristeći ličnu zamenicu), onome što mu pripada, onome što želi da uradi ili da se dogodi Nakon perioda upoređivanja, počinje da se poistovećuje s roditeljem istog pola Pokazatelj: devojčica proba maminu odeću i obuću; dečak traži da ga šišaju kao tatu. Istražuje genitalnu oblast i to mu pruža zadovoljstvo, počinje da iznosi seksualne hipoteze (između 3.i 4. godine) Pokazatelji: igra se pišom dok gleda crtani film; postavlja pitanja o tome kako je nastalo, kako se rađaju bebe, šta je bilo pre njegovog rođenja Samoregulacija: ovladavanje doživljajima, osećanjima, ponašanjima Sve je uspešnije u odlaganju zadovoljstva, sve bolje podnosi umerenu frustraciju i reaguje na konstruktivan način Pokazatelji: može da se strpi i sačeka da dobije željenu bojicu za crtanje ili da u grupnoj igri na njega dođe red i bez intervencije odraslih; prihvata da omiljeni slatkiš dobije nakon glavnog obroka; ako u radnji ne može da dobije željenu igračku predlaže zamenu. Voli da mu odrasli ukazuju poverenje i da obavlja aktivnosti bez nadgledanja, protivi se pokušajima da mu se ukaže pomoć (počev od 3. godine) Kritička samoprocena: prati sopstvene aktivnosti i uviđa greške Pokazatelj: samostalno uviđa da je u nečemu pogrešilo i pokušava da ispravi grešku.

50 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Literatura: Baumeister, R. F. & Vohs, K. D. (Eds) (2004). Handbook of Self-Regulation. Research, Theory, and Applications. New York: The Guilford Press. Berger, K.S. (2000). The Developing Person Through Childhood. Second edition. New York: Worth Publishers. 48 Brazelton, T. B. & Yogman, M. W. (Eds) (1986). Affective Development in Infancy. Norwood, New Jersey: Ablex Publishing Corporation. Brownell, C. A. & Kopp, C. B. (Eds) (2007). Socioemotional Development in the Toddler Years. Transitions and Transformations. New York: The Guilford Press. Cassidy, J. & Shaver, P. R. (Eds.) (1999). Handbook of Attachment. Theory, Research and Clinical Applications. New York: The Guilford Press. Denham, S. A. (2005). Assessing Social-Emotional Development in Children From a Longitudinal Perspective for the National Children s Study. Prepared for the National Children s Study by Battelle Memorial Institute. Under Contract No Eisenberg, N. (Ed. of the Volume) (2006). Handbook of Child Psychology, sixth edition. Volume 3: Social, Emotional and Personality Development. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. Sroufe, L. A. (1995). Emotional Development. The Organization of Emotional Life in the Early Years. Cambridge: Cambridge University Press. Sroufe, L.A., Egeland, B., Carlson, E. A. & Collins W.A. (2005). The Development of the Person. The Minnesota Study of Risk and Adaptation from Birth to Adulthood. New York, London: The Gulford Press

51 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost 3. Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Darinka Anđelković 1 Treći domen pokriva razvoj komunikacije u najširem smislu, i on je u ovom dokumentu opisan u okviru tri subdomena: 3.1. Neverbalna komunikacija; 3.2. Govor ili verbalna komunikacija, i 3.3. Pismenost. Podela na subdomene zasnovana je na razlikama u prirodi i poreklu funkcija koje se opisuju (Ivić, 1978, 2010; Buckley, 2003). Razvoj prvog subdomena Neverbalne komunikacije je u najvećoj meri određen biološkim čioniocima. On obuhvata rani razvoj urođenih mehanizama uspostavljanja i održavanja kontakta, a na starijim uzrastima razvoj i nadogradnju složenijih vidova neverbalne komunikacije (Fenson et al., 1994, 2007; Buckley, 2003; Doherty, 2009). Idući dalje ka drugom i trećem subdomenu (Govor i Pismenost) opada uticaj bioloških činilaca razvoja i povećava se ućešće socijalnih i kulturnih činilaca. U poglavlju Razvoj govora opisujemo na koji se način gradi i razvija funkcija govora, tj. sposobnost komunikacije pomoću simbola/jezika čije je značenje usaglašeno unutar jedne zajednice (Wells, 1986; Wertch, 1985; Clark, 1995; Tomasselo, 2003; Buckley, 2003; Hirsch- Pasek & Gollinkoff, 2006; Fenson et al., 1994, 2007). Najzad, u trećem delu naslovljenom Razvoj pismenosti bavimo se funkcijom isključivo kulturnog porekla, koja je u poslednjem veku postala sposobnost bez koje se gotovo i ne može zamisliti individualni ljudski razvoj i koja na njega ima vrlo veliko povratno dejstvo (Mitrović, 2006, 2010; Scribner, 1997). Svaki subdomen razlikuje po 3 razvojne linije u okviru kojih se mogu pratiti razvojne novine tipične i očekivane za pojedine uzraste. Razvojne novine su poređane tako da su prvo date one koje se javljaju ranije u navedenom uzrasnom rasponu, a potom slede složenije novine koje se javljaju pri kraju navedenog uzrasta. U subdomenu Neverbalna komunikacija (3.1) dve razvojne linije se razlikuju po modalitetu, tj. po sredstvima komuniciranja, te tako imamo Presimboličku neverbalnu komunikaciju (3.1.1) i Simboličku neverbalnu komunikaciju (3.1.2). Treća razvojna linija Socijalna kognicija (3.1.3) opisuje sposobnost razumevanja socijalnog konteksta i razvoj osnovnih preduslova ljudske interakcije zajedničke pažnje i naizmenične razmene. U subdomenu Razvoj govora (verbalna komunikacija) (3.2) dve razvojne linije prate dve osnovne govorne funkcije Recepciju govora (slušanje i razumevanje) (3.2.1) i 49 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Fundamentalni kognitivni procesi i funkcije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije

52 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Verbalnu ekspresiju (izražavanje) (3.2.2). Treća razvojna linija verbalne komunikacije je Pragmatika (3.2.3) u kojoj se opisuje kako se razvija sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji na pravilan, uspešan i primeren način (Ninio & Snow, 1996). U trećem subdomenu Pismenost (3.3) prva razvojna linija opisuje Preduslove za razvoj pismenosti: Odnos prema knjizi i drugim produktima kulture, i razvojno-kognitivne preduslove pismenosti (3.3.1). Druge dve linije pokrivaju dve osnovne funkcije pismenosti: čitanje i pisanje. Rana sposobnost čitanja (3.3.2) obuhvata ovladavanje tehnikom čitanja, izgradnju značenja i razumevanje. Rana sposobnost pisanja (3.3.3) opisuje razvoj grafičkog predstavljanja i izražavanje kroz crtež i pisanje. Podela na uzrasne segmente usvojena za sve ostale domene i subdomene (0-8, 8-18, i 36-72), u poglavlju Razvoj pismenosti je delimično izmenjena zbog toga što ovaj subdomen pokazuje specifičnu dinamiku. Vrlo malo razvojnih novina na ranim uzrastima i vrlo intenzivan razvoj na starijim, uslovili su potrebu da se najniža dva segmenta spoje u jedan, a najviši podeli na dva nova. Tako su dobijeni segmenti 0-18, 18-36, i meseca. 50 Razvoj u pojedinim subdomenima i razvojnim linijama nije jednako intenzivan na svim uzrastima (Scott-Little et al, 2003, 2005; Ivić, 2010). Najintenzivniji razvoj kod novorođenog deteta odvija se u oblasti presimboličke neverbalne komunikacije (3.1.1) kada se pokreću i razvijaju urođeni mehanizmi uspostavljanja i održavanja kontakta. Vođeno urođenom osetljivošću na ljudski lik i glas, dete usmerava pažnju ka ljudima, uspostavlja kontakt i upušta se u razmenu signala, gradeći trajne emocionalne veze i složenije oblike interakcije. U to vreme, upotreba simbola i razvoj simboličke komunikacije (3.1.2) još nisu počeli, pa su prirodni, neverbalni signalni sistemi (glas, pokret, pogled) jedino sredstvo komunikacije kojim dete raspolaže. Oslanjajući se na njih, dete uči šta sa njima može i kako da ih koristi, kao i da uspostavljena interakcija može da se odvija oko nekog spoljašnjeg objekta ili događaja koji postaje predmet zajedničke pažnje deteta i odraslog začetak socijalne kognicije (3.1.3). Oko 18. meseca dolazi do velikog preokreta u dečjem razvoju. Zahvaljujući ranijim postignućima u razvoju mišljenja (1.1.1) i pamćenja (1.2.1) koji omogućavaju detetu da u svesti zadrži predstavu o nekom objektu i kada izađe van vidnog polja, razvija se sposobnost simboličkog predstavljanja i komuniciranja (1.1.2 i 3.1.2). Ova novina predstavlja značajnu prekretnicu u svim aspektima razvoja, jer uvodi novi oblik razmene, tj. nova sredstva komunikacije simbole, kojima dete prelazi prag kulture. Ono postaje podložno uticajima kulture, a kroz upotrebu prvih simbola (gest, simbolička igra, crtež, reč) vrlo brzo postaje i njen aktivni učesnik i kreator. Najvažniju ulogu u tome ima razvoj govora, tj. verbalna komunikacija (3.2). Trogodišnje dete već uspešno učestvuje u razmeni sa drugima (2.2), njegova komunikacija se odvija u kontekstu kulture i posredovana je sredstvima kulture. Neverbalni vidovi komunikacije i dalje se razvijaju (3.1.1), ali u senci intenzivnog razvoja govora (3.2.1; 3.2.2), socijalne kognicije (3.1.3) i pragmatike (3.2.3). To je kontekst u kome se razvijaju imaginativne igre i fantazija (3.1.2), javljaju apstraktne ideje, formiraju kategorije i pojmovi (1.1.2). Na planu komunikacije dete postaje sposobno da učestvuje u dužem razgo-

53 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost voru (3.2.3), da formira naraciju (3.2.2) i da usvaja opšta znanja o svetu (1.3). U stanju je da deli pažnju, da je fleksibilno usmerava ka sadržaju koji ga interesuje (1.2.2) i da je integriše oko složenih zadataka (3.1.1). To će mu omogućiti da se uključi u kolektivne, formalne vidove obrazovanja i razvoj pismenosti (3.3). Pismenost (3.3) je domen u kome je komunikacija u potpunosti zavisna od kulturnih sredstava, a njen razvoj je oslonjen na funkcije i znanja formirane tokom razvoja govora. Ona zahteva razumevanje jezika i njegove gramatičke strukture i van praktičnog i situacionog konteksta. Razvoj pismenosti povratno utiče na razvoj govora i usvajanje jezičkog sistema, tako što povećava svest o jezičkoj strukturi i organizaciji i pomaže osvešćivanje prirodne funkcije govora, kao i voljno upravljanje i kontrolu ove funkcije. Usvajanjem čitanja i pisanja, krug komunikacije se znatno proširuje, grade se novi trajni izvori razvoja, a kultura dobija moćno sredstvo posredovanja između individue i društva. 0 8 meseci : Razvoj neverbalne komunikacije Presimbolička komunikacija: razvoj signalnih sistema, emocionalna i akciona razmena Pokazuje osetljivost na prisustvo ljudi. Orijentisano na komunikaciju licem-u-lice (v ; 4.2.3). Pokazatelj: vrlo rano pokušava da preslika izraz lica i glas odraslog. Usmerava i sve duže zadržava pažnju ka ljudima (v ; 4.2.3) Pokazatelj: okreće glavu ka izvoru ljudskog glasa (3. mesec); duže posmatra lice nego druge objekte; odaziva se gleda u odraslog i oglašava se (6 meseci). Izgrađuje složene signalne sisteme: istovremeno ili naizmenično angažuje različita sredstva neverbalne komunikacije (v ; 4.1.2; 4.2.3) Pokazatelj: gleda, guče, mrmori, plače, smeši se, mršti se, pravi grimase, maše Simbolička neverbalna komunikacija: pojava simbola i simboličke razmene, razvoj simboličke igre Socijalna kognicija: zajednička pažnja i aktivnost, prepoznavanje namera drugih, predviđanje postupaka Pokazuje interesovanje za aktivnost odraslog (v ; 4.2.3) Pokazatelj: posmatra majku i druge osobe u različitim aktivnostima i usredređuje pažnju na ono što rade. Poznaje i očekuje ustaljene dnevne rutine (v ; 2.2.1; 4.3.1) Pokazatelj: uznemirava ga neočekivano ponašanje odraslog u interakciji tokom kupanja, presvlačenja, hranjenja. Uočava da odrasli ima fokus pažnje, predmet interesovanja (oko 4 meseca) Pokazatelj: dete gleda u objekat u koji gleda odrasli; pruža ruku za onim što majka drži u ruci.

