IZVEŠTAJ O OCENI DOKTORSKE DISERTACIJE KANDIDATA ALEKSANDRA BULAJIĆA

Transcription

1 UNIVERZITET METROPOLITAN FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA BEOGRAD IZVEŠTAJ O OCENI DOKTORSKE DISERTACIJE KANDIDATA ALEKSANDRA BULAJIĆA I PODACI O KOMISIJI Komisija formirana na senatu Univerziteta na sednici održanoj 26. Juna Dr Dragan Domazet, profesor, univerzitet Metropolitan, Beograd naučna oblast: računarski integrisani sistemi, računarska analiza proizvoda predsednik komisije 2. Dr Milan Stamatović, profesor, univerzitet Metropolitan, Beograd naučna oblast: menadžment 3. Dr Radoslav Stojić, vanredni profesor, univerzitet Metropolitan, Beograd naučna oblast: računarske nauke mentor 4. Dr Olga Timcenko, vanredni profesor, Aalborg University, Kopenhagen naučna oblast: matematika i interakcija čovek-računar 5. Dr Samuel Sambasivam, profesor i rukovodilac, Azusa Pacific University, SAD naučna oblast: računarske nauke II PODACI O KANDIDATU Aleksandar, Miloša, Bulajić Rođen: , Zenica, Bosna i Hercegovina. Student doktorskih studija iz oblasti softverskog inženjerstva na univerzitetu Metropolitan u Beogradu Zaposlen u kompaniji IBM, Borupvang 1, 2750 Ballerup, Danska III NAZIV DOKTORSKE DISERTACIJE: DOPRINOS METODA RAZVOJA SOFTVERA NA OSNOVU PRISTUPA SA OPŠTIM ZAHTEVOM CONTRIBUTION TO SOFTWARE DEVELOPMENT METHOD BASED ON GENERALIZED

2 REQUIREMENT APPROACH IV PREGLED DOKTORSKE DISERTACIJE Kao što pokazuje i naziv, disertacija Aleksandra Bulajića je prvenstveno praktično motivisana. Cilj je pokušaj da se poveća efikasnost procesa razvoja poslovnog softvera predlogom novog pristupa sa fokusom na validaciju zahteva u toku procesa pregovaranja. Krajnji cilj stoga je više na strani primenjene nauke u odnosu na klasični akademski pristup. To opredeljuje i opštu dispoziciju disertacije kao i osnovni način argumentacije. Disertacija se zasniva na 16 radova koji su prošli recenziju, koji su objavljeni (ili prihvaćeni za objavljivanje) u međunarodnim časopisima i zbornicima sa konferencija. Devet od tih radova su radovi iz međunarodnih časopisa (7 je već objavljeno a 2 su prihvaćena za objavljivanje), od kojih je jedan objavljen u časopisu koji se nalazi na ISI Thomson Reuters listi sa impakt faktorom. Od toga, sedam radova je sa međunarodnih konferencija (5 je predstavljeno na konferencijama i objavljeno u zbornicima, 2 su prihvaćena za objavljivanje). Što se tiče dispozicije, ima 16 poglavlja koja mogu da se podele na pet većih delova: i) Uvodni deo, sa opisom problema istraživanja i pregledom radova; ii) Centralni deo sa opisom predloženog pristupa Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach (GRA) i koncepta projekta odgovarajućeg okvira (GRAF) iii) Deo posvećen opisu razvijenog softvera i validacije GRA za klasu poslovnih aplikacija uz primer implementacije; iv) Zaključak sa poređenjem predloženog koncepta sa drugim sličnim pristupima, rezime karakteristika i ograničenja, kao i izvlačenje konačnih zaključaka i citiranih referenci; v) Deo koji se sastoji od dodataka, pojašnjenja aspekata implementacije i testiranja softvera koji je napravljen da podrži tezu primer poslovne aplikacije. Sledi detaljnija prezentacija poglavlja iz disertacije. i) Uvodni deo Poglavlje 1. Uvod pojašnjava domen istraživanja koji je poznata činjenica da su defekti u specifikaciji softvera kritičniji od onih koji se javljaju u drugim fazama projekta. Donosi novi pristup koji se zasniva na validaciji zahteva u toku procesa pregovora o zahtevu koristeći alat koji generiše programski kod automatski bez manuelnog programiranja. Zatim je dat opis svakog poglavlja. Poglavlje 2. Problemi istraživanja opisiju elicitaciju zahteva, pitanja verifikacije ii validacije u praksi trenutno i ukazuju na nedostatak adekvatnih alata za efikasnu podršku. Poglavlje 3. Rad predstavlja metode i alate koji se trenutno koriste za razvoj softvera. ii) Centralni deo Poglavlje 4. Tradicionalni metod za razvoj softvera (SDM) predstavlja strukturu procesa koja je

