Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece na Kosovu. (Rezolucija SB UN 1244)

Transcription

1 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece na Kosovu (Rezolucija SB UN 1244) Jul, 2016

2

3 Sadržaj Izjava zahvalnosti...5 Skraćenice...5 Uvodna reč Kratki pregled...9 Rodno zasnovano nasilje i društvene norme...9 Percepcije o nasilju...10 Faktori koji utiču na rodno zasnovano nasilje...10 Faktori koji utiču na fizičko kažnjavanje dece Uvod...16 Nasilje na Kosovu...17 Nasilje nad decom...17 Nasilje nad ženama...18 Tolerancija nasilja...18 Pravni okvir i institucionalna podrška...20 Rodna nejednakost...21 Potreba za dodatnim dokazima Ciljevi istraživanja Radne definicije Metodologija...28 Diskusije u fokus grupama...28 Produbljeni intervjui...30 Etički aspekti...30 Pred-testiranje instrumenata...31 Analiza podataka Dijagnoza i dimenzije nasilja Rodno zasnovano nasilje i društvene norme Porodične vrednosti, uloge i odgovornosti Promene u porodičnim funkcijama Opšte percepcije o nasilju Glavne komponente rodno zasnovanog nasilja Društveno utemeljenje rodno zasnovanog nasilja Odnos prema rodno zasnovanom nasilju...42

4 8. Faktori koji pojačavaju rodno zasnovano nasilje Empirijska i normativna očekivanja Šta podstiče sukob između partnera? Percepcija rodno zasnovanog nasilja kao privatne stvari Zakonska informisanost i percepcije institucija Repetitivna priroda rodno zasnovanog nasilja Nalazi iz analize referentne mreže Mišljenje drugih žena Mišljenje drugih muškaraca Ključna razmatranja rodno zasnovanog nasilja Fizičko kažnjavanje dece i društvene norme Porodice danas Rodne uloge i uticaj na stil roditeljstva Uloga baka i deka Stavovi prema fizičkom kažnjavanju dece Faktori koji održavaju praksu fizičkog kažnjavanja Definicija fizičkog kažnjavanja Fizičko kažnjavanje kao podrazumevani način intervencije Roditeljska percepcija u vezi sa odgovarajućim uzrastom dece za fizičko kažnjavanje Situacija javna nasuprot privatne Zakon najmanjeg napora Izazivanje straha Učenje kako poštovati druge Percepcije pod uticajem prethodnih iskustava Očekivani ishodi fizičkog kažnjavanja Disciplinovanje dece alternativnim metodama Ključna razmatranja o fizičkom kažnjavanju dece Validacija podataka i put napred Preporuke...71 Bibliografija...74 Aneks 1: Anketni instrumenti...76 Aneks 2: Plan rada radionice za validaciju istraživanja...84

5 Izjava zahvalnosti UNICEF želi da se zahvali svoj deci, muškarcima i ženama koji su učestvovali u ovom istraživanju i omogućili dragoceni uvid u rodna pitanja i problem nasilja na Kosovu1. Zahvaljujemo se Vlori Nushi iz Tela Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women) na Kosovu, Lindi Hoxha i Rudina Ademi Shala iz Save the Children Kosovo, profesorki Artane Rizvanolli, predavaču na Riinvest College Kosovo i Maji Kurtsikidze, predstavnici za komunikacije Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Gruzija, koji su pristali da budu članovi Etičkog panela. Posebno priznanje upućujemo Maha Muna, savetnici za rodna pitanja UNICEF-a za centralnu i istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država (CIE/ZND), i Ketan Chitnis, stručnjaku za komunikaciju za razvoj, UNICEF Njujorka, za davanje vrednih smernica tokom radionice za proveru validnosti. Takođe bismo želeli da se zahvalimo DOTS timu, a posebno Vigan Behluli i Blerta Berveniku, na podršci u konceptualizaciji istraživanja, izradi metodologije, prikupljanju i analizi podataka i izradi izveštaja. Skraćenice NP Nasilje u porodici DFG Diskusija u fokus grupama RZN Rodno zasnovano nasilje IDI Produbljeni intervju K-Albanci Kosovski Albanci K- Romi, Aškali, Egipćani Kosovski Romi, Aškali, Egipćani K-Srbi Kosovski Srbi KAS Agencija za statistiku Kosova MICS Istrazivanje visestrukih pokazatelja UNICEF Dečiji fond Ujedinjenih nacija UN Women Telo Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost ND Nasilje nad decom 1 Svako pominjanje Kosova u ovom tekstu tumači se u potpunoj saglasnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

6

7 Uvodna reč Suviše često nasilje nad ženama i devojkama i nasilje nad decom postaje udarna vest, ovi oblici nasilja ne poznaju granice i predmet su mnogih izveštaja. Zbog toga je Globalna agenda prepoznala eliminaciju nasilja nad ženama i nad decom među Ciljevima održivog razvoja. Ova studija je važan doprinos našem razumevanju onoga kako individualni i kolektivni stavovi, društvene norme i ponašanje oblikuju i izazvaju nasilje posebno nad ženama i devojkama, a samim tim i generacijama podržavaju obrasce nejednakosti. Utvrđeno je da su društvene norme najznačajnija prepreka za okončanje nasilja nad ženama i devojkama, jer podržavaju stavove koji tolerišu nasilje nad ženama i decom. Iz ove studije proizilaze dva važna saznanja. Prvo, stavovi i norme koje podržavaju rodno zasnovano nasilje (RZN), nasilje u porodici (NP) i nasilje nad decom (ND) su toliko duboko ukorenjeni da postaju nevidljivi i veoma ih je teško promeniti. Takvo kulturološko samozadovoljstvo omogućava nastavljanje nasilja. Drugo, začeci RZN, NP i ND se formiraju veoma rano u životu. Žene, muškarci i deca koji su bili deo ovog istraživanja imaju neke ideje o sebi koje se oblikuju stavovima koji diktiraju ko bi trebalo da budu - postoje jasna očekivanja od dečaka i devojčica i od muškaraca i žena. Ovi stavovi su nametnuti deci od najranijeg uzrasta i traju do duboko u zrelo doba. Međutim, ono što takođe proizilazi iz studije je da dobro osmišljene, multi-sektorske intervencije za rešavanje ključnih pokretača RZN i ND mogu da promene učine mogućim. Kroz zajednički komunikacioni plan izrađen uz multi-sektorske konsultacije, UNICEF na Kosovu - zajedno sa svojim partnerima - produbljuje svoj rad na pripremi efektivnih multi-sektorskih intervencija za rešavanje RZN i ND radi ostvarivanja prava žena i dece da žive dostojanstveno i postignu svoj puni potencijal. Laila O. Gad Šef kancelarije UNICEF-a Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 7

8 8 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

9 1. Kratki pregled Nakon alarmantnih nalaza dosadašnjih istraživanja o široko rasprostranjenoj toleranciji nasilja nad ženama u porodici, kao i visokoj stopi dece koja se disciplinuju na nasilan način, ovo istraživanje nastoji da shvati rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece, koji su pokretači tih praksi, ono što ih čini delom Kosovskog društva, i šta podržava nastavljanje nasilja iz jedne generacije u drugu. Jedna od pretpostavki istraživanja bila je da na Kosovu postoje jake društvene norme (složen sistem vrednosti, lična uverenja, društvena očekivanja, utemeljenja i kazne) koje podržavaju nasilne prakse u porodici i među parovima. Korišćenjem kvalitativnih istraživačkih metoda, istraživanje se zasniva na 50 diskusija u fokus grupama sa muškarcima i ženama različitog društveno-ekonomskog porekla, u raznim situacijama i različitih starosnih grupa, kao i na 34 produbljena intervjua sa liderima zajednice i pružaocima usluga da bi se istražilo razumevanje i odnos prema rodnim ulogama - muškarac/žena, dečak/devojčica, muž/žena, roditelj/ dete - i nasilju. Osim toga, održana je jedna diskusija u fokus grupi sa decom, da bi se dobio uvid u njihovu percepciju i stavove prema nasilju. Pozivajući se na nalaz mnogih društvenih studija da stavovi i ponašanje nisu nužno u pozitivnoj korelaciji, bilo je najvažnije da se dekonstruiše nasilničko ponašanje pojedinaca ispitivanjem razloga, uverenja i sklonosti koji utiču na te neželjene prakse. Iako se rodno zasnovano nasilje odnosi i na muškarce, kao i na žene, ovo istraživanje se fokusira na nasilje prema devojkama i ženama. Komponenta koja se bavi fizičkim kažnjavanjem dece istražila je faktore koji utiču na ponašanje roditelja i pružalaca nege (muškaraca i žena) prema deci - dečacima i devojčicama. Istraživanje takođe baca svetlo na nejednake odnose moći i društvene odrednice koji podržavaju rodnu nejednakost u Kosovskom društvu. Rodno zasnovano nasilje i društvene norme U ovom izveštaju se zaključuje da je rodno zasnovano nasilje na Kosovu pod uticajem jakih društvenih normi, društvenih očekivanja i faktora koji podstiču nasilne prakse prema ženama i deci. Rodno zasnovano nasilje zavisi od toga šta drugi rade i šta drugi očekuju da neko uradi u specifičnoj situaciji. Studija pokazuje da nasilni postupci pojedinaca u velikoj meri zavise od toga šta drugi ljudi misle da taj pojedinac treba da uradi i šta drugi ljudi - ljudi koje poznaju, iz njihove zajednice i okruženja u kojem žive - rade u sličnim situacijama. Počinilac oseća da ga više poštuju i da je usaglašen sa ljudima koji su bitni (referentna mreža) kada reaguje nasilno prema ponašanju partnera. Očekivanje drugih da muškarac treba da nadgleda i ispravlja ponašanje svoje partnerke, ili fizičko kažnjavanje dece od strane roditelja duboko su ukorenjeni u uverenja i vrednosti na Kosovu. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 9

10 Percepcije o nasilju Nalazi istraživanja pokazuju da ne postoji saglasnost među ispitanicima o rasprostranjenosti nasilja, kao ni dosledna definicija šta predstavlja nasilje, bilo u intimnim partnerskim odnosima ili u vezi sa dečijom disciplinom. Ključna varijabla koja deli učesnike u dva tabora jeste razumevanje nasilja. Učesnici koji definišu nasilje kao svađe, povrede i ubistva ili postupke koji dovode do teških povreda i posledica izjavljuju da nasilje nije široko rasprostranjeno na Kosovu, dok oni koji prepoznaju da nasilne prakse uključuju druge oblike fizičkog i psihičkog nasilja, kao što su šamaranje, verbalno zlostavljanje, čupanje kose, itd, smatraju da je nasilje rasprostranjenije. Mlade žene koje su učestvovale u istraživanju bile su sklone da doživljavaju nasilje kao više rasprostranjeno od svih ostalih grupa. Većina ispitanika ne klasifikuje sporadično nasilničko ponašanje kao nasilje. Šamaranje se ne smatra nasilnim činom, osim kada se desi u više navrata i izazove teške povrede. Neki mladi muškarci i žene su čak pripisali pozitivnu konotaciju šamaranju, kao znaku naklonosti. Najpoznatiji tip nasilja je fizičko nasilje. Mlade urbane žene pokazale su veću svest o psihološkom nasilju, a mlade žene kako iz urbanih tako i iz ruralnih područja pokazale su manje tolerancije prema nasilnom ponašanju. Ipak, tokom diskusija u fokus grupama sa učesnicima oba pola (DFG), mlade žene nisu osporavale normu. Razlika između njihovih ličnih uverenja i njihovih predviđanja o tome kako bi muški učesnici DFG reagovali ukoliko bi se mlade žene usprotivile nasilnom ponašanju bila je očigledna i imala je za posledicu da mlade žene postaju manje glasne u izražavanju svog mišljenja kada su fokus grupe bile rodno pomešane. Žene koje su učestvovale u mešovitim grupama su bile sklonije da daju društveno prihvatljive odgovore i odgovore Ne znam. I muškarci i žene, u svim etničkim zajednicama i starosnim grupama koje su uključene u istraživanje, izrazili su mišljenje da je nasilje često opravdano kada žene ne ispunjavaju svoje obaveze - kao što je briga o deci, čišćenje, kuvanje - kao supruge ili partnerke. Iako ispitanici opravdavaju nasilje u ovim i drugim okolnostima, oni sebe ili svoje bliske srodnike nisu prepoznali kao one koji primenjuju nasilne prakse u svojim domovima. Slika počinioca je najčešće projektovana na drugog, obično nekog sa malo obrazovanja, ko je bio izložen nasilju, lošeg ekonomskog stanja, alkoholičara, ili sa mentalnim problemima. Faktori koji utiču na rodno zasnovano nasilje Uloge i vrednosti porodice Ova studija ukazuje na jak konsenzus među ispitanicima o rodnim ulogama i odgovornostima unutar porodice. Otac se smatra glavnim donosiocem odluka, glavom domaćinstva, i donosiocem prihoda, dok je majka pre svega odgovorna za brigu o deci, pripremu hrane i kućne poslove. Postoji nedostatak volje i/ili mogućnosti kod muškaraca i žena da pregovaraju o ulogama u porodici. Ženski i muški rodni identiteti su konstruisani, saopšteni i negovani u porodičnom okruženju, a oni se i dodatno gaje u školama i u društvu uopšte. Jedna grupa koja pokazuje znake 10 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

11 nezadovoljstva trenutnim statusom žena u porodici i društvu su mlade urbane žene, ali u toku ove studije te mlade žene, iako nezadovoljne, izbegavale su da dovode u pitanje ove norme i principe u prisustvu muškaraca. Promene u porodičnim ulogama su evidentne kada se poredi postojeća porodična dinamika sa onom u prošlosti. Žene izjavljuju da danas imaju više slobode da izraze svoje mišljenje i odlučuju o važnim stvarima u životu, kao što su obrazovanje i brak. Međutim, to nije slučaj sa ženama iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. Osim toga, u svim grupama, žene pokazuju veliku osetljivost prema normi koja se odnosi na učešće u imovini i nasledno pravo. Postoji dosledno i jako protivljenje žena da čak i razgovaraju o imovinskim pravima. Ispitanici su čvrsto protiv učestvovanja u podeli nasledstva jer smatraju da bi potraživanjem svojih imovinskih prava žene pokazale nedostatak poštovanja prema svojim porodicama i mogu da rizikuju da izgube komunikaciju i podršku svojih porodica. Rodne norme Nasilno ponašanje se podstiče muškim društvenim normama - opštim percepcijama onoga šta znači biti muškarac, šta muškarci rade, ili šta treba da rade pod određenim okolnostima. Muškarci koji primenjuju nasilje se smatraju pravim muškarcima, moćnim, koji drže stvari pod kontrolom. Na muškarcima je snažan pritisak da usklade svoje ponašanje sa očekivanjima društva. Ukoliko se ne ponašaju nasilno kada supružnice ili partnerke ne ispune svoje uloge i odgovornosti biće sankcionisani nepoštovanjem, i smatraće ih slabićem. I mlade i starije žene koje su učestvovale u istraživanju izrazile su mišljenja koja kao da štite norme za očuvanje neravnopravnosti polova. One su otvoreno izrazile oštre kritike prema ženama koje su prekršile društvene norme i pridikovale o ponašanju koje nije usklađeno sa očekivanjima o tome kako žene treba da se ponašaju. Istovremeno, istraživanje otkriva odnose moći između muškaraca i žena, gde žene imaju malo moći za donošenje odluka u porodici, što takođe utiče na njihovu sposobnost da (ponovo) pregovaraju o toj dinamici. Rodno zasnovano nasilje kao privatna stvar Razgovori sa učesnicima otkrivaju da se RZN smatra privatnom stvari, i da treba tako da bude tretirano. Efekat pasivnog posmatrača je rasprostranjen u svim grupama. Neuspeh da se prepozna nezakonitost nasilja i da se vide negativne socijalne posledice RZN, i percipiranje nasilja kao privatne stvari, u koju niko nema pravo da se meša, neki su od faktora koji podržavaju nasilne postupke i obeshrabruju izveštavanje o njima i njihovo rešavanje na lokalnom nivou. Faktori koji utiču na odluke žrtava da ostanu u nasilnoj vezi Glavni razlozi koji utiču na žrtve da ostanu u nasilnoj vezi su finansijska zavisnost od muža ili partnera, odgovornost i društvena očekivanja očuvanja porodice na okupu, strah da će počinilac naškoditi porodici žrtve, i prioritet očuvanja časti porodice. Davaoci usluga na nivou zajednice potvrđuju da su mnogi počinioci povratnici i da se nasilne prakse nastavljaju uz povećanje ozbiljnosti. Pored raz- Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 11

12 matranja bezbednosti, nekoliko društveno-ekonomskih faktora može da utiče na odluke žena da ostanu u nasilnoj vezi. Sa stopom nezaposlenosti od 42 posto 2, ekonomska zavisnost žena značajno otežava njihove životne izbore. Uprkos razlikama u ekonomskim mogućnostima, rodni jaz u ljudskom kapitalu takođe je evidentan. Stopa nepismenosti je 10 posto među ženama u odnosu na 5 posto 3 među muškarcima. Narativi iz DFG pokazuju da nizak nivo obrazovanja, nedostatak radnog iskustva i mogućnosti, i jak porodični i društveni pritisak čini izbor žena da ostanu u nasilnoj vezi podrazumevanom odlukom. Ograničena institucionalna podrška i zakonska informisanost Učesnici istraživanja pokazali su ograničenu informisanost o zakonskom okviru koji se odnosi na nasilje u porodici. Osim onih sa pravnim obrazovanjem, učesnici DFG ili nisu mogli da navedu nijedan zakonski ili normativni akt ili nisu znali da postoji zakon kojim se zabranjuje nasilje u porodici. Učesnici su takođe pokazali nedostatak poverenja u institucije (sudove, tužilaštvo, policiju) i sposobnost i spremnost institucija za pošteno i pažljivo rešavanje slučajeva RZN. Još jedan faktor koji šteti poverenju ispitanika u institucije je medijsko pokrivanje slučajeva RZN, koje je orijentisano više prema prikazivanju neuspelih intervencija institucija na Kosovu nego ka zaštiti žrtava zlostavljanja. Faktori koji utiču na fizičko kažnjavanje dece Rodne norme i prakse roditeljstva Prakse roditeljstva utiču na izgradnju i održavanje rodnih normi podučavanjem svoje dece značenju biti devojčica i biti dečak. Roditelji imaju velika očekivanja od devojaka da ispunjavaju svoje obaveze, koje se uglavnom odnose na praćenje i pomaganje svojim majkama u njihovim aktivnostima. S druge strane, od momaka se očekuje da vode bezbrižan život sa malo ili nimalo kućnih odgovornosti. Majka se ocenjuje i sankcioniše se gubitkom poštovanja drugih ukoliko ne uspe da nauči svoju ćerku kako da postane dobra žena i dobra majka. Što se tiče discipline dece, postoji takođe javna/privatna dimenzija koja je istaknuta u istraživanju. Roditelji smatraju da disciplinovanje dece treba da se odigrava u privatnosti doma, jer se kažnjavanje dece u javnosti smatra neučtivim prema onima koji mogu biti svedoci ovog oblika disciplinovanja. 2 Agencija za statistiku Kosova Rezultati ispitivanja radne snage na Kosovu, 2014, str Ibid. 12 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

13 Definicija fizičkog kažnjavanja Postoji konsenzus među učesnicima istraživanja da fizičko kažnjavanje nije nasilan čin, i kao takvi šamaranje, udaranje, i drugi oblici fizičkog kažnjavanja nemaju negativnu konotaciju. Fizičko kažnjavanje se doživljava kao deo tradicionalnih praksi roditeljstva i uverenja roditelja su usklađena sa njihovim očekivanjima o tome kako drugi roditelji reaguju u sličnim situacijama i šta drugi misle da roditelji treba da urade kada se njihova deca loše ponašaju. Fizičko kažnjavanje - podrazumevani oblik intervencije Verovanje koje uobličava ponašanje roditelja je da je fizičko kažnjavanje efikasno sredstvo za disciplinovanje i da kada komunikacija ne uspe fizičko kažnjavanje je podrazumevani način intervencije. Dok većina ispitanika smatra da je udaranje prutom ispravan oblik fizičkog kažnjavanja, postoje i druge karakteristike koje utiču na percepciju učesnika da je takvo ponašanje adekvatno. Neki učesnici veruju da treba koristiti fizičko kažnjavanje samo za decu određenog uzrasta (1 do 13 godina), dok druga grupa, koja se sastoji uglavnom od učesnika iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, smatra da bi deca trebalo da se fizički kažnjavaju sve dok se ne venčaju, ukoliko ne ispune svoje obaveze. Roditelji veruju da ne bi trebalo da koriste fizičko kažnjavanje pred drugim ljudima jer je to neučtivo prema onima koji mogu biti svedoci istog. Iz tog razloga, većina fizičkog kažnjavanja se odvija u privatnom okruženju. Izazivanje straha Jedno od najznačajnijih uverenja koje dele svi učesnici je da je strah bitna komponenta koja utiče na dečije ponašanje i da su strah i motivacija dece da se ponašaju na određeni način direktno povezani. Oni pripisuju strahu ponašanje i uspeh dece kao učenika i kao pojedinaca, tvrdeći da bez straha deca nemaju motivaciju da se ponašaju onako kako bi trebalo i da uče. Zbog toga je primena fizičkog kažnjavanja za izazivanje straha opravdana i jednako odobrena od strane svih učesnika u istraživanju. Smatra se da deca nauče da poštuju druge ako znaju za strah. Imajući u vidu da je poštovanje drugih jedna od glavnih karakteristika koje učesnici pominju kada opisuju dobro dete, to objašnjava opravdanost fizičkog kažnjavanja kao odgovarajuće roditeljske prakse. Prethodna iskustva oblikuju nečije roditeljske odluke Većina učesnika pominje svoja iskustva iz detinjstva kada opisuju pozitivan uticaj fizičkog kažnjavanja na njih same. Samoprocena ponovljena od strane mnogih učesnika u studiji jača njihova uverenja da je fizičko kažnjavanje imalo željeni ishod i da prema tome pravo na disciplinovanje dece putem fizičkog kažnjavanja treba omogućiti nastavnicima, a u ruralnim sredinama čak i komšijama. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 13

14 Ograničeno znanje o alternativnim pristupima roditeljstvu Ova studija otkriva značajno odsustvo znanja o alternativnim metodama za disciplinovanje dece i uticajima na njihovo ponašanje. Iako postoji povećana sklonost među mladim urbanim majkama i samohranim roditeljima da koriste alternativne metode batinama, raznovrsnost sankcija opisanih u DFG u rasponu od zaključavanja deteta u sobi do stavljanja deteta pod hladan tuš, naglašava hitnost izrade programa koji bi obezbedio roditeljima alternativne metode roditeljstva. Dečija percepcija nasilja Istraživanje identifikuje značajne sličnosti između dece i odraslih kada opisuju porodične uloge u tipičnoj porodici na Kosovu. Prema deci, majke treba da brinu o deci i svemu ostalom što spada u domen domaćinstva, dok je uloga očeva da obezbede finansijsku stabilnost i da su glavni donosioci odluka. Deca su potvrdila da se dečaci disciplinuju drugačije od devojčica. Roditelji su tolerantniji prema dečacima i očekuju da njihovi sinovi manje od kćeri doprinose porodici u detinjstvu. Osim toga, dečiji opisi svakodnevne prakse naglašavaju rodne nejednakosti: očekuje se da devojčice služe svoju braću i druge članove porodice. Za razliku od odraslih, koji su se uglavnom fokusirali na fizičko nasilje, deca su više isticala psihološko nasilje. Takođe su se lako prisećala nasilnih postupaka, koje je uglavnom činilo nasilje među vršnjacima u školskom okruženju. Deca vide vršnjačko nasilje kao normalnu pojavu u svom školskom životu. Kada su ih pitali da zamisle zajednicu bez nasilja, nažalost, nisu mogla. Deca koja. odrastaju u okruženju koje toleriše nasilje, kako u porodici tako i u zajednici, uče da je nasilje odgovarajući odgovor za rešavanje svađe i sukoba. Nalazi ove studije o fizičkom kažnjavanju kao podrazumevanoj praksi roditeljstva i normalnosti sa kojom deca doživljavaju pojave. nasilja ukazuju na transfer ciklusa nasilja ne samo kroz život deteta, već i sa jedne generacije na drugu. Ključni zaključci i put napred Istraživanje je identifikovalo jake rodne norme i očekivanja koja utiču na interakciju između muškaraca i žena, uloge i odgovornosti u okviru porodice, šta je prihvatljivo a šta nije za muškarce i žene, šta se očekuje od dečaka i od devojčica, i kako decu treba disciplinovati. Sadašnje norme mogu biti jedan od uzroka rodne nejednakosti na Kosovu, ali i obeshrabruju muškarce i žene da iznesu tu nejednakost na javnu diskusiju, da ponovo pregovaraju o odnosima moći i osnaživanju žena u njihovim porodicama i zajednicama. Devojke i žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana su pogođene čak i većim nejednakostima, štetne rodne norme se preklapaju sa visokim stopama nepismenosti i nezaposlenosti, siromaštva i socijalne isključenosti. 14 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

15 Istraživanje je takođe obezbedilo bolji uvid u međugeneracijski ciklus nasilja. Rodne norme i očekivanja i nasilje muškaraca nad ženama uče decu šta se od njih očekuje i kako treba da se ponašaju kada postanu muškarci i žene. Istovremeno, nasilne prakse roditeljstva ih uče kako deca treba da budu disciplinovana, i nose ih sa sobom u odraslo doba kada ih primenjuju na svoju decu. Nasilje i druge štetne norme, na ovaj način, prenose se sa jedne generacije na drugu. Ovo istraživanje, koje po prvi put na Kosovu istražuje uticaj društvenih normi i faktora na nasilne postupke, ističe hitnu potrebu posredovanja da bi se prekinuo ciklus nasilja i da bi se dovele u pitanje i izmenile trenutne štetne norme. Nalazi istraživanja su razmotreni i provereni tokom dvodnevne konferencije koja je organizovana od 12. do 13. aprila 2016, uz učešće centralnih i lokalnih institucija, organizacija civilnog društva, agencija UN, međunarodnih organizacija i medija. Nakon predstavljanja nalaza istraživanja usledila je interaktivna radionica (videti Aneks 2), uz učešće istih zainteresovanih strana, da bi se analizirali nalazi istraživanja i razmotrile implikacije za Kosovo. Učesnici su potvrdili važnost ovog pitanja i hitnost sprovođenja dugoročnih intervencija za rešavanje društvenih normi i eliminisanje nasilja. Oni su dali preporuke za aktivnosti koje treba preduzeti na centralnom i lokalnom nivou u različitim sektorima (obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, sprovođenje zakona), od strane medija i same zajednice da bi se rešila rodna pitanja, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece. Zainteresovane strane su istakle značaj toga da institucije visokog nivoa vode ovaj proces, koordiniraju i nadziru ga, i time osiguravaju izradu sveobuhvatnog akcionog plana i budžet u ovim oblastima, kao i da se aktivnosti prate i napredak procenjuje. Aktivnosti na redefinisanju rodnih uloga, slika muškaraca, žena, dečaka i devojčica, i pristupa roditeljstvu od ključnog su značaja i treba da se realizuju na koordinisan i holistički način, uz učešće svih zainteresovanih strana. Muškarci i žene, uključujući i zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, treba da se osnaže kako bi osporili važeće norme; roditelje i pružaoce nege treba podržati u poboljšanju njihovih praksi i usvajanju nenasilnih pristupa roditeljstvu; deci i adolescentima treba dati mogućnost da učestvuju u preoblikovanju svojih zajednica, tako da one postanu bezbedne za sve. UNICEF je, motivisan nalazima istraživanja i inspirisan preporukama koje su dali učesnici tokom radionice za validaciju istraživanja, izradio strategiju komunikacije za promenu ponašanja i društvenu promenu, koja ima za cilj da okupi centralne i lokalne zainteresovane strane da bi se podigla svest o RZN i nasilju nad decom, o kratkoročnim i dugoročnim posledicama nasilja za pojedince i zajednice, i da se uključe u otvoreni dijalog i aktivnosti za rešavanje rodnih normi, kao i da se osposobe roditelji da postanu bolji u svojoj ulozi. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 15

