MALI NOVE EPIZODE КАД ЂАЦИ ЧИСТЕ ШКОЛУ ТРИЦЕРАТОПС НА ПУТУ! НАПРАВИ ЉИГУ ЗА ТАСТАТУРУ! ДА ЛИ СИ ЗА ПЛЕС? КАКО СЕ ПОСТАЈЕ АСТРОНОМ?

Transcription

1 MALI Број 125 Година VI Цена 100 динара Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 ТРИЦЕРАТОПС НА ПУТУ! I V O F P M U R T { NOVE EPIZODE КАД ЂАЦИ ЧИСТЕ ШКОЛУ НАПРАВИ ЉИГУ ЗА ТАСТАТУРУ! ДА ЛИ СИ ЗА ПЛЕС? PRINTED IN SERBIA КАКО СЕ ПОСТАЈЕ АСТРОНОМ?

2 [ETWA OKO SVETA Ако свако дете у Италији да пола евра, ово острво ће припасти њима Дечије острво Власник малог, ненасељеног острва Будели, између Сардиније и Корзике, банкротирао је још године. Мајкл Харте, банкар са Новог Зеланда, недаво је уграбио прилику и купио Будели за три милиона евра да би ово некадашње италијанско острво претворио у резерват природе. Међутим, политичари су уложили жалбу зашто острво не би поново било део Италије? Чувши за случај, један разред из насеља Мосо одлучио је да скупи новац и откупи острво. Њихови најбољи математичари израчунали су да је за откуп потребно да свако дете у Италији да пола евра, други су изучили историју и географију острва, а трећи су покренули кампању на Фејсбуку. А када Будели узму под своје, даће му име Isola dei Ragazzi, односно Дечије острво. Држимо им палчеве. 4 Додај гас Заборави на аутиће у забавним парковима, стигла је боља ствар: први аутомобил са литијум-јонском батеријом за децу од три до осам година, по угледу на model S компаније Тесла. Његова батерија се брже пуни и дуже траје, возило има уграђене две брзине, гепек, праве фарове и звучнике. На регистарским таблицама пише име власника, а ауто се производи у три боје сребрној, плавој и црвеној. Прве испоруке планиране су за мај, када ће гуме зашкрипати по стазама и двориштима. Све ово кошта 500 долара, док одрасли за прави model S треба да издвоје Да ли би волео да се у оваквом ауту довезеш до школе?

3 Оријево откриће Пре година на подручју Тел Рехова живели су Хананци. Данас деца долазе овде на школске излете. Управо ту је седмогодишњи Ори Гринхут у земљи пронашао фигурицу жене. Када је са својим проналаском стигао кући, сазнао је да је ископао део историје из раздобља између 15. и 13. века пре наше ере. Статуу је морао да преда музеју јер сва археолошка открића припадају држави. Уместо фигурице, добио је захвалницу, а археолози су посетили његову школу и свима одржали предавање о Оријевом открићу. Није се обогатио проналаском, али је постао познат Сви чисте школу Ако су ученици сингапурских школа икада бацили папирић од чоколаде на школски под, вероватно више никада то неће урадити. Министарство просвете у Сингапуру увело је ново правило: ученици свакодневно треба да чисте учионице, ходнике и кантине. Разлог за ово је што деца уче шта је одговорност бринући о школској згради и стичу радне навике. Да ли твој разред помаже да школа буде цакум-пакум или све чишћење остављате школским спремачицама? Пишите нам на нашој страници. Чишћење школе постала је редовна обавеза за ваше вршњаке у Сингапуру Подаци који не бледе Фотографије бледе, књиге се распадају, а CD и DVD дискови трају тек неколико деценија. Зато нам је под хитно био потребан нов начин да складиштимо податке. Универзитет у Саутхемптону развио је стаклене 5D дискове. На њима је брзина записа повећана, ласер урезује петодимензионалне податке у облику тачака у стакло и може да чува читавих 360 терабајта. Оно што је најбоље јесте да овако сачувани подаци могу да трају 13,8 милијарди година. Дуже него што постоји Млечни пут! Када треба да се прикупља помоћ за децу и када треба обући костим малца, сви су за. У Токију је малаца трчало трку дугу један километар у име прикупљања новца за добротворне организације које помажу угроженој деци ПРИРЕДИЛА САЊА ВАТИЋ 5