3 zajednička za metode razvoja softvera predstavljene u trećem poglavlju. Poglavlje 5 Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach (GRA) opisuje predloženi metod za poboljšanje procesa razvoja softvera koji se zasniva na korišćenju alata (okvira) koji automatski generiše izvorni i izvršni kod. Poglavlje 6. Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach Framework (GRAF) opisuje okvir koji vodi korisnika da specifikuje zahteve, čuva opise zahteva u strukturiranom tekst formatu i generiše izvorni i izvršni kod koji se koriste za validaciju zahteva. iii) Opis razvojenog softvera i validacija GRA Poglavlje 7. GRA okvir za validaciju opisuje radnju, to je fiktivna e-trgovinska aplikacija koja se koristi za validaciju implementacije GRA okvira. Framework Validation describes the Retail Store, a fictitious E-commerce application, which is used to validate the GRA Framework implementation. Poglavlje 8. Rezime karakteristika GRA i poređenje sa drugim pristupima opisuje razlike između predloženog rešenja u disertaciji i drugih tehnika koje koriste različite metode za razvoj softvera. iv) Zaključni deo Poglavlje 9. Ograničenja pristupa sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach (GRA) Limitations opisuje šta se nalazi izvan obima opisanog GRA okvira, naime nefunkcionalne zahteve (performansi, bezbednost, obim itd.) kao i poslovne (i ostale) aplikacije koje zahtevaju složene modele podataka, odnosa i algoritama. Poglavlje 10. Doprinos istraživanja rezimira šta nudi predloženi pristup, primarno sa praktične strane gledišta. Poglavlje 11. Zaključak rezimira glavni doprinos disertacije i poređenje sa drugim pristupima. Poglavlje 12. Spisak referenci od 65 tačaka, koje su odgovarajuće za istraživani problem. v) Prilozi Poglavlje 13. Prilog A Definicija termina koji nisu obihvaćeni u standardnom glosaru terminologije softverskog inženjerstva IEEE Poglavlje 14. Prilog B Generisanje izvornog koda predstavlja process generisanja izvornog koda u primeru GRA okvira, za ciljeve ove disertacije. Poglavlje 15. Prilog C Primer prodavnice opisuje primer aplikacije razvijene po primeru GRA okvira za ilustraciju predloženog rešenja i verifikaciju i validaciju. Poglavlje 16. Prilog D test dokumentacije iz radnje opisuje validaciju generisanog izvornog koda i testiranje aplikacije radnje. Da bi se pokazala izvodljivost predloženog pristupa kandidat razvija softver koji je dostupan onlajn na koji primenjuje principe funkcionalnosti pristupa GRA koji je opisan u tezi. Ovaj softver predstavlja integralni deo disertacije i može da se koristi ne samo za testiranje i evaluaciju rezultata disertacije,već i kao osnova za dalje studije i može da se nadogradi po potrebama softverske industrije.