16 2. Uvod U društvima širom sveta rodna diskriminacija i neravnopravne rodne norme najčešće mnogo više ograničavaju mogućnost da devojčice idu u školu, žive bez nasilja, samostalno usmeravaju svoj život, i uživaju jednak nivo socijalnog statusa i vrednosti u odnosu na svoju braću i muške vršnjake. U širokom spektru okolnosti, orodnjene strukture moći čine muškarce i dečake privilegovanima, dajući im veći pristup resursima, veću ličnu slobodu, a manju ranjivost na povredu prava nego što je to slučaj sa ženama i devojkama. Strateški plan UNICEF-a za period naglašava rodnu ravnopravnost i osnaživanje devojaka i žena kao važan rezultat u svih sedam oblasti Plana: zdravstvo, HIV i AIDS, voda, bezbedni sanitarni uslovi i higijena (WASH), ishrana, obrazovanje, zaštita dece i socijalna inkluzija. Rešavanje rodne nejednakosti je sastavni deo rada UNICEF-a, a kako bi se postigli rezultati za žene i decu, posebno onih koji su u najtežoj situaciji, neophodno je da se rešava jedna od najosnovnijih nejednakosti koje postoje u svim društvima - rodna nejednakost. UNICEF-ov Akcioni plan za rodnu ravnopravnost (GAP) navodi kako će UNICEF promovisati rodnu ravnopravnost u celokupnom radu organizacije na globalnom, regionalnom i državnom nivou, u skladu sa Strateškim planom UNICEF-a za period Primarni fokus UNICEF programa o rodnoj ravnopravnosti je rešavanje izuzetno nepovoljnog položaja sa kojim se suočava veliki broj i deo devojčica u ostvarivanju svojih prava zbog rodne diskriminacije i inherentne orodnjene dinamike moći. Kroz svoje programe UNICEF se takođe bavi rodnim normama i angažuje se sa nizom aktera koji utiču na rodnu dinamiku, uključujući i devojčice i dečake, žene i muškarce, porodice i zajednice, lidere i šampione. Iako nijedno dete ne treba da živi u opasnom okruženju gde je izloženo zlostavljanju, nasilje ostaje realnost za mnogu decu širom sveta. To nasilje premošćuje sve granice starosti, roda, vere, etničkog porekla, posebnih potreba, socio-ekonomskog statusa, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja. 4 UNICEF prepoznaje u svom Strateškom planu za period važnosti zaštite svakog deteta od zlostavljanja, zanemarivanja i iskorišćavanja. Da bi to postigao, UNICEF radi na jačanju sistema zaštite dece, sve više uzimajući u obzir interakciju između sistema za zaštitu dece i društvenih normi. Napori se fokusiraju na sprečavanje nasilja, eksploatacije, zlostavljanja i zanemarivanja, uključujući i jačanje zaštitnih kapaciteta porodice i zajednice. UNICEF je pokrenuo kampanje Zaustavimo nasilje na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou kako bi se podigla svest o problemu nasilja nad decom, ali i da poveća posvećenost vlada, organizacija civilnog društva i zajednice da preuzmu aktivnu ulogu u prevenciji i eliminaciji nasilja. Međutim, preostaje još mnogo toga da se uradi. 4 Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Stanje dece sveta godine, u brojkama: Svako dete se računa. Njujork, januar 2014, str (State of the World s Children 2014 in Numbers: Every Child Counts. New York, January 2014) 16 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

17 Pošto podaci igraju ključnu ulogu u pružanju podrške donošenju odluka koje su zasnovane na dokazima pri rešavanju rodne neravnopravnosti, rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece, UNICEF pruža podršku institucijama i organizacijama u prikupljanju podataka o tim pitanjima, i transformiše podatke u jake politike i programe. Iako su podaci o rodnoj nejednakosti i nasilju u porodici na Kosovu bili dostupni, bilo je malo dokaza o uzrocima ovih pojava. Ovo istraživanje je pokušaj da se bolje razumeju društvene norme i faktori koji utiču na rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece, uz pružanje dokaza za dalje donošenje odluka. Nasilje na Kosovu Nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece široko su rasprostranjeni na Kosovu. Studije o nasilju u porodici pokazuju da su žrtve uglavnom žene i deca 5, a zatim starije osobe u porodici 6. Ljudi u ovoj demografiji su izuzetno ekonomski zavisni i to smanjuje njihovu autonomiju kao pojedinaca. Nasilje nad decom Nedavna studija različitih dimenzija nasilja u porodici u Dragašu/Dragash, Đakovici/ Gjakovë i Gnjilanu/Gjilan naglašava značaj ovog fenomena i opšte percepcije u ove tri opštine 7. Polovina intervjuisane dece uzrasta godina izjavilo je da su doživeli fizičko nasilje od člana porodice najmanje jednom. Skoro 15 procenata je prijavilo da je doživelo psihičko nasilje od strane člana porodice, a jedan procenat je prijavio doživljeno seksualno nasilje od strane člana porodice. Kada su u pitanju svedoci nasilja, 11 posto dece prijavilo je da su bili svedoci fizičkog nasilja kod kuće najmanje jednom, 12 posto dece prijavilo je da su bili svedoci psihološkog nasilja kod kuće, a jedan posto dece prijavilo je da su bili svedoci seksualnog nasilja u kući. U isto vreme, 45 posto dece prijavilo je da su iskusila fizičko nasilje u školi najmanje jednom, 32 posto je prijavilo da su doživela psihičko nasilje u školi, a šest procenata je prijavilo da su doživela seksualno nasilje u školi. Slične trendove identifikovalo je nedavno Istraživanje višestrukih pokazatelja (MICS) 8, koje pokazuje da oko 61 posto dece uzrasta 1-14 godina doživljava nasilno disciplinovanje. Ovaj broj je još veći u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana, gde je oko 71 posto dece uzrasta 1-14 godina nasilno disciplinovano. 5 Videti studiju Ulf Farnsveden, Ariana Qosaj-Mustafa i Nicole Farnsworth, Državni profil rodne ravnopravnosti, Kosovo, strana 2, koji je finansirala Švedska i može se naći na ImageVault- Files/id_20757/cf_347/Orgut_Kosovo_Gender_Profile_FINAL_ PDF 6 Godišnji podaci Kosovske policije Preuzeto od Ministarstva pravde (2015). Izveštaj o proceni Programa i Akcionog plana protiv nasilja u porodici na Kosovu, Vlada Kosova. 7 UNICEF. Studija o dimenzijama nasilja u porodici. Rodno zasnovano nasilje u kosovskim* opštinama: Dragash/Dragaš, Gjakovë/ Đakovica i Gjilan/Gnjilane Agencija za statistiku Kosova. Istraživanje višestrukih pokazatelja na Kosovu* Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 17

18 Nasilje nad ženama Ista studija u tri opštine pokazala je da je u ukupnom uzorku žena 17 posto doživelo bar jedan oblik fizičkog nasilja od svojih muževa ili partnera. Najčešći tipovi fizičkog nasilja su šamaranje, uvrtanje ruke, čupanje kose, guranje, drmusanje ili bacanje stvari na njih. Oko sedam posto žena doživljava bar jedan oblik psihičkog nasilja. Najčešći tipovi psihičkog nasilja su uvrede, nametanje osećaja krivice, i ponižavanje pred drugim ljudima. Tri posto je doživelo seksualno nasilje. Najčešći oblik seksualnog nasilja je primoravanje na seksualni odnos. Više nasilja je prijavljeno nad ženama iz urbanih područja nego nad onima iz ruralnih područja. Oko 24 posto muškaraca je prijavilo da je izvršilo najmanje jedan oblik fizičkog nasilja. Najčešći tipovi fizičkog nasilja koje čine muškarci su šamaranje, uvrtanje ruke, čupanje kose, guranje, drmusanje, bacanje stvari, udaranje žene/partnerke pesnicom, ili nešto drugo. Veći procenat muškaraca iz ruralnih područja prijavilo je da je izvršilo fizičko nasilje nad svojom partnerkom. Ukupno 27 posto muškaraca je prijavilo da koristi psihološko nasilje, sa većom učestalošću u ruralnim područjima. Oko jedan posto muškaraca je prijavilo izvršenje seksualnog nasilja. Tolerancija nasilja Istraživanje 9 je takođe identifikovalo visoku toleranciju prema nasilnim praksama. Dečaci su pokazali veću toleranciju prema rodno zasnovanom nasilju nego devojčice. Deca koja su doživela ili su bila svedoci fizičkog nasilja, psihološkog ili seksualnog nasilja prijavila su veću toleranciju prema sličnim praksama. 54 posto žena je saglasno sa izjavom da Postoje situacije kada žena zaslužuje da dobije batine ; 40 posto je saglasno sa izjavom da Žena treba da toleriše nasilje kako bi se porodica održala na okupu. 64 posto muškaraca je saglasno da Seksualni odnosi nikada ne mogu biti nasilni ako su između odraslih bračnih partnera, a 31 posto je saglasno da Žena treba da toleriše nasilje kako bi se porodica održala na okupu. Muškarci koji su počinili fizičko, psihičko ili seksualno nasilje pokazali su veću toleranciju prema neravnopravnim rodnim normama. Ista studija pokazuje da su muškarci i žene takođe pokazali visoku toleranciju prema fizičkom kažnjavanju dece. 52 posto žena i 49 posto muškaraca veruje da Ponekad je potrebno da se dete disciplinuje dobrim batinama ; 52 posto žena i 48 posto muškaraca su se složili da Dozvoljeno je da šamarate dete ako to zaslužuje, dok je 36 posto žena i 42 posto muškaraca saglasno sa izrekom Batina je iz raja izašla. Nalazi MICS 10 takođe pokazuju da u opštoj populaciji 33 posto žena i 15 posto muškaraca starosti godina veruju da je opravdano da muž udara ili tuče svoju ženu pod nekim specifičnim okolnostima (kada ona izađe a ne javi mu se, kada zanemaruje decu, kada se raspravlja sa njim, kada odbije seksualni odnos sa njim, ili kada izgori hranu), dok je taj broj za žene i muškarce starosti godina u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana 65, odnosno 39 posto. 9 UNICEF. Studija o dimenzijama nasilja u porodici. Rodno zasnovano nasilje u kosovskim* opštinama: Dragash/Dragaš, Gjakovë/ Đakovica i Gjilan/Gnjilane Agencija za statistiku Kosova. Istraživanje višestrukih pokazatelja na Kosovu* Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

19 Čini se da je slaba informisanost o negativnom uticaju koje nasilje može imati na živote dece i žena. Žene koje su doživele fizičko, psihičko ili seksualno nasilje prijavile su izraženije simptome stresa i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Nasilje koje dete u ranom uzrastu doživi ili kojem je svedok, kada su mozak i telo u ključnoj fazi razvoja, može da izazove doživotnu štetu. Ono utiče na fizičko i mentalno zdravlje dece, dovodi u opasnost njihovu sposobnost da uče i da se druže, i narušava njihov razvoj u funkcionalne odrasle osobe i dobre roditelje kasnije u životu 11. Ljudi koji iskuse zlostavljanje kao deca pod većim su rizikom da će kao odrasli imati zdravstvenih problema i hroničnih bolesti (srčane bolesti, rak, hronična plućna bolest, bolest jetre, moždani udar, dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak, visok holesterol, i uopšte loše zdravlje 12 ). Zlostavljanje u detinjstvu je takođe snažno povezano sa nezdravim ponašanjem u odraslom dobu, kao što su pušenje cigareta, nezdrava ishrana, zloupotreba alkohola i droga, depresija, i pokušaj samoubistva 13. Ovo je takođe potvrdilo istraživanje iz u Crnoj Gori o neželjenim iskustvima iz detinjstva 14, koje pokazuje da je pušenje uobičajeno među pojedincima koji su fizički zlostavljani. Osim toga, oni koji su bili fizički zlostavljani su imali tri puta više šanse da koriste drogu, i više od osam puta više šanse da pokušaju samoubistvo. Istraživanje je takođe istaklo relativno jaku vezu između zdravstveno rizičnog ponašanja i broja negativnih iskustava iz detinjstva. Rezultati iz MICS takođe pokazuju da, među svim etničkim grupama, nivo obrazovanja i socijalno-ekonomski status utiču na percepciju primene nasilja: što je viši nivo obrazovanja i socio-ekonomski status, to je manja podrška primeni nasilja u datim okolnostima. Procenat žena sa osnovnim ili nižim srednjim obrazovanjem koje smatraju da je opravdano da muž tuče svoju ženu je 70, odnosno 57 procenata, dok su kod onih sa višim srednjim obrazovanjem ili visokim obrazovanjem procenti 37, odnosno Među svim etničkim grupama zanemarivanje dece se najjasnije vidi kao opravdanje za upotrebu nasilja nad ženama. Ovi podaci pokazuju da postoji snažna usklađenost javnog mnjenja u pogledu očekivanja o tome kako žene treba da se ponašaju, i svaki prestup protiv ovih normi nosi opasnost da bude žrtva nasilnog čina. 11 Felitti, V. J. et al. Odnos zlostavljanja u detinjstvu i disfunkcije domaćinstva prema mnogim od vodećih uzroka smrti kod odraslih: studija Nepovoljna iskustva iz detinjstva (ACE), ( Relationship of childhood abuse and household dysfunction to many of the leading causes of death in adults: the Adverse Childhood Experiences (ACE) study, American Journal of Preventive Medicine, 1998, vol. 14, pp ) 12 Ibid. 13 Ibid. 14 SZO. Institut za javno zdravlje Crne Gore. Istraživanje o neželjenim iskustvima iz detinjstva u Crnoj Gori Agencija za statistiku Kosova. Istraživanje višestrukih pokazatelja na Kosovu* , Sažeti izveštaj, Pristina, Kosovo. str.136 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 19

20 Pravni okvir i institucionalna podrška Kosovske institucije su pripremile i usvojile niz zakona i politika, na osnovu i u skladu sa međunarodnim instrumentima, u cilju rešenja nasilja u porodici, nasilja nad decom, rodne nejednakosti i uslova koji potčinjavaju i diskriminišu žene u javnim i privatnim sferama. Usvojeni zakoni koji se bave nasiljem u porodici i rodno zasnovanim nasiljem obuhvataju Ustav Kosova, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o socijalnim i porodičnim uslugama, Zakon o porodici Kosova, Zakon o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima, Zakon o vlasničkim i drugim imovinskim pravima, Zakon o radu, Porodični zakon, Krivični zakonik Kosova, Zakon o krivičnom postupku Kosova, Zakon o maloletnicima, Zakon o državnoj službi, kao i Uredba o disciplinskom postupku u državnoj službi. Da bi se sprečilo i rešilo nasilje u školama, Ministarstvo prosvete je izradilo i usvojilo Protokol za prevenciju i upućivanje nadležnim organima slučajeva nasilja na Kosovu, koji pokriva identifikaciju, registraciju i upućivanje nadležnim organima slučajeva nasilja nad decom. Smernice za sprovođenje Protokola su takođe izrađene, a izrađeni su i pokazatelji u vezi nasilja u školama i dostavljeni Kancelariji za dobro upravljanje na odobrenje. Identifikovani slučajevi su registrovani u modulu registra predmeta baze podataka Informacionog sistema za upravljanje u obrazovanju. Obrazovne institucije se podstiču da sprovode aktivnosti na podizanju svesti i prevenciji, a vršnjački timovi za medijaciju oformljeni su u nekoliko opština. Istovremeno, niz mehanizama je pokrenut kako bi se osiguralo sprovođenje zakona i zaštita prava dece i žena. Imenovan je Nacionalni koordinator protiv nasilja u porodici i odgovoran je za koordinaciju, praćenje i izveštavanje o sprovođenju politika i programa u ovoj oblasti. Stupanjem na snagu Zakona o ravnopravnosti polova godine osnovana je Kancelarija za ravnopravnost polova, koja je kasnije transformisana u Agenciju za ravnopravnost polova, pripojenu Kancelariji premijera. Novi Zakon o ravnopravnosti polova iz godine dorađuje ulogu Agencije za ravnopravnost polova, koja ima pravo da menja i predlaže nove zakone i politike u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i odgovornost za saradnju sa javnim institucijama i organizacijama civilnog društva u cilju podizanja svesti i integracije načela rodne ravnopravnosti. Istovremeno, Zakon o ravnopravnosti polova određuje da su sva ministarstva i opštine obavezni da imenuju relevantne službenike nadležne za rodnu ravnopravnost sa dovoljno stručnih kapaciteta i da izdvoje dovoljno sredstava iz budžeta za koordinisano sprovođenje odredbi zakona. Osim toga, na opštinskom nivou, jedan broj opština je uspostavio ili su u procesu uspostavljanja koordinacionih mehanizama za izradu lokalnih akcionih planova za sprečavanje i zaštitu i reintegraciju žena žrtava RZN i NP. Iako važeće zakonodavstvo daje detaljan opis uloge i odgovornosti niza institucija i organizacija za zaštitu žrtava nasilja u porodici, sprovođenje tih odredbi se pokazalo kao izazov zbog raznih razloga, uključujući ograničene finansijske i ljudske resurse, nedostatak sistematskog sistema za prikupljanje podataka, slabu razmenu informacija između institucija o nasilju u porodici, kao i stavove različitih zainteresovanih strana prema nasilju u porodici. 20 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

21 Kao što je otkriveno u osnovnoj studiji o dimenziji nasilja u tri opštine 16, ima mali broj programa prevencije nasilja, a one koji postoje obično sprovode nevladine organizacije, dok ne postoje programi koji bi pomogli roditeljima da nauče nenasilne pristupe roditeljstvu. Žrtve rodno zasnovanog nasilja često ostaju bez institucionalne podrške, kada sistem ne obezbedi ni osnovnu hitnu pomoć. Sudstvo često sankcioniše počinioce samo upozorenjem, a programi rehabilitacije i reintegracije se nesavesno primenjuju i ne daju očekivane rezultate. Rodna nejednakost Niz faktora predstavlja veliku prepreku za rešavanje pitanja nasilničkog ponašanja u svakodnevnom životu. Teška ekonomska situacija i ranjivost žena sa visokim stopama nezaposlenosti i nižim nivoima obrazovanja, ogroman disparitet u pogledu odgovornosti na osnovu rodne uloge, i istorijski kontekst rodne nejednakosti i diskriminacije samo su neke od okolnosti koje utiču na složenost situacije. Rodni stereotipi dominiraju u gotovo svim klasama i društvenim grupama: istorijski, uloga žene u porodici je povezana sa reproduktivnom sposobnošću, a žene se stavljaju u pasivan položaj za većinu odluka u porodici i zajednici. Ženama se poverava zadovoljavanje potreba dece, dok je angažovanje u podršci školovanju ograničeno, kao i obavljanje poslova oko kuće. S druge strane, muškarci su nesporne glave porodice, u potpunosti odgovorni za obezbeđivanje prihoda i finansijsku stabilnost porodice. Muškarci su dominantni u pogledu odlučivanja o pitanjima od značaja za porodicu. Muškarci takođe imaju skoro ekskluzivan pristup nasledstvu 17, što žene čini zavisnim i bez kontrole nad osnovnim sredstvima. Potreba za dodatnim dokazima Iako postoji niz prethodnih studija koje istražuju pitanje nasilja na Kosovu, većina dostupnih podataka je kvantitativna, pokazuje značaj fenomena, i naglašava stavove ljudi prema nasilju, rodno zasnovanom nasilju i nasilju nad decom. Nijedno prethodno istraživanje se nije fokusiralo na ispitivanje uzroka nasilnih praksi, šta podstiče muškarce da primene fizičku silu na svojim partnerkama i ženama, i kako uverenja, sprovođenje i sankcije zajednice utiču na sklonosti pojedinaca prema jednom ili drugom načinu ponašanja. To je motivisalo UNICEF da preduzme, po prvi put na Kosovu, kvalitativno istraživanje da se identifikuju i istraže društvene norme i faktori koji utiču na nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece. Ovo istraživanje popunjava važan nedostatak u znanju, koje je od presudnog značaja za pripremu programa i efektivnih mera za rešavanje tih pojava. Nalazi istraživanja mogu da bace svetlo na faktore koji odražavaju i izazivaju nasilje na Kosovu kako na 16 UNICEF. Studija o dimenzijama nasilja u porodici. Rodno zasnovano nasilje u kosovskim* opštinama: Dragash/Dragaš, Gjakovë/ Đakovica i Gjilan/Gnjilane Videti na primer profil rodne ravnopravnosti Kosova Farnsveden U, Qosaj-Mustafa A i Farnsworth N. (2014), Državni profil rodne ravnopravnosti: Analiza rodnih razlika na svim nivoima na Kosovu. Švedska: Orgut Consulting, gde je nasleđivanje kod žena na veoma niskom nivou, a nešto između 1 u 14 i 1 u 7 žena ima imovinu registrovanu na svoje ime. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 21

22 individualnom nivou (stavovi, uverenja, vrednosti i znanja pojedinca) tako i na društvenom nivou (odnosi moći, uticaj referentnih mreža, društvene sankcije i sprovođenje, rodne norme i očekivanja). Oni će takođe pomoći nadležnima za donošenje odluka na centralnom i lokalnom nivou, organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama, i grupama za inicijativu na lokalnom nivou da idu dalje od podizanja svesti kada rešavaju pitanja nasilja i da podstaknu javni dijalog o uzroku nasilja, o rodnim normama i stereotipima i kako im pristupiti, i kako da podrže roditelje i staratelje da unaprede prakse roditeljstva i usvoje nenasilne pristupe sa svojom decom. Potreban je holistički i dugoročni pristup za efektivno bavljenje pitanjem nasilja, a ovo istraživanje može igrati važnu ulogu u pružanju podrške donošenju odluka zasnovanih na dokazima, sa fokusom na promeni društvenih normi. Realizacija programa i intervencija zasnovanih na dokazima od strane institucija i lokalnih organizacija na Kosovu može da pomogne Kosovu da ostvari svoje obaveze prema međunarodnim institucijama, da bolje zaštiti ljudska prava i dodatno smanji nejednakost. Na kraju, ali ne i manje bitno, očekuje se da ovo istraživanje doprinese regionalnim i globalnim dokazima o rodno zasnovanom nasilju i fizičkom kažnjavanju dece, omogućavajući bolje razumevanje onoga što održava nasilje u društvu, i kako se ono nastavlja iz jedne generacije u drugu. Ono takođe pruža model za ispitivanje ove pojave, pomoću objektiva za društvene norme i podrške drugim sličnim istraživanjima u regionu. 22 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

23 3. Ciljevi istraživanja Istraživanje je nastojalo da razume individualne i društvene faktore i norme koji utiču na usvajanje nasilnih postupaka od strane muškaraca i roditelja/pružalaca nege i prihvatanje i opravdavanje nasilja uopšte od strane stanovništva na Kosovu. Korišćena je kvalitativna metodologija za istraživanje i bolje razumevanje faktora i procesa koji pokreću nasilničko ponašanje kako u slučajevima nasilja u porodici tako i kod fizičkog kažnjavanja dece. Pretpostavka istraživanja ili hipoteza je da su i rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece pod uticajem jakih društvenih normi i da društvene sankcije i/ ili sprovođenja utiču na ljude da izaberu nasilno ponašanje. Fokus istraživanja je obuhvatio bolje razumevanje o tome kako ljudi definišu nasilje, njihovih stavova, uverenja, vrednosti i znanja u ovoj oblasti, u kojim situacijama opravdavaju upotrebu nasilja od strane muškaraca i roditelja ili pružalaca nege, ko utiče i podržava primenu nasilnih postupaka, i zašto ljudi odlučuju da se ne mešaju kada su svedoci nasilja. Istraživanje je takođe istražilo stavove ljudi prema muškarcima i roditeljima koji ne žele da koriste nasilje, i šta može da se uradi za podršku nenasilne komunikacije između partnera i između roditelja i njihove dece. Studija tako ispituje složenost rodno zasnovanog nasilja, koje primenjuju muškarci nad ženama, što je najrasprostranjenija praksa rodno zasnovanog nasilja na Kosovu (nasilje u porodici, koje se razume kao nasilno ili agresivno ponašanje u kući, obično uključuje nasilnu zloupotrebu supružnika ili partnera, integrisano je u širem konceptu rodno zasnovanog nasilja) i fizičkog kažnjavanja dece, i okruženje koje omogućava manifestaciju tih nasilnih postupaka. Iako postoje neki zajednički elementi koji se odnose na oba ova ponašanja a koji su i međusobno zavisni, RZN i fizičko kažnjavanje dece su tretirani u ovom istraživanju kao samostalne oblasti fokusa, sa jedinstvenim karakteristikama koje oblikuju svaku od ovih pojava. Nalazi ovog istraživanja dopunjuju ostale postojeće podatke, koje su uglavnom obezbedila prethodna kvantitativna istraživanja. Ovo kvalitativno istraživanje donosi dodatne dokaze i razumevanje zašto se ljudi ponašaju na specifičan način, koji će podržati izradu programa i donošenje odluka zasnovanih na dokazima. Prikupljeni dokazi će takođe podržati dalje napore na zalaganju i podizanju svesti, osnaživanj nosilaca prava i povećanje odgovornosti nosilaca dužnosti u rešavanju nasilja na Kosovu. Oni će takođe služiti za razvoj sveobuhvatne strategije i programa usmerenih na bihevioralne i društvene promene, jačanje zajednice, muškaraca i žena da uzmu aktivno učešće u ovom procesu. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 23

