ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА 2013/14. ГОДИНУ УВОД

Transcription

1 ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА 2013/14. ГОДИНУ УВОД Политика заштите потрошача је једно од приоритетних подручја на путу постизањa бољег квалитета живота свих грађана. Заштита потрошача је утемељена Уставом РС у којем се у члану 53. каже да Република Српска обезбјеђује заштиту потрошача. На овим темељима Народна Скупштина Републике Српске је донијела Закон о заштити потрошача у Републици Српској ( Службени гласник Републике Српске број 6/12 )који је ступио на снагу почетком године. Доношењем закона област заштите потрошача је у великој мјери усаглашена са прписима ЕУ и смјерницама Уједињених нација. Са друге стране, усклађивањем стандарда заштите потрошача са стандардима ЕУ у циљу ефикасније заштите потрошача и функционисању тржишне привреде, Република Српска даје допринос испуњавању обавеза које је БиХ преузела потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању. Испуњавање преузетих обавеза зависиће од даљег јачања административних капацитета као и од провођења прописа и надзора, како на нивоу БиХ, тако и на нивоу Републике Срппске. Законом о заштити потрошача и другим прописима који у себи садрже одредбе о заштити потрошача, стварају се и унапређују услови за успостављање и функционисање слободног и уређеног тржишта што је у највећем интересу потрошача. Истовремено, потрошач утиче на пословну политику привредних субјеката и подстиче конкурентност на тржишту. Да би се позиција потрошача оснажила и заштитила на тржиту, свака одговорна држава доноси одређене програме и проводи политику заштите потрошача којима се унапређују њихова знања о потрошачким правима у најширем смислу, како би потрошачи могли доносили исправне одлуке приликом куповине производа и услуга. Законом о заштити потрошача, Република Српска је преузела основна права потрошача и ближе уредила поједине сегменте на овом подручју. Преузимањем директива ЕУ о заштити потрошача, овај Закон је у високој мјери усаглашен са европским стандардима, и као такав је створио погодан правни амбијент за заштиту потрошача као економски слабије стране, која је у неповољнијем положају на тржишту у односу на трговца. Тако су у Републици Српској обезбјеђени услови за функционисање како владиних, тако и невладиних институција, односно независних организација потрошача, што омогућава успостављање и остваривање активне политике заштите потрошача. Закон о заштити потрошача дјелимично je усклађен са 11 ЕУ Директива и 1 Препоруком Европске Комисије, и то: 1. Директива 92/59/ЕЕЗ о општој безбједности производа / Council Directive 92/59/EEC of 29 June 1992 on general product safety 2. Директива 88/378/ЕЕЗ о безбједности играчака / Council Directive 88/378/EEC of 3 May 1988 on the approximation of the laws of the Member States concerning the safety of toys 3. Директива 85/374/ЕЕЗ о приближавању закона и других прописа држава чланица у вези са одговорношћу за производе са недостатком / Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States concerning liability for defective products 1

2 4. Директива 98/6/ЕЗ о заштити потрошача при истицању цијена производа понуђених потрошачима/ Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998 on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers 5. Директива 2005/29/ЕЗ о непоштеној пословној пракси привредних субјеката према потрошачима на унутрашњем тржишту којим се допуњују Директива Савјета 84/450/ЕЕЗ, Директиве Европског парламента и Савјета 97/7/ЕЗ, 98/27/ЕЗ и Регулатива ( ЕЗ ) број 2006/2004 Европског парламента и Савјета (,,Директива о непоштеној пословној пракси,,) / Directive 2005/29/EC of the European Parliament and of the Council of 11 May 2005 concerning unfair business-to-consumer commercial practices in the internal market and amending Council Directive 84/450/EEC, Directives 97/7/EC, 98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament and of the Council and Regulation (EC) No 2006/2004 of the European Parliament and of the Council ( Unfair Commercial Practices Directive ) 6. Директива 85/577/ЕЕЗ за заштиту потрошача у случају уговора склопљених ван пословних просторија /Council Directive 85/577/EEC of 20 December 1985 to protect the consumer in respect of contracts negotiated away from business premises 7. Директива 97/7/ЕЗ о заштити потрошача код склапања уговора о продаји на даљину / Directive97/7/EC of the European Parliament and of the Council of 20 May 1997 on the protection of consumers in respect of distance contracts 8. Директива 93/13/ЕЕЗ о одредбама које се противе начелу савјесности и поштења ( неправичним одредбама) у потрошачким уговорима/ Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfair terms in consumer contracts 9. Директива 90/314/ЕЕЗ о путним аранжманима, аранжманима за одморе и аранжманима за организована путовања/ Council Directive 90/314/EEC of 13 June 1990 on package travel, package holidays and package tours 10. Директива 2008/122/ЕЗ о заштити потрошача у погледу појединих аспеката временски подијељеног коришћења непокретности, дугорочних производа за одмор, препродаје и размјене / Directive 2008/122/EC of the European Parliament and of the Council of 14 January 2009 on the protection of consumers in respect of certain aspects of timeshare, long-term holiday product, resale and exchange contracts 11. Директива 199/44/ЕЗ о одређеним аспектима продаје робе широке потрошње и пратећим гаранцијама / Directive 1999/44/EC of the European Parliament and of the Council of 25 May 1999 on certain aspects of the sale of consumer goods and associated guarantees 12. Препорука Комисије од 4. априла године о принципима рада тијела за вансудско рјешавање потрошачких спорова / Commission Recommendation of 4 April 2001 on the principles for out-of-court bodies involved in theconsensual resolution of consumer dispute. Законом о заштити потрошача у Републици Српској промовисана су основна права потрошача, и то: 1. право на задовољење основних потреба, ово право подразумијева доступност најнужнијих производа и услуга, као што су храна, одјећа, обућа, стамбени простор, вода, електрична енергија, здравствена заштита, образовање и хигијена, 2. право на безбједност, односно право на заштиту од робе и услуга које су опасне по живот, здравље, имовину или животну средину, односно чије је посједовање или употреба забрањена, 3. право на информисаност, односно право на располагање тачним подацима неопходним за разуман избор међу понуђеном робом и услугама, 2