54 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Razlikuje poznate osobe od nepoznatih. Uspostavlja emocionalnu vezu sa manjim brojem odraslih (v ; 2.1.3) Pokazatelj: izražava radost na pojavu osobe za koju je vezano, prestaje da plače, vokalizuje, smeši se, maše rukama. Na osmeh majke, odgovara osmehom, na glas majke, pokreće ruke i vokalizuje. Prati gest pokazivanja odraslog, a zatim se fokusira na pokazani objekat Pokazatelj: majka pokazuje prstom na šarenu loptu, dete prati pogledom gest, a zatim posmatra loptu. Rado učestvuje u dvosmernoj razmeni (v ; 4.2.3) Pokazatelj: dete i odrasli grade dugi lanac naizmeničnih poruka i odgovora: dete podigne ruku visoko, roditelj mu dodirne vrh prsta, dete ponovo digne ruku, roditelj mu ponovo dodirne vrh prsta, dete se smeši i opet pruža ruku, roditelj dodirne detetu prst i kaže A!, dete izdahne A! meseci 3.2: Razvoj govora (verbalna komunikacija) Recepcija govora: slušanje i razumevanje Usmerava pažnju na govor (v ). Pokazatelj: od rođenja je osetljivo na ljudski glas i razlikuje ga od drugih zvukova. Razvija osetljivost na govor različite visine, jačine, trajanja. Sluša. (v ) Pokazatetlj: reaguje na osobine majčinog glasa i razlikuje ga od drugih ženskih glasova. Uspostavlja prve veze između ljudskog glasa i objekta za kojeg se interesuje odrasli. Istražuje svojstva objekta i gradi predstave koje su osnova budućeg značenja reči (v ; 4.2.3) Verbalna ekspresija: spontano izražavanje, razgovor, narativ Plač i krik koristi kao osnovna sredstva izražavanja. Glas dobija različit kvalitet zavisno od fizičkog i emotivnog stanja (v ). Pokazatelj: plače kad je gladno, mokro, uplašeno, kad traži blizinu majke. Umiruje ga fizička blizina i dodir. Uspostavlja bolju kontrolu nad svojim glasom i poigrava se njime (2 meseca) Pokazatelj: glasovi počinju da zvuče kao samoglasnici aa, iii, e. Varira glasove pre nego što počne da izgovara prve reči, a repertoar glasova se povećava. Izgovara čak i one Pragmatika: sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji na pravilan, uspešan i primeren način

55 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Pokazatelj: majka pruža detetu malu šarenu loptu i kaže Lopta! Dete posmatra, opipava, istražuje osobine objekta (malo/veliko, tvrdo/meko); isprobava različite akcije i upoređuje njihove efekte (stoji/palo, ima/nema, brzo/sporo). Može da prepozna značenje reči koja se često ponavlja ukoliko je podržana kontekstom ili aktivnošću. Pokazatelj: prepoznaje majčin iskaz Kupanje! kada mu se obraća i priprema ga za kupanje; usmerava pogled i pruža ruke prema njoj. glasove kojih nema u maternjem jeziku. Pokazatelj: mogu se čuti slogovi, suglasnici g, k, m, h, d, t, b, u kombinaciji sa samoglasnicima (gaa, kuu, mamhmm, uun, daa, bbeee). Postepeno se smanjuje učestalost i trajanje plača. Čujno se smeje oko 4. meseca. Guče i mrmlja u prisustvu osobe koja mu se prijateljski obraća (v ) Pokazatelj: na govor osobe koja se smeši, dete odgovara slogovima guu buu ee, često praćeno pokretima ruku, nogu, osmehom. Počinje da udvaja slogove, brblja (babling) samoinicijativno ili kao odgovor na obraćanje (oko 6 meseci) (v ) Pokazatelj: izgovara udvojene slogove u nizu: maama, dada, nuunu meseci 3.1: Razvoj neverbalne komunikacije Presimbolička komunikacija: razvoj signalnih sistema, emocionalna i akciona razmena U odnosu na prethodni period zahvaljujući razvoju pažnje bolje opaža draži i signale iz okoline (v ; 4.1.1; 4.2.1). Pokazatelj: usredsređuje se na sadržaj i može jedno kraće vreme da povezuje informacije sa dva čula, npr. opipava pažljivo predmet u vidnom polju. Sluša sve zvuke iz okoline i odgovara na njih (v ; 4.2.1) Pokazatelj: prati zvuke svojstvene određenim pojavama (zvuke iz prirode, glasove životinja, fen, usisivač) i počinje da odgovara Simbolička neverbalna komunikacija: pojava simbola i simboličke razmene, razvoj simboličke igre Konstruiše značenje: pripisuje simboličko značenje objektima oslanjajući se na opažajne karakteristike (v ; 4.2.1) Pokazatelj: disk za igru frizbi stavlja na sto i koristi ga uz kašiku kao tanjir Imitira pojave dok su prisutne u situaciji (v ) Pokazatelj: podražava zvuk fena, podražava pojedine glasove odraslog. Počinje odloženo da imitira neku pojavu ili aktivnost (12 meseci) (v ) Socijalna kognicija: zajednička pažnja i aktivnost, prepoznavanje namera drugih, predviđanje postupaka Ume da zadobije pažnju odraslog (v ; 1.3.1) Pokazatelj: poziva osobu tako što ponavlja one radnje koje izazivaju interesovanje: oglašava se, tapše rukama, smeši se. Prihvata predmet zajedničkog interesovanja. Različiti objekti mogu postati predmet zajedničke pažnje deteta i odraslog (v ) Pokazatelj: prihvata objekat koji mu se pruža, usmerava pažnju na njega i počinje da učestvuje u interesovanju odraslog.

56 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 54 na njih (vokalizacijom ili na drugi način). Samo pravi buku i sluša je: maše zvečkom, gužva hartiju, udara kašikom o sto, i sl. Prati muziku i pevanje, kreće se u pokušaju da prati ritam (v ). Pokazatelj: Cupka gornjim delom tela, glavom i rukama. Gleda u osobu koja peva. Razlikuje emocionalni ton u komunikaciji. Osetljivo je na svaki vid obraćanja. (v ) Pokazatelj: na vedar glas odraslog odgovara pozitivnim interesovanjem, a na ljutiti ton počinje da se mršti ili plače. Koristi telo i sva čula u komunikaciji (v ; 4.2.1). Pokazatelj: odgovara na obraćanje, inicira kontakt, započinje igru sa odraslim. Pokreće telo, mimiku, glas, naizmenično ili istovremeno (npr. gleda u majku, podiže ruke u želji da ga ona podigne i izgovara da-da ). Pokazatelj: odigrava radnje i situacije od pre nekoliko dana, imitira živa bića i glasove životinja, osobe koje je prethodno video u nekoj aktivnosti. Razvija gestove (15 meseci) Pokazatelj: razvija gest pokazivanja: u početku isteže celo telo da dohvati željeni objekat, zatim samo pruža ruku u tom pravcu, na kraju pokazuje prstom ka objektu. Gleda u objekat koji mu neko sa udaljenosti pokazuje. Za udaljene objekte i objekte skrivene iza zaklona, i sam koristi gest pokazivanja. Na gest odraslog odgovara gestom. Komunicira sa odraslim putem simboličke igre i kao da aktivnosti. Prikazuje nešto i saopštava igrom (v ) Pokazatelj: vrti kašičicu u šolji, kao da nešto mućka. Stavlja jastuk pod glavu, sklapa oči i pravi se kao da spava iako nije pospano. Potom otvara oči, gleda u majku i ponavlja igru, smešeći se. U stanju je i da samostalno započne komunikaciju preko predmeta zajedničke pažnje i da razvija interakciju (v ) Pokazatelj: sam pruža predmet odraslom i održava razmenu u vezi sa predmetom. Može da predvidi postupke i prepozna nameru drugog u svakodnevnim situacijama (v ; 4.3.1) Pokazatelj: majka seda na stoličicu pored vrata, a dete prepoznaje situaciju obuvanja, i donosi svoju cipelicu. Majka stavlja cipelicu na jednu nogu, a dete potom pruža i drugu. Prepoznaje cilj aktivnosti neke osobe i ume da ga ostvari čak i kada ga ta osoba nije ostvarila (15 meseci) Pokazatelj: odrasli začikava dete tako što bezuspešno pokušava da otvori kutiju, ali ne uspeva da razdvoji poklopac i donji deo. Zatim pruža kutiju detetu. Dete preuzima kutiju i otvara je. U stanju je da učestvuje u protokonverzaciji, dužoj neverbalnoj razmeni čija je funkcija pre svega izražajna (još nema razmene pravih značenja). Pokazatelj: glasovima i celim telom učestvuje u dužoj interakciji koja liči na pravi razgovor, iako nema razvijen govor (18 meseci). Razmenjuje aktivnosti sa odraslim (2.2.2) Pokazatelj: Pruža odraslom nepoznati predmet, očekujući da on započne neku aktivnost sa njim. Prati odraslog i pokušava da se nadoveže svojom akcijom.

57 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost 8 18 meseci 3.2: Razvoj govora (verbalna komunikacija) Recepcija govora: slušanje i razumevanje Verbalna ekspresija: spontano izražavanje, razgovor, narativ Pragmatika: sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji na pravilan, uspešan i primeren način Reaguje na svoje ime, odaziva se (oko 9 meseci). Pokazatelj: zaustavlja aktivnost kada ga neko pozove, gleda u pravcu glasa (v ) Prekida aktivnost na Ne i Nemoj (v ) Kroz aktivnost sa odraslima počinje da povezuje reči sa objektima i situacijama. Razume govor oslanjajući se na kontekst i prethodno iskustvo (v , 4.3.1). Pokazatelj: pruža imenovani objekat drugoj osobi na zahtev. Ispunjava jednostavne naloge i izvodi aktivnost na zahtev (npr. Daj tati, Maši pa-pa). U stanju je da jednostavne iskaze razume samo na osnovu reči, bez pratećih neverbalnih pokatelja (12 meseci) Pokazatelj: razume iskaz kao što je Nema mace. Razume reči koje označavaju pojedine delove tela Pokazatelj: adekvatno odgovara na pitanje kao što je Gde je nos (glava, noga). Raspoznaje nazive poznatih objekata Pokazatelj: sposobno da u grupi od 4 ili više poznatih objekata izabere 2 imenovana objekta (npr. Daj mi kašiku i loptu). Razume i poneku reč koja nije naziv objekta, npr. reč koja označava odnose Pokazatelj: razume predlog u ili na. Počinje da koristi prve prave simbole. Povezuje gest i reč prelazeći sa neverbalnih na verbalna sredstva izražavanja (15 meseci) (v ) Pokazatelj: kada čuje naziv objekta okreće se ka njemu, pokazuje u tom pravcu. Gledajući u predmet izgovara nešto što ne mora da liči ni na jednu poznatu reč. Podražava glasove i reči koje čuje; pokušava da ponovi ritmične slogove i rime. Pokazatelj: učestvuje u igrama tipa Eci, peci, pec u skladu sa svojim mogućnostima. Odrasli vodi, a dete se uključuje obično kod naglašenih slogova i reči na početku ili kraju stiha. Počinje funkcionalno da koristi glas i govor (na primer da dozove odraslog sa veće udaljenosti) Pokazatelj: viče da bi pozvalo majku iz druge sobe. Pojava dečjeg žargona : podražava govor, melodiju rečenice, varira intonaciju. Dete zvuči kao da govori (oko 9 meseci). Pokazatelj: izgovara u poveznom nizu glasove i slogove kao što su buun, amajoo, giguu. Sa veće udaljenosti zvuči kao da izgovara razvijene rečenice. Pojava protoreči: funkcionalno koristi određenu kombinaciju glasova za određeni tip situacija, kao da su u pitanju prave reči (oko 12 meseci) Pokazatelj: Izgovara Ungh! svaki put kada pruža ruku i želi nešto da dohvati. Izgovara Ba uz sva- Pokazuje zrelost u prihvatanju verbalnog obraćanja. Uključuje se u verbalnu razmenu. (v ). Pokazatelj: prepoznaje razlike u intonaciji i pauze u obraćanju. Sluša, sposobno je da sačeka svoj red u razmeni. Odgovara neverbalno, oglašavanjem ili rečju. Postaje svesno da govorom može da utiče na nečije ponašanje i da ga menja (posle 15 meseci). Pokazatelj: pokušava da podigne velikog medu, ali ne uspeva, a potom se okreće ka majci i kaže Ungh! očekujući da ga ona podigne. Počinje da ukazuje na objekat zajedničkog interesovanja koristeći reč ili protoreč (v ) (oko 18 meseci). Pokazatelj: Majka obuva dete, a ono kaže Cim (čizme). Prepoznaje i održava temu razgovora. Sposobno je i da je promeni, tj. da uvede novu temu razgovora. Pokazatelj: majka priča o medi, a dete donosi medu i pokazuje. Ili, donosi slikovnicu, u nameri da uvede novu temu. Koristi jezik u skladu sa socijalnim normama (v ) Pokazatelj: uz pomoć odraslog pozdravlja se prilikom odlaska ili susreta sa poznatim osobama, kombinujući verbalna i neverbalna sredstva izražavanja. Na primer, maše i kaže Pa-pa. 55

58 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Prati razgovor dve osobe kao da sluša, iako veći deo sadržaja ne može da razume. Razume nalog čije ispunjenje podrazumeva izvršenje dve aktivnosti u nizu (18 meseci) (v ) Pokazatelj: adekvatno ispunjava nalog Uzmi loptu i baci je tati. ku sliku koju pokazuje u slikovnici, tražeći tako da se imenuje. Raspolaže sa malim brojem pravih reči (5-20) koje može dosledno da koristi za određeni objekat ili situaciju. Pokazatelj: izgovara pretežno imenice, zna da imenuje 1 do 3 značajne osobe, igračke, poneki deo tela ili odeće. Ima poneku reč kojom označava vidljivu promenu stanja ili situacije (pao, nema, ode), kao i takozvane komunikativne reči (pa-pa, da). Izgovor reči varira. Pokazatelj: na primer, reč jabuka u toku jednog dana izgovara na različite načine - abuka, abu, jabu. 56 Izgovara jednočlane iskaze, tj. iskaze od jedne reči (18 meseci) Pokazatelj: Može da produkuje samo iskaze od jedne reči, npr. Maca, Sedi, Daj. Izgovara poneku frazu, usvojenu kao celinu. Ne raščlanjava je na reči, i ne koristi te reči u nekom drugom kontekstu. Pokazatelj: na primer, Daj to, Šta to, Gde je meseci 3.1: Razvoj neverbalne komunikacije Presimbolička komunikacija: razvoj signalnih sistema, emocionalna i akciona razmena Postaje sposobno za samostalnu komunikaciju sa vršnjacima (v ) Pokazatelj: posmatra drugu decu, imitira ih, prati. Započinje komunikaciju sa decom, razmenjuje predmete sa njima. Povremeno se priključuje njihovoj igri i aktivnostima Simbolička neverbalna komunikacija: pojava simbola i simboličke razmene, razvoj simboličke igre U komunikaciji koristi simboličke zamene za prave objekte, male predmete, igračke Pokazatelj: pruža majci male posude i nameštaj i zajedno ih slažu; hrani lutku iz tanjira-igračke. Pokazuje sposobnost imaginacije (zamišljanja, maštanja) Socijalna kognicija: zajednička pažnja i aktivnost, prepoznavanje namera drugih, predviđanje postupaka Savladalo je ključne principe razmene u komunikaciji i u stanju je da sledi pravila interakcije (v ) Pokazatelj: stabilizovala se naizmeničnost u razmeni; ume da bude i govornik i slušalac. U stanju je da pažnju odraslog preusmeri na sadržaj koji