4 VESTI IZ NESVESTI PRE I ULICU Лењивцима сасвим сигурно не треба говорити да пажљиво пређу улицу. Ем њихово прелажење пута може да потраје, ем уме да буде стресно за некога ко не зна ништа о саобраћајним прописима и није му у природи да жури. Тако је један лењивац у еквадорској провинцији Лос Риос недавно решио да препешачи аутопут идући својом просечном брзином од 0,24 километра на час. Најспорије створење на нашој планети кретало се... шапу... пред... шапу... па опет... једна шапа... напред... друга шапа... напред... Као да је све време света пред њим. На пола пута решио је да предахне. Беспомоћно се ухватио за шипку ограде пре него што се одлучио на следећи корак. Тада су људи већ приметили да би му помоћ добро дошла, па је полицијска патрола стигла у спас. Склонили су га са пута, одвели код ветеринара и пустили га назад у дивљину. Баш хитри неки створови ти људи. {AKIL U KOM{ILUKU Постоје комшије којима увек нешто смета. Не одговара им кад певате, кад се играте или скачете, чак и у оно време када је то прихватљиво по кућном реду. Онда још и зову полицију да се жале на буку. Полиција у Грејнсвилу, граду на Флориди, добила је пријаву како деца гласно играју кошарку на улици у пет поподне. Срећом, полицајац који је одговорио на позив био је сасвим кул. Није имао срца да их прекида у закуцавањима, него је одлучио да и сам убаци који поен. Захвални клинци чак су и спустили кош да би он могао да закуца, а полицајац Вајт им је обећао да ће се следећи пут вратити са појачањем. Како је снимак овог догађаја завршио на интернету и побрао на хиљаде прегледа, дошао је и до кошаркаша Шакила О Нила. Шакил је без размишљања решио да ће он бити појачање, па се с Вајтом вратио на лице места. Изнервиране комшије су сигурно позеленеле од муке. 12

5 TRICERATOPS NA PUTU Ноћ у Гасхилу на острву Вајт. Крис Холингшед се аутопутем враћа касно с посла. Одједном, насред асфалта фарови пред њим осветљавају 7,6 метара високог трицератопса који му заклања пролаз. Пре него што помислиш да су диносауруси оживели, буди без бриге, у питању је била само Годзила. Њен дом је Башта из доба јуре, оближња продавница у којој се продаје праисторијско камење и фосили, а за њено померање потребно је најмање петоро људи. Починиоци ове подвале још нису познати, али је очигледно да је група шаљивџија после изласка решила да отме модел диносауруса и препадне неког возача. Добра фора за оне који нису превише страшљиви. Крис није био један од тих, већ је препознао шалу и направио фотографију за свој налог на Твитеру. {KOLA JE ZATVORENA Има ли боље вести од оне да се неколико дана неће ићи у школу због снега? Можда она у којој директор школе отпева срећне новости уз мелодију песме Let It Go. Када се пре неколико недеља Америка нашла на удару снежне олује, многе установе решиле су да затворе своја врата док се природа мало не умири. Међу њима се нашла и школа Мојсије Браун у граду Провиденс. Да би осигурао да неко случајно не дође на часове тих дана, директор је обукао топлу јакну, ставио шал и рукавице и снимио спот у ком је обавестио ученике како се град бели од пахуља, ауто-траке се не виде, а снег је предубок. Предложио им је и да спавају дуже, пију топли какао или се играју у снегу. Песму Let It Go за потребе обавештења преименовао је у School Is Closed, односно Школа је затворена. Ако желиш да видиш о чему причамо, можеш да погледаш цео видео на Јутјубу goo.gl/pjnmpd. ИЛУСТРАЦИЈE: БИЉАНА ПОПОВИЋ ПРИРЕДИЛА САЊА ВАТИЋ 13

6 KO SU BILI GLADIJATORI SUDBINA JE U TVOJIM RUKAMA Гладијаторске игре увек су почињале рано изјутра. Данима су најављиване, на плакатима је истицан програм и заинтересовани су журили да заузму места на трибинама. Оваквим играма истакнути грађани су поручивали свима како Римљани господаре и људима и животињама. То је годило народу који је у великом броју посећивао свечано отварање, парадне борбе и окршаје неустрашивих гладијатора. За гладијаторе су увек биле резервисане последње тачке. Обучени као варвари и опремљени оружјем из непријатељских држава, чврсто би стајали на песку који чека крв губитника, а око њих би се орила дрека и вриска из неколико десетина хиљада грла. Када би се коначно нашли очи у очи с наоружаним противником, не би имали где да побегну. Без икаквог другог избора, потегли би оружје један на другог. Сваки од њих имао је своју специјалност мач, бодеж, два мача, копље, мрежа, трозубац, ласо, тољага, бич... Два гладијатора са сличним вештинама никада се нису борила један против другог. У Риму су сматрали да је 14

