RADOVI SA XXII SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA Vol.14 br. 3-4

Transcription

1 UDK/UDC 167.7:63 YU ISSN: RADOVI SA XXII SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA Vol.14 br. 3-4 Proceedings of XXII nd Conference of Agronomist, Veterinarians and Technologiest Vol.14 No. 3-4 Beograd 2008.

2 Redakcioni odbor Mr Nenad Đurić (Beograd), dr Mirko Ivanović (Beograd), dr Savo Vučković (Beograd), dr Milan Adamović (Beograd), dr Dragan Škorić (Novi Sad), dr Tihomir Kasalica (Beograd), dr Dragoljub Žunić (Beograd), dr Slobodan Milenković (Čačak), dr Živorad Gajić (Beograd), dr Vladislav Ognjanov (Novi Sad), dr Tripo Šćepanović (Zrenjanin), dr Zorica Pajkić (Beograd), dr Zora Jeličić (Beograd). Izdavački savet Dr Vaso Komnenić (Beograd), mr Gordan Zec (Beograd), mr Slavica Čolić (Beograd), mr Radmila Beskorovajni (Beograd), dr Gordana Šurlan-Momirović (Beograd), dr Milan Nedić (Beograd), dr Mihajlo Nikolić (Beograd), dr Dragan Nikolić (Beograd), dr Đurđina Ružić (Čačak), dr Zoran Keserović (Novi Sad). Glavni i odgovorni urednik Dr Vaso Komnenić Urednici Mr Slavica Čolić Mr Radmila Beskorovajni Uredništvo i administracija Institut PKB Agroekonomik Industrijsko naselje b.b Padinska Skela Tel: 011/ , , fax: institut-pkb@hotmail.com Priprema: GRID Studio, Beograd Štampa: GRAFIPROF, Beograd Tiraž: 200 komada Zbornik Naučnih radova XXII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, štampan je uz pomoć Ministarstva za nauku Republike Srbije. Proccedings of research papers of XXII Conference of agronomist, veterinarians and technologist, is published by Ministry of science.

3 Sadržaj/Content M. Radivojević, D. Vaić, Lj. Samolovac, B. Radomir REZULTATI PROIZVODNJE MLEKA U PKB KORPORACIJI U GODINI DAIRY PRODUCTION RESULTS IN PKB CORPORATION IN D. Bengin, I.Katić, S.Pupavac, M.Kosić, N.Protić KVALITET I MIKROBIOLOŠKA ISPRAVNOST HRANIVA I KRMNIH SMEŠA U GODINI QUALITY AND MICROBIOLOGICAL ADEQUACY OF FEED COMPONENTS AND COMPLETE FEED MIXTURE IN G. Grubić, A. Božičković, B. Stojanović, N. Đorđević UPOREDNI PRIKAZ NEKIH RAČUNARSKIH MODELA ZA ISHRANU MUZNIH KRA- VA COMPARATIVE OVERVIEW OF SOME COMPUTER MODELS IN DAIRY CATTLE NUTRITION M. Radivojević, M. Adamović, G. Grubić, Veselin Petričević, R. Tomović EFIKASNOST KORIŠĆENJA ZAMENA ZA MLEKO DOMAĆE PROIZVODNJE U ISHRANI TELADI THE EFFICIENCY OF DOMESTIC MILK REPLACERS USE IN CALVES NUTRITION 33 B. Stojanović, G. Grubić, N. Đorđević FIZIČKA FORMA SUVE HRANE I KORIŠĆENJE SENA U OBROKU ZA TELAD U FAZI TEČNE ISHRANE PHYSICAL FORM OF DRY FEED AND USING OF HAY IN CALVES DIET DURING PREWEANING PERIOD G. Stoparić, N Memiši MOGUĆNOST ZAMENE KUKURUZA SA SUDANSKOM TRAVOM U PROIZVODNJI SILAŽE POSSIBILITY TO SUBSTITUTE MAIZE WITH SUDDAN GRASS FOR SILAGE PREPA- RATION N. Đorđević, G. Grubić, J. Lević, S. Sredanović, B. Stojanović, M. Knežević-Damjanović, T. Pandurević SAVREMENI POSTUPCI U INDUSTRIJSKOJ PROIZVODNJI HRANE ZA ŽIVOTINJE THE CONTEMPORARY METHODS IN THE INDUSTRIAL PRODUCTION OF ANIMAL FEEDSTUFFS

4 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008) D. Kučević, S. Trivunović, M. Radivojević POREĐENJE KOLIČINE I KVALITETA MLEKA U USLOVIMA MUŽE U ROBOT SI- STEMU I U KLASIČNOM IZMUZIŠTU THE MILK QUANTITY AND QUALITY IN CONDITIONS OF MILKING IN THE ROBO- TIC SYSTEM IN COMPARISON TO CLASSIC PARLOR P. Ranić, I. Đorđević, Z. Spasić ANALIZA OSNOVNIH GENETSKIH PARAMETARA KVANTITATIVNIH OSOBINA POPULACIJE KRAVA SIMENTALSKE RASE I UTICAJ ISHRANE NA TERITORIJI OPŠTINE LESKOVAC THE ANALYSIS OF BASIC GENETIC PARAMETRA OF QUANTITATIVE CHARAR- TERISTIC OF COW POPULATION, SIMENTAL CATTLE, AND THE INFLUENCE OF NUTRITION ON THEM ON THE TERITORY OF LESKOVAC M. Damjanović, N. Đorđević, G. Grubić, B. Marković, B. Stojanović RAZGRADIVOST PROTEINA IZ RAZLIČITIH HRANIVA KAO KRITERIJUM ZA SASTAVLJANJE OBROKA ZA JAGNJAD U TOVU DEGRADABILITY OF THE PROTEINS IN DIFFERENT FEEDS AS THE CRITERION FOR COMPOSING OF THE MEALS FOR LAMBS DURING FATTENING D. Đurđević Milošević, M. Stijepić SADRŽAJ MLEČNE MASTI I PROTEINA U KOZJEM JOGURTU SA DODATKOM MEDA MILK FAT AND PROTEINS CONTENET IN GOAT S MILK-MADE YOGURT SUPPLE- MENTED WITH HONEY IN PRE-FERMENTATION TIME S. Ivanović, M. Žujović, I. Pavlović EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ PRISUSTVA CAMPYLOBACTER SPP. U SLUZNICI TA- KNOG CREVA I JETRI OVACA EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE OF PRESENCE OF CAMPYLOBACTER SPP. AT SMALL INTESTINE AND LIVER OF SHEEP I. Pavlović, S. Ivanović, M. Žujović EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ TOKSOPLAZMOZE OVACA I KOZA PIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE OF OVINE AND CAPRINE TOXOPLASMOSIS. 103 I. Pavlović, V. Hudina, B. Savić, V. Ivetić, Z. Kulišić, D. Jakić-Dimić, J. Minić, S.Minić VERMINOZNI GASTRITI SVINJA GASTRITIS VERMINOSA OF SWINE

5 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008) N. Memiši., F. Bauman, B. Pavlov NORMIRANJE ENERGIJE ZA KOZE U INTENZIVNOJ PROIZVODNJI NORMATIVE OF ENERGY FOR GOAT IN INTENSIVE PRODUCTION F. Bauman, N. Memiši, B. Pavlov KORELACIONA POVEZANOST IZMEĐU OSOBINA MLEČNOSTI DOMAĆE BAL- KANSKE KOZE CORRELATION BETWEEN MILK PRODUCTION TRAITS OF DOMESTIC BALCAN GOAT V. Đermanović, G. Anđelić-Buzadžić, M. Rajović, V. Purić, S. Mitrović ANALIZA REZULTATA INKUBACIJE GUŠČIJIH JAJA DVORASNIH MELEZA GUSAKA THE ANALYSIS OF GOOSE EGGS INCUBATION RESULTS OF BIRACELY HALF-BREEDS OF GEESE S. Mitrović, G. Grubić, V. Đermanović, R. Relić, D. Karović ANALIZA REZULTATA KASAČKIH TRKA NA DISTANCI 1600 m U GODINI NA HIPODROMU BEOGRAD ANALYSES OF RESULTS IN TROTTING RACES ON 1600 M LENGTH DURING 2006 ON THE BELGRADE HIPPODROME G. Popović, D. Đurđević Milošević PRISUSTVO BAKTERIJA Listeria monocytogenes U NAMIRNICAMA I PRATEĆI RIZIK ZA ZDRAVLJE POTROŠAČA THE PRESENCE OF BACTERIA Listeria monocytogenes IN FOODSTUFF AND ASSOCIATED RISK FOR HUMAN HEALTH

6

7 UDK: Stručni rad REZULTATI PROIZVODNJE MLEKA U PKB KORPORACIJI U GODINI M. Radivojević, D. Vaić, Lj. Samolovac, B. Radomir* Izvod: U toku godine prosečan broj krava bio je 8565, što je za 68 grla više u poređenju sa godinom, ili za 0,80%. Ostvarena prosečna proizvodnja mleka sa 3,6 % mlečne masti od kg bila je veća od proizvodnje u godini za 142 kg ili za 1,98%. Planirana je proizvodnja od kg tako da je plan realizovan sa efikasnošću od 100,30%. Bolji rezultati su ostvareni u zimskom periodu, kako u pogledu količine proizvedenog mleka, tako i sa aspekta sadržaja mlečne masti i proteina. Na kraju godine u Centru za v.o. bilo je 14 priplodnih bikova i 15 grla muške priplodne junadi. Proizvedeno je doza semena, ili prosečno po biku doza. Prosečan broj bikova u eksploataciji bio je 15,38. Ključne reči: krave, mleko, reprodukcija. Uvod PKB Korporacija je jedan od najznačajnijih nosioca krupne industrijske stočarske proizvodnje, naročito u domenu proizvodnje mleka. Integracija proizvodnje sa preradom i prometom finalnih proizvoda prisutna je u velikoj meri. Dominantna proizvodnja je mlečno govedarstvo. Prosečan broj goveda u godini iznosio je grla. Proizvedeno je kg mleka ili prosečno po kravi kg. Poslednjih godina porast obima proizvodnje mleka je evidentan i taj trend se može očekivati i u predstojećem periodu, uz dalju ekspanziju, intenziviranje i usavršavanje proizvodnje mleka i stočarske proizvodnje u celini. Osnovni zadatak u proizvodnji mleka je stvaranje neophodnih preduslova za ispoljavanje maksimalne produktivnosti životinja i što boljih rezultata u reprodukciji, uz očuvanje zdravstvenog stanja u povoljnim fiziološkim okvirima. To podrazumeva kontinuran rad i unapređenje u domenu selekcije i odgajivanja, kao i ishrane goveda. Upravo zato se poklanja velika pažnja utvrđivanju hemijskog sastava hraniva, pravilnom izboru hraniva i optimalnom odnosu istih u sastavu obroka, kako bi se zadovoljile kompleksne potrebe krava, shodno specifičnostima njihovog statusa u toku pojedinih faza proizvodno-reproduktivnog ciklusa. PKB Korporacija raspolaže sa preko hektara zemljišta, na kome se proizvode žitarice, industrijsko i krmno bilje, kao i povrće. Plan setve i program ishrane stoke omo- * Mihailo Radivojević, dipl.inž., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd; Dubravko Vaić, dvm. spec., mr Ljiljana Samolovac, mr Borislav Radomir, PKB Korporacija, Padinska Skela-Beograd. 7

8 gućavaju da PKB Korporacija obezbeđuje kabastu i koncentrovanu hranu na bazi sopstvene proizvodnje dok se na eksternom tržištu nabavljaju samo manje količine potrebnih dodataka (makroelementi, mikroelementi, vitamini i neki drugi dodaci). Materijal i metod rada U radu su obrađeni i analizirani podaci stočarske proizvodnje i proizvodnje stočne hrane u godini. Glavna pažnja usmerena je na proizvodnju mleka, kao najznačajniju delatnost stočarske proizvodnje u PKB Korporaciji. Predmet analize bili su brojno stanje stoke, količina i kvalitet mleka, proizvodnja stočne hrane, i obim konzumiranja i iskorištavanja hrane i hranljivih materija. Prikupljeni podaci obrađeni su primenom adekvatnih matematičkih i statističkih metoda. Brojno stanje goveda Podaci o brojnom stanju goveda prikazani su u tabeli 1. Tab. 1. Prosečno brojno stanje tokom 2007 godine Average number of cattles during the year 2007 Kategorija Category Telad do 1 mesec Calves up to 1 month Telad 1-4 meseca Calves between 1 and 4 months Junice 4-6 meseci Heifers between 4 and 6 months Junice 6-12 meseci Heifers between 6 and 12 months Junice meseci Heifers between 12 and 16 months Junice preko 16 meseci Heifers over 16 months Viskosteone junice High pregnant heifers Krave Cows Tovna junad Beef cattles Ukupno Total Farma Farm Ukupno Total Prosečan broj goveda u godini bio je , od čega je krava, grla teladi, 6080 junica i junadi u tovu. Gaje se crno-bela goveda u tipu Holštajna i sa veoma visokim udelom gena ove rase. U poređenju sa godinom, prosečan broj goveda povećan je za 177 grla ili 0,85%. Slično povećanje je prisutno i kod prosečnog broja krava, za 68 grla ili 0,80%. 8

9 Proizvodnja i kvalitet mleka U toku godine, na sedam farmi PKB Korporacije, proizvedeno je ukupno kg mleka sa 3,6 % mlečne masti. Najmanju količinu mleka proizvela je farma sedam ( kg), a najveću količinu farma jedan ( kg). Podaci o prosečnoj proizvodnji mleka prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Dnevna količina mleka sa 3,6 % mlečne masti po grlu, kg Average daily gain of 3,6 % fat corected milk per cow, kg g y g, p, g Farma Mesec Ukupno Farm Month Total I 21,28 19,92 22,24 21,37 20,19 19,64 20,53 20,72 II 21,63 20,54 22,36 21,70 20,87 20,76 20,40 21,18 III 21,67 20,10 23,09 21,35 20,95 19,88 19,35 20,93 IV 21,77 20,38 22,98 21,53 20,90 19,89 19,10 20,97 V 21,34 20,55 21,12 19,74 19,44 18,96 19,05 20,09 VI 18,54 18,70 18,32 17,14 17,32 17,63 18,11 18,01 VII 19,10 18,70 18,19 17,49 17,63 17,88 18,27 18,23 VIII 19,25 18,29 17,30 18,05 17,04 17,68 17,97 18,00 IX 21,58 19,77 19,53 20,22 18,80 19,10 19,57 19,86 X 22,19 20,62 20,64 21,46 19,51 19,91 20,61 20,75 XI 22,07 21,19 21,57 21,02 20,05 19,70 21,13 20,98 XII 21,88 21,88 21,97 21,12 20,76 19,20 20,94 21,11 Prose no Average 21,01 20,06 20,76 20,17 19,45 19,17 19,58 20,06 Godišnje / krava, kg Yearly per cow, kg Godišnje / krava - plan, kg Yearly per cow - plane, kg Stopa ostvarenja plana, % 105,05 100,30 103,79 100,85 97,25 95,85 97,90 100,30 Prosečna proizvodnja mleka sa 3,6 % mlečne masti iznosila je kg, a kretala se u intervalu od 6997 na farmi 6 (šest) do 7669 na farmi 1 (jedan). Na osnovu razlike od 672 kg može se zaključiti da postoje mogućnosti za dalje povećanje proizvodnje mleka. U poređenju sa godinom proizvodnja je povećana za 142 kg. Proizvodnja mleka je posmatrana i kroz izveštaje o zaključenim laktacijama. U obzir su uzimane i liste zasušenja i liste izlučenja, ukoliko su podaci bili zootehnički validni i ako se radilo o laktacijama od 210 ili više muznih dana. Takvih slogova bilo je u godini 6081 i svi su analizirani u formi standardizacije na 305 dana laktacije. Apsolutne vrednosti ove analize prikazane su u tabeli 3. Tab. 3. Zaključene laktacije Completed lactations Farma Proizvodnja mleka, kg Farm Ukupno Milk productin, kg Total ) < ) ) ) ) ) ) ) > Ukupno

10 U grafikonu na slici 1. se vidi procentualno učešće pojedinih nivoa proizvodnje mleka u PKB, a prema izveštajima o zaključenim laktacijama. Sl. 1. Struktura proizvodnje mleka u PKB Structure of milk production in PKB p Može se konstatovati da je, posmatrano na nivou PKB u celini, svega 11,66% zaključenih laktacija bilo u okviru proizvodnje mleka od kg u standardnoj laktaciji. To je bitno, jer u ovom proizvodnom intervalu su i prosečene vrednosti po kravi godišnje, kako za pojedinačne farme tako i PKB u celini. Manju proizvodnju od 7000 kg zabeležili smo kod 30,46 standardnih laktacija, a veću od 7500 kg kod 57,89%. Približno ¼ od ukupnog broja posmatranih grla ostvaruje proizvodnju veću od 9000 kg, dok je distribucija ostalih nivoa proizvodnje približno ujednačena. Ovakvi podaci o heterogenosti stada upućuju na mogućnost daljeg unapređenja proizvodnje, kako kroz selekciju i ishranu tako i kroz uspostavljanje efikasnije reprodukcije. U grafikonu na slici 2 prikazana je prosečna dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mlečne masti, po grlu. Sl. 2. Prosečna dnevna proizvodnja mleka sa 3,6 % mlečne masti, po grlu, kg Average daily production of 3,6 % fat corected milk per cow, kg 10

11 Na grafikonu se uočava da su visoke letnje temperature nepovoljno uticale na proizvodnju mleka. U poređenju sa prethodnim godinama, popravljanje proizvodnje, u periodu rane jeseni kada je ambijentalna temperatura povoljnija, u izvesnoj meri je efikasnije. U tabeli 3. prikazan je prosečan hemijski sastav mleka po farmama i u celini, po mesecima i u celoj godini. Tab. 3. Prosečan hemijski sastav mleka Average chemical composition of milk g p Mesec Month I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godina Pokazatelj Parameter Farma Farm Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,63 3,43 3,58 3,48 3,52 3,59 3,56 3,54 Protein, % (Protein, %) 3,27 3,25 3,28 3,24 3,23 3,25 3,25 3,25 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,63 3,46 3,54 3,44 3,44 3,64 3,45 3,51 Protein, % (Protein, %) 3,23 3,20 3,25 3,22 3,22 3,22 3,25 3,23 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,61 3,38 3,65 3,47 3,36 3,50 3,40 3,48 Protein, % (Protein, %) 3,23 3,20 3,25 3,27 3,28 3,24 3,30 3,25 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,63 3,52 3,69 3,55 3,47 3,61 3,46 3,56 Protein, % (Protein, %) 3,25 3,19 3,24 3,29 3,24 3,19 3,28 3,24 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,61 3,50 3,64 3,48 3,40 3,55 3,49 3,52 Protein, % (Protein, %) 3,22 3,15 3,22 3,24 3,24 3,18 3,25 3,21 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,29 3,24 3,56 3,28 3,30 3,35 3,28 3,33 Protein, % (Protein, %) 3,21 3,14 3,18 3,17 3,18 3,16 3,16 3,17 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,36 3,30 3,67 3,32 3,35 3,36 3,29 3,38 Protein, % (Protein, %) 3,18 3,10 3,15 3,15 3,15 3,11 3,14 3,14 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,34 3,28 3,45 3,32 3,26 3,27 3,24 3,31 Protein, % (Protein, %) 3,18 3,10 3,17 3,13 3,18 3,14 3,16 3,15 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,63 3,49 3,78 3,52 3,47 3,51 3,43 3,55 Protein, % (Protein, %) 3,22 3,20 3,29 3,22 3,29 3,21 3,30 3,24 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,81 3,66 3,90 3,74 3,66 3,70 3,65 3,73 Protein, % (Protein, %) 3,29 3,28 3,31 3,26 3,28 3,25 3,36 3,29 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,85 3,71 4,02 3,80 3,80 3,77 3,83 3,83 Protein, % (Protein, %) 3,37 3,35 3,33 3,33 3,30 3,31 3,27 3,33 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,79 3,76 3,88 3,83 3,76 3,79 3,81 3,80 Protein, % (Protein, %) 3,36 3,30 3,35 3,37 3,31 3,32 3,26 3,33 Mle na mast, % (Butterfat, %) 3,60 3,48 3,69 3,52 3,48 3,55 3,49 3,54 Protein, % (Protein, %) 3,25 3,21 3,25 3,24 3,24 3,22 3,25 3,24 PKB Prosečan hemijski sastav mleka u godini ilustruje i grafikon na slici 3. 11

12 Sl. 3. Prosečan sadržaj mlečne masti i proteina, % Average butterfat and protein content in milk, % Najveći prosečan sadržaj mlečne masti bio je 3,69 % (farma 3), a najniži 3,48 % (farme 2 i 5). Prosečan sadržaj proteina dostigao je najveću vrednost od 3,25 % (farme 1, 3 i 7), odnosno najnižu od 3,21 % (farma 2). Ako se posmatraju sve farme zbirno, prosečan sadržaj mlečne masti bio je 3,54 %, a proteina 3,24 %. U grafikonu na slici 4 prikazana je promena prosečnog sadržaja mlečne masti i za sve farme zbirno, u godini. Sl. 4. Prosečan sadržaj mlečne masti i proteina u PKB Korporaciji, po mesecima Average butterfat and protein content in milk in PKB Corporation, monitoring per months 12

13 Iz navedenih podataka jasno se uočava nepovoljan uticaj visokih letnjih temperatura, ne samo na količinu mleka nego i na sadržaj mlečne masti i proteina. Konzumiranje i iskorišćavanje hrane i hranljivih materija Prosečan dnevni utrošak hrane po grlu prikazan je u tabeli 4. Može se videti da se obim konzumiranja, posmatrano kroz suvu materiju, kretao u intervalu od 16,97 do 19,27 kg, po grlu dnevno, ili 18,13 kg na nivou PKB u celini. Tab. 4. Dnevni utrošak hrane po grlu/,kg Daily feedstufs consumption per cow/,kg Farma Hranivo Farm Feed PKB Livadsko seno Grass hay 0,02 0,01 Seno lucerke Lucern hay 3,22 3,58 3,77 3,84 2,63 3,12 3,03 3,32 Pšeni na slama Wheat straw 0,72 0,75 0,60 0,73 0,21 0,94 1,21 0,74 Senaža lucerke Lucern haylage 2,06 1,35 0,96 1,93 1,29 1,59 2,80 1,70 Silaža kukuruza, 25-30% SM Corn silage, 25-30% DM 0,08 0,01 Silaža kukuruza, 30-35% SM Corn silage, 30-35% DM 20,65 8,34 23,11 10,60 20,01 18,51 14,24 16,54 Silaža kukuruza, 35-40% SM Corn silage, 35-40% DM 1,13 8,24 7,22 5,95 3,15 Ekstrudirani punomasni sojin griz Ekstruded foolfat soybean meal 0,66 0,67 0,69 0,70 0,70 0,65 0,72 0,68 Suvi rezanac še erne repe Dry sugar beet pulp 0,17 0,17 0,20 0,25 0,21 0,15 0,28 0,20 Sto no brašno Wheat meal 0,07 0,03 0,05 0,03 0,04 0,02 0,07 0,04 Smeša koncentrata 15% UP Mixture of concentrated feeds, 15 % CP 0,29 0,18 0,24 0,23 0,25 0,15 0,22 0,22 Smeša koncentrata 18% UP Mixture of concentrated feeds, 18 % CP 7,35 7,15 7,26 6,84 7,13 6,68 6,91 7,06 Premiks za visokosteona grla Premix of vitamins and minerals, for high 0,01 0,01 pregnant cattles. Premiks za krave Premix of vitamins and minerals, for cows 0,02 0,01 0,01 Sto na so Salt 0,03 0,01 0,01 0,01 0,02 0,01 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg Dry matter, kg 19,08 17,46 19,27 18,10 16,97 17,08 19,04 18,13 Suva materija, % Dry matter, % 52,48 57,24 52,21 55,90 52,13 53,65 53,73 53,84 Suva materija iz koncentrata, % Dry matter of concentrated feeds, % 39,25 41,15 38,31 38,59 42,84 39,32 37,28 39,49 NEL, MJ/kg SM NEL, MJ/kg DM 6,97 6,89 6,99 6,84 7,19 6,87 6,86 6,94 OHJ/kg SM ONU/kg DM 1,00 0,99 0,99 0,99 1,03 0,99 0,99 1,00 Ukupan protein, % SM Crude protein, % DM 14,48 14,89 14,45 14,74 14,99 14,57 14,25 14,61 Sirova mast, % SM Crude fat, % DM 2,99 3,04 2,99 3,03 3,15 3,02 3,04 3,03 Sirova celuloza, % SM Crude fiber, % DM 17,74 17,66 17,77 18,03 16,60 18,24 18,51 17,81 Ca, % SM Ca, % DM 0,58 0,59 0,56 0,60 0,57 0,57 0,59 0,56 P, % SM P, % DM 0,44 0,44 0,43 0,43 0,46 0,43 0,42 0,43 Ca:P 1,3:1 1,3:1 1,3:1 1,4:1 1,2:1 1,3:1 1,4:1 1,3:1 13

14 U tabeli 5. prikazana je efikasnost iskorišćavanja hrane u proizvodnji mleka, a u tabeli 6 takođe, ali samo za PKB u celini i to za prethodne dve godine. Tab. 5. Efikasnost iskorišćavanja hrane u proizvodnji mleka Efficiancy of feed utilisation in milk production Hraniva i hranljive materije Feeds and nutrient matters Koncentrovana hraniva, g Concentrated feeds, g Suva materija, g Dry mater, g Neto energija laktacije, MJ NEL, MJ Ukupan protein, g Crude protein, g Farma Farm PKB 406,47 409,77 407,51 399,11 428,28 399,06 419,31 409,27 908,14 870,39 928,23 897,37 872,49 890,98 972,42 903,79 6,33 6,00 6,49 6,13 6,27 6,12 6,67 6,27 131,48 129,62 134,09 132,30 130,79 129,81 138,62 132,08 Tab. 6. Efikasnost iskorišćavanja hrane u proizvodnji mleka u PKB Efficiancy of feed utilisation in milk production in PKB Hraniva i hranljive materije Feeds and nutrient matters Koncentrovana hraniva, kg Concentrated feeds, kg Suva materija, kg Dry mater, kg Neto energija laktacije, MJ NEL, MJ Ukupan protein, g Crude protein, g Godina Year ,419 0,409 0,931 0,904 6,598 6, ,00 132,08 Jasno se vidi da se u poslednje dve godine radi o efikasnijem iskorišćavanju energije i proteina, pa i hrane u celini, u proizvodnji mleka. Proizvodnja semena za v.o. u 2007.godini Centar za Reprodukciju i ET u Padinskoj Skeli postoji već više od 40 godina. Bavi se odgojem bikova i muške priplodne junadi Holštajn-Frizijske rase, reprodukcijom stoke kao i proizvodnjom i prometom semena za VO. Centar radi na osnovu Rešenja iz 1987.godine, kojim se dozvoljava bavljenje poslovima proizvodnje i stavljanja u promet semena za osemenjavanje goveda crno-bele rase, koje je izdao Republički komitet za poljoprivredu i šumarstvo. Od posebnog značaja je i 14

15 najnovije rešenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz godine, kojim se utvrdjuje da Centar ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje delatnosti iz oblasti poljoprivrede, da se može baviti poslovima reprodukcije stoke i proizvodnjom i stavljanjem u promet semena za osemenjavanje stoke. Centar za reprodukciju posluje u sastavu Centra za stočarstvo PKB KORPORACIJE, a njegov najvažniji zadatak je genetsko unapređenje stočarstva. U Centru trenutno radi: 2 veterinara, od kojih je jedan specijalista za reprodukciju domaćih životinja 1 selekcioner, magistar nauka 2 veterinarska tehničara 2 laboranta 5 bikara 1 traktorista Performans i progeni test bikova Posle zakonom predvidjenih laboratorijskih analiza krvi teladi, zdrava telad starosti 4-6 meseci dolaze u karantin Centra, gde ostaju 30 dana. Posle ponovljenih zakonom propisanih analiza krvi, samo zdrava telad ulaze u objekte Centra. U Centru se radi performans test i u starosti od godinu dana, ako zadovolje selekcijske kriterijume, prevode se u kategoriju bikova. Pored performans testa, u Centru se radi biološki i progeni test bikova. Kada mlađi bikovi daju prvih doza, ovo seme se šalje na farme, kako bi se dobili prvi rezultati. Za sve ovo vreme bikovi skaču i seme se uzima i lageruje. Kada se postigne željeni lager semena, životinje idu na klanje, a seme čeka da se završi progeni test. Pored sopstvene proizvodnje semena i testiranja domaćih bikova Centar, u cilju povećanja količine mleka u PKB Korporaciji i u celoj zemlji, uvozi seme najboljih bikova, kako za bikovske majke tako i za široku populaciju goveda. Brojno stanje stoke Početkom godine bilo je 13 priplodnih bikova i 21 grlo muške priplodne junadi. Tokom godine izlučeno je 6 priplodnih bikova, i jedno priplodno june. Godinu smo završili sa 14 priplodnih bikova i 15 grla muške priplodne junadi. Proizvodnja semena u centru Duboko zamrznuto seme bika upakovano je u mini pajete zapremine 0,25 ml, u kojima je seme u koncentraciji od 20 miliona spermatozoida. Na svakoj mini pajeti Jet- Print-om je odštampano ime bika, HB broj, oznaka za rasu HF-holštajn frizijska, naziv Centra gde je pakovano seme i datum pakovanja (npr.titus HB B7 HF PKB Korporacija ). Upotrebljava se razredjivač za seme BIOXCELL (proizvod IMV-Francuska). 15

16 Celokupan repromaterjal potreban za rad uvozi se od firme IMV iz Francuske. Laboratorija, kao i sam Centar su opremljeni instrumentima i opremom neophodnom za rad. Tab. 7. Proizvodnja semena u Centru za reprodukciju PKB-a Production of semen in Centar for reproduciton in PKB p Godina Proizvedeno doza Year Amount of produced doses Tab. 8. Proizvodnja semena u 2007.godini Production of semen in year 2007 y Mesec Month Broj doza Number of doses Januar Februar 5060 Mart April Maj 5835 Juni 1250 Juli 0 Avgust 755 Septembar 280 Oktobar 8357 Novembar Decembar Ukupno Total Ukupna proizvodnja semena za VO u Centru za 2007.godinu je bila doza (u doza). U eksploataciji je bilo 15,38 bikova (prema hranidbenim danima). Prosečna godišnja proizvodnja semena po biku je iznosila doza (prošle godine doze). Kao i prošlih godina, i ove godine u letnjim mesecima-junu, julu, avgustu i septembru proizvodnja semena je bila jako mala. U 2007.godini farmama PKB Korporacije isporučeno je doza semena sopstvene proizvodnje, kao i doza semena iz uvoza i 170 doza za bikovske majke. Eksternim kupcima je prodato doza semena. U depou Centra godine nalazilo se oko doza semena za VO. U objektima (štala 1 i štala 2) se trenutno nalazi 29 grla, i to 20 priplodnih bikova i 9 muških junadi. Zdravstveno stanje stoke Posebna pažnja u Centru se obraća zdravstvenom stanju životinja. Vrše se sve potrebne zdravstvene analize, koje su propisane Pravilnikom i Programom mera zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji, kao i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja. 16

17 Priplodne životinje moraju biti klinički zdrave, a rezultati laboratorijskih ispitivanja na zakonom predvidjene bolesti moraju biti negativni. Zaključak Broj goveda je godine, u izvesnoj meri, povećan je u poređenju sa godinom. S obzirom na trenutno brojno stanje i aktuelnu strukturu stada može se konstatovati da postoje mogućnosti za povećanje broja grla. Ostvarena prosečna proizvodnja mleka od kg, sa 3,6 % mlečne masti, bila je veća od proizvodnje u godini za 142 kg ili za 1,98%. Za kilogram proizvedenog mleka sa 3,6% mlečne masti utrošeno je 904 g suve materije, 6,27 MJ NEL i 132 g proteina. Literatura 1. PKB Korporacija, (2007): Izveštaj, Plansko analitička služba. 2. Radivojević, M., M. Vuković, Lj. Samolovac, Stojić, P., Radomir, B. (2007): Rezultati proizvodnje mleka u PKB Korporaciji u godini. Zbornik naučnih radova, Institut PKB Agroekonomik, Beograd, 12,

18 UDC: Professional paper DAIRY PRODUCTION RESULTS IN PKB CORPORATION IN Summary M. Radivojević, D. Vaić, Lj. Samolovac, B. Radomir* In 2007 the average number of dairy cows was 8.565, or 68 (0,80 %) more than in The average yield of milk with 3.6 % butterfat was kg, which was 142 kg or 1,98% higher comparing to yield in Production plane for was kg and it was highly accomplished (0,30 % more than it was planed). Quality of milk, judged by butterfat and protein content was better during the winter period. Prior at the end of year, there was 14 sires and 15 yong bulls, in the Centar for A.I. There was produced doses of semen, or average per bull The average number of sires in exploatation was 15,38. Key words: cows, milk, reproduction. * Mihailo Radivojević, B.Sc., Institute PKB Agroekonomic, Padinska Skela-Belgrade; Dubravko Vaic, Dvm. spec., Ljiljana Samolovac, M.Sc., Borislav Radomir, M.Sc., PKB Corporation, Padinska Skela-Belgrade. 18

19 UDK: : Stručni rad KVALITET I MIKROBIOLOŠKA ISPRAVNOST HRANIVA I KRMNIH SMEŠA U GODINI D. Bengin, I.Katić, S.Pupavac, M.Kosić, N.Protić* Izvod: Ispitan je osnovni hemijski sastav 902 uzorka hraniva i 681 uzorak smeša za ishranu različitih vrsta životinja, koji su dostavljeni na analizu tokom godine. Analizom hraniva utvrđeno je da 99 (10.98%) uzoraka nije ispunjavalo zahteve kvaliteta propisane važećim Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje. Najizrazitije odstupanje kod ispitivanih parametara bilo je u vrednosti aktivnosti ureaze, koja je bila povećana kod 48% uzoraka sojinog griza. Analizom smeša utvrđeno je da 15 (2.2%) uzoraka nije odgovaralo odredbama Pravilnika, a najveći stepen odstupanja utvrđen je u sadržaju proteina kod smeša za ishranu živine (11.76%). Tokom godine ispitana je i mikrobiološka ispravnost 144 uzorka hraniva i 447 uzoraka smeša za ishranu različitih vrsta životinja. Na osnovu dobijenih rezultata utvrđeno je da 39.13% hraniva i 34.0% smeša ne odgovara važećem Pravilniku o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani. Ključne reči: hraniva, krmne smeše, kvalitet, mikrobiološka ispravnost Uvod Promenom načina držanja i rasnog sastava, odnosno povećanjem genetskih potencijala domaćih životinja, došlo je i do promena u njihovoj ishrani. Za normalno stanje, reprodukciju i postizanje maksimalnih proizvodnih rezultata hrana za životinje mora sadržati sve potrebne elemente. Takođe mora biti i mikrobiološki ispravna. Intenzivni uzgoj životinja podrazumeva upotrebu koncentrovanih hraniva za sve vrste i kategorije, shodno njihovoj starosnoj dobi i nameni. Proizvodi industrije hrane za životinje, tj. smeše su proizvodi dobijeni utvrđenim tehnološkim postupkom od odgovarajućih sirovina. Neodgovarajući kvalitet sirovina uslovljava probleme u pogledu kvaliteta finalnih proizvoda, s obzirom da se striktnim pridržavanjem utvrđenih receptura ne postiže uvek i zadovoljavajući kvalitet smeše. Takođe, cilj proizvođača kao i potrošača hrane za životinje je da hrana ne sadrži nepoželjne materije kao ni mikroorganizme koji mogu uticati na zdravstveno stanje životinja. Danas je opšte prihvaćena činjenica da je bezbedna hrana za životinje jednako važna kao i bezbedna hrana za ljude. Kao neophodnost nameće se potreba da se redovno vrši kontrola kvaliteta i mikrobiološka ispravnost sirovina i gotovih smeša. * Mr Dragica Bengin, Ilija Katić, dipl.inž., mr Snježana Pupavac, Mirjana Kosić, dvm spec., dr Nada Protić, EKO-LAB, Padinska Skela-Beograd. 19

20 Cilj rada bio je da se shodno važećem Pravilniku sagleda kvalitet i mikrobiološka ispravnost hrane za ishranu različitih vrsta i kategorija životinja, tokom 2007.godine. Materijal i metode rada Predmet rada bili su uzorci hrane za životinje sa šireg područja Beograda, analizirani u EKO-LAB-u tokom godine Na zahtev naručilaca ispitan je osnovni hemijski sastav 902 uzorka hraniva i 681 uzork smeša za ishranu različitih vrsta životinja. Analize sadržaja vlage, pepela i celuloze izvršene su klasičnim hemijskim metodama. Sadržaj masti određivan je ekstrakcijom po Soxlet-u, a sadržaj proteina metodom po Kjeldahl-u. Sve ove metode su propisane Pravilnikom o metodama uzimanja uzoraka i metodama fizičkih, hemijskih i mikrobioloških analiza stočne hrane (Sl. list SFRJ br. 15/87). Vrednost aktivnosti ureaze (mgn/g/min) određena je po nestandardnoj akreditovanoj metodi. Kvalitet analiziranih uzoraka određivan je u odnosu na vrednosti propisane Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima hrane za životinje (Sl list SRJ br. 20/00 i 38/01). Mikrobiološka ispravnost ispitana je u 144 uzorka hraniva i 447 uzoraka smeša za ishranu različitih vrsta životinja. Tumačenje ispravnosti analiziranih uzoraka vršeno je prema Pravilniku o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. list SFRJ br. 2/90). Za vršenje mikrobioloških analiza ne postoji Pravilnik o metodama, tako da je naša laboratorija na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva razvila i akreditovala nestandardne metode. Rezultati istraživanja i diskusija U radu su prikazani rezultati hemijskih analiza hrane za životinje- 902 uzorka hraniva i 681 uzorak smeša. Takođe, ispitana je i mikrobiološka ispravnost 144 uzorka hraniva i 447 uzoraka smeša. Rezultati ispitivanja prikazani su u tabelama 1-5. Tab. 1. Kvalitet hraniva kontrolisanih u godini Quality of analyzed feed components in Vrsta hraniva N Odgovara Odstupanja Pravilniku Vlaga Pepeo Masti Celuloza Proteini Akt. ureaze p % n % n % n % n % n % n % Kukuruz / / / / / / Sto no brašno 126 Nema Nema Nema Nema Nema / / Suncokretova sa ma, 33% Nema Nema Nema / / Sojina sa ma, 44% 65 Nema Nema Nema Nema / / Sojin griz Nema Nema Nema Zamena mleka 11 Nema Nema Nema Nema Nema / / Ukupno Nema Nema Nema LEGENDA: N- ukupan broj analiziranih hraniva n- broj uzoraka koji u pogledu ispitivanog parametra odstupa od propisane vrednosti p- broj uzoraka koji ispunjavaju propise Pravilnika /- nije ispitivano 20

21 Tab. 2. Kvalitet smeša kontrolisanih u godini Quality of feed mixtures analyzed in Vrsta smeše N Odgovara Odstupanja Pravilniku Vlaga Pepeo Masti Celuloza Proteini p % n % n % n % n % n % Smeše za ishranu svinja Nema Nema Nema Potpuna smeša za prasad do 15kg Potpuna smeša za prasad od 15-25kg Potpuna smeša za svinje, Tov I Potpuna smeša za svinje, Tov II Potpuna smeša za suprasne krma e i nazimice Potpuna smeša za krma e dojare Dopunska smeša za tovne svinje 35% Nema Nema Nema 1 Nema Nema Nema 1.64 Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema 1 4 Nema Nema Nema Nema Nema Smeše za ishranu živine Nema Nema Nema Potpuna smeša za tov pili a I Potpuna smeša za tov pili a II Potpuna smeša za konzumne nosilje I Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema 2 Nema Nema Smeše za ishranu goveda Nema Nema Nema Potpuna smeša za tov junadi I, 14% Potpuna smeša za tov junadi II, 12% Potpuna smeša za krave muzare, 12% Potpuna smeša za krave muzare preko 20L/d,18% Potpuna smeša za telad II, 18% Potpuna smeša za priplodne junice, 15% Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Nema Ukupno Nema Nema Nema LEGENDA: N- ukupan broj analiziranih smeša n- broj uzoraka koji u pogledu ispitivanog parametra odstupa od propisane vrednosti p- broj uzoraka koji ispunjavaju propise Pravilnika Na osnovu podataka prikazanih u tabelama 1 i 2 se vidi da je u 5 (0.55%) uzoraka hraniva i 4 (0.59%) uzoraka smeša sadržaj vlage bio iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti propisanih Pravilnikom. Najveće odstupanje ovog parametra utvrđeno je kod uzoraka kukuruza- 2 (20%) uzoraka. Povećan sadržaj vlage, pored uticaja na hranljivu vrednost, ubrzava razlaganje i kvarenje hraniva i stvara povoljne uslove za razvoj bakterija i plesni, i sintezu mikotoksina. Sadržaj pepela, masti i celuloze, u svim uzorcima i hraniva i smeša bio je u okviru Pravilnikom propisanih vrednosti, što ukazuje da su se proizvođači pridržavali propisa u pogledu vrednosti ovih parametara. Analizom sadržaja proteina, niži sadržaj u odnosu na zahteve Pravilnika utvrđen je u 31 (3.44%) uzoraka hraniva i 14 (2.06%) uzoraka smeša. Najveća odstupanja u uzorcima hraniva bila su kod sojine sačme - 4 (6.15%) uzoraka, a u uzorcima smeša kod smeša za ishranu živine - 2 (11.76%) uzoraka. Niži sadržaj proteina u uzorcima smeša najverovatnije ukazuje na upotrebu sirovina neodgovarajućeg kvaliteta. Shodno zahtevima Pravilnika analizirana je i aktivnost ureaze u uzorcima sojinog griza. Povećana vrednost ovog parametra utvrđena je u 63 (48%) uzoraka sojinog griza, što ukazuje na neodgovarajući termički tretman tokom procesa ekstrudiranja. Sirovo zrno soje i njeni proizvodi sadrže određene nepoželjne materije koje svojim depresivnim delovanjem na varenje umanjuju efekte iskorišćavanja hranljivih materija, pre svega proteina. Od ukupno 902 uzorka analiziranih hraniva, utvrđeno je da 99 (10.98%) uzoraka nije ispunjavalo zahteve kvaliteta propisane važećim Pravilnikom. Kvalitet ispitivanih smeša bio je dosta bolji, a propisima Pravilnika nije odgovaralo svega 15 (2.20%) od ukupno ispitanih uzoraka. 21