59 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Iako se sve više oslanja na verbalno izražavanje i razmenu, često koristi i razvija sva neverbalna sredstva komunikacije Pokazatelj: svako spontano govorno izražavanje prati gestovima, pokretima, mimikom, akcijom. Zahvaljujući boljoj kontroli pažnje, duže održava komunikaciju (v ; 2.2.2). Pokazatelj: sposobno je za razmenu koja zahteva nekoliko njegovih učešća za redom. Npr, dobacuje se loptom sa drugim detetom, ili skuplja sa poda igračke jednu po jednu i donosi ih majci koja ih stavlja u korpu. i razvija simboličku igru (v ) Pokazatelj: u igri koristi predmete koji fizički mogu biti veoma različiti od predmeta koje označavaju. Na primer, uzima jastuk okreće ga kao volan, i kaže Vozi! Tematski povezuje više od 2 objekta i/ili gradi niz međusobno povezanih aktivnosti (v ; 4.3.1) Pokazatelj: npr, kuva ručak, zatim hrani lutku, kupa je i stavlja je u krevet na spavanje. njega zanima. Uključuje druge osobe u svoje aktivnosti (v ). Pokazatelj: majka razgovara sa ocem, a dete je poziva da izvade kocke iz fioke i da slažu. Ume da razvija započetu interakciju u željenom pravcu. Pokazatelj: komunikaciju započetu oko jedne aktivnosti razvija u željenom pravcu delimičnom promenom aktivnosti ili uvođenjem dodatnih igračaka meseci : Razvoj govora (verbalna komunikacija) Recepcija govora: slušanje i razumevanje U početku ovog perioda broj reči čije značenje razume naglo se povećava (v ; 1.1.2). Pokazatelj: razume veći broj reči koje se odnose na sadržaje bliske iskustvu: osobe, delovi tela, odeća, igračke, hrana. U stanju je da na zahtev pokaže objekat, mada ne uvek i da ga imenuje. Oslanja se na zajedničku aktivnost sa odraslima prilikom usvajanja novih reči i značenja, (v ; 1.1.2) Pokazatelj: majka i dete se igraju u pesku. Dok dete dodaje još peska na vrh, majka kaže: Pravimo kulu, dete ponavlja: Kulu. Pored imenica razume i druge vrste reči: glagole, prideve, predloge, priloge. (v ; 1.1.2) Pokazatelj: razume iskaze tipa Donesi, Dole, Brzo, Mali Verbalna ekspresija: spontano izražavanje, razgovor, narativ Usvaja i razvija sistem glasova maternjeg jezika. Pokazatelj: glasovi u početku nedovoljno razvijeni, pa je govor slabo razumljiv. Vremenom se izgovor uobličava i postaje razumljiv i za osobe van neposredne okoline. Ekspanzija rečnika. Pokazuje nagli napredak u broju novih reči koje koristi, ponekad vidljiv i u toku jednog dana (v ). Pokazatelj: spontano ponavlja nove reči. Sa navršenom 2. godinom raspolaže sa stotinak reči, a krajem 3. godine sa više stotina reči. Vrlo postepeno usvaja značenje novih reči, uprkos naglom povećanju rečnika. Rečima često pripisuje preusko značenje (prevelika restrikcija) ili preširoko značenje (prevelika generalizacija) Pragmatika: sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji na pravilan, uspešan i primeren način Pravilno razume kontekst i funkciju komunikacije (v ; 2.2.3) Pokazatelj: ume da saopšti. Komentariše ono što vidi ili što je predmet pažnje odraslog. Ume da odriče, negira. Pokazatelj: ume da kaže: Neću, Nemoj, Ne dam, Nema mace, Nije lepo, Nisam plakao. Sluša razgovor drugih i počinje da se uključuje. Ume da odgovori na pitanje i da postavi pitanje. Pokazatelj: na primer, Gde je mama? Šta je to? Traži razjašnjenje ako nije razumeo sagovornika. Pokazatelj: Ako nešto nije razumelo, kaže Mhm? ili Šta? Izvršava zahtev odraslog i ume samo da postavi svoj zahtev.

60 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 58 Izgrađuje različite strategije razumevanja govora (v ; 1.1.2). Pokazatelj: oslanja se na gestove, mimiku, druge neverbalne znake i kontekst da bi razumelo iskaz. Kada mu se uputi nalog koji ne razume čini ono što se obično čini u datoj situaciji (npr. ako sedi za stolom, uzima kašiku). Razlikuje zamenice po značenju Pokazatelj: razume na koga se u datom kontekstu odnosi zamenica ti, ja, meni, tebi, moje. Razume pitanja Gde, Ko, Čije, Zašto Pokazatelj: ume da odgovori na pitanje rečima ili da pokaže. Razume složenije iskaze i ispunjava naloge sa 3 do 4 ključne reči (v ) Pokazatelj: razume iskaze kao što su Ti i tata idete u park, ili Donesi lopticu i stavi u torbu. Pokazatelj: preusko značenje npr, reč meda koristi samo za svog plišanog medu, ali ne i za druge mede. Preširoko značenje npr. reč zeleno koju je prvi put čulo i upotrebilo za zelenu gumenu žabicu koristi za sve sitne igračke bez obzira na boju. Pojava rečenice u nagoveštaju; kombinuje gest i reč tako da zajedno čine jednu celinu koja ima funkciju rečenice (posle 18 meseci). Pokazatelj: kaže Daj i pokazuje medu, u značenju Daj medi (kolač). Počinje da koristi gramatiku. Kombinuje reči u kratke rečenice (posle 24 meseca). Pokazatelj: jedno vreme najduži iskazi imaju samo 2 reči: Ode mama, Eno maca. Iskazi vremenom postaju duži i složeniji: Deda daj loptu, Ode maca (u) sobu. Počinje da koristi oblike za množinu, padeže, imperativ glagola, prošlo vreme. Može da prepozna kada razgovor ne teče glatko i pokazuje sposobnost da popravi komunikaciju (oko 2. godine). Pokazatelj: ponavlja svoj iskaz ako ga odrasli nije čuo ili nije odgovorio. Ume da pojasni šta želi ukoliko odrasli to od njega traži. Adekvatno koristi reči koje odražavaju različite perspektive sagovornika (različite tačke gledišta). Pokazatelj: koristi i razlikuje reči tamo i ovde zavisno od toga gde se sagovornik nalazi. Razlikuje i adekvatno koristi zamenice ti i ja. U razgovoru razlikuje značenje glagola doći i otići. Zahvaljujući razvoju pamćenja, povezuje prethodna iskustva i u razumevanju se oslanja na njih (v ) Pokazatelj: razume pitanje kao što je: Šta radiš kad ti se spava? (Ume adekvatno da odgovori). U interakciji sa odraslim može da produži iskaz, razvije rečenicu i tako izrazi složenije odnose. Pokazatelj: majka kaže: Tata je otišao. Dete ponavlja i nadovezuje se: Tata otis(a)o... pos(a)o. (Tata je otišao na posao) Sposobno je da razume više nego što može da iskaže. Može da razume različite priče i bajke koje sadrže situacije bliske njegovom iskustvu. Pokazatelj: Ume da odgovori na jednostavno pitanje u vezi sa pričom. Produkuje razvojno očekivane gramatičke greške, tipične za uzrast. Pokazatelj: na primer, oblici množine kao što su pasulji, konjovi, zecovi. Oblici možem, hoćem umesto mogu i hoću; nesio u umesto nosio, gurnela umesto gurnula. Iskazi tipa Kvario sam, umesto Pokvario sam; On je popeo, umesto On se popeo; Vidi ga, umesto Vidi je. Koristi zamenice i druge reči koje označavaju odnose. Pokazatelj: koristi zamenice ja, ti, mene (me) ili meni (mi). Koristi predloge u, na, i/ili kod. Od priloga najčešće još, opet, tamo, ovde. Koristi vremenske priloge sada, pre, posle. Pridevi malo, veliko, lepo. Uspostavlja kontrolu nad jačinom i visinom glasa

61 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Pokazatelj: piskav ili brundav glas vremenom poprima prirodnu visinu i boju. Govori tečno, ustaljenim ritmom Pokazatelj: u početku tok govora je nerazvijen, neujednačen je ritam i učestale su pauze. Vremenom ga zamenjuje tečniji govor ustaljenog ritma. Rado recituje pesmice i rime (v ) Može da imenuje poznate osobe (v ; 2.2.1) Rečima izražava svoja osećanja i raspoloženja, kao i osećanja i raspoloženja drugih ljudi (v ; 2.3.1; 1.3.1) Pokazatelj: razgleda slikovnicu i kaže: Meda plače. Ili, dok starija sestra prinosi bliže platnenu pticu sa velikim kljunom, dete uznemireno cupka nogama i kaže: Boji, boji! (bojim se). 59 Reči i govor koristi u aktivnostima kao pomoćno sredstvo da reši neki zadatak, da pomogne sebi ili da ovlada nekom situacijom Pokazatelj: govorom prati sopstvenu igru, i upravlja svojim aktivnostima. Pomaže sebi da reši neku teškoću. Posle pada sa klackalice umiruje sebe rečima: Ne boli, ustane.... Na kraju 3. godine počinje da koristi veznike i, pa, zato što, što omogućava znatno produženje iskaza i građenje narativa Pokazatelj: izgovara iskaze jedan iza drugog spajajući ih veznicima (Tata došao, i bata došao, i nisam plakao). Pokušava da ispriča priču, mada ona često nije logički povezana, niti dosledna Pokazatelj: prepričava crtani film tako što ispriča pojedine njemu upadljive elemente priče. Ne objašnjava kontekst, namere učesnika, ciljeve.

62 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 3.1: Razvoj neverbalne komunikacije Presimbolička komunikacija: razvoj signalnih sistema, emocionalna i akciona razmena Simbolička neverbalna komunikacija: pojava simbola i simboličke razmene, razvoj simboličke igre Socijalna kognicija: zajednička pažnja i aktivnost, prepoznavanje namera drugih, predviđanje postupaka 60 U komunikaciji fleksibilno upravlja svojom pažnjom (v ) Pokazatelj: lako i bez poziva odraslog preusmerava pažnju sa sadržaja kojim je trenutno zaokupljen. Spontano usmerava pogled ka sagovorniku ukoliko ga nije razumeo. U stanju je da prati različite kanale komunikacije (v ) Pokazatelj: u stanju je da komunicira naizmenično sa dve osobe oko različitog sadržaja, tj. da se prebaci iz jednog kanala komunikacije u drugi. Prepoznaje psihička stanja, osećanja i potrebe drugih osoba (odraslih i dece) i odgovara na njih spontano i adekvatno (v ; 2.2.3) Pokazatelj: prilazi drugom detetu u nameri da ga uteši dok ono plače. Okreće se vaspitačici očekujući da ga i ona teši i da mu pomogne. Isprobava različite socijalne uloge i učestvuje u razmeni uloga sa drugom decom (v ; 2.2.3) Pokazatelj: igra ulogu majke, vaspitačice, saobraćajca. Organizuje razmenu uloga: igra lekara, a drugo dete bolesnika; stavlja mu termometar pod ruku i pipa mu čelo, zatim mu daje lek, previja ga i slično. Da bi izrazilo složene odnose, konstruiše čitave scene za odvijanje nekih situacija i događaja. Započinje interakciju sa drugim detetom oko konstruisane scene (preduslov za razvoj narativa) (v ) Pokazatelj: slaže domaće životinje u okviru ogradice kao na farmi. Slaže kutijice kao nameštaj u sobi. Odigrava život na farmi, hranjenje životinja, život u kući, porodici i slično. U komunikaciju uključuje apstraktne ideje, predstave i odnose, povezuje ih u imaginativne igre i fantaziju (v ) Pokazatelj: pretvara se u zamišljena ili istorijska bića (aždaja, vila, dinosaurus) i poziva drugog da učestvuje. Odigrava neobične ili nemoguće situacije, npr. čarobnim štapićem pretvara druga u leptira i poziva ga da poleti. Sposobno je da uočava i prati odnose među ljudima i da aktivno učestvuje u interakciji (v ). Pokazatelj: na primer, u igri sa decom preuzima ulogu vuka i počinje da ih plaši. Pravovremeno i adekvatno inicira akciju u ime više učesnika. Pokazatelj: U igri sa grupom dece sakriva se iza vrata, pa poziva ostale da mu se pridruže. U stanju je da kontinuirano upravlja interakcijom. Pokazatelj: Koordinira nekoliko učesnika, prepoznaje namere, predlaže, prima i daje uputstva, priprema situaciju i odigrava je sa drugima.