7 досадно да оба гладијатора имају исте вештине и слабости. Зато су се они троми, у оклопу од главе до пете и наоружани до зуба, најчешће борили против оних окретних, али без опреме која би их штитила. Сусрет је морао да буде фер, а борба поштена. У посебним приликама борили су се на коњу, из кочија или са луком и стрелом. Некада су убијали необучене осуђенике, обрачунавали се са дивљим зверима, супротстављали се један другом у исценираним поморским биткама, борили се против особа заосталих у расту... А постојали су и женски гладијатори. Стари Рим. Држава ратника. Уз такву државу иду стална освајања, а уз освајања ратни заробљеници чији живот вреди колико и живот једног роба или преступника. Ако их не би осудили на тешки рад, били би осуђени на смрт у арени. Наравно, само ако би власници неке од стотину борилачких школа, тренери и лекари проценили да су довољно јаки и здрави. Након тога, чекала их је сурова обука. Иако су имали кров над главом, три богата оброка дневно, масаже и купке, стално су били под стражом, морали су да ћуте док једу, носе окове и свакодневно тренирају. У почетку би се с тешким дрвеним мачем у руци борили против масивног дебла или лутке која би се завртела сваки пут када би је ударили и почињала махнито да млати врећама пуним песка. Када би тренинг био окончан, добили би опрему, право оружје и постајали би гладијатори (односно, мачеваоци, од речи за кратки, прави мач gladiuѕ)... Онај који би био поражен морао је да сачека одлуку спонзора игара или цара о томе да ли ће живети или умрети. Цар би из ложе бацио поглед на гледаоце и на основу њихових узвика одлучио коју судбину да додели губитнику. Ако је морао да умре, од гладијатора се очекивало да умре часно и достојанствено. Гладијатор никада, али никада није смео да покаже страх, па ни у свом последњем часу. Требало је само да клекне и храбро дочека оштрицу. Победника је чекала друга судбина. Најпознатији су били омиљени као што су то данас фудбалери. Девојке су уздисале за њиховим мишићима, њихова имена су се појављивала на графитима по градским зидовима, добро су зарађивали и били славни. Све је то било примамљиво и неким слодобним грађанима, па су за време Царства и они понекад постајали гладијатори. Војницима је, на пример, сигурно било боље да учествују у три до пет борби годишње него да иду у рат. Да би се показали као јунаци, и неки цареви су се опробали у арени. Као на пример Комод. Да, да, баш онај из филма Гладијатор. Сања Ватић 15

8 MALA DECA VELIKI QUDI LOVAC NA Било је то време када су људи још мислили да је Млечни пут једина галаксија која постоји. То, наравно, није било ни мало важно једној трудној домаћици и њеном супругу, директору осигуравајућег друштва, који су се спремили да са своје четворо деце оду у посету баки и деки. Чим су стигли, њихово пето дете и други син решио је да нема шта више да ради у мамином стомаку. Тог 20. новембра године у Маршфилду, Вирџинија Ли и Џон Пауел Хабл постали су родитељи једног Едвина. До десете године Едвин је добио још једну сестру и једног брата. Тада је свих деветоро Хаблових живело у Чикагу, а мали Едвин највише је уживао у породичним дружењима ван куће. Волео је да посматра птице и друге животиње, да иде на пливање и клизање. Код куће би одговарао на писма деди који га је стално запиткивао нешто о свемиру или би маштао о непознатим световима из књига научне фантастике. Обожавао је романе Жила Верна, као и Руднике краља Соломона Хенрија Рајдера Хагарда. Али, Едвин се није само скривао иза корица књига. Иако је био добар ученик, који је лако решавао задатке из математике и физике и помало се мучио са правописом, сви су га знали као одличног спортисту. Једнако је био вешт у бејзболу, рагбију и кошарци. А тек му у атлетици није било равног. Чак је оборио рекорд државе Илиноис у скоку увис. 18 Његов утицај на астрономију 20. века толико је значајан да су НАСА и Европска свемирска агенција пре 26 година лансирале телескоп с његовим именом да снима свемир