4 V OCENA DOKTORSKE DISERTACIJE Istraživački rad i rezultati iz ove disertacije spadaju u oblast softverskog inženjerstva to je most između teorijske discipline i praktične primene, uz stalna očekivanja za boljim i poboljšanim rešenjima. Polazeći od dobro poznate činjenice da su neadekvatna formulacija zahteva i validacija slabe tačke projekata softverskog inženjerstva, kandidat analizira različite metodologie razvoja softvera (SDM) i prakse i zaključuje da još uvek postoji potreba za boljim pristupom i novim predlozima. Citirajući najrelevantnije reference u ovoj oblasti (i teorijski i praktično orijentisane), kandidat pokazuje da su ova poboljšanja ciljevi naučnog istraživanja. Kandidat postavlja postulat da je najveći izvor neadekvatne formulacije zahteva u problemima komunikacije između dve zajednice: 1.Računarske (uglavnom je predstavljaju ljudi koji se bave softverskim inženjerstvom), koji govore svojim (veoma matematičkim i logički orijentisanim) jezikom i 2. Klijenti, koji govore takozvanim prirodnim jezikom koji je prilagođen realnom životu i raznim profesionalnim, nacionalnim, kulturnim i drugim socijalnim sredinama. Kandidat razmatra validaciju zahteva preko testiranja kojisteći automatski generisan programski kod koji polazi od opisa klijenta koji je izražen prirodnim jezikom (ili jezikom domena) kao rešenje ovih problema. Sa druge strane, to zahteva automatsko generisanje izvršnog koda koji se zasniva na prirodnom (neračunarskom) jezičkom opisu, što nije lak zadatak za rešavanja, barem ne u oblasti softverske industrije. Iz tog razloga, nekoliko ograničenja (ili pretpostavki) se uvode u tezi da bi rešenje postalo izvodljivo. - Izvršni kod se generiše kao kolaborativna aktivnost između klijenta i softverskog inženjera u toku dogovaranja zahteva i pregovora. Taj proces se vodi uz unapred definisana pitanja i vodiča koji obuhvataju dovoljan broj detalja da bi se generisao izvršivi kod koji validira sve zahteve. U toj fazi se ne uvodi manuelno programiranje. - Domen aplikacije se sužava na aplikacije iz domena biznisa, gde postoji raznovrsnost specifičnih ciljeva i originalnih ideja (često veoma opskurnih) koje dominiraju u konačnom softverskom proizvodu. Potencijalno postoje mnogi nesporazumi između klijenta i softverskog inženjera. Ipak, ove aplikacije ne sadrže složenu matematiku, algoritme i druge specifikacije simulacije i kontrole sistema, teorije igara i veštačke inteligencije. - Trebalo bi da dokument sa zahtevima klijenta može da se transformiše u strukturni tekst format da bi mogao da se predstavi u strukturi drveta da bi se izbegla rekurzivna šema evaluacije koja bi mogla ili ne bi mogla da se konverguje. - Samo funkcionalni zahtevi se smatraju rešenjima. Nefunkcionalni zahtevi se rade po postojećim tehnikama. Na osnovu ovih pretpostavki, teza predlaže Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach sa sledećim karakteristikama: - Zahtevi se opisuju jezikom klijenta i čuvaju se u strukturisanom tekst formatu

5 - Izvorni kod se generiše iz opisa zahteva bez manuelnog programiranja - Radni softver je dostupan u toku procesa pregovaranja oko zahteva Teza dalje daje elaborat projekta razvijene softverske zajednice koja je nazvana GRA okvir GRA Framework (GRAF), koja podržava praktičnu upotrebu predloženog pristupa. Arhitektura okvira GRAF top level architecture je opisana u tezi i data su pojašnjenja kako se primenjuje svaka od karakteristika. Za potrebe validacije predloženog koncepta kandidat je razvio radni prototip GRAF, softver koji je dostupan preko interneta. Primena je dovoljna za ciljeve teze, ali potrebno je da se dodatno razvija da bi se razvio na standardnom nivou dovoljnom za industriju. To ne spada u domen teze, jer ne spada u domen istraživanja, već predstavlja zadatak za razvoj u industriji. Kandidat je učinio značajne napore u razvoju i testiranju radnog prototipa GRAF. U prilozima teze dati su primeri poslovne aplikacije (e-radnja) da bi se ilustrovala primena slučaj i potencijal predloženog rešenja kao i dokumentacija za testiranje. Zaključni deo teze rezimira glavne tačke istraživanja i rezultate. VI ZAKLJUČCI, ODNOSNO REZULTATI ISTRAŽIVANJA Doprinos istraživačkog projekta iz disetracije može da se rezimira na sledeći način: - Teza daje pregled raznih pristupa i metodologija u razvoju softvera kao i spisak relevantnih referenci. To je dobra polazna osnova za dalja istraživanja u oblasti metodologija razvoja softvera, kao i osveženje obrazovnog materijala za univerzitetske kurseve. - Snaga teze proističe iz prezentacije novog pristupa za validaciju koji je ilustrovan primerom slučaja implementacije. - Teza predlaže novi pristup koji je nazvan Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach (GRA) za validaciju zahteva sa automatski generisanim programskim kodom u razvoju softvera za poslovne aplikacije. Zbog toga, primena GRA nudi efikasnije realizacije projekata u odnosu na vreme za razvoj, obim, budžet, rizik i druge indikatore za efikasnost u poređenju sa dostupnim alatima i tehnikama. - GRA se formuliše kao poboljšanje modela Waterfall uz napomenu kako GRA može da se inkorporira u druge tradicionalne ili agilne metode. - GRAF, sredina za razvoj softvera koja je adekvatna za primenu GRA u praksi je pojašnjena na nivo arhitekture. Autor razvija ograničenu primenu GRAF-a u praksi radni prototip, sa primarnim ciljem da se dokaže izvodljivost predloženog pristupa. - Primena predloženog pristupa u praksi je ilustrovana primerom poslovne aplikacije (prodavnica). I implementacija GRAF-a i prodavnica dostupni su onlajn, kao što je pokazano u referencama teze. - Na osnovu rezultata predstavljenih u tezi moguće je da se razvije GRAF u standardima koji odgovaraju industriji bez dodatnog naučnog istraživanja. GRAF može da se razvije kao kolaborativna sredina i da se integriše sa upravljanjem drugih softverskih projekata i odgovarajućih softversko inženjerskih alata. -Kao što je opisano u tezi, GRAF je odgovarajući za funkcionalne zahteve ali nije dovoljno