63 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost meseci 3.2: Razvoj govora (verbalna komunikacija) Recepcija govora: slušanje i razumevanje Verbalna ekspresija: spontano izražavanje, razgovor, narativ Pragmatika: sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji na pravilan, uspešan i primeren način Ovladalo je svim ključnim karakteristikama maternjeg jezika (36 meseci) Pokazatelj: razume vrlo različite iskaze odraslih ukoliko su usklađeni sa detetovim znanjem o svetu. Razume gotovo sve što čuje tokom dana. Aktivno izgrađuje rečnik. Pita za značenje pojedinih reči sa kojima se ranije nije sreo. Pokazatelj: na primer, majka kaže: Idemo sutra na koncert, a dete pita: Šta je to koncert? Usvaja značenje reči koje se odnose na pojmove i kategorije. Razvrstava objekte pomoću reči (v ). Pokazatelj: zna da maca, lav i pile spadaju u kategoriju životinja, a meso, krompir i jabuka u kategoriju jelo. Razume iskaze koji sadrže i do 6 ključnih informacija, te tako može da prati složena uputstva (oko 4 godine) Pokazatelj: prati upustva tipična za rad u predškolskim ustanovama: Pronađi kredu u velikoj kutiji i odnesi je Milici. Razume pitanja Kada? Pokazatelj: u stanju je da adekvatno odgovori na pitanje Kada se video Milicu? Pokazuje razvojno očekivane greške u razumevanju, koje proističu iz znanja o svetu i ličnog iskustva. Pokazatelj: zadatak da pomoću igračaka pokaže kako devojčica hrani mamu ispunjava tako što pokazuje kako mama hrani Govori spontano i često, opisuje različite predmete i situacije (v ). Prepričava događaje u kojima se našao i često dodaje elemente imaginacije. Pokazatelj: na primer, govori o tome kako je prethodnog dana bio na plaži i učio da pliva, i naišao na veliku ribu. Proširuje vremenski raspon događaja o kojima govori, priča o događajima koji će se tek dogoditi, odvajajući se tako od situacije sada i ovde (v ). Pokazatelj: na primer, kaže: Baka će doći po mene, pa će me voditi u park. Poznaje i koristi opozite (reči suprotnog značenja). Pokazatelj: ume da kaže šta je suprotno od reči malo, sporo, crno, i sl. Pravilno koristi muški i ženski rod, jedninu i množinu. Koristi padeže i pravilno ih kombinuje sa predlozima. Pokazatelj: na primer, Hoću da se igram sa macama; Marko i Jovan su crtali, a Jelena je gledala. Konstruiše rečenice koje sadrže više od jednog predikata (glagola) Pokazatelj: na primer, Bata će mi kupiti sladoled kad se vrati iz škole. Koristi negativne odrednice za količinu. Pokazatelj: na primer nijedan, niko, ništa. Gotovo u potpunosti je usvojilo gramatiku maternjeg jezika, mada još uvek pravi Razlikuje stvarnost i imaginaciju. Menja kvalitet glasa i izgovora zavisno od socijalne uloge. Pokazatelj: svesno je razlike između tepajućeg, dečjeg izgovora i razvijenog izgovora odraslog. U igri govori strožim, povišenijim tonom dok imitira odraslog, a potom govori bebeći. Ume da postavi pitanja koja počinju sa da li, je li, jesi li, hoćeš li, možeš li... Pokazatelj: postavlja pitanja kao što su Jesi (li) video Jovana? ili Hoćeš (li) da mi daš lutku? Sposobno je da u razgovoru produkuje duge replike (odgovore) koji se sastoje od nekoliko iskaza. Pokazatelj: na pritanje Gde ste bili juče? odgovara Kod bake, i spontano nastavlja da opisuje šta je sve radio i šta je video. Može da učestvuje u dužem razgovoru sa većim brojem učesnika (v ). Pokazatelj: Naizmenično se obraća jednoj osobi, a zatim drugoj. Integriše sadržaj svog obraćanja u zajednički razgovor. Prepoznaje kada je sagovornik završio svoju repliku ne samo na osnovu pauze, već i na osnovu sadržaja onoga što je rekao. Pokazatelj: u stanju je da dopuni repliku koju je sagovornik započeo, a nije završio. Može da zauzme poziciju sagovornika: razume šta sagovornik ne zna, šta mu nije 61

64 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji devojčicu jer to više odgovara njegovom iskustvu. Počinje da razume govor i van konteksta, tako da može da prati priču koja nije povezana sa neposrednim iskustvom Pokazatelj: shvata priču o događajima iz prošlosti, ili priču o izmišljenim događajima i situacijama. tipične, razvojno očekivane gramatičke greške. Pokazatelj: pravi greške u rodu zamenice ili glagola. Na primer, Maca je pojeo sve; Mama ga češlja (umesto Mama je češlja). Ispoljava razvojno očekivano zastajkivanje u govoru (disfluentnost), naročito kada želi da izrazi složenije odnose ili upotrebi složenije konstrukcije. Pokazatelj: zastajkuje, zamuckuje, ponavlja reči ili delove iskaza, npr, ako želi da upotrebi zavisnu rečenicu Video sam o... onu knjigu... što Saša... što ima Saša. rečeno ili mu nije vidljivo u kontekstu (v ; 2.2.3). Pokazatelj: ume da na sagovornikov zahtev pojasni o čemu se radi. Ume da pruži adekvatnu informaciju koja je sagovorniku nedostajala. Npr, ko je pojeo kolač, da li je mama bila prisutna i slično. U stanju je da prilagodi svoju priču u zavisnosti od očekivanja sagovornika (v ). Pokazatelj: na primer, u razgovoru iznosi poentu koja je za sagovornika neočekivana, da bi postigao efekat smešnog, šaljivog. 62 Može adekvatno da odgovori na složena pitanja u vezi sa nekom pričom ili događajem Pokazatelj: na primer, Kako je princ pronašao put? Rečima izražava svoja razmišljanja, stavove, ideje. Pokazatelj: gleda film i komentariše događaje i tumači, na primer, Ova teta se plaši. Ili, traži nešto na očevom radnom stolu, a zatim se obraća mlađem bratu i kaže: Ove olovke smemo da diramo, a ove ne. Razvija naraciju (priču) postepeno organizuje logičan sled događaja i epizoda tako da čine jednu celinu. Pokazatelj: prepričava priču koja mu je pročitana. U početku samo imenuje događaje, bez pratećih elemenata nadovezujući iskaze jedan na drugi pomoću veznika (v ). Kasnije narativ sadrži i kontekst, namere učesnika, vremenske i prostorne odrednice, uzrok i posledice. U stanju je da preformuliše iskaz da bi ostvario svoju nameru u interakciji. Pokazatelj: poziva oca u igru: Aj pogodi gde je ova sličica, pa pošto otac ne obraća pažnju, kaže mu: Hajde da se igramo Memorije meseci 3.3: Razvoj pismenosti Preduslovi: Odnos prema knjizi i drugim produktima kulture, i razvojno-kognitivni preduslovi pismenosti Rana sposobnost čitanja: ovladavanje tehnikom čitanja, shvatanje značenja i razumevanje Rana sposobnost pisanja: razvoj grafičkog predstavljanja, crtež, slovo, pismo; izražavanje kroz crtež i pisanje

65 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Pokazuje interesovanje za knjigu, prepoznaje je i izdvaja od ostalih igračaka (v ) Pokazatelj: u gomili igračaka zaustavlja pogled na slikovnici, posmatra sliku na koricama. Kasnije uzima knjigu sa gomile, otvara je, gleda. Uspostavlja pozitivan odnos prema knjizi (v ). Pokazatelj: prepoznaje svoju knjigu. Uzima je i nosi po stanu. Razlikuje štampani materijal od ostalih objekata (v ; 4.2.3) Pokazatelj: gleda sliku na zidu. Gleda aplikaciju na odeći (sliku ili slova) i prstom je čačka. Posmatra odraslog koji piše. Pokušava da imitira aktivnost pisanja (v ; 2.1.3). Pokazatelj: uzima olovku i prinosi je hartiji. Počinje da crta (v ). Pokazatelj: u početku samo kružno šara po hartiji. Kasnije crta tačkice meseci 3.3: Razvoj pismenosti Preduslovi: Odnos prema knjizi i drugim produktima kulture, i razvojno-kognitivni preduslovi pismenosti Rana sposobnost čitanja: ovladavanje tehnikom čitanja, shvatanje značenja i razumevanje Rana sposobnost pisanja: razvoj grafičkog predstavljanja, crtež, slovo, pismo; izražavanje kroz crtež i pisanje 63 Shvata šta je to knjiga, gde se nalazi, čemu služi. Pokazatelj: Majka kaže: Hoćeš da čitamo? Dete odlazi u drugu sobu i donosi knjigu sa police. Razvija pozitivan odnos prema čitanju (v ; 2.3.1). Pokazatelj: uveče pred spavanje ili tokom dana pronalazi knjigu i traži da mu se čita. Često iznova traži da mu se čita jedna ista priča. Prepoznaje poznate štampane motive (v ) Pokazatelj: na majici prepoznaje sliku omiljenog lika iz crtanog filma i imenuje ga. Prepoznaje logo poznate čokolade za decu. Zna da crne šare na hartiji (slova) služe za čitanje i razlikuje ih od slika (v ) Pokazatelj: prekriva tekst u slikovnici rukama kada hoće da zaustavi majku u čitanju. U stanju je da precrta različite oblike (v ). Pokazatelj: može da održi pravac linije (i vodoravan i uspravan). U crtanju razlikuje krug od kvadrata, mada ne zna da ih imenuje. Razlikuje zatvorenu krivu liniju od otvorene. Razlikuje gore i dole na crtežu. Pokazuje interesovanje i za druge produkte kulture (TV, crtani film, muzika) (v ; 2.3.1) Pokaztalj: gleda crtani film, sluša muziku, traži da mu se pusti film ili muzika. Pamti i prepoznaje sadržaj, ispravno ga imenuje i deli ga sa odraslima i drugom decom.

66 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 3.3: Razvoj pismenosti Preduslovi: Odnos prema knjizi i drugim produktima kulture, i razvojno-kognitivni preduslovi pismenosti Rana sposobnost čitanja: ovladavanje tehnikom čitanja, shvatanje značenja i razumevanje Rana sposobnost pisanja: razvoj grafičkog predstavljanja, crtež, slovo, pismo; izražavanje kroz crtež i pisanje 64 Razume i dobro pamti priču koja mu je ranije pročitana (v. 1.2; 1.3; 3.2.1). Pokazatelj: ako odrasli preskoči ili izmeni neki deo priče koju je dete već čulo, traži od odraslog da se vrati i da pročita sve po redu. Ume da odgovori na pitanje u vezi sa pričom. Pokazuje interesovanje za tehničke naprave u funkciji kulture. Uči da ih koristi. (v ; 4.2.1) Pokazatelj: ume da uključi TV, ume da menja program na daljinskom upravljaču. Pokušava da koristi tasturu i miša na kompjuteru. Pokušava da stavi CD/DVD u plejer i da pusti film ili muziku. Pravilno se orijentiše u knjizi (4 godine). Pokazatelj: drži knjigu u ispravnoj poziciji. Okreće list po list i razgleda je od početka do kraja. Pravi se da čita. Pokazatelj: drži knjigu u krilu i čita je lutki. Povremeno izgovara reči koje odražavaju ono što se vidi na slici. Razvija crtež i izražava se kroz crtanje (v ; 2.2.3). Pokazatelj: crta živa bića i objekte u različitim aktivnostima i situacijama. Prikazuje kroz crtež svoja iskustva i izražava osećanja i doživljaje. Imenuje crtež kada ga završi, pokazuje šta je nacrtalo i rado priča o tome (v ) meseci 3.3: Razvoj pismenosti Preduslovi: Odnos prema knjizi i drugim produktima kulture, i razvojno-kognitivni preduslovi pismenosti Razume jezik van konteksta. Može u potpunosti da se osloni na gramatiku i verbalne strategije u razumevanju iskaza i priča (v ; 1.2; 3.2.1). Pokazatelj: nisu mu više potrebne slike da bi razumeo priču koja mu se čita, dovoljno je da sluša (oko 5 godina). Može da prepriča priču koju je čuo (v ; 1.2.1) Rana sposobnost čitanja: ovladavanje tehnikom čitanja, shvatanje značenja i razumevanje Pokazuje interesovanje za slova i pismo (v ). Pokazatelj: za pojedina slova pita: Koje je ovo slovo? Pita roditelje da mu pročitaju pojedine natpise na ulici, u novinama, na ambalaži, odeći... Pokazuje interesovanje za rime. Može da uoči slogove i glasove u reči nezavisno od značenja reči Rana sposobnost pisanja: razvoj grafičkog predstavljanja, crtež, slovo, pismo; izražavanje kroz crtež i pisanje Može da precrta slovo ili reč, ali povremeno greši u njihovoj orijentaciji (v ). Pokazatelj: Majka napiše slovo P, a dete ga precrta tako što polukrug usmeri na levu stranu. Piše reč mama s leva na desno (AMAM). Precrta reč, pa onda pita: Šta ovde piše. Zna da napiše neka slova ćirilice ili latinice. Ne zna