3 4. право на избор, што подразумијева могућност избора између више робе и услуга, по прихватљивим цијенама и уз гаранцију квалитета, 5. право да се чује глас потрошача, односно право да посредством удружења за заштиту потрошача буде представљан и да учествује у раду надлежних органа која рјешавају питања од интереса за потрошаче, 6. право на правну заштиту, односно право да захтијева заштиту у законом предвиђеном поступку у случају повреде права, и право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му причини трговац, 7. право на образовање, односно право на стицање основних знања и вјештина неопходних за правилан и поуздан избор робе и услуга, као и знања о основним правима и обавезама потрошача и начину њиховог остваривања, и 8. право на здраву и одрживу животну средину, односно право на живот и рад у окружењу које није ризично по здравље потрошача. За остваривање прокламованих права потрошача одговорни су субјекти који учествују у доношењу Програма за заштиту потрошача, који се доноси за период од двије године. Програмом се утврђују циљеви политике заштите потрошача, начин и динамика остваривања тих циљева, субјекти овлашћени за реализацију програма, финансијска средства и други елементи значајни за остваривање заштите потрошача. Министарство трговине и туризма, као носилац заштите потрошача из области трговине, туризма и угоститељства сарађује са свим другим носиоцима на изради Програма као координатор, те исти предлаже Влади Републике Српске на усвајање. Програм се доноси у сложеним привредним условима што сигурно има одраза и на остваривање права потрошача, због чега је посебно важан сегмент рада субјеката који врше надзор и заштиту права потрошача. ДИО I - Развој система заштите потрошача Резолуција број 39/248 из године, којом је Генерална скупштина Уједињених нација донијела смјернице о заштити потрошача, подстакла је земље чланице на законско уређивање овог подручја, те формирање и развој институција који ће ефикасно штитити права потрошача. У Сједињеним Америчким Државама године донијет је Закон о заштити потрошача на основу кога је успостављена посебна Савезна комисија за сигурност потрошачке робе, а од раније су постојали за лијекове и поједине врсте хране ФДА (Food and Drug Administration) елементи система јавне контроле квалитета због одсуства стандарда у америчком правном систему. Европске државе потписнице Уговора о оснивању Европске заједнице, потписаног у Риму године, донијеле су крајем године Европску повељу о обавјештавању и заштити потрошача с њиховим правима, која се састоје од права на заштиту економских интереса, права на заштиту од опасности за живот, здравље и имовину приликом стицања производа и услуга на тржишту, права на правну заштиту и подршку државе, права на обавјештавање и образовање потрошача, те права на удруживање са сврхом заштите њихових интереса, права на представљање у тијелима која одлучују о стварима од интереса за потрошаче. Од тада до данас, на овим принципима у Европској заједници је настало богато законодавство заштите потрошача. Од доношења те Повеље започиње период у којем ЕУ придаје све већу важност овој проблематици. Земље чланице ЕУ област заштите потрошача уређују бројним актима и прилагођавајући је условима модерног тржишта, константно је подижу на све већи ниво. Уговором о Европској унији (Уговор из Мастрихта), којим је измијењен Уговор о оснивању Европске заједнице, политика заштите потрошача постаје службена политика ЕУ. Уговором из 3

4 Амстердама о измјенама Уговора о оснивању Европске заједнице, чланом 153., наводи се да се права потрошача заснивају на неколико основних права уграђених у националне политике њених чланица, а то су: а) заштита здравља и сигурност потрошача, б) заштита економских интереса потрошача, в) информисање и едукација потрошача, г) право на надокнаду штете, д) удруживање, заступање и учешће потрошача у циљу остварења својих права и ђ) право на правну заштиту потрошача. Заштита потрошача је посебно динамично подручје које је у ЕУ подвргнуто доношењу учесталих нових мјера, стога би требала представљати основу за усклађено дјеловање свих националних тијела на подручју заштите потрошача, владиних и невладиних организација. С обзиром на ширење подручја дјеловања уједињењем европских држава, ЕУ је својим земљама чланицама дала директиве за стварање јединствене политике за она подручја која су до тада била искључиво у националној надлежности. У складу с тим, јавила се и потреба за прописивањем правних одредби које декларишу уважавање основних људских права, што је једно од главних начела дјеловања ЕУ. Извјештајем о Стратегији ЕУ за заштиту потрошача , који је резултат отвореног дијалога између држава чланица у оквиру Зелене књиге заштите потрошача из године, Европска комисија је утврдила бројне заједничке циљеве у осигуравању несметаног дјеловања тржишта и постизању високог и јединственог нивоа заштите потрошача. Европска Стратегија заштите потрошача за период одређује три кључна циља: - висок заједнички ниво заштите потрошача; - ефикасно извршавање прописа заштите потрошача, нарочито кроз надзор тржишта, управно и извршно судјеловање, приступ потрошача подацима о услугама и непрехрамбеним производима те приступ механизмима за вансудско рјешавање спорова; - укључивање организација потрошача у обликовање и провођење политике заштите потрошача, те у друге политике Уније које се тичу интереса потрошача. Европска комисија је 6. априла поднијела Извјештај COM (2005) 115 final, 2005/00 42 COD Европском парламенту, Савјету ЕУ, Европском економско-социјалном одбору и Одбору регија. Овим Извјештајем се предлаже успостављање новог, заједничког програма Уније на подручју јавног здравства и заштите потрошача за период , који представља наставак и надоградњу постојећих програма јавног здравља и заштите потрошача, а уједно и уводи удруживање програма на ова два подручја. Усклађењу политике заштите потрошача може допринијети предложено стратешко усмјерење удруживања свих за потрошаче релевантних подручја, која су у бројним државама чланицама, врло разграната и институционално подијељена на различите ресоре унутар министарстава, због чега ће процес удруживања моћи позитивно утицати на развој тог сада врло разгранатог подручја. Европска Стратегија заштите потрошача за период одређује пет кључних циљева: - бољи надзор над тржиштем и боље националне политике заштите потрошача; - боља регулатива из области заштите потрошача; - боља примјена регулативе и бољи механизми за обештећење потрошача; - боље информисани и заштићени потрошачи и 4