24 4. Radne definicije Razumeti zašto ljudi rade to što rade je izazovan zadatak, posebno kada je nasilje ponašanje od interesa. Iako su nam stručnjaci iz društvenih nauka dali niz modela koji nam pomažu da bolje razumemo ljudsko ponašanje, kontekst - okruženje gde se ponašanje manifestuje - je to što doprinosi nesigurnosti i složenosti ovog poduhvata. Za potrebe ovog istraživanja koristili smo teoriju koju je razvila Bikijeri da nam pomogne da se fokusiramo na glavne konstrukte za dijagnosticiranje rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja kao društvenih normi i da protumačimo podatke prikupljene od fokus grupa, dubinskih intervjua i zapažanja. Društvene norme, kako tvrdi Bikijeri (2006), mogu se shvatiti kao gramatike društvene interakcije18. U društvu ili grupi pojedinaca, postoji skup pravila i normi koji opisuju koje ponašanje je prihvatljivo, a koje nije. Dok je u kosovskom društvu skidanje cipela prilikom ulaska u kuću društvena norma, u drugim društvima, kao što su SAD ili Velika Britanija, takva praksa nije norma; pojedinci mogu da skinu obuću bez obzira šta drugi rade. Na Kosovu, međutim, svi skidaju svoje cipele i svi očekuju od drugih da učine to isto. Pojedinci koji prekrše ovu normu pokazuju nedostatak poštovanja prema svom domaćinu i smatra se da pokazuju nedostatak higijene. S obzirom na međuzavisnost ovakvog ponašanja sa onim što drugi rade i šta drugi očekuju da treba neko da uradi i potencijalno nasilno sprovođenje ili kaznu za nepoštovanje očekivanja, klasifikujemo praksu skidanja cipela pri ulasku u kuću kao društvenu normu. Ova definicija društvenih normi će pomoći u razumevanju da li su rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje društvene norme. Kolektivna ponašanja mogu biti običaji, deskriptivne norme ili društvene norme. Intervencije su osmišljene na osnovu tipa ponašanja, i stoga je od ključnog značaja razlikovanje između običaja i deskriptivnih i društvenih normi. Običaj je usko povezan sa potrebom, što izaziva obrazac ponašanja kojem pojedinci bezuslovno žele da se prilagode, bez obzira na to kako se drugi ljudi ponašaju19. Za razliku od običaja, koji su definisani kao nezavisna ponašanja, priroda deskriptivnih i društvenih normi je međuzavisna. Norma koja opisuje ponašanje kojem pojedinci odlučuju da se prilagode jer to je ono što ljudi u njihovoj mreži obično rade, zove se deskriptivna norma. Društvene norme, sa druge strane, opisuju ponašanja gde aktivnosti nekog pojedinca ne zavise samo od onoga šta drugi u svojoj mreži rade, već i šta drugi ljudi misle da bi neko trebalo da uradi pod određenim okolnostima, a gde se neusklađenost sankcioniše. Opšta pravila ponašanja koja obično preovlađuju u društvenim grupama nazivaju se društvene norme. Društvene norme predstavljaju standarde ponašanja koji podležu odobrenju ili neodobravanju od strane drugih. 18 Bicchieri, C. (2006), Gramatika društva: Priroda i dinamika društvenih normi (The Grammar of Society: the Nature and Dynamics of Social Norms, New York: Cambridge University Press). 19 Bicchieri, C. (2014), Norme u divljini (Norms in the Wild, Cambridge: Cambridge University Press). 24 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

25 Bikijeri (2012) definiše društvene norme kao: Pravilo ponašanja kojem su pojedinci skloni da se prilagode pod uslovom da veruju da (a) ga većina ljudi u njihovoj referentnoj mreži poštuje (empirijsko očekivanje), i (b) da većina ljudi u njihovoj referentnoj mreži veruje da treba da ga poštuju (normativno očekivanje). Usklađenost sa društvenim normama zavisi od želje ili potrebe neke osobe da bude prihvaćena ili da se dopada drugima nagrade koje neko stiče poštovanjem kolektivnih obrazaca ponašanja. S druge strane, odstupanje od društvene norme može izazvati različite stepene negativnih reakcija čiji učinak će zavisiti od osetljivosti te osobe na norme. Preferencija je sklonost prema delovanju na određeni način u specifičnoj situaciji 20. Međutim, preferencija ne mora nužno biti izjednačena sa tim da se jedna opcija više sviđa od drugih. To jednostavno označava da, uzimajući u obzir sve okolnosti, jedna osoba bira jednu opciju pre nego neku drugu, to jest, pokazuje sklonosti izborom jedne od dve (ili više) opcija. U društvenom kontekstu, demonstracija preferenci postaje složenija i međuzavisna od mnogih faktora. Neka osoba može da ispolji ponašanje koje ne mora da odražava njena uverenja, već je pre pod uticajem preferenci koje ima, na primer, u pogledu pokazivanja u javnosti suštinskih ili ključnih uverenja. Ovo, s druge strane, izaziva međuzavisne reakcije, koje mogu da produžuju ponašanje ili stavove koji nisu u skladu sa iskrenim verovanjima osobe koja ih je izazvala. Generalno se smatra da su stavovi reakcija pojedinca na osobu, predmet ili ideje. Reakcija može biti pozitivna, negativna ili mešovita. Manifestacija stava je obično kombinacija afektivnih, bihevioralnih i kognitivnih reakcija. Očekivanja su skup unapred određenih pretpostavki ili verovanja o stavu, ponašanju ili afektivnoj reakciji drugih. Očekivanje se obično manifestuje kao verovanje o očekivanom obrtu događaja. Očekivanja koja su empirijska u smislu da ljudi očekuju šta će drugi uraditi na osnovu prethodnih iskustava ili zapažanja definisana su kao empirijska očekivanja. Normativna očekivanja opisuju očekivanja pojedinaca u vezi verovanja drugih ljudi u pogledu onoga šta neko treba da uradi ili šta drugi ljudi veruju da treba da se uradi. Referentna mreža je termin koji se koristi za opisivanje mreže značajnih faktora koji utiču na stavove, ponašanja ili preference pojedinca. Referentna mreža može da se sastoji od bliskih članova porodice, šire porodice, članova zajednice, verskih ličnosti ili bilo kojeg drugog činioca koji je bitan pojedincu, na koga se ta osoba ugleda ili koga koriste kao izvor informacija za određena pitanja. Referentna mreža jedne osobe obično predstavlja dovoljan broj ljudi koji mogu da promene ponašanje ili stav, i utiču na pojedinca da se pridržava normi koje ostali poštuju. 20 Bicchieri, C. (2014), Norme u divljini (Norms in the Wild, Cambridge: Cambridge University Press. p. 5.) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 25

26 Nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje Rodno zasnovano nasilje se shvata kao Nasilje koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno utiče na žene. Ono podrazumeva dela nanošenja fizičkog, psihičkog ili seksualnog bola ili patnje, pretnje takvim radnjama, prinudu i druga lišavanja slobode. 21 Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici nudi sledeće definicije: nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode do, odnosno mogu da dovedu do, fizičke, seksualne, psihičke odnosno ekonomske povrede odnosno patnje žene, uključujući i pretnje takvim delima, prinudu odnosno arbitrarno lišavanje slobode, bilo u javnosti ili u privatnom životu; nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu odnosno između bivših odnosno sadašnjih supružnika odnosno partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio prebivalište sa žrtvom; rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce; rodno zasnovano nasilje nad ženama označava nasilje koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno ono koje nesrazmerno utiče na žene. Kosovsko zakonodavstvo definiše nasilje u porodici kao svako delo, namerno ili nenamerno, protiv neke osobe, u srodstvu u prošlost ili sadašnjost, putem fizičke sile, pretnje ili izazivanja straha, ponašajući se fizički agresivno ili ponižavajuće ili koristeći pogrdna imena, seksualne odnose protiv volje te osobe, ograničavanje kretanja, oštećenja imovine, i nasilni ulazak ili nasilno isterivanje iz zajedničkog prebivališta. Za potrebe ovog istraživanja, rodno zasnovano nasilje će se shvatiti kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena koji rezultira, ili će verovatno rezultirati fizičkom, seksualnom, psihološkom ili ekonomskom povredom ili patnjom žena, uključujući i pretnje takvim delima. Efekat posmatrača u velikoj meri doprinosi javnom ponašanju. Ovaj koncept je u velikoj meri zasnovan na radovima Latané i Darley 22, koji su dok su obavljali studije posmatranja saznali da prisustvo drugih u nesrećnoj situaciji sprečava intervencije za pomoć. 21 Opšta preporuka br.19 Konvencije Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. 22 Videti, na primer Latane, B., i Darley, J. M. (1970) Posmatrač koji ne reaguje: Zašto ne pomogne? New York: Appleton-Century-Crofts. 26 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

27 Fizičko kažnjavanje dece Istraživanje je ispitalo fizičko kažnjavanje dece kroz definiciju Konvencije UN o pravima deteta: svako kažnjavanje pri kome se upotrebljava fizička sila i čija je svrha da se nanese određeni stepen bola ili nelagode, bez obzira koliko to bilo blago. To se najviše odnosi na udaranje dece ( pljuska, batine, ćuška ) rukom ili pomagalom bičem, štapom, pojasom, cipelom, drvenom varjačom, itd. Međutim, ono takođe može da podrazumeva, na primer, šutiranje, drmusanje ili bacanje dece, grebanje, štipanje, ujedanje, čupanje kose ili zavrtanje ušiju, primoravanje dece da budu u neprijatnim položajima, nanošenje opekotina, šurenje ili prisilno gutanje (na primer ispiranje deci usta sapunom ili teranje dece da progutaju ljute začine). Prema Konvenciji, fizičko kažnjavanje je uvek ponižavajuće. Uz to, postoje i drugi, nefizički oblici kažnjavanja koji su takođe okrutni ili ponižavajući i, prema tome, nespojivi s Konvencijom. Oni obuhvataju, na primer, kažnjavanje kojim se dete omalovažava, ponižava, ocrnjuje, okrivljuje, zastrašuje ili ismejava ili kojim se detetu preti UNCRC Komitet, Opšti komentar br. 8 o pravu deteta na zaštitu od telesnog kažnjavanja i drugih okrutnih ili ponižavajućih oblika kažnjavanja, CRC/C/GC/8, 2. jun Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 27

28 5. Metodologija Ova studija je prikupila kvalitativne informacije putem diskusija u fokus grupama, zapažanja (u toku razgovora u fokus grupama) i produbljenih intervjua. Diskusije u fokus grupama Metodologija kvalitativnog istraživanja je izabrana da bi dala kontekst kvantitativnim podacima o rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece. S obzirom na složenu prirodu istraživane teme, diskusije u fokus grupama imaju potencijal da otkriju pokretače ponašanja koji se inače mogu izostaviti u metodologiji kvantitativnog istraživanja. Osim toga, proučavanje društvenih normi zahteva analizu podataka iz više uglova, kao što su razlozi, percepcije, uverenja, društvene nagrade i kazne, osetljivost na norme, i referentne mreže, što je bolje obrađeno kroz strukturirane ali fleksibilne diskusije. Tokom diskusija u fokus grupama vršioci istraživanja su posebnu pažnju usmerili na neverbalne znake koje je bilo moguće primetiti tokom razgovora. Ova zapažanja su korišćena da daju kontekstualnu pozadinu zabeleženim informacijama, bilo kada se neverbalni znaci ne podudaraju sa sadržajem razgovora, ili dodavanjem dodatnih elemenata za individualne ili grupne izjave. U svakoj fokus grupi bili su prisutni vršilac istraživanja i asistent vršioca istraživanja koji prisustvuju da bi posmatrali interakciju i grupnu diskusiju. Beleške iz svih grupa korišćene su za analizu prikupljenih podataka i trendova u diskusijama u fokus grupama (DFG). Ukupno je organizovano 50 diskusija u fokus grupama 24 sa kosovskim Albancima (K-Albanci), kosovskim Srbima (K-Srbi) i kosovskim zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana (K-Romi, Aškali i Egipćani). Da bi se ispitala razlika između ljudi na osnovu starosti, pola, etničke grupe, bračnog statusa, i tipa naselja, fokus grupe su strukturirane da obuhvate predstavnike svake od ovih grupa. Bilo je ukupno 480 muškaraca i žena (264 žene i 216 muškaraca) koji su uključeni u diskusije u fokus grupama, sa prosekom od 9,6 učesnika po grupi. Osim toga, jedna fokus grupa je organizovana sa decom uzrasta godina, sa ciljem razumevanja perspektive dece u pogledu nasilja uopšte i fizičkog kažnjavanja posebno. Informacije iz diskusija u fokus grupama sa decom pojasnile su nalaze iz fokus grupa sa odraslima i obogatile vrednost studije dajući uvid u faktore održavanja nasilja iz perspektive deteta. Neke od grupa su bile homogene u pogledu rodne i starosne strukture, a neke grupe su bile mešovite. Sastavi različitog pola i starosne grupe odabrani su sa ciljem prikupljanja informacija iz interakcije učesnika u grupi kada se diskutovalo o temama studije, ali i sa pretpostavkom da bi neki učesnici, u zavisnosti od uzrasta, pola i obrazovanja, mogli biti pod uticajem drugig učesnika u toku diskusija. Ovaj pristup postojanja kako homogenih tako i mešovitih grupa omogućio je beleženje mišljenja učesnika i njihovih interakcija u različitim kontekstima. U zavisnosti od sastava grupa, posmatrane su interakcije u grupi i neverbalne komunikacije. 24 Uputstva za diskusiju fokus grupa koja su korišćena za istraživanje kako rodno zasnovanog nasilja tako i fizičkog kažnjavanja dece su priložena u Prilogu 1 ovog izveštaja. 28 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

29 Diskusije u fokus grupama vodio je mali tim, tako da postoji doslednost u tome kako je posao obavljen. Tabela 1: Sastav fokus grupa REGIJA Ferizaj/ Urosevac Gjakove/ Đakovica Gjilan/ Gnjilane Mitrovice/ Mitrovica Peje/Pec Prishtine/ Pristina Prizren Starosna grupa/ Rod Ž M Meš Ž M Meš Ž M Meš Ž M Meš Ž M Meš Ž M Meš Ž M Meš Mešana starosna grupa Ukupno Tabela 1 odražava DFG za obe komponente: RZN i fizičko kažnjavanje dece. 14 diskusija u fokus grupama bile su usmerene na RZN, 17 na fizičko kažnjavanje, a 19 DFG je pokrivalo obe komponente. Osim toga, 15 produbljenih intervjua je obavljeno sa ključnim akterima za temu RZN, 7 produbljenih intervjua se fokusiralo na fizičko kažnjavanje dece, a 12 je pokrivalo obe teme. Kao deo metodologije istraživanja, dve vežbe su sprovedene tokom diskusija u fokus grupama. U prvoj vežbi, učesnici su napisali sinonime za nasilje ili stvari koje su u vezi sa nasiljem. U drugoj vežbi, učesnici fokus grupa su zamoljeni da zabeleže bilo koji važan izvor informacija koje oni koriste za šest različitih oblasti: porodična pitanja, obrazovanje, zajednica, zdravlje, roditeljstvo i životna pitanja. Učesnici su mogli slobodno da napišu bilo koji resurs koji koriste za bilo koji od ovih aspekata. Cilj vežbe je da se sazna koje su njihove referentne mreže i da se identifikuju društvene grupe koje utiču na ponašanje ljudi. U slučajevima kada učesnici nisu bili u stanju da pišu, istraživački tim je pružio pomoć beležeći njihove odgovore na mapi referentne mreže. Tokom diskusija u fokus grupama, izgledalo je da su žene više od muškaraca sklone davanju društveno-prihvatljivih odgovora kada se diskutuje o rasprostranjenosti nasilja u njihovim zajednicama i društvu u celini. Pored toga, one su više od muškaraca bile sklone da odgovore sa ne znam. Pritisak da se daju pravi odgovori i sumnja u kvalitet svojih odgovora može ukazivati na nedostatak samopoštovanja i nedostatak ohrabrenja da izraze svoje mišljenje o osetljivim pitanjima. Da bi se prevazišla ta mentalna barijera, moderatori su posebnu pažnju posvetili kreiranju okruženja u kojem se žene ne bi osećale kao da ih ocenjuju. Prisustvo žena u istraživačkom timu bio je pozitivan faktor u stvaranju prijatnog okruženja. Iskazivanje radoznalosti i strasti prema stvarima koje se činilo da su bitne za žene učesnice fokus grupa, čak i kada bi se tematski udaljile od glavnog predmeta diskusije, pokazalo se presudnim da se one osete cenjenim i da im je ugodno. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 29

30 Na kraju diskusije u fokus grupi, u većini slučajeva žene su postavljale pitanje da li će biti dodatnih, naknadnih diskusija jer im se dopalo iskustvo da ih neko sluša i da upoznaju druge žene. Produbljeni intervjui Produbljeni intervjui su obavljeni sa članovima zajednice, verskim liderima, socijalnim radnicima i predstavnicima organizacija civilnog društva, da bi se produbilo i obogatilo razumevanje ovog fenomena. Etički aspekti Na samom početku studije, metodologija istraživanja i anketni instrumenti predati su na razmatranje Etičkom panelu, koji su činili Vlora Nushi ispred Tela Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women) Kosova, Linda Hokha i Rudina Ademi Shala iz Save the children Kosova, profesorka Artane Rizvanolli, predavač na Riinvest College Kosovo i Maya Kurtsikidze, predstavnik za komunikaciju Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) Gruzija. Osim toga, Komisija UNICEF-a za istraživanje i evaluaciju na Kosovu ispitala je metodologiju istraživanja i alate za prikupljanje podataka. Sve preporuke koje su dali Etički panel i Komisija za istraživanje ogledaju se u metodologiji istraživanja i alatima za prikupljanje podataka. Izveštaj o istraživanju je dostavljen na razmatranje Komisiji UNICEF-a za istraživanje i evaluaciju na Kosovu pre finalizacije. Kompanija za istraživanje je pažljivo ocenila etičke probleme i predstavila mere za ublažavanje potencijalnih etičkih rizika. Pitanje poverljivosti tretirano je odgovorno, tako da su svi podaci dobijeni od učesnika kodirani, klasifikovani i tretirani sa najvećom pažnjom. Diskusije u fokus grupama su vodili obučeni vršioci istraživanja, koji su vešto upravljali grupnim diskusijama i održavali grupnu dinamiku da bi prikupili izbalansirane informacije od svih učesnika. Svaka fokus grupa i svaki ispitanik je dobio jedinstveni kod kao sredstvo za obezbeđenje poverljivosti i anonimnosti. Samo jezgro istraživačkog tima je imalo pristup kodu koji se povezuje sa identitetom svakog učesnika. Razgovor o nasilju ili fizičkom kažnjavanju je osetljiva stvar, tako da je posebna pažnja posvećena formulisanju pitanja da bi odgovaral učesnicima i kontekstu. Vršioci istraživanja su pažljivo pristupili svim diskusijama u fokus grupama i održali su opreznost kako bi primetili bilo kakvu neprijatnost kod učesnika u diskusiji povodom neke određene stvari. Učesnici fokus grupa su obavešteni pismenim putem o dobrovoljnoj prirodi svog učešća, uključujući i anonimnost i poverljivost dobijenih podataka, a obezbeđeni su im i kontakt podaci kompanije za istraživanje u slučaju da su im potrebne dodatne informacije ili pažnja kao rezultat njihovog učešća u grupnim diskusijama. Od svakog učesnika je dobijen potpisani formular za saglasnost. Za učesnike koji imaju problem sa pismenosti, usmeno je objašnjen sadržaj lista sa pristankom na učešće. U fokus grupi dece, dobijena je saglasnost roditelja pre diskusije. Formalna usmena saglasnost je dobijena od svakog deteta učesnika. 30 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

31 Pred-testiranje instrumenata Svi instrumenti istraživanja su prethodno testirani na terenu pre završetka. Oni su prilagođeni na osnovu pred-testiranja i preporuka članova Komisije UNICEF-a za istraživanje i evaluaciju na Kosovu i Etičkog panela. Analiza podataka Primarni cilj analize podataka prikupljenih u diskusijama u fokus grupama bio je da se identifikuju zajedničke teme i odnosi između ideja i koncepata u grupama kojima je zajedničko obeležje tip naselja, pol, starosna grupa ili etnička pripadnost. Faktori koji su usmeravali analitički proces bili su frekvencija, ekstenzivnost, intenzitet, specifičnost, doslednost i percepcija učesnika o važnosti ključnih istraživanih koncepata. Istraživački tim je takođe uočio osobenosti koje su specifične za određene društvene grupe obuhvaćene uzorkom, identifikujući obrasce, sadržaj ili naročitu osetljivost koji se ponavljaju u različitim društvenim grupama. Osim toga, primenjene su i sistematske i sekvencijalne analize. Istraživački tim je imao sastanke posle svake fokus grupe da bi se uverio da su svi relevantni predmeti, hipoteze i teme zapaženi tokom diskusija u fokus grupama detaljno obrađeni, kao i da istraži da li je bilo pitanja koja su previše obrađena ili gde je diskusija dovela do zasićenja. Sve diskusije u fokus grupama su transkribovane i rezimirane. Podaci su analizirani na osnovu transkripata i zapažanja tokom diskusija u fokus grupama, naglašavajući sve nedoslednosti koje nisu potkrepljene u sadržaju ili po prirodi. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 31

32 6. Dijagnoza i dimenzije nasilja Da bi se razumelo RZN i fizičko kažnjavanje dece, ova studija se fokusira na razloge zašto ljudi deluju nasilno i preferencije i uverenja koja podržavaju nasilno ponašanje. Okvir koji se koristi za dekonstrukciju RZN i fizičkog kažnjavanja dece je Bikijeri 25 dijagnostički dijagram koji opisuje kolektivne obrasce ponašanja kao običaje, deskriptivne norme ili društvene norme u zavisnosti od uverenja koja podržavaju određeno ponašanje. Grafikon 1. Bikijeri dijagnostički dijagram društvenih normi Posmatranje kolektivnog obrasca ponašanja Source: Ministry of Interior, Ljudi 30 će May ga radije 2011 Ljudi ga prate bez pratiti ukoliko veruju obzira šta drugi rade da ga i drugi prate Table 9: Overview of beneficiaries (May 2011) Kolektivni običaj, zajedničko moralno pravilo ili zakonska mera Empirijska očekivanja su dovoljna da motivišu delovanje Normativna očekivanja su takođe potrebna da motivišu delovanje Source: Ministry of Interior, 30 May 2011 Deskriptivna norma Društvena norma Nalazi istraživanja pokazuju da su ljudi skloni da koriste nasilje u određenim situacijama pod jakim uticajem drugih (referentna mreža); očekuju da i drugi ljudi reaguju nasilno (empirijska očekivanja), a sankcije i nagrade dolaze od porodice i članova zajednice (normativna očekivanja) za usvajanje i održavanje tih nasilnih praksi. Pre nego što istražimo proces donošenja odluka pojedinca koji dovodi do nasilnog ponašanja, važno je postaviti RZN i fizičko kažnjavanje dece u širi okvir normi, analizom uloga i odgovornosti članova porodice i mehanizama koji omogućavaju da porodica funkcioniše. 25 Bicchiery, C. (2012), Društvene norme, društvena promena (Social Norms, Social Change). Penn-UNICEF Lecture. 32 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

33 7. Rodno zasnovano nasilje i društvene norme 7.1 Porodične vrednosti, uloge i odgovornosti Otac ima glavne odgovornosti, jer većina žena ne radi i nemaju drugih obaveza osim podizanja dece. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Otkriti percepciju učesnika u pogledu uloga i odgovornosti u porodici pokazalo se vrednim alatom za opisivanje porodičnog okruženja koje stvara i neguje ženski i muški rodni identitet. Učesnici u istraživanju iz svih segmenata društva generalno se slažu da su uloge i odgovornosti žena ograničene na domaćinstvo, dok je glava domaćinstva - muškarac - osoba koja izdržava porodicu i štiti je. Uloga žena je definisana kao podizanje dece, kuvanje, čišćenje, briga o članovima porodice i zadržavanje porodicu na okupu. Ispitanici nisu pomenuli učešće žena u radnoj snazi i sposobnosti za ostvarivanje prihoda pri opisivanju uloge žene u porodici. Dok udate žene tvrde da imaju veću odgovornost od drugih članova porodice, ovo mišljenje ne dele muškarci ili neudate žene. Neudate devojke u ruralnim područjima vide odgovornosti oca kao zahtevnije, mišljenje koje je usklađeno sa mišljenjem muškaraca svih starosnih grupa. Ovaj dokaz sugeriše da bračno stanje ili promena istog, od samca na supružnika, utiče na definisanje uloga u domaćinstvu jače od godina starosti. Jedini izuzetak je grupa urbanih devojaka sa visokim akademskim obrazovanjem, koje se ne slažu da je uloga oca najvažnija. One prepoznaju da je izdržavanje porodice veoma stresno, ali ipak, majke imaju više odgovornosti nego očevi, jer sve drugo spada u njihov set zadataka. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Žene moraju da budu poslušne. One ne bi trebalo da idu na posao. Tako stoje stvari ovde u našoj zemlji; to je naša tradicija. (Muškarac, 18-25, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Pri razmatranju porodičnih uloga, učesnici su pokazali prihvatanje tih uloga i čini se da nije postojala spremnost da se pregovara o ulogama ili da se ospore. Očekivanja kako neko treba da se ponaša su evidentna čak i kod mladih žena: Kada se jednom udam, prestaću da koristim svoj telefon. Neće mi trebati. Kada želim da komuniciram sa nekim ja ću to uraditi putem telefona svog muža. (Žena, 18-25, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Majke uče devojčice od malih nogu šta mogu da rade a šta ne mogu, a model devojaka kao nekog ko se brine o drugima, i momaka kao dobavljača nastavlja se dalje tokom čitavog života. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 33

34 Uloga majke je da radi kućne poslove. A uloga oca je da izađe, da radi, da obezbeđuje za porodicu. Uloga deteta je da poštuje svog oca i majku, i da dobro uči u školi, da dobije zanat i ide pravim putem. [...] Uloga sina je da ide očevim stopama, da izlazi i radi, tako da može da donese novac za porodicu. A uloga devojčica je da rade kod kuće, obavljaju kućne poslove i pomažu majci. To je glavna razlika. (Muškarac, 18-25, K-Romi, Aškali, Egipćani, ruralna sredina) Moja majka je znala da sam imala dosta problema. Znala sam da je [moj muž] imao druge žene. Ali bi moja majka rekla, pusti to, svi varaju. Ostani zbog svoje dece. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) U zajednici Roma, Aškalija i Egipćana, uključivanje muža u odgovornosti njegove žene se spominje samo u slučaju kada žena ima zdravstveno stanje koje je sprečava da ispuni svoje dužnosti. Zanimljivo je da su učesnici lako navodili odgovornosti devojaka, ali to nije bio slučaj za dečake. Diskusije su otkrile bezbrižan život za dečake, koje štite bake i deke ili roditelji i odgovaraju ih od učešća u aktivnostima koje pripadaju devojkama i ženama. Kuhinja nije mesto za dečaka. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Roditelji mog muža ne vole kada dajem zadatke svom sinu. Žele da se on samo igra i da nema nikakve odgovornosti. Čak i kada mu kažem da uradi domaći moram da uradim to tiho tako da oni to ne vide, inače bi ga podsticali da se igra i zamolili me da ga ne opterećujem. (Žena, 36-50, K- Albanka, ruralna sredina) Devojke same traže više posla. Kako se kaže, devojke više brinu o porodici. Dečaci su više lenji. Ponekad i oni rade ali kada nešto zahteva više napora, oni se ne mogu uznemiravati. To nije slučaj kada smo mi devojke u pitanju. Mi mislimo: Hajde da radimo i pomognemo našim roditeljima. Devojke su uvek pažljivije. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Daću jednostavan primer. Ako devojka izlazi na kafu, njen otac će joj reći da za sat ili sat i po treba da se vrati kući. Ako mladić izađe i ne vrati se kući satima, niko ne očekuje nikakvu odgovornost od njega. (Muškarac, 18-25, K-Albanac, urbana sredina) Mlade, urbane, neudate devojke su najmanje zadovoljne trenutnim statusom devojaka i žena. One priznaju da je otac još uvek taj koji donosi konačnu odluku, čak i za trivijalne svakodnevne stvari. Na Kosovu je uloga oca još uvek najvažnija. Kada vam otac kaže da ne možete da provedete noć u kući svoje prijateljice, nema smisla pitati majku. Ili kada pitaš majku, ona kaže idi i pitaj svoga oca. A naravno da se ne usuđuješ da pitaš oca jer znaš da ćeš dobiti veliko NE. Na žalost, devojke su potlačene. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) 34 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