22 Tokom godine u Odeljenju za mikrobiološka ispitivanja EKO-LAB-a ispitano je 144 uzorka hraniva i 447 uzoraka smeša za životinje. Na osnovu važećeg Pravilnika (3) svi uzorci su bili ispitani na prisustvo Salmonella vrste u 50 g. Ni u jednom uzorku, bilo hraniva ili smeša, nije dokazano njeno prisustvo. Takođe, nije dokazano prisustvo sulfitoredukujućih klostridija više od 1000/g, koliko je dozvoljeno Pravilnikom, tako da ni ove bakterije nisu bile uzrok neispravnosti hraniva i smeša. Tab. 3. Mikrobiološka ispravnost hraniva, kontrolisanih u godini Microbiological adequancy of feed components analyzed in 2007 Vrsta hraniva Hraniva biljnog porekla Hraniva animalnog porekla Ukupan broj uzoraka Odgovara Ne odgovara Enterobakterije Kvasci + Plesni Ukupno br. % br. % br. % br. % Nema Nema Nema Na osnovu prikazanih rezultata vidimo da su glavni uzročnici neispravnosti hraniva enterobakterije (77.78%). Tab. 4. Mikrobiološka ispravnost smeša, kontrolisanih u godini Microbiological adequancy of analyzed mixtures Vrsta smeše Smeše za mlade životinje Smeše za odrasle životinje Ukupan broj uzoraka Odgovara Ne odgovara Enterobakterije Kvasci + Plesni Ukupno br. % br. % br. % br. % Enterobakterije (79.31%) su glavni uzrok neispravnosti krmnih smeša za mlade životinje. Za odrasle životinje 98.37% smeša nije odgovaralo zbog prisustva ovih bakterija. Tab. 5. Mikrobiološka ispravnost smeša po kategorijama životinja, kontrolisanih u godini Microbiological adequancy of complete feed mixtures for different categories of farm animals Vrsta smeše Ukupan broj uzoraka Ne odgovara Odgovara Enterobakterije Kvasci + Plesni Ukupno br. % br. % br. % br. % Potpuna smeša za ishranu goveda Potpuna smeša za ishranu teladi Nema Nema Potpuna smeša za ishranu junadi Nema Nema Potpuna smeša za ishranu krava muzara: 1) briket 2) praškast Nema Nema Potpuna smeša za ishranu svinja Potpuna smeša za prasad Potpuna smeša za ishranu svinja u porastu i tovu Nema Nema Nema Potpuna smeša za ishranu suprasnih krma a i nazimica Nema Potpuna smeša za ishranu krma a dojara i nerastova Potpuna smeša za ishranu živine Potpuna smeša za tov pili a Potpuna smeša za konzumne nosilje Nema

23 Na osnovu prikazanih rezultata može se konstatovati da su enterobakterije glavni uzrok neispravnosti smeša za ishranu goveda (99.2%) i smeša za ishranu svinja (77.27%). Tokom godine ispitano je samo 10 uzoraka smeša za ishranu živine, tako da je vrlo teško dati objektivan zaključak o uzroku njihove mikrobiološke neispravnosti. Zaključak Na osnovu dobijenih rezultata mogu se izvesti sledeći zaključci: - Osnovni hemijski sastav ispitivanih smeša, namenjenih za ishranu različitih vrsta i kategorija životinja, bio je zadovoljavajući. Od ukupno 681 analiziranih uzoraka, 666 (97.80%) je odgovaralo odredbama Pravilnika. - Analizom hemijskog sastava kontrolisanih hraniva, utvrđeno je nešto veće odstupanje u kvalitetu u odnosu na smeše. Zahteve Pravilnika ispunilo je 803 (89.02%) ispitanih uzoraka. - Najizrazitije odstupanje u kvalitetu hraniva zapaženo je u vrednosti aktivnosti ureaze, kod 63 (48.00%) uzoraka sojinog griza. - Enterobakterije su glavni uzrok mikrobiološke neispravnosti hraniva. U cilju dobijanja zadovoljavajućeg kvaliteta i mikrobiološke ispravnosti smeša, neophodna je i paralelna kontrola upotrebljenih hraniva. Literatura 1. Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama fizičkih, hemijskih i mikrobioloških analiza stočne hrane (Sl. list SFRJ br. 15/87). 2. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (Sl list SRJ br. 20/00 i 38/01). 3. Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. list SFRJ br. 2/90). 4. Nikitović, D., Adamović, M., Jovanović, R., Žugić, D. (1998): Kvalitet krmnih smeša i komponenti u mešaonama stočne hrane, Zbornik radova savetovanja: Tehnologija proizvodnje stočne hrane u službi ekologije, Petrovac na Moru, Vranić, D., Saičić, S., Milićević, D., Trbović, D., Batas, V.(2007): Kvalitet i zdravstvena ispravnost hrane za životinje u periodu , Zbornik radova simpozijuma: Tehnologija, kvalitet i bezbednost hrane, Novi Sad, SRPS ISO 5506/2001. Proizvodi semena soje Određivanje aktivnosti ureaze. 7. Sinovec, Z., Jovanović, N.,(2007): Analiza obroka, Zbornik radova savetovanja Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda, Subotica,

24 UDC: : Professional paper QUALITY AND MICROBIOLOGICAL ADEQUACY OF FEED COMPONENTS AND COMPLETE FEED MIXTURE IN 2007 Summary D. Bengin, I. Katić, S. Pupavac, M. Kosić, N. Protić* Chemical analysis of 902 feed components samples, and 68 samples of complete feed mixtures for different farm animal species have been performed in year Analysis confirmed that 10.98% of submitted samples did not meet requirements of pending Rule-book concerning feed quality for farm animals. The most significant difference was found out in parameters defending activity of urease, what was above limit in 48% of submitted samples of soy semolina.. Analysis of complete feed mixtures confirmed that 15 samples ( 2.2% ) did not meet requirements of The Rule book, and the most significant difference has been found out in level of protein in poultry feed In 2007, microbiological adequacy have been checked in 144 samples of feed components and 447 samples of complete feed mixture for farm animals. Based on obtained results, it has been confirmed that 39.13% of feed components and 34.0% of complete feed mixtures did not meet criteria of The Rule book concerning maximum allowed content of perishable components and elements in animal feed. Key words: feeding stuffs, complete feed mixture, quality, microbiological adequacy. * Dragica Bengin, M.Sc., Ilija Katić, B.Sc., Snježana Pupavac, M.Sc., Mirjana Kosić, Dvm.spec., Nada Protić, Ph.D., EKO-LAB, Padinska Skela-Belgrade. 24

25 UDK:591.53: Originalni naučni rad UPOREDNI PRIKAZ NEKIH RAČUNARSKIH MODELA ZA ISHRANU MUZNIH KRAVA G. Grubić, A. Božičković, B. Stojanović, N. Đorđević* Izvod: Cilj ovog rada je bilo upoređenje različitih savremenih kompjuterskih modela za ishranu muznih krava, s obzirom da oni još uvek nisu bili testirani u našim uslovima. Korišćeni su programi koji se mogu pronaći na internetu u vidu takozvanih probnih verzija, kao i NRC (2001) softverski paket koji u suštini predstavlja normative u softverskoj formi. Podaci su sakupljeni na farmi PKB Padinska Skela. Ispraćen je kompletan unos hrane u jednu štalu, sprovedena evidencija svih grla u njoj, zabeležena dnevna proizvodnja mleka za sva grla i prikupljeni neophodni podaci o vremenskim uslovima. Ti realni podaci uneseni su u računarske modele da bi se ustanovilo u kojoj meri precizno modeli predviđaju proizvodnju. Proučavani su sledeći modeli: 1. NRC, 2001, 2. CNCPS v. 5.0, 3. AMTS.Cattle, 4. CPM-Dairy Beta v3, 5. RationPRO MVP, 6. CamDairy 2002, 7. RU- MNUT. Među modelima postoje manje ili veće razlike u pogledu ostvarene proizvodnje i proizvodnje koju model predviđa za razliku od konzumiranja suve materije koju svi modeli slično predviđaju. NRC model je najpribližnije predvideo proizvodnju mleka. Može se zaključiti da su ispitivani računarski modeli za ishranu muznih krava pokazali visok stepen usaglašenosti sa stvarnom proizvodnjom na jednoj našoj farmi i pored toga što u našoj zemlji za sada ne raspolažemo sa kompletnim podacima o hranivima koja se koriste. Ključne reči: ishrana, muzne krave, softver, modeli. Uvod Danas se na tržištu mogu naći ponude mnogih računarskih programa. U Sjedinjenim Američkim Državama se može naći čitav niz komercijalnih modela. Praktično svaki veći univerzitet ima razvijen svoj model. To je slučaj sa američkim univerzitetima Cornell, Pennsylvania, California, Michigan State University, kao i novozelandskim Massey Univerzitetom. Takođe i mnoge renomirane svetske institucije imaju razvijene svoje modele NRC, INRA (Institut National de la Researche Agronomique), Miner Agricultural Research Institute (Tylutki, 2006). Cilj ovog rada je bio upoređenje različitih savremenih softverskih rešenja, s obzirom da oni još uvek nisu testirani u našim agroekološkim uslovima. * Prof.dr Goran Grubić, redovni profesor; Aleksa Božičković, dipl.inž.; mr Bojan Stojanović, asistent; dr Nenad Đorđević, vanredni profesor; Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd. 25

26 Materijal i metod rada Rad je obuhvatio precizno sakupljanje podataka o obroku u realnim proizvodnim uslovima na odabranoj farmi. Takođe, bilo je potrebno utvrditi i prosečnu proizvodnju po grlu, doći do hemijskih analiza svih korišćenih hraniva i sakupiti još čitav niz podataka koji su potrebni za korišćenje pomenutih programa. Na bazi prikupljenih podataka o proizvodnji izvršeno je poređenje ostvarene proizvodnje i proizvodnje koju model predviđa, u odnosu na dati obrok i agroekološke uslove u kojima su grla proizvodila. Korišćeni su programi koji se mogu pronaći na internetu u vidu takozvanih probnih, vremenski ograničenih (trial) verzija. Sem toga korišćen je i NRC (2001) softverski paket koji u suštini predstavlja normative u softverskoj formi. Jedina razlika u odnosu na ostale modele je što on nema mogućnost da sam sastavi obrok, ali se za već sastavljeni obrok može proveriti da li je u skladu sa NRC normativima. Pošto se radi o probnim verzijama neki modeli ne pružaju mogućnost optimiziranja obroka u odnosu na cenu hraniva, ali to nije ni bio cilj ovog rada. Podaci su sakupljeni na farmi PKB Padinska Skela u periodu od , ali su za rad uzeti u obzir samo podaci iz perioda od Ispraćen je kompletan unos hrane u jednu štalu (8. štala avans ), sprovedena evidencija svih grla koja su u datom periodu prošla kroz štalu, zabeležena dnevna proizvodnja mleka za sva grla zbirno i prikupljeni podaci o vremenskim uslovima u nešto širem vremenskom periodu od navedenog. Brojno stanje u štali je bilo potrebno sagledati odvojeno pre i posle podne zbog izračunavanja prosečne količine mleka po grlu na bazi zbirne količine mleka ujutru i uveče. Za izračunavanje količine hrane po grlu je korišćen samo broj grla na kraju dana, bez grla koja su zbog metaboličkih problema hranjena samo senom. Farma je raspolagala sledećim hranivima: 1. osnovni obrok: lucerkino seno, polu suvi repin rezanac, koncentrat (peletiran), silaža kukuruza, 2. dodatna hraniva: sojin griz (ekstrudirana soja), soda bikarbona, stočna so. Hemijski sastav hraniva je uzet iz redovne kontrole. U modelima, hemijski sastav datih hraniva je korišćen za korekciju hemijske analize istih hraniva koja su uzeta iz baze hraniva koju poseduje svaki model. Hemijski sastav je korigovan samo za one vrednosti koje smo posedovali iz dostupne analize. Ostale vrednosti su zadržane onako kako su date u bazama hraniva. Ostala hraniva, kao polu suvi repin rezanac, soda bikarbona, stočna so, stočna kreda, dikalcijum fosfat i vitaminsko-mineralni premiks su uzimana iz baze hraniva bez korekcije. Praćenjem stanja na vagi mikser prikolice nakon ubacivanja svakog hraniva i nakon izlaska iz objekta su utvrđene precizne količine hraniva koje su korišćene za sastavljanje osnovnog obroka. Ukupan sastav obroka je dobijen sabiranjem količine hraniva koja je data grlima kroz osnovni obrok i količine hraniva koju su grla dobila podelom iz ruke. Deljenjem prosečne količine hraniva, koja je uneta svakog dana u štalu, sa brojem grla na kraju dana dobijen je prosečan sastav obroka. Krave su konzumirale celokupnu količinu hrane iz valova svakog dana, što je ustanovljeno pregledom jasala pre svakog hranjenja. Podaci o proizvodnji su sakupljani svakoga dana na bazi zvaničnog izveštaja koji se dobija od mlekare, nakon preuzimanja mleka. Mleko je preuzimano dva puta dnevno nakon svake muže. Ukupna proizvodnja po danima je data u tabeli 1. 26

27 Tab. 1. Ukupna proizvodnja mleka po danima (L) Total milk production per days (L) Datum Prosek Date Average Jutarnje mleko Morning milk Ve ernje mleko Evening milk Raspolagano je i podacima iz redovne kontrole mlečnosti ali smo se opredelili za metod računanja prosečne količine mleka po grlu dnevno na bazi ukupne količine mleka, iz više razloga. Smatrali smo da je preciznije izračunati ovako prosečnu proizvodnju svakog grla, nego iskoristiti podatke iz redovne kontrole koja je obavljena nedelju dana ranije. Dodatan razlog je i to što su u štalu svakodnevno dolazila grla iz porodilišta, koja nisu još imala podatke iz redovne kontrole mlečnosti. Zbog toga što se broj grla menjao svakog dana, prosečna količina mleka po grlu za jutarnju i večernju mužu je izračunata na bazi preuzete količine mleka od strane mlekare, i broja grla koja su pomužena u datoj muži. Sabiranjem te dve vrednosti je dobijena prosečna dnevna proizvodnja grla. Prosečna proizvodnja grla za period od do je dobijena kao aritmetička sredina dnevne proizvodnje mleka po grlu. Podaci o proizvodnji su prikazani u tabeli 2. Za rad sa modelima su potrebni i podaci o meteorološkim uslovima kao i podaci o laktaciji po redu. Meteorološki podaci su sakupljeni na bazi redovnih izveštaja Republičkog hidrometeorološkog zavoda, za Beograd. Bili su potrebni podaci o prosečnoj dnevnoj temperaturi, brzini vetra i relativnoj vlažnosti vazduha. Tab. 2. Prosečna dnevna proizvodnja mleka po grlu, (L) Average daily milk productin, (L) Mleko Milk Prosek Jutro Morning 14,70 15,19 15,36 15,57 15,30 15,22 Ve e Evening 14,10 13,76 13,68 14,07 13,83 13,89 28,80 28,95 29,04 29,64 29,13 29,11 Prosečna dnevna temperatura u datom periodu je iznosila 10,6 C, brzina vetra 3,8 m/s, relativna vlažnost 72,2%. Za modele je potrebna prethodna dnevna temperatura, brzina vetra i relativna vlažnost vazduha. S obzirom da je u toj nedelji došlo do značajnog pada u temperaturi, kao prethodnu dnevnu temperaturu smo uzeli 16 C, za brzinu vetra 3 m/s a, za relativnu vlažnost vazduha 50%. U radu je korišćeno sedam modela, koji se mogu pronaći na sledećim adresama, uz napomenu da su ove adrese bile u funkciji u martu godine. 27

28 1. NRC Dairy Cattle Program, sa adrese: 2. CNCPS v. 5.0 Cornell University, sa adrese: Fox i sar. (2003) objavili su priručnik za rad sa ovim modelom 3. AMTS.Cattle, sa adrese: 4. CPM-Dairy Beta v3, sa adrese: 5. RationPRO MVP, sa adrese: 6. CamDairy 2002, sa adrese: 7. RUMNUT, sa adrese: Svakom modelu je prvo neophodno uneti podatke o lokaciji (klimatskim uslovima u kojima je grlo proizvodilo), a zatim i podatke o grlu (u našem slučaju o prosečnom grlu). Nakon unosa podataka o lokaciji i grlu, u svima modelima je ocenjen obrok koji su dobijala grla na farmi u posmatranom periodu. Hraniva iz baze su odabirana tako da imaju najpribližniji sastav sa našim hranivima. Rezultati istraživanja i diskusija U ovom radu je izvršeno poređenje ostvarene proizvodnje sa proizvodnjom koju predviđaju modeli. Zajedničko za sve ove modele je koncepcijsko rešenje da se unose prvo podaci o grlu, odnosno uslovima u kojima grlo proizvodi, pa zatim podaci o obroku koji je grlo konzumiralo ili će ga tek konzumirati. Kada se radi o pogodnosti rada sa modelima, ne može se izdvojiti ni jedan koji je ispred ostalih, s obzirom da su svi napravljeni poštujući isti pomenuti princip. Međutim, moglo bi se reći da su modeli kao što su NRC Dairy Cattle Program, AMTS.Cattle, CNCPS v. 5.0 Cornell University, CPM-Dairy Beta v3 urađeni na mnogo višem nivou od ostalih. Ovi modeli ujedno predstavljaju i najozbiljnije svetske modele. Na žalost, rad sa francuskim INRA modelom nije bio moguć, s obzirom da nije dostupan u besplatnoj probnoj verziji. U koliko bi bilo potrebno opredeliti se za samo jedan od ovih modela, čini se da je model AMTS.Cattle najprilagođeniji za korišćenje u široj praksi. Ovaj model je najmanje opterećen suvišnim grafičkim rešenjima, vrlo je pregledan i pruža brojne mogućnosti prilagođenja korisniku, a po rezultatima ni malo ne zaostaje za ostalim najvažnijim svetskim modelima. Takođe, prednost ovog modela se ogleda i u činjenici da on pri optimizaciji obroka daje čak 15 različitih obroka između kojih je moguće opredeliti se za najpovoljniji. Modeli kao što su CPM-Dairy Beta v3 ili CNCPS v. 5.0 Cornell University, se čine više prilagođeni akademskom krugu korisnika. Oni daju vrlo veliki broj podataka o sastavljenom obroku, koji teško da su potrebni u široj praksi. Međutim, njihova primena u praksi je sasvim moguća. Upravo u ovome se nalazi prednost AMTS.Cattle modela za koji bi se moglo reći da je nešto ispred njih jer daje slične rezultate, a pri tome je znatno prilagođeniji korišćenju u praksi, što je i razumljivo jer je on najnoviji model. Među modelima postoje manje ili veće razlike pri upoređenju ostvarene proizvodnje i proizvodnje koju model predviđa, za razliku od konzumiranja koju svi modeli slično predviđaju. Rezultati modela koji predviđaju proizvodnju mleka, u odnosu na metaboličku energiju (ME) i metabolički protein (MP), su prikazani u tabeli 3. 28

29 Tab. 3. Rezultati modela Results of models Pokazatelj Parameter Predvi ena proizvodnja mleka u odnosu na ME, kg Predicted milk production according to ME, kg Predvi ena proizvodnja mleka u odnosu na MP, kg Predicted milk production according to MP, kg Konzumiranje suve materije, kg Dry matter intake, kg Model Model NRC CNCPS AMTS.Cattle CPM CamDairy 29,0 31,7 32,2 31,3 26,3 30,8 34,0 33,9 34,1 26,3 16,3 16,4 16,3 16,3 - Predviđeno konzumiranje SM u modelima je niže od ukupne količine obroka od 17.5 kg suve materije, za koju se može reći da su grla zaista konzumirala, jer su jasle pre svakog hranjenja bile skoro sasvim prazne. Može se primetiti da je NRC model najpribližnije predvideo proizvodnju mleka, kako u odnosu na metaboličku energiju, tako i u odnosu na metabolički protein. Tačnije ovaj model je predvideo proizvodnju mleka, za razliku od ostalih modela, u odnosu na neto energiju za laktaciju (NEl). Međutim, ovaj model se može koristiti samo za proveru sastava obroka, a ne i za optimizaciju obroka. Između ostalih modela nema većih razlika, izuzimajući CamDairy čije predviđanje proizvodnje dosta odstupa. NRC model je u svojim izveštajima izrazio energiju u mega kalorijama, dok su u tabeli 4 te vrednosti preračunate na mega džule. Takođe u ovom modelu umesto potrebne ME i ME obroka date su potrebna NEl i NEl obroka (NEl Total Required / NEl Total Suplied), što je u tabeli označeno zvezdicom. AMTS.Cattle model u izveštajima nije prikazao metaboličku energiju obroka, tako da je ta vrednost dobijena obračunski, što je označeno sa dve zvezdice. Modeli CamDairy i RUMNUT nisu dali sve rezultate, dok model RationPRO MVP nije prikazao rezultate na ovaj način. Može se primetiti da je model CamDairy u ovom slučaju dao slične rezultate kao i ostali modeli. Tab. 4. Energetska vrednost obroka Energetic value of ratio g Pokazatelj Parameter NRC CNCPS AMTS.Cattle CPM CamDairy RUMNUT Potrebna ME (MJ) Required ME (MJ) 123,9* 191,5-199, ME obroka (MJ) ME in ratio (MJ) 123,5* 203,5 204,5** 209, ME (MJ/kg M) ME (MJ/kg DM) 11,09 11,6 11,68 11,98 11,4 - NEl (MJ/kg M) NEl (MJ/kg DM) 7,07 7,5 7,52 7,

30 Zaključak Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da su ispitivani računarski modeli za ishranu muznih krava pokazali visok stepen usaglašenosti sa stvarnom proizvodnjom na jednoj našoj farmi. Neki od modela mogu se uspešno koristiti samo za evaluaciju (NRC, 2001), dok drugi mogu da posluže i pri sastavljanju obroka za krave (CPM-Dairy, CNC- PS i AMTS.Cattle). Iz perspektive korisnika, koji se bavi praktičnom ishranom muznih krava, veoma je dobro što se najdostupniji model (NRC) istovremeno pokazao kao najbolji procenivač moguće proizvodnje, što nas upućuje na njegovo korišćenje na farmama crno belih goveda. Literatura 1. AMTS.Cattle Version 1.0 Quick Start. (2006) NRC (2001): Nutrient reqiurements of diary cattle. 7th Revisited Edition. National Academy Press. Washington DC. 3. Tylutki, T.P. (2006): Comparision of biological models. com/. 4. Fox, D.G., Tylutki, T.P., Tedeschi, L.O., Van Amburgh, M.E., Chase, L.E., Pell, A.N. Overton,T.R., Russell, J.B. (2003): CNCPSManual CPMDairyHelpv3. (2006). 30

31 UDC: : Original scientific paper COMPARATIVE OVERVIEW OF SOME COMPUTER MODELS IN DAIRY CATTLE NUTRITION Summary G. Grubić, A. Božičković, B. Stojanović, N. Đorđević* The aim of this work was to compare different computer models for dairy cow nutrition considering that they were not tested in our country. The used software packages were found on the Internet in the form of trial (demo) versions, and the NRC (2001) model was used. The data from the actual milk production were collected on the Padinska Skela farm, which is a part of PKB. The total feedstuff intake was recorded for one barn, the animal record was taken, also the daily milk production, analyses of feedstuffs and milk, and meteorological data. These real numbers were used as an input for computer models in order to see how successfully they predict the production. The following models were used: 1. NRC, 2001, 2. CNCPS v. 5.0, 3. AMTS.Cattle, 4. CPM-Dairy Beta v3, 5. RationPRO MVP, 6. CamDairy 2002, 7. RUMNUT. There were some differences between models in prediction of milk production, although their prediction of the possible dry matter intake was precise and analogous for all models. The NRC model most closely predicted the milk production. It can be concluded that the models investigated showed high level of similarity when used to predict real production on our farm, although we still don t have all the required data about feedstuffs used in our farms. Key words: feeding, dairy cows, sofware, models. * Goran Grubić, Prof.Ph.D.; Aleksa Božičković, B.Sc.; Bojan Stojanović, M.Sc.; Nenad Đorđević, Prof.Ph.D; Faculty of Agriculture, Zemun-Belgrade, Serbia. 31

32 32 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

33 UDK: : Originalni naučni rad EFIKASNOST KORIŠĆENJA ZAMENA ZA MLEKO DOMAĆE PROIZVODNJE U ISHRANI TELADI M. Radivojević, M. Adamović, G. Grubić, V. Petričević, R. Tomović* Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja upotrebe domaće i uvozne zamene za mleko. Domaća zamena za mleko proizvedena je u Fabrici biljnih ulja i proteina Bioprotein iz Obrenovca, poslovni sistem Bankom Beograd. Kvalitet ove zamene za mleko bio je usaglašen sa savremenim normativima o potrebama teladi u hranljivim i drugim sastojcima. Bila je sačinjena na bazi najkvalitetnijih sirovina, pretežno domaćeg porekla (mleko u prahu, surutku u prahu, punomasno termički obrađeno brašno ljuštenog i genetski nemodifikovanog zrna soje, izolat proteina soje, kvasac, koncentrat masti, dekstroza, emulgator, mineralni dodaci, vitamini, antioksidant - BHT, aminokiseline, adsorbent toksina, aroma i drugi dodaci). Proizvodnja je obavljena na specijaizovanoj opremi. Sadržaj bakterija u uzorku bio je manji od u gramu. Prisustvo gljivica, plesni i patogenih mikroorganizama nije utvrđeno. Zamena za mleko davana je teladima u količini od 6-7 L/dan, u dve jednake porcije (jutro i veče). Napajanje teladi tečnom hranom trajalo je do dva meseca uzrasta, odnosno kraja ogleda. Prosečan dnevni prirast teladi ogledne grupe napajane domaćom zamenom za mleko (526 g) bio je veći od prirasta teladi napajene uvoznom zamenom za mleko (479 g), pri čemu su utvrđene razlike bile statistički značajne (p<0,05). Zdravstvenih problema i uginuća teladi nije bilo, ni na jednom od ispitivanih tretmana. Ključne reči: telad, mleko, zamene za mleko, prirast. Uvod Osnovni motiv korišćenja zamena za mleko u ishrani teladi jeste ostvarenje povoljnih ekonomskih efekata. Tu se u prvom redu misli na uštede u mleku koje se ostvaruju, koje po odgajenom teletu mogu da budu i 250 do 300 litara. Pri korišćenju kvalitetnijih zamena za mleko, uz dodatak početne smeše (18-20% ukupnih proteina) i sena lucerke, ostvaruje se prirast teladi iznad 500 g/dan. Telad koja se napajaju zamenom za mleko počinju ranije da konzumiraju suvu hranu. Njihov digestivni trakt se brže razvija, zbog čega se ona lakše i brže privikavaju na obroke koji se koriste u kasnijim fazama odgoja. Ograničavajuće okolnosti koje određuje mogućnosti korišćenja zamena za mleko u ishrani teladi jesu stepen razvijenosti organa za varenje teladi i enzimskog sistema. Za- * Mihailo Radivojević, dipl.inž., Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela; dr Milan Adamović, Institutut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd; prof.dr. Goran Grubić, Veselin Petričević, redovni student, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun; Rade Tomović, dipl.inž., Bankom, Beograd- Zemun. 33

34 mene za mleko moraju se odlikovati visokom biološkom vrednošću proteina, dobrom rastvorljivošću u vodi, dobrim ukusom, kao i dobrom mikrobiološkom slikom (Heinrichs A. J., 2005; Adamović i sar., 2005; Stojanović i sar., 2007.). Uzevši u obzir ova ograničenja, jasno je da bez izuzetno kvalitetnih hraniva nije moguće napraviti kvalitetne zamene za mleko. Optimalan sadržaj proteina u zamenama za mleko za telad je od 22-24% (National Research Council, 2001). Do 50% proteina mleka mleka u zamenama za mleko može se zameniti drugim hranivima životinjskog i biljnog porekla. Od animalnih hraniva to su koncentrat i izolat proteina ribe, jaja živine, kao i proteini krvne plazme. Čak je bilo i pokušaja vakcinacije kokoši nosilja odnosno krava na neke specifične patogene, pa je od ovako tretiranih životinja dobijan materijal za proizvodnju zamena za mleko. Naravno, ovakav pristup podrazumeva maksimalnu kontrolu zdravstvenog stanja polaznog biološkog materijala (Quigley, 2001). U manjim količinama koristi se i kvasac i drugi visokovredni proizvodi (Heinrichs et al., 1995; Lammers et al., 1998; Scot et al., 1999; Donovan et al., 2002; Lesmaister et al., 2003, Adamović i sar., 2004). Od hraniva biljnog porekla, interesantni izvori hranljivih materija su proizvodi ljuštenog i termički obrađenog zrna soje, izolati proteina graška, krompira i pšenice. U zamene za mleko dodaje se 14-18% masti i ulja, pa i više ako se radi o tovu teladi. Time se poboljšava odnos između energije i proteina i povećava energetska vrednost, što doprinosi većem prirastu i stvaranju telesnih rezervi (Radivojević i sar, 2003.). Kao mast animalnog porekla najznačajnija je svinjska mast, a od biljnih masnoća to su ulje soje, suncokreta, kukuruza, uljane repice, palme, kokosa i lana. Za preporuku je upotreba više izvora masti. Smatra se da su bolje zamene koje sadrže više esencijalnih, polinezasićenih ili omega masnih kiselina (linolna, linolenska i arahinska). Redovni sastojci zamena za mleko su minerali, vitamini, emulgatori, antioksidanti i drugi dodaci. U našoj zemlji, u poslednjih godina, na tržištu su prisutne uglavnom uvozne zamene za mleko. Počev od godine zamene za mleko za telad u Srbiji proizvodi Fabrika biljnih ulja i proteina Biporotein iz Obrenovca, u sastavu poslovnog sistema Bankom Beograd. Cilj ovoga rada je da prikaže važnije aspekte proizvodnje i efikasnosti korišćenja zamena za mleko, uvoznog porekla i domaće proizvodnje, u ishrani teladi. Materijal i metod rada Proizvodnja zamena za mleko za telad obavljena je na specijalizovanoj liniji za proizvodnju zamena za mleko u Fabrici biljnih ulja i proteina Bioporotein iz Obrenovca. Mešanje komponenti obavljeno je u protivstrujnoj mešalici kapaciteta 500 kg. Za potrebe ogleda proizvedeno je 400 kg zamene za mleko. Kao izvor masti korišćen je koncentrat sa 50% masti, proizveden na bazi mešavine više vrsta ulja i dodatka emulgatora. Nosač je bila slatka surutka. Nakon homogenizacije ulja i emulgatora u svežoj surutki, izvršeno je dehidriranje dobijene smeše po sprej postupku. Biološki ogled je izveden na farmi Mladost Jabučki Rit, u sastavu PKB Korporacije, na dvadeset teladi podeljenih u dve grupe po 10 grla. Sva telad su bila muška, i uglavnom (70%) od majki prvotelki. Izbor teladi je obavljen prema telesnoj masi, razvijenosti i zdravstvenom stanju. Posle izlaska iz individualnih bokseva (5-7 dana uzrasta) držana su 34

35 u grupnim boksevima po 5 teladi u boksu. Telad kontrolne grupe napajana su uvoznom zamenom za mleko, koju su koristila i ostala telad na farmi. Ova zamena za mleko bila je proizvod jedne od vodećih evropskih kompanija. Telad ogledne grupe dobijala su zamenu za mleko domaće proizvodnje. Ogled je izveden u zimskom periodu (januar- februar). U jednom litru vode rastvarano je 125 grama zamene za mleko u prahu. Temperatura vode u momentu rastvaranja je bila C, odnosno C zamena za mleko u momentu napajanja. Napajanje teladi obavljano je iz limenih kofa. Šema napajanja teladi prikazana je u tabeli 1. Tab. 1. Šema napajanja teladi kontrolne i ogledne grupe Scheme of feeding for controle and experimental group Uzrast, dana Age, days Broj napajanja Number of feedings Telad su napajana iz kofa u napajalištu. Nisu postojali tehnički uslovi da se utvrdi obim konzumiranja sena i smeše, obzirom da su iz istog vala smešu konzumirala telad dva susedna boksa. Rezultati istraživanja i diskusija g p g p Kolostrumpunomasno mleko, Zamena za mleko, L L Milk Colstrum - fullfat replacer, L milk, L Voda Water Hemijski sastav korišćenih zamena za mleko prikazan je u tabeli 2. Sadržaj proteina (24,38 %) i masti (16,30 %) u zameni za mleko zvanoj Ekolak T i bio je veći u odnosu na uvoznu zamenu za mleko, dok je sadržaj vlakana (0,67 %) i pepela (6,89 %) bio niži. Navedene vrednosti u Ekolak T bile su, za razliku od uvozne zamene za mleko, u okviru optimalnih nutritivnih preporuka za ovu vrstu proizvoda. Obe ispitivane zamene za mleko su se podjednako dobro rastvarale u vodi. Zapaženo je da su se u uvoznoj zameni za mleko, u fazi rastvaranja, pojavljivale grudvice koje su se zadržavale, a potom, bez većeg napora, razbijale na cedilu. Ostatak taloga od zamena za mleko u kofama posle napajanja teladi, bio je sličan za obe ispitivane zamene. Prihvatanje zamena za mleko od strane teladi (brzina pijenja) bilo je veoma slično. Tab. 2. Hemijski sastav ispitivanih zamena za mleko,% Chemical composition of examinated milk replacers, % Smeša, 18% UP Starter, 18% CP Seno lucerke Lucern hay Po volji Pokazatelj, % Parameter, % Vlaga Water Proteini Proteins Mast Fat Vlakna Fiber Pepeo Ash p p, Uvozna zamena za mleko Imported milk replacer Doma a zamena za mleko - Ekolak T Domestic milk replacer - Ecolac T 3,85 4,82 20,60 24,38 14,53 16,30 1,02 0,67 9,49 6,89 35

36 Prosečan dnevni prirast teladi ogledne grupe, koja su dobijala domaću zamenu za mleko (Ekolak T), bio je veći u odnosu na kontrolnu grupu za 47 g ili 9,81%. Razlike u prirastu bile su statistički značajne (p<0,05). Rezultati o prirastu, slični su rezultatima drugih istraživača (Lammers at al., 1998; Donovan at al., 2002; Lesmaister at al., 2003; Radivojević i sar., 2004, Adamović i sar., 2003; Tomović i sar., 2006) koji su ispitivali zamene za mleko sličnog kvaliteta. Tab. 3. Telesna masa i prirast teladi Body weight and gain of calves y g g Pokazatelj Parameter Telesna masa na dan ro enja, kg Body weight at the day of birth, kg Telesna masa na kraju ogleda, kg Body weight at the and of the trial, kg Starost na kraju ogleda, dana Age at the and of the trial, days Ukupan prirast, kg Total body weight gain, kg Dnevni prirast, g Averga daily body weight gain, kg Kontrolna grupa Controle group Ogledna grupa Experimental group 35,10 35,20 65,90 68,60 64,30 63,50 30,80 33,40 0,479 0,526 Zdravstveno stanje teladi u obe grupe bilo je dobro. Telad koja su dobijala zamenu za mleko Ekolak T imala su kompaktniji feces što je dokaz da je varenje ove zamene za mleko bilo bolje. To ukazuje da je ista zamena za mleko, pored boljeg hemijskog sastava, imala i veću efikasnost iskorišćavanja, a time i veću biološku vrednost. Zaključak Kvalitet zamene za mleko Ekolak T bio je po nizu parametara (hemijski sastav, brzina rastvaranja, količina taloga, miris i ukus, brzina konzumiranja i dr.) na nivou kvaliteta uvozne zamene za mleko. Dnevni prirast teladi koja su dobijala zamenu za mleko Ekolak T bio je, u odnosu na uvoznu zamenu za mleko, veći za 47 g ili 9,81%, odnosno na nivou prirasta (iznad 500 g) koji omogućava ostvarenje odgajivačkog cilja u odgoju podmlatka goveda. Zdravstveno stanje teladi bilo je dobro. Ostvarena je ušteda kravljeg mleka po teletu od 247 L i smanjeni su troškovi ishrane za 28,12 %. Korišćenjem kvalitetnih domaćih sirovina i savremene opreme, uz poštovanje nutritivnih preporuka, mogu se, i u našoj zemlji, proizvesti zamene za mleko dobrog kvaliteta, koje uz adekvatnu tehnologiju korišćenja daju dobre rezultate i doprinose smanjenju troškova ishrane teladi. Literatura 1. Adamović M, Grubić G., Adamović O., Stojanović B., Novaković Ž., Radivojević M. (2004): Izvori hranljivih materija u zamenama za mleko za ishranu teladi. Mlekarstvo, br. 25,

37 2. Adamović M., Grubić G., Adamović O., Stojanović B., Radivojević M., Novaković Ž. (2005): Značaj ishrane za razvoj proizvodno reproduktivnih osobina i zdravlje podmlatka goveda. Simpozijum Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda. Zbornik radova, Donovan D.C., Franklin S. T., Chase C.C.L., Hippen A. R. (2002): Growth and health of holstein calves fed milk replacers supplemented with antibiotics or enteroguard. J. Dairy Sci. 85, Heinrichs A. J., Wells S. J., Losinger W. C. (1995): A study of the use milk replacers for dairy calves in the United States. J. Dairy Sci. 78, Heinrichs A. J. (2005): Rumen development in the dairy calf. Advances in dairy technology, 17, Lammers B. P., Heinrichs A. J., Aydin A. (1998): The effect whey protein concentrate or dried skim milk in milk replacer on calf performance and blood metabolites. J. Dairy Sci. 81, Lesmaister K. E., Heinrichs A. J., Gabler M. T. (2003): Effects of supplemental yeast (Saccharomices cerevisiae) culture on rumen development, growth characteristics, and blood parameters in neonatal dairy calves. J. Dairy Sci. 87, National Research Council (2001): Nutrient Requirements of Dairy Cattle. 7 th Revised edition. National Academy Press. Washington. 9. Quigley J. (2001): Ig and Biological Safety, Radivojević M., Adamović M., Grubić G., Stojanović B., Adamović O., Novaković Ž. (2003): Rezultati korišćenja zamena za mleko u ishrani teladi. Mlekarstvo, 18, Scot, T.,A., Tomkins T., Veremeire D., Keith N. (1999): Evaluation of alternative protein milk replacers on growth and health of Holstein heifer calves. J. Dairy Sci. Vol. 82, Stojanović B., Grubić G., Adamović M, Đorđević N. (2007): Važnije nutritivne i fiziološke osnove ishrane teladi. 5. Simpozijum ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda. Zbornik radova, Tomović R., Tatjana Milićević, Jelena Banjac, Adamović M. (2006): Kvalitet domaćih zamena za mleko za ishranu teladi, jagnjadi i jaradi. Simpozijum. Mleko i proizvodi od mleka. Zbornik radova,

38 UDC: : Original scientific paper THE EFFICIENCY OF DOMESTIC MILK REPLACERS USE IN CALVES NUTRITION M. Radivojević, M. Adamović, G. Grubić, V. Petričević, R. Tomović* Summary In this paper are presented results of usage of domestic and imported milk replacers. Domestic replacer is produced in the Factory of plant oils and proteins Bioprotein from Obrenovac, within the business system Bankom, Belgrade. Domestic milk replacer quality was adjusted according to modern regulations in calves nutrition. The best materials were applied as milk replacer s ingredients. Basically it consisted of milk powder, whey powder, fool fat, heated and blanched NGM soybean, isolated soybean proteins, yeast, concentrated fats, dextrose, emulsifier, mineral and vitamin additives, antioxidant, amino acids, toxin adsorbents and other materials. Production was conducted on highly specialized equipment. Contents of bacteria per one gram of sample was lower than 50,000. There were no of fungi, mould or pathogenic microorganisms present in the sample. Calves were consuming milk replacers in the amount of 6-7 L daily, but divided in two equal quantities in the morning and evening. Period of liquid nutrition lasted two months, which was the end of the trial. During the trial, calves that were consuming domestic milk replacer achieved average daily body weight gain (526 g), higher compared to calves that were consuming imported milk replacer (479 g). The dereference was statistically significant (p<0.05). There were no health disorders or mortality, in both groups of calves. Key words: calves, milk, milk replacers, gain. * Mihailo Radivojević, B.Sc., Institute PKB Agroekonomik, Padinska Skela; Milan Adamović, Ph.D., Institutute for tehnology of nuclear and other raw mineral materials, Belgrade; Goran Grubić, Ph.D., Veselin Petričević, student, Faculty of Agiculture, Belgrade-Zemun; Rade Tomović, B.Sc., Bankom, Belgrade-Zemun. 38

39 UDK: : Pregledni rad FIZIČKA FORMA SUVE HRANE I KORIŠĆENJE SENA U OBROKU ZA TELAD U FAZI TEČNE ISHRANE B. Stojanović, G. Grubić, N. Đorđević* Izvod: U radu je razmatran uticaj fizičke forme početne smeše za telad, kao i sena, u obrocima za neodlučenu telad, na morfološki i funkcionalni razvoj rumena teladi, karakter fermentativnih procesa, kao i njihove proizvodne performanse. Posebno je istaknut značaj fizičke forme koncentrata koji se koristi za ishranu teladi, pogotovo u uslovima izostavljanja sena iz obroka za neodlučenu telad. Prikazan je efekat korišćenja sena različitog stepena usitnjenosti, u obrocima za telad, kao i različite strukture suvog dela obroka-odnosa koncentrovanog i kabastog dela. Ukazano je na mogućnost izostavljanja sena iz obroka za telad u fazi tečne ishrane. Ključne reči: neodlučena telad, ishrana, fizička forma obroka Uvod Korišćenje kvalitetnog sena, zajedno sa početnom potpunom smešom, u obrocima za telad, sa uzrastom od 7-10 dana, predstavlja uobičajenu praksu u ishrani teladi u našim uslovima odgajivanja teladi. Kvalitetan koncentrat i seno se u obroke za telad u fazi tečne ishrane, uključuje sa ciljem što ranijeg privikavanja grla na konzumiranje kabaste hrane, morfološkog i funkcionalnog razvoja buraga, i formiranje kapaciteta buraga za kasnije konzumiranje velike količine kabaste hrane, kao i što raniji razvoj životinje u funkcionalnog preživara (Adamović i sar , Grubić, 2000). Konzumiranje čvrste hrane, posebno koncentrata, stimuliše razvoj mikroflore rumena i produkciju isparljivih masnih kiselina, podstičući na taj način razvoj rumena (Stojanović i sar. 2007). Ćelije epitela rumena kao izvor energije koriste buternu, a u manjoj meri propionsku kiselinu. Stoga one imaju najveći značaj za razvoj epitela i papila rumena (Lesmeister and Heinrichs, 2004). U periodu pre odlučenja, rumen i populacija mikroflore u rumenu su još nepotpuno razvijeni, pa je i razlaganje vlakana u njemu ograničeno. Konzumiranje sena nema efekta kao konzumiranje koncentrata na razvoj funkcije rumena, dok utiče na smanjenje konzumiranja metaboličke energije kod teladi. Zbog toga najnovije preporuke govore da sa davanjem sena treba početi sa 5-6 nedelja uzrasta, odnosno nakon odlučenja (Heinrichs and Jones, 2002., NRC, 2001., Davis and Drackley, 1998). * Mr Bojan Stojanović, asistent, prof.dr Goran Grubić, redovni profesor, dr Nenad Đorđević, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Zemun. 39