5 - стављање потрошача у срж других ЕУ политика и регулатива. За провођење мјера у оквиру новог заједничког програма, Европска комисија предлаже удвостручавање средстава, што потврђује велики значај који признаје политици заштите потрошача, као једној од политика за реализацију Лисабонске стратегије и Стратегије ЕУ за континуирани развој. Европска комисија новом стратегијом уводи заједничку политику заштите потрошача, с обзиром да јасна правила и досљедно провођење закона имају за резултат повјерење потрошача и конкурентно домаће тржиште, без обзира на то гдје се потрошач или компанија налази. У складу с тим, у оквиру нове стратегије, најављује ревизију већине важећих директива о заштити потрошача у смјеру постепеног прелаза од мјера минималне према мјерама максималне хармонизације. Такође, Европска комисија жели достићи првенствено висок степен интеграције заштите потрошача у друге политике ЕУ и користи заједничког тржишта за потрошаче довести до максимума. Конкретну корист од предности заједничког тржишта, морали би имати не само привредни субјекти, него и потрошачи у свом свакидашњем животу, како с обзиром на већи избор роба и услуга, нижих цијена и доступности, тако и с обзиром на основне услуге. Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и јединственог нивоа заштите потрошача, како бисмо Републику Српску и БиХ припремили за равноправно наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и квалитетне институционалне структуре као основа провођења ефикасне заштите потрошача, чиме би Република Српска и БиХ показала да заслужује повјерење потрошача на конкурентном заједничком тржишту уз јасна правила и досљедно провођење закона, без обзира, гдје се потрошач или привредни субјекат налазе. Да би се све то могло остварити потребна су и значајна материјална средства која би на крају довела до значајне користи, не само привредним субјектима, него и потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи избор робе и услуга уз бољи квалитет и ниже цијене. ДИО II - Носиоци заштите потрошача у Републици Српској Како би се обезбиједила што квалитетнија реализација политике заштите потрошача, неопходно је укључити велики број субјеката који ће бити одговорни за њено провођење. Чланом 120. Закона о заштити потрошача, одређени су субјекти одговорни за заштиту потрошача у Републици Српској, како слиједи: 1. Влада Републике Српске, 2. Министарство трговине и туризма, 3. други републички органи управе у оквиру своје надлежности утврђене законом који уређује стварну надлежност органа управе, 4. агенције и регулаторна тијела у оквиру своје надлежности у складу са законом којим се уређују њихове надлежности, органи јединица локалне самоуправе, 5. Привредна комора Републике Српске и Занатско-предузетничка комора, 6. удружења за заштиту потрошача, 7. образовне институције и медији, 8. Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске и други надлежни инспекцијски органи, 9. Омбудсман у осигурању и 10. Омбудсман за банкарски систем. 5

6 Наведени субјекти учествују у изради Приједлога Програма за заштиту потрошача у Републици Српској за 2013/14. годину, у оквиру својих надлежности. Влада, на приједлог Министарства, усваја Програм за заштиту потрошача у Републици Српској. 1. Министарство трговине и туризма РС Законом о заштити потрошача у Републици Српској се на једном мјесту регулишу бројна питања која се односе на заштиту потрошача и усклађује се законска реулатива из области заштите потрошача са европским законодавством. На основу Закона о заштити потрошача у Републици Српској, Министарство трговине и туризма је током године донијело Правилник о облику, садржају и начину вођења Евиденције удружења за заштиту потрошача ( Службени гласник Републике Српске број 44/12), Правилник о критеријумима за расподјелу финансијских средстава за рад удружења за заштиту потрошача ( Службени гласник Републике Српске број 33/12), Правилник о облику и садржају Књиге рекламације ( Службени гласник Републике Српске број 71/12), Правилник о садржају и изгледу обрасца о једностраном раскиду уговора о временском коришћењу непокретности у туризму ( Службени гласник Републике Српске број 83/12), Правилник о садржају стандардних информативних образаца за уговоре о временском коришћењу непокретности у туризму ( Службени гласник Републике Српске број 83/12) и Правилник о критеријумима за овлашћивање удружења за заштиту потрошача за заступање потрошача у потрошачким споровима пред Одбором ( Службени гласник Републике Српске број 109/12). Доношењем поменутих подзаконских аката Министарство је у потпуности испунило своје обавезе предвиђене чланом 155 Закона. Министарство као ресорно надлежно за област заштите потрошача у Републици Српској је субјект одговоран за заштиту потрошача у области трговине и услуга у трговини, као и у области туризма и угоститељства. Законом о трговини Републике Српске ("Службени гласник РС", број 6/07 и 52/11), уређују се: услови за обављање трговине и облици трговине, услови за обављање трговинских услуга, начин образовања цијена, трговачка евиденција, нарушавање конкуренције, забрана ограничавања тржишта, привремене мјере ограничења тржишта, надзор, као и друга питања од значаја за обављање трговине на територији Републике Српске. Законом о регулисању цијена ("Службени гласник РС", број 106/09), уређује се начин и услови формирања цијена производа и услуга, контрола и праћење цијена од стране надлежних органа на тржишту Републике Српске, мјере непосредне контроле цијена у случају значајних поремећаја на тржишту и друга питања од значаја за област цијена. Током године донесен је Закон о недопуштеном оглашавању ( Службени гласник Републике Српске број 52/12), којим се штите трговци од нелојалне конкуренције на тржишту у области оглашавања, што ће у крајњој линији бити корисно и за потрошаче. Стратегијом развоја трговине у Републици Српској за период до године, предвиђено је унапређење заштите потрошача у Републици Српској, кроз јачање партнерског односа свих субјеката одговорних за њихову заштиту. Такође, у области туризма и угоститељства током године донесен је Закон о туризму ("Службени гласник РС", број 70/11) и Закон о боравишној такси ("Службени гласник РС", број 78/11), као и бројни подзаконски акти. током године донијет је Закон о угоститељској дјелатности ("Службени гласник РС", број 15/10) и Закон о јавним скијалиштима ("Службени гласник РС", број 15/10), којима су предвиђена нова законска рјешења у погледу стандардизације и професионализације, што ће утицати на већи ниво заштите потрошача. 6