35 Pored sticanja veština kuvanja, čišćenja, i brige za braću i sestre, devojke uče od svojih majki značenje poštovanja koje se prikazuje na različite načine: devojke uče da pitaju pre nego što napuste kuću jer je to znak poštovanja; uče ih da ne postaju vlasnice imovine jer je to način da pokažu poštovanje prema svojim roditeljima i braći. Diskusije u fokus grupama pokazuju da muškarci dobijaju podrazumevano poštovanje, dok žene, s druge strane, moraju da zasluže poštovanje drugih, posebno svojih muževa. One moraju da dokažu da su pouzdane a onda će poštovanje uslediti. Postizanje stanja u kojem se žena poštuje i ima osećaj pripadnosti zavisi od bračnog statusa jer tek kada se žena uda, ona je stavljena u svoju ulogu, ispunjavanje odgovornosti koje su joj dodeljene, održavajući neprestani ciklus razlika rodnog identiteta. Žena se rodi u tuđoj kući, a umire u svojoj kući. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Potrebno je vreme da bi žena stekla muževljevo poštovanje. Ona treba da zasluži njegovo poštovanje. (Žena, 18-25, K-Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Mislim da kada se devojka uda, nema potrebe da izlazi sama. Ona može da ide sa nekim. (Žena, 18-25, K-Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Žene u mojoj zajednici mogu slobodno da izlaze u javnost, ali tek udate žene obično ne izlaze same. Ako nemaju svoju decu, vode sa sobom dete iz porodice. (Žena, 18-25, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Nekoliko žena učesnica iz urbanih sredina izrazilo je potrebu da muškarci budu više uključeni u aktivnosti u domaćinstvu. One bi želele da im muževi više pomažu, posebno u podeli odgovornosti za brigu o deci. Ipak, postoji malo ili nimalo volje ili kapaciteta kod žena da prošire svoj obim odgovornosti na aktivnosti koje se tradicionalno dodeljuju muškarcima. Nadam se da će svi naši muževi naći posao, a mi ćemo ostati kod kuće, kao i naše majke. (Žena, 36-50, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Neki muževi kažu: Mi donosimo hranu kući; vaša je obaveza da brinete o deci. Ali mislim da očevi moraju da pronađu vremena, možda u večernjim satima kada su slobodni. Znam da su umorni, ali šta je sa nama? I mi se umorimo, ali se i dalje bavimo decom. (Žena, 25-35, K-Albanka, Urbana sredina) Upravo u instituciji porodice devojčice i dečaci rano stiču ženske i muške rodne identitete, a kako stare nejednakosti koje izgledaju vrlo nevine se produbljuju i duboko usađuju u njihov sklop uverenja i oblikuju njihova osećanja, vrednosti, i ponašanja. Reformisti se moraju fokusirati na rasvetljavanje nejednakosti i šteta koje te nejednakosti nanose pojedincima, zajednici i društvu. Od izuzetne važnosti je bilo saznati šta čini porodične uloge tako neelastičnim, jer to je davalo smer za identifikovanje faktora koji održavaju RZN u našem društvu. U svim etničkim zajednicama manifestuje se unutrašnja grupna zaštita tradicionalnih običaja. Učesnici si pokazali usaglašenost sa nekim tradicijama, kao što je Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 35

36 uloga muža i žene u porodici, čak i ako je način za održavanje i očuvanje tih tradicionalnih vrednosti upotreba nasilja. Poznato je šta je uloga muškarca u porodici, a žena je tu da brine o deci. Tako mora biti. (Muškarac, 26-35, K-Srbin, urbana sredina) U okviru urbanih sredina, učesnici iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana imaju tendenciju da se pozovu na veru kada objašnjavaju razloge zašto se uloga muža u porodici razlikuje od ženine. Bog je stvorio muškarca da zaštiti porodicu. (Muškarac, 25-36, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Naša vera se vodi pretpostavkom da žene moraju da slušaju muškarce, a muškarac mora da poštuje žene kao što poštuje sebe. Ako muškarci poštuju žene, onda nema prostora za neslaganja i probleme u braku. U slučajevima u kojima ljudi stvarno tako žive, nema nikakvih problema. (Verski poglavar) 7.2 Promene u porodičnim funkcijama Život je sada mnogo bolji u odnosu na to kako je nekada bilo, kada sam bila mala... (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Kada je učesnicima postaljeno pitanje da li postoje razlike u načinu na koji porodica funkcioniše sada u odnosu na prošlost, jednoglasno su se složili da je došlo do značajnih promena. Iako žene izjavljuju da imaju više slobode da izraze svoje mišljenje i učestvuju u donošenju odluka, umesto da inspirišu spremnost da ispune svoj puni potencijal, ove promene su stvorile osećaj zadovoljstva trenutnim položajem žena u domaćinstvu i društvu. Ovo se može objasniti kroz kontekst koji žene koriste da procene svoje trenutno stanje. Kao što je navedeno u bihevioralnoj nauci o relativnosti i neracionalnom ljudskom ponašanju, sve je relativno i ljudi imaju tendenciju da se fokusiraju na upoređivanje stvari koje je lako uporediti 26, i stoga učesnici u našim fokus grupama porede prošlost sa sadašnjošću. Kada se porede trenutni i nekadašnji položaj žena, promene su evidentne i te promene su dovoljne da se stvori osećaj zadovoljstva trenutnom situacijom. Danas mladi parovi komuniciraju, sarađuju i dele, više nego u prošlosti. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, urbana sredina) U prošlosti ženama nije bilo čak dozvoljeno ni da glasno razgovaraju. Nije im bilo dozvoljeno da izraze svoje mišljenje. Sada žene imaju pravo bar da izraze svoje mišljenje, čak i ako to ništa ne menja. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) 26 Ariely, D. (2010). Bolja strana iracionalnosti: Neočekivane prednosti prkošenja logici na poslu i kod kuće. (The Upside of Irrationality: The Unexpected Benefits of Defying Logic at Work and at Home). Harper Collins Publishers 36 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

37 Stvari su se sada promenile. Postoji jednakost. Žene su napredovale; tehnologija je uticala na taj napredak, ali takođe mislim da su TV serije otvorile oči ženama. Žene su počele da se sve više obrazuju. Kada je žena predsednik i vodi nas, onda moramo da poštujemo žene. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, ruralna sredina) Najveća razlika u opisu porodičnih uloga je između učesnika iz urbanih i onih iz ruralnih sredina. Iako učesnici iz urbanih sredina potvrđuju da otac ima ključnu ulogu u porodici, oni potvrđuju promene kroz koje prolazi urbana porodica uz učešće žena u radnoj snazi. Parovi imaju sve manje vremena pošto su zauzeti poslom; ipak, žena ostaje zadužena za brigu o deci i kućnim poslovima, pored ostvarivanja prihoda. Kako je većina žena u ruralnim sredinama nezaposlena, proširenje odgovornosti za žene nije očigledno. 7.3 Opšte percepcije o nasilju Naše društvo nema problema sa nasiljem. Nezaposlenost je problem. Napuštanje škola je problem. (Žena, 18-25, K- Romi, Aškali, Egipćani, ubana sredina) Nema saglasnosti među učesnicima prilikom procene učestalost nasilja u kosovskom društvu. Dok su neki učesnici saglasni da je nasilje široko prisutno, drugi se sa tim ne slažu. Postoji značajna razlika između mladih muškaraca i mladih žena koje žive u urbanim sredinama. Dok mladi muškarci izražavaju sa više sigurnosti da nasilje nije tako učestalo kao što je nekad bilo, mlade urbane žene tvrde da je nasilje široko rasprostranjeno u našem društvu. Ovo može biti pokazatelj da se mlade urbane žene osećaju više ranjivim i nesigurnim u javnom okruženju, gde su izložene drugim oblicima nasilja, kao što je uznemiravanje i davanje pogrdnih imena. Pored toga, mlade urbane žene pokazuju veću osetljivost prema psihičkom nasilju. Ono što mi najviše smeta je što se psihološkom nasilju ne poklanja dovoljna pažnja. Ljudi uvek misle o nasilju kao fizičkom činu. Ali, s druge strane, neko može da utiče na vaše mentalno blagostanje i vi potpuno propadnete. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Mislim da je na Kosovu nasilje odgovor na gotovo sve kada su u pitanju odnosi između muškaraca i žena. I mislim upravo to, odgovor za gotovo sve - čak i za glupe, nebitne stvari koje muškarci misle da će rešiti putem nasilja. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Rodno zasnovano nasilje je prisutno u sve tri etničke zajednice koje žive ovde. Ipak, u nekim sredinama je više rasprostranjeno. Postoje neke kulturne norme za koje sam čuo da dominiraju u određenoj etničkoj zajednici, po kojima je običaj da budu fizički agresivni, da iskaljuju bes na ženama bez obzira na to koliko dece je žena rodila. Od nas su tražili da intervenišemo u slučaju kada je muškarac pretukao svoju ženu štapom, bez ikakvog razloga. Njegov odgovor je bio da je on kapetan porodice. Dakle, ta zajednica treba više da se uključi, jer njihove žene najviše pate. Žene [te zajednice] su zahvalne, ali mislim da treba da uključimo sve članove porodice, a ne samo žene. (Policijski službenik) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 37

38 Učesnici koji nisu sigurni u rasprostranjenost nasilja ističu da čak i ako je nasilje rasprostranjeno oni ne bi znali, jer se čuva u privatnosti. Ključna varijabla koja deli učesnike u dva tabora - one koji potvrđuju da je nasilje široko rasprostranjeno i one koji se ne slažu - je definicija nasilja. Oni koji izjavljuju da nasilje nije uobičajeno u njihovoj zajednici su oni koji definišu nasilje kao tuču, povredu, ubistvo. Većina učesnika fokus grupa, iz urbanih i ruralnih sredina, blaže oblike fizičkog i psihičkog nasilja, kao što su šamaranje, verbalno zlostavljanje, čupanje kose, itd. ne smatra nasilnim radnjama. Zanimljivo je da mlađi učesnici, i žene i muškarci, ponekad vide pozitivnu konotaciju u šamaranju. Za neke učesnike, šamaranje pokazuje naklonost i da vam je stalo do nekoga. Postoje dve vrste šamaranja: ono koje pokazuje ljubav i ono koje je namenjeno kažnjavanju. (Muškarac, 18-25, K-Albanac, ruralna sredina) Šamaranje nije nasilje. Muškarci to rade zbog ljubavi. (Žena, 18-25, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Većina udatih žena, takođe, ne smatra šamar nasilnim činom. Postoje učesnici koji klasifikuju šamaranje kao znak nasilja samo ako se desi više puta i ako postane grublje. S druge strane, učesnici koji potvrđuju da je šamaranje nasilni čin izgleda da daju odgovor za koji smatraju da je ispravan, ali njihovi stavovi prema nasilju nisu usklađeni sa njihovom verbalnom potvrdom. Moderatori fokus grupa su primetili ovo neslaganje: učesnici u početku osuđuju nasilje, ali kasnije opravdavaju šamaranje ako žrtva nije ispunila svoje obaveze. Žene prihvataju nasilje kao normalnu pojavu. Ta ponašanja se uče u okviru porodice. (Zdravstveni radnik u oblasti mentalnog zdravlja) Ne vidim kako se drugi oblici [osim fizičkog] mogu smatrati nasiljem. Ako dođete kući i iskalite se na žene i decu, jer ste imali loš dan, to jeste nasilje. Ali ako ja psujem svoju ženu ili ona viče na mene jer nisam uradio ono što je trebalo da uradim, ako me gnjave zašto sedim po ceo dan, i tako dalje, e to nije nasilje. Znate stvari zbog kojih možete da grdite jedni druge. Nasilje je ako čovek dođe kući pijan i zlostavlja svoju ženu i decu. (Muškarac, 36-50, K-Srbin, ruralna sredina) Svaka žena na svetu mora da izdrži [nasilje] zbog svojih obaveza prema deci i porodici. Čak i ako se proliva krv iz tvog tela, moramo izdržati. (Žena, 25-36, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Postojale su dve varijable koje su uticale na ženski nivo komfora u izražavanju ličnog mišljenja o nasilju: bračno stanje i sastav fokus grupa. Neudate žene su jasnije izražavale svoju slobodu da odlučuju o važnim pitanjima i pravo da ne tolerišu nasilje. Međutim, taj nivo komfora je iskazan samo ako je rodni sastav grupe bio homogen, to jest u grupama samo sa ženama. Kada su grupe bile heterogene, neudate žene bi prešle na saglasnost, ostavljajući muškarcima u grupi vodeću ulogu u diskusiji. Prisustvo muškaraca je bilo dovoljan da žene zauzmu zadnje sedište. Ova interakcija je primećena u različitim DFG i u različitim regionima. Učešće žena u važnim diskusijama oponaša dinamiku koja je tipična za nivo domaćinstva. Ohrabrujući načini razgovora, tipa saglasni smo da se ne slažemo mogu biti važna oblast intervencije za reformatore. 38 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

39 7.4 Glavne komponente rodno zasnovanog nasilja Raščlanjivanje RZN na više osobina donekle je olakšalo razumevanje ovakvog ponašanja. Iako postoji složena i gusta mreža faktora koji utiču na nečije odluke pri korišćenju nasilja, fokusirali smo se na tri komponente koje su nam pomogle da razumemo kako se oblikuju odluke. Glavni konstrukti koje smo procenili su razlozi, preference ili izbori, i očekivanja. Sledeći dijagram objašnjava međuzavisnu prirodu RZN istražujući odnos između razloga, preferenci i očekivanja. Grafikon 2. Glavne komponente društvenih normi koje se odnose na RZN Razlozi Preference Podsticaji (podudarnost sa muškim društvenim normama) poštovan u društvu moćan, ima sve pod kontrolom pravi muškarac Sankcije uticaj uticaj gubi poštovanje manje je muško gubi status Referentna mreža Ljudi čije mi je mišljenje bitno uslovljene Očekivanja/Verovanja Empirijska Kada žene ne ispune svoje obaveze drugi muškarci koriste nasilje Muškarčeva je odgovornost da nadzire i odobrava ponašanje svoje partnerke Normativ Verujem da drugi ljudi veruju da je primena nasilja prikladna kada žena ne ispunjava svoje obaveze Verujem da drugi ljudi veruju da treba primeniti nasilje kada rasprava ne daje rezultate Ona je uradila nešto, a on ju je ošamario. To on i treba da uradi. (Žena, 50+, K-Albanka, ruralna sredina) Od ključnog je značaja razumeti razloge koji čine nasilje preferiranim izborom pojedinca u određenim okolnostima. Posmatrali smo razloge iz dva ugla: društvenih nagrada i kazni za ispunjavanje ili neispunjavanje društvenog očekivanja za korišćenje nasilne reakcije kada žena ne ispuni svoje obaveze. Koji su podsticaji koji motivišu počinioce da deluju nasilno i koje su barijere koje demotivišu upotrebu nasilja? Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 39

40 7.5 Društveno utemeljenje rodno zasnovanog nasilja Diskusije sa učesnicima fokus grupa ukazuju na rodne norme, ili tačnije očekivanja društva od muškog ponašanja prema ženama, kao na jedan od glavnih podsticaja za upotrebu nasilja. Kada počinilac pokazuje nasilničko ponašanje, on pokazuje da kontroliše stvari, da je moćan i pravi muškarac. On dobija pohvale od muškaraca i žena. S druge strane, ukoliko ne koristi nasilje, to ga čini ranjivim; izgubi poštovanje drugih i manje je muško. [Smatraće ga] kukavicom. Pogledajte šta mu je njegova žena uradila. On nije bio u stanju da kontroliše svoju ženu. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Značenje muškosti se konstruiše, saopštava i podržava u svim okruženjima: kuća, škola, posao i zajednica. Rodne norme koje podstiču potrebu za kontrolom i moći služe kao nagrade koje oblikuju osećanja i delovanja muškarca. Ipak, procesi donošenja odluka koji dovode do nasilnih postupaka ne mogu se objasniti samo dokazujući da rodne norme održavaju RZN. Ono što ljude podstiče da radije koriste nasilje, odnosno da biraju nasilje među alternativama, važno je pitanje koje dovodi do boljeg uvida u složeni proces donošenja odluka. Žene ovde [na Kosovu] su zavisne, one ne mogu da žive same. Pa zato drže jezik za zubima. Žene koje zarađuju dohodak dovoljan za sebe najčešće nas pozivaju mnogo brže od ostalih [koje su finansijski zavisne]. (Kosovski policijski službenik) Pored teškoća sa kojima se porodice suočavaju kada samo muškarci donose prihode, nedostatak pristupa finansijskim sredstvima stavlja žene u veoma ranjiv položaj jer je to važna varijabla koja povećava verovatnoću da žene ostanu u nasilnim vezama. Muž me je tukao. Nisam imala gde da odem. Nisam imala novca pa sam morala da ostanem. (Žena, 36-50, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Počela sam da radim pre nego što sam se udala. Kada su počeli problemi sa mojim mužem jedna stvar koja me je zadržavala u tom braku bio je nedostatak finansijskih sredstava. Čekala sam šest godina, trpela psihološko nasilje, jer nisam imala gde da odem. Mislila sam: Ako odem kući kod roditelja, uništiću im živote. Imam dvoje dece a njihova kuća je mala. Tako sam čekala dok nisam uspela da nabavim mali stan za sebe i za decu i ostavila ga. Da nisam imala platu i ovo radno mesto, ne bih imala drugog izbora nego da ostanem ili ne živim. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Postoji bezbroj samonametnutih ograničenja učešću žena u javnom životu i radnoj snazi. Prvo i najvažnije, žene pokazuju visok nivo skepticizma kada je u pitanju zapošljavanje. One sumnjaju da su njihovo znanje i veštine dovoljni za radno mesto a to pripisuju nedostatku obrazovanja i iskustva. Ovo ograničenje se dodatno uvećava kada saznaju za veliki broj nezaposlenih mladih i obrazovanih ljudi. Nedostatak mogućnosti zajedno sa dugačkom listom odgovornosti u domaćinstvu dodatno obeshrabruje žene da menjaju svoju ulogu u porodici i zajednici. 40 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

41 Nalazi iz ankete o radnoj snazi objavljeni godine pokazuju da šest od deset radno sposobnih ljudi nije ekonomski aktivno.27 Pored toga, jedan deo (12%) radnog stanovništva nije tražio posao jer smatraju da zaposlenje nije bio dostupno.28 Stopa nezaposlenosti je veća kod žena nego kod muškaraca (39%, odnosno 27%). Kod ekonomski aktivnog stanovništva, učešće žena u radnoj snazi je samo 21% u odnosu na 60% kod muškaraca. Najčešći razlozi koji utiču na nedostatak aktivnosti žena u radnoj snazi su lične ili porodične odgovornosti (36%), trenutno pohađaju školu ili obuku (15%) i uverenje da nijedan posao nije dostupan (14%). 29 Još jedan faktor u međuzavisnosti ponašanja žena i njihovih empirijskih i normativnih očekivanja je pravo vlasništva nad imovinom. Slučajevi ženskog vlasništva su retki. Moja rođaka je jedino dete u porodici. Iako nema braće, ona nije uzela imovinu svojih roditelja. Odlučila je da je da svojim muškim rođacima. (Žena, 18-25, K - Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Žene su svesne da imaju pravo da učestvuju u raspodeli imovine svoje porodice, ali ipak i diskusija o tome izaziva neprijatnu sliku o sebi i jaku suprostavljenu reakciju. Njihov govor tela i njihova govorna zaštita svojih odluka odražavaju visoku osetljivost prema normi. Ja nikada ne bih uzela imovinu svoje porodice. Ne! Kako neko može da uradi to svojoj porodici? (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Odbijajući učešće u podeli porodične imovine, smatra se da žene pokazuju poštovanje prema porodici, posebno prema svojoj braći. Kazna je previsoka za odluku da se ova norma prekrši. One će biti napuštene i ostavljene bez ikakve podrške i ljubavi. Osećaj usamljenosti i pomisao da nema gde da ide, da nema porodicu koju će da poseti, prevazilazi svaku novčanu vrednost koju imovina može imati. Za mene više ne bi bilo mesta u mojoj porodici. Ne bih mogla da ih ponovo posetim. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Zanimljivo je da činjenica da su porodice spremne da prekinu svaku komunikaciju sa svojim kćerkama ako one odluče da ostvare svoje pravo na imovinu ne izaziva negativna osećanja. Umesto toga, to se redefiniše i prenosi kao poštovanje porodice. Muškarci učesnici potvrđuju da čak i kada ponude mogućnost podele imovine, žene to ne žele. S obzirom na snažnu negativnu reakciju žena prema takvoj radnji, ne čudi da neki muškarci nude učešće u podeli imovine jer su sigurni da žene neće ostvariti svoja prava. Čak i da u ovom selu dam svojoj kćerki jedan deo zemljišta, ona neće biti u stanju da uradi ništa s tim. Niko ne bi kupio tu imovinu [od nje]. Ona ne bi mogla da izvrši prenos tog zemljišta bilo gde drugde. (Muškarac, 50+, K-Albanac, ruralna sredina) 27 Agencija za statistiku Kosova Rezultati ispitivanja radne snage na Kosovu, 2014, str Ibid. str Ibid. str. 22 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 41

42 Postoji slučaj u našem selu gde je imovina podeljena i devojke su bile uključene. Vlasnik živi u Nemačkoj. Ali nijedna od devojaka nije želela zemlju. One su odbile da učestvuju u podeli imovine. (Muškarac, 50+, K-Albanac, ruralna sredina) Iako je pravo na imovinu i dalje tabu, većina učesnika smatraju da devojke sada imaju slobodu da donose odluke o važnim pitanjima kao što je njihovo obrazovanje. To je manje rasprostranjeno u zajednici Roma, Aškalija i Egipćana. Učesnici fokus grupe iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana priznaju da postoje mnogi slučajevi da roditelj donosi konačnu odluku kada je u pitanju obrazovanje devojčica. Postoje slučajevi gde devojka želi da ide u školu i nastavi školovanje, ali njen otac joj ne dozvoljava. On joj kaže: To je kraj i to je dovoljno za tebe jer ti si žensko. To je tako jednostavno. (Muškarac, 36-50, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) 7.6 Odnos prema rodno zasnovanom nasilju Uobičajeno je za istraživače, reformatore, kreatore politike i druge relevantne zainteresovane strane da pokušaju da razumeju određeno ponašanje gledajući kroz prizmu odnosa prema istom. Ipak, kao što mnoge studije pokazuju 30, stavovi su često u negativnoj korelaciji sa delima ljudi. Dokazi iz našeg terenskog istraživanja potvrđuju da kada su ispitanici pitani o njihovim stavovima prema RZN, većina nije oklevala da izjavi da su protiv RZN i da im se ono ne sviđa. Ne volim nasilje i mislim da ljudi ne bi trebalo da ga koriste. (Muškarac, 18-25, K-Albanac, urbana sredina) Međutim, kako je diskusija napredovala i pitanja se više nisu odnosila na to da li se ljudima dopada ili ne dopada nasilničko ponašanje, postaje vidljiv obrazac: ljudi kažu da ne vole primenu nasilja ali ga ipak u nekim slučajevima opravdavaju, odobravaju i preferiraju. Ja bih opravdala nasilje ako je, na primer, žena kod kuće ceo dan a njen muž je napolju. Kada se vrati kući, on vidi da kućni poslovi nisu urađeni; ne nađe pripremljen ručak ili večeru, a razlog zašto žena nije uradila svoj deo posla je jer je gledala televiziju. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Ne mislim da šamaranje treba isključiti [kao opciju]. Treba ošamariti svoju ženu barem jedanput. To je ono što religija kaže. Ako ona ne sluša, ti joj udari šamar po drugi put. Ako ona nastavi da ne sluša, oteraj je. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Nasilje se koristi kada ne postoje rešenja za izlaz iz problema (Muškarac, 18-25, K-Albanac, urbana sredina) Neke preventivne, blage forme nasilja su opravdane kada neko pređe sve granice. U suprotnom, rodno zasnovano nasilje ili fizičko kažnjavanje dece ne mogu postići ciljeve kojima se nadate. (Verski poglavar) 30 Bicchieri, C. (2014), Norme u divljini, Cambridge: Cambridge University Press. 42 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

43 8. Faktori koji pojačavaju rodno zasnovano nasilje 8.1 Empirijska i normativna očekivanja Podaci iz diskusija u fokus grupama pokazuju da ljudi podrazumevano daju prednost ne -korišćenju nasilja. Umesto toga, postoji skup verovanja koji navodi ljude da izaberu nasilno ponašanje u nekim okolnostima. Uslovna priroda ovih izbora ili preferencija postaje jasnija kada se analiziraju verovanja koja ljudi imaju o tuđim postupcima, što Bikijeri (2012) definiše kao empirijska očekivanja, i uverenja ljudi o tuđim uverenjima šta bi neko trebalo da uradi, ili normativna očekivanja. Otkrivanje verovanja učesnika kroz diskusije utvrdilo je uslovnu prirodu odnosa između uverenja i želja. Odluke i muškaraca i žena su pod uticajem onoga šta drugi ljudi rade i šta drugi ljudi misle da bi trebalo da urade kao pojedinci i članovi zajednice. Pojedinci koji ne poštuju norme su sankcionisani tako što gube poštovanje zajednice. Oni se smatraju slabim i ljudi osećaju sažaljenje za njih. Takve kazne služe kao jaka motivacija da pojedinci ostanu u skladu sa normom. Mi jednostavno živimo svoje živote za druge ljude. Mi ne živimo živote koji pripadaju nama. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) U mom komšiluku se dogodio slučaj da je žena prevarila muža i on joj je samo rekao da može da ode i da se vrati svojoj porodici. Nije je tukao. Svi su govorili o njemu, pričali su da nije muško, kako možeš da dozvoliš da te žena vara a da je ne tučeš? Slično se dogodilo nekoliko meseci kasnije drugom susedu. I taj drugi muškarac, da ne bi uradio isto što je prvi čovek učinio, tukao je svoju ženu dok ona više nije mogla da se pomeri. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) U kontekstu zajednice, ne postoje dokazi o društvenom neodobravanju ili kazni koji bi osudili počinioca. Istovremeno, kroz razumevanje kako međuzavisne prirode RZN i vrste zavisnosti, možemo klasifikovati RZN kao društvenu normu. Prvo smo razmotrili profil počinioca, kako ga vide učesnici. Većina učesnika naslikala je sliku počinioca kao neobrazovanog, nekoga ko je bio izložen nasilju, slabog ekonomskog statusa, alkoholičara, pojedinca pod stresom koji se bori da živi dobar život. Kroz ove opise, učesnici su napravili distancu između počinioca i sebe: To nisam ja; drugi rade to. Ipak, kada su učesnici počeli da opisuju šta drugi ljudi rade kada su imali sukobe sa svojim partnerima, nasilne prakse su postale sve prisutnije i manje udaljene. Počinilac više nije bio čovek alkoholičar koji je siromašan, već su to bili i zaposleni i dobro integrisani pojedinci. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 43