67 Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost Pokazatelj: zna ko su glavni junaci i shvata njihove namere. Zna kojim su se redom odvijali događaji. Može da predvidi kako se priča završava. Može samostalno da ispriča priču posmatrajući slike u slikovinici (v ; 1.2.1). Pokazatelj: može to da uradi sa slikovnicom koju prvi put vidi. Postepeno povećava obim koncentracije (v ) Pokazatelj: može da istraje u jednoj aktivnosti oko 15 do 30 minuta. Razvija integrisanu pažnju i može da se uključi u grupni rad sa decom u ustanovi. (v ). Pokazatelj: U stanju je da sledi uputstva vaspitača i integriše ih u ono što radi. Bez prekidanja započete aktivnosti, na primer, dok crta, sledi uputstvo A sada nacrtajte oblake. Postaje sposobno da se uključi u kolektivne, formalne vidove obrazovanja: uglavnom shvata i uspeva da sledi uputstva koja sadrže apstraktne odnose i pojmove. (v ). Pokazatelj: razume upustva koja se odnose na prostor (iznad, ispod, iza, ispred), količinu (svi, neki, većina, nekoliko), vremenski redosled (prvo, sledeće, zatim, pre, posle, kada), odnose pripadanja/nepripadanja (i, ili, svi, svi osim, izuzev, a ne, ali ne, nijedan, samo jedan). Npr. Ispod slike nacrtajte jedan krug. Pokazatelj: može da produkuje rime (npr. da dopuni rečenicu kao što je Doš o glas do nas, ide besan - pas). Učestvuje u igri na slovo, na slovo i pronalazi reči koje počinju ili se završavaju na isti glas. Deli reči prvo na slogove, a zatim i na glasove (v. 1.2). Pokazatelj: može da izgovori slog po slog ba-na-na, mu-zi-ka. Kasnije deli i složenije reči na glasove, npr. one koje sadrže grupe suglasnika: t-r-a-v-a, l-o-p-t-a. Razume da slovo predstavlja glas, i počinje da sparuje glas i slovo. Prepoznaje neka slova i reči. Pokazatelj: prepoznaje svoje ime napisano na papiru. Prepoznaje karakteristična slova (O, M), i početno slovo svoga imena ili bliskih osoba (N od Nina, T od tata). Sluša kada mu neko čita i pridružuje se grupi dece kojoj se čita (v ). Zna da se neke informacije mogu pronaći u knjizi. Pokazatelj: npr, dok mlađi brat nabraja životinje koje je video na selu, donosi slikovnicu sa domaćim životinjama i pokazuje. Pokušava da sriče. Pokazatelj: prilikom poluglasnog čitanja pokušava da sastavi slova u reč, npr. P-ee-t-aa-o... petao. koje slovo pripada kom pismu (v ). Pokazatelj: pokazuje papir na kome je napisao slovo i pita: Jel ovo slovo M?. Zna da napiše slova svoga imena. Može da napiše nekoliko celih reči na osnovu pamćenja grafičkog izgleda reči (v ). Pokazatelj: svoje ime ili reči mama i tata piše na osnovu pamćenja celine reči. Nije uvek u stanju da imenuje pojedina slova u rečima koje je napisao. Može da podeli iskaz na reči, što čini preduslov da u budućnosti zapamti i zapiše celu rečenicu (v ). Pokazatelj: može da se zaustavi u pola rečenice. Može da dopuni nezavršenu rečenicu. Počinje da koristi pisanje u različite svrhe kao što su zapamćivanje, komunikacija i sl. (v ). Pokazatelj: traži od odraslog da zapiše njegov iskaz, prilagođavajući brzinu i intonaciju govora kao da diktira. Traži od odraslog da mu piše listu reči iz određene kategorije (npr. imena njegovih drugova). Na kraju ovog perioda može sam da napiše nekoliko reči ili jednostavnu rečenicu. 65

68 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Literatura: Buckley, B. (2003). Children s Communication Skills: From Birth to Five Years. Routledge, Taylor and Frencis Group. London and New York. Clark, E.V. (1995). The Lexicon in Acquisition. Cambridge University Press. Cambridge. Doherty, M.J. (2009). Theory of Mind. How children understand other s thoughts and feelings. Psychology Press. Hove and New York. Fenson, L., Dale, P.S., Reznick, J.S. Bates, E., Thal, D.J., Pethick, S.J. (1994). Variability in early communicative development. Monographs of the Society for Research in Child Development. Serial No. 242, Vol. 59, No. 5. Fenson, L., Marchman, Thal, D.J., V.A., Dale, P.S., Reznick, J.S. Bates, (2007). MacArthur-Bates Communicative Development Inventories. The CDI Advisory Board. Paul H. Brookes Publishing Co. USA. Hirsch-Pasek, K. & Golinkoff, R.M. (Eds.) (2006). Action Meets Word: How Children Learn Verbs. Oxford University Press. Oxford, New York. 66 Ivić, I. (2010). Vaspitanja dece ranog uzrasta. Zavod za udžbenike. Beograd. Ivić, I. (1978). Čovek kao Animal Symbolicum: Razvoj simboličkih sposobnosti. Nolit. Beograd. Mitrović, M. (2006) Obrazovna praksa razvijanja pismenosti u institucionalnom kontekstu. Beograd: Filozofski fakultet, doktorska disertacija. Mitrović, M. (2010). Koncepcije pismenosti u bukvarima i početnicama. Pedagogija. Vol. 65, 2, str Ninio, A. & Snow, C.E. (1996). Pragmatic Development. Westview Press. Colorado, USA. Oxfrod, UK. Scott-Little, C., Kagan L.S., Frelow, V.S. (2003). Standards for preschool children s learning and development: Who has standards, how were they developed, and how are they used? SERVE s Research Report, University of Carolina at Greensboro. Scott-Little, C., Kagan L.S., Frelow, V.S. (2005). Inside the content: The breadth and depth of early learning standards. Executive Summary. SERVE s Research Report, University of Carolina at Greensboro. Scribner, S. (1997). The practice of literacy: Where mind and Society meet. In Tobach et al. (Eds.). Mind and Social Practice: Selected Writings of Sylvia Scribner. Cambridge University Press. Cambirdge, UK. New York, USA. Melbourn, Australia. Tomasello, M. (2003). Constructing a Language: A Usage-Based Theory of Language Acquisition. Harvard University Press. Cambridge, Massachusets, and London, England. Wells, G. (1986) The meaning makers: Children learning language and using language to learn. Heinemann, London. Wertch, J. (Ed.) (1985). Culture, communication and cognition: Vygotskian perspectives. Cambridge University Press. Cambridge, New York, USA. Melbourn, Australia.

69 Senzorni i motorički razvoj 4. Senzorni i motorički razvoj Snežana Nikolić 1 U okviru ovog domena opisan je optimalan razvoj deteta od rođenja do šeste godine preko promena u gruboj motorici (subdomen 4.1), finoj motorici i uviđanju (subdomen 4.2) i usvajanju navika i sticanju samostalnosti (subdomen 4.3). Unutar svakog subdomena izdvojene su sledeće razvojne linije: u okviru subdomena Razvoj grube motorike prikazani su aktivnosti u ležećem položaju i kontrola glave (4.1.1), proces uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju (4.1.2), razvoj ravnoteže i aktivnosti u stojećem položaju (4.1.3) i razvoj složenijih motoričkih aktivnosti i veština (4.1.4); u okviru subdomena Razvoj fine motorike i uviđanja razlikuju se četiri razvojne linije: držanje i hvatanje predmeta (4.2.1), manipulacija predmetima (4.2.2), razvoj čula, diskriminacije i uviđanja (4.2.3) i razvoj grafomotorne sposobnosti (4.2.4); u okviru subdomena Usvajanje navika i sticanje samostalnosti prate se dečje aktivnosti koje se odnose na higijenu, ishranu i oblačenje (4.3.1). Razvoj grubih motoričkih sposobnosti opisan je preko manifestacija vidljivih u ponašanju deteta, čija je pojava omogućena spontanim sazrevanjem centralnog nervnog sistema. Na uzrastu od 0 do 8 meseci dominantni su primitivni refleksi na nivou kičmene moždine i moždanog stabla, a njihov efekat su aktivnosti u ležećem položaju i kontrola glave. Neposredno posle rođenja, beba pokazuje delimičan lokomotorni obrazac, nazvan refleks neonatalnog hoda, koji nestaje između drugog i petog meseca života. Studije Zalazzo, Kolb (po Vinter, 1990), kažu da su ovaj refleks i dvonožno hodanje u direktnoj vezi i da je nestajanje refleksa uzrokovano socijalnim razvojem. Oni su, stoga, bebu svakodnevno podvrgavali vežbama koračanja i ustanovili su kasnije nestajanje ovog refleksa i raniju sposobnost bebe za hod. Zaključili su da neurološka mreža, koja kontroliše refleks neonatalnog hoda, ne nestaje u fazi kortikalnog kočenja, već ovakvo ponašanje zamire jer se ne podražava. Isti autor navodi i opovrgavanja drugih autora, koji smatraju da su razlog što dete kasnije prohoda unutrašnje biomehaničke osobine mišićnog sistema. Oko šestog meseca pojavljuju se reakcije uspravljanja koje omogućavaju detetu aktivnosti uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju. Počinju da se pojavljuju i reakcije ravnoteže, koje u starijim uzrastima postaju sve izraženije i omogućavaju detetu razvoj aktivnosti u stojećem položaju. Ovladavanje uspravnim stavom i hodom je bitna prekretnica 67 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije

70 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 68 u načinu postojanja deteta. Aktivnost deteta pre ovladavanja hodom se odvija isključivo u uskom prostoru svoje telesnosti i u gestualnom prostoru. U tom periodu dete je centrirano na sopstvenu telesnost i uski prostor oko nje. Ovladavanje hodom omogućava otkrivanje objektivnog prostora i odnosa koji vladaju u njemu. Dete počinje da doživljava sebe, odnosno svoje telo kao predmet među drugim predmetima, što vodi daljem oslobađanju misaonih tokova i daljoj decentralizaciji mišljenja (Išpanović-Radojković, 1986, str.75). Refleksno sazrevanje i uspostavljanje reakcija ravnoteže omogućava detetu ovladavanje složenijim motoričkim aktivnostima i veštinama, uz značajan porast ravnoteže i koordinacije pri njihovom izvođenju. Usvajanje motoričkih veština važan je preduslov dečje samostalnosti. Iako se motorika razvija u velikoj meri spontano, važan uslov za formiranje motoričkih veština je vežbanje, u čemu okolina u kojoj dete raste i razvija se ima značajnu ulogu. Pitanje da li spoljašnji stimulansi proizvode efektne promene u mozgu, donedavno je bilo predmet spora. Dok su jedni tvrdili da rad ćelija izaziva njihov razvoj i da je sredinska stimulacija potrebna kao uticaj na moždani razvoj, drugi su mislili da je to genetički predodređeno. Pa ipak, Vin (1982) navodi istraživanja koja su pokazala da su deca iz ambijenata siromašnih stimulacijama lošija u odnosu na decu odraslu u porodicama sa mnogo sredinskih stimulacija. Između nervnih struktura i ponašanja postoji uslovljavanje, a ne podudarnost, niti pravolinijska uzročna povezanost. Opšte je prihvaćeno da stepen razvijenosti nervnih struktura utiče na pojavu određenog oblika ponašanja, ali se često zanemaruje da vršenje neke funkcije, odnosno njeno uvežbavanje, utiče na dalji razvoj i same nervne strukture (Radojković-Išpanović, 1986., str.75). U savremenoj istraživačkoj literaturi sve je više potvrda da niz varijacija u kvalitetu psihosocijalnog funkcionisanja nastaje kao rezultat kumulativnog efekta interakcije naslednog potencijala i okruženja u kojem osoba odrasta. Slabosti genetske predispozicije mogu da budu ublažene stimulativnim sredinskim uticajem, a nepovoljni sredinski uticajem protektivnih genetskih faktora (Deater-Deckard, Cahil, 2006). Iako je uzrast najviše korišćeni kriterijum izrade tradicionalnih miljokaza razvoja, neka istraživanja pokazuju da iskustvo može da bude snažniji prediktor uspostavljanja sposobnosti stajanja i hoda (Adolph & Joh, 2007). Veliku ulogu pri formiranju veština igraju, na mlađem uzrastu, očigledno pokazivanje i imitacija, a na srednjem i starijem predškolskom uzrastu i verbalna instrukcija, pri čemu je svakako značajna i motivacija. Zato je važno da se dete uključuje u veliki broj aktivnosti, jer će na taj način formirati preciznije, lepše, efektnije i produktivnije veštine. Voljna regulacija pokreta posledica je ne samo savršenije motorike, nego i saznajnog razvoja. Uticaj je obostran: razvoj saznanja omogućava deci da uspostave bolju kontrolu nad motorikom i da tako formiraju sve složenije motoričke veštine, dok motoričke veštine doprinose da dete lakše i uspešnije istražuje svet oko sebe, da se uključuje u raznovrsne aktivnosti i na taj način se podstiče i saznajni razvoj. Sličan obostrani uticaj postoji i između motoričkog razvoja i socijalnog, emocionalnog i govornog razvoja (Nikolić, 1997). Drugi subdomen opisuje kako koordinisana aktivnost motorike i čula doprinosi razvoju senzomotornih aktivnosti, uz razvoj perceptivnih sposobnosti u skladu sa iskustvenom osnovom. Opisan je razvoj sposobnosti držanja i hvatanja predmeta koji bi, u situaciji tipičnog motoričko-senzornog razvoja, trebalo da se završi do dvanaestog meseca. Uporedo

71 Senzorni i motorički razvoj sa razvojem hvata, razvija se i sposobnost deteta da manipuliše predmetima, kao i različite bimanuelne aktivnosti. Već na uzrastu od 8 do 18 meseci, a naročito kasnije, može da se uoči uloga opažanja u radnjama sa konkretnim materijalima. U tabelama je vidljivo u kojoj meri je razvoj senzomotorike isprepletan i međusobno uslovljen sa drugim aspektima razvoja, posebno kognitivnim.,,manipulativne aktivnosti ovog perioda: bacanje, dohvatanje, kuckanje, slaganje, premeštanje itd., uvežbavaju i asimilišu već sasvim složene sheme koje će biti osnov razvoja misaonih funkcija posle njihove interiorizacije i uranjanja u dublje slojeve iskustva. To je vreme sumacije iskustava u okviru sekundarne cirkularne reakcije, a to znači u okviru psihomotorne aktivnosti usmerene ka svetu izvan međa subjektivnog (Bojanin, 1979., str.36). Prva istraživačka potvrda značaja odnosa između motoričkih i kognitivnih funkcija pojavila se početkom XX veka (Walin, 1916). Savremena istraživanja govore u prilog međusobne povezanosti i međuzavisnosti niza činilaca u procesu razvoja, kako različitih domena sposobnosti, tako i organskih i sredinskih faktora (Diamond, 2007). Ona ukazuju na značaj perceptivno-motoričkih sposobnosti za sve sfere života, kao važne determinante kognitivnog razvoja i potencijala za usvajanje akademskih znanja i veština. Stoga je izuzetno važno njihovo praćenje od najranijeg detinjstva, u cilju otkrivanja i pravovremenog tretmana eventualnih teškoća. Sazrevanje perceptivno-motoričkih funkcija je tesno povezano sa sazrevanjem viših funkcija (Munakata, Casey, & Diamond, 2004), pa njihova stimulacija može pozitivno da utiče na emocije i kognitivne funkcije, što se odražava na socijalizaciju i akademska postignuća (Serrien, Ivry, & Swinnen, 2007). Razvoj grafomotorike je izdvojen zbog složene strukture aferentno-eferentnih mehanizama koji je obezbeđuju: objektivne karakteristike poput percepcije, fine motorike, pažnje i pamćenja, orijentacije i lateralizacije, imaju značajan doprinos, ali nije beznačajan ni udeo subjektivnih karakteristika kao što su iskustvo, navike, motivacija, interesi, očekivanja. Značajnu ulogu u usvajanju navika vezanih za higijenu, ishranu i oblačenje ima okolina svojim podsticajnim uticajima. Pokazatelj uspešnosti formiranja navika je sve veća samostalnost deteta pri vršenju svakodnevnih aktivnosti. U nekim sredinama postoje različiti pristupi i očekivanja vezana za pol, pa se ovladavanje određenim veštinama stimuliše u skladu sa tim (Dixon, 2007). 69