40 Značaj fizičke forme suve hrane za razvoj rumena i proizvodne performanse teladi Razvoj novorođene teladi u funkcionalne preživare uključuje brojne morfološke i fiziološke promene na predželucima. Uzrast sam po sebi ima mali značaj na razvoj ruminalnih papila. Fizička forma suvog dela obroka teladi ima značajan uticaj na morfološki i funkcionalni razvoj buraga, i na kasnije performanse grla u proizvodnji. Normalan razvoj papila je rezultat proizvoda mikrobijalne fermentacije konzumirane čvrste hrane - pre svega koncentrata (uglavnom butirata i propionata), dok je za anatomski razvoj zida buraga pre svega odgovorna fizička stimulacija konzumiranom čvrstom hranom (Stojanović i sar. 2007). Beharka et al. (1998) navode da se prosečni dnevni prirasti kod telad uzrasta 0 10 nedelja, koja su konzumirala samlevenu suvu hranu (25 % seno lucerke, 75 % početna smeša), nisu razlikovali u odnosu na telad koja su konzumirala isti obrok, ali u drugačijoj fizičkoj formi (seckano seno lucerke - veličina odrezaka 0,64 cm, i početnu smešu - valjano zrno žitarica+dopunska smeša u obliku peleta). Mikroskopska ispitivanja epitela rumena, pokazala su da su kod teladi koja su konzumirala nemlevenu hranu, papile epitela rumena duže, pravilnog - jezičastog oblika i ravne, dok su kod prve grupe teladi, papile kraće, deblje, nepravilnog oblika, i razgranate. Nije bilo statistički značajne razlike u pogledu ph vrednosti buraga, u uzrastu teladi od 10 nedelja, mada je zabeležena niža ph vrednost kod prve grupe teladi (smanjeno lučenje pljuvačke utiče na puferni kapacitet u buragu). Telad na samlevenom obroku su imala veću koncentraciju isparljivih masnih kiselina (IMK) u buragu, pri čemu treba naglasiti da niža ph vrednost, favorizuje apsorpciju IMK. Fizička forma obroka nije uticala na molarne koncentracije IMK, i odnos propionata i acetata. Sadržaj mlečne kiseline takođe nije bio uslovljen fizičkom formom obroka. Nisu utvrđene statistički značajne razlike između teladi u pogledu brojnosti anaerobnih bakterija, s tim što je kod teladi na mlevenoj hrani zabeležena veća brojnost amilolitičkih, i manja koncentracija celulolitičkih bakterija, u odnosu na telad koja su konzumirala valjano zrno žitarica i seckano seno. Coverdale et al. (2004) navode da nema statistički značajne razlike u pogledu konzumiranja startera i ukupne SM obroka kod neodlučene teladi koja su konzumirala početnu smešu - valjano zrno žitarica (kukuruz i ovas)+dopunska smeša u obliku peleta, zajedno sa 7,5 15 % seckanog travnog sena (8 19 mm dužine), u odnosu na telad hranjenu samo početnom smešom, ili samo mlevenom početnom smešom. U periodu nakon odlučenja, kod teladi na obroku sa seckanim senom, utvrđeno je veće konzumiranje SM obroka. Telesna masa, dnevni prirast, efikasnost iskorišćavanja hrane se nisu statistički značajno razlikovali između grupa. U istraživanju Lesmeister-a and Heinrichs-a (2004), teladima je u fazi tečne ishrane davana početna smeša koja je sadržala 33% celog zrna kukuruza, odnosno suvog valjanog, prženog i valjanog ili parenog i valjanog zrna kukuruza. Ostali deo smeše činila je peletirana dopunska smeša. Utvrđeno je da su najveće konzumiranje startera i ukupne SM obroka (u periodu pre i posle odlučenja) pokazala telad koja su hranjena potpunom smešom sa valjanim suvim zrnom kukuruza. Kod teladi koja su hranjena celim zrnom kukuruza, zabeležena je najveća ph vrednost sadržaja buraga, kao i najmanja koncentracija IMK. Najveća koncentracija propionata u buragu, kao i najveća koncentraciju IMK 40

41 u krvi, zabeležena je kod teladi hranjenih koncentratom sa parenim i valjanim zrnom kukuruza. Tab. 1. Efekat fizičke forme koncentrata i uključivanja sena u obrok teladi (Coverdale i sar. 2004). Effects of starter physical form and using of hay in calves ration (Coverdale et al. 2004) Pokazatelj Item Konzumiranje koncentrata, kg/dan Consuming of concentrate, kg/day Pre odlu enja / sucling calves Posle odlu enja / weaned calves Prose an dnevni prirast 1, kg/dan Average daily gain, kg/day TM 2, kg / BW, kg Obrok / Ration C G H 1 H 2 0,26 0,27 0,30 0,29 1,59 1,57 1,89 1,77 0,52 0,53 0,56 0,56 57,8 58,6 60,0 59,8 C-valjani kukuruz, celo zrno ovsa, dopunska smeša - pelete; G-prekrupa kukuruza ovsa, dopunska smeša - pelete; H 1 - valjani kukuruz, celo zrno ovsa, dopunska smeša - pelete, 7,5% travnog sena; H 2 - valjani kukuruz, celo zrno ovsa, dopunska smeša - pelete, 15% travnog sena; C-Rolled corn, whole oats, protein+mineral+microingredients mix pellets; G-grind corn and oats, protein+mineral+microingredients mix pellets; H 1 - Rolled corn, whole oats, protein+mineral+microingredients mix pellets, and 7,5% grass hay; H 2 - Rolled corn, whole oats, protein+mineral+microingredients mix pellets, and 15% grass hay; dana / days dana / days Najveća koncentracija butirata registrovana je kod teladi sa prženim i valjanim zrnom kukuruza u obroku. Autori zaključuju da korišćenje prženog i valjanog zrna kukuruza u obroku za telad daje optimalne rezultate, sa aspekta telesne mase, konverzije hrane, ruminalne produkcije butirata, funkcionalnog (razvoj papila) i morfološkog (razvoj zida rumena) razvoja rumena. Povoljan efekat uključivanja mikroniziranog zrna kukuruza u obroke za odlučenu telad, na prosečan dnevni prirast, konverziju hrane, efikasnost iskorišćavanja energije i proteina iz obroka navode (Stojanović, 2006., Stojanović i sar , Grubić, 1987). Grubić (1995) navodi pozitivne fiziološke efekte korišćenja peletiranih koncentrata u ishrani teladi. Otterby and Linn (1981) navode da promer peleta startera za telad treba da iznosi 0,48 cm, ističući prednost korišćenja grubo mlevenih žitarica u obrocima za telad. Starter za telad treba da se sastoji iz grubo obrađenog (valjano, lomljeno ili grubo mleveno) zrno kukuruza, kao i ovsa i ječma, i peletirane dopunske smeše (proteinska hraniva, minerali i vitamini). Kabasta hraniva su važna za razvoj mišićnog sloja zida rumena, kao i za normalan izgled i funkciju ruminalnih papila. Ovo se postiže uključivanjem sena u obrok teladi sa 6-7 nedelja uzrasta, ili nakon odbijanja (Heinrichs and Jones, 2002). Telad u fazi tečne ishrane, imaju relativno velike potrebe u energiji, srazmerno mogućnosti da konzumiraju suvu hranu. Uključivanje sena smanjuje koncentraciju energije 41

42 u obroku, a smanjuje i konzumiranje koncentrata, što negativno utiče na ostvareni dnevni prirast (NRC, 2001). Povećanje sadržaja strukturnih ugljenih hidrata, smanjuje svarljivost obroka, a takođe povećava koncentraciju acetata u rumenu. Povećan sadržaj acetata u buragu ne stimuliše razvoj papila epitela buraga, u poređenju sa krajnjim produktima razlaganja ugljenih hidrata iz koncentrata: propionskom i buternom kiselinom. Telad imaju ograničen kapacitet digestivnog trakta, pa konzumiranje veće količine, teže svarljive kabaste hrane, smanjuje apetit teladi, što predstavlja ograničavajući faktor za konzumiranje dovoljne količine energije i hranljivih materija (Heinrichs and Jones, 2002). Suárez et al. (2007) su pak došli do zaključka da uključivanje kabastih hraniva (seckano seno ili slama, 30% od suve hrane), zajedno sa peletiranim koncentratom (70% od suve hrane), ne utiče negativno na dnevne priraste teladi, a ima pozitivan efekat na makroskopski izgled epitela i zida buraga. Takođe je najveća koncentracija NH3 u buragu utvrđena kod teladi, gde je 100 % suvog dela obroka činio koncentrat. Učešće sena lucerke u SM obroka neodlučene teladi, iznad 20 %, smanjuje intenzitet porasta teladi, usled smanjenog konzumiranja energije iz obroka (Kincaid, 1980). Kada su telad bila u mogućnosti da odvojeno konzumiraju peletirani koncentrat i seno lucerke (u obliku peleta, ili u neseckanoj formi), učešće sena u SM obroka je iznosilo %. Zaključak Fizička forma kao i struktura suvog dela obroka u ishrani neodlučene teladi je od izuzetnog značaja za fiziološki i morfološki razvoj rumena, dobre proizvodne performanse i odgajivanje zdrave teladi, kao i za njihovo kasnije efikasno iskorišćavanje u proizvodnji. Kao optimalna forma obroka, može se navesti korišćenje valjanog, lomljenog ili eventualno grubo mlevenog zrna žitarica (pored kukuruza, najčešće ovsa i ječma), i peletirane dopunske smeše (proteinska hraniva, vitamini i minerali). Uz ovakvu fizičku formu startera, sa korišćenjem kvalitetnog sena u obrocima za telad se može početi u uzrastu od 6-7 nedelja, ili nakon odbijanja. Ako se seno uključuje u obrok za neodlučenu telad, preporučuje se njegovo korišćenje u seckanom obliku. Literatura 1. Adamović, M., Grubić, G., Adamović, O., Stojanović, B., Radivojević, M., Novaković, Ž. (2005): Značaj ishrane za razvoj proizvodno-reproduktivnih osobina i zdravlje podmlatka goveda. 4. Simpozijum Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda Zbornik radova: Etiopatogeneza i dijagnostika poremećaja metabolizma i reprodukcije goveda. str Subotica, Beharka, A.A., Nagaraja, T.G., Morrill, J.L., Kennedy, G.A., Klemm, R.D. (1998): Effects of form of the diet on anatomical microbial, and fermentative development of the rumen of neonatal calves. J. Dairy Sci. 81: Coverdale, J.A., Tyler, H.D., Quigley, III, J.D., Brumm, J.A. (2004): Effect of various levels of forage and form of diet on rumen development and growth in calves. J. Dairy Sci. 87:

43 4. Davis, C.L., Drackley, J.K. (1998): The development, nutrition and management of the young calf. Iowa State University Press, Ames, Iowa. 5. Grubić, G. (2000): Ishrana crno-belih goveda. U Monografiji: Oplemenjivanje, proizvodnost i ishrana crno-belih goveda. Str Poljoprivredni fakultet Beograd. 6. Grubić, G. (1995): Neki fiziološki efekti peletiranja smeše koncentrata u ishrani teladi. Savremena poljoprivreda, 43, 3, str Grubić, G. (1987): Hranidbena vrednost termički obrađenog zrna kukuruza u ishrani teladi. Magistarski Rad. Poljoprivredni fakultet Zemun. 8. Heinrichs, A.J., Jones, C.M. (2002): Feeding the newborn dairy calf. Special circular 311 (revised). Pennsylvania State University College of Agricultural Sciences. 9. Kincaid, R.L. (1980): Alternate methods of feeding alfalfa to calves. J. Dairy Sci. 63: Lesmeister, K.E., Heinrichs, A.J. (2004): Effects of corn processing on growth characteristics, rumen development and rumen parameters in neonatal dairy calves. J. Dairy Sci. 87: National Research Council (2001): Nutrient Requirement of Dairy Cattle, seventh revised edition. Washington, D.C. National Academy Press. 12. Otterby, D.E., Linn, J.G. (1981): Advances in nutrition and management of calves and heifers. J. Dairy Sci. 64: Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, M., Đorđević, N. (2007): Važnije nutritivne i fiziološke osnove ishrane teladi. 5. Simpozijum Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda -Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Zbornik radova, str Banja Kanjiža, Stojanović, B. (2006): Termički obrađeno zrno kukuruza i soje u ishrani odlučene teladi. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet Zemun-Beograd. 15. Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, O., Đorđević, N. (2005): Efekti korišćenja termički obrađenih žitarica u ishrani podmlatka goveda. XIX Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik naučnih radova, Vol. 11. No Beograd. 16. Suárez, B.J., Van Reenen, C.G., Stockhofe, N., Dijkstra, J., Gerrits, W.J.J. (2007): Effect of roughage source and roughage to concentrate ratio on animal performance and rumen development in veal calves. J. Dairy Sci. 90:

44 UDC: : Review paper PHYSICAL FORM OF DRY FEED AND USING OF HAY IN CALVES DIET DURING PREWEANING PERIOD Summary B. Stojanović, G. Grubić, N. Đorđević* Influence of physical form of starter and hay in diets for suckling calves, on morphological and functional development of calves rumen, on the character of fermentative processes, and also on their production performances, are considered in this paper. Particularly, the significance of concentrate physical form during the period of liquid nutrition is emphasized, especially when hay was omitted from the diet. Effect of using of hay with different degree of chopping, in calves rations, and also using different structure of ration-proportion of concentrate and forage parts of the diet. The possibility for hay omitting from the calves rations during preweaning period is considered. Key words: suckling calves, nutrition, physical form of the diet. * Bojan Stojanović, M.Sc., Goran Grubić, prof. Ph.D,. Nenad Đorđević, prof. Ph.D., Faculty of Agriculture, Zemun- Belgrade. 44

45 UDK: : Originalni naučni rad MOGUĆNOST ZAMENE KUKURUZA SA SUDANSKOM TRAVOM U PROIZVODNJI SILAŽE G. Stoparić, N Memiši* Izvod: Postoji veliki broj faktora koji u našim uslovima mogu osetno da smanje prinos kukuruza. Najvažniji faktor je svakako suša, koja se vrlo često javlja za vreme vegetacije kukuruza. Veliki problem predstavlja i pojava nove štetočine na našim poljima, tzv. kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera). Njen štetni efekat najlakše se suzbija gajenjem kukuruza u plodoredu. Ovim radom smo pokušali sagledati u kojoj meri gajenje sudanske trave može da zameni gajenje kukuruza, u cilju proizvodnje silaže za ishranu goveda. Sudanska trava je otpornija na sušu i daje veće prinose zelene mase, ali je silaža napravljena od nje manje kvalitetna od silaže cele biljke kukuruza. Stoga silažu od sudanske trave treba upotrebljavati isključivo za ishranu onih kategorija goveda koje ne zahtevaju velike količine energije u obroku (zasušene krave, steone junice, junice u porastu i pripustu). Ključne reči: kukuruz, sudanska trava, NDF i ADF vlakna. Uvod Kao što je poznato poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja stočne hrane kao njen deo susreće se sa velikim brojem problema, koji se vrlo često poklapaju u vremenu i prostoru. Veoma često rešavanjem jednog problema može se pojaviti drugi problem, pa je zbog toga cilj organizovanja biljne i stočarske proizvodnje ne da dovede sve faktore proizvodnje na optimalan nivo, jer je to nemoguće, već da sve faktore proizvodnje dovede u međusobni sklad, koji ima za posledicu najbolje moguće rezultate proizvodnje u datim uslovima. Problemi koji prate proizvodnju kukuruza U proizvodnji silažnog kukuruza i kukuruza za zrno, u poslednjih desetak godina, pa i više, suočeni smo sa pojavom veoma opasne štetočine kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera), koja je u stanju da u proizvodnji kukuruza pričini ogromne štete. Glavna mera borbe protiv ove štetočine je izbegavanje gajenja kukuruza u ponovljenoj setvi tj. gajenje kukuruza u plodoredu (Sekulić i sar., 2001). S obzirom de se kod velikog broja farmera, i na velikim površinama, kukuruz gaji u ponovljenoj setvi, za očekivati je da će u bliskoj budućnosti doći do smanjivanja obradivih površina zasejanih kukuruzom. * Dr Goran Stoparić, dr Nurgin Memiši, AD Mlekara, Subotica. 45

46 Jedan od činilaca koji se veoma često javlja u proizvodnji kukuruza u našoj zemlji, i ima za posledicu veliko smanjenje prinosa, je i suša. U uslovima suše dolazi do značajnog smanjenja prinosa kukuruza, kako zrna tako i cele biljke. Zbog ovog, vrlo često u sušnim godinama mnoga gazdinstva nisu u stanju da proizvedu dovoljno kvalitetne silaže za ishranu goveda. Postoji niz agrotehničkih mera čije sprovođenje ublažava nepovoljno dejstvo suše. Međutim, najefikasnija mera za uklanjanje štetnih posledica suše, i povećanje prinosa je navodnjavanje. No, postoji veliki broj područja, gde je zbog malih raspoloživih količina kvalitetne vode za navodnjavanje, izvođenje navodnjavanja veoma otežano ili gotovo nemoguće. Jedno od takvih područja je i teritorija subotičke opštine. Opravdanost uvođenja sudanske trave sa aspekta biljne proizvodnje Osim pravilnog sprovođenja potrebnih agrotehničkih mera, jedan od načina za ublažavanje posledica suše, na terenima koja nisu pogodna za navodnjavanje, je i uvođenje u biljnu proizvodnju kultura koje su otpornije na sušu. Jedna od takvih kultura je i sudanska trava. Sudanska trava je poreklom iz toplih krajeva (Afrike), i stoga ima izražene zahteve prema toploti, dok nedostatak vlage podnosi veoma dobro, i mnogo bolje od kukuruza, koji se kod nas uglavno gaji u cilju pravljenja silaže. U usevu sudanske trave je mnogo lakše suzbijanje korova, a i mnogo je manji uticaj štetnih insekata nego u usevu kukuruza. Sudanska trava se u uslovima suvog ratarenja, a u cilju spravljanja silaže, kosi dva puta godišnje ( druga polovina jula i prva polovina septembra ), kada su biljke u fazi metličenja. Sudanska trava može da da veoma velike prinose zelene mase, čak i preko 120 t/ ha (Đukić i sar., 1995), što je mnogo više od prinosa zelene mase kukuruza gajenog za silažu, a ta razlika je naročito izražena u sušnim godinama (Vučković, 1999). Sve ove prednosti sudanske trave, u odnosu na kukuruz, uz pomenute probleme koji su se javili u proizvodnji kukuruza sa pojavom kukuruzne zlatice, preporučuje se i uvođenje sudanske trave, na račun izvesnih površina pod kukuruzom, u cilju proizvodnje silaže. Mogućnost uvođenja sudanske trave u ishranu sa aspekta ishrane krava i priplodnog podmlatka Sa aspekta biljne proizvodnje, sudanska trava ima brojne prednosti koje je preporučuju za gajenje i povećanje njenog učešća u setvenoj strukturi. Međutim, kukuruz poseduje određene osobine koje ga po značaju u proizvodnji stočne hrane stavljaju ispred ostalih kultura, i čine ga nezamenljivim u proizvodnji silaže. Pre svega, silaža napravljena od kukuruza je mnogo svarljivija od silaže sudanske trave, i učešće nerastvorljivih frakcija je mnogo manje u silaži od kukuruza nego u silaži od sudanske trave. Veća svarljivost znači da je manji sadržaj NDF vlakana u kukuruznoj silaži istovremeno praćen i većim sadržajem svarljivih sastojaka kao što su : proteini, skrob, šećeri, organske kiseline, pektini (Grubić i Adamović, 2004). Kukuruz, u optimalnoj fazi za siliranje (prelaz iz mlečno voštane u voštanu zrelost) sadrži veći procenat suve materije (33-35 %) nego sudanska trava (nakon metličenja, oko 22 %). Zbog svega 46

47 navedenog kukuruzna silaža sadrži dva puta više energije, po kilogramu sveže mase, od silaže sudanske trave. Sa aspekta ishrane krava, navedeni podaci ukazuju da je silaža od cele biljke kukuruza ukusnije hranivo i da je krave radije konzumiraju, kao i to da više suve materije i energije mogu konzumirati iz kukuruzne silaže nego iz silaže od sudanske trave. Ishrana sa visokokvalitetnom silažom od cele biljke kukuruza je naročito važna kod visokoproizvodnih krava, sa proizvodnjom mleka većom od litara na dan, i koje moraju da konzumiraju velike količine energije iz obroka. Kod ovakvih krava, s obzirom na ograničenu moć konzumacije ( 4 % suve mat. od telesne mase) potrebno je da obrok ima najveću moguću koncentraciju energije. Zamena silaže od kukuruza sa silažom od sudanske trave bi dovela do smanjenja energetske vrednosti kako kabastog dela obroka, tako i ukupnog obroka uopšte. Ova zamena bi imala za posledicu povećanje zastupljenosti NDF vlakana u obroku, što bi dovelo do smanjenja konzumacije obroka, jer je obim konzumiranja u obrnutoj srazmeri sa sadržajem NDF vlakana u obroku. Ukoliko bi se kukuruzna silaža, u ishrani pomenutih kategorija goveda, potpuno ili delimično zamenila sa silažom sudanske trave, to bi smanjilo mogućnost da obrok sadrži suvišne količine energije, tj. smanjila bi se mogućnost greške u ishrani. S druge strane, farmeri bi na račun te zamene bili u prilici da na svojim imanjima smanje površine pod kukuruzom, što bi im olakšalo borbu protiv suše, štetočina, bolesti i korova. Cilj ovog rada je bio da se, u uslovima intenzivne proizvodnje u suvom ratarenju, sagleda mogućnost zamene kukuruzne silaže sa silažom od sudanske trave. Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje, analizirani su prinosi svarljivih materija po jedinici površine. Materijal i metod rada Silaža od kukuruza i sudanske trave se za potrebe farme Jadran u Čantaviru proizvodila i godine. Za proizvodnju silaže od sudanske trave sejana je sorta NS Srem. U proizvodnji silaže od sudanske trave izvedene su sledeće tehnološke operacije : 1. Rasturanje stajnjaka 30 t/ha (polovina novembra 2002) 2. Rasturanje veštačkog đubriva NPK 15 : 15 : kg/ha 3. Duboko oranje na 30 cm dubine (polovina novembra) 4. Zatvaranje oranica drljanjem ( sredina marta ) 5. Rasturanje azotnog đubriva KAN 27% N (100 kg/ha i 300 kg/ha 2004) 6. Predsetvena priprema setvospremačem tipa Germinator 7. Setva žitnom sejalicom (40 kg semena / ha zadnja dekada aprila i prva dekada maja) 8. Prskanje herbicidima (Herbisan 1,5 lit/ha) 9. Košenje silokombajnom i prenos do ekonomskog dvorišta 10. Gaženje i pokrivanje silaže Košenje i siliranje sudanske trave se obavljalo dva puta godišnje, kada je usev bio u fazi metličenja. U godini usev je košen VII i IX, dok je u košenje obavljeno VII i IX. 47

48 I u i u godini, u svrhu proizvodnje silaže od cele biljke kukuruza, posejani su hibridi NS SC 663 i ZP SC 677. U proizvodnji ove silaže izvedene su sledeće tehnološke operacije : 1. Rasturanje stajnjaka 30 t/ha (polovina novembra 2002) 2. Rasturanje veštačkog đubriva NPK 15 : 15 : kg/ha 3. Duboko oranje na 30 cm dubine (polovina novembra) 4. Zatvaranje oranica drljanjem (sredina marta) 5. Rasturanje azotnog đubriva KAN 27 % - (100 kg/ha i 300 kg/ha 2004) 6. Predsetvena priprema zemljišta setvospremačem tipa Germinator 7. Setva gustina sklopa biljaka/ha (druga / treća dekada aprila) 8. Prskanje posle setve pre nicanja (1.5 lit Gvardijana + 1 lit Atrazina / ha) 9. Kultiviranje (2003) odnosno prskanje (2004) (Ekvip 2 lit/ha) 10.Košenje silokombajnom i prevoz do ekonomskog dvorišta 11.Gaženje i pokrivanje silaže Berba i siliranje kukuruza je u godini obavljeno 25. VIII 1. IX, dok je u košenje i siliranje obavljeno 30. VIII 6. IX. Siliranje je obavljeno u mlečno voštanoj fazi zrenja zrna kukuruza. Hemijska analiza na sadržaj vlage, sirovih proteina, sirove masti i pepela obavljena je Weende metodom Hemijska analiza na sadržaj neutralnih (NDF) i kiselih (ADF) deterdžentskih vlakana obavljena je metodom po Van Soest-u. Hemijska analiza na ukupan sadržaj mlečne, sirćetne i buterne kiseline obavljena je Wigner Magasanic metodom. Rezultati istraživanja i diskusija Da bi se dala ocena o rezultatima neke biljne proizvodnje, neophodno je, između ostalog, poznavati meteorološke uslove, pre svega količinu padavina i temperature, u kojima se ta proizvodnja odvijala. U tabeli 1 dati su višegodišnji proseci srednjih mesečnih tamperatura vazduha i srednjih mesečnih količina padavina u periodu za meteorološku stanicu Palić. Tab. 1. Prosečna mesečna temperatura vazduha (Tpr) i prosečna mesečna količina padavina (Rpr) za period na meteorološkoj stanici Palić Average monthly temperature of air (Tpr) and average monthly quantity of rain (Rpr) for period from to at Palić meteorological station X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX Tpr( o C) Rpr(mm)

49 Tab. 2. Prosečna mesečna temperatura (Tpr) i sume mesečnih količina padavina (Rs) za period X IX Average monthly temperature of air (Tpr) and amount of monthly rain (Rs) for period from X to IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX Tpr( o C) 12,3 9 0,1-2,6-4,4 5,8 10,9 20, ,7 24,6 17,3 Rs(mm) Tab. 3. Prosečna mesečna temperatura (Tpr) i sume mesečnih količina padavina (Rs) za period X IX Average monthly temperature of air ( Tpr ) and amount of monthly rain (Rs) for period from X to IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX God Tpr( o C) 9,8 8 1,7-1,5-1,3 6, ,6 20,1 21,6 21,7 16,5 10,7 Rs(mm) Iz tabela 1 3 mogu se u obe godine uočiti velika odstupanja ukupne količine padavina od prosečnih vrednosti za dati lokalitet. U periodu X IX zabeležen je deficit padavina od oko 160 lit/m 2 u odnosu na prosečne na tom lokalitetu, dok je u istom periodu sledeće godine (X IX 2004) palo oko 160 lit/m 2 više padavina od višegodišnjeg proseka. Imajući u vidu i vrednosti srednjih mesečnih temperatura vazduha u posmatranom periodu (tabele 1 3), može se reći da je prva proizvodna godina bila izuzetno nepovoljna za biljnu proizvodnju, dok je, sasvim suprotno, druga proizvodna godina bila veoma povoljna. S obzirom da je u obe godine primenjena gotovo identična agrotehnika, može se zaključiti da su velike razlike u prinosima ostvarenim u i godini, kod obe kulture, izazvane ekstremnim razlikama u količini padavina u posmatranom periodu. U izuzetno sušnoj godini došlo je do velikog smanjenja prinosa, dok su u kišnoj godini ostvareni prinosi koji su bili i do dva puta veći od prinosa ostvarenih u prethodnoj godini (tabela 4). Na osnovu indeksa iz tabele 4 može se videti da je smanjenje prinosa u sušnoj godini bilo manje kod sudanske trave nego kod kukuruza, odnosno da je sudanska trava pokazala veću otpornost prema suši. Tab. 4. Ostvareni prinosi zelene mase (t / ha) Achieved yield of fresh green mass (t / ha) Vrsta Species Kukuruz Maize Sudanska trava Sudanese grass Godina Year Index

50 Ostvareni prinosi su jedan od dva najvažnija pokazatelja pogodnosti neke kulture za proizvodnju stočne hrane. Iz tabele 4 vidimo da, posmatrajući ovaj pokazatelj, sudanska trava, naroćito u nepovoljnim godinama, ostvaruje značajno veće prinose, što preporučuje povećanje njenog učešća u strukturi setve u cilju povećanja proizvodnje stočne hrane (silaže). Drugi najvažniji pokazatelj pogodnosti neke kulture za proizvodnju stočne hrane je njen hemijski sastav, koji direktno utiče na kvalitet pripremljenog hraniva (u ovom slučaju silaže) od dotične kulture. Od kvaliteta pripremljene silaže direktno zavisi kako veličina konzumacije suve materije po grlu, tako i stepen iskorišćavanja konzumirane suve materije. Drugim rečima, što je silaža kvalitetnija, to je veće konzumiranje suve materije od takve silaže, i u većoj meri se konzumirana ukupna energija iskorišćava za stvaranje krajnjeg proizvoda. U tabeli 5 prikazan je kvalitet silaže od cele biljke kukuruza i od sudanske trave u godini. Tab. 5. Kvalitet silaže od cele biljke kukuruza i od sudanske trave u godini The quality of silage which was made from maize and sudanese grass in Pokazatelj kultura Index Species Silaža kukuruza prinos 32.4 t/ha The silage of maize yield 32.4 t/ha % SM Prinos (t/ha) DM Yield Silaža sud. trave prinos 66.7 t/ha The silage of sudanese g. yield 66.7 t/ha % SM Prinos (t/ha) DM Yield Suva materija Dry matter Sirovi protein Crude protein Sirova mast Crude fat Pepeo Ash Neutralna deterdžentska vlakna (NDF) Neutral detergent fiber (NDF) Kisela deterdžentska vlakna (ADF) Acid detergent fiber (ADF) Hemiceluloza Hemicellulose Nestrukturni ugljeni hidrati * Unstructural carbohydrates ( )** ( )**

51 Ukupna mle na kiselina Fully lactic acid Ukupna sir etna kiselina Fully acetate acid Ukupna buterna kiselina Fully butter acid % na prirodni sadržaj vlage % on natural moisture content ph % sirovih proteina / crude protein - % sirove masti / crude fat - % pepela / ash - % NDF ( ) ** % suve materije u ukupnoj masi sa prirodnim sadržajem vlage/dry matter in fully mass with natu moisture content Iz rezultata prikazanih u tabeli 5. može se videti da je silaža cele biljke kukuruza nesumljivo kvalitetnije hranivo od silaže sudanske trave. Pre svega, silaža od celih biljaka kukuruza sadrži znatno manje NDF i ADF vlakana, a znatno više nestrukturnih ugljenih hidrata nego silaža od sudanske trave. Rezultat ove razlike, u hemijskom sastavu analiziranih silaža, je da je silaža kukuruza mnogo svarljivija i bogatija energijom. Manji sadržaj vlakana, tj. veća svarljivost, znači da je silaža cele biljke kukuruza ukusnije hranivo, da je goveda radije konzumiraju, i da se zbog toga ostvaruje viši nivo unosa suve materije i energije iz kabastog dela obroka, što i treba da bude cilj bilo koje proizvodnje u govedarstvu ( meso, mleko, podmladak ). U prilog tvrdnji o nesumljivo boljem kvalitetu kukuruzne silaže je i mnogo povoljnija struktura stvorenih organskih kiselina u toku fermentacije kod kukuruzne silaže (tabela 5). Mnogo nepovoljniji količinski odnos stvorene mlečne i sirćetne, a pre svega mlečne i buterne kiseline, kod silaže od sudanske trave, ima veoma nepovoljan uticaj na ukus, a samim tim i na obim konzumiranja te silaže. U proizvodnim uslovima, na farmi Jadran u Čantaviru, maksimalno konzumiranje silaže celih biljaka kukuruza je bilo i do 25 kg dnevno po grlu, dok je konzumacija silaže od sudanske trave retko prelazila 15 kg dnevno po grlu. Prevedeno na unošenje suve materije, može se reći da je unos suve materije duplo veći iz kukuruzne silaže, nego iz silaže od sudanske trave. Sadržaj buterne kiseline bi se mogao smanjiti provenjavanjem pokošene mase sudanske trave do sadržaja suve materije od 35 %, čime bi se poboljšala konkurentnost mlečnokiselinskih bakterija i povećala produkcija mlečne na račun buterne kiseline. Na ovaj način bi se i znatno popravila konzumacija ove silaže od strane goveda. Pre donošenja zaključka o nepostojanju potrebe za uvođenjem useva sudanske trave u farmski plodored, koji se prosto nameće nakon iznetih rezultata analize kvaliteta hraniva, treba razmotriti sve iznete pokazatelje i činjenice. Imajući u vidu pokazatelje kvaliteta silaže prikazane u tabeli 5, treba sagledati i ostvareni prinos po hektaru pojedinih svarljivih frakcija kod obe kulture. U lako svarljivu frakciju bili bi uključeni sirovi proteini, sirove masti i nestrukturni ugljeni hidrati. U srednje svarljivu frakciju bila bi uključena hemiceluloza, a u teško svarljivu ADF vlakna. 51

52 Tab. 6. Prinos pojedinih frakcija različite svarljivosti ( t/ha ) The yield of individual fraction with different digestible Frakcija/Kultura Fraction/Species Lako svarljiva frakcija Light digestible fraction Srednje svarljiva frakcija Middle digestable fraction Teško svarljiva frakcija Hardly digestable fraction Silaža kukuruza prinos 32.4 t/ha The silage of maize yield 32.4 t/ha Silaža sud. trave prinos 66.7 t/ha The silage of sudanese g. yield 66.7 t/ha Prinos frakcija t/ha Yield of fraction t/ha Kumulativ t/ha Cumulative t/ha Prinos frakcija t/ha Yield of fraction t/ha Kumulativ t/ha Cumulative t/ha Ako se pažljivo analiziraju rezultati iz tabele 6, može se primetiti da su kod kukuruza ostvareni veći prinosi samo lakosvarljive frakcije, koja je svakako najvažnija, i ti prinosi su skoro za 50 % veći nego kod sudanske trave. Međutim, kumulativni prinos lako i srednje svarljive frakcije, koju goveda još uvek mogu relativno dobro da koriste, bio je značajno veći kod sudanske trave nego kod kukuruza. Ova razlika u prinosu je naročito na strani sudanske trave ako se u obračun uzmu sve tri frakcije. Iako teško svarljiva frakcija predstavlja teško dostupan izvor energije i materija za izgradnju organizma, ipak, značajan deo i te frakcije (celuloza) biva iskorišten od strane goveda zahvaljujući prisustvu simbiotskih celulitičkih bakterija u njihovim predželudcima (Grubić i Adamović, 1998). Kod analize rezultata iz tabele 6, treba imati u vidu da se izneti rezultati odnose na 2004.godinu, koja je po količini padavina bila daleko iznad proseka. Može se osnovano predpostaviti da bi relativno povećanje prinosa lako i srednje svarljivih frakcija sudanske trave, u odnosu na kukuruz, bilo još izraženije u nepovoljnim godinama, kakva je bila 2003.(tabela 4). Kada se razmatra mogućnost uvođenja sudanske trave u farmski plodored, treba imati u vidu i još neke moguće vidove korišćenja sudanske trave. Vrlo je česta pojava da se zbog male površine raspoloživih livada ne mogu, za potrebe farmi, obezbediti dovoljne količine kvalitetnog travnog sena. Upotreba travnog sena u ishrani zasušenih krava dovodi do značajnog smanjenja pojave mlečne groznice (hipokalcemije) kod sveže oteljenih krava (Grubić i Adamović, 1998). S obzirom da sudanska trava botanički pripada porodici trava (Poace) i da se ona može pripremiti, tj.konzervirati, u vidu sena, njenim uvođenjem u plodored bi se rešio problem nedostatka travnog sena. Takođe, zahvaljujući sposobnosti regeneracije, sudanska trava se može koristiti sveže pokošena u vidu zelene hrane i takvim načinom korišćenja bez problema daje godišnje tri otkosa (Vučković, 1999). Kada se ovako koristi (korišćenje u mlađim stadijumima razvoja) njena svarljivost je mnogo veća, te je goveda u ovom obliku veoma rado jedu u velikim količinama, pa je veoma česta pojava da se u periodima ishrane sveže pokošenom sudanskom travom muzni prosek na farmi poveća i za dve litre po grlu, uz izvesno smanjenje suve materije u mleku. Naravno, ovakav vid ishrane zahteva veće angažovanje ljudskog rada (svakodnevno košenje i dovoz pokošene mase u ekonomsko dvorište), a njegovo sprovođenje ima veliku zavisnost od meteoroloških prilika. 52

53 Zaključak Iz prethodno iznetog, može se zaključiti da su razlozi za delimičnu zamenu kukuruza i uvođenje sudanske trave u tzv., farmski plodored sledeći : - Povećan rizik gajenja kukuruza u monokulturi. - Veća otpornost useva sudanske trave od useva kukuruza na sušu, bolesti, korove i štetočine. - Sudanska trava ostvaruje veće prinose suve materije po jedinici površine. - Mogućnost korišćenja sudanske trave za ishranu krava u vidu sena i zelene mase. Literatura 1. Đukić, D., Pataki, I., Mirkov., (1995): Prinos, kvalitet i hranljiva vrednost krmnih sirkova i sudanske trave; Zbornik referata sa 29. seminara agronoma; Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Grubić, G., Adamović, M. (1998): Ishrana visokoproizvodnih krava. Beograd. 3. Sekulić, R., Kereši, T., Štrbac, P. (2001): Stanje kukuruzne zlatice (Diabrotica V.virgifera Le Conte) posle devet godina u Jugoslaviji; Zbornik referata sa 35. seminara agronoma; Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Vučković, S.M. (1999): Krmno bilje, Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA, Beograd 53

54 UDC: : Original scientific paper POSSIBILITY TO SUBSTITUTE MAIZE WITH SUDDAN GRASS FOR SILAGE PREPARATION Summary G. Stoparić, N. Memiši The diet energy level and its utilization are very important factors for level of milk productivity in dairy cows.the problem concerning the looking for new raw materials for ensiling as alternative of corn, which have to be stable on dry regions and poor and deficiency land, which have high productive yield have great importance. Suddan grass is suitable for silage and that harvesting gives silage with good chemical composition which is guarantee for good energy and protein nutritive values. The comparison between non traditional suddan grass silage and conventional corn silage, on energy parameter characterizations indicates that new silage has higher content of NDF, ADF, lignin, crude fiber, crude ash and crude protein. Key words: maize, sudanese grass, ADF, NDF. * Goran Stoparić, Ph.d., Nurgin Memiši, Ph.D., AD Mlekara Subotica. 54

55 UDK: : Pregledni rad SAVREMENI POSTUPCI U INDUSTRIJSKOJ PROIZVODNJI HRANE ZA ŽIVOTINJE N. Đorđević, G. Grubić, J. Lević, S. Sredanović, B. Stojanović, M. Knežević-Damjanović, T. Pandurević* Izvod: U drugoj polovini XX veka dolazi do naglog razvoja industrije hrane za životinje, kao rezultata i zahteva opšteg društvenog progresa i porasta standarda stanovništva. U skladu sa tim, industrija hrane za životinje postaje u mnogim zemljama jedna od najrazvijenijih industrijskih grana. Razvoj ove industrije zasniva se na korišćenju najnovijih znanja iz oblasti nauke o ishrani životinja, zatim mašinske industrije i informatike. U skladu sa tim, danas se koriste savremeni tipovi mešalica kojima se postiže visok stepen homogenosti smeša, mašine za uobličavanje hraniva (peletirke), oprema za hidrotermičku obradu hraniva (ekstruderi i ekspanderi), uređaji za dodavanje velikih količina masti, roboti za uvrećavanje gotovih proizvoda i dr. Maksimalna kontrola i sinhronizacija rada svih ovih mašina obavlja se savremenim kompjuterima, dok se kotrola kvaliteta hraniva i gotovih proizvoda obavlja savremenim analitičkim sredstvima. Pored uobičajenih hraniva, u proizvodnji smeša koncentrata koriste se i različite vrste dodataka, koji imaju hranljivu ili pronutritivnu ulogu, ili su značajni kao profilaktici i kondicioneri. Kvalitet smeša koncentrata je pred sve strožijim kriterijumima, od kojih u zadnje vreme najveći značaj ima HACCP sistem. Ključne reči: koncentrati, industrijska proizvodnja, kontrola, kvalitet. Uvod Na osnovu dotadašnje prakse obrade žitarica krupljenjem i mlevenjem, ljudi su došli na ideju da se isti ili slični postupci primene i u spremanju hrane za domaće životinje, kao i da se mešanjem sporednih proizvoda i žitarica dobiju hranljiviji obroci. Najpre je ova mogućnost počela da se primenjuje u SAD-u početkom XIX veka. Tada su se javila i prva preduzeća, kao što su: Blagworc Co., Ralstston Co., National Co.,Wisconsin Co., a neka od njih postoje i danas (Bekrić, 1999). U Evropi se ovi pokušaji javljaju znatno kasnije, u početku samo za potrebe vojske. Naime, volovi i konji su u to vreme predstavljali značajan pogonski potencijal svake armije za potrebe transporta oružja, opreme, hrane i vojnika. Međutim, ishrana životinja (naročito kabastom hranom) znatno je usporavala * Prof. dr Nenad Đorđević, vanredni profesor, prof. dr Goran Grubić, redovni profesor, mr Bojan Stojanović, asistent, Poljoprivredni fakultet, Zemun; dr Jovanka Lević, naučni savetnik, Slavica Sredanović, dipl. inž., Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad; Mirjana Knežević-Damjanović, dipl. inž., asistent, Biotehnički institut, Podgorica; Tatjana Pandurević, dipl. inž., asistent, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo. 55