44 Ja sam bila žrtva nasilja u porodici. U našem braku sam ja morala sve da radim da plaćam račune, staram se o svom svekru i svekrvi - i opet sam na kraju viđena kao neko ko nije ništa uradio, jer, po njegovom mišljenju, on je sve radio. On nije bio uopšte dostupan kao muškarac, nije mi uopšte pomagao oko dece niti sa drugim poslovima. A nije imao nikakvih problema sa alkoholom, nije bio ni pušač. Ako mu je neko išao na nerve dok je bio na poslu, on bi to iskalio na drugim ljudima, a to bi obično bila ja; ja i njegov otac, koga još uvek maltretira do današnjeg dana. Kada deca dolaze kod mene tokom vikenda, stalno mi to govore. Deca to sve gladaju i doživljavaju traume. (Žena, 36-50, K-Srpkinja, urbana sredina) 8.2 Šta podstiče sukob između partnera? Učesnici navode ljubomoru kao jedan od glavnih izvora sukoba između partnera; nedostatak komunikacije, neverstva i neuspeh žena da zadovolje niz društvenih očekivanja, odnosno briga o domaćinstvu i deci. Osim toga, ženski interes za učešće u javnom životu može dovesti do sukoba. Narativi iz fokus grupa definišu niz razloga koji dovode do nasilnih ishoda. Loša ekonomska situacija i nedostatak mogućnosti uzrokuju da mladi, obrazovani pojedinci veruju da budućnost nije sjajna i stoga oni postaju pesimistični i više skloni da se upuste u sukobe i nasilne ispade. Kada se govorilo o nasilju bez ikakvih konkretnih detalja o okolnostima, učesnici su verovali da je žrtva to zaslužila i da je zbog toga došlo do nasilja. Možda je uradila nešto loše. Mora da je uradila nešto, ona zna da je napravila grešku. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, ruralna sredina) Svi znamo da je za Albance porodica i dalje svetinja. Dakle, kada ne možete da zaradite da obezbedite za svoju decu, nastaju problemi. Šta da radim?... Sukob počinje. Supruga krivi muža govoreći Ti si muž, treba više da uradiš. On kaže: Ti si moja žena, moraš da mi pomogneš. I tako slučajevi u kojima neko ne može da se brine o porodici završavaju konfliktima. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, urbana sredina) Ljubomora između partnera je ono što stvara sukobe u najviše slučajeva. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Ako postoji neverstvo između partnera, sigurno će doći do nasilnog ishoda (Muškarac, 26-35, K-Albanac, urbana sredina) 8.3 Percepcija rodno zasnovanog nasilja kao privatne stvari Verovanje da drugi znaju šta rade postaje očigledno kada se učesnicima postavi pitanje da li bi se umešali ako su svedok akta nasilja. Većina učesnika je izjavila da se ne bi umešali kako bi rešili nasilan konflikt iz više razloga. Najčešće pominjani razlog je da su porodični problemi privatni i da ih treba kao takve tretirati. Čak je i policijski službenik potvrdio da postoji pritisak koji dolazi od prolaznika kada interveniše u slučajevima nasilja: Zašto se mešate u porodične stvari? kažu oni. Idi uhvati lopova (Lokalni policijski službenik) 44 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

45 Učesnici veruju da oni nemaju pravo da se mešaju. Efekat posmatrača je evidentan u svim uzrastima i oblastima. Jedna grupa učesnika ne bi reagovala jer se sumnja da je ženino ponašanje izazvalo sukob. Teško je znati uzrok sukoba. Možda ga je ona pokrenula. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Iako narativi iz fokus grupa potvrđuju da je bilo znakova uznemirenosti kada su se učesnici suočili sa nasilnim događajima, intenzivne negativne emocije nisu bile dovoljne da ih podstaknu da se umešaju. Verovanje da RZN ne stvara negativne eksternalije i da su njegove posledice privatne pokazuje da ljudi ne razumeju kako lični nasilni sukobi utiču na društvo. Jedan program intervencije koji pomaže ljudima da razumeju vezu između privatnih problema i negativnih javnih posledica može dovesti RZN na listu problema koje bi ljudi želeli da reše. Muški ispitanici pretpostavljaju negativne reakcije izvršioca i da bi i oni lako mogli postati deo sukoba jer bi intervencija mogla pokrenuti sumnju o odnosu između žrtve nasilja i stranca. Kao takva, svaka intervencija može uvećati problem. Drugi razlog dat za uzimanje uloge posmatrača umesto uplitanja je izloženost nasilju i iniciranje sukoba sa počiniocem. Muškarci kažu da ako neko odluči da interveniše, onda bi trebalo da to bude žena, jer element ljubomore ne bi bio prisutan i počinilac bi se možda lose osećao kad bi naudio strancu. Međutim, i žene su takođe rekle da bi imale ulogu posmatrača. Jedan podskup učesnika koji su izrazili spremnost da intervenišu su urbane žene iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Ako bi muškarac intervenisao ishod bi mogao biti drugačiji. Muškarci bi se pobili. Ali kada žena interveniše, to je drugačije. (Žena, 36-50, K- Romi, Aškali i Egipćani, urbana sredina) Iz perspektive počinioca, prihvatljivije je da žena pokuša da ih zaustavi nego da je to bio muškarac. Ako muškarac pokuša da interveniše, to je problem, osim ako je taj muškarac član porodice. (Muškarac, 36-50, K- Romi, Aškali i Egipćani, urbana sredina) Jedan pokazatelj koji signalizira mogućnost za osporavanje empirijskih očekivanja je teškoća sa kojom su se učesnici setili kada su poslednji put bili svedoci akt nasilja. S obzirom na statistike rasprostranjenosti RZN, moglo bi se očekivati da će se učesnici lako setiti situacije nasilnih postupaka. Narativi iz fokus grupa ukazuju na suprotno. Mnogi učesnici su izjavili da nisu imali nikakvog iskustva sa nasilničkim ponašanjem. Iz skupa učesnika koji su bili svedoci nasilnog akta, opisani scenariji su češće uključivali strance nego ljude iz njihove referentne mreže. Doživljaji kojih su se učesnici setili su se češće dogodili u dalekoj prošlosti nego nedavno. Jedan od razloga može biti činjenica da se nasilje zadržava u privatnom okruženju. Ali šta ako postoji doza pluralističkog neznanja, termin koji su skovali socijalni psiholozi Floyd H. Alport i Daniel Katz 31 a koji opisuje situacije u kojima postoje razlike između nečijih privatnih uverenja i nečijeg javnog ponašanja. Da bi izbegli ismevanje od strane porodice i kolega, možda postoji nesklad između nečijih verovanja i ponašanja. 31 Floyd, H. A, i Katz, D. (1931). Stavovi studenata. Syracuse, N. Y.: The Craftsman Press. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 45

46 Postoji slučaj: svekrva čim njen sin dođe kući počinje da se žali na snaju. Sin ode u drugu sobu sa suprugom i pretvara se da je tuče. Na taj način, on čini majku srećnom i čuva dobre odnose sa svojom ženom. (Žena, 36-50, K- Romi, Aškali i Egipćani, urbana sredina) Učesnici veruju da većina žrtava nasilja drži svoju situaciju u privatnosti. Oni ne dele svoje probleme sa drugima jer žele da održe čast svoje porodice, svog oca i svoje braće. Takođe se plaše da bi njihova braća i otac bili ubijeni. (Žena, 36-50, K-Albanaca, Ruralni). Ovo je istakla žrtva nasilja koja je potvrdila da su pretnje njenog supruga o ubistvu njenog brata i oca bile jedan od faktora koji ju je naterao da sačuva svoj problem za sebe duže vreme, dok više nije mogla da izdrži. [Žrtva nasilja] se boji da će počinilac ubiti njenu braću ili oca. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) To je bila njena sudbina i ona treba da se prilagodi tome. Mora da izdrži sve dok živi. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) 8.4 Zakonska informisanost i percepcije institucija Videla sam na TV-u slučaj gde je žena zlostavljana od strane svog muža. Pobegla je od kuće stotinu puta. Tukli su je i muž i njegova sestra. Onda je rodila sina, ali su nastavili da je tuku. Kada je slučaj otišao na sud, tužilac mu je samo napisao upozorenje. Oni su samo hteli da završe predmet i to je to. On je nastavio da je zlostavlja i ništa se nije promenilo. Policija ju je poslala kući i to je to. Ništa se nije promenilo za nju. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Učesnici su pokazali ograničenu informisanost o zakonskom okviru koji se odnosi na nasilje. Oni, kao što su službenici policije, sa pravnim obrazovanjem ili koji rade sa počiniocima ili žrtvama nasilja, naveli su Zakon o zaštiti od nasilja u porodici. Neki učesnici su znali da postoji zakon, ali nisu znali ime zakona. Primetili smo uticaj kako se žrtve nasilja tretiraju od strane institucija. Ovo su spomenuli čak i institucionalni službenici koji su anketirani, koji su potvrdili da postoji predrasuda prema žrtvama, na osnovu pola i porekla. Upotreba nasilja je opravdana kada se žene smatraju nemoralnim ili kada muškarci saosećaju sa muškim počiniocima. Žene žrtve se ne tretiraju na isti način, čak i od službenika u institucijama, ako nešto iz njihove prošlosti može sugerisati da imaju sumnjivu prošlost. Oni ne vide žrtvu i kako da pomognu žrtvi, već se ženina prošlost odmah iznosi kao glavna tema diskusije. Nisam zainteresovan za njenu prošlost, ja je posmatram kao žrtvu. [...]Najgore je žrtvi kad doživljava takvu presudu. Najgore je kad muškarac brani drugog muškarca, samo zbog konteksta situacije. (Lokalni policijski službenik) Učesnici u fokus grupama nisu oklevali da pokažu svoj nedostatak poverenja u institucije. Najmanje poverenja ima sistem sudstva, a zatim kosovska policija. Glavni izvor nezadovoljstva uslugama koje ove institucije pružaju svojim građanima je broj stvarnih slučajeva predstavljenih u medijima u kojima kosovska policija, tužilaštvo i sudovi nisu uspeli da zaštite prava žrtava RZN. Učesnici su se lako setili slučajeva sa tragičnim završetkom. 46 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

47 Njena porodica je podelila priču o tome kako je ona bila podvrgnuta nasilju. Ona više nije živa. Imala je 27 godina i ostavila je 3 dece. Znate, kad se desi ovakav slučaj, ljudi gube poverenje. Postoji još jedan slučaj koji uključuje neke učenike koji su koristili droge. Kada je došla policija, videli smo da se ništa nije promenilo. Nije imalo nikakvog uticaja. Isti ljudi su nastavili da koriste droge. Nismo bili motivisani da dalje delimo naše probleme sa njima. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Govorim iz ličnog iskustva, ali i u ime mnogih drugih žena. Ko je taj koji te štiti? Niko te ne štiti. Živela sam pod merom zaštite godinu dana. I šta je država uradila za mene? Kakvu pomoć mi je ponudila? Morala sam sve sama da uradim. Radila sam dva posla, radila sam 24 sata. (Žena, 25-36, K-Albanka, urbana sredina) Percepcija javnosti i iskustva žrtava su usklađeni kada je u pitanju poverenje u javne institucije. Učesnici koji nisu imali lično iskustvo sa uslugama u pravosuđu i policiji izgradili su negativnu percepciju prvenstveno iz medijske pokrivenosti priča o neuspehu. Lakoća sa kojom neuspeli slučajevi padaju na pamet članovima javnosti uticala je na njihovu percepciju institucija. U smislu psihologije, ovaj fenomen je nazvan heuristička dostupnost 32. To je proces prosuđivanja baziran na lakoći sa kojom se dolazi do informacija o temi. Izbori novinara da prikažu samo priče u kojima se život jedne žrtve pogoršava i postaje beznadežan izuzetno podrivaju veru javnosti u državne institucije. To čini ljude podložnim predrasudama prema institucijama, iako možda postoje uspešne priče obnovljenih života ali pošto su manje dramatične, mediji odlučuju da ne izveštavaju o njima. Zato je bitan korak u bilo kom programu intervencije uključivanje nezavisnih medija kao važnih aktera u suzbijanju RZN zbog svesti o uticaju koji mediji imaju na kognitivne predrasude kod javnosti. Posledice uticaja na poverenje javnosti u institucije su štetne a pojedinci koji su oštećeni su žrtve nasilja: jer nemaju poverenja u institucije, jaz između namera i postupaka se povećava i iako imaju nameru da traže pomoć, oni nikada to ne urade. 8.5 Repetitivna priroda rodno zasnovanog nasilja Drugi važan aspekt RZN je repetitivna priroda takvog ponašanja. Razgovori sa predstavnicima zakona i predstavnicima državnih institucija koje se bave RZN naglašavaju da su većina počinilaca povratnici. Ovo pokazuje da cilj sankcija za počinioce nije postignut, jer ne pružaju uslugu za resocijalizaciju i reintegraciju osuđenog lica u društvo i njegovu ili njenu pripremu za odgovoran život i ponašanje. 33 Ne samo da počinioci nastavljaju sa nasilnim praksama, već i ozbiljnost nasilja raste. Većina ljudi zatvorenih zbog rodno zasnovanog nasilja su povratnici. Oni se obično ne kaju zbog onog što su uradili. (Socijalni radnik) 32 Kahneman, D. (2011). Razmišljanje, brzo i sporo, Penguin Books. 33 Skupština Kosova. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, član 4. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 47

48 Dostojanstvo i muški identitet počinilaca trpe i oni žele osvetu. Žrtva je, opet, supruga ili partner. Društveno odobrenje nasilnog ponašanja se ojačava i u zatvoru. Signali koje izvršioci dobijaju od drugih zatvorenika u zatvoru su dvojni po prirodi: oni služe kao podsticaj jer počinioce hvale za ono što su uradili, ali u isto vreme im uliva osećaj stida jer su završili u zatvoru za krivično delo koje se ne smatra zločinom od strane većine. Ljudi koji su počinili krivična dela rodno zasnovanog nasilja uglavnom ne pričaju o tome šta su uradili, jer rodno zasnovano nasilje se smatra privatnim pitanjem i ne bi trebalo da bude javna stvar. (Socijalni radnik) Pored bogate ponude podrške za ideju da RZN nije krivično delo, rad bihevioralnih naučnika na razumevanju uticaja emocija na odluke može nam dati više uvida u repetitivnu prirodu RZN. Nalazi brojnih eksperimenata u ovoj oblasti ukazuju na to da odluke koje donosimo na osnovu trenutnih emocija mogu takođe uticati na srodne izbore i odluke u drugim oblastima čak i dugo nakon što je originalna odluka doneta 34. Kada parovi prolaze kroz sukobe oni ne samo što razgovaraju o trenutnim problemima, oni takođe razvijaju bihevioralni repertoar. Taj repertoar zatim određuje način na koji će komunicirati jedni sa drugima tokom vremena 35. Ovo sugeriše da su osobe koje počnu da koriste nasilje kada rešavaju sukobe sklone da padnu u bihevioralni obrazac koji naučnici zovu samo-usmeravanjem. Nažalost, menjanje nasilnih praksi može biti izuzetno izazovan poduhvat za povratnike da bi se time bavili sami. Njima je potrebna podrška stručnjaka za izlazak iz režima samo-usmeravanja i da postanu svesni zamke u koji smo mi ljudi skloni da upadnemo. Lekcije iz studija o tome kako emocije imaju dugoročni uticaj na odlučivanje su dragocene i treba da budu deo svakog programa koji se bavi sprečavanjem RZN. Što su ljudi više svesni dugoročnog uticaja onoga što u početku izgleda kao jednokratna odluka, više će svesno sebi dati vremena da razmisle o narednim radnjama. 34 Ariely, D. (2010). Bolja strana iracionalnosti: Neočekivane prednosti prkošenja logici na poslu i kod kuće. Harper Collins Publishers. str Ibid. str Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

49 9. Nalazi iz analize referentne mreže Porodica i roditelji su bili i za muške i za ženske učesnike preovlađujući izvor informacija u pitanjima koja se odnose na porodični život. Kao drugi izvor informacija za porodične probleme učesnici biraju partnera, a kao treći izvor opredelili su se za svog oca (najčešće kod muškaraca učesnika), ili majku (žene učesnici). Zanimljivo je da se podaci iz vežbe vezane za referentnu mrežu razlikuju od diskusija sa učesnicima. Učesnice veruju da su majke glavni izvor uticaja za muškarce, ali razvrstavanje podataka na osnovu pola ne prikazuje majke kao izabrani izvor saveta za muškarce. Žene su izabrale internet kao izvor informacija o zdravlju znatno više nego muškarci (22.2% u odnosu na 5.4%). Slika 2. Podaci o referentnoj mreži prikupljeni tokom DFG 36 Prva 3 izvora Saveti o porodičnim problemima Informacije o obrazovanju Informacije o zajednici Zdravstvene informacije Informacije o roditeljstvu Saveti o životu MUŠKARCI ŽENE Kategorija % Kategorija % Porodica/Roditelji 39.0 Porodica/Roditelji 38.8 Žena 14.3 Muž 14.5 Otac 10.5 Majka 10.3 Zaposleni u školi 21.2 Porodica/Roditelji 19.6 Otac 11.1 Internet 13.1 Škola 10.1 Prijatelji 9.5 Komšije 32.6 Prijatelji 17.1 Vođe zajednice 19.8 Komšije 14.6 TV 11.6 Internet i društveni mediji 14.0 Doktor 63.0 Doktor 33.0 Majka 5.4 Internet 22.2 Internet 5.4 Domovi zdravlja 9.1 Porodica/Roditelji 34.4 Porodica/Roditelji 24.3 Otac 20.4 Majka 12.4 Majka 14.0 Muž 8.9 Porodica 29.2 Porodica/Roditelji 22.4 Prijatelji 22.5 Muž 11.5 Žena 10.0 Prijatelji 10.9 Značajna razlika između ruralnih i urbanih područja je da učesnici koji su iz ruralnih područja pominju vođe zajednice (koji su uglavnom vođe seoskog saveta i direktori škola) češće u svojoj referentnoj mreži u pogledu informacija o zajednici. Skoro jedna trećina (30%) ispitanika iz ruralnih područja konsultuje seoske lidere za informacije u vezi sa zajednicom. Ogromna većina (74%) urbanih učesnika dobija informacije o zajednici od svojih suseda. Uprkos pretpostavci da religija utiče na ponašanje ljudi, religijske institucije su pomenute samo sporadično u velikoj većini fokus grupa. Među svim učesnicima, samo 2% je pomenulo verske vođa kao izvor informacija u vezi sa zajednicom, a marginalan broj (0,4%) u vezi sa informacijama o roditeljstvu i savetima za život. Tokom diskusija u fokus grupama, mnogi učesnici su pomenuli religijske prakse 36 Podaci iz ove slike su relativni i ne mogu se generalizovati na celu populaciju. Međutim, oni predstavljaju indikaciju najverovatnijeg izvora informacija. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 49

50 u diskusiji, ali to se ne odražava u vežbi vezanoj za referentne mreže. Ovaj nalaz ukazuje da, iako religijske prakse mogu biti prisutne u svakodnevnom životu, verske vođe nisu prikazane kao značajni agenti za pružanje informacija i saveta. Verske vođe sa kojima smo razgovarali izveštavaju da im se mnogi ljudi obrate za savet i informacije, međutim ova izjava nije podržana podacima dobijenim iz vežbe vezane za referentne mreže. Narativi iz diskusija otkrivaju da se informacije dobijene od verskih ličnosti pominju kao opširne dok se uklapaju u set verovanja i očekivanja nekog učesnika; ako postoji neslaganje, uobičajeno je da učesnici traže savet od drugih izvora koji će biti više u skladu sa uverenjima učesnika. U fokus grupi sa mladim učesnicima iz ruralnog područja, dok se diskutovalo o religiji i ulozi verskog lidera u njihovoj zajednici, neki učesnici su po prvi put javno osporili ulogu verskog vođe. Zagrejana ali konstruktivna diskusija baca svetlo na potisnute potrebe mladih za prilikama da diskutuju o temama od velikog interesa. Nikakve značajne razlike nisu uočene kada se uporede rezultati u vezi sa referentnim mrežama sa fokus grupama koje su diskusijljale o RZN i fizičkom kažnjavanju dece, niti sa učesnicima iz različitih sredina. 9.1 Mišljenje drugih žena Za žene u ruralnim oblastima važna su mišljenja drugih žena iz zajednice. Žene osećaju da ih više prosuđuju žene nego muškarci. Druge žene kažu pogledaj je, izašla je napolje. Sva se sredila, namestila je kosu, lepo se obukla i izašla! (Žena, 36-50, K - Albanka, ruralna sredina) Bilo bi bolje da umesto da ide napolje, žena proveri da li ima nešto što je potrebno da se uradi u kući, i da obrazuje svoju porodicu nego da izlazi dok joj je muž kod kuće. (Žena, 36-50, K - Albanka, ruralna sredina) Žene izgleda nisu svesne da sve dok čuvaju norme i morališu o ponašanju drugih žena one takođe utiču na postupke muškaraca u njihovim zajednicama i održavanje rodne nejednakosti. Niti muškarci priznaju da njihova uverenja zavise od uverenja drugih žena o tome kako žene treba da se ponašaju. Međutim, diskusije pokazuju da u ruralnim sredinama normativna očekivanja drugih žena utiču na muška uverenja. Šta da kažem? Ljudi su nezaposleni i imaju vremena da troše na to [prosuđivanje]. Žena tog čoveka je izašla [kažu]... Ona je glupa... Pa sada imam 50 godina, ali moj muž bi rekao Ženo, da li shvataš da kada govore ružne stvari o nečijoj ženi, šta će da govore o tebi? Ove stvari nam ne dozvoljavaju da krenemo napred. Pa, ti si iz grada i možda ne znaš, ali mi u selima patimo od tih stvari. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Posmatram svog komšiju, čija žena može slobodno da izlazi, šminka se i slično. Kao da još uvek nije u braku. Ne razumem to. Ne dopuštam svojoj ženi da izlazi gola, bukvalno govoreći, jer bi mi se svi u susedstvu smejali, svi bi rekli Kakvu ženu ima? (Muškarac, 26-35, K-Srbin, urbana sredina) 50 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

51 Ovi narativi naglašavaju da muškarac brine o tome šta druge žene i muškarci misle o tome kako njegova supruga treba da se ponaša, jer bi kazne koje njegova žena može dobiti od svojih bližnjih zbog nepoštovanja norme poljuljale njegov ugled kao muškarca. On će stoga preduzeti sve neophodne korake kako bi se izbegla situacija u kojoj bi se u pitanje dovela njegova muškost. Ovo je slučaj u svim etničkim zajednicama. 9.2 Mišljenje drugih muškaraca Nije iznenađenje da učesnici doživljavaju nasilničko ponašanje kao negativan ishod a sam razgovor o nasilju priziva negativne emocije. Zašto onda pojedinci koji imaju sposobnost racionalnog razmišljanja izaberu nasilje kao sredstvo za rešavanje teškoća (sukoba) iako njihove osnovne vrednosti i njihov racionalni um ne bi ohrabrili nanošenje štete drugima? Deo odgovora leži u uverenjima koja pojedinci imaju o tome šta drugi koji su im bitni rade ili bi radili u sličnim situacijama. To su empirijska očekivanja i ona su glavni pokretač za postupke pojedinca. Muškarci veruju da su nadležni da paze da je ponašanje njihove partnerke u skladu sa njenom ulogom i odgovornostima. Društvo zahteva da muškarci nadziru i odobravaju ponašanje svojih partnerki. Bilo koji prestup izvan ovih granica koje je društvo jasno postavilo je signal da čovek mora da deluje i ispravi neželjeno ponašanje partnera. A muškarca takođe osuđuju ako daje veću slobodu supruzi ili kćerima. Na početku braka [učesnik zgrabi salvetu i crta granice] on mi je pokazao gde su granice. Nisam išla izvan tih granica i nikada nisam imala problema. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Imam ujaka i svima je drago što on nema kćerku jer bi živela kao zatvorenik. Kada moj ujak vidi moje roditelje, koji su veoma dobri, dopuštaju mi da izlazim, on postaje vrlo kritičan prema mom ocu. Zašto puštate ćerku da izlazi? Poludeće. Ili, na primer, kada je moj otac odlučio da ne završimo osnovnu školu u selu, već da se preselimo u Prištinu, on se tome snažno protivio. Rekao bi mom ocu, Šaljete decu tamo. One će se razmaziti i poludeti. (Žena, 18-25, Albanka, urbana sredina) Oni veruju da drugi muškarci takođe postupaju na isti način i tako norma ostaje stabilna, bez ispitivanja. Iako pojedini učesnici priznaju da nasilje ne treba nikada koristiti, za mnoge je izgleda praćenje stada podrazumevano postupanje. Bihevioralni naučnici su objasnili efekte usaglašenosti brojnim eksperimentima koji pokazuju nedostatke u procesu odlučivanja kod ljudi. Pojedinci vole da veruju da su njihove odluke nezavisno donete i dobro promišljene, ali u stvarnosti, za složene i emotivno nabijene odluke koje dovode ljude pod kognitivni pritisak, ljudi imaju tendenciju da delegiraju donošenje odluka grupi 37. Verovanje koje usmerava pojedince je da ukoliko drugi primenjuju ovo ponašanje, onda je to prava stvar. 37 Kahneman, D. (2011). Razmišljanje, brzo i sporo, Penguin Books. p. 59. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 51

52 10. Ključna razmatranja rodno zasnovanog nasilja Diskusije u fokus grupama i produbljeni intervjui pokazali su svu složenost rodno zasnovanog nasilja i zavisnost prakse od individualnih faktora (lični stavovi, uverenja, znanja) i društvenih faktora (norme zajednice, društvena očekivanja, sankcije i nagrade, uticaj referentnih mreža). Postoje jake rodne norme i očekivanja koja utiču na interakciju između muškaraca i žena, njihove uloge i odgovornosti u okviru porodice, i šta zajednice smatraju prihvatljivim za muškarce i žene a šta ne. Iako nije bilo značajnih razlika u mišljenjima koja su izneli učesnici različite pozadine (bilo da su grupisani po starosti, da li dolaze iz urbanih ili ruralnih područja, ili različitih nacionalnosti), učesnici iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana pokazali su jaču podršku aktuelnim rodnim normama i snažno protivljenje njihovoj reviziji. Devojke i žene iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana izgleda da pate od dvostrukog tereta - sa jedne strane postoje rodne norme koje jačaju nejednakost između muškaraca i žena, a sa druge strane ove žene i devojke su deo grupe koja je već isključena i marginalizovana na Kosovu, zbog siromaštva, visoke stope nepismenosti, nezaposlenosti i drugih faktora. Žene koje su uključene u istraživanje pokazale su malo volje i kapaciteta da ospore i razmotre status quo. I muškarci i žene su odobrili rodne norme, i raspodelu uloga i opravdali upotrebu sile od strane muškaraca protiv svojih partnerki i žena pod određenim okolnostima. Sadašnje norme mogu biti jedan od uzroka rodne nejednakosti na Kosovu, ali one takođe godinama obeshrabruju muškarce i žene da tu nejednakost iznesu na javnu diskusiju, da ponovo pregovaraju o odnosima moći i osnaže žene u njihovim porodicama i zajednicama. Članovi porodice i zajednice igraju ključnu ulogu u modeliranju ponašanja muškaraca i žena, zbog čega je posebno važno da se obezbedi dijalog i angažovanje u zajednici kako bi se razgovaralo o trenutnoj situaciji i njenom rešavanju. Treba razmotriti osporavanje trenutnih rodnih normi i promovisanje različitih modela šta znači biti muškarac i šta znači biti žena na Kosovu kao deo planiranih intervencija. Važno je da se prizna međuzavisnost nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja sa rodnim normama i očekivanjima u cilju razvoja i implementacije aktivnosti kojima bi se odgovorilo na oboje. Bez borbe protiv rodnih pitanja i promene postojećih odnosa moći, biće teško postići napredak u oblasti rodno zasnovanog nasilja. 52 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