6 odgovarajući za nefunkcionalne zahteve (na primer, performanse, bezbednost, obim). Stoga, potrebno je da se na kraju manuelno napravi kod generisan u toku faze pregovora o zahtevu. Istraživanje opisano u tezi je rezultiralo u objavljivanju 16 radova (9 u međunarodnim časopisima i 7 na međunarodnim konferencijama). Četiri od tih članaka (dva u međunarodnim časopisima i dva na međunarodnim konferencijama) u su uskoj vezi sa principijelnim rezultatima i doprinosima teze i na taj način daju dodatnu argumentaciju za pozitivnu ocenu teze. VII OCENA METODA PREZENTACIJE I TUMAČENJA REZULTATA ISTRAŽIVANJA Prvi deo disertacije empiriski identifikuje brojne moguće uzroke nedostatka adekvatne validacije zahteva u projektima razvoja softvera. Ukupna organizacija disertacije uz praktičnu konstrukciju i testiranje predloženih hipoteza propraćena je i pisanim stilom. Stil je direktan, uz umereno jak racionalni, često i subjektivni sud, koji proističe iz bogatog iskustva kandidata u indistriji, a ne kao naučni argument. Disertacija daje pregled postojeće literature, ali je fokusirana šire u odnosu na problem istraživanja u tezi. Najvažniji rezultati su predstavljeni prilično jasno i koncizno. Tabele i grafikoni su adekvatno označeni, a uključena je i legenda (tumačenje). Zaključci i rezime se uglavnom zasnivaju na rezultatima i ishodima. Na određenim mestima diskusija je detaljnija od onog što je potrebno. Disertacija je dovoljno jasna. Izbor vokabulara, gramatika i interpukcija su adekvatni, a reči su pravilno napisane. Narativ je logičan i skladan i retko je izvan fokusa. VIII KONAČNA OCENA DOKTORSKE DISERTACIJE Doprinos disertacije je u polju softverskog inženjerstva. Disertacija predstavlja posvećen i dobro obavljen pokušaj da se artikuliše ideja kako da se poboljša validacija zahteva u toku procesa pregovora za klasu poslovnih aplikacija. Formuliše Pristup sa opštim zahtevom Generalized Requirement Approach i predlaže ga sa ciljem poboljšanja validacije zahteva. Pristup je verifikovan realističnim primerima, iz klase poslovnih aplikacija i adekvatno je elaboriran da bi predstavljao osnovu za nadogradnju za potrebe softverske industrije. Rezultati prikazani u disertaciji su originalni doprinos autora, kao što pokazuje i objavljivanje brojnih publikacija u brojnim recenziranim časopisima i na konferencijama. IX PREPORUKA Stoga, komisija preporučuje Senatu univerziteta Metropolitan u Beogradu da prihvatu disertaciju u

7 oblasti softverskog inženjerstva kao uspešno završenu, u skladu sa statutom univerziteta i zakonom o visokom obrazovanju. POTPISI ČLANOVA KOMISIJE: 1. dr Dragan Domazet, profesor 2. dr Milan Stamatović, profesor 3. dr Radoslav Stojić, vanredni profesor 4. dr Olga Timcenko, vanredni profesor 5. dr Samuel Sambasivam, profesor i rukovodilac Beograd,