56 pokrete vojske, što je zahtevalo pronalaženje adekvatnih postupaka za rešenje ovog problema. Anon. (1977) navodi da se prve informacije o industrijski proizvedenim smešama za životinje odnose upravo na konje. U drugoj polovini XIX veka, započeto je mlevenje i mešanje različitih hraniva u testo od kojeg su se pekli krmni hlebovi. Naročito su u to vreme bili poznati engleski biskviti za konje. Najveći potrošači su bili vojska, gradska prevozna preduzeća i uzgajivači konja. Biskviti su bili kolačići prečnika cm, debljine 1 cm, koji su nizani na žicu i vezivani uz sedla. Od godine krmni hlebovi se koriste širom Evrope. Jedan od recepata za pravljenje krmnog hleba je bio sledeći: 30 40% ovsene prekrupe, 30 50% prekrupe graška, 10 20% ječma, 15 20% prekrupljnog lanenog semena i 1,5% soli. Anon. (1977) navodi da su u Nemačkoj pred Prvi svetski rat proizvodili i krmne hlebove za živinu. Prema Bekriću (1999) u francusko-pruskom ratu po prvi put se proizvodi i koristi smeša za konje. U rusko-turskom ratu, godine pojavila se prva fabrička smeša, koja se sastojala od 75% ovsenog i ražanog brašna, 15% prekrupe graška, grahorice i boba i 10% lanenog i semena konoplje. Međutim, zbog lošeg kvaliteta komponenti i neodgovarajućeg sastava smeše, konji su često oboljevali od katara želuca, pa se ponovo uvodi hranjenje senom, slamom i ovsom. I naredni pokušaj u Rusiji, godine je, takođe, bio bez uspeha. Smeša za vojne konje proizvodi se početkom XX veka i u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj i sastoji se od različitih zrnastih hraniva i sporednih proizvoda industrije, kao i iseckanog sena. Međutim, svi navedeni primeri kao i naredni, sve do tridesetih godina XX veka u SAD i pedesetih godina XX veka u Evropi bili su samo pokušaji. Za ekspanziju industrijske proizvodnje hrane za životinje bilo je neophodno da se ostvare dva važna preduslova. Kao prvo, naučno objašnjenje pitanja uloge energije, proteina, makro i mikro elemenata, vitamina i enzima, zatim savremenija analitička sredstva i preciznije analitičke metode, bolje poznavanje hemijskog sastava i biološke vrednosti hraniva, bolje poznavanje potreba životinja za određenim vidovima proizvodnje. Kao drugo, neophodne su bile i odgovarajuće društveno-ekonomske i tržišne promene, porast standarda stanovništva i promene u navikama i potrebama potrošača. Kod nas ovakvi pokušaji nisu ni zabeleženi u prvoj polovini XIX veka zbog opšte nerazvijenosti, teškog ekonomskog stanja i niske produktivnosti u poljoprivredi, koja je jedva zadovoljavala potrebe stanovništva za hranom. I pored toga, kod naprednijeg dela poljoprivrednog stanovništva Srbije, još krajem XIX veka javlja se interesovanje za novim postupcima u pripremanju i korišćenju hrane za životinje (takve ideje se propagiraju i opisuju u časopisu Težak ). I nakon formiranja Poljoprivredno-šumarskog fakulteta godine u Beogradu, (Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca), problem ishrane domaćih životinja i proizvodnja hrane za životinje nisu ozbiljnije razmatrani sve do posle Drugog svetskog rata. Smatra se da je proizvodnja smeša koncentrata u Srbiji započela u magacinu bivše kudeljare u Bačkoj Topoli godine. Naredne, godine napuštena ciglana na periferiji Zemuna preuređena je u pogon za proizvodnju smeša koncentrata, a u septembru iste godine započeta je isporuka prvih smeša proizvođačima sa teritorije Srbije. Nakon toga, sledi otvaranje novih fabrika mešane hrane za životinje u Bečeju i godine u Futogu. U bivšoj zajedničkoj državi SFR Jugoslaviji, do godine formirano je 11 pogona za proizvodnju smeša, od kojih su četiri bila samostalna preduzeća za preradu i promet hrane za životinje, četiri pogoni u sastavu preduzeća za otkup i preradu žita i tri pogoni u sastavu poljoprivrednih organizacija. U opštoj 56

57 kampanji za mehanizaciju poljoprivredne proizvodnje, od godine dolazi do otvaranja mreže radionica (mešaonica) za spravljanje mešane hrane (Bekrić, 1981). Kao rezultat toga, dolazi do naglog povećanja broja proizvodnih jedinica, tako da ih je godine bilo 864. I pored nedostataka i teškoća, razvoj industrije hrane za životinje napreduje takvim tempom da je Jugoslavija početkom sedamdesetih imala jednu od tehnički najmodernijih industrija hrane za životinje u Evropi. Međutim, zbog energetske krize svetskih razmera, ali i posledice opšte hiperprodukcije, sredinom sedamdesetih godina dolazi do usporavanja razvoja industrije hrane za životinje. Raspad zajedničke države, ratovi i sankcije, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina dovode do opšte recesije u društvu, a zatim do stagnacije i pada industrijske proizvodnje. U poslednjoj deceniji XX veka ponovo raste broj malih pogona za proizvodnju smeša koncentrata (i do u Srbiji), loše tehnički i kadrovski opremljenih. Pored navedenog, u ovom periodu se na tržištu nalazi često loš kvalitet hraniva, pre svega iz uvoza, ali je bio čest i problem falsifikovanja pojedinih hraniva (Đorđević i Dinić, 2007). Tehnologija proizvodnje smeša Proizvodnja smeša predstavlja složen proces koji omogućava mešanje većeg broja polaznih sirovina u smeše odgovarajućeg oblika i vrste. Savremena postrojenja za ovu proizvodnju predstavljaju kompleks objekata, mašina i uređaja za prijem, merenje, čišćenje, sušenje, skladištenje, drobljenje, mlevenje, doziranje, mešanje, peletiranje, briketiranje, dodavanje tečnosti i izdavanje (Đorđević i sar., 2006). Pri izradi smeša koncentrovanih hraniva ne dobija se neki novi proizvod, već se od određenih sirovina usitnjavanjem i mešanjem u određenom odnosu, dobija smeša u kojoj je svaka sirovina zadržala svoje prvobitne osobine (Grubić i Đorđević, 2005). Sirovine se doziraju i mešaju u odnosima koji su optimalni (za pojedine vrste i kategorije domaćih životinja) i koji su naučno ispitani, utvrđeni i izloženi u savremenim normativima (Đorđević i Dinić, 2006). Pravilna receptura omogućava da finalni proizvod smeša ima, u pogledu hranljive vrednosti i cene, daleko bolje osobine od pojedinačnih osobina komponenata koje se koriste pri izradi finalne smeše (Đorđević i sar., 2007-c). Izbor sirovina. U proizvodnji smeša koncentrata koriste se hraniva biljnog, životinjskog, mikrobiološkog i mineralnog porekla, kao i različiti dodaci koji imaju hranljivu ili pronutritivnu ulogu, ili su značajni kao profilaktici i kondicioneri. Zadnjih godina zabranjena je upotreba korišćenja hraniva animalnog porekla u ishrani preživara, sa izuzetkom mleka, a što je posledica pojave bolesti Bovine spongiform encephalopathy BSE (Đorđević i sar., 2007-a). Upotreba hraniva životinjskog porekla je jako ograničena i u ishrani drugih vrsta domaćih životinja. Tako, na primer, mesno brašno se koristi pri proizvodnji ekstrudirane hrane za kućne ljubimce, a riblje brašno u ishrani svinja i živine. Međutim, i kod ovih vrsta riblje brašno se sve manje koristi, zbog sve lošije hranljive vrednosti (problem falsifikovanja drugim hranivima) i prenošenja specifičnog mirisa na meso brojlera i jaja nosilja. Zbog toga se sve češće zamenjuje kombinacijom kvalitetnih hraniva biljnog porekla i sintetičkih aminokiselina, ili komercijalnim proizvodima (Adamović i sar., 2006). Ovakvim kombinacijama se postiže slična hranljiva vrednost, uz sličnu ili čak i nižu cenu koštanja (Đorđević i sar., 2007-a). Najveće količine ribljeg brašna se i danas 57

58 koriste pri proizvodnji peletirane hrane za pastrmke i druge ribe karnivore (Đorđević i sar., 2005; 2007-b; Grubić i sar., 2000). Skladištenje sirovina. U starijoj domaćoj literaturi navodi se da ukupni skladišni kapaciteti jednog pogona treba da su minimalno 10% od godišnjeg proizvodnog kapaciteta fabrike, a mogu biti i do 25%, čime se obezbeđuje sigurnije poslovanje, kao i nabavka većih količina sirovina u delu godine kada su najjeftinije. Nasuprot tome, u razvijenim zemljama skladišni kapaciteti su manji, jer je nerentabilno stvaranje velikih zaliha za duži period. Prečišćavanje sirovina. Sirovina koja se upotrebljava za proizvodnju smeša mora se pre prerade očistiti od štetnih i nepoželjnih sastojaka. Neke nečistoće se odvajaju već pri samom prijemu sirovine. Sitnije nečistoće se izdvajaju pomoću sita, vazdušnom strujom i magnetom. Sitnjenje hraniva. Sitnjenje je neophodna mera pripreme hraniva za njihovo mešanje. Pojedinačno mlevenje svake sirovine omogućava da se granulacija meljave unapred odredi. Promenom sita na mlinovima može se uticati na veličinu čestica svake samlevene komponente iz buduće smeše. Na taj način se kod ove tehnologije može unapred uticati na bolju mogućnost mešanja, tj. na veću homogenost gotove smeše. Ukoliko se sve pojedine komponente melju tako da su u granulaciji približno iste, može se unapred znati da će homogenost smeša biti bolja nego ako se mešaju sirovine čija se granulacija jako razlikuje. U slučaju da se sve komponente melju zajedno, granulacija će biti raznorodna i neujednačena. Dobro mešanje ovakvih komponenti je znatno teže, pa se moraju koristiti bolje mešalice ili samo mešanje mora da traje duže. Sitnjenje sirovina može da se izvodi na više načina: lomljenjem, trenjem, presovanjem (gnječenjem) i razbijanjem. U fabrikama hrane za životinje sitnjenje hraniva se obavlja razbijanjem, odnosno pretvaranjem kinetičke energije rotirajućih elemenata uređaja (poluga ili čekića) prilikom sudara sa sirovinom (zrnom) u potencijalnu energiju (mlinovi čekićari). Termička obrada hraniva. U intenzivnom stočarstvu mali je broj hraniva koja se koriste u prirodnom obliku i pojedinačno. Različitim metodama mehaničke, termičke i biološke obrade hraniva postiže se niz poboljšanja, koja rezultiraju u boljim proizvodnim rezultatima životinja. Danas se najviše primenjuju termičke i hidrotermičke metode obrade zrnaste hrane, a cilj je dezaktivacija antinutritivnih materija i želatinizacija skroba (Đorđević i sar., 2006). Najčešće se obrađuju zrno soje u cilju eliminisanja antinutritivnih materija, kao i zrno kukuruza (ređe drugih žita) radi želatinizacije skroba i boljeg korišćenja u ishrani najmlađih kategorija životinja. Stojanović i sar. (2007); Grubić (1987; 1988) i Grubić i sar. (1990) navode da uključivanje termički obrađenog kukuruza (mikroniziran ili ekstrudiran) u potpune smeše za telad dovodi do boljeg iskorišćavanja hrane, smanjenja utroška energije za kg prirasta i povećanja retencije azota. Za obradu zrna soje koriste se ekstruderi, savremene mašine koje istovremeno obavljaju više mehaničkih i hidrotermičkih procesa, a krajnji rezultat je značajno smanjenje količine tripsin inhibitora i ureaze (Tabela 1). Za obradu zrna žitarica koriste se mikronizeri koji funkcionišu na principu infracrvenog zračenja hrane. Usled toga dolazi do bubrenja skrobnih granula i promene primarne strukture molekula skroba, povećanja kapaciteta apsorpcije vode, redukcije broja mikroorganizama, dezaktivacije biljnih enzima i dr. (Stojanović i sar., 2004). Međutim, nave- 58

59 dene metode zahtevaju značajan utrošak energije, te se i pored navedenih rezultata ređe koriste, i to naročito kod nas (Stojanović, 2006). Sastavljanje receptura smeša koncentrata. U ovu svrhu danas se koriste softveri kojima se balansira sadržaj većeg broja parametara, pri čemu se teži da uz zadovoljenje osnovnih uslova propisanih kod nas Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2000), budu zadovoljeni i drugi zahtevi, propisani normativima, kao i minimalna cena smeše (Đorđević i Dinić, 2006). Time se postiže istovremeno i maksimalna ekonomičnost ishrane životinja, što je naročito bitno s obzirom na visoke cene nekih hraniva koja najčešće učestvuju u smešama. Doziranje komponenti smeše. Pošto je obavljeno adekvatno usitnjavanje pojedinih sirovina, njihovom mešanju prethodi odmeravanje, kako bi se uskladio odnos hraniva i postigao odgovarajući hemijski sastav smeše prema zahtevima propisanim u recepturi (Negovanović i sar., 1992). Precizno odmeravanje je naročito bitno za mikrosastojke smeša, jer se radi o supstancama koje, u slučaju predoziranja, postaju veoma toksične. U cilju automatskog odmeravanja nekada su korišćene bušene kartice dok se danas, zahvaljujući kompjuterima to jednostavno obavlja. Za odmeravanje se koriste vage različitog kapaciteta. Mikrosastojci se mere na vagama malog kapaciteta, kako bi se dobila maksimalna preciznost, dok se ostali sastojci mere na vagama velikog kapaciteta. U protivnom, ako bi se mikrosastojci merili na vagama velike nosivosti došlo bi do nedopustivo velikih grešaka. Tab. 1. Pokazatelji kvaliteta zrna soje i punomasnog ekstrudiranog sojinog griza (Sakač i sar., 2000; 2001) Quality indicators for soybean seeds and fullfat extracted soybean grits (Sakač et al., 2000; 2001) Pokazatelji kvaliteta Quality indicator Zrno soje Soybean seed Punomasni ekstrudirani sojin griz Fullfat extracted soybean grits * Punomasni ekstrudirani sojin griz Fullfat extracted soybean grits** Hemijski sastav Chemical composition (%) Vlaga-Moisture 10,06 6,67 5,18 Sirovi protein 37,48 39,40 35,16 Crude protein Sirova mast 19,27 20,26 22,17 Crude fat Sirova celuloza 4,39 4,08 5,17 Crude celulose Mineralne materije Mineral substances 4,63 4,81 5,02 Aminokiseline-Aminoacid (% u proteinima in proteins) Cistin - Cystine 1,54 1,26 1,27 Metionin - Methionine 1,27 0,84 0,66 Lizin - Lysine 6,10 5,03 5,25 Pokazatelji kvaliteta merodavni u proceni adekvatnosti termi kog tretmana Major quality indicators in assessing heat treatment adequacy Tripsin inhibitor Trypsin inhibitor (mg/g) Aktivnost ureaze Urease activity mg N/g. min na 30ºC 61,66 3,27 3,91 10,95 0,26 0,28 * proizveden potupkom sa kondicioniranjem - produced with conditioning ** proizveden postupkom suve ekstruzije - produced with dry extrusion process 59

60 Mešanje hraniva (homogenizacija). Maksimalna izmešanost (homogenost) je veoma važna, zbog postizanja odgovarajućeg hranljivog sastava smeše i u najmanjoj njenoj količini. Na uspeh mešanja utiču: veličina i oblik čestica, specifična masa, struktura površine i koeficijent trenja, elektrostatički naboj čestica, elastičnost i higroskopnost, kao i mnogi drugi detalji (Nadaždin i sar., 1994). Najbolje se mešaju čestice sličnih osobina, pa se, na primer, potpuna izmešanost može postići samo za gasove i neke tečnosti. Kao dobra izmešanost smatra se ukoliko se postigne raspored čestica od 1 : do 1 : Veličina čestica je naročito značajna za raspodelu aditiva koji se hrani za životinje dodaju u malim količinama. Tako je, na primer, prilikom mešanja aditiva specifične mase kg/m 3 u količini od 50 g/t, u uzetom uzorku mase 20 g (što odgovara dnevnom obroku pileta), postignut koeficijent varijacije 1,0% (kada su čestice aditiva bile veličine 50 μm), 5,2% sa česticama od 150 μm i 11,0% kada je prosečna veličina čestica bila 250 μm (Lević i Sredanović, 1995). Specifična masa je sledeći faktor po značaju koji utiče na rezultate mešanja hrane. Optimalno bi bilo kada bi se mešale čestice iste specifične mase. Međutim, to je nemoguće obezbediti, pa se ovaj negativni efekat ublažava većom ujednačenošću čestica. Naelektrisane čestice je skoro nemoguće mešati, jer je raslojavanje u već homogeno raspoređenom materijalu znatno intenzivnije u odnosu na athezivne sile koje bi trebalo da očuvaju tu raspodelu. Nadaždin i sar. (1994), kao rešenje tog značajnog problema predlažu protektiranje antistatičnim materijama (sorbiton, rastvor glicerina), želatinizaciju ili melasiranje. Pored toga, pominje se i uticaj prisustva vode koja dovodi do pada naelektrisanja čestica, kao i jonizaciju vazduha kojom se neutrališe naelektrisanje čestica. Ukoliko je kontaktna površina čestica nepravilnija i neravnija, utoliko je teže izvesti adekvatno mešanje. Vreme mešanja i potrebna energija za mešanje jedne šarže se delimično određuju i na osnovu stepena trenja između različitih čestica. Elastičnost čestica, takođe je faktor koji utiče na homogenost smeša. Ovu osobinu, pre svega, imaju neke komponente poreklom od zrnaste hrane, dok su mineralne soli u tom pogledu manje problematične. Higroskopnost, odnosno sklonost ka grudvanju predstavlja veliki problem za dobro mešanje. Ovakvu osobinu naročito ispoljavaju sulfatne soli mikroelemenata, te se kod predsmeša često može javiti problem grudvanja. Međutim, specijalnim postupcima dobijanja sulfatnih soli i ovaj nedostatak se može u velikoj meri ukloniti (Nadaždin i sar., 1994). Prema konstrukciji, postoje vertikalne i horizontalne mešalice, mešalice dvostrukog delovanja i ostale. Prema načinu rada, mešalice se dele na kontinuirane i diskontinuirane. U savremenim fabrikama hrane za životinje danas su gotovo isključivo u upotrebi horizontalne mešalice. Princip rada se zasniva na rotiranju puža ili spirale jednostrukog ili dvostrukog delovanja u koritu mešalice. Tačnost mešanja od 1 : postiže se posle minuta mešanja, a tačnost 1 : posle 7 8 min. Mešalica sa lopaticama (Lödigo sistem) je najsavršenija mešalica koja, prema ispitivanjima, daje tačnost mešanja i do 1 : u probi od 10 g posle tri minuta mešanja. Princip rada ovakvih mešalica zasniva se na rotiranju horizontalne osovine na kojoj su lopatice u vidu pluga. Okretanjem ovih lopatica podiže se materijal sa zidova bubnja mešalice i ubacuje u sredinu. Zbog ovakvog 60

61 načina rada, odnosno manjeg trenja između lopatica i materijala, znatno je manji utrošak energije. Broj okretanja osovine je 150 do 200 u minuti. Peletiranje smeša. Uobličavanje smeša peletiranjem je postupak koji dobija sve veći značaj. Naime, klasične smeše su podložne dekompoziciji (razdvajanju) umešanih sastojaka, naročito usled dužeg čuvanja. Pored toga, zbog usitnjenosti komponenti smeše su prašljive, pa negativno utiču na mikroklimat objekata za držanje životinja, a time i na disajne organe životinja. Fino usitnjena hraniva se teže konzumiraju zato što se lepe za nepce, a mogu dovesti i do davljenja. Smeše u rasutom stanju su podložnije mikrobiološkoj kontaminaciji, lakše se lepe za zidove hranilice i grudvaju se. Nasuprot tome, peletirana hrana ima više prednosti. Tako, na primer, neke životinje radije konzumiraju peletiranu hranu, a ima puno eksperimentalnih rezultata koji govore o manjem utrošku peletirane hrane za jedinicu proizvoda i boljim dnevnim prirastima (Grubić i sar., 1993; Grubić, 1995; tabela 2). Tako, na primer, Lević i sar. (1990) su koristili brašnastu ili peletiranu smešu i ustanovili veće završne mase svinja koje su dobijale peletiranu hranu (63,3 kg : 57,7 kg), veći dnevni prirast (605 g : 529 g), manje dnevno konzumiranje hrane (1,93 : 1,98) i manji utrošak hrane za kg prirasta (3,20 : 3,75). Binički i sar. (1973) navode da se živina pre zasiti kada se hrani peletiranom hranom i duže odmara, a time se smanjuje i utrošak energije, što je naročito značajno za tov pilića. Po istim autorima, duže odmaranje znači i bolje korišćenje hranidbenog i pojilišnog prostora. Osim toga, i pelete koje su rasute po podu živina lako pronalazi i konzumira, za razliku od brašnaste hrane koja uglavnom bude nepovratno izgubljena u prostirci. Tab. 2. Rezultati u tovu junadi brašnastom i peletiranom smešom (Lević i sar. 1989) Beef fattening results with mash or pelleted mixtures (Lević et al. 1989) Parametri Parameters Brašnasta smeša Mash Peletirana smeša Pelleted Prose an dnevni prirast, g Average daily gain, g 1310 a 1522 b Indeks, % Index, % ,2 Dnevno konzumiranje hrane po grlu, kg Daily intake per animal, kg 9,67 9,87 Indeks, % Index, % ,1 Utrošak hrane za kg prirasta, kg Feed per kg of gain, kg 7,38 6,48 Indeks, % Index, % ,8 Utrošak svarljivih sirovih proteina za kg prirasta, g Protein conversion ratio per kg of gain, g Indeks, % Index, % ,8 Utrošak NEM za kg prirasta, MJ, NEM conversion ratio per kg of gain, MJ 45,3 39,7 Indeks, % Index, % ,6 61

62 Pri peletiranju hrane dolazi do redukcije ukupnog broja mikroorganizama, što poboljšava higijensku ispravnost smeša (tabela 3). Tako, na primer, Sretenović i sar. (1995) su utvrdili u smeši koncentrata prisustvo mikroorganizama u nedozvoljenoj koncentraciji (Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani, 1990), a nakon peletiranja njihova brojsnost je bitno smanjena i ispunjavala je zakonske kriterijume. Pošto peletiranje podrazumeva i izlaganje hrane vodenoj pari, povećanom pritisku i temperaturi, dolazi do hemijskih transformacija hranljivih sastojaka, pa se povećava svarljivost skroba, hemiceluloze, celuloze i pentozana (Marjanović, 1972). Suprotno tome, zbog povišene temperature dolazi do razgradnje nekih antinutritivnih sastojaka hraniva i smeša. Međutim, dodati antibiotici, kokcidiostatici i stimulatori rasta tokom peletiranja i skladištenja peletiranih smeša ne razgrađuju se puno, a prema Beumer-u (1981) njihova koncentracija je i posle 30 dana čuvanja bila još uvek preko 90% od početne koncentracije pre peletiranja. Za peletiranje smeša koriste se posebne mašine peletirke. Princip rada peletirki sastoji se u istiskivanju kondicionirane smeše kroz otvore prstenaste ili pločaste matrice pod pritiskom valjaka (Sredanović i sar., 1992). Matrica se može menjati, zavisno od veličine otvora i željenog prečnika peleta. Prečnik peleta zavisi od vrste životinje za koju se hrana priprema, od kategorije, ali i drugih faktora. Sa spoljne strane matrice nalaze se noževi koji odsecaju pelete. Rastojanjem noževa od spoljne površine matrice reguliše se druga dimenzija peleta dužina. Drobljenjem peleta dobija se hrana u vidu granula. Koristi se za mlađe kategorije, pre svega za piliće. Eksperimentalno je dokazano da pilići konzumiraju veću količinu hrane u vidu drobljenih nego celih peleta. Tab. 3. Uticaj peletiranja na broj mikroorganizama u različitim smešama (Lević i sar., 1998) The influence of pelleting on microorganism numbers in different mixtures (Lević i sar., 1998) Pokazatelji Parameters Pre peletiranja: Before pelleting: Temperatura ( C) Temperature ( C) Broj mikroorganizama: Number of microorganisms: Saprofitne bakterije Saprophyte bacteris Plesni Moulds Posle peletiranja: After pelleting Temperatura kondicioniranja( C) Conditioning temperature ( C) Broj mikroorganizama: Number of microorganisms Saprofitne bakterije Saprophyte bacteris Plesni Moulds 62 Brojlere Broilers Smeše za: Mixtures for: Svinje Pigs Junad Beef

63 Dodavanje masti. Da bi se povećala energetska vrednost mešane hrane, za neke vrste i kategorije životinja vrši se dodavanje masti, odnosno omašćivanje. Pored obezbeđenja energije, dodata mast utiče na smanjenje prašenja i njime izazvanih gubitaka, kao i na smanjenje segregacije smeša (Pecarski i Hadžiabdić, 1989). Dodavanje masti može se vršiti u različitim fazama tehnološkog procesa proizvodnje smeša: u mešalici, u homogenizeru, na presi za peletiranje i u bubnju za naknadno zamašćivanje peleta (Sredanović i sar. 1992). Masnoće dodate gotovim peletama povećavaju nasipnu masu i doprinose smanjenju otiranja peleta. Dodavanje masti pomoću Vacuum coater-a omogućava postizanje i do 40% masti u peletiranoj hrani, što je naročito bitno za pripremanje hrane za neke vrste riba (Đorđević i Dinić, 2007). Pakovanje, skladištenje i transport hraniva i smeša. Nakon završetka procesa mešanja, smeše se skladište ili se distribuiraju do mesta potrošnje. Lagerovanje ili distribucija hraniva i smeša može da se obavlja u rasutom stanju ( rinfuzu ), ili se prethodno vrši pakovanje. Transportom smeša u rinfuznom stanju štedi se, pre svega na ambalaži, ali i u manipulativnom radu. Smatra se da je odnos angažovane radne snage na otpremi smeša u rinfuzu ili vrećama čak 1 : 7. Sa druge strane, za otpremu smeša u rinfuzu potrebna su odgovarajuća vozila, kao i prihvatna skladišta na mestu korišćenja smeša, što na početku zahteva značajne investicije. Zaključak Savremena dostignuća nauke našla su svoju primenu i u oblasti industrijske proizvodnje hrane za životinje. Rezultat je postizanje maksimalnih proizvodnih rezultata u skladu sa savremenim zahtevima potrošača. Savremena dostignuća su mnogobrojna, a najvažnija se odnose na: efikasne metode obrade hraniva u cilju boljeg korišćenja hranljivih materija i inaktivacije antinutritivnih materija, maksimalnu homogenizaciju smeša u fabrikama hrane za životinje, upotrebu normativa i softvera u cilju optimalnog podmirenja potreba različitih vrsta, rasa i hibrida životinja uz minimalne cene ishrane, kao i korišćenje različitih aditiva hrani za životinje kojima se dodatno popravljaju proizvodni rezultati i kvalitet proizvoda. Literatura 1. Adamović, M., Veselinović, V., Tomović, R., Vranješ, B. (2006): Efikasnost korišćenja zamene za riblje btrašno Ekofish meal u ishrani prasadi po odbijanju. XVII inovacije u stočarstvu, , Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stočarstvu, 22 (poseban broj), Anon. (1977): Počeci industrije krmnih smješa bili su vezani uz hranidbu konja. Krmiva, 19, 1: Bekrić, V. (1981): Industrija krmnih smeša u prošlosti i sadašnjosti. Krmiva, jubilarni broj: 35 godina industrije stočne hrane u Jugoslaviji ( ) Bekrić, V. (1999): Industrijska proizvodnja stočne hrane (Savremena proizvodnja krmnih smeša). Portal-Beograd. 5. Beumer, H. (1981): Stability of some antibiotics, coccidiostats and growing stimulating substances during manufacture and storage of medicated feed pellets. Nutrition. Abstr. Rev., 51, 1:

64 6. Binički, M., Svetić, M., Peraić, I., Pavlov, M., Jakir, A. (1973): Utjecaj»Benala«kao vezača u krmnim smjesama na rezultate tova pilića. Krmiva, 15, 7: Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B. (2005): Proteini u ishrani riba. II međunarodna konferencija»ribarstvo« Zbornik predavanja, Đorđević, N., Grubić, G., Vitorović, D., Joksimović-Todorović, M., Jokić, Ž., Stojanović, B., Davidović, V. (2006): Savremena dostignuća u pripremanju hrane i ishrani domaćih životinja. XVII inovacije u stočarstvu, , Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stočarstvu, 22 (poseban broj), Đorđević, N., Dinić, B. (2006): Koncentrati za domaće životinje, divljač i ribe. Nolit Beograd. 10. Đorđević, N., Dinić, B. (2007): Hrana za životinje. Cenzone Tech-Europe, Aranđelovac. 11. Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B. (2007-a): Akvatični organizmi i proizvodi njihove prerade u ishrani životinja. III međunarodna konferencija»ribarstvo« , Poljoprivredni fakultet Beograd. Zbornik radova, Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B., Pandurević, T., Knežević Damjanović, M. (2007-b): Korišćenje hraniva animalnog porekla u svetlu novih propisa i mogućnost njihove supstitucije. XXI savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, , Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Zbornik radova, 13, 3-4: Đorđević, N., Grubić, G., Dinić, B., Glamočić, D., Stojanović, B. (2007-c): Kvalitet hrane za životinje u svetlu starih i novih propisa. 1. Međunarodna konferencija o dobrobiti i biosigurnosti na farmama u Srbiji. Poljoprivredni fakultet, Zemun, 14. i 15. novembar Monografija, str Grubić, G. (1987): Uticaj termičke obrade žitarica na efekte iskorišćavanja mladih goveda. Krmiva, 29, 9-10: Zagreb. 15. Grubić, G. (1988): Hranidbena vrednost termički obrađenog zrna kukuruza u ishrani teladi. Arhiv za poljoprivredne nauke, 173, 1: Grubić, G., Zeremski, D., Pavličević, A. (1990): Termički obrađene žitarice u ishrani životinja. Krmiva, 32, 7-8: Grubić, G., Adamović, M. Stoićević, Lj. (1993): Uticaj peletiranja smeše koncentrata na proizvodne rezultate junica u porastu. Simpozijum povodom 90. godina života i rada prof. dr Dragiše Nikolića. Zbornik radova poljoprivrednog fakulteta. Str Beograd. 18. Grubić, G. (1995): Neki fiziološki efekti peletiranja smeše koncentrata u ishrani teladi. Savremna poljoprivreda, 43, 3: Novi Sad. 19. Grubić, G., Đukić Nada, Latinović, S. Bokić, N. (2000): Proizvodnja hrane za salmonidne ribe. IV Jugoslovenski simpozijum: Ribarstvo Jugoslavije Vršac. 20. Grubić, G., Đorđević, N. (2005): Concentrates in dairy cows nutrition. XI International feed technology simposium Quality Assurance. Vrnjačka Banja, May 30th June 3rd Lević, J., Sredanović, S. (1995): Tehnološki procesi proizvodnje, bitan preduslov kvaliteta stočne hrane. Savetovanje»Novi propisi o kvalitetu stočne hrane-razmatranje i primena«. Vrnjačka banja, decembar, Zbornik radova,

65 22. Lević, J., Sredanović, S., Lević, S. (1998): Uticaj termičkih procesa na kvalitet stočne hrane. PTEP, 2:3, Lević, J., Vukić-Vranješ, M., Delić, I., Stojanović, S., Ivić, M., Pece, Z. (1989): Efekti peletiranja smeše za tovnu junad s povišenim sadržajem mlevene kukuruzovine i pšeničnih mekinja. Krmiva, 31, 9-10: Lević, J., Vukić-Vranješ, M., Stojanović, S., Ivić, M. (1990): Uticaj procesnih parametara na fizičko-hemijske i nutritivne karakteristike krmne smeše za svinje. III savetovanje iz tehnologije stočne hrane SR Srbije. Divčibare, mart godine. Zbornik radova (bez numeracije). 25. Marjanović, M. (1972): Uticaj peletiranja na ugljene hidrate i proteine. Krmiva, 14, 2: Nadaždin, M., Koljajić, V., Rajić, I., Jakobčić, Z., Radovanović, S., Savković, S., Radivojević, R. (1994): Naučno-tehničke osnove u savremenoj proizvodnji predsmeša (premiksa). Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa Jugoslavije:»Kvalitet stočne hrane u svetlu novih propisa« decembar Zbornik referata, naknadno dodat materijal, bez numeracije. 27. Negovanović, D., Cmiljanić, R., Grubić, G., Adamović, M. (1992): Korišćenje informatike u normiranju potreba i utvrđenju optimalnih sastava obroka za krave. Jugoslovensko savetovanje: Unapređenje govedarstva, ovčarstva i kozarstva u cilju veće proizvodnje mleka. 84. Niška Banja. 28. Pecarski, D., Hadžiabdić, A. (1989): Efekti tečnih dodataka na smanjenje segregacije i sadržaja prašine u premiksima. Krmiva, 31, 3-4: Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (1990). Službeni list SFRJ, Beograd, br Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2000): Službeni list SR Jugoslavije: Br. 20, Beograd. 31. Sakač, M., Filipović, S., Ristić, M. (2000): Proizvodnja punomasnog sojinog griza postupkom suve ekstruzije, PTEP. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredni, Novi Sad. 4, 3-4: Sakač, M., Filipović, S., Ristić, M., Kormanjoš, Š. (2001): Tehnološki proces ekstrudiranja soje na uređaju Miltenz tip 501-SP, PTEP. Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredni, Novi Sad. 5, 1-2: Sretenović, Lj., Grubić, G., Adamović, M., Jovanović, R., Đukić, N., Savićević, R., Bokić, N. (1995): Uticaj peletiranja smeša koncentrata na zastupljenost nepoželjnih mikroorgani zama. VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije. Zbornik rezimea. Str Herceg Novi. 34. Stojanović, B. (2006): Termički obrađeno zrno kukuruza i soje u ishrani odlučene teladi. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet-zemun. 35. Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, O. (2004): Korišćenje termički obrađenih žitarica i soje u ishrani teladi. Biotehnologija u stočarstvu, 20, 5-6: Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N., Adamović, M. (2007): Effects of heat treated corn and soybean grain in concentrates for weaned calves on nutrient digestibility. I international congres: Food, Technology, Quality and Safety. Novi Sad, hotel Park, XI Proceedings,

66 UDC: : Review paper THE CONTEMPORARY METHODS IN THE INDUSTRIAL PRODUCTION OF ANIMAL FEEDSTUFFS N. Đorđević, G. Grubić, J. Lević, S. Sredanović, B, Stojanović, M. Knežević-Damjanović, T. Pandurević* Summary In the second half of the 20-th century there was a sudden development of feed milling industry, as a result of the need of general progress and improvement of standard of living. Feed milling industry become one of the most developed areas of industry. The development of this industry is based on the use of the latest knowledge in the field of animal nutrition science, engineering and information technologies. As a result, the modern models of mixers are used today, which are able to achieve high degree of homogeneousness of concentrate mixtures, feed shaping machines (pellet mills), equipment for hydro thermal processing (extruders and expanders), devices for addition of fat, robots for bagging and many others. The maximal control and synchronization of work of all these machines is achieved with computers, while quality control in raw materials and final products is done with modern analytical devices. In the production of concentrate mixtures also various additives are used, which have nutritive or pronutritive role, or are important in prophylactic protection of animals and also conditioners. There is an increasing demand for quality control of concentrate mixtures, and the HACCP system is used in recent years to maintain the product s quality. Key words: concentrates, industrial production, control, quality. * Nenad Đorđević, Prof. Ph.D., Goran Grubić, Prof. Ph.D., Bojan Stojanović, M.Sc., Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun; Jovanka Lević, Ph.D., Slavica Sredanović, B.Sc., Institute for Food Technology, Novi Sad; Mirjana Knežević-Damjanović, B.Sc., Biotechnical Institute, Podgorica; Tatjana Pandurević, B.Sc., Faculty of Agriculture, Eastern Sarajevo. 66

67 UDK: : Originalni naučni rad POREĐENJE KOLIČINE I KVALITETA MLEKA U USLOVIMA MUŽE U ROBOT SISTEMU I U KLASIČNOM IZMUZIŠTU D. Kučević, S. Trivunović, M. Radivojević Izvod: U radu je ispitan uticaj robot muže na prinos mleka i kvalitet mleka, u poređenju sa mužom u konvencionalnom izmuzištu. Istraživanje je sprovedeno na 2 grupe krava holštajn-frizijske rase, gde je jedna grupa (n=46) mužena u sistemu robot muže a druga (n=48) u izmuzištu tipa tandem 4x2 mesta. Za analizu su korišćeni podaci Hesiške agencije za selekciju i kontrolu produktivnosti domaćih životinja kao i podaci preuzeti iz programa Expert i Dairy C21, namenjenih vođenju proizvodne evidencije na farmi. Analizirani su količina proizvedenog mleka, količina mleka korigovanog na 4% mlečne masti, količina mlečne masti i proteina za standardnu laktaciju od 305 dana kao i prosečan sadržaj mlečne masti, proteina i somatskih ćelija takođe za period od 305 dana. Grupa krava u robot sistemu je proizvela 18,1% više mleka, i 10,1% više korigovanog mleka na 4% mlečne masti, u odnosu na grupu u izmuzištu. Razlike u ukupno proizvedenoj količini mlečne masti između grupa nije bilo ali je razlika u ukupno proizvedenoj količini proteina bila značajna. Grupa krava u izmuzištu u proseku je imala somatskih ćelija a grupu u robot sistemu Ova razlika je bila statistički značajna. Ključne reči: robot sistem, izmuzište, holštajn-frizijska rasa, mlečnost. Uvod Upotreba automatskih sistema (robota) u muži krava u poslednjoj deceniji doživljava ubrzanu espanziju. Primena robota odnosno potpuno automatskih sistema za mužu, nalazi svoje mesto u praksi pre svega u zemljama razvijenog stočarstva i boljeg životnog standarda. Opravdanost upotrebe robot muže u odnosu na neke od konvencionalnih sistema, ogleda se u određenim prednostima. Gazdinstva koja se bave proizvodnjom mleka, odlučuju se za uvođenje ovog sistema iz više razloga. Pojedini proizvođači se odlučuju prevashodno sa željom i težnjom ka ostvarivanju komfornijeg načina života sa više slobodnog vremena, dok drugi svoje razloge vide u optimizaciji troškova proizvodnje nastaloj kao posledici povećanja prinosa mleka po muznom grlu. U osnovi, sva gazdinstva koja se odluče za upotrebu robota, uglavnom imaju sledeća očekivanja (N. Wirtz et al., 2003).: - ušteda u radnom vremenu i olakšavanje radnih procesa prilikom muže, - povećanje mlečnosti muznih grla i bolje zdravstveno stanje vimena, - bolji kvalitet namuženog mleka, * Mr Denis Kučević, asistent, dr Snežana Trivunović, docent, Poljoprivredni fakultet, Departman za stočarstvo, Novi Sad; Mihailo Radivojević, dipl.inž., istraživač saradnik, Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela-Beograd. 67

68 - bolja kontrola proizvodnje, - efikasniji menadžment stada kao rezultat boljeg individualnog uvida u svako muzno grlo, - veća dobrobit životinja. S ozirom da troškovi u proizvodnji mleka imaju trend blagog rasta, razumljivo je da su od svih navedenih prednosti upotrebe robot muže, najvažnije one koje najjače pozitivno utiču na profitabilnost jednog gazdinstva. Svakako, da jedan od najvažnijh faktora koji vodi do povećanja ekonomičnosti proizvodnje mleka, predstavlja povećanje prinosa mleka po muznom grlu. Prema podacima u literaturi, upotrebom ovih sistema u muži krava, moguće je ostvariti povećanje u proizvodnji mleka, od 10% do čak 20% (Ipema et al., 1988; Wolfenbüttlel, 2003; Fübberker et al., 2005). Povećanje prinosa mleka uglavnom rezultira kao posledica učestalije i višekratne muže (tri i više na dan) koju omogućava robot muža. Uvođenje trokratne muže, a time i povećanje količine namuženog mleka, praćeno je snižavanjem sadržaja mlečne masti i proteina u mleku (Wuckelt 2005; Rasmussen 1999; Wangler 2000). Međutim, istraživanja (Wirtz et al., 2004; Spolders 2002) su pokazala da primena robot muže čak i kada frekvencija muže prelazi 3,0, nije uvek garancija povećanja prinosa mleka i maksimalnog iskorišćavanja genetskog potencijala krava. Materijal i metod rada Istraživanje uticaja automatskog sistema muže na prinos mleka i broj somatskih ćelija, sprovedeno je u republičkom poljoprivrednom centru Eichhof (Bad Hersfeld) u Nemačkoj. Ispitivanjem je obuhvaćeno 94 krava holštajn-frizijske rase. Ukupan broj krava podeljen je u dve grupe razvrstane prema sistemu muže. Jedno grupa (n=46) je mužena jednoboksnim robotnim sistemom, tip Lely astronaut, holandskog proizvođača, dok je druga grupa (n=48) mužena u konvencionalnom izmuzištu tip tandem 4x2 mesta, Westfalia Sourge. Obe grupe krava su držane u slobodnom sistemu sa lige-boksovima. Krave su u toku perioda istraživanja imale identične uslove držanja, štalskog ambijenta, mikroklimata kao i identične izoenergetske obroke, podeljene u obliku kompletnog umešanog obroka, na konzumiranje po volji. Obrok je balansiran za proizvodnju od 28 kg mleka. Svaka krava pojedinačno je na osnovu sopstvene proizvodnje dobijala dodatni koncentrovani deo obroka preko automatskih hranilica. Sastav obroka i smeše koncentrata prikazan je u tabealam 1 i 2. Tab. 1. Sastav obroka. Composition of ratio. Hranivo Feed Travna silaža, 1. otkos Grass silage, 1. swath Travna silaža, 2. otkos Grass silage, 2. swath Kukuruzna silaža Corn silage Seno, livadsko Grass hay Koli ina, kg Amount, kg SM u hranivu, % DM in feed, % SM iz hraniva, kg DM of feed, kg 13,70 27,00 3,70 3,43 35,00 1,20 14,38 32,00 4,60 0,35 86,00 0,30 68

69 Slama, pšeni na What straw Suvi repin rezanac Sugar beet pulp, dried Sirovi pivski treber Brevers grains Smeša koncentrata Mixture of concentrated feeds Melasa še erne repe Molasses, sugar beet Poga a uljane repice Rape cake 0,81 86,00 0,70 5,00 22,00 1,10 5,00 26,00 1,30 3,37 89,00 3,00 1,10 91,00 1,00 1,24 89,00 1,10 Tab. 2. Sastav smeše koncentrata. Composition of concentrated feed s mixture. Sastojak Ingredient Pšenica Wheat grain Je am Barley grain Sa ma uljane repice Rape cake, extracted-ground Sojina sa ma Soybean cake, extracted-ground Premiks vitamina i minerala Vitamin-mineral premix Sojino ulje ulje Soybean oil oil U smeši, smeši, % In In mixture, mixture, % Grupa krava u tandem izmuzištu je mužena 2 puta dnevno (jutarnja i večernja muža) dok je grupa krava u robotnom sistemu imala celodnevni pristup robotu sa dodatnom regulacijom pristupa kroz količinu namuženog mleka. U proseku, u prvoj grupi krave su imale 2,5 laktacija, a u drugoj grupi 2,1. Između grupa u odnosu na broj laktacija nije bilo značajnih razlika. Ukupna proizvodnja mleka obe grupe krava je svedena na standardnu laktaciju u trajanju od 305 dana, na osnovu mesečnih kontrola za period god. Kontrolu produktivnosti krava i analizu hemijskog sastava mleka, sprovela je Hesiška agencija za selekciju i kontrolu produktivnosti domaćih životinja. Štalski menadžment i evidencija podataka su ostvareni primenom programa Expert i Dairy C21. Analizirani su količina proizvedenog mleka (mleko, kg), količina mleka korigovanog na 4% mlečne masti (mleko, 4%), količina mlečne masti (mast, kg) i proteina (protein, kg) za standardnu laktaciju od 305 dana kao i prosečan sadržaj mlečne masti (mast %), proteina (protein%) i somatskih ćelija (somatske ćelije) takođe za period od 305 dana. Podaci su analizirani upotrebom softverskog paketa SPSS ver.12., primenom statističkog modela oneway anova. 69