53 11. Fizičko kažnjavanje dece i društvene norme Bikijeri dijagnostički dijagram koji opisuje kolektivne obrasce ponašanja kao običaje, deskriptivne norme ili društvene norme takođe je korišćen kao okvir za dekonstruisanje i analizu fizičkog kažnjavanja dece, kao što je korišćen za analizu rodno zasnovanog nasilja. Istraživanje je ispitalo stavove ljudi prema fizičkom kažnjavanju dece, njihova uverenja i znanja o efikasnosti i posledicama ove prakse, i utvrdilo ko ima uticaja na praksu roditeljstva koju primenjuju pružaoci nege, a koje su potencijalne posledice ako se roditelji odluče za nenasilni pristup roditeljstvu. Istraživanje je identifikovalo veze između metoda roditeljstva i normi zajednica i društvenih očekivanja, iako su neki roditelji pokazali spremnost da usvoje nove pristupe u komunikaciji sa decom Porodice danas Mišljenja javnosti su ujednačena u značajnoj meri prilikom procene trenutnog stanja u porodicama na Kosovu. Oni se slažu da deca danas pokazuju manje poštovanje za odrasle i manje su motivisana da uče, manje su društvena i - nažalost - manje srećna. Učesnici daju živopisne priče svojih veselih dana iz detinjstva sa nekoliko ručno napravljenih igračaka, a sada deca imaju mnogo igračaka, ali ne uživaju mnogo u njima. Pošto deca znaju više o svojim pravima, ona ne prihvataju ulogu u kojoj ne bi trebalo da ospore odluke i savete odraslih. Učesnici lako ukazuju na negativan uticaj tehnologije na slabiju društvenost dece, koja takođe ometa uživanje u aktivnostima koje nisu vezane za tehnologiju. Pozitivne promene koje jr tehnologija donela društvu izgledaju trivijalno. Deca sada sede ispred kompjutera sve vreme i misle da znaju više [od odraslih] (Žena, 50+, K-Albanka, ruralna sredina) Sa pojavom telefona, interneta i kompjutera, deca su postala razmažena. Mislim da je demokratija kod nas došla suviše brzo. (Muškarac, 36-50, K- Albanac, ruralna sredina) Danas decu više obrazuje internet nego njihove porodice. To nije bio slučaj u naše vreme. (Muškarac, 36-50, K-Srbim, urbana sredina) Zanimljivo je da se ni uticaj tehnologije na roditelje ne doživljava kao pozitivan za mlađe generacije. U diskusiji fokus grupe uzrasta godina, kada je deci postavljeno pitanje u vezi sa drugim temama o kojima bi želeli da razgovaraju u formatu fokus grupa, uloga tehnologije u životima dece i njihovih porodica bila je najomiljenija tema. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 53

54 Pa, na primer, kada roditelji dođu kući s posla, oni ili upale televizor ili uzmu svoje mobilne telefone ili sede ispred računara. Oni su suviše lenji da se bave aktivnostima koje se odnose na kuću. Mislim da su u prošlosti kućni poslovi bila prva stvar koju su radili, ali ne sada. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Mi bismo voleli da imamo ovu vrstu diskusije o tehnologiji i njenoj ulozi n našim životima i u porodicama uopšte. (Muškarac, 12-14, K-Albanac, urbana sredina) Tokom 1990-ih, porodični sociolozi postali su svesni da su u okviru porodice odnosi između roditelja i dece pretrpeli značajnije promene u odnosu na partnerske odnose, što je donelo nestabilnost u porodici (Milić, 1994). Patrijarhalni, autoritativni pristup roditeljstvu je zamenjen paternalističkom pristupom, a popustljivost u vaspitanju dece postaje sve više i više vidljiva. Odnosi u porodici su se promenili. Pre je tempo života bio nešto drugačiji: roditelji su mogli da posvete više vremena deci, da ih obrazuju. Postoje izuzeci, ali je evidentno da su roditelji manje angažovani u radu sa svojom decom nego tokom protekle decenije. To je nedostatak vremena i euforija jurenja za novcem i brz život; roditelji ostavljaju svoju decu da gledaju crtane filmove dva do tri sata i nemaju kontrolu nad onim što deca vide na TV-u. Tako mnoga deca formiraju referentni okvir kako da se ponašaju. To je jedan od problema. Iz tih razloga brz život i trčanje za novcem - roditelji ne obraćaju previše pažnje na svoju decu, u smislu da ih edukuju i neguju vrednosti (Pružalac usluga) 11.2 Rodne uloge i uticaj na stil roditeljstva Narativi iz fokus grupa otkrivaju značajan pritisak na majke da obrazuju svoju decu, posebno svoje ćerke, u skladu sa normama. Ako kćerka ne zna kako da obalja kućne poslove i brine o braći i sestarama, neće samo nju kritikovati a glavna osoba odgovorna za to se smatra da je majka. Smatraće se da nije uspela da nauči svoju ćerku veštinama koje su joj potrebne da ispuni svoje obaveze. Ja podučavam svoju ćerku različito od sina. Moja jadna ćerka radi mnogo. Ona ide u školu, a kada se vrati ona obavlja sav posao koji ja nisam mogla da završim u toku dana. Pored toga, ona kuva večeru ako nisam kod kuće. A ona ima samo 15 godina. U našem društvu je normalno podučavati svoju ćerku na drugačiji način od svog sina. Ona će ići u drugi dom kada se uda. U njenom novom domu nikoga neće biti briga o njenom obrazovanju; njima će biti bitno da li ona može da uradi posao koji bi trebalo da zna kako se radi. Ako ona to ne zna oni će kriviti majku. (Žena, 36-50, K- Romi, Aškali i Egipćani, urbana sredina) Imam bliske prijatelje koji imaju i dečake i devojčice. Verujem da svi favorizuju mušku decu, a ja ne smatram da je to u redu. To ima veze sa balkanskim mentalitetom. Mislim da bi trebalo da ukinemo automatsko pravo da samo muški potomak treba da nasledi imovinu od roditelja. Zaboravljamo da ženski potomci imaju pravo na nasledstvo i treba prema njima postupati ravnopravno sa muškim potomcima. (Žena, 36 50, K-Srpkinja, urbana sredina) 54 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

55 Mišljenja roditelja su u skladu sa mišljenjem pružalaca usluga, koji potvrđuju da veštine roditeljstva variraju u zavisnosti od pola deteta. Dečaci su naučeni da budu čvrsti a ne nežni, dok se devojčice uče suprotno: da budu nežne i uvek spremne da služe drugima. Muškost i agresivnost se pojačava kod dečaka od najranijeg uzrasta od strane roditelja. Devojke uče da budu nežne i ljubazne, i taj način ponašanja je veoma prisutan u našoj zajednici. (Pružalac usluga) Da, neki kažnjavaju svoje kćerke na drugačiji način; momci mogu da dignu kuću u vazduh i ne trpe nikakve posledice. (Žena, 18-25, K-Srpkinja, urbana sredina) Kasnije, isto dete oseća da ne mora da radi, ne mora da pere sudove, da počisti za sobom, jer je neko drugi - njegova sestra - mora to da uradi. Ovo se viđa dok deca rastu, sve dok postoji još neka devojčica u porodici koja mora da radi nešto za dečaka. (Lokalni policijski službenik) Diskusije u fokus grupama sa decom potvrđuju nalaz da se muška deca disciplinuju drugačije od ženske dece. Na pitanje šta je tačno značenje drugačijeg roditeljstva, deca su istakla više tolerancije kod roditelja za prekršaje dečaka, velika očekivanja od ponašanja devojčica i veću strogoću prema devojčicama. Deca su potvrdila da dečake uče da budu agresivni. U našem društvu, niste muško ako ne podignete ruku i istučete nekoga. (Žena, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Zanimljivo je da iako su devojke koje su učestvovale u diskusijama u fokus grupama svesne rodno zasnovanih razlika i jasno izrazile da bi trebalo da postoji rodna ravnopravnost, njihovo ponašanje je pokazalo da one poštuju društvene norme i da nejednakosti u svakodnevnom životu ne doživljavaju kao nejednakosti. Kada jedemo i svi smo za trpezarijskim stolom, moj brat traži čašu vode i naravno da mu ja donosim vodu. Moji roditelji očekuju da ga služim. I ne osećam se loše zbog toga. Ne mislim da postoji nešto loše u tome. (Žena, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Ne samo žene, već i muškarci pokazuju visoku osetljivost na to kako treba podići decu. Iako muškarci uglavnom delegiraju zadatak podizanja i vaspitavanja dece svojim suprugama, oni takođe osećaju pritisak od društva kako nečije dete treba da se ponaša. Vodeći motiv za dobro vaspitanu decu je da vas posmatraju kao sposobnog i uglednog roditelja. Uloga oca je da uvek brine o porodici i obezbedi hranu za svoju ženu i decu. Dok supruga - majka treba da čisti i vaspitava decu, tako da kada krenu u školu ona nisu razmažena. Ona ne treba da skreću pažnju direktora škole ili druge dece na sebe. Deca treba da budu dobro vaspitana i dobro pripremljena, sa odgovarajućom i čistom odećom i da se u školi ne zna za njih zbog lošeg ponašanja. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Kada je moja ćerka bila bolesna, moj muž ju je odveo kod lekara. On ju je vodio kod lekara dva ili tri puta. Čuo sam moje komšije kako govore: O moj Bože, njen muž je odveo dete kod lekara. Kako će da skine dete? Da li on zna kako da je/ga obuče? Bila sam iznenađena kada sam čula ove stvari, ali ovde je to mentalitet. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 55

56 Dokazi iz razgovora oslikavaju sliku da dečaci imaju bezbrižan život sa malo ili nimalo odgovornosti dok devojčice prate svoje majke u čišćenju, kuvanju, kao i drugim kućnim poslovima. Stoga je lako proveriti da li su devojčice ispunile svoje obaveze ili ne; dečaci, s druge strane, bez definisanih odgovornosti, manje su podložni da se o njima sudi prema normi. Generalno, Albanci vole i brinu više za svoje sinove nego za svoje kćerke (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Možete kazniti devojčice, ali ne i dečake. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Percepcija da postoji favorizovanje između muškog i ženskog potomstva je evidentna među pružaocima usluga brige o deci i dečije zaštite koji snažno podržavaju ideju da se muško potomstvo tretira drugačije od najranijeg uzrasta. Pa, mislim da roditelji u ovoj oblasti vaspitavaju dečake na poseban način, a to je primetno od trenutka kada je dete rođeno. Ovde porodica puca iz pištolja kada se rodi dečak, i od malih nogu dečaci imaju prioritet nad devojčicama. Roditelji i porodica prave greške od trenutka kada se dete rodi. (Lokalni policijski službenik) 11.3 Uloga baka i deka Učesnici vide ulogu bake i deke kao pozitivnu i značajnu u dečijem vaspitanju. Roditelji se osećaju ugodno pri delegiranju nadležnosti za disciplinovanje bakama i dekama, čak i ako disciplinovanje uključuje fizičko kažnjavanje. Učesnici su u više navrata iskazali da baka i deka štite svoje unuke postavljanjem dečije sreće - ili njihove percepcije o tome šta je to - iznad svega. Baka i deka imaju tendenciju da kritikuju roditelje kada deca nešto rade ili obavljaju aktivnosti u vezi sa školom. Ponekad pojačavaju i održavaju stereotipe vezane za rodne odnose pri vaspitanju dece. Bake i deke vole da vide svoje unuke srećne. Oni vole da vide da deca odmaraju i ne rade. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) [Svekar i svekrva] ti kažu, zašto teraš decu da rade? Oni treba da se igraju a ne da rade... posebno za dečake. Dečaci nikad ne treba da uzmu lonac u svoje ruke. Oni vas pitaju, kakva si ti majka kada dopuštaš da ti sin drži lonac u rukama? (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Majke različitih starosnih grupa, u urbanim i ruralnim sredinama, potvrđuju da rodbina supruga posmatra i prosuđuje prakse roditeljstva majki i to stvara ambijent koji ponekad otežava iskrenu komunikaciju između žene i njene dece. Kada je prisutna suprugova rodbina ne možete raspravljati sa svojom decom. Čekam povoljniju priliku kada oni nisu tu jer ne želim da ih ljutim. Tada dajem savete svojoj deci. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Problemi nastaju kada želite da izbijete svoje dete, a oni vam ne dopuštaju. (Žena, 25-35, K-Albanka, urbana sredina) 56 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

57 Ne osećam se prijatno kada dajem savete svojoj deci ispred svekra i svekrve. Oprezna sam kada su u blizini. Ne znam da li je to ispravno ili ne. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Mešanje baka i deka u prakse roditeljstva povremeno postaje oblast koju svekar i svekrva i njihova snaja nastoje da kontrolišu i signaliraju ko je taj ko donosi odluke. Postoje slučajevi kada majke tuku decu zato što žive sa svojim svekrom i svekrvom. Jedna žena je tukla svoje dete samo da izazove bes i da se njena svekrva naljuti. Pošto svekrva kaže ne udaraj svoje dete, ona to radi još jače samo da je uznemiri. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Deca posmatraju ulogu bake i deke kao pozitivnu i oni se rado sećaju koliko su emotivno bogati njihovi životi zbog prisustva deka i baka u njihovim životima. Deca kažu da se osećaju ugodno da razgovaraju sa svojim bakom i dekom o stvarima o kojima ne mogu da razgovaraju sa svojim roditeljima. Oni se osećaju manje ocenjivanim i imaju na nekoga da se oslone. Imala sam sreću da živim sa svojim dekom i bakom. Moja baka mi je bila kao prijatelj. Uvek mi je davala savete i bila tu za mene. Na žalost, ona je preminula pre mesec dana i mnogo mi nedostaje. (Žena, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) 11.4 Stavovi prema fizičkom kažnjavanju dece Istraživanje je utvrdilo da roditelji obično ne vole da šamaraju ili udaraju svoju decu. Ipak, oni odlučuju da to urade jer je to uobičajena sklonost kada se radi o neposlušnoj deci ili neprikladnom ponašanju. Fizičko kažnjavanje dece se ne doživljava kao zlostavljanje dece. To je prilično uobičajena, brza reakcija koja zahteva malo ili nimalo truda. Narativi iz fokus grupa pokazuju da fizičko kažnjavanje retko dolazi kao rezultat napornih i promišljenih misaonih procesa. Umesto toga, postoji niz ubeđenja koja utiču na odluke roditelja da koriste fizičko kažnjavanje kao automatsku reakciju u situacijama kada deca odstupaju od očekivanih ponašanja. Šta je očekivano ponašanje? Pozivajući se na Bikijeri model za dijagnosticiranje kolektivnih ponašanja, mi ćemo izneti verovanja koja čine fizičko kažnjavanje rutinskom odlukom za većinu roditelja. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 57

58 12. Faktori koji održavaju praksu fizičkog kažnjavanja 12.1 Definicija fizičkog kažnjavanja Nasilje [prema deci] nije prihvatljivo. Međutim, ne zovem nasiljem kada roditelj koristi štap koji ne izaziva štetu. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, ruralna sredina) U svim ekonomskim i društvenim grupama, odrasli učesnici ne klasifikuju fizičko kažnjavanje kao nasilan čin. Ovo je u skladu sa opštom percepcijom javnosti prema šamaranju i udaranju. Izraz nasilje se koristi da opiše postupke koji imaju ozbiljne posledice po zdravlje i dobrobit. Jedan od razloga koji mogu objasniti visoku toleranciju javnosti prema nasilnim postupcima je istorija naroda Kosova. Pošto smo iskusili decenije neizvesnosti i ekonomskih teškoća i pošto smo bili izloženi na dnevnoj osnovi traumatskim događajima, uvideli smo da uglavnom prakse imaju štetne efekte koji su klasifikovani kao nasilničko ponašanje. Šamaranje i udaranje se ne smatraju nasilnim postupcima i na taj način čini se da fizičko kažnjavanje nema negativnih konotacija kao praksa i nema osećaja krivice kod roditelja. U odgovorima učesnika nema osude, već su svi dali objašnjenja. Bilo je nekoliko izuzetaka od pravila, bez određenog profila ispitanika koji su čvrsto protiv upotrebe fizičke kazne. Ne mislim da je šamaranje nasilje. Mislim da je pre nasilje ako ih ne udariš i pusti ih da rade šta hoće. Smatram da je to više nasilno. Jer kada udariš decu to ih promeni. Ako me moj otac udari danas, znam da nisam u pravu, i ja to tolerišem. Ne mogu ništa da mu kažem - ne mogu da se ne složim sa njim. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) Tokom diskusije u fokus grupama, deca - za razliku od odraslih učesnika - nisu izražavala bilo kakve dvosmislenosti kada su klasifikovala fizičko kažnjavanje kao nasilje. Međutim, u nekim slučajevima, ona su opravdala primenu nasilja kada druge metode ne daju pozitivne rezultate. Za razliku od odraslih, deca su više sklona da spomenu psihološko nasilje kada se govori o nasilju uopšte. Preciznije, deca često pominju davanje pogrdnih imena, verbalnu agresiju u cilju ponižavanja deteta ili pokazivanje superiornost u odnosima moći između odraslih i dece kao sinonime za psihološko nasilje. Deca mogu da se sete situacija kada su kažnjena i oni nikada više neče ponoviti istu grešku. Nije toliko stvar u saznanju da ono što su uradili nije u redu, već je pre izbegavanje poniženja pred drugima bio podsticaj da se ne ponovi isto ponašanje. 58 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

59 Zbog grdnje i kritike pred drugima sam se osećao veoma loše. Ja ne ponavljam isto ponašanje jer ne želim da me ponižavaju pred mojim drugovima iz škole i prijateljima. (Muško, 12-14, K-Albanac, urbana sredina) Kada se dete loše ponaša, ili se ne ponaša kako roditelj očekuje da će se ponašati, roditelji nemaju drugi način da ga kontrolišu osim da upotrebe fizičku kaznu. (Devojčica, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Na pitanje da se prisete kada su poslednji put bili svedoci akta nasilja, deca su se vrlo lako setila fizičkog nasilja među svojim vršnjacima. Dok su svi nedavno bili svedoci nasilnog ponašanja vršnjaka, neka deca prisutna u fokus grupi su takođe učestvovala u nasilnom činu. Oni su ga videli kao normalnu pojavu u školskom životu. Ne ponašaju se samo dečaci nasilno, i devojčice pokušavaju da reše svoje sukobe primenom nasilja. Mislim da je važno da fizički odgovoriš kada neko pokuša da te maltretira, jer ako to ne uradiš oni će samo nastaviti da te još više maltretiraju. Na ovaj način, oni znaju da ne mogu da se ponašaju loše prema tebi jer ćeš se potući. (Devojčica, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Zamolili smo decu da zamisle zajednicu u kojoj apsolutno nema nasilja. Nažalost, oni nisu mogli da zamisle takvu zajednicu. Mesto bez nasilja bi bilo totalni haos. Svi bi radili lude stvari i nikoga ne bi bilo briga. (Muško, 12-14, K-Albanac, urbana sredina) Ne mogu da zamislim našu zajednicu bez nasilja. (Žensko, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) 12.2 Fizičko kažnjavanje kao podrazumevani način intervencije Verujem da roditelj nikada ne udari dete a da dete to ne zaslužuje. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Većina učesnika se slaže da je fizičko kažnjavanje delotvoran alat za disciplinovanje kada se primenjuje umereno i ispravno. Postoji razlika u značenju ispravna primena fizičkog kažnjavanja među učesnicima. Percepcija pravilne upotrebe fizičke kazne zavisi od nekoliko aspekata: alat koji se koristi, starost deteta i situacija. Dok se većina učesnika slaže da je najprikladniji način fizičkog kažnjavanja dece upotreba pruta, drugi su skloniji šamaranju radije nego da koriste bilo kakve predmete. Učesnici koji se protive šamaranju dali su ubedljive priče o šteti koja se može naneti šamaranjem dece. Kažu da udaranje dece rukom može da ošteti njihove vene. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Kada se naljutiš, istučeš decu. Najveći problem imam sa mužem kada on to radi rukama. Ja mu kažem nikada ne tuci decu rukama. Uvek imamo prut iznad vrata. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 59

60 Bijem svoju decu; Udaram ih po rukama i nogama... Takođe sam koristila koprivu. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Narativa roditelja koji su skloni da koriste prut za fizičko kažnjavanje svoje dece ima u izobilju. Zanimljivo je da postoji zajedničko razumevanje među roditeljima da ne postoje negativne posledice kada se koristi prut. Najbolje je da koristite prut [kada fizički kažnjavate decu], jer daje osećaj peckanja, a nema dugoročne posledice. Kada bijete rukom ne možete da kontrolišete koliko jako udarate. Postoji opasnost da ih možete udariti iza uha i slomiti vrat detetu. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Uvek koristim prut. I procenim koliko treba da udarim. Neki ljudi koriste cipele. Mislim da je korišćenje cipele stvarno loše, jer možete da promašite cilj. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) [Udaranje dece] prutom? Naravno da tučem svoju decu prutom. Ne postoji majka koja nije udarila dete bar jednom. ( Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Ako tučeš decu prutom nema nikakvih posledica. Ali ako ih tučeš rukama, može biti posledica. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) Postoji velika usaglašenost roditelja i predstavnika zajednice koji utiču na norme o korišćenju fizičkog kažnjavanja dece za disciplinovanje. Verske vođe generalno prihvataju, a u nekim slučajevima i daju prednost fizičkom kažnjavanju dece. Osim toga, roditelji iz svih etničkih grupa se često pozivaju na izreku sa verskom konotacijom, tvrdeći da je batina iz raja izašla. Fizičko kažnjavanje dece postoji kao mera disciplinovanja. Osim toga, u svetoj knjizi se navodi onaj ko štedi prut mrzi svog sina. Jednostavno rečeno, u nekim slučajevima, kada se dete u kontinuitetu loše ponaša, što čak može da mu ugrozi život, roditelj mora da prihvati ekstremne mere. (Svešteno lice) Fizičko kažnjavanje u našem društvu ima tradicionalne korene. Mi uvek volimo da kažemo batina je iz raja izašla, a roditelji najčešće pribegavaju batinama jer je to najlakši oblik kazne. Deca ne razumeju ništa osim da je njihov roditelj fizički jači od njih. Možete kazniti dete, ali je verovatnoća da nećete ništa postići. To je nedostatak roditelja koji bi radije da piju kafu a kada dete pita nešto, oni gube strpljenje i tuku dete. Kad god imam prijatelje u gostima, kada me deca zovu uvek odgovorim. Moji prijatelji komentarišu da bi izbili dete [zbog prekidanja] takvi su obično roditelji; oni ne žele da provode vreme sa njima. (Žena, 36-50, K-Srpkinja, urbana sredina) 60 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

61 12.3 Roditeljska percepcija u vezi sa odgovarajućim uzrastom dece za fizičko kažnjavanje Učesnici fokus grupe nisu saglasni u tome koji je odgovarajući uzrast za primenu fizičkog kažnjavanja kao sredstva za disciplinovanje dece. U ekstremnim slučajevima neki idu do tako ranog uzrasta kao što je prva godina života, kada se dete uči dobrom ponašanju, posebno kada se dete kažnjava jer ne poštuje pravila koja su postavili roditelji, dok na drugom kraju roditelji očekuju da primenjuju fizičku kaznu sve dok izdržavaju dete. Čak i kada deca osnuju svoju porodicu kao odrasle osobe, roditelji deteta se ohrabruju da koriste fizičko kažnjavanje da izraze nezadovoljstvo u vezi lošeg ponašanja deteta. [Deca mogu da se fizički kažnjavaju] dok se ne venčaju. Sve dok jedu u mojoj kući, dok su pod mojim krovom, mogu da ih bijem. Imate to pravo da ih vaspitavate. (Muškarac, 50+, K-Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Deca mogu da se tuku do približno 13. godine. Ako oni ne razumeju kada dostignu do tog doba, možete samo da otvorite vrata i zamolite ih da rade šta hoće. Kada napune 15 godina života, onda ni ne razmišljajte o batinama. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Što se tiče uzrasta, fizičko kažnjavanje može da se primenjuje od oko 7 do 10 godina starosti. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Zajednička tema svim učesnicima koji podržavaju upotrebu fizičke kazne je rezultat koji se očekuje od upotrebe nasilja. U suštini, učesnici očekuju da će se osećaj straha osigurati upotrebom fizičke kazne. Ako namećete autoritet do uzrasta od 5 ili 6. godina, onda će se plašiti. Svi znamo šta je [posledica korišćenja] prut. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, ruralna sredina) Vidim da smo svi za upotrebu pruta za vaspitavanje dece. Deca treba da znaju za strah. Vi ne možete objasniti malom detetu šta ono može a šta ne može da uradi. Imam nećaka koji ima godinu dana i ne možete mu ništa objasniti. Od dve godine, bi trebalo da malo udarate po ruci, tako da dete počne da razumeva. (Žena, 25-36, K-Srpkinja, urbana sredina) 12.4 Situacija javna nasuprot privatne Učesnici se generalno slažu da je primena fizičke kazne gotovo isključivo rezervisana za privatne situacije. Deca se slično slažu da se fizičko kažnjavanje najčešće dešava u privatnoj situaciji. Roditelji se obično uzdržavaju od upotrebe bilo kojeg oblika fizičkog kažnjavanja koje može da učini da izgledaju kao da nemaju kontrolu nad situacijom. Učesnici su objasnili da je disciplinovanje dece privatna stvar, i da ne postoji strogo ograničenje u tome koja su sredstva dozvoljena kako bi se postigao cilj. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 61

62 Trudim se [da upotrebim fizičku kaznu] samo kod kuće, a ne u javnosti. Možda se desilo da sam grdio dete kada se loše ponašao, možda sam ga čak i povukako za kosu ili uho kada smo bili na pijaci. Obično se trudim da kaznim dete samo kada smo sami. To može imati negativan uticaj na dete, kada se dete oseća loše ako su drugi prisutni kada je kažnjeno. (Muškarac, 26-35, K-Albanac, ruralna sredina) U mnogim slučajevima, uočeno je da roditelji vrlo vode računa o svom imidžu u javnosti. Oni žele podudarnost između svog javnog nastupa i postupaka koje preduzimaju kada žele da disciplinuju svoju decu. Učesnici koji su izjavili da imaju potrebu da ih posmatraju kao brižne i nežne roditelje obično vode računa o situaciji u kojoj pokazuju nasilno ponašanje za disciplinovanje dece. Svaka situacija kada su drugi ljudi prisutni smatra se ograničavajućim okruženjem za primenu fizičkog kažnjavanja. U takvim okolnostima roditelji se obično uzdržavaju od fizičkog kažnjavanja, i pribegavaju verbalnoj komunikaciji koja izaziva osećaj straha kod dece, i ona pokazuju ponašanje koje je prihvatljivo za roditelja. Ja ne tučem svoje dete pred drugima, jer ne želim da ostavim utisak surove osobe. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Tokom diskusija je postalo jasno da javna sankcija (u obliku društvene kazne) ima veći uticaj nego bilo koje lično zadovoljstvo ili društvena dobit (nagrada), koji se mogu dobiti prilikom javnog reagovanja protiv manifestacije nasilja. Učesnici obično pokazuju da su više skloni da održe jedinstvo u svom društvenom kontekstu, umesto da idu protiv prakse koja se generalno smatra privatnom stvari - kao što je disciplinovanje dece. Kada ih tučete nasamo, onda samo vaš sused može da vas prijavi. Nije to tako velika stvar. Ali generalno ljudi izbegavaju da se mešaju u 99 posto slučajeva; oni bi radije držali jezik za zubima nego da se posvađaju sa komšijom i prijave ga. (Muškarac, 18-25, K-Srbin, urbana sredina) Poslednji put kada sam bio svedok fizičkog kažnjavanja deteta od strane roditelja nisam intervenisao, i nisam komentarisao. Da sam intervenisao, moje ponašanje bi ohrabrilo dete jer bi osetilo da ima moju podršku. Ali dete je bilo veoma neposlušno; bacao je igraćke na sve strane. Prvo je roditelj pokušao da ga smiri podizanjem svog glasa, a kada to nije bilo uspešno, udario je dete. Na trenutak dete je bilo tiho, ali opet je nastavio sa svojim nedoličnim ponašanjem. Ali shvatio sam da ne treba da se mešam, jer bi ohrabrio dete. Svaka osoba ima pravo da vaspita svoje dete, osim kada fizičko kažnjavanje prelazi sve granice. (Muškarac, 18-25, K-Srbin, urbana sredina) Situacije koje podstiču fizičko kažnjavanje se uglavnom odnose na decu koja ne poštuju odrasle, koja se loše ponašaju, govore ružne reči, dobijaju loše ocene, ne uče, i tako dalje. U situacijama u kojima postoji emotivni pritisak, upotreba fizičkog kažnjavanja od strane roditelja nije rezultat ponašanja deteta, već pre izlaz za intenzivnu ličnu napetost odraslih. Kada sam imala problema sa mužem, imala sam običaj da šamaram svoju decu. Bila sam previše ljuta i nisam mogla da se kontrolišem. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) 62 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