7 Народна скупштина Републике Српске усвојила је и Стратегију развоја туризма Републике Српске за период од до године којим се кроз остварење предвиђених циљева и задатака предвиђа и виши ниво заштите потрошача. Такође, у сектору угоститељства и туризма током године донесен је Закон о измјенама и допунама закона о угоститељству ("Службени гласник РС", број 57/12), као и бројни подзаконски акти. Од важнијих туристичких субјеката потребно је напоменути да у Републици Српској поред Туристичке организације Републике Српске постоји и око 30-так туристичких организација општина/градова, које су као општинске јавне установе задужене за обављање промотивних активности у туризму. Такође у Републици Српској као носиоци организованог туристичког промета дјелују и туристичке (путничке) агенције, од чега око 25 агенција су регистровне као организатори туристичког путовања (туроператери), а око 50-так као посредници у организацији туристичког путовања (субагенти). У области угоститељства у Републици Српској је регистровано и категорисано око 180 угоститељских објеката за смјештај (хотели и мотели и сл.) и око 5000 угоститељских објеката за исхрану и пиће (кафане, ресторани, барови, дискотеке и слични објекти). У области заштите потрошача у туризму потребно је обезбиједити спровођење одредаба Закона о заштити потрошача у сегменту дјеловања туристичких агенција и њихових обавеза према корисницима услуга. Законом је заштићен потрошач-корисник услуга туристичких агенција, док потрошачи у туризму и угоститељству своја права у области осигурања остварују путем тренутно важећих прописа у Републици Српској, т.ј. корисник угоститељских услуга је заштићен у погледу прописивања обавезних минимналних, општих и посебних услова, вођења књиге утисака, у којој потрошач има право приговора на пословање угоститеља, обавезне интервенције инспекцијских органа у случају основаности приговора, путем обавезне категоризације којом се стандардизује квалитет услуге у објектима поједине врсте, прописивањем обавеза угоститеља у погледу утврђивања норматива хране и пића, обавезног издавања рачуна, обавезног увођења HACCP (Hazard analysis and critical control points) стандарда у поступку припремање хране и сл. У току је измјена Закона о туризму у правцу пооштравања одговорности туристичке агенције у сегменту сповођења групних туристичких путовања, као што су ђачке екскурзије и то увођењем додатног обезбјеђења у случају нереализације или дјелимичне реализације екскурзије у виду посебне банкарске гаранције. Надаље законом ће се обезбиједити јединствени садржај општих услова путовања, као и прописати унифицирани образац уговора о извођењу ђачке екскурзије. Стандардизација представља општи приступ и опште начело у туристичкој понуди, посебно у модерном туризму када су туристима потпуно познати стандарди и најчешће представљају основно опредјељење за путовање знајући шта их на том путовању очекује. Када је ријеч о категоризацији угоститељских објеката за смјештај битно је напоменути да не постоје утврђени ЕУ стандарди, из разлога што су навике становништва, односно домаћих туриста у свакој земљи различите, као и географско-климатске и друге карактеристике. Приликом израде Правилника o категоризацији угоститељских објеката и условима за разврставање хотела у подврсте ( Службени гласник РС, бр. 118/12) у обзир су узете препоруке Свјетског удружења хотелијера. Ентитетски правилници који третирају предметну област скоро у потпуности су усклађени. Министарство трговине и туризма има активну сарадњу са удружењима потрошача из Републике Српске којима је основни циљ пружање помоћи потрошачима у реализацији својих права и интереса, подизање свијести и степена образовања потрошача. Срадња Министарства и удружења се одвија и кроз пружање финансијске подршке удружењима суфинансирањем материјалних трошкова, финансирањем пројеката, те кроз припрему Програма за заштиту потрошача у Републици Српској. 7

8 2. Републичка управа за инспекцијске послове Републичка управа за инспекцијске послове врши послове инспекцијског надзора и друге повезане стручне послове, па тако и у области заштите потрошача (у најширем смислу те ријечи) обавља такве послове. Инспекцијски надзор који се односи на заштиту потрошача врше и инспектори у јединицама локалне самоуправе. Најважнији пропис којег инспектори примјењују у провођењу инспекцијског надзора је Закон о инспекцијама у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број: 74/10, 109/12 и 117/12). Инспекцијски надзор има за циљ остваривање и заштиту јавног интереса, а врши се предузимањем инспекцијских мјера и радњи како би се утврђено стање и пословање ускладило са прописима. Инспекцијски надзор се врши у погледу придржавања низа материјалних прописа, па тако и прописа којима се уређују општи услови обављања дјелатности (регистрација, одобрење за рад, рјешење, сагласности, друго одобрење надлежних институција, предмет пословања, сједиште и назив), храна у спољнотрговинском и унутрашњем надзору, санитарно-хигијенско стање објеката у којима се врши призводња и промет хране, трговина, угоститељство, туризам, услуге, заштита потрошача, цијене, мјерне јединице и мјерила, интелектуална својина, квалитет и безбједност непрехрамбених производа, фитосанитарна област (заштита здравља биља, средства за заштиту биља, сјеме и садни материјал, ђубрива и оплемењивачи земљишта), примарна биљна производња, заштита пољопривредног земљишта, подстицаје у пољопривреди и руралном развоју,шуме и шумарство, ловство, националне паркове, репродуктивни материјал шумског дрвећа и грмља, здравствену заштиту животиња, заштиту и добробит животиња, ветеринарску дјелатност, ветеринарске лијекове и додатке, воде, енергетике, енергента, опреме под притиском, рударство и геологију, јавне путеве и друмски саобраћај, станице за технички преглед возила, жељезнице и жељезнички саобраћај, водни саобраћај, поштански саобраћај, телекомуникације, планирање и уређење простора, грађење и грађевинарство, грађевинске материјале, заштиту животне средине, екологије, управљања отпадом, запошљавање, рад и радне односе, безбједност и здравље на раду, здравствене дјелатности, лијекове и медицинска средства, љековите воде, воде за санитарно-рекреативне потребе, предмете опште употребе, надзор над санитарно-хигијенским условима објеката, нејонизујуће зрачење, хемикалије и биоциде, социјалну, породичну и дјечју заштиту, предшколско, основно, средње, високо образовање и образовање одраслих, ученички и студентски стандард, културу и дјелатности из области културе, спорт, заштиту од пожара, експлозивне материје, запаљиве течности и гасове, као и остале опасне материје. Инспекцијски надзор над примјеном Закона о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник Републике Српске", број: 6/12) или прописа донесених за његово спровођење врши Републичка управа за инспекцијске послове посредством републичких инспектора надлежних за вршење инспекцијског надзора у одговарајућој области, односно надлежних инспектора у јединицима локалне самоуправе у одговарајућој области, у складу са законом. Сектор Инспекције за храну у унутрашњем надзору извршила је укупно 716 контрола, од којих су 46% биле неуредне. Разлог овако високог процента неуредности лежи у чињеници да је у области здравствене исправности и квалитета хране објављен велики број прописа које субјекти из различитих разлога нису испоштовали, те чињеница да субјекти у општинама без локалног инспектора занемарују прописане обавезе. Највећи број неправилности констатован је у објектима који се баве производњом пекарских производа. Наложене су превентивне мјере док је у једном случају забрањена употреба сировина које се користе за производњу пекарских производа. Због лоших хигијенско-санитарних услова и коришћење неадекватних сировина за производњу пекарских производа издати су прекршајни налози. У промету је затечено и уништено око 374 килограма хране која је неприкладна за људску употребу. Најчешћи разлози забране промета и уништавања хране су стављање у промет хране којој је истекао декларисани рок 8