70 Rezultati istraživanja i diskusija Rezultati ovih iztraživanja pokazuju da su proizvodne osobine krava holštajn-frizijske rase visoko značajno varirale između posmatranih grupa, izuzev količine mlečne masti gde nije ostvarena značajna razlika (p>0,05). Grupa krava mužena u robot sistemu izmuzišta ostvarila je u standardnoj laktaciji u proseku kg mleka i 838,9 kg korigovanog mleka na 4% mlečne masti, više u odnosu na grupu muženu u izmuzištu tipa tandem. Ove razlike su bile visoko značajne (p < 0,01). Grupa krava mužena robot mužom je proizvela 17,4 kg više, ukupnih proteina, a razlika je takođe bila visoko značajna (p < 0,01). Razlika u ukupno proizvedenoj količini mlečne masti između grupa nije bilo. Visoka mlečnost grupe krava robot izmuzišta sa frekvencijom muže od 3,2, očekivano je dovela do pada sadržaja masti i proteina u mleku, a razlika je bila visoko značajna što je u saglasnosti sa rezultatima istraživanja (Shoshani i Chaffer, 2002., citat po Wirtz et al., 2004; Spolders 2002; Wuckelt 2005). Tab. 3. Uporedni proizvodni pokazatelji za obe grupe krava u standardnoj laktaciji od 305 dana. Comparative parameters of production for both groups of cows, in 305 days standard lactation. Pokazatelji Parameters Grupa Group Prosek Average Standardna devijacija Standard deviation Minimum Minimum Maximum Maximum Mleko, kg A 9512,3 1950,8 5706, ,0 17,173 Milk, kg B 8054,3 1403,6 4324, ,0 ** Mast, kg A 357,1 84,2 202,9 561,4 1,18 Fat, kg B 339,7 69,1 189,0 494,9 n.s. Protein, kg A 310,9 60,9 196,9 463,5 9,76 Protein, kg B 275,3 48,5 162,2 372,5 ** Mast, % A 3,77 0,43 3,05 4,77 36,35 Fat, % B 4,30 0,42 3,66 6,02 ** Protein, % A 3,30 0,22 2,85 4,01 24,98 Protein, % B 3,51 0,18 3,08 3,99 ** Mleko 4% A 9157,2 1972,3 5326, ,0 5,25 FCM B 8318,3 1537,9 4564, ,0 ** Somatske elije A ,06 Somatic cells B * A - Robot sistem (Robotic system). B - Tandem izmuzište (Tandem parlor). P< 0,01**, p<0,05*, p>0,05 n.s. Upotreba robot muže uz odsustvo kontrolisanog saobraćaja u štali, u smislu ograničavanja pristupa sistemu u toku dana, doprinela je ostvarivanju prosečnog međumuznog intervala od 7,41 sati odnosno prosečne 3,2 muže u toku 24 sata. Ovakva frekvencija muže F 70

71 se direktno manifestovala kroz povećanje prinosa mleka za čitavih 18,1% odnosno 10,1% mleka korigovanog na 4% mlečne masti u odnosu na frekvenciju muže 2,0. U identičnim odgajivačkim uslovima i na istom oglednom gazdinstvu Eichhof-a, na uzorku od 115 krava holštajn-frizijske rase, zabeleženo je povećanje mlečnosti za 20,3% kod stada muženog u robot sistemu (Wagner, 2004). Ovi rezultati su u saglasnosti sa istraživanjem u toku 2005/06 godine kao i sa ranijim istraživanjima (Ipema et al., 1988; Wolfenbüttlel, 2003). U pogledu kvaliteta mleka sa aspekta ukupne količine somatskih ćelija obe ispitivane grupe su bile ispod kritične granice od somatskih ćelija po 1 ml mleka. Grupa u konvencionalnom izmuzištu je u toku standardne laktacije 305 dana ostvarila prosečno somatskih ćelija, a grupa u robot sistemu Razlika je bila značajna na nivou od p<0,05. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je upotrebom robot muže zadovoljen kriterijum najviših standarda kvaliteta mleka u većini zemalja EU. Prema podacima iz literature, robot muža doprinosi smanjenju broja somatskih ćelija. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je grupa krava u konvencionalnom izmuzištu imala manji broj somatskih ćelija. Može se predpostaviti da je izuzetno dobar rezultat grupe krava u izmuzištu posledica efikasnog menadžmenta na farmi. Neka istraživanja (N. Wirtz et al., 2004) stoje u suprotnosti sa prethodno pomenutim rezultatima jer nisu potvrdila povećanje mlečnosti u stadu muženom u robot sistemu čak i posle dostizanja frekvencije muže od 3,0 pri slobodnom saobraćaju u štali. Različiti rezultati istraživanja primene robotnih sistema u muži krava upućuju na pitanje njihove efikasnosti i opravdanosti u upotrebi. Međutim, mnogi autori su saglasni da efikasnost primene automatskih sistema za mužu u velikoj meri zavisi od sprovedenog menadžmenta na farmi (u prvom redu organizacija ishrane i upotreba automatskih hranilica), organizacije optimalnog saobraćaja (slobodni, selektivni i poluselektivni saobraćaj) muznih grla u robot sistemu, usklađivanja i podešavanja robot sistema muznim grlima i dr. (Harms, 2004; G. G. N. Hermans et al., 2003). Zaključak U odnosu na dvokratnu mužu (jutarnju i večernju) upotrebom robotnog sistema ostvarena je prosečna frekvencija muže u toku godine od 3,2 sa prosečnim međumuznim intervalom od 7,41 sati. Grupa krava mužena u robotnom sistemu izmuzišta je u standardnoj laktaciji od 305 dana proizvela 18,1% više mleka odnosno 10,1% više korigovanog mleka na 4% mlečne masti, u odnosu na grupu muženu u konvencionalnom tipu izmuzišta Tandem. Ove razlike su bile visoko značajne. Statistički značajna razlika nije postojala između grupa u odnosu na ukupnu količinu proizvodene mlečne masti, ali je razlika u ukupno proizvedenoj količini proteina bila značajna. Grupa krava u robot sistemu je proizvela mleko sa manjim sadržajem masti i proteina. Razlika između grupa je bila visokoznačajna. Obe grupe krava su u toku laktacijske proizvodnje od 305 dana imale zadovoljavajuće vrednosti broja somatskih ćelija (ispod /ml), s tim da je grupa u izmuzištu u proseku imala somatskih ćelija manje u odnosu na grupu u robotu, a razlika je bila značajna. Upotreba robot sistema u muži krava ne donosi sama po sebi uvek uspeh u povećanju proizvodnje mleka. Može se pretpostaviti da njegova efikasnost zavisi od velikog broja 71

72 različitih faktora, a svakako jedan važan preduslov za pravilno korišćenje robotskih sistema podrazumeva sprovođenje i primenu adekvatnog farmskog menadžmenta. Literatura 1. Fübberker, A. und Kowalewsksy, H. H. (2005): Bewertung automatischer Melksysteme durch die Praxis. KTBL-Schrift,,Automatische Melksysteme 395: Harms, J.H. (2004): Untersuchungen zum Einsatz verschiedener Varianten des Tierumtriebs bei automatischen Melksystemen (Einboxenanlagen). TU München, Diss. 3. Hermans, G.G.N., Ipema, A.H., Stefanowska J. and J.H.M. Metz (2003): The Effect of Two Traffic Situations on the Behavior and Performance of Cows in an Automatic Milking System J. Dairy Sci. 86: Ipema A. H., Wierenga H.K., Metz J., Smits A.C. and Rossing W. (1988): The effect of automated milking and feeding on the production and behavior of dairy cows. Proc. Of EAAP-Symp., EAAP-Publ. No N.N. (1998): Melkroboter macht noch Probleme. Top agrar 11/98, R3. 6. Rasmussen, M.D. (1999): Benefits from early removal of the milk unit. Prodeedings of the British Mastitis Conference 1999, Stoneleigh, Zietiert in: Wirtz N., E. Tholen, H.Spiekers, W.Zähres, E. Pfeffer und W. Trappmann (2004): Vergleich zwischen automatischem und konventionellem Melken im Hinblick auf Milchleistung und Futteraufwand. Züchtungskunde 76(5): Shoshani E. and Chaffer M. (2002): Robotic milking: a report o a field trial in Israel. Proc. First North American Conf. on Robotic Milking, Toronto, Canada, III, Zietiert in.: Vergleich zwischen automatischem und konventionellem Melken im Hinblick auf Milchleistung und Futteraufwand. Züchtungskunde, 76(5): Spolders, M. (2002): Effekte eines automatischen Systems des Milchentzugs ( Melkroboter ) auf Futteraufnahmemenge, -rhythmik, Kau- und Wiederkauaktivität sowie stoffwechsel- und leistungsbiologische Zusammenhänge bei Hochleistungskühen im Vergleich zum herkömmlichen Melksystem. Diss. Tierärztliche Hochschule Hannover. 9. Wagner K., : Fachbericht-Wirtschaftlichkeit von automatischen Melksystemen (2004): FG 24 Ökonomie, Landwirtschaftszentrum Eichhof Bad Hersfeld. 10. Wangler, A. (2000): Leistungsprüfverfahren beim dreimaligen Melken. landwirtschaft-mv.de/melk-3x.mv. 11. Wirtz, N., K. Oechtering, E. Pfeffer, E. Tholen, W. Trappmann (2003): Untersuchungen zum Einsatz des Automatischen Melkverfahrens (AMV). Forschungsbericht; Lehr- und Forschungsschwerpunkt Umweltverträgliche und Standortgerechte Landwirtschaft, Landwirtschaftliche Fakultät der Rheinischen Friedrich-Wilhelms-Universität Bonn. 12. Wirtz, N., E. Tholen, H. Spiekers, W. Zähres, E. Pfeffer und W. Trappmann (2004): Vergleich zwischen automatischem und konventionellem Melken im Hinblick auf Milchleistung und Futteraufwand. Züchtungskunde, 76(5):

73 13. Wolfenbüttel, J. D. (2003): Automatisch melken? Wohin geht die Reise Landtechnik. 1/ Wuckelt, S. (2005): Einfluss der Melktechnik auf die Milchleistunq und Milchqualität unter Beachtung ausgewählter Parameter beim automatischen Melksystem. Diplomarbeit, HS-Anhalt. 73

74 UDC: : Original scientific paper THE MILK QUANTITY AND QUALITY IN CONDITIONS OF MILKING IN THE ROBOTIC SYSTEM IN COMPARISON TO CLASSIC PARLOR Summary D. Kučević, S. Trivunović, M. Radivojević* The influence of robotic system of milking in milk quantity and quality, comparing to conventional parlor was analyzed in this paper. Research was conducted on 2 groups of Holstein-Frisian cows, where one group (n=46) was milked in robotic system, and the other group in tandem parlor capacitate to 4x2 milking places. Hesing agency for selection and control of domestic animals production data were obtained by Expert and Dairy C21 programs for farm management, in order to conduct analyzed. The milk quantity, FCM 4%, average milk fat and protein quantity and level in 305 days of lactation and somatic cells count were analyzed. Group of cows, milked in robotic system, produced 18,1% of milk and 10,1% of FCM % more, comparing to cows milked in parlor. There was no difference in milk fat between groups, but the difference of produced protein was significant. Somatic cell count in milk was , considering cows milked in parlor, but the cow s milked in robotic system somatic cell count was It was statistical significant difference. Key words: Automating Milk system, Conventional Milk system, Holstein Friesian race, Milk. * Denis Kučević, M.Sc., Snežana Trivunović, Ph.D, Faculty of Agriculture, Department of Animal Sciences, Novi Sad; Mihailo Radivojević, B.Sc., Institute PKB Agroeconomik, Padinska Skela Belgrade. 74

75 UDK: :637.12(497.11) Originalni naučni rad ANALIZA OSNOVNIH GENETSKIH PARAMETARA KVANTITATIVNIH OSOBINA POPULACIJE KRAVA SIMENTALSKE RASE I UTICAJ ISHRANE NA TERITORIJI OPŠTINE LESKOVAC P. Ranić, I. Đorđević, Z. Spasić* Izvod: Za analizu osnovnih genetskih parametara kvantitativnih osobina populacije krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac korišćen je materijal iz matične evidencije tri selekcijske službe, koje svojim selekcijskim radom pokrivaju teritoriju opštine Leskovac. Korišćeni su proizvodni listovi. Ukupno je obrađeno 751 laktacija. Analizirane su karakteristike laktacija po redu, počev od prve do šeste i naviše. Ispitane su proizvodne karakteristike laktacija po redu, trajanje laktacija, proizvodnja mleka i sadržaj i prinos mlečne masti u normalnoj i standardnoj laktaciji. Cilj analize bio je raščlanjivanje svih faktora i činioca koji imaju uticaj na proizvodnju mleka. Detaljnom analizom svakog od njih, izvedeni su određeni zaključci i dati su konkretni predlozi. Neophodno je sprovođenje intenzivne selekcije kvalitetnih grla na željene proizvodne osobine, u ovom slučaju mleko, na teritoriji leskovačke opštine. Ključne reči: simentalska rasa krava, proizvodnja, teritorija opštine Leskovac Uvod U doba ekspanzije svetske populacije, kompjuterizacije i otvorene tržišne ekonomije, neophodno je kreirati nove načine da bi se ostalo u igri na tržišnoj utakmici. U takvom ambijentu, uspeh stočarske proizvodnje, a naročito proizvodnje mleka, u mnogome zavisi od sistematske primene nauke i tehnologije u proizvodnji, a sve u cilju postizanja boljih proizvodnih rezultata. Analiza karakteristika laktacije definiše populaciju krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac primenom matematičko - statističkih metoda, tako što se podaci sakupljeni od strane selekcijskih službi upotrebljavaju u cilju istraživanja i iznalaženja efikasnijih načina primene selekcije. * Predrag Ranić, dipl. inž., Proces fasilitator na projektu Integralnog razvoja mlekarstva Reka mleka Niš; Igor Đorđević, dipl.inž. spec., Udruženje za dobrobit životinja Pastir Niš; Zvonko Spasić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. 75

76 Materijal i metod rada Za analizu osnovnih genetskih parametara kvantitativnih osobina populacije krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac korišćeni su podaci tri selekcijske službe, koje svojim selekcijskim radom pokrivaju teritoriju opštine Leskovac. Brojno stanje populacije, koja je bila obuhvaćena ispitivanjem karakteristika laktacije, po ispitivanim grupama obuhvatila je 751 laktaciju, po redu laktacije i to : - u I laktaciji zaključeno je 229 laktacija - u II laktaciji zaključeno je 84 laktacije - u III laktaciji zaključeno je 81 laktacija - u IV laktaciji zaključeno je 92 laktacije - u V laktaciji zaključeno je 63 laktacije - u VI i više laktacija zaključeno je 202 laktacije Analizirana 751 laktacija bila je u periodu od januara godine do decembra godine. Ispitane su sledeće proizvodne karakteristike: - Laktacija po redu - Trajanje laktacije (dana) - Proizvodnja mleka u laktaciji (kg) - Sadržaj mlečne masti u laktaciji (%) - Prinos mlečne masti u laktaciji (kg) - Prinos mleka u standardnoj laktaciji (kg) - Sadržaj mlečne masti u standardnoj laktaciji (%) Rezultati ispitivanja i diskusija Rezultatati izvrшenih analiza proizvodnje mleka po redu laktacije, prikazani su u tabelama 1., 2., 3. i 4. Tab. 1. Dužina trajanja laktacije kod krava simentalske rase Leght duration lactation at cow simental race Razlike koje se pojavljuju u trajanju laktacija između generacija krava su slučajne i nemaju statističku značajnost. 76

77 Prosečno trajanje prve laktacije populacije krava je 304,33 dana, što je slično rezultatima koje iznose Panić (1981), Nenadović (1982), i Panić i sar.(1983). Nešto duže trajanje prve laktacije iznosi Milojić i sar. (1988). Trajanje druge laktacije populacie krava iznosilo je 305,46 dana. Naši rezultati su slični rezultatima koje iznosi Panić (1982), i Milojić i sar. (1988). Rezultati koje smo dobili za prosečno trajanje treće laktacije (306,11 dana), slični su onima koje prezentuju Panić (1982) i Skalicki (1983), a znatno su niži od rezultata Milojića i sar. (1988). Tab. 2. Prinos mleka u standardnim laktacijama krava simentalske rase Produce milk at standard lactation at simental cow race Može se konstatovati da je mlečnost ispitivane populacije krava niska. Mnogi autori, kao što su: Panić i sar. (1983 i 1989), Nenadović (1982), Skalicki (1983), Lazarević i sar. (1986), Milojići sar. (1988), Vasović (1991) i Miščević (1995), navode znatno veće prosečne prinose mleka u prvoj standardnoj laktaciji kod krava. Tab. 3. Sadržaj mlečne masti u mleku krava simentalske rase Content emulsion fats at milk simental cow race Prema nama dostupnoj literaturi slične vrednosti, kao u našim ispitivanjima, prosečnog udela mlečne masti u celoj prvoj laktaciji su objavili Panić i sar.(1981) i Milojić i sar. (1988), dok su Uremović (1980), Skalicki (1983), Panić (1983), Lazarević i sar.(1986), i Miščević (1995) ustanovili više vrednosti prosečnog udela mlečne masti. 77

78 Kako su rezultati ispitivanja prosečnog sadržaja mlečne masti cele II i III laktacije slični, to se i upoređenja sa navodima drugih istraživaca podudaraju. Rezultate slične našim su objavili Skalicki (1983) i Milojić i sar.(1988), dok Uremović (1980), Panić i sar. (1983), Lazarević (1986) i Miščević (1995) navode znatno veću zastupljenost mleče masti u svojim ispitivanjima. Tab. 4. Prinos mlečne masti u laktacijama krava simentalske rase Produce emulsion fats at milk in lactation simental cow race Dobijeni rezultati, u našim istraživanjima za prinos mlečne masti u prvoj laktaciji ne odgovaraju u potpunosti rezultatima nekih drugih istraživača. Niže rezultate niko nije objavio, dok znatno više vrednosti navode Panić i sar.(1983 i 1989), Skalicki (1983), Milojić i sar.(1988) i Miščević (1995). Analiza stanja na terenu pokazuje da je na teritoriji opštine Leskovac ishrana najvažniji činilac koji utiče na količinu i sastav mleka. Najveći uticaj ishrane je u drugoj fazi laktacije (srednjem delu), koji traje oko 6 meseci. To u svojim istraživanjima navode i Grubić i Adamović (2003). Rezultati su pokazali i to da je odnos kabaste i koncentrovane hrane, koji najviše utiče na količinu mleka, veoma različit i neadekvatan. Odgajivači životinja ovom činiocu pristupaju različito (od neupotrebe koncentrata do korišćenja sopstvenih smeša neadekvatnog sastava i kvaliteta), što u velikoj meri utiče na količinu mleka. Takođe i kvalitet kabaste hrane je na veoma niskom nivou, pre svega zbog faze košenja biljaka koja u većini slučajeva kasni. U letnjim mesecima mlečnost se može poboljšati svežom kabastom hranom, ali mali broj odgajivača krava koristi ovu mogućnost. Priprema silaže i senaže, kao jeftinog konzervisanog kabastog hraniva, gotovo i da ne postoji. Obroci su gotovo identični tokom celog proizvodnog ciklusa, sa promenama prilikom zasušenja i pri telenju, ali i u ovim fazama se to radi bez postepenog privikavanja na promenu obroka i sa dosta nepoznavanja karakteristika hranjenja u ovim fazama. Izbalasiranost obroka u energiji, proteinima, sirovim vlaknima i mineralima je na veoma niskom nivou. Pored ovih činioca, na kvalitet i količini mleka utiču i drugi faktori, kao što su: rasa, starost grla, muža, zdravstveno stanje i ambijentalni uslovi. 78

79 Zaključak Na osnovu analize osnovnih genetskih parametara kvantitativnih osobina populacije krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac u periodu od godine, može se zaključiti: Prosečna dužina trajanja laktacije kod ispitivane populacije krava simentalske rase, po redu laktacije, je 305,25 dana. Razlike između prosečne dužine trajanja analiziranih laktacija su male i slučajne. Prinos mleka u standardnim laktacijama, po redu analiziranih laktacija, u proseku je 4117,31 kg. Primetan je blagi porast prinosa mleka do III i IV laktacije, a nakod toga blaga stagnacija i smanjenje prinosa mleka od VI laktacije i dalje. Prosečan sadržaj mlečne masti u mleku iznosio je 3,84%. Nema značajnih variranja u sadržaju mlečne masti između analiziranih populacija krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac. Prosečan prinos mlečne masti, u obrađenim laktacijama bio je 158,64 kg. Prinos mlečne masti pokazuje tendenciju porasta do III laktacije, a kasnije u daljim laktacijama ( IV,V, VI i sledeće) blagu stagnaciju i pad. Analiza osnovnih genetskih parametara kvantitativnih osobina populacije krava simentalske rase na teritoriji opštine Leskovac, u periodu od do godine, pokazala je da postoji prilično ujednačen kvalitet rasnog sastava, odnosno genetskog potencijala populacije, bez velikih varijacija između proizvodnih karakteristika u laktaciji. Zbog ovako ujednačenog rasnog stanja, tj. genetskog potencijala populacije, koji je sličan proseku populacije simentalskih goveda na teritoriji Republike Srbije, neophodno je sprovođenje intenzivne selekcije kvalitetnih grla na željene proizvodne osobine, u ovom slučaju mleko, na teritoriji leskovačke opštine. Kvalitetan priplodan materijal bi se u većem delu nabavio iz uvoza, dok bi se jedan deo obezbedio iz same populacije krava sa teritorije opštine Leskovac, odabirom i selekcijom na osobine mlečnosti. Ishrana, kao najvažniji faktor spoljašnje sredine, imaće u budućnosti veoma veliku ulogu u razvoju mlečnog govedarstva opštine Leskovac. Prioritet je proizvodnja jeftine konzervirane kabaste hrane (silaže i senaže), koja dosta pojeftinjuje i pojednostavljuje ishranu krava i podizanje kvaliteta hrane za krave je veoma bitan činilac. Bolje poznavanje svih faza proizvodnog ciklusa kod krava i uticaj ishrane postavlja se kao jedan od bitnih zadataka odgajivačima krava. Balansiranje obroka i praktične preporuke su zadaci kojima treba da se bavi stručna služba, odgajivačima krava. Jedna od metoda za utvrđivanje pravilne ishrane, koji treba da se koristi od strane stručnih službi, jeste i ocena telesne kondicije krava. Literatura 1. Grubić, G., Adamović, M. (2003): Ishrana visokoproizvodnih krava. PKB Agroekonomik, Beograd. 2. Lazarević R., Milojić M., Nikitović N., Vasović S., Pencić S., (1986): Unapređenje proizvodnje mleka u matičnim zapatima domaće šarene rase u tipu simentalca. Stočarstvo, br. 9-10, str

80 3. Milojić M., Pavlović S., Vasiljević R., Trifunović G., (1988): Ispitivanje proizvodnje mleka simentalske rase sa slobodnim sistemom držanja. Stočarstvo, br , Miščević B., (1995): Komponente varijansi i kovarijansi i genetski trend osobina mlečnosti tokom prve i kasnijih laktacija krava simentalske rase. Doktorska disertacija, Novi Sad. 5. Nenadović M., (1974): Ispitivanje mogućnosti svođenje mleka u laktaciji na standardnu laktaciju od 305 dana. Savremena poljoprivreda, br. 5-6, Nenadović M., Simić M., (1976): Procena mlečnosti prvotelki domaće šarene rase na osnovu skraćenih laktacija. Stočarstvo, br. 30, Nenadović M., Ilić V., Miklos J., Francuski A., (1987): Telesne mere i mlečnost simentalskih rasa. Stočarstvo, br. 7-8, Panić M., Azanjac N., Babić V., (1983): Proizvodne sposobnosti nemačkog simentalca u uslovima individualnog sektora. VI Jugoslovenska stočarska konferencija, god , sv. 558, Panić M., Latinović D., Skalicki Z., (1989): Efikasnost selekcije krava na osnovu B kontrole mlečnosti. Stočarstvo, br. 7-8, Uremović M., (1980): Prilog proučavanju mliječnosti domaćeg šarenog govečeta. Stočarstvo, br. 1-2, Vasović V., (1991): Poređenje metoda za procenu oplemenjivačke vrednosti krava i bikova. Biotehnologija u stočarstvu, br. 1-2, Vasović S., (1991): Poređenje ocene genetskih i fenotipskih parametara za svojstva mlečnosti u uzastopnim laktacijama krava simentalske rase. Doktorska disertacija, Novi Sad. 80

81 UDC: :637.12(497.11) Original scientific paper THE ANALYSIS OF BASIC GENETIC PARAMETRA OF QUANTITATIVE CHARARTERISTIC OF COW POPULATION, SIMENTAL CATTLE, AND THE INFLUENCE OF NUTRITION ON THEM ON THE TERITORY OF LESKOVAC Summary P. Ranić, I. Đorđević, Z. Spasić* In this paper we examined the productivity of simental cattle on teritory of Leskovac. We used the data from the basic registry of three selection departments which cover this region. Our work was based on the data of 751 lactation cows, starting from the first up to the sixth and more. The average duration of lactation period was 305 days. The average milk producion was 4117 kg with 3,84% of FM. We concluded that cow nutrition wasn t satisfactory. In our opinion experts in this field together with the cow breeders should pay more attention to this issue. Key words: simental cattle, production the teritory of Leskovac. * Predrag Ranić, B. Sc., Igor Đorđević, B. Sc spec., Niš; Zvonko Spasić, Ph. D. Faculty of Agriculture, Kosovska Mitrovica. 81

82 82 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

83 UDK: / : Pregledni rad RAZGRADIVOST PROTEINA IZ RAZLIČITIH HRANIVA KAO KRITERIJUM ZA SASTAVLJANJE OBROKA ZA JAGNJAD U TOVU M. Damjanović, N. Đorđević, G. Grubić, B. Marković, B. Stojanović* Izvod: Savremeni koncepti normiranja obroka za preživare zasnivaju se na tačnom utvrđivanju količine razgradivih i nerazgradivih proteina. Optimalan odnos razgradivih i nerazgradivih proteina u obroku preživara neophodan je u cilju podmirenja potreba mikroflore buraga za azotnim materijama, ali i podmirenja potreba samog organizma preživara u proteinima. Pri odgovarajućoj količini razgradivih proteina u buragu moguća je i optimalna aktivnost mikroorganizama u smislu razlaganja kabaste hrane, što je i glavna karakteristika preživara. Razgradivost proteina različitih hraniva je njihova specifična osobina, koja se može mijenjati različitim mjerama obrade. Hemijski i termički tretman koncentrovanih hrniva može u značajnoj meri smanjiti razgradivost proteina, dok se siliranjem povećava rastvorljivost i razgradivost azotnih materija. S obzirom na veliki značaj silirane hrane u ishrani preživara, velika pažnja u struci i nauci se poklanja mjerama za kontrolu stepena razgradivosti proteina. U dosadašnjim eksperimentima je utvrđeno da se najmanji stepen rastvorljivosti azotnih materija u siliranoj hrani postiže hemijskim konzervisanjem i provenjavanjem. Ključne riječi: proteini, razgradivost, kontrola, hraniva, silaža. Uvod Domesticirani i divlji preživari su biljojedi, i kao takvi koriste različita kabasta i koncentrovana hraniva biljnog porijekla. Izuzetak su mladunci preživara, jer se po rođenju određeno vrijeme hrane mlijekom. Glavni izvori proteina za biljojede i preživare danas su paša, razne vrste sijena, i uljane sačme: suncokreta i soje. Sačme drugih uljanih kultura se kod nas ređe koriste, jer su porijeklom iz uvoza, ili sadrže različite antinutritivne i štetne materije. Najvažniji izvori energije su celuloza iz kabaste hrane i skrob iz žitarica. Pri sastavljanju obroka važno je poznavati odnos razgradivog i nerazgradivog proteina, kako bi se obezbijedila željena proizvodnja, odnosno esencijalne aminokisjeline koje se ne mogu sintetisati u organizmu, N materije za sintezu neesencijalnih aminokisjelina koje se mogu sintetisati u organizmu i aminokisjeline za potrebe glukoneogeneze.(grubić i sar., 1996). * Mirjana Damjanović, dipl. inž., asistent, dr Božidarka Marković, naučni saradnik, Biotehnički institut, Podgorica; prof. dr Nenad Đorđević, vanredni profesor, prof. dr Goran Grubić, redovni profesor, mr Bojan Stojanović, asistent, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun. 83

84 Povećanje količine nerazgradivih proteina u obroku do utvrđene granice je jedan od najvažnijih uslova za veće dnevne priraste (Grubić i sar.1991; Matras et al., 1991; Wester et al. 1995; Fluharty et al., 1997; Dabiri and Thonney, 2004). Veliki broj autora iz različitih zemalja ispitivao je stepen razgradivosti proteina u različitim hranivima i utvrdio da se hraniva odlikuju različitim stepenom razgradljivosti proteina (najviše kod silaže, a najmanje kod hraniva animalnog porekla). Novija istraživanja su usmjerena na hraniva biljnog porijekla kao izvora nerazgradivih proteina, zbog zabrane korišćenja animalnih hraniva (Ludden et al ). Do prvih podataka o razgradivosti proteina hraniva, koja se koriste u našem regionu, došli su Grubić i sar. (1994a,b); i Jovanović i sar. (1994). Sumarne prikaze rezultata ovih istraživanja objavili su Sretenovićeva i sar. (1994) i Grubić i sar. (1995). Grubić i sar. (1991) ističu da proteinska vrijednost obroka, izražena količinom nerazgradivih proteina, ima najpovoljniju korelaciju sa visinom dnevnih prirasta jagnjadi (r=0,76), u poređenju sa ukupnim proteinima (r=0,72), odnosno sa svarljivim sirovim proteinima (r=0,68). Hraniva kao izvori proteina Kabasta hraniva predstavljaju jeftin izvor hranljivih materija, pa se uvijek teži da se u obrok uvede što veća količina, ali do nivoa koji obezbjeđuje određene priraste. Njihovo korišćenje je i neophodno radi normalnog funkcionisanja organa za varenje. Ipak intenzivan tov podrazumijeva ranije odlučivanje i ishranu kompletnim smješama, koje sadrže sve potrebne hranljive materije, i koje dopunjuju hranljivu vrijednost kabaste hrane. Mada je Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2000) definisano više potpunih i dopunskih smješa, za različite kategorije goveda i ovaca, sve su one u principu samo dopunske (Grubić i Đorđević, 2005). Zelena hrana sa travnjaka (paša) sadrži veliki procenat proteina visoke biološke vrijednosti, vitamina C i E i karotina, ugljenih hidrata, makro i mikroelemenata, faktora rasta, i dr. Ove materije su direktno dostupne životinjama, za razliku od konzervisane kabaste hrane gdje u različitim postupcima obrade dolazi do negativnih transformacija i izvesnih gubitaka hranljivih materija. Obzirom na hranljivu vrijednost, paša se smatra najpotpunijom hranom. Istovremeno, to je i najjeftinija hrana, jer je životinje same uzimaju, a ulaganja su često mala. Međutim, prirasti jagnjadi na paši, naročito na prirodnim travnjacima, uz korišćenje neodgovarajućih količina koncentrata, mogu biti isuviše mali da bi opravdali ovakav način ishrane. Tako, na primer, Murphy et al. (1994) su ispitivali rezultate tova jagnjadi na paši, i iste poredili sa rezultatima tova u zatvorenom objektu. Autori su pratili 40 rano zalučenih jagnjadi, početne mase 28 kg. Koristili su sledeće sisteme ishrane: I lucerkina paša, II - ishrana u zatvorenom prostoru sa 100% koncentatnim obrokom i III - 42 dana paša na livadama sa ljuljom i ostatak ishrana koncentratom u zatvorenom prostoru. Jagnjad iz sva tri tretmana su tovljena do završne mase 48 kg. Prosječan dnevni prirast bio je najveći kod jagnjadi hranjene koncentratom u zatvorenom prostoru (316 g), u poređenju sa jagnjadima na paši lucerkom (211 g) i paši sa ljuljom i dohranjivanju koncentratom (180 g). Manji dnevni prirasti na tretmanima I i III doprinijeli su produžetku tova. Dužina tova na tretmanima II: I : III je iznosila 63 : 96 : 113 dana. Najveći prirast jagnjadi na tretmanu 84

85 II može se objasniti potpunijom ishranom, ali i manjim gubitkom energije, držanjem u zatvorenom prostoru gdje je ograničeno kretanje. Livadsko sijeno se dobija sušenjem pokošene mase sa prirodnih ili sijanih livada i pašnjaka. Hranljiva vrijednost zavisi, prije svega, od botaničkog sastava, koji može jako da varira. Kisjele i štetne biljne vrste u značajnoj mjeri umanjuju hranljivu vrijednost livadskog sijena, dok leguminoze povoljno utiču preko povećanja nivoa proteina. Livadsko sijeno je prosječan izvor proteina biološke vrijednosti oko 80%, dobar izvor kalcijuma i karotina, ali sa umjerenom količinom fosfora. Sadržaj celuloze je dosta visok (Đorđević i Dinić, 2007). Hranljiva vrijednost i kvalitet lucerkinog sijena zavisi prije svega od načina sušenja, zatim od faze razvića, ciklusa vegetacije, načina lagerovanja, dužine čuvanja, načina upotrebe i dr.(đorđević i sar.,1995). Pri sušenju na zemlji dolazi do najvećih kvalitativnih i kvantitativnih gubitaka (Đorđević i sar., 2001), dok se daleko bolji kvalitet postiže sušenjem na napravama ili dosušivanjem ventilatorima. Uz sve to, sijeno lucerke se može peletirati ili briketirati, čime se olakšava čuvanje i rukovanje, a konzumiranje suve materije povećava. Na obrocima koji se sastoje isključivo od kvalitetnog lucerkinog sijena mogu se ostvariti visoki prirasti u tovu preživara, ali je to veoma neracionalno, jer se i energetske potrebe moraju pokrivati na račun skupih proteina. Daleko bolje rješenje je da se za manje proizvodna grla količina lucerkinog sijena maksimalno ograniči, a u obrok uvede silaža kukuruza (Koljajić i sar., 1996). Lucerkino sijeno sadrži najmanje razgradivih i rastvorljivih proteina, u odnosu na zelenu lucerku i silažu (Aufrere et al. 1994), što omogućava najefikasnije iskorišćavanje proteina iz ove vrste hraniva (Tabela 1). Tab. 1. Udio razgradivih (RP) i nerazgradivih proteina (NP) u domaćim hranivima koja se koriste u ishrani ovaca (Grubić i sar. 1995), % The share of degradable proteins (DP) and non-degradable proteins (NP) in domestic feeds that are used in sheep s nutrition (Grubić i sar. 1995), % Hraniva Feeds Zrno kukuruza Corn grain Suvi rezanac še erne repe Dry beet pulp Sijeno livadsko Meadow hay Sa ma suncokreta Sunflower meal Sjenaža lucerke Haylage alfalfa RP DP NP NP 54,8 45,2 54,8 45,2 56,5 43,5 67,7 32,3 67,8 32,2 85

86 Silirano zrno kukuruza Silage corn grain Sijeno lucerke Alfalfa hay Zrno ovsa Oats grain Silirani klip kukuruza Silage corncob Zrno pšenice Wheat grain Silaža biljke kukuruza Silage of maize Poga a soje Soybean cake Pšeni ne mekinje Wheat bran Sa ma soje Soybean meal Zelena lucerka Green alfalfa 73,1 26,9 73,8 26,2 77,6 22,4 77,9 22,1 78,2 21,8 78,4 21,6 78,8 21,2 81,2 18,8 82,4 17,6 84,0 16,0 Sačma soje se dobija ekstrakcijom ulja iz oljuštenog, djelimično oljuštenog ili neoljuštenog zrna soje. Sojina sačma je najkvalitetnije i najviše korišćeno proteinsko hranivo biljnog porijekla. Zbog toga se često koristi kao standard za upoređivanje ostalih proteinskih hraniva. Koristi se kao osnovni, a često i kao jedini izvor proteina. Nivo proteina u sojinoj sačmi varira od 40 50%, zavisno od sorte, sadržaja ljuske i nivoa ulja. Prema Pravilniku (2000) sačma od oljuštenog, delimično oljuštenog i neoljuštenog zrna soje minimalno treba da sadrži 48, 44 i 40% sirovih proteina i maksimalno 3,5; 7 i 9 % sirove celuloze. Memiši i sar. (2002) su u ogledu ispitivanja različitih izvora proteina koristili 60 jagnjadi dobijenih ukrštanjem šarplaninske ovce sa virtemberg ovnovima. Jagnjad su hranjena obrocima različitog sastava, pri čemu su korišćena, kao izvor proteina, sledeća hraniva: sojina sačma (I), suncokretova sačma (II) i stočni kvasac (III). Rezultati ovih istraživanja su pokazali da različiti izvori proteina u smješama, kao i udio nerazgradivog proteina u njima, nije bitno uticao na postignutu tjelesnu masu i na prirast, ali je imao uticaja na stepen iskoriščavanja hrane, odnosno utrošak hrane i hranljivih materija za je- 86

87 dinicu ostvarenog prirasta. Jagnjad na tretmanu sa stočnim kvascem (III) imala su manji utrošak energije: 2,34 (I) : 2,33 (II) : 2,25 SE/kg (III), kao i proteina: 560 : 571: 535 g, za svaki kg ostvarenog prirasta. Sačma suncokreta se na tržištu može pojaviti u četiri klase kvaliteta. Prva klasa kvaliteta se dobija prosijavanjem standardne suncokretove sačme, i sadrži minimalno 44% sirovih proteina i maskimalno 12% sirove celuloze. Kao ostatak pri prosijavanju sačme suncokreta dobija se hranivo sa 24% sirovih proteina i 33 % sirove celuloze. Preporučuje se isključivo za ishranu preživara. Pravilnikom se za ovakvo hranivo utvrđuje minimum proteina od 20% i maksimum celuloze od 34% i deklariše kao sačma suncokreta IV klase. Presovanjem i ekstrakcijom djelimično oljuštenog zrna suncokreta, dobija se sačma II klase kvaliteta koja, po Pravilniku, treba da sadrži minimalno 37% sirovih proteina i maksimalno 18% sirove celuloze. Približan odnos proteinskog jezgra i ljuski u sačmi II klase kvaliteta je 65 : 35. Suncokretova sačma III klase treba da sadrži minimalno 33% sirovih proteina i maksimalno 21% sirove celuloze, a odnos proteinskog jezgra i ljuski je 60 : 40. Suncokretova sačma od oljuštenog suncokretovog sjemena ima najveću hranljivu vrijednost, i sadrži preko 50% proteina i ispod 8 % celuloze. Prema Jovanoviću i sar. (2000), maksimalno učešće suncokretove sačme u obroku odraslih goveda iznosi 20%, za odrasle ovce 15%, za svinje u porastu 2,5%, za svinje u završnom periodu tova 5,0% i za krmače 10%. Suncokretova sačma se ne preporučuje za ishranu teladi, jagnjadi i prasadi. Odrasloj živini suncokretova sačma može biti uključena sa 10% u obroku, ali se ne preporučuje za podmladak. Sačma uljane repice sadrži eruka kisjelinu i glikozinolate. Eruka kisjelina je naziv za nezasićene masne kisjeline dugog niza, sa atoma ugljenika, koje prodiru u mikrokardialno tkivo stvarajući lezije na srcu. Od 15 glukozinolata (tioglukozida), inače prisutnih u sačmi, najvažniji su glukonopin, glukobrusikanapin, glukobrasicin i neoglukobrasicin, koji oslobođeni delovanjem enzimskog kompleksa mirozinaze, mogu nepovoljno djelovati na potrošnju hrane, kao i na neke metaboličke procese, na primer na metabolizam joda i sintezu tiroksina. Glukozinolati nijesu toksični, ali sjeme uljane repice sadrži enzim mirozinazu koja ih hidrolizuje i stvaraju se toksični izocijanati, goitrini i organski nitrili. Enzim mirozin može da hidrolizuje glukozionolate samo u prisustvu vode. Zbog toga se preporučuje da koncentratni obrok koji sadrži sačmu uljane repice ne treba kvasiti. U digestivnim organima je, istina, prisutna vlaga, ali nema dovoljno vremena za aktivaciju sinirgina. Osim antinutritivnih materija, ograničavajući faktor za korišćenje sačme uljane repice je i visok sadržaj celuloze. Mirić i sar. (1994) su u tovu jagnjadi koristili tri različita hraniva kao izvor proteina: pivski kvasac (I), suncokretovu sačmu (II) i sačmu uljane repice (III), pri čemu su utvrdili konverziju suve materije po tretmanima od 3,2 kg (I) : 3,21 kg (II) : 4,06 kg (III). Iz navedenih podataka uočava se izrazito velika razlika u konverziji suve materije koncentrata kod I i II grupe jagnjadi u poređenju sa III grupom, što je vjerovatno posledica djelovanja depresivnih materija iz sačme uljane repice. Zrno, sačma i pogače pamuka. Za ishranu domaćih životinja značajne su sjemenke, odnosno sačma i pogače koje preostaju posle izdvajanja ulja iz sjemenki. U nekim zemljama je veoma važno hranivo, jer se u industriji dobijaju značajne količine sačmi i pogača. U ishrani životinja mogu se koristiti cijele semenke koje sadrže oko 21,8% 87