72 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 0 8 meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Kontrola glave i aktivnosti u ležećem položaju Razvoj uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju Razvoj ravnoteže i aktivnosti u stojećem položaju Razvoj složenijih motoričkih aktivnosti i veština Podiže glavu i održava njen uspravan položaj u ležećem položaju na stomaku Pokazatelj: podiže glavu za 45 do 90 stepeni i drži 1 minut uz oslanjanje na podlaktice (krajem trećeg meseca). Može da podiže glavu i grudni koš i manipuliše rukama Pokazatelj: uz podsticaj sve više izdiže grudni koš, opire se o ispružene ruke, a krajem ovog perioda može da kratko drži ruku uzdignutu od podloge. Sedi samo kratko vreme Pokazatelj: sedi samo kraće vreme, uz oslanjanje napred na jednu ili obe ruke (krajem osmog meseca). Pokušava da puzi Pokazatelj: povlači se napred uz pomoć savijenih ruku, ostali deo tela vuče po podlozi, može kratkotrajno da se zadrži na rukama i kolenima (krajem osmog meseca). Stoji uz pridržavanje i delimično opružanje nogu Pokazatelj: krajem ovog perioda, uz pridržavanje, dete stoji na oba stopala uz blago savijene kukove. Može da cupka Pokazatelj: uz pridržavanje, dete se spušta u polu ili kompletan čučanj, a zatim se naglo ponovo izdiže (krajem osmog meseca). 70 Stabilno održava uspravan položaj glave u sedećem položaju Pokazatelj: dobro kontroliše položaj glave u sedećem položaju, bez obzira na koju se stranu krivi trup (tokom šestog meseca). Okreće se iz ležećeg položaja na stomaku na leđa Pokazatelj: krajem četvrtog meseca, kao odgovor na zvučni ili vizuelni podsticaj, dete se okreće iz ležećeg položaja na stomaku na leđa, a krajem šestog meseca, to čini uz adekvatnu kontrolu glave i trupa. Samostalno se okreće sa leđa na stomak i obrnuto Pokazatelj: krajem ovog perioda, koristeći nezavisno okretanje glave i vrata, ramenog pojasa sa gornjim ekstremitetima i karlice sa donjim ekstremitetima, dete se samostalno okreće iz ležećeg položaja na leđima na stomak i obrnuto.

73 Senzorni i motorički razvoj 0 8 meseci 4.2. Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Držanje i hvatanje predmeta Manipulacija predmetima Razvoj čula, diskriminacije i uviđanja Razvoj grafomotorne sposobnosti Čvrsto drži predmet koji mu se stavlja u ruke Pokazatelj: čvrsto drži zvečku, kada mu se stavi u ruku i nehotice njome trese (tokom trećeg meseca). Hvata predmete celim dlanom i svim prstima Pokazatelj: krajem petog meseca, dete hvata veće predmete unutrašnjom stranom dlana, a zatim celim dlanom i palcem u opoziciji. Uspostavlja koordinaciju ruka-ruka i ruke-usta Pokazatelj: tokom četvrtog meseca, dete stavlja igračku u usta sa obe ruke (koordinacija rukeusta) i premešta igračku iz ruke u ruku. Fiksira predmete i prati ih pogledom Pokazatelj: dete fiksira i pogledom prati igračku od jednog do drugog kraja oka (tokom trećeg meseca), posmatra lopticu koja se udaljava i približava (krajem petog meseca), prati pogledom predmet koji pada na pod (krajem šestog meseca). Reaguje na zvuk i lokalizuje zvučni izvor Pokazatelj: u prva dva meseca reaguje na zvuk zvona zadržavanjem pogleda ili pokretom, kasnije okreće glavu u pravcu izvora glasa, a oko petog meseca sposobno je da lokalizuje izvor zvuka. (v ) Razvija koordinaciju oko - ruka Pokazatelj: početno privođenje ruke igrački i njeno doticanje, na uzrastu od šest meseci poprima sve veće učešće vida prilikom pokreta ruku, pa dete pokazuje sve bolju preciznost u dohvatanju igračke, čak kad to zahteva i promenu položaja tela meseci 4.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti Preduzima aktivnosti vezane za higijenu, ishranu i oblačenje Dok se kupa, dete se igra Pokazatelj: tokom kupanja, krajem trećeg meseca, detetu treba ponuditi gumene igračke, ono se igra vodom, aktivne su i ruke i noge. Kada je gladno, reaguje na majčine grudi

74 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Pokazatelj: tokom prva dva meseca, pre potpunog kontakta sa dojkom ili flašicom, dete počinje da pravi pokrete sisanja, ponekad je pokretljivije, pruža ruke ka izvoru hrane, ispušta glasove i otvara usta. Kada je gladno, traži hranu Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete nedvosmisleno gestovima ili prstom pokazuje u pravcu hrane koju želi da jede. Kada je ponuđeno, gustu hranu jede kašikom Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete prestaje da se hrani isključivo flašicom, pa kašicu jede kašičicom koju mu prinose odrasli. Kada oseti dodir kašičice (koja ne sme biti metalna), otvara usta, uzima hranu i guta meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Kontrola glave i aktivnosti u ležećem položaju Razvoj uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju Razvoj ravnoteže i aktivnosti u stojećem položaju Razvoj složenijih motoričkih aktivnosti i veština 72 Podiže se u sedeći položaj Pokazatelj: početkom ovog perioda, iz ležećeg ili potrbušnog položaja, dete se okreće preko kukova ili glave na bok, lagano odiže trup i uz oslanjanje na jednu ruku, podiže se u sedeći položaj. Podiže se u stojeći stav Pokazatelj: tokom 11. meseca života, pridržavajući se uz nameštaj, uz vidan napor, samostalno se podiže u stojeći položaj. Samostalno i stabilno sedi Pokazatelj: sa godinu dana dete samostalno sedi uspravnih leđa i sigurno održava ravnotežu pri dužem sedenju. I pri izvođenju iz ravnoteže (npr: podizanjem nogu, dohvatanjem predmeta sa različitih visina), ono uspešno balansira. Puzi Pokazatelj: sa godinu dana, dete puzi na rukama i kolenima uz ukrštenu koordinaciju (leva ruka desna noga, desna ruka leva noga), a sa 15 meseci puže uz stepenice. Samostalno stoji Pokazatelj: krajem desetog meseca, dete kratko stoji pridržavajući se za ruke ili nameštaj. Sa 13 meseci dete samostalno stoji i održava ravnotežu u stojećem položaju. Hoda, savlađujući nedovoljnu ravnotežu Pokazatelj: sa godinu dana, dete hoda pridržavajući se uz nameštaj ili uz držanje za jednu ruku, sa 15 meseci samostalno hoda uz diskretno proširenu površinu oslonca i raširene ruke, a krajem ovog perioda samostalno hoda sa rukama spuštenim niz telo. Sposobno je da čučne i samostalno ustane iz čučnja Pokazatelj: sa 15 meseci dete je sposobno da samostalno čučne i vrati se u stojeći položaj (više mu ne treba siguran oslonac), ono može da podigne loptu sa poda, pri čemu ne seda i ne oslanja se. Trči, savlađujući nedovoljnu ravnotežu Pokazatelj: krajem ovog perioda, pri trčanju dete gazi celim stopalom. Pred preprekama gubi ravnotežu i pada ili se neuspešno zaustavlja.

75 Senzorni i motorički razvoj 8 18 meseci 4.2. Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Držanje i hvatanje predmeta Manipulacija predmetima Razvoj čula, diskriminacije i uviđanja Razvoj grafomotorne sposobnosti Može da drži u obe ruke po predmet i da ih voljno ispušta Pokazatelj: tokom osmog meseca, dete je u stanju da kratko vreme drži po predmet u obema rukama, tako je dostignut značajan razvoj u bilateralnoj sposobnosti. Kada prestane interesovanje za jedan predmet, ono ga voljno ispušta. Zapaža detalje na predmetima (neravnine, šupljine, spojeve) i ispituje ih kažiprstom Pokazatelj: na lutki, najčešće kažiprstom ispituje oči, ukoliko su istaknute (tokom desetog meseca). Hvata sitne predmete kažiprstom i palcem Pokazatelj: hvata sve više prstima; sa 12 meseci hvata mali predmet vrhovima savijenog kažiprsta i savijenog i oponiranog palca. Može da drži u obe ruke po predmet i da više puta udara jedan o drugi Pokazatelj: tokom desetog meseca, ruke su u obostranim aktivnostima dovoljno uvežbane da dete može, držeći predmete u svakoj ruci, koordinisati približavanje i udaljavanje ruku sa tim predmetima. Igračke dovodi do medijalne linije i lupka jednu o drugu. Voljno i ciljano daje tj. pruža predmete Pokazatelj: tokom 12. meseca stavlja predmete u pruženu ruku ili neku posudu, kutiju, fioku. Prati zvuke svojstvene određenim pojavama i događajima Pokazatelj: početkom ovog perioda, prati zvuke iz prirode, glasove životinja, zvuk mašina i počinje da odgovara na njih; isprobava različite zvuke i pravi buku: maše zvečkom, gužva hartiju, udara kašikom o sto i sl. Razlikuje krug Pokazatelj: sa 18 meseci, pravilno prepoznaje krug i postavlja ga precizno u odgovarajući otvor. Razlikuje predmete po veličini Pokazatelj: Dvogodišnje dete može dobro da razlikuje veliko i malo, pa je sposobno da stavi tri cilindra ili valjka jedan u drugi ili da razvrstava kocke po veličini. (v ) Koristi olovku i dovodi je u vezu sa papirom Pokazatelj: Dete, početkom druge godine, samostalno šara, ostavljajući na papiru tačkice i crtice, zatim šara ravne linije i spiralne poteze. Krajem ovog perioda oponaša crtanje vodoravne i uspravne linije meseci 4.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti Preduzima aktivnosti vezane za higijenu, ishranu i oblačenje Koristi sapun za pranje ruku i trlja ih jednu o drugu Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete pokazuje veću veštinu i samostalnost u pranju ruku, počinje da koristi sapun i izvodi korektnije pokrete pranja. Pridržava šolju i pije iz nje Pokazatelj: Prvo uz pomoć, a sa 15 meseci samostalno, dete uzima čašu sa stola, prinosi je ustima, pije, a zatim je odlaže na sto. Prosipanje i prljanje nije bitno. Krajem ovog perioda, dete je svesno razlike između hladnog i toplog, pa kada je upozoreno da je u šolji toplo mleko ili čaj, uzeće je obazrivo. Nekoliko zalogaja jede sam kašikom Pokazatelj: tokom hranjenja, dete starosti 18 meseci, čvrsto drži kašiku sa hranom, prinosi je ustima i uzima hranu. Prosipanje i prljanje nije bitno. Učestvuje u oblačenju i svlačenju odeće, pokazajući saradnju Pokazatelj: Sa godinu dana starosti, dete tokom oblačenja sarađuje tako što podiže i pruža nogu i druge delove tela, tako da olakšava oblačenje i svlačenje. Krajem ovog perioda, dete pokušava da skloni ili skine dodatnu odeću, ako mu je vruće, ili da je obuče, ako mu je hladno. U tome mu je još uvek potrebna pomoć odraslog.

76 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Kontrola glave i aktivnosti u ležećem položaju Razvoj uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju Razvoj ravnoteže i aktivnosti u stojećem položaju Razvoj složenijih motoričkih aktivnosti i veština 74 Hoda uz posebne zahteve i održava ravnotežu Pokazatelj: pri kraju ovog perioda dete je sposobno da hoda par koraka unazad, pokušava da hoda na prstima i na petama, unapred i unazad. Ono može da nosi čašu vode bez prosipanja. Može da stoji na jednoj nozi Pokazatelj: krajem ovog perioda dete pokušava i uspeva kratko da stoji na jednoj nozi. Trči uz održavanje ravnoteže Pokazatelj: na početku, dete trči sa savijanjem u kukovima i kolenima, pri tom i dalje gazi celim stopalom; krajem ovog perioda trči sa lako savijenim trupom, sa naizmeničnim pokretima desne i leve polovine tela, odupirući se prednjim delovima stopala. Spretno se zaustavlja. Hoda uz stepenice Pokazatelj: sa 18 meseci, dete hoda uz stepenice dečjim korakom, pridržavajući se za obe ruke, zatim sa jednom, a na kraju ovog perioda hoda uz stepenice hodom odraslih, bez pridržavanja. Hoda niz stepenice Pokazatelj: dete krajem druge godine hoda niz stepenice dečjim korakom, pridržavajući se za obe ruke, zatim sa jednom, a na kraju ovog perioda hoda niz stepenice hodom odraslih, pridržavajući se jednom rukom. Poskakuje Pokazatelj: Dete od 18 meseci simulira poskakivanje na dve noge, sa 20 meseci, uz pridržavanje skakuće sa obe noge. Skače Pokazatelj: sa 25 meseci dete rado skače sa obe noge i imitira zečji skok. Preskače Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete pokušava i uspeva da preskoči prepreku visoku 4 5 santimetara.