9 употребе или ненавођење рока употребе, непостојање декларације на једном од језика у службеној употреби (декларација на страном језику) и промјена сензорних својстава хране. У тим случајевима инспектори су забрањивали промет хране и вршили уништавање. Такође је утврђивано нередовно испитивање сировина и готових производа, те необављање редовних санитарних прегледа лица која рукују са храном и лоши хигијенско-санитарни услови у објектима који се баве производњом и прометом хране. Сектор Инспекције за храну у спољнотрговинском надзору вршило је преглед пошиљки увозника односно овлашћених шпедиција, те је извршено узорковање хране са већим ризиком неисправности и достављено на лабораторијску анализу и то: дјечја храна; адитиви; лако кварљива храна; храна за посебне прехрамбене потребе; храна за смањење тјелесне тежине. Вршена је и анализа хране на радиоактивност, на микотоксине, резидуе пестицида. По налогу министра пољопривреде, шумарства и водопривреде инспекција за храну је извршила узорковање месних и млијечних прерађевина у малопродајним објектима из увоза и том приликом је узет 31 узорак на лабораторијску провјеру здравствене исправности. Од тога је узето 19 узорака млијека и производа од млијека и 12 узорака производа од меса. Сви узети узорци након лабораторијске провјере здравствене исправности су оцијењени као здравствено исправни. У спољнотрговинском надзору узето је 3697 узорка хране на лабораторијску провјеру здравствене исправности, при чему је 81 анализа било неуредна. Укупна количина хране стављене ван промета је око 144 тона, од тога је уништено око 57 тона, враћено пошиљаоцу око 47 тона, те након додатног декларисања стављено је у промет око 40 тона. Што се тиче врста неисправне хране, ради се о млијечним производима, поврћу, сировинама за производњу освјежавајућих пића, месним производима, кондиторским производима, зачинима. Разлози неисправности су најчешће пропусти у декларисању производа, затим микробиолошка неисправност, хемијска неисправност и промијењена сензорна својства. Укупна количина сточне хране стављене ван промета је око 85 тона од тога је уништено 25 тона, враћено пошиљаоцу 60 тона. Инспектори за храну су доста времена провели утврђујући присуство неисправне хране и материјала који долазе у контакт са храном на основу обавјештења која су пристизала са европског RASFF-a и из других извора, као што је: Атропин у чају од корјена чичка, који је поријеклом из Албаније, а преко Хрватске увезен у БиХ. Том приликом, инспектори су затекли у промету и уништили 12 амбалажних јединица по 50 грама и 6 амбалажних јединица по 70 грама спорног чаја; повлачење недовољно означеног безалкохолног пића сирупа, различитих окуса, поријеклом из БиХ, а које се повлачи са тржишта Шведске и Финске; појава Salmonella spp у мљевеном црном биберу поријеклом из Вијетнама, а који је дистрибуиран у БиХ преко Њемачке; повлачење хране MILUPA, прерађена храна на бази житарица за дјецу са навршена 4 мјесеца, вечерња млијечна кашица са прелазним млијеком, житарицама и бананама, повучена са тржишта Републике Хрватске; повлачење намаза од маслина Дида Божа, произвођача Herness international, због повећаног садржаја епоксидног сојиног уља са словачког тржишта; повлачење биодјечије кашице кроз пахуљице од 3 врсте житарица (Bio-babybrei 3-korn), произвођач Holle, Babyfood GmBh, Швицарска-храна повучена са тржишта Хрватске; појава смрзнутих јагода увезених из Кине у Њемачку као могући узрочник гастроентеритиса код дјеце и адолесцената у Њемачкој; обавјештење од Министарства пољопривреде Републике Хрватске о повлачењу производа свјеже вучена тијеста, листови за питу, савијаче произвођача Clarum, Standard, Rial Merkator, Fine food, Grano doro, Marinero i B brend, S budget свјеже вучено тијесто, и Klara због присуства адитива натамицина Е 235 који није допуштен у овој категорији производа; обавјештење о појави Salmonellae enteritis у смрзнутим пилећим прсима из Румуније а које се налазе на тржишту БиХ; обавјештење о филетима туњевине из Шпаније преко Италије дистрибуираним у БиХ, произвођача Pescnortmar s.l. Spanija, увозник за БиХ Морски сан д.о.о Сарајево. 9