88 sirovih proteina i 87% TDN-a i to, pre svega, za preživare. Korišćenjem većih količina dobija se tvrd maslac. Kandylis et al. (1999) su koristili zrno pamuka kao izvor proteina u ishrani četiri grupe od po deset Karagouniko jagnjadi u trajanju od 54 dana. Obroci su sadržali 0, 5, 10, 15, 20 i 30% cijelog pamukovog zrna. Pošto pamukovo zrno sadrži štetnu supstancu gossypol, vršeno je peletiranje u cilju redukcije ove supstance. Rezultati nisu pokazali štetan efekat gossypola, pa su autori predložili mogućnost korišćenja ovog hraniva kao izvora proteina i energije u obroku za tovnu jagnjad. Hraniva životinjskog porijekla. Predhodnih decenija u ishrani domaćih preživara, i to kod životinja sa visokom proizvodnjom, korišćena su i hraniva životinjskog porijekla: riblje i mesno brašno. Ova hraniva su obezbjeđivala mliječnim grlima esencijalne aminokisjeline, kao i potreban udio nerazgradivih proteina. Krajem XX vijeka u stočarsvu se javlja veliki problem bolest ludih krava, i to upravo kao posledica korišćenja mesnog brašna, dobijenog od životinja koje su prethodno bolovale od ove bolesti. Ovo oboljenje (Bovine spongiform encephalopathy BSE) su otkrili i definisali patolozi iz centralne veterinarske laboratorije u Vejbridžu, novembra godine (Đorđević i Dinić, 2007). Iz navedenih razloga, sva hraniva životinjskog porijekla, sa izuzetkom sporednih proizvoda prerade mlijeka, zabranjena su u ishrani goveda i drugih preživara (Đorđević i sar., 2007). Kod nas je ova zabrana uvedena izmjenama Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtjevima za hranu za životinje (2001), gdje stoji da se za proizvodnju smješa za ishranu goveda i ovaca ne smiju koristiti hraniva životinjskog porijekla, osim mlijeka u prahu, surutke, albumina i kazeina, kao ni koštano brašno i sirovo koštano brašno. U zemljama Evropske Unije je uvedena potpuna zabrana upotrebe mesno-koštanog brašna za sve farmske životinje, izuzev ribljeg brašna za nepreživare. Urea (karbamid). Urea unijeta hranom se, pod uticajem ureaze mikroorganizama, u buragu hidrolizuje do amonijaka i ugljen-dioksida. Amonijak rastvoren u tečnom sadržaju buraga, zajedno sa amonijakom koji nastaje pri dezaminaciji proteina hrane, koriste mikroorganizmi za sintezu sopstvenih proteina. Da bi se amonijak bolje iskoristio i smanjila opasnost od trovanja, poželjno je da brzina njegovog mikrobiološkog usvajanja bude približna brzini oslobađanja amonijaka iz uree. Da bi se ubrzao rast mikroorganizama, a time iskorišćavanje amonijaka, u obroke sa ureom se uključuju lako iskoristivi ugljeni hidrati. Efekti su još veći ukoliko se skrob tretira termički, kako bi postao lakše iskoristiv za mikroorganizme. Grubić i sar. (1992) navode da je neophodno usporiti oslobađanje amonijaka, što se u praksi postiže vezivanjem uree za različite materijale (vezivanje u granule sa želatinizovanim skrobom, kombinovanje sa materijama koje inhibiraju ureazu, i dr.). Silaža. Za ishranu ovaca silaža se može spremati od različitog biljnog materijala, slično kao i za goveda. I u ovom slučaju najprihvatljivija za proizvođače je silaža kukuruza, jer je postupak njenog spremanja najjednostavniji. Brdski predjeli, istina, nijesu pogodni za gajenje kukuruza zbog kraćeg vegetacionog perioda. Međutim, u ovom slučaju cilj i nije potpuno sazrijevanje kukuruza radi dobijanja zrna kao glavnog proizvoda, već se njegovo ubiranje može obaviti znatno ranije, u fazi mliječno-voštane do voštane zrelosti (Đorđević i sar., 1996). 88

89 Pored korišćenja cijele biljke kukuruza za siliranje, u obzir dolaze trave, leguminoze i travno-leguminiozne smješe. Brdsko-planinski tereni pružaju najviše mogućnosti za gajenje trava i leguminoza, pri čemu se hrana za zimu ne treba konzervisati samo sušenjem, već i siliranjem. Silaže leguminoza mogu biti odličan izvor proteina upravo u mjesecima intenzivnog razvoja ploda i jagnjenja ovaca, kao i u periodu dojenja (Đorđević i Dinić, 2003). Adekvatan način siliranja leguminoza smanjiće u startu degradaciju azotnih materija. U protivnom, dolazi do smanjenog iskorišćavanja proteina. U eksperimentu koji su izveli Makoni et al. (1995) praćeni su efekti korišćenja proteina od strane fistulisanih ovaca, hranjenih silažom lucerke ili zamrznutom lucerkom. Zbog intenzivnih proteolitičkih procesa koji se odvijaju pri siliranju lucerke, ustanovljena je povećana razgradnja proteina u buragu i smanjena duodenalna apsorpcija amino-kiselina. Sve to, još jednom, ukazuje na neophodnost da se pri siliranju lucerke maksimalno vodi računa o optimalnim faktorima i maksimalnoj inhibiciji svih enzimskih procesa. Zaključak Pored rasnih predispozicija za tov, pola i uzrasta grla, kao i uslova držanja, ishrana je najznačajniji faktor za uspješan tov. Pored adekvatnih normativa o potrebama grla u hranljivim materijama, obezbjeđenje dovoljnih količina kvalitetne koncentrovane i kabaste stočne hrane je osnovni preduslov. Protein u obroku svih kategorija ovaca mora da bude zastupljen u adekvatnim količinama. Davanje previše proteina je neracionalno i neekonomično, dok deficit može da dovede do smanjenog konzumiranja i iskorišćavanja hrane, smanjenja prirasta ili proizvodnje mlijeka, kao i do promjena na vuni. Često su ovi simptomi povezani ili idu zajedno sa deficitom energije i znak su neadekvatne ishrane ovaca. Takođe, i odnos razgradivih i nerazgradivih proteina treba da bude adekvatan, da bi se postigli maksimalni proizvodni rezultati. Leguminozna sijena obično imaju dovoljno proteina za potrebe odraslih ovaca. Dobar izvor proteina su uljane sačme (soje, suncokreta i drugih biljaka). Deo proteina u ishrani ovaca može da se obezbijedi i davanjem neproteinskih azotnih jedinjenja (NPN), kao što je urea. Literatura 1. Aufrere, J., Boulberhane, D., Graviou, D., Andrieu, J.P., Demarquilly, C. (1994): Characterisation of in situ degradation of lucerne proteins according to type (green forage, hay and silage) using gel electrophoresis. Animal Feed Science and Technology. 50, 1-2: Dabiri, N., Thonney, M. L.(2004): Source and level of supplemental protein for growing lambs. Journal of Animal Sciences, 82: Đorđević, N., Koljajić., V., Pavličević. A. (1995): Putevi poboljšanja kvaliteta kabaste hrane. XVI republičko savetovanje,,proizvodnja mleka i meda, 8. i 9. jun 1995., Banja Koviljača. Zbornik radova,

90 4. Đorđević, N., Koljajić, V., Pavličević, A., Grubić, G., Dinić, B., Đukić, S. (1996): Mogućnosti poboljšanja kvaliteta silaže od različitih hraniva. XVII republičko savetovanje,,unapređenje primarne proizvodnje u stočarstvu i pčelarstvu, 27. jun u Banji Koviljači. Poljoprivreda, br. 381, str Đorđević, N., Koljajić, V., Dinić, B., Grubić, G. (2001): Postupci konzervisanja i efekti korišćenja lucerke. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 220, Đorđević, N., Dinić, B. (2003): Siliranje leguminoza. Institut za istraživanja u poljoprivreddi-sr- BIJA. 6. Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B., Pandurević, T., Knežević Damjanović, M. (2007): Korišćenje hraniva animalnog porekla u svetlu novih propisa i mogućnost njihove supstitucije. XXI savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, , Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Zbornik radova, 13, 3-4: Đorđević, N., Dinić, B. (2007): Hrana za životinje. Cenzone Tech-Europe, Aranđelovac. 8. Fluharty, F. L., McClure, K. E., Solomon, M. B., Clevenger, D. D., Lowe, G. D. (1999): Energy source and ionophore supplementation effects on lamb growth, carcass characteristics, visceral organ mass, diet digestibility and nitrogen metabolism. Journal of Animal Science, 4: Grubić, G., Zeremski, D., Pavličević, A. ( 1991): Uticaj razgradivosti proteina hrane na proizvodne rezultate odlučene jagnjadi. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta Beograd. Sveska Grubić, G., Zeremski, D., Pavličević, A., Adamović, M., Negovanović, D. (1992): Uticaj razgradivosti proteina hrane na efikasnost korišćenja uree u obrocima za preživare. Zbornik radova V Simpozijuma: Tehnologija stočne hrane. Str.: Divčibare. 11. Grubić, G., Jovanović, R., Adamović, M., Stoićević, Lj., Sretenović, Lj., Šestić, S. (1994a): Postupak određivanja razgradivosti proteina metodom in situ. Biotehnologija u stočarstvu, 10, 1-2 : Grubić, G., Pavličević, A., Adamović, M., Jovanović, R. (1994b): Dry matter and crude protein degradability in fresh and conserved lucerne. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 39, 2 : Grubić, G., Stojković, M., Bauman, F., Adamović, M. (1995): Protein degradability in feedstuffs used for sheep feeding in Yugoslavia. Proc. 3rd International Conference of Sheep and Goat Production & 1st Symposium on the Reproduction of Domestic Ani mals. Str Orhid. 14. Grubić, G., Đorđević, N., Pavličević, A., Koljajić, V. (1996): Faktori koji utiču na razgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu i stepen prometa energije. Simpozijum,,Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda. Svilajnac, 1 5.oktobra godine. Zbornik plenarnih referata i kratkih sadržaja radova. str Grubić, G., Đorđević, N. (2005): Concentrates in dairy cows nutrition. XI International feed technology simposium Quality Assurance. Vrnjačka Banja, May 30th June 3rd Jovanović, R., Dujić, D., Glamočić, D. (2000): Ishrana domaćih životinja. Drugo izdanje. Stylos-Novi Sad. 90

91 17. Jovanović, R., Grubić, G., Sretenović, Lj., Adamović, M., Stoićević, Lj. (1994): Razgradivost proteina važnijih stočnih hraniva utvrđena metodom in situ. Biotehnologija u stočarstvu, 10, 1-2: Koljajić, V., Jovanović, R., Stošić, M., Dinić, B., Krstić, B., Kolarski, D., Pavličević, A., Đorđević, N. (1996): Seno kao komponenta obroka u ishrani krava. Biotehnologija u stočarstvu, 1 2: Kostas, K., Panayiotis, N., Kostas, D. (1999): Performance of growing - fattening lambs fed whole cotton seed. Journal of the science of food and Agriculture, 78, 2 : Ludden, P.A., Wechter, T.L., Hess, B.,W. (2002): Effects of oscillating dietary protein on ruminal fermentation and site and extent of nutrient digestion in sheep. Journal of Animal Science, 80 : Makoni, N. F., Vonkeyserlingk, M. A. G., Shelford, J. A., Fisher, L. J. (1995): Degradability of frozen and ensiled alfalfa proteins by sheep and assessment of duodenal digesta protein. Animal Feed Science and Technology. 53, 3-4: Matras, J., Bartley,,S.,J., Preston, R.,L.(1991): Nitrogen utilization in growing lambs: effects of grain (starch) and protein sources with various rates of ruminal degradation. Journal of Animal Science, 69: Mirić, M., Stojković,J., Milojković J. (1994): Uticaj različitih izvora proteina na visinu i kvalitet prirasta u intenzivnom tovu jagnjadi. Institut za stočarstvo, Priština. 24. Murphy, M. A., Zerby, H. N., Fluharty, F. L. (2002): The Effects of Energy source and ionophore supplementation on lamb growth, carcass characteristics and tenderness. Sheep and goat research journal. 18: Memiši, N., Bauman, F., Grubić, G., Koljajić, V., Pavlov B. (2002): Uticaj različitih izvora nerazgradivog proteina na proizvodna svojstva rano odlučene jagnjadi u tovu. XV Inovacije u stočarstvu Biotehnologija u stočarstvu. Vol. 18. Br Str Beograd. 26. Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2000). Službeni list SRJ, Beograd, br Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2001). Službeni list SRJ, Beograd, br Sretenović, Lj., Adamović, M., Jovanović, R., Stoićević, Lj., Grubić, G., Svilar, N. (1994): Razgradi vost proteina kao parametar kvaliteta stočnih hraniva. Savetovanje agronoma, vete rinara i tehnologa Jugoslavije: Kvalitet stočne hrane u svetlu novih propisa. Str Wester,T. J., Britton, R. A., Klopfenstein, T. J., Ham, G. A., Hickok, D. T., Krehbiel, C. R. (1995): Differential Effects of Plane of Protein or Energy Nutrition on Visceral Organs and Hormones in Lambs. Journal of Animal Science, 73:

92 UDC: / : Review paper DEGRADABILITY OF THE PROTEINS IN DIFFERENT FEEDS AS THE CRITERION FOR COMPOSING OF THE MEALS FOR LAMBS DURING FATTENING Summary M. Damjanović, N. Đorđević, G. Grubić, B. Marković, B. Stojanović* The contemporary standardization concept of ruminant and non ruminant feeds is based on the exact determination of the quantity of degradable and non-degradable proteins. The optimal ratio of degradable and non-degradable proteins in the feed of ruminants is indispensable in order to settle micro-flora needs for nitrogen substances, but also to settle needs for proteins of the organism itself. With appropriate quantity of degradable proteins in rumen, the optimal activity of microorganisms is possible in sense of degradation of the dry ration what is main characteristic of non-ruminant. Degradability of the proteins in different feeds presents there specific characteristic that is possible to be modified with different measures of processing. The chemical and thermic treatment of concentrated feed can significantly reduce protein degradability, while solubility and degradability of nitrogen substances are increased by ensiling. Taking into account great importance of silage in ruminant nutrition, in the field of science the great importance is devoted to the measures for controlling of protein degradation. In up to now realized experiments it is determined that the lowest level of solubility of nitrogen substances in silage is achieved by chemical conservation and wilting. Key words: protein, control, feedstufs, silage. * Mirjana Damjanović, B.Sc., Božidarka Marković, Ph.D., Institute of Biotechnology, Podgorica; Nenad Đorđević, Prof. Ph.D., Goran Grubić, Prof. Ph.D., Bojan Stojanović, M.Sc., Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun. 92

93 UDK: : Originalni naučni rad SADRŽAJ MLEČNE MASTI I PROTEINA U KOZJEM JOGURTU SA DODATKOM MEDA D. Đurđević Milošević, M. Stijepić* Izvod: U radu je dat uvid u nutritivnu vrednost kozjeg mleka,izraženu kroz sadržaj proteina i mlečne masti, a u okviru eksperimentalnih rezultata prikazan je uticaj dodatka 5 % i 10 % meda u kozje mleko, pre procesa fermentacije, za koje su korišćene klasične starter kuluture Streptococcus thermophilus i Lactobacillus delbruckii subsp. bulgaricus. Dobijeni razultati pokazuju da dodatak meda pre fermentacije bitno menja kvantitativne karakteristike jogurta. Uočeno je povećanje proteina za 59,99 % u proizvodu sa 5 % meda u odonosu na jogurt bez meda i povećanja od 99,30 % proteina u proizvodu sa 10 % meda u odnosu na jogurt bez meda. S druge strane, došlo je do smanjenja sadržaja mlečne masti sa dodatkom meda i to za 3,43 % u uzorcima sa 5 % meda, i za 15,21 % kod uzoraka sa 10 % meda, u odnosu na jogurt bez meda. Ključne reči: jogurt, kozije mleko, med, mlečna mast, proteini. Uvod Kozje mleko ima veću nutritivnu vrednost u odnosu na kravlje, te bolju probavljivost. Međutim, kozje mleko ima i neke terapijske prednosti i važno je za ljude koji su alergični na kravlje mleko. Te osobe su verovatno osetljive na kravlji laktoalbumin, koji je specifičan za vrstu mleka. Pri alergijskim testiranjima laktoalbumin iz kozjeg mleka pokazuje drugačiju kožnu reakciju u poređenju s kravljim mlekom. Alergije na kravlje mleko uzrokuje i drugi mlečni protein, ß-laktoglobulin. Prema istraživanjima samo jedno od stotinu dece, alergičnih na kravlje mleko, ne podnosi kozje mleko (Park, 1994). Kozje mleko je lakše probavljivo i zbog svoje prirodne homogenizacije. Za probavu kozjeg mleka, čije su masne globule od 0,1 do 10 μm, s velikim udelom globula manjih od 2 μm, treba oko 20% manje vremena. Prirodna homogenizacija kozjeg mleka je, što se tiče ljudskog zdravlja, puno bolja u odnosu na mehaničku homogenizaciju kravljeg mleka. Nasilno polomljene masne globule oslobađaju jedan enzim vezan na mlečnu mast, poznat kao ksantinoksidaza koja postaje slobodna i prodire kroz intestinalni zid u krvotok. U krvotoku može prouzrokovati oštećenja na srcu i arterijama, što stimuliše telo da oslobodi holesterol u krv u pokušaju oblaganja zaštitnog masnog materijala na oštećena područja. To može voditi potenciranju nastajanja arteroskleroze. Treba naglasiti, da tog efekta nema kod prirodnog (nehomogenizovanog) kravljeg mleka. Karakteristične masne kiseline kozjeg mleka koriste se u tretmanu sindroma malapsorpcije, intestinalnih pore- * Mr Dragica Đurđević Milošević, predavač, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Šabac; mr Milka Stijepić, predavač, Visoka medicinska škola, Prijedor. 93

94 mećaja, koronarnih bolesti, prehrane prerano rođene dojenčadi, cističnih fibroza i žučnih kamenaca zbog jedinstvene sposobnosti da daju energiju, dok u isto vreme snizuju, inhibiraju i otapaju zalihe holesterola (Jandal, 1996). Posebno mesto u ishrani zauzimaju mlečni proizvodi nastali kiselo-mlečnom fermentacijom uz prisustvo starter kultura. U okviru ovih proizvoda, kiselo-mlečni proizvodi od kozjeg mleka su uglavnom nedovoljno istraženi, a dosadašnji rezultati ukazuju na promene pojedinih fizičkih veličina ili rast i razvoj bakterija u ovoj vrsti medija. Ispitivanja su pokazala da koziji jogurt skladišten na temperaturama +4 i +12 oc pokazuje značajnu razliku kada je u pitanju titraciona kiselost (p<0,05) (Stijepić i Đurđević Milošević, 2007a), kao i smanjenje sadržaja laktoze pri navedenim temperaturama za vreme skladištenja od 14 dana (Stijepić i Đurđević Milošević, 2007b). U radu Božanića i sar. (2002) ispitan je uticaj kravljeg i kozjeg mleka na rast sojeva Streptococcus thermophilus, Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium ssp., u kontrolnim i inulinom obogaćenim uzorcima tokom 28 dana čuvanja. Preživljanje laktobacila bilo je slabije u fermentisanom kozjem mleku. Fermentisani uzorci kozjeg mleka tokom čuvanja bili su bolje senzorski ocenjeni. Ispitivan je i uticaj dodatka 5 % meda pre procesa fermentacije u mleko inokulisano bakterijama Bifidobacterium spp., B. longum, B. adolescentis, B. breve, B. Bifidum i B. Infantis. Rezultati su pokazali da dodatak meda potstiče razmnožavanje startera jednako kao i fruktooligosaharid, glaktoolisaharid i inulin (p<0,05). Takođe je nađeno da ne postoji razlika između navedenih saplementata s obzirom na stepen produkcije mlečne kiseline (p<0,05) (Kajiwara et al., 2002). Cilj ovog rada je bio da ispita uticaj dodatka meda u kozije mleko, pre procesa fermentacije, na količinu mlečne masti i proteina u jogurtu kao gotovom proizvodu. Materijal i metoda rada Za pripremanje jogurta, u laboratorijskim uslovima, korišćeno je sterilizovano i homogenizovano kozije mleko, tipizirano na 3,2 % mlečne masti. Kao starteri upotrebljene su liofilizovane kulture Yoghurt V1 Visbyvac Dip 5u (Denisko Kultor, SR Nemačka, Niebull), sastava: Streptococcus thermophilus i Lactobacillus delbruckii subsp. bulgaricus. Za saplementaciju kozijeg mleka, pre procesa fermentacije, upotrebljen je med deklarisan kao livadski vrcani med, BK Kompani d.o.o. Banja Luka, BiH. U uzorke mleka, zagrejane na vodenom kupatilu na 42 oc, dodato je po 5 %, odnosno 10 % meda u odnosu na masu uzorka, a treći uzorak mleka bez meda korišćen je kao kontrola. Nakon homogenizacije, dodate su starter kulture (0,02 g/l mleka) u sve uzorke. Uzorci su ponovo bili homogenizovani (10 min) i ostavljeni u termostatu na 42 oc tokom 7.5 sati. Nakon završene fermentacije, uzorci su bili ohlađeni i skladišteni na +4 oc, a merenja su bila vršena svaka dva dana, tokom 16 dana. Za merenje sadržaja masti i proteina korišćen je ultrazvučni analizator LactoScan, sledećih tehničkih karatkteristika: merno područje za mlečnu mast 0.01 % % (± 0.10 %), merno područje za proteine 2.00 % % (± 0.15 %). Rezultati su obrađeni u programu Microsoft Excel Rezultati istraživanja i diskusija Devet puta merene vrednosti proteina, tokom 18 dana nakon završetka frementacije, pokazale su smanjenje sadržaja proteina tokom skladištenja bez obzira na vrstu proizvoda. (Slika 1). 94

95 Sadrzaj proteina Proteins conten Redni broj eksperimenta Number of experiment Bez meda No honey 5 % meda 5 % honey 10 % meda 10 % honey Slika 1. Sadrzaj proteina u jogurtu Figure 1. Proteins content in yogurt Maksimlana izmerena vrednost proteina u jogurtu bez dodatka meda bila je 3,67 %, a minimalna 3,48 %. Kod jogurta sa dodatkom 5 % meda, maksimalna vrednost proteina bila je 6,11 %, a minimalana 5,51 %. Najviše vrednosti proteina, s obzirom na sve uzorke, izmerene su kod jogurta sa 10 % meda, i to kao minimalna vrednost 7,03 %, a kao makismlana vednost 7,19 %. Sve minimalne vrednosti, bez obzira na vrstu proizvoda, izmerene su pri zadnjem merenju, tj. osamnaestog dana skladištenja, dok su minimalne vrednosti registrovane pri prvom merenju, odnosno nakon 2 dana skladištenja. Srednja vrednost sadržaja proteina za jogurt bez meda, nakon svih merenja, iznosila je 3,574±0,063 %, dok je za jogurt sa 5 % meda iznosila 5,718±0,259 %,a za jogurt sa 10 % meda 7,123±0,060 %. Poredeći srednje vrednosti, moguće je zaključiti da je u proizvodu sa 5 % meda došlo do povećanja sadržaja proteina za 59,99 %, a u proizvodu sa 10 % meda do povećanja od 99,30 % proteina. Generalno, dodatak meda pre procesa fermentacije i dužina skladištenja utiču na povećanje sadržaja proteina u jogurtu. Kad su u pitanju vrednosti za mlečnu mast, uočljivo je da dodatak meda u određenom procentu smanjuje udeo ove komponente u jogurtu (Slika 2). Milk fat contetnt Redni broj eksperimenta 8 9 Number of experiment Bez meda No honey 5 % meda 5 % honey 10 % meda 10 % honey Slika 2. Sadrzaj mlecne masti u jogurtu Figure 2. Milk fat content in yogurt 95

96 Najviša izmerena vrednost mlečne masti bila je 3,44 % u drugom merenju, odnosno četvrtog dana skladištenja jogurta bez dodatka meda. Najnižu izmerenu vrednost mlečne masti imao je uzorak jogurta sa dodatkom 10 % meda i to pri prvom merenju, a drugog dana skladištenja i iznosila je 2,59 %. Kada se posmatraju srednje vrednosti, takođe je primetno smanjenje procenta mlečne masti s obzirom na dodatak meda. Srednja vrednost procenta mlečne masti za jogurt bez dodatka meda iznosio je 3,314±0,091, za jogurt sa 5 % meda 3,204±0,078, a za jogurt sa 10 % meda 2,877±0,172. Dodatak 5 % meda pre procesa fermentacije uticao je na smanjenje procenta mlečne masti za 3,43 %, dok je dodatak 10 % meda pre procesa fermetacije rezultirao smanjenjem procenta mlečne masti za 15,21 %. Zaključak Klasičan proces fermentacije kozijeg mleka sa 3,2 % mlečne masti, uz dodatak uobičajenih bakterija Streptococcus thermophilus i Lactobacillus delbruckii subsp. Bulgaricus, modifikovan je dodatkom 5 % meda i 10 % meda pre procesa fermentacije. Merenja sadržaja mlečne masti i proteina tokom šesnaest dana skladištenja pokazala su: - smanjenje sadržaja proteina tokom skladištenja bez obzira na vrstu proizvoda, - povećanja sadržaja proteina za 59,99 % u proizvodu sa 5 % meda u odonosu na jogurt bez meda i povećanja od 99,30 % proteina u proizvodu sa 10 % meda u odnosu na jogurt bez meda, - smanjenje sadržaja mlečne masti sa dodatkom meda i to za 3,43 % u uzorcima sa 5 % meda, i za 15,21 % kod uzoraka sa 10 % meda, u odnosu na jogurt bez meda, - generalno - dodatak meda pre fermentacije bitno menja kvanitativne karakteristike jogurta. Literatura 1. Božanić, R., Rogelj, I., Tratnik, Lj. (2002): Fermentacija i čuvanje probiotičkog jogurta od kozijeg mlijeka. Mljekarstvo/Dairy. 52(2). 2. Jandal, J.M. (1996): Comparative aspects of goat and sheep milk. Small Ruminant Research, 22, Kajiwara, S., Gandhi, H., Ustunol, Z. (2002): Effect of the growth of and acid production by human intestinal Bifidobacterium spp.: an in vitro comparison with commercial oligosaccharides and inulin. J Food Prot. 65(1): Park, Y.X. (1994): Hypo-allergenic and therapeutic significance of goat milk Small Ruminant Research, 14, Stijepić, M., D. Đurđević Milošević (2007a): Promjena titracione kiselosti kozijeg jogurta tokom skladištenja na različitim temperaturama. Veterinarski žurnal Republike Srpske 7 (2): Stijepić, M., Đurđević Milošević, D. (2007b): Uticaj različitih temperatura na sadržaj laktoze u kozijem jogurtu. Veterinarski žurnal Republike Srpske. 7 (2): :

97 UDC: : Original scientific paper MILK FAT AND PROTEINS CONTENET IN GOAT S MILK- MADE YOGURT SUPPLEMENTED WITH HONEY IN PRE- FERMENTATION TIME Summary D. Đurđević Milošević, M. Stijepić* The paper presents nutritional value of goat s milk in a sense of both proteins and milk fat contents. Experimental results show the influence of both 5% and 10% honey supplementations of the goat s milk before the process of fermentation. The fermentation has been done by classic starter cultures Streptococcus thermophilus and Lactobacillus delbruckii subsp. bulgaricus. The experimental results show qualitative change in yogurt after honey supplementation. The proteins content was increased for 59,99 % in a product with 5% honey compared to no honey yogurt, and for 99,10 % in a product with 10% honey. In the other hand, milk fat content was decreased for 3,43% and 15,21% respectivelly, in samples with 5% and 10% honey. Key words: yogurt, goat s milk, honey, milk fat, proteins. * Dragica Đurđević Milošević, M.Sc., Higher technology school of vocational studies, Šabac; Milka Stijepi, M.Sc., Higher medical school, Prijedor. 97

98 98 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

99 UDK:619: /.38 Pregledni rad EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ PRISUSTVA CAMPYLOBACTER SPP. U SLUZNICI TAKNOG CREVA I JETRI OVACA S. Ivanović, M. Žujović, I. Pavlović * Izvod: Kampilobakterioza je zoonoza uzrokovana bakterijama iz roda Campylobacter. Campylobacter spp. često se javlja kod ovaca i uzrokuje neplodnost, pobačaj, slabljenje i uginjavanje jagnjadi brzo po rodjenju. Zbog epidemiološog značaja Campylobacter spp. izvršena su istraživanja raširenosti kod ovaca u Srbiji. Kod zaklanih ovaca pregledana su predilekciona mesta nalaza Campylobacter spp., tanko crevo i jetra. Na osnovu izvršene biotipizacije izolovanog Campylobacter spp. u tankim crevima je C.jejuni bio prisutan u 66,66 % a C.coli u 33,33 %, dok je u jetri C.jejuni nađen u 71,18 % a C. coli u 28,84 %. Ključne reči: Campylobacter spp., ovce Uvod Kampilobakterioza je zoonoza uzrokovana bakterijama iz roda Campylobacter. U rodu kampilobaktera postoji dosta vrsta, ali za zdravlje ljudi i životinja su najvažniji Campylobacter jejuni, Campylobacter coli, a za životinjske vrste i Campylobacter fetus i Campylobacter laridis (Ivanović,2005). Alimentarne intoksikacije putem nedovoljno termički obrađenog mesa ovaca predstavlja sve veći zdravstveni problem globalnih razmera. Istraživanja vršena u svetu ukazala su na veći broj bakterijskih kontaminenata mesa ovaca, sa tim da se sve veći akcenat stavlja na prisustvo Campylobacter spp. Kampilobakter je rasprostranjen svuda u prirodi: u vodi, zemlji, a naročito se nalazi u digestivnom traktu životinja. To su Gram negativni mikroorganizmi, imaju jednu flagelu i pomoću koje se kreću. Ne stvaraju spore. Jedna od važnih osobina je da stvaraju endotoksin, enterotoksin i citotoksin (Buzler i Skirrow 1984., McCardell i sar.1984, Walker i Caldwell,1986). U ovom rodu postoji dosta vrsta, ali za zdravlje ljudi i životinja su najvažniji Campylobacter jejuni, Campylobacter coli. Ova dva roda su skoro identični po ponašanju i epidemiologiji, pa će se uglavnom govoriti o Campylobacter jejuni. Goelz, (2003) ističe da se Campylobacter spp. često javlja kod ovaca i uzrokuje neplodnost, pobačaj, slabljenje i uginjavanje jagnjadi brzo po rodjenju. Isti autor ukazuje da se ljudi inficiraju preko placente kod abortusa ili porodjaja. Pored toga, navodi da je infekcija česta kod ljudi koji konzumiraju nedovoljno kuvano ili pečeno jagnjeće meso i kod pastira koji nisu zaštićeni prilikom pobačaja ovaca i uklanjanja inficiranih fetusa. Infektivna doza prema Heisick (1984) može da bude manja od 500 ćelija/ml ili gramu namirnice. * Dr Snežana Ivanović,viši naučni saradnik, dr Ivan Pavlović, naučni savetnik, Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; dr Miroslav Žujović,naučni savetnik, Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun. 99

100 Campylobacter jejuni je značajan uzročnik gastroenteritisa ljudi. Kada dospe u organizam čoveka može da izazove infekciju čiji se simptomi ne razlikuju naročito od ostalih crevnih oboljenja gde su uzročnici salmonele ili šigele. Pojedini autori u svojim istraživanjima povezuju infekcije sa Campylobacter jejuni sa dve neurološke bolesti i to sa Guillain- Barre sindromom (GBS) i kineskim paralitičkim sindromom (Walker i Caldwell,1986). Prevalenca kampilobakterioze ovaca u našoj sredini još nije ispitana i ovaj rad ima za cilj da da prikaz dosadašnjih istraživanja. Materijal i metod rada Kao materijal smo koristili po 200 uzoraka jetre i sluznice tankog creva klinički zdrave jagnjadi, gajene na isti način. Jagnjad su bila melezi svrljiško-pirotske pramenke i merino lanšaf ovce, a poticali su sa farme Stočar iz Dimitrovgrada. Za izolovanje Campylobacter jejuni/coli korišćene su tečne i čvrsta podloga: Brucella bujon, modifikovani Brucella bujon (modifikacija po S.Ivanović, 1999) i podloga po Skirrow-u. Od izraslih kolonija pravljeni su preparati, bojeni 10% karbolfuksinom i posmatrani pod mikroskopom. Na osnovu morfoloških karakteristika utvrdjeno je da se radi o Campylobacter spp. Biotipizaciju uzoraka izvršili smo pomoću api Campy sistema za identifikaciju Campylobacter-a. Rezultati ispitivanja i diskusija Ispitivanja su obavljena na uzorcima uzetih od 200 trupova zaklane jagnjadi. Campylobacter spp. je ustanovljen u 67,55 % (135/200) pregledanih uzoraka. Na osnovu izvršene biotipizacije utvrdjeno je da je u sluznici tankog creva Campylobacter jejuni bio zastupljen sa 66,66 % a Campylobacter coli sa 33,33 %. Ovako visok nalaz nije u saglasnosti sa nalazima autora koji su ispitivali prisusstvo Campylobacter jejuni kod goveda i ovaca u Australiji. Prema Bailey (2003) nalaz Campylobacter jejuni kod ovaca se kretao 0-52%. Retultati naših istraživanja bi mogli da budu u skladu sa rezultatima autora koji su kod ispitanih uzoraka (feces) od 143 ovce Campylobacter jejuni ustanovili u 45, a Campylobacter coli u 55 uzoraka (Burch, 2003). Suprotno, Landergerber (2001), je u svom radu ispitivala 653 cekuma zaklanih ovaca i utvrdila da se Campylobacter spp. javlja u 17,5 % ispitanih uzoraka. Vršeći biotipizaciju utvrdila je da je infekcija bila mešana. Campylobacter jejuni je bio zastupljen sa 64,9 %, a Campylobacter coli sa 35,1 % u ispitanim uzorcima. Na osnovu izvršene biotipizacije Campylobacter spp. izolovanih u jetri Campylobacter jejuni je bio prisutan u 71,18 % uzoraka, a Campylobacter coli u 28,84 %. Podaci iz literature su različiti. Kramer (2000) je iz jetre izolovao Campylobacter spp. u 73 posto uzoraka, što može biti u saglasnosti sa našim rezultatima. Bolton i sar su izolovali Campylobacter jejuni/coli iz jetre ovaca i to iz 30,6 posto ispitanih uzoraka. Zaključak Uočava se da je Campylobacter jejuni/coli prisutan u visokom procentu u tankom crevu i jetri zaklane jagnjadi. Ovako visok nalaz navodi na zaključak da se prilikom 100

101 klanja, tehnološke obrade, kao i tokom skladištenja, ovom patogenu omogućava dalje razmnožavanje u mesu. Da bi se umanjio rizik od infekcije ljudi ovim mikroorganizmom treba meso čuvati na nižim temperaturama, nikada na sobnoj. Prilikom kulinarske obrade koristiti posebnu dasku za sveže meso, čistiti dasku i prati toplom vodom i deterdžentom, sprečiti kontaminaciju kuvanog mesa nekuvanim mesom i mesnim sokom. Literatura 1. Bolton, F.J., Dawkins, H.C., Huttchinson, D.N. (1985): Biotypes and serotypes of thermophilic campylobacters isolated from cattle, sheep, and pig offal and other red meats. J. Hyg. 95, Butzler, J.P.,Skirrow, MB. (1984): Campylobacter enteritis, Clin. Gastroenterol. 8, Column, W.R. (2002): Think twice before feeding your dog raw meat. com, 4. Goelz, J.L. (2003): Sheep diseases that can infect humans Ivanović, S., Bunčić, O., Dugalić, Vrndić, N. (1998): Prisustvo Campylobacter jejuni/ coli u intestinalnom traktu zaklane živine. Nauka o živ. 3, Ivanović, S. (2001): Nalaz Campylobacter jejuni na površini visceralne šupljine i u dubini mesa kod zaklane živine, Vet. glasnik 55, Ivanović, S. (2001): Kontaminacija mesa živine sa Campylobacter jejuni-epidemiološki značaj. 1. Međunarodni simpozijum Hrana u 21. veku, Subotica, Zbornik rezimea Ivanović, S, Puškarica, M. (2003): Uticaj temperature vode za šurenje na preživljanje Campylobacter jejuni/coli na koži živine. XVI Savetovanje dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija u zaštiti životne sredine sa međunarodnim učešćem, Subotica, Zbornik radova, Ivanović, S. (2005): Campylobacter izmedju ljudi i životinja, izd. Zadužbina Andrejević, Beograd. 10. Ivanović, S., Žutić, M., Radanović, O., Lilić, S. (2007): Klanica - mesto klanja ili izvor kontaminacije. Biotechnology in Animal Husbandry, 23, 3-4, p Ivanović, S, Žutić, M., Radanović, O. (2007): Uticaj začina na preživljavanje Campylobacter jejuni, Zbornik radova 19. Savetovanje veterinara Srbije Vrnjačka banja, Kramer, J.M., Frost, J.A., Boton, F.J., Nareing, D.R. (2000): Campylobacter contamination of raw meat and poultry at retail sale, identification of multiple types and comparison with isolates from human infections. J.Food Prot. 63, Mc Cardel, A.B., Madden, M.J., Lee, C.E. (1984): Campylobacter jejuni and Campylobacter coli Production of a Cytotonic Toxin Immunologically Similar to Walker, R.,Caldwell, B., Lee, E. (1986): Pathophysiology of campylobacter enteritis. Microbiol. Rev., 50, 1, Cholera Toxin. J.Food Prot. 47, 12,

102 UDC: 619: /.38 Review paper EPIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE OF PRESENCE OF CAMPYLOBACTER SPP. AT SMALL INTESTINE AND LIVER OF SHEEP Summary S. Ivanović, M. Žujović, I. Pavlović* Campylobacteriosis are zoonoses caused by bacterian in genus Campylobacter. Campylobacter spp. Usually occured at sheep, produced unfertility, abortion or neonatal dead of lambs. For epidemiological importance of Campylobacter spp. we examined its prevalence at small intestine and liver of sheep. Biotipisation of isolated Campylobacter spp. show that in small intestine C.jejuni were present in 66,66 % and C.coli in 33,33 %, in liver C.jejuni were present in 71,18 % and C. coli in 28,84 %. Key words: Campylobacter spp., sheep * Snežana Ivanović, Ph.D., Ivan Pavlović, Ph.D., Institute for Veterinary Science of Serbia, Belgrade; Miroslav Žujović, Ph.D., Institut for Animal Husbandry, Beolgrade-Zemun. 102

103 UDK:636.3: Pregledni rad EPIDEMIOLOŠKI ZNAČAJ TOKSOPLAZMOZE OVACA I KOZA I. Pavlović, S. Ivanović, M. Žujović* Izvod: Toksoplazmoza je parazitska antropozoonoza uzrokovana sa protozoom Toxoplasma gondii (Nocolle&Manceau,1908). Infekcije pravih i prelaznih domaćina nastaju ingestijom infektivnih (sporulisanih) oocisti, tkiva sa incistiranim oblici T.gondii i placentarnim/ovarijalnim putem. U patologiji ovaca i koza toksoplazmoza predstavlja jedan od značajnijih uzroka rane embrionalne i fetalne smrtnosti, abortusa i neonatalnog uginuća jagnjadi i jaradi. Meso inficiranih životinja, nedovoljno termički obrađeno, predstavlja značajan izvor humanih infekcija. Ključne reči: ovce, koze, toksoplazmoza, Toxoplasma gondii. Uvod Toksoplazmoza je parazitska zoonoza uzrokovana protozoom Toxoplasma gondii (Apicomplexa:Coccidia) kojoj je pravi domaćin mačka, a više od 280 vrsta ptica, gmizavaca i sisara (uključujući i čoveka) čine prelazne domaćine (Acha and Szyfres, 1989). S obzirom na to da ne postoji specifičnost domaćina kada su u pitanju toplokrvne životinje i gmizavci, broj inficiranih jedinki je često veoma visok, ali varira u razlicitim delovima sveta. Po procenama WHO ove infekcije se sreću kod ovaca u rasponu 15-89%, kod 31%, koza, oko 26% svinja, 10% konja, kod preko 30% živine i kod više od 50% pasa (Pavlović i Ivanović, 2006). Infekcije pravih i prelaznih domaćina sa T.gondii nastaju ingestijom infektivnih (sporulisanih) oocisti, tkiva sa incistiranim oblicima T.gondii i placentarnim/ovarijalnim putem. Infekcija pravog domaćina (mačke) dovodi do kompletnog razvojnog ciklusa u epitelnim ćelijama creva domaćina i izlučenja oocisti fecesom (Jackson et al., 1987., Bobić i sar.1997., Bowie et al., 1997, Remington et al., 2001). Kod prelaznih domaćina se završava formiranjem tkivnih cisti u različitim organima (mozak, pluća, jeta i dr) i mišićima. Na osnovu seroloških pregleda procenjuje se da je oko jedne trećine čovečanstva inficirano T. gondii. Pri tome stopa infekcije u pojedinim sredinama varira od 0 do 99%. Prevalencija je skoro podjednako visoka u visokorazvijenim, kao i u zemljama trećeg sveta. Kao primarni uzrok humanih infekcija se naglašava uloga konzumacije nedovoljno termički obrađenog mesa životinja, ovaca, svinja i živine posebno (Munday, 1975., Kapperud et al., 1996., Pavlović i sar., 2000., Pavlović i Ivanović, 2004 b, 2006). Zbog * Dr Ivan Pavlović, naučni savetnik, dr Snežana Ivanović,viši naučni saradnik, Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; dr Miroslav Žujović, naučni savetnik, Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun. 103

104 svog značaja po zdravlje životinja i epidemiološkog značaja T. gondii je uvrštena na listu zaraznih bolesti OIE i u Program WHO za kontrolu alimentarnih infekcija i intoksikacija u Evropi Epizootiologija T. gondii je prvi put opisana godine kao uzrok pobačaja ovaca u SAD. Novija ispitivanja raširenosti toksoplazmoze u svetu pokazala su da je infekcija veoma raširena u Evropi, Africi, Aziji i SAD (Dubey,1998., Oréfice and Bonfiol, 2000). U našoj sredinii je ustanovljeno 30% seropozitivnih ovaca, a broj inficiranih koza nije izučavan (Šibalić, 1977., Kutić, 1987, Pavlović i Ivanović 2004b, 2005). Seropozitivnih je bilo medju svim rasama životinja oba pola, a procenat inficiranih životinja se povećavao sa starošću. Klinička slika i patološki nalaz U patologiji ovaca i koza toksoplazmoza predstavlja jedan od značajnijih uzroka pobačaja pogotovu na Novom Zelandu, u Australiji, Engleskoj, Norveškoj, Francuskoj i SAD. Toksoplazmoza je bitan uzrok rane embrionalne i fetalne smrtnosti, mumifikaciju, abortus, mrtvorodjenost i neonatalnu smrtnost. U zavisnosti od toga kada su ovce i koze inficirane, oko 35% plodova ugine pre rodjenja, 40% za vreme porodjaja, a 5% nekoliko sati po rodjenju (Dubey and Kirkbride, 1990., Dubey and Beattie,1988., Dubey et al., 1990., Tenter et al., 2000). U vreme pobačaja životinje su obično klinički zdrave. Može da se javi blaga febra, dijareja i respiratorne smetnje. Većina patoloških promena prouzrokovanih toksoplazmama odnose se na fetus. Kod inficiranih fetusa makroskopske promene nisu patognomonične (anasarka, nakupljanje tečnosti u telesnim dupljama), ali su oštecenja na placenti karakteristična: fokalne zapaljenske promene i nekroza fetalnih kotiledona u vidu belih mrlja ili multiplih nodula prečnika do 2 mm, koji mogu da konfluiraju. Svi kotiledoni nisu obavezno zahvaceni u istoj meri. Za razliku od hlamidioze i drugih infekcija, toksoplazmoza ne rezultira generalizovanim placentitisom. Kod fetusa se lezije po pravilu nalaze u mozgu. Moguće su fokalne hronične zapaljenske promene sa kazeinizacijom, redje kalcifikacijom kao i negnojni meningoencefalitis. Promene na jetri zapažene su kod 1/3 slučajeva. Tipični su fokalni granulomi. Moguća je nekroza pluća i intersticijalni miokarditis (Dubey et al., 1990., Oréfice and Bonfiol, 2000). Dijagnostika Za dijagnozu toksoplazmoze koriste se serološki pregledi (dokaz antitela), za dijagnostiku kongenitalne toksoplazmoze, patoanatomski (kod pobačaja usled infekcije sa T. gondii) i primenom metoda veštačke digestije u mesu. Od seroloških metoda koristi se modifikovani metod aglutinacije (najosetljiviji i vrlo specifičan). Antigeni T gondii u placenti i tkivima ploda mogu da se dokažu imunofluorescencijom (Dubey et al., 1990., Dubey and Adams,1990). Sigurna dijagnostika toksoplazmoze može da se postavi nalazom karakterističnih lezija fetalne placente na mozgu fetusa, jer ove promene nisu opisane kod abortusa druge 104