77 Senzorni i motorički razvoj meseci 4.2. Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Držanje i hvatanje predmeta Manipulacija predmetima Razvoj čula, diskriminacije i uviđanja Razvoj grafomotorne sposobnosti U igri sve više koristi kružne (rotacione) pokrete podlakta Pokazatelj: početkom treće godine, igračku koja se pokreće pomoću ključa, dete čvrsto drži jednom rukom, a drugom okreće ključ, kada mu se pokaže. Otvara poklopac ili zavrtanj koji ima najmanje dva zavijutka, krajem ovog perioda, iz dečjeg alata počinje da koristi šrafciger za odvrtanje... Koristi obe ruke u aktivnostima koje traže pokrete prstiju Pokazatelj: sa 18 meseci, igra se sa papirom listajući ga, savijajući i cepkajući, okreće listove slikovnice, vadi kuglice iz bočice, niže perle na nit. Krajem ovog perioda, igra se makazicama, nevešto i neprecizno secka papir. Opruženim dlanom pritiska, valja i oblikuje mekane materijale Pokazatelj: kada se detetu, krajem treće godine, ponudi loptica od testa ili plastelina, ono je sposobno da je pritiskom ispruženog dlana valja i tako oblikuje valjak ili glistu. Pokazuje dominaciju jedne ruke Pokazatelj: krajem treće godine, pri aktivnostima koje uključuju obe ruke, dete jednu ruku počinje da izdvaja kao dominantnu, a drugu kao asistirajuću. Pravi vertikalne i horizontalne nizove Pokazatelj: početkom ovog perioda, gradi kulu sa tri kocke, zatim sa sve više kocaka. Krajem druge godine, stavlja nekoliko kocaka jednu do druge, praveći vozić. (v ) Razlikuje predmete po obliku Pokazatelj: sa 24 meseca, pravilno prepoznaje tri geometrijska oblika: krug, četvorougao i trougao i postavlja ih precizno u odgovarajuće otvore. Sastavlja tri elementa prema modelu Pokazatelj: krajem ovog perioda, gledajući model može da napravi most od tri kocke. Pronalazi odgovarajući predmet u grupi sličnih i različitih Pokazatelj: početkom treće godine, razlikuje slikovnice i ciljano traži određenu. Razlikuje detalje u slikovnici. Na zahtev pronalazi u gomili igračaka traženu igračku. Razlikuje predmete po boji, obliku i razvrstava ih Pokazatelj: krajem ovog perioda, na zahtev spaja do 5 predmeta po obliku ili boji u par (po 2 kocke, po 2 lopte, po dve crvene igračke). Sastavlja celinu (sliku) iz dva dela Pokazatelj: detetu se prvo pokaže cela slika, a zatim se daju dva odvojena dela, uz nalog da ih pravilno postavi, što čini uspešno krajem treće godine. Precrtava krug Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete može, gledajući model ili crtež kruga, da ga samostalno nacrta. 75

78 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 4.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti Preduzima aktivnosti vezane za higijenu, ishranu i oblačenje Imitira kućne poslove i pomaže odraslima u spremanju kuće Pokazatelj: početkom ovog perioda, dete počinje da učestvuje u pospremanju igračaka, postavlja pribor za jelo, baca sitnije otpatke u kantu za smeće itd. (v ) Pere zube četkicom za zube, uz pomoć odraslih Pokazatelj: dete koristi četkicu za zube, ali još nevešto i potrebna mu je pomoć odraslih. Aktivno učestvuje u hranjenju i koristi pribor Pokazatelj: Krajem ovog perioda, dete pravi grimasu kada proba određenu hranu, samostalno i vešto jede kašikom, pokušava da koristi viljušku. Ako kašika ili viljuška, kojom se dete hranilo, padne na pod, dete će zatražiti čist pribor, koji mu treba ponuditi, ukazujući na prednosti korišćenja čistog pribora za jelo. Ako ga podstičemo, dete će ostati da sedi za stolom, sve dok obrok ne završe ostali članovi porodice. Aktivno učestvuje u oblačenju i svlačenju odeće Pokazatelj: Krajem druge godine, dete gura ruku u rukav od jakne i učestvuje u oblačenju, skida čarape, cipele, kapu, a tokom treće godine i kaput ili jaknu (ako su otkopčani), obuva papuče, oblači delove odeće (gaćice, košulju, čarape, još uvek nepravilno ili okrenuto na pogrešnu stranu), zakopčava drikere. Prepoznaje neke znake bolesti i upozorava odrasle Pokazatelj: dete ukazuje na osećaj nelagodnosti (oseća hladnoću prehladu ili toplotu temperaturu, kao znake bolesti) ili bola i njegove lokalizacije i o tome obaveštava odraslog. Traži nošu na vreme Pokazatelj: Krajem druge godine, dete je tokom dana uglavnom suvo, na vreme javlja za veliku i malu nuždu. U izuzetnim situacijama toleriše se zaboravljanje ili zakašnjenje. 76 Suvo je noću Pokazatelj: Krajem treće godine, pelene se više ne koriste, jer dete prestaje da mokri noću. Dozvoljeni su povremeni izuzeci meseci 4.1. Razvoj grube motorike (statomotorike) Kontrola glave i aktivnosti u ležećem položaju Razvoj uspravljanja i aktivnosti u sedećem položaju Razvoj ravnoteže i aktivnosti u stojećem položaju Razvoj složenijih motoričkih aktivnosti i veština Uz stabilnu ravnotežu, izdržljivost i dobru koordinaciju stoji i hoda u otežanim uslovima Pokazatelj: Tokom četvrte godine, dete može da održi ravnotežu u stojećem stavu s nogom ispred noge. Može da stoji na prstima, a kasnije i na jednoj nozi,

79 Senzorni i motorički razvoj bez pridržavanja kraće vreme, može da hoda po pravoj liniji nogom ispred noge raširenih ruku, a tokom pete godine da hoda po gredi, malo uzdignutoj od poda. Maršira u ritmu muzike, a pri kraju ovog perioda prati muziku pokretima i plesom. Uz stabilnu ravnotežu, izdržljivost i dobru koordinaciju trči u otežanim uslovima Pokazatelj: Tokom pete godine, trči stabilno i brzo, može da potrči na zadati znak, u trku može da šutira loptu i da menja pravac. Uz stabilnu ravnotežu, izdržljivost i dobru koordinaciju penje se, skače i preskače u otežanim uslovima Pokazatelj: Tokom pete godine, dete može da se penje na drveće, lestve, rešetke; može da skače sa druge stepenice i u dužinu cm, odbacujući telo uvis i napred i savijajući kolena. Skače u mestu obema nogama nekoliko puta, s doskokom na prste i skakuće na jednoj nozi, a krajem ovog perioda i u dalj iz mesta i iz zaleta. Preskače prepreku širine 20 cm i kanap obema nogama. Krajem šeste godine skače sa visine od oko 1 metar, ali može i da se popne na tu visinu da bi nešto dohvatilo. 77 Uči da koristi dečija prevozna sredstva (bicikl, sanke, trotinet, rolere, klizaljke, skije), pokazujući stabilnu ravnotežu, izdržljivost i dobru koordinaciju celog tela. Pokazatelj: Uz asistenciju odraslog, trogodišnjak može da vozi tricikl, zatim bicikl sa pomoćnim točkovima, trotinet, krajem ovog perioda bicikl na dva točka.

80 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji meseci 4.2. Razvoj fine motorike i uviđanja (senzomotorike) Držanje i hvatanje predmeta Manipulacija predmetima Razvoj čula, diskriminacije i uviđanja Razvoj grafomotorne sposobnosti 78 Baca i hvata Pokazatelj: tokom pete godine dete hvata malu loptu obema rukama, a tokom šeste godine hvata loptu jednom rukom, pogađa loptom cilj, igra bagminton. Usklađuje obim i snagu pokreta prstiju, tako da može da seče papir Pokazatelj: na početku ovog perioda, dete vrlo nespretno koristi makaze, sa 6 godina može da seče makazama papir po zakrivljenoj liniji, da seče slike iz ilustracija i da seče i lepi jednostavne oblike, koristeći kolaž papir. Manipuliše različitim predmetima i materijalima, prema njihovoj nameni Pokazatelj: Krajem ovog perioda, dete počinje da se igra sa alatom, pravilno ga koristeći: zakucava esker čekićem i kleštima ga vadi; namotava konac na kalem; pravi lepeze od hartije; koristi rezač za olovke, devojčice počinju da koriste iglu i konac. Prepoznaje i razlikuje vizuelne, auditivne i taktilne draži Pokazatelj: tokom četvrte godine, prepoznaje i diferencira zvukove i glasove ljudi, kao i likove na fotografijama; prepoznaje dodirom igračke u vreći i imenuje ih, tokom pete godine razlikuje lako - teško i opaža razliku u težini dva predmeta. Pravi složenije konstrukcije Pokazatelj: tokom četvrte godine dete gradi kulu od 10 kocaka, tokom pete godine pravi stepenice od kocaka, pri tom jasno izdvaja dominantnu ruku (sa šest godina zna koja mu je desna, a koja leva ruka). Sastavlja celinu (sliku) iz više delova Pokazatelj: tokom šeste godine, posmatrajući sliku, slaže celinu. Razlikuje i klasifikuje objekte koristeći više kriterijuma istovremeno, na osnovu razvoja opažanja i iskustva Pokazatelj: Tokom šeste godine, dete precizno razlikuje i upoređuje zvukove; reprodukuje ritmičku liniju melodije, a zatim i harmonijsku. Diferencira i imenuje prelazne nijanse boja. U početku razvrstava predmete prema 2 atributa (boja i oblik, veličina i boja, oblik i veličina) a kasnije i prema 3 atributa (oblik, boja i veličina). Precrtava Pokazatelj: Sa četiri godine dete može da kopira dijagonalnu liniju, precrtava kvadrat, kopira nekoliko štampanih slova. Sa pet godina precrtava trougao. Sa šest godina dete prepisuje sva štampana slova i precrtava romb. Crta i boji Pokazatelj: Sa četiri godine dete pokušava da nacrta čoveka ( punoglavac crta glavu u obliku kruga i ruke i noge iz nje u vidu krivudavih linija); dopunjava crtež sa nedostacima. Sa pet godina dete crta čoveka (šematski, u vidu geometrijskih oblika), boji crteže, crta kućicu i drvo. Sa šest godina dete ume da napiše svoje ime i prezime i da pročita jednostavne natpise.

81 Senzorni i motorički razvoj meseci 4.3. Usvajanje navika i sticanje samostalnosti Preduzima aktivnosti vezane za higijenu, ishranu i oblačenje Samostalno se hrani Pokazatelj: krajem ovog perioda, uz viljušku i kašiku, dete počinje da upotrebljava nož za razmazivanje maslaca. Samostalno se oblači i svlači Pokazatelj: tokom pete godine, dete može da otkopča dugmad, pričvršćuje i izravnjava odeću; zakopčava dugmad, a tokom šeste samostalno šnira i vezuje pertle. Ispunjava zahteve održavanja higijene, urednosti i pristojnog vladanja Pokazatelj: krajem ovog perioda, dete najavljuje odlazak u WC, samostalno se uređuje u toaletu, adekvatno pere i briše ruke, pere lice više ili manje adekvatno; samostalno pere zube četkicom, četka i češlja kosu. Literatura: Adolph, K.E., Joh, A.S. (2007). Motor Development: How Infants Get Into the Act, in Introduction to Infant Development (Second edition). Edited by A. Slater and M. Lewis. New York: Oxford University Press. Bojanin, S. (1979). Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod. Beograd. Brajović, C., Brajović, Lj. (1983). Razvojne karakteristike, poremećaji i rehabilitacija odojčeta i malog deteta. Beograd. 79 Čupić, V., Mikloušić, A.M. (1981). Neurološki pregled deteta. Tehnička knjiga, Zagreb. Čuturić, N. (1973). Lestvica psihičkog razvoja rane dečje dobi Brunet-Lezine. Zavod SR Slovenije za produktivnost dela, Ljubljana. Čuturić, N. (2008). Psihomotorni razvoj dijeteta u prve dvije godine života, sa normama razvoja. IV izdanje, Naklada Slap, Zagreb. Deater-Deckard, K., Cahil, K. (2006). Nature and Nurture in early childhood. In K. McCartney & D. Philips (Eds.) Blackwell Handbook of Early Childhood Development. Oxford: Blackwell Publishing. Diamond, A. (2007). Interrelated and Interdependent. Developmental Science, Vol. 10, No. 1, Dixon, D.R. (2007). Adaptive Behavior Scales. In: Matson, J.L. (Eds.) International review of research in mental retardation, vol. 34: Handbook of assessment in persons with intellectual disability. London: Elsevier. Filipović, S. (1994). Neurofiziološka procena kognitivnih poremećaja. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Flehmig von, I. (1979). Normale Entwicklung des Sanglings und ihre Abweichungen, Georg Thiemw Verlag Stuttgart. Ilanković, V., Ilanković, N. (2004). Psihomotorni razvoj deteta vodič za procenu i stimulaciju razvoja, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