63 [Fizičko kažnjavanje] postoji, mi se sa njim suočavamo; ne bi bilo previše reći da ga susrećemo skoro svakodnevno, posebno među romskom populacijom, gde roditelji tuku decu jer im nisu kupila cigarete ili jer nisu otišla da prose novac; oni kažnjavaju dete što ne uradi svoj domaći zadatak, ili iz bilo kog razloga. Oni ih kažnjavaju, ali ne kroz razgovor sa njima već batinama. (Predstavnik NVO) Neki pružaoci nege poveravaju fizičko kažnjavanje nastavnicima ili susedima. Za moje troje dece sam išla u školu i rekla njihovim učiteljima: molim vas da ako treba da tučete moje dete to i uradite. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) To se desilo nekoliko puta. [Nastavnik] ima jedan cilj, da moje dete bolje razume, tako da ga tuče baš kao i ja. Mene su tukli dok se ne rasplačem. Ali ja sam bio drugačiji. Sada, ako kažeš samo jednu oštru reč deci, ona napuste čas. Otišao sam kod nastavnice i rekao joj da to ne toleriše. To je ono što su meni nastavnici radili i ja sam bio odličan učenik. (Muškarac, 36-50, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) Ja bi dozvolila učitelju da tuče moje dete. Naravno da [učitelj] ne radi to zato što to voli, već zato što želi da disciplinuje moje dete. Ja bih joj dozvolila da to uradi. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Komšija je istukao moje dete. Rekla sam mu uradio si dobru stvar. Pitao me je: Zašto ne pitaš šta je [dete] uradilo? Rekla sam mu: Da nije ništa uradila, ti je ne bi tukao. Imaš moju dozvolu. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Nastavnik je kao roditelj. Ona ili on pokušavaju da nauče dete, da mu daju savet, da ga disciplinuju. Trebalo bi da im damo dozvolu da tuku našu decu, jer na kraju krajeva će deca imati koristi. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) 12.5 Zakon najmanjeg napora Postoje mnogi bihevioralni naučnici koji tvrde da je lenjost usađena duboko u ljudskoj prirodi 38. Kao takvi, ljudi imaju tendenciju da izaberu najmanje zahtevan niz radnji da ostvare svoje ciljeve. Nastojanje da se promeni podrazumevani niz radnju kada se bave decom doživljava se kao dodatni mentalni trošak čija korist se ne može odmah videti. Mlađi učesnici koji nisu u braku su imali više tendencije da objasne fizičko kažnjavanje kao prioritetni izbor lenjih roditelja. Oni su utvrdili da je šamaranje ili udaranje deteta prutom najlakši način za disciplinovanje dece. Prepoznali su da je primena drugih alternativa zahtevnija, a ishod ne pruža kratkoročnu nagradu. Ako učiš dete na kaznu od samog početka, dete će biti taj koji će kažnjavati druge. Ali današnji roditelji su lenji za brigu o svojoj deci, i oni primenjuju laka rešenja - udaranje deteta kad je neposlušno. (Žena, 18-25, K-Albanka, ruralna sredina) 38 Kahneman, D. (2011). Razmišljanje, brzo i sporo, Penguin Books. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 63

64 Fizičko kažnjavanje je široko rasprostranjeno. Razumem da ovaj fenomen dolazi od nedostatka volje da se pronađe neka alternativa; roditelji nemaju vremena da provedu sa svojom decom; roditelji nemaju potrebne veštine da vaspitavaju svoju decu; postoje moralne pouke koje su izrečene za mnoge generacije. (Pružalac usluga, stručni saradnik za predškolske ustanove) Ovaj nalaz je veoma dragocen, jer ukazuje na činjenicu da su neki mladi ljudi svesni da fizičko kažnjavanje nije najbolji način za kontrolisanje ponašanja deteta, ali se doživljava kao najlakša i najčešća roditeljska praksa. Izazov za reformatore koji ciljaju na novopečene roditelje je da pomognu mladima da ne pribegnu podrazumevanom fizičkom kažnjavanju kao prioritetnom izboru, već umesto toga da se fokusiraju na dugoročne koristi koje deci i porodicama pruža okruženje bez nasilja. Diskusije u fokus grupama pružile su dokaze da su mladi roditelji sada više fokusirani na decu i da se trude da im obezbede bolje mogućnosti. Ipak, u svesti javnosti, bolje prilike su povezane sa pružanjem boljih finansijskih uslova, bolje odeće, više igračaka, i ispunjavanjem snova deteta, a ne toliko na odnose koji se gaje ili podršku i usmeravanje koji su deci potrebni da dostignu svoj puni potencijal. Zato se, pored podsticanja mladih roditelja da ulože značajan napor u odabir nenasilnog stila roditeljstva, reformisti moraju fokusirati na podizanje svesti roditelja o prednostima vaspitavanja u nenasilnom okruženju i negativnim ishodima fizičkog kažnjavanja za decu i porodice Izazivanje straha Razgovori sa učesnicima širokog spektra profila - nevenčanim, mladim parovima, roditeljima, bakama i dekama, samohranim roditeljima, itd. - otkrivaju iznenađujuće prihvatanje straha kao bitnog elementa koji utiče na motivaciju, učenje, poštovanje prema drugima i pozitivno ponašanje. Strah od neprijatne posledice, i strah od nastavnika, predstavljen je kao zdrav strah i jaka motivacija koja je neophodna u nečijem ličnom razvoju, i kao takav vodi odluke roditelja da usade strah kod svoje dece. Ja sam protiv ovog novog načina da se ne tuku deca u školi. Nijedan učitelj ne bi udario dete bez razloga. Ja sada govorim otvoreno. Deca su bila mnogo poslušnija i disciplinovanija kada su se učenici bojali učitelja. (Žena, 36-50, K-Albanka ruralna sredina) Naučio sam više kada su me tukli. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Danas kažem sebi da je bolje što sam se bojala. Bila sam udata i još uvek sam se plašila svog oca. To je poštovanje. Čovek mora da sluša [odrasle]. Danas, na primer, kažemo: Žao mi je. Pa, ne treba da nam je žao dece - čak i kada ih udarite. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Kada dete ne sluša, trebalo bi da ga biješ. Trebalo bi da ga zaplašiš. Ako dete ne zna strah, neće biti dobro dete. Bez batina ne postoji dobro dete. Razmazili smo decu. (Muškarac, 50+, K- Romi, Aškali, Egipćani, urbana sredina) 64 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

65 Kada su decu pitali šta misle o strahu, njihovi prvi odgovori ističu pozitivne aspekte straha. Samo je jedan mali broj dece, kada su razmotreni svi pozitivni rezultati straha, pomenuo negativan uticaj koji strah može imati na decu. Mislim da je strah dobar. Da nema straha, deca bi poludela i niko ne bi brinuo o dobrom ponašanju. (Muško, 12-14, K-Albanac, urbana sredina) Kada je nekoga strah, onda on ili ona slušaju druge i poštuju druge. Mislim da te strah čini boljim. (Žensko, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Zbog straha učimo i dobro se ponašamo, ali moramo znati da strah ima i negativan uticaj. Možda, zbog straha, ne možeš biti najbolji i ne možeš imati dobre rezultate jer se toliko plašiš posledica. Mislim da postoji nešto negativno u strahu. (Žensko, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) 12.7 Učenje kako poštovati druge Pozitivna konotacija straha se vezuje za dva važna elementa, (1) sastav i dinamika porodice, i (2) samovrednovanje i odraz nečijeg ponašanja kao rezultat straha. Kao što je prikazano u delu o porodičnim ulogama i odgovornostima, u tipičnoj kosovskoj porodici glava porodice je otac. Majka je odgovorna za sve zadatke koji spadaju u domen domaćinstva. Kada se sin oženi, on dovodi svoju ženu očevoj kući i oni žive zajedno. Uobičajeno je da nekoliko generacija žive pod jednim krovom: baka i deka, sinovi i njihove žene, unuci i njihove žene, i tako dalje. Da bi se upravljalo domaćinstvom, odlučivanje je funkcija centralizovana u najstarijem muškarcu u porodici koji koristi ovlašćenja da vodi i upravlja porodicom. Deca su sada drugačija, oni ne poštuju rođake ili odrasle. Nema straha, iako ispunjavate sve njihove zahteve. (Žena, K-Albanka, 26-35, urbana sredina) Deca uče da poštuju odrasle i od njih se zahteva da pokažu to poštovanje nikada ne dovodeči u pitanje autoritet glave domaćinstva i drugih odraslih osoba u porodici. Od dece se očekuje da ustanu kada stariji član porodice ulazi u sobu. Posledica nepoštovanja norme za decu je fizičko kažnjavanje. Od veoma ranog uzrasta deca se uče da se plaše odraslih i samim tim se smatra da su naučili da poštuju odrasle. Ovo direktno predstavljanje straha kao poštovanja nastavlja da oblikuje uverenja o praksama roditeljstva. U prošlosti, deca su bila vaspitanija i poslušnija. Kada su govorili naši deka i baka mi bismo se tresli i bili prestravljeni. Nikada se ne bi diskusijljali sa našim starijima. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 65

66 12.8 Percepcije pod uticajem prethodnih iskustava Učesnici imaju tendenciju da razmišljaju o svojim iskustvima i potvrđuju da znaju kako da se ponašaju i da poštuju druge, jer su znali za strah. Oni su bili izloženi fizičkom kažnjavanju i vide pozitivne rezultate i ne smatraju da su nasilnici. Iako studije potvrđuju da izloženost nasilju može negativno uticati na sposobnost deteta za partnerstvo i roditeljstvo kasnije u životu, nastavljanjem ciklusa nasilja u sledećoj generaciji, to nije u skladu sa uverenjima ispitanika. 39 Učesnici takođe pripisuju motivaciju za učenje strahu od svog učitelja. Samoodrživi lanac uočenih pozitivnih rezultata iz straha čini da roditeljima izgleda neophodno da koriste fizičko kažnjavanje kao preferiranu strategiju da deca nauče pojam straha. Jedan šamar me je probudio. Zbog toga šamara ja sam sada tu gde sam. Stoga, ja opravdavam fizičko kažnjavanje. Zavisi gde, kako, zašto, i sve to zbog toga što je nasilja u porodici od roditelja prema detetu ponekad razumno, a ponekad ne. (Žena, 18-25, K-Albanka, urbana sredina) Ne tući decu? Ja sam protiv toga. Ne kažem da bi trebalo da ih tučemo dok ne polude. I nas su tukli pa niko od nas nije lud. (Žena, 26-35, K-Albanka, ruralna sredina) 12.9 Očekivani ishodi fizičkog kažnjavanja Dok neki učesnici veruju da fizičko kažnjavanje ima dugoročne prednosti, druga grupa ne prenaglašava prednosti ovog pristupa. Ta druga grupa poslednje je uverenija u kratkoročne prednosti, ali su skeptični da deca zapravo koriguju svoje ponašanje zbog fizičkog kažnjavanja. Učesnici koji veruju u dugoročni ishod su stariji muškarci. Majke imaju tendenciju da priznaju da deca ponavljaju iste greške i ponašanja čak i kada se fizički kažnjavaju, pa odatle njihov skepticizam oko dugoročne koristi. Međutim, kada je u pitanju vrednovanje negativnih rezultata fizičkog kažnjavanja, učesnici ne veruju da ih uopšte ima, kada se fizičko kažnjavanje pravilno primenjuje. Dete neće zaboraviti kaznu i to dete neće ponoviti istu grešku. (Žena, 36-50, K-Albanka, ruralna sredina) Činjenica da učesnici mogu da vide relativni uspeh - dugoročan ili kratkoročan - korišćenja fizičkog kažnjavanja, a mali ili nikakav negativan efekat, objašnjava delimično pridržavanje ovog metoda kao najradijeg izbora, imajući u vidu nedostatak alternativa. Učesnici koji pominju nedostatke fizičkog kažnjavanja imaju tendenciju da se fokusiraju na emocionalnu cenu koju plaćaju i majka i deca. Međutim, emocionalni intenzitet koji roditelji, posebno majke, iskuse nakon fizičkog kažnjavanja svoje dece bledi tokom vremena i oni se vraćaju opciji koja je bila tradicionalno glavno sredstvo u roditeljskom alatu. Oni priznaju da se odnos 39 Nacionalno istraživanje dečije izloženosti nasilju, Kancelarija za prevenciju maloletničkog kriminala i delinkvencije (2008). 66 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

67 roditelj-dete pogoršava nakon što fizički kažnjavaju svoju decu. Neke majke priznaju da revitalizovanje odnosa sa decom zahteva dodatne napore zato što su deca danas najčešće svesna svojih prava i nije se lako pomiriti sa njima. Nakon što izbijete svoje dete čini vam se kao da će srce da vam eksplodira. (Žena, 26-35, K-Albanka urbana sredina) Reakcija dece na fizičko kažnjavanje sada je drugačija u odnosu na prethodne generacije. Oni znaju svoja prava i znaju da ne treba da budu podvrgnuti nasilju. Bilo je bolje u prošlosti kada su nas tukli, posebno nastavnici. Plašili ste se i niste pravili greške jer ste mogli završiti u kancelariji direktora. Direktor bi vas takođe ošamario jednom ili dvaput. Mi bismo ostali mirni. Sada, kada se učenik ošamari on preti da će tužiti učitelja. (Muškarac, 36-50, K- Albanac, urbana sredina) Kada su nas tukli, različito smo reagovali. Sada deca reaguju različito. Kada su mene tukli mislio sam da nikada ne bi trebalo da ponovim tu grešku. Sada je obrnuto. Biješ dete, a ono ponovi to i čak napravi više teških grešaka. (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Disciplinovanje dece alternativnim metodama Bile su dve grupe učesnika koji su integrisali alternativne metode u svoje prakse roditeljstva: samohrani roditelji i mlade urbane majke. Samohrane majke koje su bili žrtve RZN pokazale su manje želje da koriste fizičko kažnjavanje jer su njihova dece već bila traumirana. Ja ne tučem svoju decu. Ona su dovoljno traumatizovana i ne želim da se plaše. (Žena, 36-50, K-Albanka, urbana sredina) [Kada se koristi fizičko kažnjavanje] deca se smire na neko vreme, ali ubrzo se vrate na svoj stari način ponašanja. Smatram [da je primena fizičkog kažnjavanja] je veoma lošom. Oni mogu postati nešto što niko ne želi da postanu. Od ranog uzrasta treba komunicirati sa decom. Nema potrebe da se udaraju. Decu treba tretirati sa pažnjom. (Muškarac, 25-36, K-Srbin, urbana sredina) Učesnici koji koriste alternativne metode da disciplinuju svoju decu obično dolaze iz urbanih područja. Sudeći po glasu roditelja koji ponosno opisuju upotrebu alternativnih metoda, nije bilo ni traga od oklevanja ili razmišljanja o tome da li postoji nuspojava metodama kao što su zaključavanje dece u sobi ili slanje pod hladan tuš. Stavila sam dete pod hladan tuš. Stavila sam je u kadu i pustila hladnu vodu. Ovaj metod je 99,9% uspešan. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Ja sam koristila metod stolice. Pustila sam dete da sedi na stolici dva sata. Okrenula sam stolicu prema zidu i rekla sam mu da ostane tamo. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 67

68 Kada su moja deca neposlušna ja ih kažnjavam. Zaključam ih u kupatilu, ali ih ne ostavljam dugo. Sada, samo im kažem Zaključaću te u kupatilu i oni se fino ponašaju. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Kada kažnjavam decu, ne puštam ih napolje ili im ne dajem novac. Obično ih kaznim kada dobiju lošu ocenu ili ne rade domaće zadatke. (Žena, 26-35, K-Albanka, urbana sredina) Jednom sam se potukao sa drugom i kao kazna, nije mi bilo dozvoljeno da izađem iz svoje sobe 72 sata. Roditelji su mi donosili hranu. Nikada nisam ponovio istu grešku. (Muškarac, 12-14, K-Albanac, urbana sredina) Kada me roditelji kazne ne dozvoljavaju mi da izlazim nekoliko nedelja. Samo idem u školu i kući i nije mi dozvoljeno da idem bilo gde drugde. (Žena, 12-14, K-Albanka, urbana sredina) Službenik za zastupanje prava deteta izrazila je zabrinutost da mladi roditelji nemaju mnogo mogućnosti, izvan savetovališta, da dobiju savete o roditeljstvu. Savetodavni centri nalaze se u porodičnim domovima zdravlja i majke obično posećuju savetodavne centre zbog rutinskih provera svoje novorođenčadi. U tim savetovalištima ih uglavnom informišu o fizičkom razvoju dece, a ne o njihovom psihičkom razvoju. Budimo iskreni, ako danas kažete roditelju koji koristi telesno kažnjavanje da treba da promeni svoje ponašanje oni će vas pitati Šta da radim? (Službenik za zastupanje prava deteta) Smatrao sam sebe veoma obrazovanom osobom, čak i što se tiče tehnika roditeljstva, međutim tokom ovih sesija sam shvatio koliko sam bio neinformisan. (Muškarac, polaznik kursa za pozitivno disciplinovanje) Roditeljima koji su probali alternativne metode i ostvarili zapanjujuće rezultate još uvek treba potvrda od drugih o tome da li je njihov alternativni pristup ispravan ili pogrešan. Mišljenje drugih izgleda da je bitnije od ličnog iskustva sa ishodima. Roditelji traže konsenzus i žele da znaju da li drugi ljudi reaguju na sličan način. Izgleda da je roditeljima važna potreba za usmeravanjem i potvrđivanjem. Imam konkretan primer. Izbio sam sina jednog dana. U pitanju bila obična greška ali znate, kad se naljutite zbog vesti, onda reagujete i ošamarite nekoga. Primetio sam da moj sin trenira fudbal. On mnogo voli fudbal. Sada, kad god se loše ponaša, ne dozvolim mu da ode na fudbalski trening. Dakle, nedopuštanje da ode na fudbalski trening je promenilo mog sina. On nikada više nije ponovio istu grešku. Ranije sam ga tukao ali on je ponavljao istu grešku. Od trenutka kada sam prestao da ga puštam na trening on nije ponovio takvu grešku. Sada bih želeo da čujem od vas, da li sam u pravu ili ne? (Muškarac, 36-50, K-Albanac, urbana sredina) Pa, oni koji su bolje obrazovani manje fizički kažnjavaju svoju decu i nisam primetio da njihova deca nisu dobro vaspitana, niti su gora od dece koja su fizički kažnjavana. Još gore, deca koja su fizički kažnjavana su gora, buntovna; ona imaju tu agresivnost koju će kasnije iskaliti na drugoj deci. (Lokalni policijski službenik) 68 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

69 13. Ključna razmatranja o fizičkom kažnjavanju dece Istraživanje je identifikovalo jaka uverenja među ispitanicima da je fizičko kažnjavanje odgovarajući, neophodan i efikasan način da se deca disciplinuju. Veruje se da kroz fizičko kažnjavanje deca uče kako da se ponašaju i nauče o strahu i poštovanju. Ovo uverenje čini da neki roditelji smatraju da pravo na fizičko kažnjavanje treba preneti na druge odrasle u zajednici - nastavnike i susede. U isto vreme, bilo je moguće identifikovati grupu mladih roditelja, uglavnom iz urbanih područja, koji se ne slažu sa nasilnim oblicima disciplinovanja dece, i koji su spremni da usvoje pozitivan pristup roditeljstvu. Međutim, oni nemaju znanja o nenasilnim pristupima roditeljstvu, a tehnike koje koriste, iako ne uključuju fizičko kažnjavanje, i dalje su grube. Bake i deke izgleda da ne odobravaju kažnjavanje dece i mogu se smatrati važnim saveznicima u osporavanju štetnih praksi roditeljstva i pomoći roditeljima da izaberu nenasilne metode roditeljstva. Nalazi takođe pokazuju snažan uticaj rodnih normi i stereotipa kada je reč o pristupima roditeljstvu koji se koriste sa devojčicama i dečacima. Devojčice uče od najranijeg detinjstva ženskim ulogama i postoji snažan društveni pritisak na majke da prenesu ove uloge na svoje kćerke. Dečaci se, s druge strane, drugačije vaspitavaju i pripremaju za života odraslih muškaraca. Ovo istraživanje je prikupilo dodatne dokaze o međugeneracijskim aspektima nasilja. Pošto su svedoci (rodno zasnovanog) nasilja u porodici i pošto što disciplinovana na nasilan način, deca uče da je nasilje pravi način postupanja u određenim okolnostima. To pokazuje kako treba da se ponašaju kada postanu odrasli i roditelji, produžavajući nasilje sa jedne generacije na drugu. Nejednakost polova takođe nastavljaju roditelji i bake i deke koji uče decu kako da postanu dobri muškarci i žene, muževi i supruge. Ovo ukazuje na značaj rešavanja pitanja fizičkog kažnjavanja dece zajedno sa rešavanjem rodno zasnovanog nasilja i nejednakosti polova. Roditelji i pružaoci nege treba da budu informisani o negativnim posledicama fizičkog kažnjavanja po zdravlje i razvoj deteta, i da im se pruži podrška da uče i usvajaju nove pozitivne pristupe roditeljstvu. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 69

70 14. Validacija podataka i put napred UNICEF je organizovao dvodnevnu radionicu uz učešće institucija na Kosovu (Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo prosvete, Kancelarija ombudsmana, Agencija za statistiku Kosova, Kosovska policija, tužilaštvo), lokalnih vlasti, organizacija civilnog društva (Save the Children, Terre des Hommes), agencija UN i medija, u cilju predstavljanja i potvrde nalaza istraživanja i da zatraži preporuke za intervencije za rešavanje rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece na Kosovu. Ovom događaju su prisustvovali i savetnica za rodna pitanja UNICEF-a za centralnu i istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država, Maha Muna, i UNICEF stručnjak za komunikaciju za razvoj, iz Njujorka, Ketan Chitnis, čime su obezbeđeni nadzor i smernice u oblasti roda i komunikacije za razvoj. Učesnici radionice su podržali nalaze istraživanja, naglašavajući veličinu i kompleksnost ovog pitanja, međuzavisnost rodnih normi i rodno zasnovanog nasilja i rasprostranjenih normi i uverenja koja podržavaju RZN i fizičko kažnjavanje dece na Kosovu. Oni su predložili niz aktivnosti koje treba sprovesti na centralnom i lokalnom nivou za rešavanje nejednakost polova i nasilja. Međusektorski pristup - uz učešće sektora policije, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite - naglašen je kao ključni u naporima da se spreči i reši nasilje, uz mobilizaciju zajednica i medija, koji mogu pomoći da se nasilje učini vidljivim i da se uključe u otvoreni dijalog o aktivnostima za eliminisanje nasilja iz života porodice i zajednice. Nakon radionice i uzimajući u obzir preporuke učesnika, UNICEF je izradio strategiju za komunikaciju promene ponašanja i društvene promene za rešavanje rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece. Dugoročna strategija se fokusira na izazovnim aktuelnim normama, uključujući i one u vezi sa rodom, bavi se stavovima i znanjima u pogledu nasilja, podržava roditelje da usvoje pozitivne roditeljske prakse, i osnažuje zajednice da preuzmu aktivnu ulogu u prevenciji i suzbijanju nasilja. Strategija će biti realizovana u partnerstvu sa institucijama na Kosovu, lokalnim vlastima, organizacijama civilnog društva, grupama za podršku i samim zajednicama. Napredak će se meriti a rezultati dokumentovati da bi se obezbedilo da budu na raspolaganju dodatni dokazi efikasnih pristupa za rešavanje rodnih normi i nasilnih praksi. 70 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

71 15. Preporuke Niz međunarodnih ugovora garantuje svoj deci, devojkama i ženama pravo da budu zaštićeni od nasilja. Ipak, nasilje ostaje realnost za decu, prelazeći preko granica starosti, pola, vere, etničkog porekla, posebnih potreba, socijalno-ekonomskog statusa, seksualne orijentacije i rodnog identiteta i izražavanja. 40 Prisustvo ili doživljaj emotivnog, seksualnog i fizičkog nasilja ili nejednakosti među polovima crpe taj potencijal i utiče na zdravlje, dobrobit i budućnost deteta. Izloženost nasilju može promeniti razvoj mozga i utiče na dete fizički, mentalno, emocionalno i socijalno. 41 U slučaju nasilja u porodici, nisu u pitanju samo pojedina deca i porodice koje su pogođene, već celo društvo. Ljudi koji iskuse zlostavljanje kao deca pod većim su rizikom da će kao odrasli imati zdravstvenih problema i hroničnih bolesti (srčane bolesti, rak, hronična plućna bolest, bolest jetre, moždani udar, dijabetes, gojaznost, visok krvni pritisak, visok holesterol, i uopšte loše zdravlje. 42 Zlostavljanje i disfunkcija domaćinstva u detinjstvu je snažno povezano sa nezdravim ponašanjem u odraslom dobu, kao što su pušenje cigareta, nezdrava ishrana, zloupotreba alkohola i droga, depresija, pokušaj samoubistva i promiskuitet 43. Stres hroničnog zlostavljanja često dovodi do anksioznosti, što čini žrtve osetljivijim na post-traumatski stresni poremećaj, poremećaj ponašanja i učenja, pažnje i teškoće pamćenja 44, i može dovesti do slabijeg uspeha u školi, uključujući i povećanu verovatnoću da deca napuste školu ili ponove godinu. 45 Neki oblici nasilja, uključujući seksualno nasilje i maltretiranje, mogu dovesti do društvene stigme i diskriminacije koja ima duboke posledice ne samo na dete, već i na njegovu porodicu. 46 U isto vreme, mnoge devojčice i devojke možda ne shvataju da je nasilje koje doživljavaju zlostavljanje, ili možda ga ne vide kao problem zbog diskriminativnih društvenih normi koje čine nasilje nad ženama prihvatljivim. Posledice nasilja mogu takođe ometati ekonomski rast zbog gubitka produktivnosti, invaliditeta, i smanjenog kvaliteta života. Ove posledice se takođe prenose sa jedne generacije na drugu. Zaštita dece, devojaka i žena od nasilja zahteva sveobuhvatan pristup, jer su mnoge vrste nasilja povezane sa drugim faktorima, uključujući siromaštvo, disparitet u bogatstvu, sukobe, nedostatak obrazovanja i društvene norme. U isto vreme, malo je verovatno da će zakonske reforme imati značajan uticaj osim ako 40 Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Stanje dece sveta godine, u brojkama: Svako dete se računa. Njujork, januar 2014, str (State of the World s Children 2014 in Numbers: Every Child Counts. New York, January Erickson, M. F., i B. Egeland, Razvojni pogled na psihološke posledice zlostavljanja ( A Developmental View of the Psychological Consequences of Maltreatment ), School Psychology Review, vol. 16, no. 2, 1987, pp Felitti, V. J. et al. Odnos zlostavljanja u detinjstvu i disfunkcije domaćinstva prema mnogim od vodećih uzroka smrti kod odraslih: studija Nepovoljna iskustva iz detinjstva (ACE), ( Relationship of childhood abuse and household dysfunction to many of the leading causes of death in adults: the Adverse Childhood Experiences (ACE) study, American Journal of Preventive Medicine, 1998, vol. 14, pp Ibid. 44 Videti na primer Dallam, S.J., Dugoročne medicinske posledice maltretiranja u detinjstvu (The long-term medical consequences of childhood maltreatment ), U: Franey K., Geffner R., Falconer R. (urednici), Troškovi zlostavljanja dece: Ko plaća? Svi mi (The cost of child maltreatment: Who pays? We all do), San Diego: Family Violence & Sexual Assault Institute, 2001; Perry, B.D., Neuro-razvojni uticaj nasilja u detinjstvu (The neurodevelopmental impact of violence in childhood,) U: Schetky D., Benedek E. (urednici), Udžbenik dečije i adolescentske forenzičke psihijatrije (Textbook of child and adolescent forensic psychiatry), Washington, American Psychiatric Press, 2001, pp Zajedno za devojčice, Okvir za tehničko delovanje, decembar godine 46 Ibid. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 71