105 etiologije (Dubey and Kirkbride, 1990). U najvećem broju slučajeva T.gondii je izolovana iz mozga inficiranih fetusa, zato je mozak organ izbora za izolaciju T. gondii iz suspektnih plodova. U mišićima ovaca i koza toksoplazma se detektuje primenom metoda veštačke digestije (Butko and Kostenko, 1983., Jackoson et al., 1987, Pavlović i Ivanović 2004 a). Terapija i preventiva Mali preživari se najčešće inficiraju hranom koja sadrži oociste T.gondii. Zato je veoma važno da se mačkama onemogući pristup skladištima hrane. U cilju zaštite ovaca u svetu se vrši vakcinacija ovaca. Ovce vakcinisane mrtvom vakcinom ojagnjile su 2 puta više žive jagnjadi od nevakcinisanih. U cilju prirodne imunizacije preporučuje se ispaša ovaca pre oplodjenja na inficiranim pašnjacima (Dubey, 1998). Za koze nema validnih podataka o vakcinaciji. Profilaktičko tretiranje ovaca i koza monenzinom (15-30 mg dnevno) takođe smanjuje smrtnost plodova usled toksoplazmoze (Dubey and Beattie, 1988., Acha and Szyfres, 1989., Tenter et al., 2000). Zaključak Toksoplazma je obolenje koje predstavlja jedan od značajnijih uzroka rane embrionalne i fetalne smrtnosti, abortusa i neonatalnog uginuća jagnjadi i jaradi, a meso inficiranih životinja predstavlja izvor humanih infekcija. Nedovoljno termički obradjeno meso ili mleko od inficiranih životinja, su izvor humanih infekcija. Iz tih razloga treba obratiti više pažnje kontroli toksoplazmoze kod ovaca i koza u njihovom mesu i mleku. Literatura 1. Acha, P., Szyfres, B. (1989): Zoonoses et malades transmissible communes a l homme et animaux, OIE,Paris. 2. Bobić, B., Jevremović I., Đurković-Đaković O., Šibalić, D. (1997): Faktori rizika nastanka toksoplazmozne infekcije. U: Đurković-Đaković O. (urednik) Biomedicinske nauke na pragu novog milenijuma, SANU i IMI, Beograd, Bowie, WR,. King, A.S, Werker, D.H., Isaac-Renton, J.L., A. Bell, Eng S.B. (1997) Outbreak of toxoplasmosis associated with municipal drinking water. The BC Toxoplasma Investigation Team. Lancet 350: Butko, M.P., Kostenko, J.B (1983): Rukovodstvo po veterinarskoj ekspertizi mjesnih produkov. Legkaja pišćeva promišlenost, Moskva. 5. Dubey, J.P., Beattie, C.P. (1988): Toxoplasmosis in sheep, goats, pigs and cattle. In Dubey J, Beattie C, editors. Toxoplasmosis in animals and man. Boca Raton (FL): CRC Press; p Dubey, J.P. (1990): Status of Toxoplassmpsis in sheep and goats in the United States. JAVMA 196: Dubey, J.P., Kirkbride, C.A. (1990): Toxoplasmosis and other causes of abortion in sheep from North central United States. JAVMA 196:

106 8. Dubey, J.P., Sonn, R.J., Hedstrom, O., Snyder, S.P., Lassen, E.D. (1990): Serological and histological diagnosis of toxoplasmatic abortion in sheep in Oregon. JAVMA 196: Dubey, J.P., Adams D.S. (1990): Prevalence ox Toxoplasma gondii antibodies in dairy goat from 1982 to JAVMA 196: Dubey, J.P. (1998): Toxoplasmosis, Sarcocystosis, Isosporosis, and Cyclosporosis In Zoonoses, ed by SR Palmer, Lord Soulsby and D.I.H. Simpson, Oxford University Press, Bath Press, Avon, 1998, p Edelhofer, R. (1994): Evalation of diferent transmission routes of Toxoplasma gondii in Central Europe. 3rd Biomed Workshop Toxoplasma gondii research in Europe, Vienna, Abstracts 7; 12. Jackson, M.N., Hutchinson, W.M, Siim, J.C. (1987) Prevalence of Toxoplasma gondii in meat animals, cats and dogs. Brit.Vet.J.143: , 13. Kapperud, G, Jenum P.A., Stray-Pedersen B., Melby K.K., Eskild A., Eng J. (1996): Risk factors for Toxoplasma gondii infection in pregnancy. Results of a prospective case-control study in Norway. Am J Epidemiol. 144: Kutić V.(1987): Učestalost nalaza parazita Toxoplasma gondii u jetri svinja i ovaca, doktrorska disertacija Veterinarski fakultet, Univerzitet u Zagrebu, Zagreb. 15. Munday, B.L. (1975) Prevalence of toxoplasmosis in Tasmania mean meat. Aust.Vet.J. 51: Oréfice, F., Bonfiol, A.A. (2000): Toxoplasmose In: Oréfice F, editor. Uveíte clínica e cirúrgica- Rio de Janeiro: Editora Cultura Médica; p Pavlović, I., Ivanović, S., Živković, R. (2000): Latency infection of poultry meat with Toxoplasma gondii. Abst. 11th Federation of Veterinary Association Congress - New Era Veterinarian, Taipei, Pavlović, I., Ivanović Snežana, Kočovski, T. (2004 a): Examined by digestive methods, comparative occurrence of toxoplasma gondii in meat of poultry breeding in various condition. Fleischwirtschatt International 4 (November) Pavlović, I., Ivanović, S (2004b): Toksoplazmoza ovaca i njena uloga i značaj u patologiji ovčarske proizvodnje. Biotechnol.Animal Husb. 20 (3-4), Pavlović, I., Ivanović, S (2005): Toxoplasmosis of goats and its role and importance of goat production. Biotechnol.Animal Husb. 21 (3-4), Pavlović, I., Ivanović, S (2006): Toksoplazmoza.Naučni institut za veterinarstvo Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, Petersen, E., Polla A., Reiter-Owona, I. (2001): Recent trends in research on congenital toxoplasmosis. Int.J.Parasitol.31: Remington, J.S., McLeod, R., Desmonts, G. (2001): Toxoplasmosis. In: Remington JS, Klein JO, editors. Infectious diseases of the fetus and newborn. 5th ed. Philadelphia: W.B. Saunders; p Šibalić, D. (1977) Rasprostranjenost Toxoplasma gondii u čoveka i raznim vrstama životinja na nekim područjima Srbije. Acta Parasitol.Iugosl. 8, Tenter, A.M., Heckeroth, A.R., Weiss, L.M (2000): Toxoplasma gondii: from animals to humans. Int.J.Parasitol.30:

107 UDC:636.3: Review paper PIDEMIOLOGICAL IMPORTANCE OF OVINE AND CAPRINE TOXOPLASMOSIS Summary I. Pavlović, S. Ivanović, M. Žujović* Toxoplasmosis was parasitic zoonosis caused by protozoa Toxoplasma gondii (Nocolle&Manceau,1908). Infection of definite and intermediate host was same with ingestion of infected oocysts, via food water, and meat, milk or eggs and by congenital way. T.godnii was one of the most importance congenital infections of pregnant. In ovine pathology toxoplasmosis was one of the important causality of early embryonic and fetal death, abortions and dead of neonatal lambs and kids. Meat or milk of infected sheep and goats, inadequate termic prepare presence importance sources of human infection. Key words: sheep, goats, toxoplasmosis, Toxoplasma gondii. 107

108 * Ivan Pavlović, Ph.D., Snežana Ivanović, Ph.D., Institute for Veterinary Science of Serbia, Belgrade; Miroslav Žujović, Ph.D., Institute for Animal Husbandry, Belgrade-Zemun. 108

109 UDK: Pregledni rad VERMINOZNI GASTRITI SVINJA I. Pavlović, V. Hudina, B. Savić, V. Ivetić, Z. Kulišić, D. Jakić-Dimić, J. Minić, S.Minić* Izvod: Verminozni gastriti svinja je obolenje farmskih i ekstenzivno držanih svinja uzrokovano sa nematodama iz rodova Spiruridea i Trichostrongylidae. Obolenja su raširena širom sveta. U našoj zemlji, H.rubidus se sreće kod 3-6% farmski držanih svinja, dok je u ekstenzivnom držanju ustanovljena infekcija sa Ascarops strongyllinae, Gnathostoma hispidum, Physocephalus sexalatus i Hyostrongylus rubidus ali prevalence nije poznata. Patološko delovanje se ispoljava u vidu dubokih rana u sluznici želuca i posledičnim infekcijama na mestu fiksacije. Od kliničkih simptoma prisutni su apatija, mršavljenje, anemija, a kod jakih infekcija i uginuća. Značaj koji verminozni gastriti imaju kod svinja daleko prevazilazi pažnju koja joj se poklanja u našoj sredini i morala bi biti predmet jednog studioznog istraživanja. Ključne reči: Ascarops strongyllinae, Gnathostoma hispidum, Physocephalus sexalatus, Hyostrongylus rubidus, svinje. Uvod Verminozni gastriti svinja je obolenje farmskih i ekstenzivno držanih svinja uzrokovano sa nematodama iz redova Spiruridea i Trichostrongylidae. Infekcije ovim parazitima su raširene širom sveta, sa različitom prevalencom, koja je u zavisnosti od uslova držanja i biologije uzročnika (Babić i sar.1943; Eršov et al., 1963, Lidndquist, 1978, Corwin and Stewart, 1992, Pavlović et al.1995). U farmskim uslovima se sreće vrsta koja nema prelazne domaćine - Hyostrongylus rubidus, dok u ekstenzivnom držanju srećemo ostale vrste. To je za očekivati, s obzirom da su nastanak i tok oboljenja svinja uslovljeni prisustvom uzročnika prijemčivih domaćina i ambijenta i životne sredine. Ekstenzivno i polu ekstenzivno držanje uslovljavaju da svinje imaju direktan dodir sa mnoštvom prelaznih domaćina parazita, a samim tim su kod njih parazitske infekcije češće (Eršov i sar.1963; Vujić,1976; Šibalić i Cvetković,1990). Mada je hiostrongilidoza prisutna i na našim farmama, malo se pažnje posvećivalo ovom obolenju (kao uostalom i drugim parazitskim infekcijama). Koji su ekonomski gubici proistekli iz verminoznog gastrita u našoj zemlji su velika nepoznanica, kojom se niko nije bavio. Za sada se samo zna da su kod svinja u Srbiji ustanovljene Ascarops * Dr Ivan Pavlović, naučni savetnik, dr Vojin Ivetić, viši naučni saradnik, dr Dobrila Jakić-Dimić, viši naučni saradnik, mr Božidar Savić, istraživač saradnik, Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd;. Vojin Hudina, dvm.spec., PKB Korporacija, Centar za stočarstvo, Padinska Skela; prof.dr Zoran Kulišić, Fakultet veterinarske medicine, Beograd; Jelena Minić, dipl.ing, Poljoprivredna škola PKB, Krnjača; Stanko Minić, dvm.spec., Veterinarska stanica, Starčevo. 109

110 strongyllinae, Physocephalus sexalatus, Hyostrongylus rubidus i Gnathostoma hispidum (Vujić, 1976; Pavlović i sar., 1994, 1997) Cilj ovog rada je da započne istraživanja ovih zanemarenih parazitoza kod svinja. Uzročnici verminoznih gastrita Svi uzročnici verminoznog gastrita svinja su nematode koje pripadaju redovima Spiruridea i Trichostrongylidea i sledećim familijama i rodovima: Spiruridea - familija Thelazzidae, rodovi: Ascarops (Ascarops strongyllinae, A.dentatum), Physocephalus (Physocephalus sexalatus) Simondsia (Simondsia paradoxa) Trichostrongylidea - familija Trichostrongylidae, rodovi: Hyostrongylus (Hyostrongylus rubidus) Ollulanus (Ollulanus tricuspis) - familija Gnathostomidae, rod Gnathostoma (Gnathostoma hispidum) Rod Ascarops Ascarops strongyllinae (syn. Arduenna strongyllinae) (Rudolphi, 1819) je parazit crvene boje. Ima dve usne, svaku sa po 3 papile i spiralan hitinizovan vestibulum. Prednji deo tela je tanji, a cervikalno krilo postoji samo sa jedne strane. Mužjaci su dugi 10-15mm i imaju širka asimetrična kaudalna krila sa 4 para dugih predkloakalnih i jednim parom kloakalnih papila. Pri kraju tela se nalazi listolika ploča sa 5 pari sitnih papila. Obrub kloake čini nepravilan hitinski prsten sa zrakastim tupim nastavcima. Ženke su duge 16-23mm i široke 390 mikrometara (Soulsby, 1977; Roberts, 1996). Razvoj arduena ide preko prelaznih domaćina, više vrsta tvrdokrilaca, od kojih su najčešći Aphodius castaneus, A. rufus, Ontophagus hecate, Gymnopleurus spp. i drugi. U njima se iz jaja oslobode larve koje se u telesnoj duplji presvlače u larve drugog stadijuma i tu učaure. Ako inficirane koleoptere pojedu slučajni prelazni domaćini ptice, mali sisari vodozemci ili gmizavci, larve drugog stepena iz njihovog digestivnog trakta migriraju u mišiće gde se učaure ponovo. Infekcija svinja nastaje kada pojedu infektivne tvrdokrilce ili meso inficiranih slučajnih prelaznih domaćina (Babić i sar.1943; Simić i Petrović,1963). U želucu domaćina paraziti maturiraju, pričvršćuju se na sluznicu želuca, i tu ih nalazimo u velikoj količini sluzi, kada se u velikom broju mogu uzrokovati kataralni difuzni gastrit, a ponekad se formiraju i pseudomembrane. A.dentatum (von Linstow,1904) je veća vrsta od predhodne mužjak je dug 25mm, a ženka 55mm. Sreću se kod svinja u Indo-Kini i Malaji. Životni ciklus im je sličan. Rod Physocephalus Physocephalus sexalatus (Molin, 1860) živi u želucu, ređe i tankom crevu svinje, a ređe i magarca, kamile i govečeta. Telo parazita je bele boje, više istanjeno u prednjem 110

111 delu. Kutikula je poprečno isprugana. Cefalični deo tela ima kutikularno proširenje koje naglo nestaje na samom početku prednjeg kraja. Cefalične papile su asimetrično postavljene. U prednjoj trećini tela su 3 uzdužna krilca koja imaju poprečne pruge. Mužjak je dug 6-13mm i širok 300 mikrometara. Ženka je duga 10-20mm i široka mikrometra. Larveni razvoj se odvija preko prelaznih domaćina tvrdokrilaca, od kojih su najčešći Scarabeus sacer, S. variolosus, Aphodius castaneus, A. rufus, Gymenopleurus sturni, Geotrupes douei, G. stercorarius, Onthophagus bedeli, O. hecate i O. nebulosus (More, 1984). U njihovom digestivnom traktu embrion, dug 120 i širok mikrometara, napuša jaje i od njega nastaje larva prvog stadijuma, koja prelazi u telesnu duplju insekta. Ovde nastavlja razvoj u larvu drugog stepena. Ona živi i dalje slobodno u telesnoj duplji do mementa kada se presvlači i učauri u vezivno tkivnoj čauri, koja nastaje kao reakcija okolnog tkiva insekta. Obično je jedna larva u čauri. Ukoliko infektivne larve, zajedno sa tvrdokrilcima, pojedu slučajni prelazni domaćini (mali sisari,ptice gmizavci) u njihovom digestivnom traktu se larve oslobode iz čaure i migriraju do unutrašnjih organa gde se ponovo učaure. Svinje i drugi pravi domaćini se inficiraju kada pojedu infektivne tvrdokrilce ili meso i organe ovih inficiranih slučajnih prelaznih domaćina. Kod svinja se samo pri jakim infekcijama mogu videti zapaljivi procesi (Eršov et al., 1963). Životinje slabije jedu, ili čak prestaju da jedu, nemirne su i često piju vodu. Na sekciji se vide ulceracije na sluzokoži želuca, kao i krvave sufuzije. Slabe infekcije prolaze skoro neprimetno bez vidljivih patoloških promena, naročito kod starijih svinja (Roberts and Janovy, 1996). Rod Simondsia Simondsia paradoxa (Cobbold, 1864) je parazit beličaste boje. Usne su mu slabo razvijene, a sa unutrašnje strane usnog otvora se nalazi po jedan veliki zub, i sa trbušne i sa leđne strane. Vestibulum je dug i valjkast i na njemu se nalaze grebeni u vidu spirale. Mužjake zatičemo u sluzi na sluzokoži želuca, gde je pričvršćen ili se kreće slobono. Oni su tanki i dugi 12-15mm. Njihov zadnji kraj je uvijen u spiralu i naglo i tupo se završavaju kaudalnim krilima. Spikule su im nejednake dužine, duge i tanke (Simić i Petrović,1963). Ženke su duge oko 15mm. Zadnji kraj ženki je proširen u vidu kese. Vulva se nalazi u prednjem užem delu tela. Jaja su ovalna, duga a široka 15 mikrometara. Ženke svojim debljim (zadnjim) krajem leže u submukozi želuca u malim vezivnotkivnim pseudocistama, okružene malom količinom sivožućkaste puriformne mase. Ciste su okrugli,oštro ograničeni mekano elastični čvorići visoki 2-3mm, sa 1-3 otvora, iz kojih viri prednji kraj ženki.u želecu se sem čvorića sreće difuzni kataralni gastrit sa formiranjem pseudomembrana. Često se mogu naći i ulceracije pokrivene sa gustom žućkastom sluzi. Rod Hyostrongylus Hyostrongylus rubidus (Hassall and Stiles, 1892) je parazit koji ne traži prelazne domaćine, pa se zato često sreće na farmama svinja gde ne vladaju potrebni higijenski uslovi. To je parazit intenzivno crvene ili crveno-smeđe boje, sa nežno poprečno izbrazdanom kutiku- 111

112 lom, na kojoj nalazimo grebena. Mužjak je dug 4,5-6mm i širok 0,1mm sa kopulaturnom burzom koja ima 3 režnja (2 velika bočna i 1 manji leđni). Spikule su jednake dužine, smeđe sa po dva vrška, gubernakulum je jednostavan, a telamon se sastoji od dve hitinske petlje međusobno spojene. Ženka je duga 6,4-8,5 mm i široka oko 700 mikrometra. U momentu polaganja jaja protoplazma im je izbrazdana na 16 i više blastomera. U spoljnoj sredini nastavlja se razvoj i u prva 24 sata nastaju rabditoidne larvice koje napuštaju jaja nakon 48 sati. U spoljnoj sredini, nakon pet dana larvice se prvi put presvlače,a osmog dana i drugi put, nakon čega popstaju infektivne. Larve hiostrongilida nisu mnogo otporne prema niskim temparaturama, tako da na -5 o C uginjavaju već za 30 dana (što znači da tokom zimskih meseci dolazi do sterilizacije pašnjaka i ispusta). Larve zahtevaju vlažnu sredinu pa držanje svinja na suvim ispustma, u suvim oborima, svode mogućnost infekcije na minimum. Nakon peroralne infekcije larve ne migriraju iz želuca već tu ostaju i postaju adulti za dana po infekciji. Posebno je invadiran deo oko pilorusa i fundusa. Patološki učinak ispoljavaju larve tokom svoje histotropne faze, a potom adulti svojim mehaničkim i toksičnim efektima. Larvice po infekciji prodiru u sluznicu i želudačne žlezde izazivajući sitna krvarenja. Kasnije dolazi do hipertrofije žlezda, što se ispoljava u vidu čvorića veličine sočiva. U početku su pljosnati i liče na crvene mrlje iz kojih se potom razvijaju poluokruglasti, kasnije sve izrazitije uzdignuti otoci sluznice sedefastog sjaja. Larvice se do 13 dana nalaze u čvorićima, a potom ih napuštaju i odlaze u lumen želuca. U periodu dana po infekciji pojavljuju se površne ulceracije sluznice koje sa čvorićima čine sluznicu zadebljalom i naboranom. Kasnije su ova mesta pokrivena pseudomembranama debelim 1-2mm sivožućkaste boje koja se lako skida. Ispod nje se nalaze, delimično uklopljeni u sluz, paraziti. Često se dešava da 3-4 ulcera budu povezana između sebe kanalima ispod sluznice. Kod starijih životinja duboki ulceri mogu perforirati, što dovodi do difuznog peritonita i ponekad iskrvavljenja. Dolazi do promene funkcije epitela kao posledica hroničnog intersticijalnog gastrita i atrofije žlezdanog epitela koje se transformiše u mukoidno tkivo (što objašnjava veliku količinu prisutne guste sluzi). S obzirom da hiostrongilusi sisaju krv domaćina, jake infekcije mogu uzrokovati anemiju mladih životinja. Rod Ollulanus Ollulanus tricuspis (Leuckart, 1865) je ustanovljena u stomaku mačaka, lisica, divljih felida i svinja. Mužjak je veličine 0,8-1mm a ženka 0,7-0,8mm. Na usnom delu je prisutna mala bukalna kapsula. Mužjaci imaju razvijenu burzu i spikule koje su duge 0,0460-0,057mm i zadebljale i razdvojene (Soulsby, 1977). Rep ženki se sastoji od tri kratke izbočine u vidu šiljka (otuda i ime tricuspis). Ollulanus tricuspis je viviparna vrsta nematoda. Larve se u uterusu ženki razvijaju do trećeg stadijuma pre izlaska u spolju sredinu. Najčešće, infekcije nastaju izbljuvkom (autoinfekcija) ili njime izbačenim larvicama koje će pojesti druge životinje. Najveći patološki značaj Ollulanus tricuspis ispoljava kod mačaka, a slabije kod svinja. Kod svih domaćina, parazit se zavlači u gastričnu mukozu uzrokujući erozije i pojačano lučenje sluzi. Kod svinja su zabeleženi kataralni gastriti i mršavljenje kao posledica ove parazitoze. 112

113 Rod Gnathostoma Gnathostoma hispidum (Fedtchenko, 1872) živi u zidu želuca kod svinje, a ređe i kod govečeta i čoveka. To je krupna nematoda čiji je prednji kraj krvavocrven a zadnji sivožućkaste boje. Cefalični bulbus ima u prečniku do 750 mikrometara i naoružan je sa 9-12 redova kukica. Mužjak je dug 1,5-2,6 cm i širok 1,1-2mm i ima dve spikule nejednake dužine. Leva spikula je duža od desne. Ženka je duga 2,1-4,5 cm i široka 1,7-2,5mm. Celo telo parazita je pokriveno trnićima različite veličine i oblika. Prednji su nazubljeni (imaju 7-9 zubića). Srednji imaju po 3 šiljka, od kojih je srednji najduži, a zadnji su prosti u vidu dlačica (Soulsby, 1977; Kulišić, 2000). Larveni razvoj parazita se odvija preko prelaznih domaćina. Jaja u spoljnu sredinu dospevaju sa dve razvijene blastomere, a u povoljnim uslovima spoljne sredine u njima se formira larva, koja nakon dva presvlačenja napušta jaje (pri temparaturi od 22,5 o C ceo razvoj se završi za 11 dana). Potom prodire u račiće iz roda Cyclops u kojima se još dva puta presvlači (Simić i Petrović, 1963). U razvoju gnatostoma postoje i slučajni prelazni domaćini - ptice, amfibije i gmizavci, koji se inficiraju na isti način i kod kojih larvice migriraju u organe i mišiće. Infekcija domaćina nastaje kada vodom unese infektivne račiće ili meso i organe ovih inficiranih životinja. Dospevši u želudac larvice prednjim krajem probiju sluzokožu najčešće u predelu pilorusa. Na tim mestima se javljaju oštećenja velika kao zrno prosa, okrugla sa oštrim crvenim rubom. Unutrašnjost ulcera je ispunjena hemoragično-nekrotičnom masom koja je oivičena zapaljivim tkivom sa ćelijskom infiltracijom, naročito eozinofila. Zavisno od broja parazita je broj ulcera pa kod jakih infekcija sluznica izgleda izbušena kao sito. Sluzokoža je hemoragična i nastaje hronična upala sa posledičnim zadebljanjem zidova želuca, čija je sluznica neravna i naborana. Larvice mogu migrirati u jetru i uzrokovati hepatit, ostavljajući nekrotični migracioni trag iza sebe. Najizraženije promene usled migracije larvi su u arteria hepatica propria, gde se vide verminozne aneurizme sa trombima. Klinička slika bolesti Klinička slika bolesti je najviše izražena kod hiostrongilidoze i pripisuje se ulceroznom gastritu i anemiji. Obolele svinje pokazuju opštu slabost, gubitak težine, anemiju i proliv tamne ili katranaste boje (Davidson et al.,1968; Lončarević et al., 1995). Ako dođe do rupture ulkusa, dolazi do uginuća, usled difuznog peritonita i iskrvarenja (Stockdale, 1974; Ivetić i sar., 2007). Kod gnatostomoze jake infekcije dovode do mršavljenja, kaheksije i anemije, dok svinje inficirane spiruratama obolele jedinke pružaju sliku hroničnog ili akutnog gastrita, ispoljavaju prekomernu žeđ, jedu zemlju ili potpuno gube apetit, zaostaju u rastu i mršave (Lončarević i sar., 1995, Šibalić i Cvetković, 1990). Dijagnoza i terapija Dijagnoza se postavlje koprološkim pregledima i obdukcijom, s obzirom da klinička slika uopšte nije specifična (Honer,1967; Šibalić i Cvetković,1986). U terapiji se može koristiti veliki broj anthelmintika: 113

114 - inhibitore holinesteraze (organoflosfati - kumafos, krufomat, dihlorovos, halokson, naftalfos i trihlorofen), - holinergičke antagoniste (imidazol-levamizol, tetrmizol, pirimidin-morantel i pirantel), - antagonista medijatora GABK (ivermektin, sajdektin, doramektin) Preventiva Preventivne mere obuhvataju redovni parazitološki pregled, koji treba biti uvršten u redovne mere preventivne zdravstvene kontrole svinja (Lončarević i sar. 1997; Pavlović i sar., 2004). Blagovremeno otkrivanje parazitskih infekcija i ciljna terapija čine osnovnu meru uspešnog suzbijanja parazitskih infekcija. U svim slučajevima pozitivnog nalaza mora se vršiti suzbijanje parazita kod svih životinja u čoporu, oboru ili na farmi (Pavlović i sar., 2004). Kao najdelotvornije se pokazala preventivna dehelmintizacija jesenja koja se vrši 3-4 nedelje po povlačenju sa pašnjaka i proletnja pred izgon na pašu (Pavlović i sar.,1997). Takođe treba izbegavati kontaminirane pašnjake, s obzirom da je zahvaljujući životnom veku koleoptera on kontaminiran prosečno naredne tri godine (Pavlović i sar., 2007). Kao najdelotvornije rešenje ovde se pokazalo zatvoreno držanje svinja, koje na taj način neće biti u kontaktu sa prelaznim domaćinima ovih prazita. Literatura 1. Babić, I., Mikačić, D., Šlezić, M. (1943) Nametnici i nametničke bolesti svinja, iz. naklada Veterinarskog arhiha, Zagreb. 2. Brusca, R., Brusca, G. (2003) Invertebrates. Sunderland, Massachusetts: Sinauer Associates, Inc Connan R.M. (1967) Observation of the epidemiology of parasitic gastroenteritis due to Oesophagostomum spp. and Hyostrongylus rubidus in pigs. Vet.Rec. 80, Corwin, R.M., Stewart, T.B (1992): Internal parasites, U: A.D.Leman: Disease of Swine, Wolf Publishing Ltg., London, Davidson, J.B., Murray, M., Sutherlan, I.H. (1968): Hyostrongylus rubidus: A field study of its pathogenesis, diagnostic and tretments. Vet.Rec. 23, Dunn, M.A. (1978): Veterinary helminthology, William Haineman Medical Books ed.london. 7. Eršov, V.S., Namjičeva, M.I., Malahova, E.A., Bessonov, A.S. (1963): Gelmintozov svinei, Izdatelstvo seljskohoznii literaturi, žurnalov i plakatov, Moskva. 8. Hudina, V., Rosić, G., Kulišić, Z., Pavlović, I., Nešić Dragica (1994): Naša iskustva u primeni Ivomec-a pri suzbijanju i preventivi parazitskih infekcija kod priplodnih svinja Zbornik radova simpozijuma uzgoj i zaštita zdravlja svinja, Vršac, Hudina V., Pavlović I., Kulišić Z., Nešić Dragica (1995): Značaj zoohigijene držanja u preventivi parazitskih infekcija svinja u farmskim uslovima Zbornik radova VI Simpozijuma DDD u zaštiti životne sredine, Donji Milanovac, Ivetić, V., Lončarević, A., Žutić, M., Valter, D., Krnić, J., Romanić, S., Pavlović, I. (1997): Aktuelna patologija prasadi u neonatalnom periodu Zbornik radova 4.save- 114

115 tovanja veterinara Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, Teslić,Republika Srpska, Ivetić, V., Žutić, M., Savić, B., Pavlović, I., Milošević, B., Valter, D. (2007): Atlas bolesti svinja, izd. Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, Kendall, S.B., Thurley, D.C., Pierce, Ma.A. (1969): The biology of Hyostrongylus rubidus I. Primary infection in young pigs. J.Comp.Pathol. 79, Krunić, M (1986) Zoologija invertebrata II, Naučna knjiga Beograd. 14. Kulišić, Z. (2002) Veterinarska helmintologija, OZID Beograd 15. Lidndquist, W.D. (1978) Nematodes, Acantocephalides, Trematodes, and Cestodes, U: A.H.Dunn i A.D.Leman: Disease of Swine, The Iowa State University Press, Ames, Lončarević, A., Pavlović, I., Ivetić, V., Romanić, S., Nešić, D., Valter D., Markić, Z., Tosevski, J. (1995): Patološko-morfološke promene u digestivnom traktu svinja prouzrokovane najznačajnijim vrstama parazita u organizovanoj svinjarskoj proizvodnji. Veterinarski glasnik 49 (1-2), Lončarević, A., Maričić, Z., Tosevski, J., Pavlović, I. (1997): Osnove sistematskog zdravstvenog nadzora i programiranje zdravstvene zaštite svinja u intenzivnom odgoju, U: A. Lončarević: Zdravstvena zaštita svinja u intenzivnom odgoju, Izd.: Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, Moore, J. (1984) Parasites that change the behavior of their host. Scientific American, 250: Pavlović, I., Lončarević, A., Kulišić, Z., Nešić Dragica, Romanić, S., Ivetić, V., Valter, D., Drezga Jadranka, Bogdanović Zorica, Rosić, G. (1994): Incidenca parazitskih infekcija svinja u farmskom odgoju Zbornik radova simpozijuma uzgoj i zaštita zdravlja svinja, Vršac Pavlović, I., Lončarević, A., Ivetić, V., Kulišić, Z., Markić, Z., Tosevski, J. (1995): Sort and distribution of parasite infestation in swine farms breeding. Macedonian Veterinary Review 24 (1-2), Pavlović, I., Kulišić, Z., Vujić, B. (1997): Parazitske bolesti, U: A. Lončarević: Zdravstvena zaštita svinja u intenzivnom odgoju,izd.: Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd, Pavlović, I., Lazarević, M., Trifunović Mirjana, Cvetković, A., Čukić, M., Žutić, M., Brankov, A. (2002): Naša iskustva u peroralnoj primeni Ivermektina u terapiji endoparazitoza svinja Veterinarski glasnik 56 (3-4), Pavlović, I., Hudina, V., Minić, S., Rikson, M., Pupavac Snježana, Vujanović Jelena, Živković Slavica, Savić, B. (2004): Preventivne mere u kontroli parazitskih infekcija farmski držanih svinja Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik 10 (2), Pavlović, I., Hudina, V., Ivetić, V., Savić, B., Kulišić, Z., Đukić, B. (2007):: Makrakantarhinhoza svinja Zbornik naučnih radova Instituta PKB Agroekonomik 13, (3-4), Roberts, L., J. Janovy, Jr. (1996): Foundations of Parasitology,sixth edition. Boston: McGraw-Hill Companies, Inc. 26. Simić, Č., Petrović, Z. (1963): Helminti paraziti čoveka i domaćih životinja, Zavod za izdavanje udžbenika NRS, Beograd. 115

116 27. Soulsby, E.J.L. (1977) Helminths, Arthropods and Protozoa of Domesticated Animals, Baillier Tindall and Cassell ed. London. 28. Stewart, T.B., Hale, O.M., Marti O.G. (1985): Experimental infection with Hyostrongylus rubidus and the effects of performance of growing pigs. Vet.Parasitol. 17, Stockdale, P.H.G. (1974): Pathogenesis of Hyostrongylus rubidus in growing pigs. Br.Vet.J. 130, Šibalić, S., Cvetković, Lj. (1986) Osnovi dijagnostike parazitskih bolesti domaćih životinja, OZID Beograd 31. Šibalić, S., Cvetković, Lj. (1990): Parazitske bolesti domaćih životinja, OZID Beograd. 32. Taranchon, A.A. (1969): Existence et frequence en france Hyostrongylus rubidus (Hassal and Stiles 1892) chez le porc. Bull.Acad.Vet. 42, Vujić, B. (1976): Izveštaj NIVS-a po temi RMNT: Ispitivanja parazitske faune svinja u Srbiji i borba protiv najznačajnijih vrsta. 116

117 UDC: : Review paper GASTRITIS VERMINOSA OF SWINE I. Pavlović, V. Hudina, B. Savić, V. Ivetić, Z. Kulišić, D. Jakić-Dimić, J. Minić, S.Minić* Summary Verminal gastritis are swine parasitoses caused by nematodes of genus Spiruridea (Arduena strongyllinae, Gnathostoma hispidum,physocephalus sexalatus and Simondsia paradoxa) and Trichostrongylidae (Hyostrongylus rubidus and Ollulanus tricuspis). In Serbia H.rubidus were occurred at 3-6% farm breeding swine and infection with Arduena strongyllinae, Gnathostoma hispidum, Physocephalus sexalatus and Hyostrongylus rubidus were occurredat extensive breeding condition. Pathology changes were at deep part of stomach mucus where we found deep wound and bacterial infection at fixation places. Clinical signs are apathy, slenderness, convulsion and at hard infection possibility died. Key words: Ascarops strongyllina, Gnathostoma hispidum, Physocephalus sexalatus, Hyostrongylus rubidus, swine. * Ivan Pavlović, Ph.D., Dobrila Jakić-Dimić, Ph.D., Dobrila Jakić-Dimić, Ph.D., Božidar Savić, M.Sc., Institute for Veterinary Science of Serbia, Belgrade; Vojin Hudina, Dvm.spec., Center for cattle breeding, PKB Corporation, Padinska Skela- Belgrade; Zoran Kulišić, Ph.D., Faculty of Veterinary Medicine, Belgrade; Jelena Minić, B.Sc., School of Agriculture PKB Krnjača-Belgrade; Stanko Minić, Dvm.spec., Veterinary center, Starčevo. 117

118 118 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

119 UDK: : Pregledni rad NORMIRANJE ENERGIJE ZA KOZE U INTENZIVNOJ PROIZVODNJI N.Memiši, F. Bauman, B. Pavlov* Izvod: Energija je najčešće deficitarna u ishrani koza, i to ne samo kod visokomlečnih grla. Mogu se javiti abortusi, naročito tokom 90 do 110 dana bremenitosti, kada neadekvatna ishrana izaziva stresna stanja u koza usled hipoglikemije. Nedovoljno obezbeđenje energije će smanjiti prirast i proizvodnju mleka, ali i promeniti sastav masnih kiselina u mlečnoj masti. Često je potrebno povećati energetsku gustinu obroka pošto je zapremina unetog obroka ograničena, naročito u ranoj laktaciji. Dodavanje masti u koncentrovani obrok predstavlja efikasno povećanje energetske gustine sve dok ne ometa normalnu floru rumena. Potrebe u energiji kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne količine mleka i energetske vrednosti obroka. Energetske potrebe kod koza koje se isteruju u toku većeg dela dana na ispašu povećavaju se za oko 20%, u odnosu na koze koje se gaje i proizvode u stajskim uslovima, što zavisi i od stepena aktivnosti koza. Potrebe u energiji posebno treba povećati i to za oko 50% kod koza koje svoje potrebe u hrani nalaze na pašnjacima sa oskudnom biljnom vegetacijom. Ključne reči: ishrana, koze, energija. Uvod U ishrani koza postoji više načina pomoću kojih se izražava energija a to su: (OHJ) ovsene hranljive jedinice; (TDN total digestible nutrients) ukupne svarljive materije; (SE) svarljiva energija; (ME) metabolička energija, kao i (NE) neto energija. Koze se snabdevaju energijom putem delimične ili potpune oksidacije ugljenih hidrata, masti i proteina iz konzumirane hrane ili razgradnjom glikogena, masti i proteina deponovanih u organizmu. Energija je najčešće deficitarna u ishrani koza, i to ne samo kod visokomlečnih grla. Mogu se javiti abortusi, naročito tokom 90 do 110 dana bremenitosti, kada nedovoljna ishrana izaziva stresna stanja u koza, usled hipoglikemije. Nedovoljno obezbeđenje energije će smanjiti prirast i proizvodnju mleka, ali i promeniti sastav masnih kiselina u mlečnoj masti, odnosno doći će do smanjenja masnih kiselina srednjeg lanca, koje su najpoželjnije za ishranu ljudi (Haenlein, 1995). * Dr Nurgin Memiši, Mlekara a.d., Subotica; Frida Bauman, dipl. inž., Al Pak, Beograd; Biserka Pavlov, dipl. biolog, Galenika a.d., Institut, Zemun-Beograd. 119

120 Često je potrebno povećati energetsku gustinu obroka pošto je zapremina unetog obroka ograničena, naročito u ranoj laktaciji. Dodavanje masti u koncentrovani obrok predstavlja efikasno povećanje energetske gustine sve dok ne ometa normalnu floru rumena. Dodavanje masti koje nisu dostupne u rumenu ili su zaštićene na nivou od 5% od suve materije obroka je vrlo efikasno, povećavajući prinos mleka, sadržaj masti i proteina u mleku, ali to dovodi i do promene u sastavu mlečne masti (Morand Fehr, 1991). Još jedan način da se poveća energetska gustina obroka je peletiranje. To povećava prirast i proizvodnju mleka povećavanjem unosa hrane, ali često smanjuje sadržaj mlečne masti, ako je efektivna dužina vlakana celuloze nedovoljna u obroku. Potrebe u energiji Potrebe u energiji kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne količine mleka i njegove energetske vrednosti. Energetske potrebe koje su navedene u tabeli 1. odnose se samo za koze koje se gaje i proizvode u stajskim uslovima, dok se potrebe kod koza koje se isteruju u toku većeg dela dana na ispašu povećavaju za oko 20%. To zavisi i od stepena aktivnosti koza (dužina kretanja, udaljenost pašnjaka itd.). Potrebe u energiji posebno treba povećati i to za oko 50% kod koza koje svoje potrebe u hrani nalaze na pašnjacima sa oskudnom biljnom vegetacijom. Na osnovu podataka prikazanih u tabeli 1., evidentno je da se za svako povećanje telesne težine koza od 10 kg uzdržne potrebe u energiji povećavaju za 0,72 MJ NE. Tab. 1. Dnevne potrebe koza u energiji (MJ -NE) u zavisnosti od faze proizvodnje (Morand-Fehr, 1981) Daily requirements of goat in energy depending of production (Morand-Fehr, 1981) Telesna masa (kg)/ Body weight (kg) Telesna masa (kg)/ Body weight (kg) Uzdržne potrebe / Maintance 4,44 5,16 5,89 6,61 7,23 Visokobremenita grla / High pregnant does 7,91 8,63 9,35 10,07 10,80 Koli ina mleka (kg) sa 3,5% mle ne masti / Milk count (kg) with 3,5% milk fat ,38 8,10 8,83 9,55 10,32 11,04 11,77 12,49 13,27 13,99 14,71 15,44 16,21 16,93 17,66 18,38 19,15 19,88 20,60 21,32 22,09 22,82 23,54 24,36 Mnogi faktori utiču na zahteve u hranljivim materijama kod koza: održavanje, rast, bremenitost, laktacija, proizvodnja dlake, aktivnost i životna sredina. Osnovno pravilo je da će koze uneti najmanje 3% svoje telesne mase u hranivima, na bazi suve materije. Tačan procenat varira prema veličini (masi) koze, s tim da manja grla zahtevaju veći unos (procentualno) za održavanje sopstvene telesne mase. 120

121 Tab. 2. Potrebe u hranljivim materijama za koze proizvodnog pravca meso-dlaka (NRC, 1981.; Pinkerton 1989). Nutrient Requirements for Meat and Fiber Producing Goats (NRC, 1981.; Pinkerton 1989). Hranivo/ Nutrient Dnevno hraniva, kg SM / Daily feed Mlade koze 1 Young goats Zalu eno/ Weanling (14 kg) 1 godina/ 1 year (27 kg) Zasušene (bremenitost)/ Dry (pregnant) Ženka (36-40 kg) Does (36-40 kg) Prose na mle nost/ Avg. Milk U laktaciji Lactating Visoka mle nost/ High Milk Jarac/Buck (40-60 kg) 0,9 1,4 2,0 2,0 2,25 2,25 TDN, % Protein, % Kalcijum, % Calcium, % Fosfor, % Phosphorus, % 0,6 0,4 0,4 0,4 0,6 0,4 0,3 0,2 0,2 0,2 0,3 0,2 1 O ekivan dnevni prirast >200 gr/dan. / Growing at the rate >200 g per day Uzdržne potrebe se povećavaju sa povećanjem nivoa pokretljivosti koza. Na primer, koza koja mora da ide dalje za hranu će imati veće uzdržne potrebe od koze na ispustu za hranjenje. Uslovi životne sredine takođe utiču na uzdržne potrebe. Pri hladnom i oštrom vremenu, kozama treba više hraniva za održavanje telesne toplote. Dodatni stresovi tokom bremenitosti, laktacije i porasta dalje povećavaju potrebe za hranljivim materijama. Potrebe koza u pojedinim hranljivim materijama, u zavisnosti od proizvodnog pravca, uzrasta, visine proizvodnje, kategorije životinja i drugih faktora, a koje su bile predmet proučavanja brojnih autora, prikazane su u narednim tabelama (tabele 3 6). Tab. 3. Potrebe proteina, energije i minerala za koze (Pinkerton, 1989) Dietary protein, energyand mineral requirements of goats (Pinkerton, 1989) Klasa koza / Class of goat Mlada ženka u rastu, 20 kg a Growing doeling, 20 kg Muško jare u rastu, 30 kg b Growing male kid, 30 kg Ženka od godinu dana, 40 kg c Yearling doe, 40 kg Ženka od 3 godine, 50 kg d 3 year old doe, 50 kg Odrastao jarac, 100 kg e Mature buck, 100 kg Mle na koza, 68 kg f Dairy doe Prose an unos hrane kg/dan 1 Aerage feed intake per kg/day, % sirovi protein / Crude protein, % % TDN % Ca % P 1,08 8, ,19 1,30 9, ,24 2,07 10, ,23 2,25 11, ,33 2,38 9, ,20 3,37 11, ,33 1 Izra unato na bazi suve materije iz unetih hraniva / Calculated on basis of the dry matter in the feeds eaten a b Prose an dnevni prirast od 120 g/dan / Growing at the rate of 120 g per day b Prose an dnevni prirast od 150 g/dan / Growing at the rate of 150 g per day c Ženka od godinu dana, poslednjih tri meseca bremenitosti i u rastu / Yearling female, last trimester of pregnancy and growing d Mle nost od 2 kg/dan dovoljno za blizance / Milking 2 kg per day - enough for twins e Ne pove ava se težina, umerena aktivnost / Not gaining weight, moderate activity f Nubijske koze, mle nost/kg/dnevno sa 4,0% mm / Nubian, milking 1 gallon per day of 4.0% butterfat 121