10 Сектор тржишне инспекције свакодневно у редовним контролама вршио је надзор над примјеном закона и контролисала да ли се привредни субјекти придржавају одердби прописа, као што су: издавање рачуна, обавеза истицање продајних цијена, декларисање производа, посједовање гаранције и техничког упутства, оглашавање производа и услуга и друго. Тржишна инспекција поступа по конкретним пријавама које потрошачи упућују инспекцији у вези су са остваривањем појединачних права потрошача и најчешће се односе на неприхватање рекламација потрошача за разне врсте производа и услуга (технички производи, одјећа, обућа и друго), подијето је 29 захтјева. По свакој конкретној притужби инспекција је вршила контролу. У свим случајевима гдје се утврдило да је захтјев потрошача оправдан, односно да је трговац неоправдано одбио захтјев потрошача, инспектори су донијели рјешења којима су субјектима контроле наложили да поступе у складу са одредбама закона и да омогуће потрошачу остваривање његовог права. Налоге инспектора извршили су субјекти контроле. У 2012 години републичка тржишна инспекција је извршила контроле. Од укупног броја контрола је било неуредних (27%). Инспектори су предузели управних и прекршајних мјера. Од предузетих управних мјера било је 911 отклањања неправилности, 34 одузимања робе намијењене промету и пружању услуга без документације о поријеклу и 305 забранa обављања дјелатности, забрана промета робе која није била декларисана у складу са прописима, није посједовала гарантне листове, техничка упутства, због истеклог рока трајања и забрану употребе мјерила јер иста нису верификована од стране надлежне институције. Инспектори у редовним контролама дјелују превентивно и предузимају мјере у циљу отклањања недостатака, те на тај начин спрјечавају да дође до повреде права потрошача. У поменутом периоду Републичка тржишна инспекција је ван промета до отклањања недостатака на роби (непотпуне декларације, недостатак гарантних листова и техничких упутстава), ставили робу у вриједности од KM. Тржишни инспектори у спољнотрговинском надзору контролисали су квалитет непрехрамбених производа, као и контролу квалитета моторних горива. Узето је 238 узорака непрехрамбених производа, углавном предмета опште употребе за лабораторијску провјеру контроле квалитета (декларација). Број узетих узорака моторних горива је 64, а узорковање моторних горива је извршено према прописаном Програму утврђивања усклађености квалитета течних нафтних горива од стране Министарства индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске. Сектор Тржишне инспекције је са Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ и надлежним инспекцијама Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ провео заједничкe пројекте надзора према Закону о општој безбједности производа и то: надзор дјечијих ходалица, колица и креветаца. Према Наредби о безбједности машина надзор над косилицама за траву, кружним и ланчаним пилама и ручним брусилицама. На основу Наредбе о нисконапонској опреми надзор електричних свјетиљки опште намјене, електромагнетној компатибилности надзор штедних сијалица. Сектор ветеринарске инспекције у области производње и промета сировина и хране животињског поријекла извршио је укупно 460 инспекцијских контрола од којих је неуредних било 20%. Највише неуредности односило се на примарну производњу на фармама, откупним мјестима, дистрибутивним центрима, као и производњу и промет сировина и хране животињског поријекла у клаоницама, месницама, тржницама, складиштима увозника и сл. Налагане су мјере отклањања недостатака и успостављања система самоконтроле субјеката и праћења сљедивости хране, контрола декларација са посебним акцентом на означавање свјежег меса, у складу са законским одредбама, гдје је потребно поред основних података на декларацији, додатно навести и датум клања, као и регистрацијски број објекта за клање. Контролисано је узорковање од стране произвођача у складу са прописаним критеријумима, као и поступци повлачења са тржишта производа који нису задовољавали прописане здравствене услове. Осим републичке ветеринарске инспекције наведене контроле вршене су и путем градских/општинских инспектора који су вршили контроле по захтјевима странака, пријавама и притужбама грађана и налагали 10

11 мјере за стављање ван промета производа који нису испуњавали прописане услове у погледу здравствене исправности и означавања. Сектор ветеринарске инспекције је вршио појачан надзор по Наредби Министарства о појачаној контроли и узорковању сировина и хране животињског поријекла у унутрашњем промету поријеклом из увоза, у складиштима увозника, као и Наредбе о обавезној контроли на ензоотску леукозу говеда на клаоницама прије клања, поријеклом из увоза, на клаоницама које кољу животиње из увоза. У складу са прописаном процедуром провођења и праћења мониторинга резидуа у живим животињама и производима животињског поријекла, републички инспектори вршили су контроле и узорковање код субјеката у општинама које немају општинску инспекцију. Сектор ветеринарске инспекције учествовао је у провођењу активности за припрему ФВО инспекције који подразумијева усклађивање инспекцијских процедура и стварања других услова за извоз млијека и других производа у земље ЕУ. У складу са налазом ФВО инспекције која је провјеравала сектор перадарства, донесен је Акциони план за отклањање уочених неправилности, који предвиђа доношење недостајуће легислативе у првом реду тзв. Хигијенског пакета, као основа за успостављање стандарда у области производње хране и усклађивање пословања субјеката који се баве храном животињског и биљног поријекла. У том смислу неопходно је усагласити службене контроле са наведеним захтјевима. У склопу активности Дирекције за европске интеграције, путем Тaiex инструмената за техничку помоћ у транспозицији легислативе ЕУ, започело се са интензивним провођењем едукација инспектора везано за безбједност хране и хигијенски пакет. Сектор здравствене инспекције у спољнотрговинском надзору контролисао је предмете опште употребе и хемикалије односно биоциде. Узета су 744 узорка предмета опште употребе за лабораторијску провјеру здравствене исправности. Првом анализом у овлашћеним лабораторијама, утврђена је неисправност код 22 пошиљке од којих су 19 прихваћене а у 3 случаја је захтјевана друга анализа (суперанализа). Суперанализом је у једном случају потврђен налаз прве анализе а у два случаја побијен. Укупан број неисправних пошиљки из увоза у години је 20 (0,1%), од којих су 2 враћене, 10 уништено а код 8 наложено додатно декларисање. Од 7 неисправних пошиљки дјечјих играчака, у једном случају је доказан недозвољени садржај фталата, у једном непријатан мирис, у једном миграција хрома, у једном лако скидање боје и у два лако извлачење косе са главе лутке. Испитивање садржаја фталата у играчкама, осим у наведеном случају показало је уредне резултате. Од 6 неисправних пошиљки посуђа и прибора за јело, у 4 случаја су доказане визуелне промјене након потапања у разблажени раствор сирћетне киселине и миграција мангана, у једном оштре ивице а у једном непотпуна декларација. Код 4 неисправне пошиљке средстава за одржавање чистоће у домаћинству утврђени су недостаци података у декларацији, који се односе на дозирање и заштиту руку. Код двије неисправне пошиљке козметичких средстава утврђени су недостаци у погледу упутства за извођење пробе осјетљивости. Код цигарета је била спорна декларација због додатне ознаке extra, која није дозвољена. За ову пошиљку је накнадно поднесен захтјев за уништавање. Након информација у штампи да шамон за дјецу Косили, македонског произвођача садржи материје штетне за здравље дјеце, здравствена инспекција је узела узорке шампона, купке, беби креме и влажних марамица тог произвођача и доставила их овлашћеној лабораторији на испитивање. Испитивање садржаја формалдехида у производима, као спорног параметра исправности, обавио је Градски завод за јавно здравље, Београд, а осталих елемената здравствене исправности (микробиологија, тешки метали, ph, органолептичка својства) Институт за јавно здравство Републике Српске. Резултати испитивања свих узорака били су уредни. Сектор здравствене инспекције је на основу обавјештења путем RAPEX-a из продаје повукао комада дјечје играчке са магнетима, која је увезена у Републику Српску, а због опасности од гутања магнета. Путем RAPEX-a је стигло и обавјештење о неисправности дјечје козметике познатог произвођача због садржаја ентеробактерије, те је из промета повученa количина од 81 комад. Истицањем обавјештења на 11