82 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji Išpanović-Radojković, V. (1986). Nespretno dete, poremećaji praksije u detinjstvu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. Ivić, I. (1986). Vaspitanje dece ranog uzrasta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. Hauert, C.A., Zanone, P.G., Mounoud, P. (1990). Development of Motor Control in the child: Theoretical and Experimental Approaches, in Neumann O., Prinz W.: Relationships Betwen Perception and Action, Springer-Verlag, Berlin, Heidelberg. Hellbrugge, T., Lajosi, F., Menara, D., Schamberger, R., Rautenstrauch, T. (1983). Minhenska funkcionalna dijagnostika razvoja, Zavod za psihofiziološke i govorne poremećaje, Beograd. Matejić-Djuričić, Z. (1994). Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. Munakata, Y., Casey, B.J., Diamond, A. (2004). Developmental cognitive neuroscience: progress and potential. Trends in Cognitive Sciences, 8 (3). Nikolić, S. (1997). Uticaj defektološkog tretmana na psihomotorni razvoj dece, doktorska disertacija. Defektološki fakultet, Univerzitet u Beogradu. Serrien, D.J., Ivry, R.B., Swinnen, S.P. (2007). The missing link between action and cognition. Progress in Neurobiology, 82(2), Vin, M. (1982). Verbalno i neverbalno mišljenje, in The plug in drug, N.M. 1977, Predškolsko dete 1-2, Beograd. Vinter, A. (1990). Sensory and Perceptual Control of Action in Early Human Development, in Heumann O., Prinz W.: Relationships Betwen Perception and Action, Springer-Verlag Berlin, Heidelberg. Wallin, J. E. W. (1916). Age Norms of Psycho-motor Capacity, Journal of Educational Psychology, 7,

83

84

85 Sredina za razvoj dece ranih uzrasta Sredina za razvoj dece ranih uzrasta 83

86

87 Učenje i razvoj na ranim uzrastima 1. Učenje i razvoj na ranim uzrastima Ana Pešikan i Slobodanka Antić 1 Za razliku od prethodnih delova dokumenta, koji govore o pojedinim aspektima ili domenima razvoja, ovaj deo bi trebalo da ukaže na celovitost razvoja deteta i na veze koje postoje između pojedinih funkcija i domena razvoja. Ovde se daje celovit pogled na razvoj deteta u ranim uzrastima, uz isticanje nekih aspekata razvoja (biološke i neurološke osnove psihičkog razvoja, odnosa biološkog sazrevanja i razvoja, prirode procesa učenja i aktivnosti deteta sa posebnim naglaskom na igru). Ovakav pogled daje mogućnost čitaocima dokumenta da bolje razumeju specifičnu prirodu učenja i razvoja na ranim uzrastima i da steknu uvid u dinamiku razvoja. Narativni i kvalitativni opis tih specifičnosti istovremeno sadrži i poruke i preporuke šta je dobra i negujuća sredina za pun razvoj deteta. Detinjstvo se danas još uvek različito definiše, a odnos prema detetu zavisi od tradicije i kulture određenog prostora. Ni sam period detinjstva nije isto definisan i zavisi od toga u kojoj zemlji se zateknete. Ali, bez obzira na socio kulturne specifičnosti sredine, ono oko čega postoji saglasnost jeste da rani razvoj ima svoje osobenosti i izuzetno veliki uticaj na dalji razvoj jedinke. Dakle, detinjstvo ima i univerzalne i kulturno specifične aspekte i ovakav dokument pokušava da uzme u obzir i jedno i drugo. Neophodno je znati kako izgledaju karakteristike ranog razvoja da bi se kreirali uslovi za pun razvoj dece i za njihovo učenje Učenje na ranom uzrastu je prirodno, smisleno i samo nagrađujuće Kada se kaže učenje, prva asocijacija je škola. Često se tom asocijacijom gubi ono opšte, osnovno značenje učenja: to kakvi smo, šta možemo da radimo, šta osećamo, čemu težimo, kako opštimo sa okolinom rezultat je učenja. Učenje je prirodno, sastavni je deo zivota i aktivnosti deteta u sredini koja je podsticajna. Prirodno, ne znači da će se odvijati samo od sebe, kroz biološko sazrevanje i bez adekvatne stimulacije iz sredine. Kada se kaže samonagrađujuće misli se na aktivnosti koje nemaju cijeve van sebe nego u sebi samima (npr. 1 Ovo poglavlje nastalo je kao rezultat rada na projektu Identifikacija, merenje i razvoj kognitivnih i emocionalnih kompetencija važnih društvu orijentisanom na evropske integracije (broj ) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

88 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji igra). Ovo naravno ne dovodi u pitanje važnost nagrade od strane okruženja (podsticanje, odobravanje i potkrepljivanje od strane bliskih odraslih). Škola, nažalost, često oduzima učenju te njegove ključne, distinktivne osobine. To što se često izgubi u školskom učenju organizovanih korpusa naučnih i umetničkih sadržaja, u punoj meri dolazi do izražaja na predškolskom uzrastu. Svakodnevni život predškolskog deteta je u znaku učenja. Učenje je prirodni način upoznavanja i otkrivanja sebe i sveta koji nas okružuje, kao i funkcionisanja u tesnoj združenosti sa tim svetom. Deca uče iz svega što rade. Pošto se učenje može poistovetiti sa životom predškolskog deteta, taj proces je duboko smislen za njegovog aktera, a glavna nagrada u procesu učenja je samo saznavanje i ovladavanje (razvijanje): otkrivanje i upoznavanje onoga što pre nismo znali i ovladavanje onim što pre nismo mogli. Imajte na umu! Učenjem postajemo to što jesmo. U ranim fazama razvoja deca uče iz svega što rade. Učenje je prirodan, sponatan, logičan proces kome je glavna nagrada samo saznavanje i ovladavanje, ukoliko fizička i socijalna sredina to omogućavaju (v. dalje u tekstu). 2. Nasleđe, sredina i rani razvoj mozga 2.1. Priroda ranog razvoja mozga 86 Na rođenju ljudski mozak se tek priprema za svoje puno funkcionisanje. Neuroni u mozgu su većinom još odvojeni jedni od drugih. Glavni razvojni proces u prve tri godine se sastoji u uspostavljanju veza među neuronima u mozgu. Te veze su formirane kada neuroni šalju i primaju signale od drugih neurona. Dendriti neurona primaju signale, a preko aksona se oni šalju drugim neuronima (v. Crtež 1). Veze među neuronima se nazivaju sinapse i u organizmu ih ima u ogromnom broju. Kako se dete razvija, sinapse postaju sve složenije, kao drvo koje se sve više grana. Broj neurona je dat na rođenju 1, ali se neuroni razvijaju i broj sinapsi među njima raste. Broj sinapsi najbrže i najviše raste u prve 3 godine života, a zatim nešto sporije do 10 godine i to predstavlja glavnu biološku i neuralnu osnovu razvoja. Između rođenja i 3 godine mozak kreira više sinapsi nego što mu je potrebno. One sinapse koje se puno koriste, postaju trajno deo mozga. Sinapse koje se ne koriste postepeno se gube. Ovo je mesto gde iskustvo i učenje igraju važnu ulogu u uspostavljanju veza u mozgu. Zato je potrebno da dete ima mogućnosti za različite oblike aktivnosti, bogata i raznovr- 1 Neka od najnovijih istraživanja ukazuju da se mogu stvoriti i novi neuroni u toku zivota ali u veoma malom broju u odnosu na broj koji postoji pri rodjenju.

89 Učenje i razvoj na ranim uzrastima sna čulna, perceptivna, emocionalna i socijalna iskustva, tj. puno mogućnosti da uči, da bi sinapse koje su povezane sa tim iskustvuma postale trajne. dendritski vrhovi dendritski vrhovi nezreli neuron telo ćelije mijelinski omotač telo ćelije zreli neuron akson akson sinapse Crtež 1. Zreli neuron ima mnogo više sinapsi kojima se prenose informacije među neuronima (dendriti primaju poruke, a akson ih šalje drugim neuronima, mijelinski omotač sprečava difuzno prenošenje i gubitak impulsa i značajno ubrzava prenos nervnih impulsa) Razvoj je rezultat dinamične isprepletanosti uticaja nasleđa (i biološkog sazrevanja kroz koje se manifestuje to nasleđe) i sredine: biologija daje osnovu, a socijalna i fizička sredina obezbeđuje stimulaciju za razvoj datih potencijala. Deca uče o sebi i svetu koji ih okružuje kroz interakciju sa fizičkim svetom i drugima. Da bi se mozak razvio potrebna mu je podrška i sistematska, predvidljiva nega. Taj tip brige podstiče dečju radoznalost, kreativnost i samopouzdanje. Mala deca traže sigurnost, ljubav, razgovor i podsticajnu sredinu da bi razvili i održavali važne sinapse u mozgu. Briga o deci ranog uzrasta uglavnom podrazumeva izgradnju odnosa sa drugima i stvaranje optimalnih uslova za aktivnosti deteta, uključujući i uspostavljanje dnevnih rutina i iskustava. 87 Imajte na umu! Nasleđe daje okvir, okolina utiče na bogatstvo utisaka koje će dete steći i sposobnosti koje će koristiti. Ono što osobu čini posebnom, jedinstvenom u kasnijem životu u velikoj meri je rezultat stečenog iskustva u najranijem uzrastu. Ako dete ne dobija dovoljno podsticaja, maženja, razgovora u toku prvih dana, prvih meseci, prvih nekoliko godina, neće razviti sve ono što je moglo.

90 Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji 2.2. Kritični periodi i osetljivi periodi U istraživanjima mozga razlikuju se kritični i osetljivi (senzitivni) periodi razvoja. Pravljenje razlike između njih je veoma važno, da bismo znali šta je potrebno deci u ranom razvoju. Kritični periodi razvoja Osetljivi (senzitivni) periodi razvoja Odnosi se na određeni vremenski period u kome je posebni deo tela najosetljiviji na nedostatak stimulacije ili sredinskih uticaja. Na primer, ukoliko beba ne bi bila izložena svetlu u prvih 6 meseci, nervi koji vode od oka do vizuelnog korteksa mozga, koji procesuje te signale, degenerisao bi se i zamro. Prenatalni razvoj, period pre rođenja deteta, ima svoje kritične periode. Npr. ukoliko trudnica uzme neki od lekova, kao talidomid, u periodu između 38 i 46 dana trudnoće, dete se može roditi sa deformitetima ruku ili bez ruku. Ako je lek uzet između dana trudnoće, dete se može roditi sa deformitetima nogu ili bez nogu. Žene koje uzmu takav lek posle 50 dana trudnoće, rodiće dete bez oštećenja ruku ili nogu. U psihičkom razvoju postoji ograničen broj pravih kritičnih perioda (kod nekih senzornih sposobnosti, otvoreno je pitanje da li postoje kod razvoja govora) i po pravilu se manifestuju tako da se neke funkcije ne mogu razviti u punoj meri, a ne u tome da se trajno gubi mogućnost njihovog razvoja. Odnosi se na duže periode u kojima postoje optimalne mogućnosti da se nešto nauči i koje se ispoljavaju spontanim pokušajim deteta da praktikuje neka ponašanja. Osetljivi periodi predstavljaju manje precizne i često duže vremenske periode u kojima učenje daje najveće razvojne efekte, u kojima se razvojni efekti postižu uz najmanje učenja i za kraće vreme. Većina socijalnih, emocionalnih i mentalnih karakteristika ima osetljive periode razvoja. Ali, ukoliko se u tom periodu ne pojavi mogućnost za učenje date funkcije, sposobnosti, umenja, razvoj te sposobnosti nije zauvek izgubljen. Međutim, razlika u uspešnosti se time može objasniti, tj. ljudi koji su određenim umenjima ovladali u toku senzitivnog perioda bolji su od onih koji su to učili u drugim periodima svog života (na primer, oni koji su učenje drugog jezika počeli pre dvanaeste godine ili u odraslom dobu). Osobe koje se bave decom trebalo bi da poznaju senzitivne periode da bi obezbedili uslove za učenje od kojih će deca najviše dobiti. Istraživači ranog razvoja mozga označavaju period od rođenja do 3 godine kao osetljivi period za razvoj i učenje u svim domenima Učenje sa svih pet čula U prve tri godine života deca doživljavaju svet na celovitiji način nego na drugim uzrastima. Mozak prima spoljni svet preko svojih čulnih sistema za vid, sluh, miris, dodir i ukus. To znači da se stimuliše dečji socijalni, emocionalni, kognitivni, fizički i jezički razvoj kroz čulna iskustva do kojih dolazi u toku aktivnosti deteta, u neposrednom kontaktu sa realnošću, naročito ako je ona posredovana od strane bliskih i važnih odraslih. Deci na ranom uzrastu je potrebna mogućnost da učestvuju u svetu koji je ispunjen čulnim stimulusima i ljudima. Pre nego što dete progovori, emocionalna izražavanja su glavni jezik u odnosima sa drugima. Istraživanja pokazuju da osetljivo reagovanje osobe koja brine o emocijama deteta može pomoći u razvoju dečjeg mozga. Tako, razmena pozitivnih emocija između odraslog i deteta (npr. zajednički smeh) podstiče neurovegetativne reakcije (unutrašnje fizioloske reakcije koje su povezane sa emocijama), posturalne (položaji tela, smenjivanje

91 Učenje i razvoj na ranim uzrastima tonusa i relaksacije) i moždane aktivnosti na dobar način i razvija osećaj sigurnosti kod deteta. Kad su reakcije odraslog praćene emocijama, dete ih brže zapamti i lakše ih se seti. Imajte na umu! Zašto je važno da detetu zadovoljimo potrebu za sigurnošću, ljubavlju, pripadanjem? Želimo da poraste u osobu koja je zadovoljna, sigurna u sebe, aktivna i čije se inicijative poštuju i prihvataju. Istraživanja pokazuju da osobe koje su dobijale u ranom detinjstvu dovoljno ljubavi, podrške, razumevanja, čije su potrebe zadovoljavane, mogu u kasnijem životu lakše da prebrode stresne i teške situacije, jer su razvile osećaj sigurnosti i podrške. Vi pokazujete ljubav = dete se oseća sigurno Vi pokazujete poštovanje = dete razvija samopoštovanje Vi prihvatate, odobravate = dete razvija snažnu svest o sebi Rani razvoj mozga: stvari mogu da ne idu dobrim putem Rani razvoj ne teče uvek tako da podstiče dečju radoznalost, kreativnost i samopouzdanje. Nekada dete u tom periodu ne dobija podsticaje i podršku, niti predvidljivu negu. Sinapse koje se prave u mozgu reaguju na hroničan stres, razne vidove zloupotrebe i zanimarivanja deteta. Izloženost deteta takvim rizicima i različiti oblici lišavanja ranog isku-