72 društvene norme ne počnu da se menjaju u pogledu rodnih uloga, porodične časti i privatnosti, statusa dece u porodici i u društvu, i prihvatljivosti i efektivnosti nasilnog kažnjavanja. Na osnovu rezultata istraživanja, postoji niz aktivnosti koje mogu i treba da se preduzmu u cilju sprečavanja i rešavanja rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece. Ove preporuke treba posmatrati kao komplementarne, jer samo holistički pristup može da proizvede željenu promenu u rešavanju štetnih normi i praksi na Kosovu. a) Rešavanje i promena rodnih normi. Istraživanje je pokazalo snažne veze između rodno zasnovanog nasilja, roditeljstva i rodnih uloga i očekivanja. Aktivnosti na rešavanju rodno zasnovanog nasilja treba da se sprovode u kontekstu rešavanja štetnih rodnih normi. Debate na centralnom i lokalnom nivou u organizaciji donosioci odluka, lokalnih vlasti, lidera zajednica, organizacija civilnog društva i medija imaju moć da spoje ljude u otvorenom dijalogu o aktuelnim normama i njihovom uticaju na žene, muškarce, decu i porodice. Tradicionalne uloge muškaraca i žena treba da budu osporene, a pozitivne modele (mlade uspešne žene; poslovne žene; očevi provode vreme sa decom, itd.) treba promovisati, za podsticanje i podršku promenama. Treba izraditi i sprovesti programe za osnaživanje devojaka i žena da bi ženama ponudili dodatne mogućnosti za razvoj sposobnosti i da izrade projekte koji će osporiti trenutne rodne norme. b) Podizanje svesti i rešavanje društvenih normi. Kako su učesnici istraživanja pokazali malo svesti o negativnim posledicama nasilja po zdravlje i razvoj žena i dece, informacije i programi za podizanje svesti su neophodni za rešavanje aktuelnih lažna uverenja. Unapređenje znanja ljudi o štetnim posledicama nasilja bi predstavljalo prvi korak u promeni njihovih stavova i društvenih normi koje podstiču nasilje i diskriminaciju. Treba uzeti u obzir školske i lokalne programe koji angažuju uticajne, proverene pojedince da deluju kao agenti promena, uz podršku masovnih medija/kampanja za mobilizaciju društva. Informisanje o postojećim pravnim instrumentima u oblasti prevencije nasilja i ohrabrivanje prijave slučajeva nasilja nadležnim organima, mogu izvršiti pritisak na donosioce odluka i pružaoce usluga da deluju i rešavaju prijavljene slučajeve blagovremeno. Pružaoci usluga treba da preduzmu mere da spreče nasilje, povećanjem neprihvatljivosti nasilja za zajednicu. c) Jačanje politika i zakona. Vlade i političari imaju odgovornost da stvore bezbedno okruženje za decu i žene, da zaštite žrtve nasilja i da se bave počiniocima. Jačanje politika i zakona koji štite decu i žene može poslati snažnu poruku društvu da nasilje nije samo neprihvatljivo, već i kažnjivo po zakonu, i da žrtve ili svedoci imaju pravo da dobiju odgovarajuću pomoć. Treba promovisati usluge za decu i njihove porodice koje identifikuju i nude pomoć, podršku i zaštitu, kao i mehanizme za prijavu slučajeva nasilja. Takve usluge pomažu deci da se nose sa svojom situacijom, ali i prekidaju krug zlostavljanja i umanuju dalju štetu. 72 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

73 d) Izrada programa podrške za roditelje i pružaoce nege. Edukacija porodica, pružalaca nege i roditelja o ranom razvoju deteta povećava verovatnoću da će oni koristiti pozitivne metode disciplinovanja i smanjuje rizik od nasilja u kući. Programi roditeljstva i grupe za podršku u zajednici mogu pomoći roditeljima da identifikuju, uče i usvajaju nove, nenasilne pristupe roditeljstvu, obezbeđujući zdrav razvoj njihove dece. Mediji bi trebalo da igraju aktivniju ulogu u širenju informacija o pozitivnoj roditeljskoj praksi, doprinoseći širenju inovativnih praksi i obezbeđivanju modela nenasilnog ponašanja. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 73

74 Bibliografija Ariely, D. (2010). The Upside of Irrationality: The Unexpected Benefits of Defying Logic at Work and at Home (Bolja strana iracionalnosti: Neočekivane prednosti prkošenja logici na poslu i kod kuće). Harper Collins Publishers Bicchieri, C. (2006). The Grammar of Society: The Nature and Dynamics of Social Norms. (Gramatika društva: Priroda i dinamika društvenih normi). Cambridge University Press Bjerring, J. C., et al. (2013). On the rationality of pluralistic ignorance (O racionalnosti pluralističkog neznanja). Synthese, 191: Dallam, S.J.. (2001) The long-term medical consequences of childhood maltreatment (Dugoročne medicinske posledice maltretiranja u detinjstvu), In: Franey K., Geffner R., Falconer R. (editors), The cost of child maltreatment: Who pays? We all do (Troškovi zlostavljanja dece: Ko plaća? Svi mi), San Diego: Family Violence & Sexual Assault Institute, Erickson, M. F., and B. Egeland. (1987) A Developmental View of the Psychological Consequences of Maltreatment (Razvojni pogled na psihološke posledice zlostavljanja), School Psychology Review, vol. 16, no. 2, 1987, pp Farnsveden, U., Qosaj-Mustafa, A., and Farnsworth, N. (2014), Country s Gender Profile: An Analysis of Gender Differences at all Levels in Kosovo. (Državni profil rodne ravnopravnosti: Analiza rodnih razlika na svim nivoima na Kosovu) Sweden: Orgut Consulting Felitti, V.J. et al. (1998), Relationship of childhood abuse and household dysfunction to many of the leading causes of death in adults: the Adverse Childhood Experiences (ACE) study (Odnos zlostavljanja u detinjstvu i disfunkcije domaćinstva prema mnogim od vodećih uzroka smrti kod odraslih: studija Nepovoljna iskustva iz detinjstva (ACE)) American Journal of Preventive Medicine: 1998, 14 Floyd, H. A, and Katz, D. (1931). Student Attitudes (Stavovi studenata). Syracuse, N. Y.: The Craftsman Press. Kahneman, D. (2011). Thinking, Fast and Slow (Razmišljanje, brzo i sporo). Penguin Books Katz, D. and Allport, F. H. (1931). Student Attitudes (Stavovi studenata) Syracuse, N. Y.: The Craftsman Press. Kosovo Agency of Statistics (2014). Results of the Kosovo 2013 Labour Force Survey (Agencija za statistiku Kosova - Rezultati ispitivanja radne snage na Kosovu godine) Pristina, Kosovo: Kosovo Agency of Statistics. Kosovo Agency of Statistics (2014). Survey Multiple Indicator Cluster, Synthesis Report (Istraživanje višestrukih pokazatelja na Kosovu, Sažeti izveštaj) Pristina, Kosovo: Kosovo Agency of Statistics. 74 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

75 Kosovo Agency of Statistics (2015). Results of the Kosovo 2014 Labour Force Survey (Rezultati ispitivanja radne snage na Kosovu godine ) Pristina, Kosovo: Kosovo Agency of Statistics. Kosovo Assembly (2010). Law No. 03/L-182 on Protection against Domestic Violence (Skupština Kosova, Zakon br. 03/L-182 o zaštiti od nasilja u porodici) Kosovo Assembly (2013). Law No. 04/L-149 on Execution of Penal Sanctions (Skupština Kosova, Zakon br. 04/L-149 o izvršenju krivičnih sankcija) Latane, B., and Darley, J. M. (1970). The unresponsive bystander: Why doesn t he help?(posmatrač koji ne reaguje: Zašto ne pomogne?) New York: Appleton- Century-Crofts. Milic, A. (1994). Zene, politika, porodica (Women, Politics, Family). Belgrade: Institut za Politicke Studije. Ministry of Justice (2015). Assessment Report on the Kosovo Programme and Action Plan Against Domestic Violence (Ministarstva pravde (2015). Izveštaj o proceni Programa i Akcionog plana protiv nasilja u porodici na Kosovu) Government of Kosovo. Office of Juvenile Justice and Delinquency Prevention (2008). National Survey of Children s Exposure to Violence (Kancelarija za prevenciju maloletničkog kriminala i delinkvencije 2008, Nacionalno istraživanje dečije izloženosti nasilju), Perry, B.D. (2001) The neurodevelopmental impact of violence in childhood (Neuro-razvojni uticaj nasilja u detinjstvu), In: Schetky D., Benedek E. (editors), Textbook of child and adolescent forensic psychiatry (Udžbenik dečije i adolescentske forenzičke psihijatrije), Washington, American Psychiatric Press, 2001, Together for Girls. (2011) Technical Action Framework (Zajedno za devojčice, Okvir za tehničko delovanje), December United Nations. (1993). UN Declaration on Elimination of Violence against Women (Deklaracija UN o eliminaciji nasilja nad ženama) (DEVAW). A/RES/48/104. United Nations Committee on the Rights of the Child (UN CRC), General Comment no. 8 on the right of the child to protection from corporal punishment and other cruel or degrading forms of punishment (Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija, Opšti komentar br. 8 o pravu deteta na zaštitu od telesnog kažnjavanja i drugih okrutnih ili ponižavajućih oblika kažnjavanja) CRC/C/GC/8, 2 June United Nations Children s Fund (UNICEF), State of the World s Children 2014 in Numbers: Every Child Counts. (Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Stanje dece sveta godine, u brojkama: Svako dete se računa). New York, January World Health Organization (WHO), Survey on Adverse Childhood Experiences in Montenegro (SZO, Istraživanje o neželjenim iskustvima iz detinjstva u Crnoj Gori) Institute of Public Health Montenegro: Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 75

76 Aneks 1: Anketni instrumenti Smernice za diskusije u fokus grupama Nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje Uvod: Predstavite se i objasnite pravila. Opišite prirodu i obim poverljivosti i anonimnosti. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje slobodno, čak i kada se to ne uklapa sa odgovorima drugih učesnika. Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor; svako ima pravo na svoju sopstvenu perspektivu. Sačekajte vaš red da govorite. Ophodite se prema drugima sa poštovanjem. Vaše učešće je dobrovoljno i anonimno. Opšte informacije 10 min. Molim vas da se predstavite, Ime Radni status? Radno mesto i godine iskustva. Bračno stanje? Ostali članovi porodice - sastav porodice? Deca - koji uzrast? Idu u školu? Sastav porodice 15 min. Koje su uloge članova porodice? Koja je tipična uloga muža? Žene? Roditelja i/ili supružnikovih roditelja? Šta je sa ulogama i odgovornostima dece? Koja je razlika između muške i ženske dece? Koje porodice u vašoj zajednici ne poštuju ove uloge - da li postoji neki konkretan profil ljudi ili porodica koje ne slede ove norme? Kada ste bili mlađi - recimo pre 20 godina? koje su glavne razlike sa kojima ste se susreli u načinu na koji porodice funkcionišu, uključujući porodične dinamike i uloge i odgovornosti svakog člana porodice? Koje su norme postojale (uobičajeno ponašanje) i šta je bilo (ne)umesno za svaku da uradi? Koja pozicija u porodici se najviše transformisala? U kojoj meri su žene slobodne da odluče o stvarima koje ih se tiču, kao što je - za koga da se uda, njihov obrazovni put, vaspitanje dece, zdravlje, nasledstvo, itd.? Ako razmišljate o upotrebi nasilja/zlostavljanju: da li mislite da je nasilje sada manje ili više rasprostranjeno nego što je bilo? Da li je više rasprostranjeno u javnom ili privatnom okruženju? 76 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

77 Odnos prema nasilju - šeme i scenarija 45 minuta Molimo vas da koristite prazne listove pred sobom za sledeću vežbu. Naše osoblje će vam pomoći da zapišete vaše misli/mišljenja u slučaju da vam je potrebna njihova pomoć. Napišite sve reči koje vam dolaze na pamet kada kažem nasilje. Nema potrebe da pišete rečenice; samo reči koje povezujete sa nasiljem. Obim i karakteristike nasilja Koliko često ljudi koriste nasilje u svakodnevnom životu? Kakav je slučaj u vašoj zajednici? A u našoj zemlji? Kako se manifestacija nasilja razlikuje u javnom i privatnom okruženju? Da li su nasilni postupci koji se mogu javiti u privatnom okruženju neprihvatljivi u javnom okruženju, ili obrnuto? (Mogući podsetnici: svađe/prebijanja/psovanje partnera/dece javljaju se samo u privatnom okruženju?) Zašto ljudi koriste nasilje? (Mogući podsetnici: ne znaju kako da se ponašaju drugačije, da pokažu moć, nisu dobri sa rečima, ne umeju da se izraze?) Kakav je profil (socijalno-ekonomski status, radni status, alkoholizam, itd) ljudi koji koriste nasilje (počinilac) u njihovim odnosima sa drugima? Kakav je profil (socijalno-ekonomski status, itd) ljudi koji su žrtve nasilja (oštećeni)? Koliko često se supruge/žene/devojke zlostavljaju u vašoj zajednici? Ko to radi/ Kako? U kojim okolnostima? Kako žene/muškarci (drugi članovi porodice) obično reaguju na zlostavljanje/ nasilje? Da li se oni sa tim nose u tišini, postaju depresivni, iskaljuju se na decu ili druge koji su inferiorni u odnosu na njih, koriste opijate, itd. Da li je ljudima prijatno da govore o nasilju? Zašto? Sa kim? Zašto muškarci/momci zlostavljaju svoje partnere? Od koga su to naučili? U kojim situacijama se nasilje/zlostavljanje dešava? Kada ste poslednji put bili svedok akta nasilja? Možete li opisati situaciju? Kako ste reagovali? Kako ste se osećali? Kako su drugi reagovali? Šta treba uraditi u tim situacijama? Da li ste bili stanju da uradite ono što ste mislili da je ispravno da se uradi? Koje su bile prepreke koje su vas sprečile da uradite ono ste želeli da uradite? Pod kojim okolnostima je upotreba sile opravdana? Opišite situaciju. { U slučaju da učesnici oklevaju da opišu situaciju, podstaknite ih sa unapred pripremljenim situacijama: Šta ako partner udara/šamara/grdi/reaguje agresivno prema svojoj ženi/drugoj ženi članu porodice u javnosti? Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 77

78 Da li se nasilje nad ženama/devojkama podržava ili ohrabruje? Ko to čini? Šta drugi članovi porodice misle o nasilju nad ženama/devojkama? Da li opravdanost upotrebe nasilja zavisi od toga da li se dešava u javnom ili privatnom okruženju? Šta ako čovek ne reaguje na način koji se očekuje od njega? Šta ako ne tuče ženu u okolnostima kada bi ostali muškarci reagovali na taj način? Kako će na njega gledati? Šta će drugi misliti o njemu/reći o njemu? Šta ako neko blizak/prijatelj reaguje protiv nasilja/zlostavljanja? Šta bi o takvoj reakciji mislio počinilac? Odgovor na nasilje Šta radite kada se neko loše ophodi prema vama? Pod kojim okolnostima bi ljudi trebalo da se obrate formalnim ustanovama (sudu, policiji) i neformalnim autoritetima (stariji ljudi, roditelji, drugi članovi porodice) kada se neko loše ophodi prema njima? Koliko smatrate da je pouzdan svaki od ovih autiriteta? Kako se odgovor ljudi na nasilje razlikuje kada se ono dogodi u privatnom ili javnom okruženju? Da li ljudi imaju više/manje tolerancije za nasilni čin u javnom ili privatnom okruženju? Da li je upotreba nasilja nezakonita? Da li znate da li postoji zakon koji zabranjuje nasilje u porodici? Ako postoji, da li znate koje su krivične sankcije za nasilje u porodici? Vežba - Prenos informacija i referentna mreža - 25 minuta Molimo vas da koristite list ispred sebe da opišete ko igra važnu ulogu u vašem životu kada morate da donesete odluku (bilo kakvu odluku koja vam je važna). Vi ste postavljeni u centar (pod ja ) i postoje i druge pozicije na stablu koje treba da ispunite. Imate nekoliko minuta za završetak ovog zadatka. (Nepopunjen uzorak mape je priložen.) Od koga tražite savet kada su u pitanju porodični problemi? Odakle dobijate informacije u vezi škole, života u zajednici, veštinama roditeljstva, zdravlja, i slično? Referentna mreža Hajde da razmotrimo rezultate vašeg rada: Odakle dobijate informacije za stvari koje su vam važne? Ko i/ili šta je najvažniji izvor informacija? Koliko smatrate da su te informacije pouzdane? Zašto tako mislite? 78 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

79 Sa kim razgovarate o svojim najozbiljnijim/najintimnijim brigama /pitanjima / problemima? Šta bi bilo da ste žrtva nasilja (koje vrši član porodice ili neko van porodice - na primer sused, član zajednice, stranac, itd.)? Koliko je bitan svako od sledećih ljudi/grupa za važna pitanja zajednice i ličnog života: Bliski članovi porodice (koji posebno?) Vođe u selu/komšiluku Verski poglavari Kolege na poslu Ko još? Koga muškarci/žene imaju tendenciju da slušaju ili pitaju za savet kada se radi o porodičnim problemima? Rešavanje sukoba 20 minuta Kako se sukobi rešavaju u vašoj porodici? Dajte primer. Možete li opisati taj proces što je detaljnije moguće? Ko obično inicira raspravu? Ko obično završava diskusiju i donosi odluku? Šta se dešava ako neko u porodici ne poštuje ta pravila? Koji su glavni izvori sukoba u vašoj porodici? Novac, deca, adolescenti, brak, i tako dalje? Završne napomene Hvala vam na učešću. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 79

80 Smernice za diskusije u fokus grupama Fizičko kažnjavanje dece Uvod: Predstavite se i objasnite pravila. Opišite prirodu i obim poverljivosti i anonimnosti. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje slobodno, čak i kada se to ne uklapa sa odgovorima drugih učesnika. Ne postoji tačan ili pogrešan odgovor; svako ima pravo na svoju sopstvenu perspektivu. Sačekajte vaš red da govorite. Ophodite se prema drugima sa poštovanjem. Vaše učešće je dobrovoljno i anonimno. Opšte informacije 10 min. Predstavite se, Ime Radni status? Radno mesto i godine iskustva. Bračni status? Ostali članovi porodice - struktura porodice (nuklearna porodica, samohrani roditelj, proširena porodica, itd)? Deca - kog uzrasta? Idu u školu? Sastav porodice 15 min. Koje su uloge članova porodice? Koja je tipična uloga muža? Žene? Roditelja i/ili supružnikovih roditelja? Šta je sa ulogama i odgovornostima dece? Koja je razlika između muške i ženske dece? Kada ste bili mlađi - recimo pre 20 godina? koje su glavne razlike sa kojima ste se susreli u načinu na koji porodice funkcionišu, uključujući porodične dinamike i uloge i odgovornosti svakog člana porodice? Koje su norme postojale (uobičajeno ponašanje) i šta je bilo (ne)umesno za svaku da uradi? Šta je sa razlikama u tome kako se deca vaspitavaju? Koje su glavne razlike između načina na koji ste vi vaspitani i kako se deca danas vaspitavaju? Kako su vas vaši roditelji disciplinovali? Možete li opisati koji su kvaliteti dobrog roditelja? Dobrog deteta? Kada deca imaju probleme sa kim oni razgovaraju o svojim brigama? Majka, otac, brat/sestra, prijatelj, deda, itd? 80 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

81 Vežba - Prenos informacija i referentna mreža 15 minuta Molimo vas da koristite list ispred sebe da opišete ko igra važnu ulogu u vašem životu kada morate da donesete odluku (bilo kakvu odluku koja vam je važna). Vi ste postavljeni u centar (pod ja ) i postoje i druge pozicije na stablu koje treba da ispunite. Imate nekoliko minuta za završetak ovog zadatka. (Nepopunjen uzorak mape je priložen.) Od koga tražite savet kada su u pitanju porodični problemi? Odakle dobijate informacije u vezi škole, života u zajednici, veštinama roditeljstva, zdravlja, i slično)? Referentna mreža 15 min Hajde da razmotrimo rezultate vašeg rada: Ko i/ili šta je najvažniji izvor informacija o pitanjima/temam vezanim za decu? Koliko smatrate da su te informacije pouzdane? Zašto tako mislite? Ko u vašoj porodici odlučuje o obrazovanju dece, zdravstvenoj zaštiti i disciplini? Sa kim razgovarate o problemima u vezi sa vašom decom? Da li mislite da na odnose između roditelja i njihove dece utiču: Bliski članovi porodice (koji posebno?) Vođe u selu/komšiluku Verski poglavari Kolege na poslu Internet Mediji Ko još? Priroda i kontekst fizičkog kažnjavanja - 50 minuta Šta druge majke/očevi misle o fizičkom kažnjavanju? Šta drugi ljudi rade kada se deca ružno ponašaju i/ili ne poslušaju naređenja odraslih? Po vašem mišljenju, u kojoj meri roditelji koriste fizičko kažnjavanje u disciplinovanju i kontroli svoje dece? Gde se ono događa? Kuća, škola, igralište, itd? Da li je upotreba fizičke kazne češća u privatnom ili javnom okruženju? { Ko još ima ovlašćenje/odgovornost da disciplinuje decu? Baka i deka, braća i sestre, ujaci/tetke, nastavnici, itd? Da li im je dozvoljeno da koriste fizičko kažnjavanje? Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 81

82 Da li postoji razlika u upotrebi fizičke kazne između siromašnih i bogatih porodica? Razlike u urbanom/ruralnom okruženju? Koji je najčešće korišćen metod fizičkog kažnjavanja? Da li mislite da roditelji disciplinuju svoje kćerke drugačije od svojih sinova? Ako je tako, na koji način? Kakav je slučaj sa vama? Da li koristite različite oblike za disciplinovanje svoje kćerke/sina? Da li je fizičko kažnjavanje nužan oblik disciplinovanja dece? Kada? U kojim situacijama? Šta ako majke/očevi ne disciplinuju svoju decu koristeći fizičko kažnjavanje? Da li su oni dobri roditelji? Nesposobni roditelji? Šta drugi misle o roditelju kada vide da se dete ružno ponaša, a roditelj: Udara Šamara, štipa, čupa Udara prutom ili drugim predmetom? Da li je više dečaka ili devojčica izloženo fizičkom kažnjavanju? Ima li razlike? Ako je tako, objasnite zašto. Koga treba kriviti (žrtva ili počinilac) za situacije u kojima se koristi fizičko kažnjavanje? Za koji uzrast deteta je fizičko kažnjavanje opravdano? Ishod fizičkog kažnjavanja Kako deca obično reaguju na fizičko kažnjavanje? Šta je najčešći ishod fizičkog kažnjavanja? Usklađenost sa direktivama odraslih, još buntovnije ponašanje, nikakve promene, itd? Da li postoje pozitivni rezultati upotrebe fizičke kazne? Šta je sa negativnim rezultatima? Da li postoje alternative kako bi se postigao željeni ishod? Pojava fizičkog kažnjavanja i poznavanje zakonskog okvira Kada ste poslednji put videli situaciju u kojoj odrasla osoba fizički kažnjava dete? Možete li opisati situaciju? Kako ste reagovali? Kako ste se osećali? Kako su drugi reagovali? Šta treba uraditi u takvim situacijama? Da li ste mogli da uradite ono što ste mislili da je ispravno da uradite? Koje su vas prepreke onemogućile da uradite ono ste želeli da radite? 82 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

83 Pod kojim okolnostima je upotreba fizičke kazne opravdana? Opišite situaciju. Ukoliko učesnici oklevaju da opišu situaciju, podstaknite ih sa unapred pripremljenim situacijama (akademski neuspeh, neprikladno ponašanje, itd.) Da li je primena fizičkog kažnjavanja zakonita ako se koristi u svrhu kontrole, discipline i korekcije ponašanja deteta? Završne napomene Hvala vam na učešću. Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 83

84 Aneks 2: Plan rada radionice za validaciju istraživanja RADIONICA za predstavljanje ključnih nalaza kvalitative procene o društvenim normama i faktorima koji utiču na nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece PLAN RADA Dan 1 09:00 09:30 Registracija 09:30 09:40 Uvodni govor Laila Omar Gad, šef kancelarijeo UNICEF-a Predstavljanje ključnih zaključaka kvalitative procene o 09:40 10:20 društvenim normama i faktorima koji utiču na nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece. Vigan Behluli i Blerta Berveniku, DOTS 10:20 10:45 Diskusija. Pitanja i odgovori 10:45 11:00 Pauza za kafu Radionica o istraživanju pristupa rešavanju društvenih normi i faktora koji utiču na nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje i fizičko kažnjavanje dece 11:00 12:15 Razumevanje društvenih ponašanja i praksi: običaji i deskriptivne norme 12:15 13:00 Ručak 13:00 14:45 Društvene norme - definicija i ključne komponente 14:45 15:00 Pauza za kafu 15:00 16:30 Društvene norme - kako one rade. Promena društvene norme Dan 2 Ponovno oblikovanje rodnih uloga i očekivanja: slika žena i slika 09:30 10:30 muškaraca Rad u grupi - identifikovanje aktivnosti. Prezentacije 10:30 10:45 Pauza za kafu 10:45 12:00 Biti dobar roditelj: Šta to znači? Rad u grupi - identifikovanje aktivnosti. Prezentacije 12:00 13:00 Ručak 13:00 14:45 Identifikacija intervencija za rešavanje rodno zasnovanog nasilja Rad u grupi - identifikovanje aktivnosti. Prezentacije 14:45 15:00 Pauza za kafu 15:00 16:30 Identifikacija intervencija za rešavanje fizičkog kažnjavanja dece Rad u grupi - identifikovanje aktivnosti. Prezentacije 84 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu

85 Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu 85

86 Katalogimi në botim (CIP) Biblioteka Kombëtare e Kosovës Pjetër Bogdani /.6(496.51)(047.3) Kvalitativno istraživanje o društvenim normama u pogledu rodno zasnovanog nasilja i fizičkog kažnjavanja dece na Kosovu (Rezolucija SB UN 1244) / Unicef. - Prishtinë : Unicef, f. : ilustr. ; 30 cm. Bibliografia : f ISBN