12 продајним објектима, потрошачи су информисани да могу вратити купљене производе. Увозник једне серије дјечјих цуцли у којима је у Мађарској утврђен недозвољени садржај резидуа пероксида је сам из промета повукао 48 комада цуцли и купце обавијестио да могу вратити купљени производ. У складу са потписаним Споразумом између Агенције за надзор над тржиштем БиХ и Републичке управе за инспекцијске Републике Српске, узето је девет узорака дјечјих играчака и производа за дјецу (колут и мишићи за пливање, сиперак), ради испитивања на садржај фталата. Од укупног броја узетих узорака, пет узорака су били исправни а код четири је доказан недозвољени садржај фталата. Свим субјектима, код којих су утврђени неисправни узорци, наложено је да обавијесте потрошаче о поврату и повлачењу несигурних производа са тржишта у складу са Упутством о начину обавјештавања потрошача и повлачењу несигурних производа, што је и урађено. Све затечене количине неисправних играчака и производа су уништене (323 комада). Сектор здравствене инспекције утврдио је значајне неправилности у области производње и промета лијекова и медицинских средстава што се тиче одсуства магистра фармације за вријеме рада апотеке, издавање лијекова без љекарског рецепта, недозвољено прометовање лијекова у специјализованој продавници, неусаглашеност секундарног паковања лијекова јер су примарно намијењени за тржиште Републике Србије и непоштивање радног времена апотеке. Инспекција је превентивно дјеловала пред сезону купања, достављајући упозорење свим пословним субјектима који имају базене и који користе хемикалије и биоциде за припрему и дезинфекцију воде за купање да морају прибавити одобрење за употребу хемикалија/биоцида, да хемикалије морају бити одобрене од стране Министарства здравља и социјалне заштите и прописно обиљежене. Упозорење да све хемикалије морају бити одобрене, упућено је и добављачу хемикалија у Федерацији БиХ, који снабдијева већину базена у Републици Српској. Фитосанитарни инспектори су у спољнотрговинском надзору прегледали укупно 9268 пошиљки које подлијежу обавезном фитосанитарном прегледу и извршили су 231 узорковање. Утврђене су три неуредне пошиљке меркантилног кромпира из Србије, од чега у двије пошиљке утврђено је присуство бактерије Ralstonia solanacearum проузроковача смеђе трулежи кромпира и бактериозног увенућа парадајза, док је у једној пошиљци меркантилног кромпира утврђено присуство Globodera rostochinensis, жуте кромпирове цистолике нематоде. Фитосанитарни инспектори су забранили увоз наведеног меркантилног кромпира и пошиљке су враћене пошиљаоцу. Инспктори су спроводили Програм посебног надзора (систематске контроле) карантинских штетних организама на кромпиру у БиХ, чија је реализација узимања узорака вршена на присуство Латентне инфекције: Ralstonia, Clavibacter i Synchytrium и то меркатнтилни кромпир 14 узорака и сјеменски кромпир 13 узорака, док је на присуство Globodera rostochiensis i G. Pallida узето 13 узорака меркантилног и 6 сјеменског кромпира. Сектор Фитосанитарне инспекције је у сарадњи са Управом БиХ за заштиту здравља биља импементирао Програм посебног надзора (системске контроле) за пет карантински штетних организама на кромпиру у БиХ. Стање из надлежности грађевинских инспектора у области производње стратешких материјала (бетона и асфалта), а на основу дјеловања републичке урбанистичко-грађевинске инспекције у ранијим периодима, знатно се побољшало. Тренутно стање из надлежности водних инспектора није задовољавајуће, јер је веома лоша и недовољна снабдијеваност здравствено-исправном водом нарочито у неурбаним насељима. Инспектори нису у могућности предузимати инспекцијске мјере због нерјешеног имовинскоправног статуса водоводног система у неурбаним насељима. Овим се нарушавају основни критерујими-принципи универзалности услуге и једнакости приступа и третмана свих потрошача. Недостатак материјалних средстава које не могу издвојити саме локалне заједнице, за ову намјену, представља кључни проблем. И поред донесеног Закључка Владе Републике Српске, 12