9 NOKAUTE I GALAKSIJE Едвин Хабл Тако је дочекао и крај средње школе. На додели диплома године директор га је прозвао и рекао: Посматрао сам те четири године и никада те нисам видео да учиш ни десет минута. Потом је направио драмску паузу и уручио му стипендију Универзитета у Чикагу. Пред одлазак на универзитет, Едвин је обећао мами да ће се оканути рагбија. Није могла ни да сања да ће се уместо тога бацити на бокс. Пред крај четврте године толико је био добар да је био предложен за противника светског шампиона у полутешкој категорији, Џека Џонсона. Међутим, Едвин му никада није изашао на црту. Уместо тога је дипломирао и изабрао пут науке. Овога пута стипендија га је одвела на Оксфорд. Едвин је по татиној жељи уписао право. Опет је све школске обавезе завршио у року и вратио се у Америку. У Луивилу, где је тада живела његова породица, неко време је покушавао да се бави адвокатуром. Уз то је неко време био наставник шпанског, физике, математике и тренер кошарке. У свим овим пословима био је успешан, али је он ипак хтео нешто друго. Тако је одбацио адвокатску и професорску одежду и решио да се бави оним што је одувек волео астрономијом. Чим се школска година завршила, вратио се на Универзитет у Чикагу и посветио се посматрању космоса. Три године касније, свој докторски рад довршавао је вече пред одбрану, а сутрадан је на понуду за посао у Маунт Вилсон опсерваторији одговорио: Морам у рат. Срећом, посао га је чекао када је сурови Први светски рат окончан. Добио је прилику да ради на највећим и најскупљим телескопима оног времена и открио да постоји небројено галаксија изван Млечног пута, приметио је сталну везу између пораста таласне дужине и удаљености између галаксија (уз помоћ чега је доказано да се свемир шири) и направио њихову поделу према облику и особинама. У овој опсерваторији радио је до 28. септембра године, када је његово срце попустило. Данас, у име научника који нам је помогао да боље упознамо свемир, бесконачна пространства посматра телескоп Хабл. Сања Ватић 19 ИЛУСТРАЦИЈА: ИВАН ГРУЈИЧИЋ

10 DA TI [APNEM... {TA DA RADIM KAD POBESNIM? ОДГОВАРА: ГОРДАНА КНЕЖЕВИЋ МОНАШЕВИЋ Драги Алекса, Сви људи су некад љути и бесни. Бесни смо онда кад осетимо да нас неко својим понашањем неоправдано вређа или угрожава. Или кад су нам изневерена очекивања. Бити љут или бесан је сасвим у реду. Није у реду када у бесу постанемо насилни, па онда другима свашта ружно кажемо или почнемо да ударамо, па онда физички повредимо себе или друге, или поломимо ствари, ни криве ни дужне. Начин на који испољавамо бес зависи од навика које смо стекли у раном детињству. Ако у породици сви галаме и ударају кад су љути, онда ће дете научити да се исто тако понаша. Такође, ако је дете навикло да још као беба добије све што пожели тако што плаче и ваља се по поду (а свака беба то покуша), онда ће и кад мало порасте увек да буде бесно ако не буде по његовом. Пошто кажеш да често имаш проблем с бесом, значи да су ти такви испади прешли у навику и да си вероватно мало размажен. Упропастио си анимацију, није испало како си очекивао и побеснео си. Замало да страда миш који није крив. Ниси ни ти крив, свакоме може да се деси да притисне погрешно дугме. Лоше ствари се једноставно догађају и то не треба да буде разлог да побеснимо. Ти си овог пута побеснео јер си навикао да буде онако како ти желиш. И притом си био агресиван јер си пожелео да поломиш миш. А шта би било да си стварно поломио миш? Или да си нагњечио или сломио прст? Колико би онда био бесан? 62 Драги Мали Забавниче, Често имам проблем с бесом. Кад се разбесним, кренем да бацам и ударам ствари. На пример, данас сам правио анимацију и пред крај сам случајно кликнуо погрешно дугме и све сам упропастио. Толико сам се изнервирао да сам замало поломио миш. Алекса Л. Да не би себе доводио у опасност да се у тренуцима беса физички повредиш, уништаваш ствари или долазиш у сукобе са другима, потребно је да научиш да контролишеш свој бес, али и да покушаш да схватиш шта је прави узрок твог беса. Кад осетиш да ти је у некој ситуацији крв јурнула у главу, дубоко удахни, изброј до десет пре него што нешто урадиш или кажеш и изађи да се прошеташ. Постоје многе технике за контролу беса, може да ти помогне и школски психолог. Што се тиче овог другог, размисли да ли си можда навикао да увек буде по твоме. Кад схватиш да не мора увек да буде онако како си замислио и да није ништа страшно прихватити да нешто буде и другачије, мање ћеш се узбуђивати због оног што ти не прија и мање ће те спопадати бес. Пробај и увери се сам. ИЛУСТРАЦИЈА: БИЉАНА ПОПОВИЋ