13 број: 04/ /08, којим се обавезују локалне заједнице да ријеше проблем водоснабдијебања руралног становништва, није се много урадило на овим проблемима потрошача. Такође, није боља ситуација ни кад је у питању пречишћавање и одводња отпадних вода. У Републици Српској постоје само два уређаја за пречишћавање урбаних отпадних вода, која су у функцији. Због свега наведеног, јасно је, да је број неуредних контрола, у области вода, јако велик. Са становишта заштите животне средине, битно је напоменути поред наведених проблема, да се не поштује еколошки прихватљив проток, да се у појединим случајевима не врше се мјерења захваћених количина вода (немају уграђене водомјере или су исти неисправни). Ови проблеми су нарочито изражени приликом контрола објеката: водовода, рибњака и проточних хидроелектрана. У Сектору техничке инспекције, област електроенергетике дистрибуција електричне енергије извршено је 397 контрола. Утврђене неправилности односиле су се на мање недостатке везано за техничку исправност електро-енергетских објеката тј. редовност њиховог одржавања, вршења периодичних мјерења и испитивања, примјену техничких норматива и заштите електроенергетских објеката. На ТС и ДВ који су у функцији преноса електричне енергије није било већих хаваријских стања и застоја у преносу енергије. Техничка исправност дистрибутивних ТС, ВН и НН водова још увијек није на задовољавајућем нивоу, посебно у удаљеним сеоским подручјима и ако су од стране дистрибутивних предузећа уложени велики напори за њихову санацију. У области термоенергетике - опрема под притиском, прегледано је 8914 боца за пропан-бутан гас од тога код 64 боце утврђене су неправилности. Неправилности и недостаци опреме под притиском углавном се односе на недостатке констатоване при спољашњем прегледу (промјена облика и геометрије посуде, лоша антикорозиона заштита и сл.), затим при унутрашњем прегледу (недовољно очишћене површине како би се могло сагледати стање варова и основног материјала, појаве деформација), те при испитивањима под притиском хладном воденом пробом (пропуштање воде). У извјештајном периоду није се десио ни један ванредни догађај (хаварија, повреда на раду и сл.) изазван неисправношћу опреме под притиском. 3. Министарствo здравља и социјалне заштите Здравствене услуге у Републици Српској обављају се у складу са Законом о здравственој заштити ("Службени гласник РС" брoj 106/09). Права и обавезе грађана у остваривању здравствене заштите регулисана члановима 17. до 33. Закона. Стручни рад здравствених установа и здравствених радника подлијеже унутрашњем и вањском стручном надзору, регулисан члановима од 126 до 134. Закона. Надзор над радом здравствених установа обухвата: унутрашњи надзор, стручни надзор, надзор над законитошћу рада и аката и инспекцијски надзор. Инспекцијски надзор над провођењем закона и других прописа из области здравства врши здравственo-санитарна инспекција, а управни надзор над њиховим радом врши Министарство здравља и социјалне заштите РС. Законом о здравственом осигурању ("Службени гласник РС" бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03 и 17/08) и Закон о измјенама и допунама Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник РС" бр. 1/09 и 106/09) регулисана су права осигураника корисника здравствених услуга. У поступку остваривања наведених права, примјењују се одредбе Закона о општем управном поступку. У првом степену рјешава надлежна служба Фонда здравственог осигурања у мјесту осигураника, а у другум степену Фонд здравственог осигурања. Против коначног акта Фонда, може 13

14 се покренути управни спор. Значајно је напоменути да осигураници управаљају Фондом здравствене заштите преко својих представника у управном одбору Фонда. Фонд здравственог осигурања редовно проводи активности на образовању потрошача о њиховим правима из здравственог осигурања, а успостављена је и јединствена телефонска линија за Републику Српску "1371", путем које осигураници могу да се информишу о својим правима и пријаве појаву кршења њихових права. Поред тога, Фонд здравственог осигурања у финансијском плану за сваку годину, планира средства за финансирање или суфинансирање пројеката који, непосредно или посредно утичу на остварење циљева који се односе на развој и већу доступност здравствене заштите и развој обавезног здравственог осигурања. У Републици Српској примјењује се Закон о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ број 58/08). Надлежни органи у смислу овог закона су: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ ( Службени гласник БиХ број 58/08). У Републици Српској је у примјени Закон о апотекарској дјелатности РС ("Службени гласник РС број 119/08 и 1/12). Закон обавезује све магистре фармације да примјењују смјернице Добре апотекарске праксе, које обезбјеђују квалитет услуга у апотеци а које као стручну литературу мора имати свака апотека. Према овом Закону магистри фармације су у оквиру фармацеутске заштите дужни да врше промоцију здравља односно здравствено васпитање у вези са очувањем и унапређењем здравља правилном употребом лијекова и медицинских средстава. 4. Министарство индустрије, енергетике и рударства У Републици Српској на снази је Закон о електричној енергији ( Службени гласник Републике Српске, број 8/08-Пречишћени текст, број 34/09 и 92/09 и 1/11), и Закон о енергетици ( Службени гласник РС бр. 49/09). Законом је уређен електроенергетски сектор, електропривредне дјелатности, развој тржишта електричне енергије и институција за регулисање тржишта, општи услови за испоруку електричне енергије, те планирање и развој, изградња, реконструкција и одржавање електроенергетских објеката. Из наведеног законодавног оквира веома битно је издвојити постојање Регулаторне комисије за електричну енергију Републике Српске. Одредбама Закона о електричној енергији дефинисане су надлежности Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске у вези са заштитом купаца. Овим одредбама је прописано да је Регулаторна комисија надлежна за: регулисање квалитета услуге и тарифа, имајући у виду интересе купаца и потребе предузећа за испоруку електричне енергије, обезбјеђење транспарентног и недискриминаторског понашања на тржишту електричне енергије, доношење мјера за спречавање злоупотребе монополског положаја корисника дозвола издатих од стране Регулаторне комисије, учешће у рјешавању спорова и постизању споразума између купаца и дистрибутера и снабдјевача електричном енергијом и обезбјеђење и других индиректних циљева заштите купаца приликом прописивања услова дозвола за обављање одређене електроенергетске дјелатности. Питање заштите купаца електричне енергије је обрађено у Директиви 2003/54/ЕЗ. У Анексу А ове Директиве наведене су мјере за заштиту купаца које обухватају: право на уговор који садржи, између осталог, унапријед дефинисане услове снабдијевања, квалитет понуђене услуге, обавезу 14