122 Tab. 4. Potrebe koza u energiji i proteinima za održavanje (NRC, 1981) Dietary protein and energy requirements of goats for maintance(nrc, 1981) Telesna masa, kg Energija / Energy Protein Body weight, kg SE * (g) TDN (g) ME (MJ) SSP (g) / CP g , , , , , ,38 48 * SE Skrobni ekvivalent, Tab. 5. Potrebe koza u energiji i proteinima za proizvod nju jednog litra mleka (NRC, 1981) Additional requirementsin energy and protein for milk production per kg (NRC, 1981) % mle ne masti Energija/ Energy Protein % milk fat SE * (g) TDN (g) ME (MJ) SSP (g) / CP g 3, , , , , , , ,40 60 Tab. 6. Dnevne potrebe u hranljivim materijama kod odraslih koza (Farzana Panhwar, 2005) Daily nutritional requirement of an adult goat (Farzana Panhwar, 2005) Hranljive materije / Item of diet Suva materija / Dry matter Energija / Energy Protein Voda / Water Dnevne potrebe / Daily requirement Konzumiranje SM hrane / 100 kg TM / Intake of dry matter / 100 kg body weight Održavanje 2,5 3,0 kg / Maintenance Porast 3,5 4,0 kg / Growth Bremenitost 3,0 3,5 kg / Pregnancy Laktacija 3,5 5,5 kg / Lactation Proizvodnja mesa i dlake 2,5 3,5 kg / Meat and hair Održavanje 562 SE/50 kg TM / Maintenance Prirast 3 SE/g TM / For live weight gain Laktacija 350 SE/kg TM / Lactation Održavanje g /50 kg TM / Maintenance Laktacija g/kg mleka / Lactation 0,45 0,70 l. za grlo TM od kg gm / day for a goat weighing kg Informacije o potrebi koza za hranljivim materijama, kada su na ispaši dosta ograničene, većina autora uglavnom je objavila dnevne potrebe u hranivima i hranljivim materijama koje su slične onima koje se preporučuju za ovce. To je logično, s obzirom na sličnost 122

123 varenja hrane u digestivnom traktu kod ovaca i koza. Međutim, jedan od bitnih faktora koji dovodi u sumnju ovakve preporuke je i taj da je ponašanje koza pri ispaši drugačije u odnosu na ovce, kao i to da se njihova ispaša obavlja i na strmijim delovima brdskoplaninskih pašnjaka, kada za zadovoljenje svojih potreba u hrani dnevno moraju prevaliti i nekoliko kilometara. Rezultat toga je povećanje uzdržnog dela obroka za oko 20-25%. Drugi faktor je da na ispaši koze konzumiraju hraniva koja nisu pogodna za ovce. Upoređenje uzdržnih potreba u energiji za održavanje kod koza i ovaca su date u tabeli 7. Tab. 7. Dnevne potrebe u energiji za održavanje (MJ ME/dan - NZSAP 1987) Daily requirement of goat in energy for maintenance (MJ ME/dan - NZSAP 1987) Telesna masa (kg) / Body weight (kg) Koze lak teren za ispašu Goats - fields, easy for pasture 5,0 6,8 8.4* 10,0 11,4 Koze strm teren Goats - steep pastures 6,0 8,0 10,0 11,2 13,7 Ženke ovaca Sheep females - - 8,5 10,0 11,5 Postoje ograničene informacije o potrebama koza u energiji, koje pasu u periodu bremenitosti i laktacije. Glavna odlika je da koze imaju sličnu ili veću dnevnu proizvodnju mleka od ovaca, ali sa manje masti. Maksimum proizvodnje mleka kod sanske koze je 6 l/dan, kod kašmir u rasponu 1,5 1,8 l/dan, sa sadržajem masti 4,5-5,5%. Kod ovaca je sadržaj mlečne masti 7,8%. Ovi nivoi proizvodnje ukazuju da su energetske potrebe kod koza u laktaciji manje nego kod ovaca. U praksi, međutim, unos energije kod koza u laktaciji treba modifikovati prema potrebama za ovce, kao u tabeli 8. Ovaj pristup uzima u obzir da kad im je na raspolaganju lošija ili ograničena ispaša, koze manje efikasno pasu od ovaca, a u vezi sa tim su povećane i potrebe u energiji. Tab. 8. Predložene potrebe u energiji za koze u laktaciji (MJ ME/dan - NZSAP 1987) Daily requirement in energy for goat in lactation (MJ ME/day - NZSAP 1987) Telesna masa (kg) B. weight Jedno sisan e / Single kidd Blizanci koji sisaju / twins kidd Nedelja laktacije / weeks of lactation Nedelja laktacije/ weeks of lactation ,0 23,0 20,0 18,5 23,0 26,0 23,0 20, ,0 24,0 21,0 19,5 24,0 27,0 24,0 21, ,5 28,5 24,5 20,5 28,5 32,0 28,5 22, ,0 29,0 25,0 21,5 29,0 33,0 29,0 23, ,0 30,0 26,0 22,0 30,0 34,0 30,0 24, ,0 31,0 27,0 23,0 31,0 35,0 31,0 25, ,0 32,0 28,0 24,0 32,0 36,0 32,0 26,0 123

124 Efekat nutricionog stresa tokom laktacije je sličan, kako za koze tako i za ovce. Mali unos hrane kod jarenja će povećati odbacivanje i gubitak jaradi, dok će oskudna ishrana u ranoj laktaciji povećati gubitak težine i kondicije koza i veoma uticati na prirast jaradi. Međutim, može se desiti da koza hrani više mladih od ovce. Prema normativima za ishranu koza koje je dala INRA (1978) na bazi svojih podataka, odgovarajući inputi metaboličke energije se kreću od 0,4 MJ po kg metaboličke telesne mase koza (TM 0,75) za održavanje do 0,7 MJ/kg TM 0,75 tokom perioda visoke bremenitosti, kada je razvitak fetusa najintenzivniji (poslednjih 8 nedelja bremenitosti). Potrebe u energiji u periodu visoke bremenitosti se u proseku kod koza povećavaju za oko 80% u odnosu na uzdržne potrebe. Za kozu telesne mase od 60 kg te vrednosti u energiji iznose 9, odnosno 15 MJ dnevno. Prema AFRC (1997) erergetske potrebe za održavanje života iznose 438 kj ME po kg metaboličke telesne mase koza (TM 0,75), za odrasle koze. O efektu dodavanja energije u obroku na unos hrane, rast i reproduktivne performanse koza, govore i istraživanja Hussaina et al., (1999). Ispitivano je 12 ženki koza u periodu od 90 dana, s ciljem proučavanja efekta dodavanja energije u obrok, na unos hrane, rast i reproduktivne performanse. Grla su podeljena u grupe po živoj masi, a grupe su po principu slučajnosti podeljene u tri režima ishrane: niski, srednji i visoki sadržaj energije u obroku (10,02, 11,06 i 11,98 MJ ME/kg SM). Svaka koza je dobijala 250 grama dodatnog obroka kao dodatak na ispašu. Rezultati su pokazali da se prosečan dnevni unos suve materije i sirovog proteina signifikantno (P<0,05) smanjio sa 406,1 na 362,4 g/dan i 47,7 na 40,4 g/dan, kada se nivo dodatne energije povećao sa 10,02 na 11,98 MJ ME/kg SM. Dodavanje energije imalo je pozitivan efekat na unos energije. Unos energije se signifikantno (P<0,05) povećao sa 3,75 na 4,25 MJ/dan, a i svarljivost OM se signifikantno (P<0,05) povećala sa 62,25 na 73,68%, sa povećanjem nivoa dodate energije sa 10,02 na 11,98 MJ ME/kg SM. Međutim, svarljivost SM i sirovog proteina bila je slična (P>0,05), bez obzira na nivo dodavanja energije. Prosečan dnevni prirast povećao se (P>0,05) linearno, a prosečne vrednosti bile su 37,7, 44,4 i 52,9 g/dan, tim redom za obroke sa niskim, srednjim i visokim dodatkom energije u obroku. Porodna težina jaradi bila je najviša na obroku sa visokom energijom (0,75 kg), a najniža (0,55 kg) na obroku sa niskom energijom. Ovi rezultati pokazuju da je povećanje nivoa dodatne energije poboljšavalo prirast i reproduktivne performanse ženki koza. Dodavanje višeg nivoa energije u obroku (11,98 MJ ME/ kg SM) stoga se može predložiti za optimizaciju rasta i reproduktivnih performansi ženki koza, u uslovima kada se one u toku većeg dela sezone nalaze na ispaši. Bremenite koze, koje nose blizance, imaju dvostruko povećane potrebe za hranljivim materijama u odnosu na potrebe za održavanje života. U periodu visoke bremenitosti posebnu pažnju treba obratiti i na telesnu kondiciju koza, kako bi se izbeglo utovljavanje koza i pojava ketoze. Ukoliko je kondicija koza slabija, utoliko im treba obezbediti više energije u ovom periodu, što će takvim grlima omogućiti da povrate telesnu masu koju su izgubili u toku laktacije, zbog nedovoljne ishrane. Promena telesne mase koza u toku laktacionog perioda ima uticaja na potrebe u energiji. U početnom periodu laktacije, zbog smanjene konzumacije hrane, koze ne mogu zadovoljiti svoje potrebe u energiji iz obroka pa su prinuđene da mobilišu svoje telesne rezerve, kako bi se održala normalna proizvodnja mleka. Pri tome, kod koza telesne mase od 60 kg za proizvodnju 1 kg mleka potrebe u energiji iznose 2,78 MJ NEL-a. 124

125 Potrebe koza u energiji obezbeđuju se u najvećoj meri sa kabastim hranivima, kao što su paša, seno ili u krajnjem slučaju silažom ukoliko se ona koristi u ishrani (prvenstveno travna silaža). Koncentrovana hraniva, a prvenstveno zrna žitarica, se koriste samo za povećanje nivoa energije u obroku koza, u periodima kada je to neophodno (u periodu visoke bremenitosti i laktaciji). Aktivnost bakterija u buragu koza omogućava efikasnu transformaciju kabastih hraniva u dostupne izvore energije. Takođe, od velikog je značaja i forma u kojoj se energija nalazi zastupljena u obroku. Osnovne energetske materije u obroku koza su ugljeni hidrati. Za adekvatno iskorišćavanje hranljivih materija potrebno je da u obroku budu zastupljeni u odgovarajućem odnosu pojedini ugljeni hidrati. Na potrebe koza u energiji i koncentraciju energije u obroku veliki uticaj imaju telesna masa grla, starost, bremenitost, laktacija i porast životinja. Zaključak Energija je najčešće deficitarna u ishrani koza, i to ne samo kod visokomlečnih grla. Mogu se javiti abortusi, naročito tokom 90 do 110 dana bremenitosti, kada nedovoljna ishrana izaziva stresna stanja u koza, usled hipoglikemije. Nedovoljno obezbeđenje energije će smanjiti prirast i proizvodnju mleka, ali i promeniti sastav masnih kiselina u mlečnoj masti. Često je potrebno povećati energetsku gustinu obroka, pošto je zapremina unetog obroka ograničena, naročito u ranoj laktaciji. Dodavanje masti u koncentrovani obrok predstavlja efikasno povećanje energetske gustine sve dok ne ometa normalnu floru rumena. Potrebe u energiji kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne količine mleka i njegove energetske vrednosti. Energetske potrebe kod koza koje se isteruju u toku većeg dela dana na ispašu povećavaju se za oko 20%, u odnosu na koze koje se gaje i proizvode u stajskim uslovima, što zavisi i od stepena aktivnosti koza (dužina kretanja, udaljenost pašnjaka itd.). Potrebe u energiji posebno treba povećati i to za oko 50% kod koza koje svoje potrebe u hrani nalaze na pašnjacima sa oskudnom biljnom vegetacijom. Literatura 1. Farzana Panhwar (2005): Nutrition Requirement of goats. Publisher: Digitalverlag GmbH, Germany. 2. Haenlein, G.F.W. (1995): Topics of profitable feeding i milking of dairy goats. A.S.& A.B. Dairy Ekst. Bull. 110, 118 pp. 3. Hussain, Q. Ropstad, E. Andresen, O. (1999): Effects of type and quality of roughage and energy level on plasma progesterone level during gestation. Small Ruminant Research NRC, (1981): Nutrient Requirements of Goats: Angora, Dairy, i Meat Goats in Temperate i Tropical Countries. National Research Council, National Academy Press, Washington, D.C., Bull. 15, 91 pp. 5. INRA. (1978): Alimentation des Ruminants. INRA Publications, Versailles. Itovic (1979): Elevage des jenes caprins. Speoc 127 p. 6. Memiši, N., Frida Bauman (2002): Koza. Poljoprivredna biblioteka. Beograd. 125

126 7. Memiši, N., Frida Bauman (2003): Ishrana koza u laktacionom periodu. Poljoprivredne aktuelnosti, br 1-2, str , Beograd. 8. Memiši, N., Frida Bauman (2003): Ishrana koza u periodu bremenitosti. Poljoprivredne aktuelnosti, br 1-2, str , Beograd. 9. Memiši, N., Frida Bauman (2007): Ishrana koza. Admiralbuks, Beograd. 10. Memiši, N., Frida Bauman, Z., Mekić, C., Bogdanović, V. (2004): Značaj mineralne ishrane za proizvodnju i zdravstveno stanje koza. XVI Inovacije u stočarstvu. Biotehnologija u stočarstvu 18 (5-6) p 81-85, Beograd. 11. Morand-Fehr, P. (1981): Growth. In Goat Production (Editor C. Gall). Academic Press, London, UK. 12. Morand-Fehr, P., (1991): Goat Nutrition. Pudoc Wageningen Publ., Netherlands, EAAP Bull. 46, 308 pp. 13. New Zealand Society of Animal Production, 47, 1987, Palmerston North. 14. Pinkerton, F. (1989): Feeding Programs for Angora Goats. Bulletin 605. Langston University, OK. 126

127 UDC: : Review paper NORMATIVE OF ENERGY FOR GOAT IN INTENSIVE PRODUCTION Summary N. Memiši, F. Bauman, B. Pavlov* Energy is the nutrient most frequently deficient in goat management, not only of high yielding milkers. Abortions can occur, especially during the time of 90 to 110 days of pregnancy, when undernutrition stresses goats, due to hypoglycemia. Insufficient energy supplies will reduce weight gain and milk yield, but also change the fatty acid composition in the milk fat to less medium chain fatty acids, which are the most desirable fatty acids for human nutrition. Increasing the energy density of the ration is often necessary as the volume of feed intake is limited, especially in early lactation. Adding fat to the grain ration is increasing energy density effectively as long as it does not interfere with the normal rumen flora. Rumen unavailable or protected fat has been effective at 5 percent supplementation, increasing milk yield, milk fat and protein contents, however, the kind of fat makes a difference in results. Another means of increasing energy density of the ration is by pelleting, which improves gains and milk yield by increasing feed intake, but often reduces milk fat content, if effective fiber length is insufficient in the ration. Key words: nutrition, goats, energy * Nurgin Memiši, Ph.D., Mlekara a.d., Subotica; Frida Bauman, B.Sc., Al Pak, Belgrade; Biserka Pavlov, B.Sc., Galenika, a.d., Institute, Zemun-Belgrade 127

128 128 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

129 UDK:636.39:575.21: Originalni naučni rad KORELACIONA POVEZANOST IZMEĐU OSOBINA MLEČNOSTI DOMAĆE BALKANSKE KOZE* F. Bauman, N. Memiši, B. Pavlov* Izvod: U radu su prikazani rezultati ispitivanja fenotipskih korelacija između osobina mlečnosti domaće balkanske koze, koja se odgaja na području planinskog masiva Šarplanine. Istraživanja su izvedena u stadima balkanskih koza privatnih odgajivača, u toku dvogodišnjeg perioda. Podaci o utvrđenim koeficijentima korelacije izmedju ispitivanih osobina mlečnosti, u domaće balkanske koze, odražavaju postojanje korelativne zavisnosti, pri čemu su u većini slučajeva bili pozitivni i statistički značajni (P<0,01), osim za utvrđene vrednosti ukupne količine mleka sa prvom i drugom kontrolom, kao i dnevne mlečnosti sa dužinom laktacije. Ključne reči: domaća balkanska koza, fenotipske korelacije, osobine mlečnosti. Uvod Kod domaćih životinja postoje odredjene medjusobne veze i uslovljenosti u ispoljavanju pojedinih proizvodnih i drugih osobina. Suština je u tome što ispoljavanje jedne pojave, osnovne osobine, manje ili više, uslovljava ispoljavanje druge pojave, odnosno osobine. Pručavanjem tih veza uočeno je da na njih mogu da utiču genetski i paragenetski činioci. Fenotipske korelacije, odnosno povezanost pojedinih osobina, kod koza bile su predmet pručavanja pojedinih autora. Grossman et al., (1986) proučavajući koeficijente fenotipskih korelacija za više rasa koza (alpska, nubijska, sanska i togenburška), naveli su da je korelacija izmedju količine mleka i dužine laktacije varirala izmedju 0,55 (togenburška) i 0,64 (sanska), a da su korelacije izmedju mlečnosti u uzastopnim laktacijama bile sledeće: prve i druge 0,42; druge i treće 0,50; treće i četvrte 0,49, dok su se vrednosti koeficijenta korelacije smanjivale uporedjenjem prve sa udaljenim laktacijama (izmedju prve i treće 0,37; prve i četvrte 0,33 i prve i pete 0,01). Iloeje and Van Vleck (1978) navode da fenotipska povezanost izmedju količine mleka u laktacionom periodu i telesne mase kod donske koze iznosi 0,39, a kod nemačke oplemenjene 0,132. Slične vrednosti koeficijenta korelacije izmedju telesne mase i mlečnosti (0,36) naveo je Gall (1980) u ispitivanjima nemačke oplemenjene koze. Proučavajući povezanost izmedju proizvodnje mleka i uzrasta pri jarenju Kennedy et al., (1982), su kod alpske, nubijske, sanske i togenburške rase koza, ustanovili vrlo slabu vrednost koeficijenta korelacije koji je iznosio 0,21. * Frida Bauman, dipl. inž., Al Pak, Beograd; dr Nurgin Memiši, Mlekara a.d., Subotica; Biserka Pavlov, dipl. biolog, Galenika a.d., Institut, Zemun-Beograd. 129

130 Marković Božidarka (1997) je, ispitujući na individualnom sektoru dva različita genotipa domaće balkanske koze (koze crvene boje kostreti i šarene koze), ustanovila postojanje vrlo jake pozitivne zavisnosti izmedju dužine laktacije i ukupne količine mleka (0,755 i 0,796) kod oba genotipa. Takodje, izmedju osobina mlečnosti i telesnih mera utvrdjena je pozitivna i uglavnom slaba korelativna zavisnost, dok je izmedju pojedinih telesnih mera postojala pozitivna i statistički značajna, jaka i vrlo jaka korelaciona zavisnost. 130 Materijal i metod rada Istraživanja su izvedena u selima na području opštine Prizren u stadima balkanskih koza privatnih odgajivača. Kao materijal za istraživanje poslužila su 4 stada balkanskih koza, smeštenih na različitim nadmorskim visinama i različitim lokalitetima. Pri izboru stada nastojalo se da kontrolom budu obuhvaćene koze crvene boje kostreti, kao autentični predstavnici domaće balkanske koze. Količina proizvedenog mleka kod svih koza utvrdjivana je najkasnije od 10-og dana posle jarenja, pa sve do kraja laktacije (zasušenje). Sva grla su bila u A kontroli. Kontrola je izvodjena dvokratno u jednakim vremenskim intervalima (ujutru oko 7 sati i uveče oko 19 sati), a u razmacima od dana. Merenje namužene količine mleka vršeno je graduisanim cilindrima, sa najmanjim podeokom od 10 ml. Prosta korelaciona zavisnost između navedenih osobina urađena je na personalnom računaru, primenom programa LSMLMW (Harvey, 1990), a jačina korelacione veze određivana je prema Roemer-Orphal-ovoj klasifikaciji (Latinović, 1996). Statistička značajnost dobijenih koeficijenata korelacija utvrdjena je preko t testa, a ocena značajnosti utvrdjivana je na nivou P 0,01 i P 0,05. Rezultati istraživanja i diskusija Podaci o korelacionoj zavisnosti izmedju osobina mlečnosti utvrdjenih u domaće balkanske koze izneti su u tabeli. 1. Svi dobijeni koeficijenti korelacije su pozitivni, osim za ukupnu količinu mleka sa prvom i drugom kontrolom, kao i dnevne mlečnosti sa dužinom laktacije, pri čemu su u većini slučajeva bili i statistički značajni (P<0,01). Tab. 1. Fenotipske korelacije osobina mlečnosti (1) Phenotypic correlations between milk production traits I kontrola I control II kontrola II control KM MP I kon. / I con. 0,1** 0,807** 0,446** -0,191 NS 0,662** II kon. / II con. 1 0,643** -0,149 NS 0,796** KM / MP 1 0,028 NS 0,870** DL / LL 1-0,117 NS DM / AY 1 1), KM ukupna koli ina mleka / MP- milk production DL-dužina laktacije/ LL- lactation length i DM-dnevna mle nost/ AY- average yield DL LL DM AY

131 Vrlo jaka korelaciona zavisnost ustanovljena je izmedju prve i druge kontrole po redu, kao i izmedju dnevne mlečnosti sa drugom kontrolom po redu (0,796) i ukupnom količinom mleka (0,870), pri čemu su utvrdjeni koeficijenti bili i statistički značajni (P<0,01). Koeficijent korelacije izmedju dužine laktacije i ispitivanih osobina mlečnosti su niski i negativni i odražavaju postojanje nekorelativne zavisnosti, a njihove vrednosti se kreću od 0,191 do 0,028, pri čemu su bile i statistički neopravdane (P>0,05). Slične vrednosti za koeficijente korelacije, koji su utvrdjeni u ovim istraživanjima izmedju osobina mlečnosti, navodi Marković (1997), koja je utvrdila postojanje potpune korelacione zavisnosti izmedju dnevne mlečnosti i ukupne količine mleka kod oba genotipa koza (0,944 i 0,951), kao i vrlo jaku pozitivnu zavisnost izmedju dužine laktacije i ukupne količine mleka, što je u potpunoj suprotnosti u odnosu na zavisnost koja je izmedju te dve osobine utvrdjena u našim istraživanjima. Zaključak Na osnovu sprovedenih istraživanja, fenotipskih korelacija između osobina mlečnosti i porasta jaradi u dojnom periodu u domaće balkanske koze koja se odgaja na području severozapadnog dela planinskog masiva Šarplanine, može se zaključiti: Utvrđeni koeficijenti korelacije izmedju ispitivanih osobina mlečnosti u domaće balkanske koze ukazuju na postojanje korelativne zavisnosti, pri čemu su u većini slučajeva bili pozitivni i statistički značajni (P<0,01), osim za utvrđene vrednosti ukupne količine mleka sa prvom i drugom kontrolom, kao i dnevne mlečnosti sa dužinom laktacije. Literatura 1. Gall, C. (1980): Relationship between body conformatiion and production in dairy goats. Journal of Dairy science, Vol. 63, No Grossman, M., Fernando, R.L., Mohammad, W.A., Ali, A.K.A., Shanks, R.D. (1986): Correlations between parities for lactation traits in United States dairy goats. J. Dairy Sci. 69, Harvey, W.R. (1990): Mixed Model Least Squares and Maximum Lidelihood Computer Program. User`s Guide for LSMLMW and MIXMDL. 4. Iloeje, M.U. and Van Vleck, L.D. (1978): Genetics of dairy goats. A. Review. Jorunal Dairy Sci. 61, Keenedy, B.W., Finley, C.M., Bradford, G.E. (1982): Phenotypic and genetic realitonships between production and milk production in dairy goats. Journal Dairy Sci. 65, No Latinović, D. (1996): Populaciona genetika i oplemenjivanje domaćih životinja. Praktikum, Beograd. 7. Malik, C.P., Kanaujia, A.S., Pander, B.L. (1986): A note on the factors affecting preweaning growth in Beetal and Black Bengal kids and Their crosses. Animal production, Vol. 43, part Marković, Božidarka. (1997): Proizvodne i reproduktivne osobine važnijih varijeteta domaće balkanske koze u Crnoj Gori. Magistarski rad, Beograd. 131

132 Mavrogenis, A.P., Constantinou, A., Louca, A., (1984): 9. Enviromental and genetic causes of variation in production traits of Damascus goats. 1. Pre-veaning and postveaning growth. Animal Production, 38 (1) Agricultural Research Institute, Nicosia, Cyprus. 132

133 UDC::636.39:575.21: Original scientific paper CORRELATION BETWEEN MILK PRODUCTION TRAITS OF DOMESTIC BALCAN GOAT Summary F. Bauman, N. Memiši, B. Pavlov* The paper presents results of investigations of the domestic Balcan goat reared in the Sharplanina mounteinous region pertaining to phenotypic correlations between milk production traits for 578 goats, during a two-year period. Simple correlation between mentioned traits were calculated using a PC and the LSMLMW program (Harvey, 1990), while strength of correlations was determined according to the Roemer-Orphal classification. Data pertaining to correlation coefficients established between investigated milk production traits of the domestic Balkan goat, reflect existing correlations, which in most cases, were positive and statistically significant (P<0,01). Very strong correlations were established between the 1st and 2nd milk production control, as well as between the daily milk yield and the 2nd milk production control (0.796), as well as the total milk yield (0.870). Established coefficient were also statistically significant (P<0,01). Key words: domestic Balkan goats, correlation, milk production traits * Frida Bauman, B.Sc., Al Pak, Belgrade; Nurgin Memiši, Ph.D., Mlekara, a.d., Subotica; Biserka Pavlov, B.Sc., Galenika, a.d., Institute, Zemun-Belgrade. 133

134 134 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

135 UDK: : Originalni naučni rad ANALIZA REZULTATA INKUBACIJE GUŠČIJIH JAJA DVORASNIH MELEZA GUSAKA V. Đermanović, G. Anđelić-Buzadžić, M. Rajović, V. Purić, S. Mitrović* Izvod: U radu su prikazani rezultati inkubacije guščijih jaja dvorasnih meleza gusaka (kineska kvrgava x podunavska), zatim dinamika gubitka mase jaja u toku inkubacionog perioda, kao i jačina fenotipske korelacione povezanosti između mase jaja pre inkubacionog perioda i mase izleženih jednodnevnih guščića. Oplođenost jaja iznosila je 67,92%, a izvodljivost guščića 52,83% (od broja uloženih jaja), odnosno 77,78% (od broja oplođenih jaja). Prosečna masa jaja pre inkubacije iznosila je 151,79 g, a masa izleženih jednodnevnih guščića 103,07 g, što znači da je relativni udeo guščeta u masi jajeta iznosio 67,90%. Između mase jaja pre inkubacije i izleženih guščića utvrđena je potpuna fenotipsaka korelaciona povezanost r(p) = 0,987***, a između mase jaja i relativnog udela guščeta u masi jajeta srednja negativna korelaciona povezanost r(p) = 0,425*. Ključne reči: priplodna jaja, jednodnevni guščići, koeficijent korelacije. Uvod Poznato je da je osnovna razlika između reprodukcije ptica živine i sisara što ptice ne rađaju žive mladunce kao sisari, nego se novi organizam razvija izvan materice živine, u jajetu. Ustvari, živina se razmnožava pomoću jaja, koja moraju biti oplođena da bi se iz njih razvilo potomstvo. Naime, dobro oplođeno jaje za nasad jeste paket embriona sa potrebnim hranljivim materijama, koje pomažu (omogućavaju) njegov razvoj dok se ne izvede (izleže), i par dana posle izvođenja. Šire posmatrano, proizvodnja jednodnevnih guščića počinje sa pravilnim gajenjem roditeljskog jata, izborom jaja za nasad, dopremanjem jaja do inkubatorske stanice, prijemom i skladištenjem jaja, pripremom jaja za nasad, zatim pravilnim organizacionim postupkom sa jajima u inkubatoru, a završava se vađenjem, sortiranjem i pakovanjem izleženih jednodnevnih guščića. Sve ovo ukazuje na činjenicu da poslovi i organizacija rada na gajenju roditeljskog jata gusaka, i u inkubatorskoj stanici, direktno utiču na uspešnost proizvodnje jednodnevnih guščića. * Vladan Đermanović, dipl.inž, asistent, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun; Gordana Anđelić-Buzadžić, dvm.spec., viši predavač, Visoka poljoprivrdna škola, Šabac; Miroljub Rajović, dipl.inž., T.Š. Zemun, Vinko Purić, dipl.inž. spec., Zora -d.o.o., Berane; prof. dr Sreten Mitrović, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun. 135

136 Zbog toga se u toku perioda inkubiranja treba striktno pridržavati uputstva za rad sa inkubatorom, odnosno svakodnevno kontrolisati temperaturu, relativnu vlažnost vazduha i provetravanje u inkubatoru (ležioniku i izvodioniku), kao i pravilno okretanje jaja u ležioniku, a takođe i povremeno orošavanje i hlađenje jaja. U inostranoj, a naročito u domaćoj literaturi malo je podataka o rezultatima inkubacije guščijih jaja (guščići se uglavnom legu prirodnim putem), kao i o uticaju pojedinih faktora na oplođenost i izvodljivost nasadnih guščijih jaja. Zbog toga je osnovni cilj ovog rada bio utvrđivanje rezultata inkubacije guščijih jaja dvorasnih meleza gusaka (kineska kvrgava x podunavska guska), kao i utvrđivanje dinamike gubitka mase jaja u toku inkubacionog perioda i izračunavanje koeficijenata fenotipske korelacije između mase jaja pre inkubacionog perioda i mase izleženih jednodnevnih guščića. Materijal i metod rada Jaja su inkubirana u inkubatoru za inkubiranje kokošijih jaja, koji se nalazi u oglednom (eksperimentalnom) odeljenju u sklopu vivarijuma Instituta za zootehniku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Jaja su poreklom od jata gusaka u čijem genotipu je bilo učešća kineske kvrgave guske, oko (75%) i pojedinih sojeva domaće bele guske (oko 25%). O inkubacionim vrednostima jaja pomenutih rasa gusaka gotovo da i ne postoje podaci, a naročito njihovih meleza. Zbog toga je cilj ovog rada, pored ostalog, bio da se da skroman doprinos poznavanju reproduktivnih sposobnosti pomenutog jata (meleza) gusaka. Pored toga, opisana je u kratkim crtama tehnologija odgajivanja i gajenja matičnog jata gusaka, odnosno proizvodnje jaja za nasad. Kao početni ogledni materijal poslužio je skroman uzorak od 53 nasadnih jaja, mase između 135 i 175 grama. Jaja su iz tehničkih razloga inkubirana u inkubatoru za inkubiranje kokošijih, a ne guščijih jaja. Tehnološki proces inkubiranja jaja u pomenutom inkubatoru je u izvesnoj meri modifikovan, odnosno prilagođen progamu (zahtevima) inkubiranja guščijih jaja. Obezbeđeni su optimalni uslovi u pogledu temperature, relativne vlažnosti vazduha i provetravanja. U toku inkubacionog perioda korišćen je odgovarajući program za inkubiranje guščijih jaja (obezbeđenje optimalnih uslova u pogledu temperature, relativne vlažnosti vazduha, provetravanja, okretanja, vlaženja prskanja jaja itd.), koji je prikazan u tabeli 1. Tab. 1. Režim inkubiranja guščijih jaja Incubation treatment of goose eggs Dan inkub. Day of incubation Temper., C Temperature Vlaga, % Moisture Hla enje jaja, min Eggs cooling Okretanje na dan Turning per day Otvor ventilacije Ventilation hole Prskanje na dan Sprinkle per day Pregled jaja Eggs inspection , / 1 / , / 1 / , / , /2 1 / , / , / 1/2 2 / 136

137 Pre ulaganja u inkubator sva jaja su individualno izmerena vagom za merenje jaja, odnosno jednodnevnih guščića, evidentirana i na svakom jajetu je grafitnom olovkom upisana njegova masa. U cilju utvrđivanja dinamike gubitka mase jaja u toku inkubacionog perioda, jaja su merena 13. i 25. dana inkubacije (pri prebacivanju u izvodionik). Posle izvođenja, svi izleženi guščići su, takođe, individualno izmereni u cilju utvrđivanja relativnog udela jednodnevnih guščića u odnosu na masu jaja pre inkubacije. Sva merenja su evidentirana, a dobijeni podaci su poslužili za dalju obradu, analizu i diskusiju ostvarenih rezultata. U toku inkubacionog perioda praćeni su i izračunati sledeći pokazatelji: broj i procenat oplođenih jaja, broj i procenat izleženih guščića od broja uloženih, odnosno oplođenih jaja i procenat guščeta u odnosu na masu jajeta pre inkubiranja. Za sve praćene osobine izračunati su uobičajeni varijaciono-statistički pokazatelji: aritmetička sredina (ζ), greška aritmetičke sredine (S ζ ), standardna devijacija (S) i koeficijent varijacije (CV). Pored toga izračunati su koeficijenti korelacione (r p ) povezanosti između praćenih osobina i ocenjen je njihov nivo značajnosti. Rezultati ispitivanja i diskusija U narednom izlaganju biće prikazani i analizirani rezultati kontrolnih merenja mase jaja u pojedinim fazama inkubacionog procesa, a samim tim i dinamika gubitka mase jaja do izvođenja guščića. Masa jaja pre inkubacije, odnosno pre ulaganja u inkubator i mere apsolutne i relativne varijabilnosti prikazani su u tabeli 2. Tab. 2. Prosečne vrednosti i varijabilnosti mase jaja, procenta mase guščeta od jajeta i jednodnevnih guščića (g) Average values and variability for eggs weight, weight percentage of goosling of egg and one day old goosling Period inkubacije Period of n S S C.V. incubation 1. dan ,79 2,07 15,06 9,99 1. dan * ,79 2,77 14,67 9, dan ,55 1,90 13,82 9, dan ,75 1,73 12,59 9,54 J. guš i i ,07 1,74 9,20 8,88 % guš eta ,39 2,07 3,05 *Jaja iz kojih su se izlegli guš i i. *Eggs, used for hatching gooslings Podaci tabele 2 pokazuju da je prosečna masa jaja pre ulaganja bila relativno mala (150,79 151,79 g), a samim tim i masa izleženih jednodnevnih guščića, svega 103,07 g. Ovo je na neki način i razumljivo jer se radi o dvorasnim melezima gusaka kod kojih heterozis efekat u pogledu mase jaja nije imao velikog izražaja. Pored toga, varijabilnost mase jaja u toku inkubacionog perioda je bila na osrednjem nivou, osim procenta guščeta u masi jajeta, pošto je koeficijent varijacije iznosio između 9,99 9,66% (jaja 1. dana), 137

138 9,56% (13. dan), 9,54% (jaja 25. dana), 8,88% (jednodnevni guščići) i 3,05% (procenat guščeta u masi jajeta pre inkubacije). Međutim oplođenost, pa i izvodljivost jaja je bila nešto povoljnija. Broj oplođenih jaja (25. dana inkubacije) iznosio je 36, odnosno 67,92% od broja uloženih jaja. Izvodljivost jaja od broja oplođenih jaja iznosila je 77,78%, a od broja uloženih jaja svega 52,83%. Razlog relativno loše izvodljivosti, od broja uloženih jaja, je verovatno zbog korišćenja neodgovarajućeg inkubatora, zbog čega je u toku inkubacionog perioda došlo do embrionalnog uginuća, posebno u drugoj polovini inkubiranja jaja, odnosno na samom kraju inkubacije. Ipak, potrebno je ponovo istaći, da ukoliko se žele ostvariti što bolji inkubacioni rezultati, odnosno proizvesti što veći broj jednodnevnih guščića, potrebno je ispuniti par osnovnih načela koji su napred površno pomenuti. Naime, u toku perioda inkubiranja mora se striktno pridržavati upustva za rad sa inkubatorom, odnosno svakodnevno kontrolisati temperaturu, relativnu vlažnost vazduha i provetravanje u inkubatoru (ležioniku i izvodioniku), kao i pravilno okretanje jaja u ležioniku. Treba imati u vidu, da previše visoka, odnosno niska temperatura i relativna vlažnost vazduha u toku procesa inkubiranja nasadnih jaja su uzroci koji direktno utiču na uspeh proizvodnje većeg ili manjeg broja vitalnih guščića. Previše visoka temperatura utiče na pojavu anatomskih anomalija kod guščića (raširene i iskrivljene noge, crvenkasta koža, krvav pupak), zatim skraćivanjem perioda inkubacije, izvođenje suviše malih (sitnih) guščića, smanjen procenat izvodljivosti i slabe operjanosti guščića. Posledice suviše niske temperature su: loše zatvoren pupak, kasno izvođenje guščića, neuvučeno žumance, jaja (ljuska) nakljuvana, ali sa guščićima uginulim u ljusci. Previše visoka relativna vlažnost dovodi do ugušenja guščića pre nego što su nakljuvali ljusku, guščići su slabi (neaktivni), a pupak nerazvijen. Ukoliko je vlažnost previše niska embrion je zalepljen za ljusku, a guščići dehidriraju. Iz iznetog proizilazi, da je put od jajeta do jednodnevnog guščeta sledeći: jaje (minus škartirano jaje), priplodno jaje (minus neoplođeno jaje), oplođeno jaje (minus uginuli embrion), jednodnevno gušče za priplod ili tov komercijalno (minus neizleženi guščići). Potrebno je istaći da na izvodljivost jaja (leženje guščića) utiču i muška i ženska grla. Grubo rečeno, mužjak je odgovoran za prvu oplodnju, a ženka, nakon uspešnog parenja (oplodnje), određuje broj i procenat izvodljivosti (leženosti) guščića od broja oplođenih jaja. Svi navedeni faktori su u manjoj ili većoj meri imali uticaja na ostvarene relativno loše inkubacione vrednosti inkubiranih guščijijih jaja. Pored iznetog (mase jaja, oplođenosti i izvodljivosti jaja, mase guščića), značajnog uticaja na rezultate inkubacije guščijih jaja ima i dinamika gubitka mase jaja u toku inkubacionog perioda, odnosno udela (procenta) mase jednodnevnog guščeta u masi jaja pre inkubacije. Od 1. do 13. dana inkubacionog procesa jaja su u proseku smanjila masu za 6,24 g, odnosno za 4,14 % (150,79 144,55 g), a od 1. do 25. dana inkubacije (prebacivanje u izvodionik) 15,04 g, tj. za 9,97% (150,79 135,75 g). Imajući u vidu da je masa jaja pre inkubacije bila različita (koeficijent varijacije C.V. = 9,66) neophodno je bilo izračunati i povezanost između mase jaja pre imkubacionog 138

139 procesa i mase izleženih jednodnevnih guščića, kao i relativni udeo izleženog guščeta u masi jaja pre inkubacije, preko koeficijenta fenotipske povezanosti (tabela 3). Tab. 3. Fenotipska korelacija između mase jaja i jednodnevnih guščića, g Phenotypic correlation between eggs weight and one day old goosling Povezanost Connection r (p) Ja ina povezanosti Intensity of connection t exp t tab. 0,05 0,01 0,001 M.J. a :M.JG. ab +0,987*** potpuna/complete 30,84 2,000 2,660 3,460 M.J.:%JG. abc -0,425* srednja/middle 2,365 2,000 2,660 3,460 a M.J. = masa jaja, weight of eggs b M.JG. = masa jednodnevnih guš i a, one day old weight of goosling c - %JG. = procenat jednodnevnog guš eta od po etne mase jaja, percentage of one day old goosling out of initial eggs weight Podaci u tabeli 3 pokazuju da je između mase jaja pre inkubacionog perioda i mase jednodnevnih guščića utvrđena potpuna pozitivna fenotipska korelaciona povezanost - r(p) = 0,987***, a između mase jaja i relativnog udela guščeta srednja negativna fenotipska korelaciona povezanost r(p) = -0,425*. Iz iznetog se može primetiti, da su se iz krupnijih jaja izlegli teži (krupniji) guščići, ali da je relativni udeo guščeta u masi jaja bio obrnut, tj. da su lakša jaja, u odnosu na teža, imala veći relativni, a manji apsolutni guditak mase jaja u toku inkubacionog perioda. Do sličnih reproduktivnih (inkubacionih) rezultata kod drugih vrsta živine (ćureća i kokošija jaja) su došli Moran and Rinhart (1981), Mitrović i sar. (1987; 1989), Perenyi and Suto (1980), Mitrović i sar. (1995), Mitrović i sar. (1998). Pomenuti autori su, pored navedenog, utvrdili koja je optimalna masa jaja za inkubaciju u zavisnosti od starosti roditeljskog jata dotične vrste živine. U našem radu to nije bilo moguće, jer se nije znalo od kojeg jata gusaka jaja potiču, odnosno koje je starosti jato bilo. Navedeni autori su kod različitih genotipova ćuraka i kokoši utvrdili jaku, odnosno potpunu fenotipsku korelacionu povezanost između mase jaja pre početka inkubacionog perioda i mase jednodnevnih ćurića i pilića. Zaključna razmatranja Osnovni cilj rada bio je ispitivanje inkubacionih vrednosti guščijih jaja, tj. oplođenosti i izvodljivosti (leženosti), zatim dinamike gubitka mase jaja u toku embrionalnog razvoja guščeta, kao i utvrđivanje međusobne zavisnosti između mase jaja neposredno pre inkubacionog perioda i mase izleženih jednodnevnih guščića. Kao početni ogledni materijal poslužilo je 53 jajeta poreklom od dvorasnih meleza gusaka (kineska kvrgava guska x podunavski soj) mase između 135 i 175 g. Jaja su inkubirana u inkubatoru za kokošija jaja koji se nalazi u oglednom (eksperimentalnom) odeljenju koje je u sklopu vivarijuma Instituta za zootehniku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. 139

140 U toku inkubiranja guščijih jaja, koliko su tehničko-tehnološke mogućnosti dozvoljavale, korišćen je odgovarajući (predviđen) program inkubiranja guščijih jaja, koji se u izvesnoj meri razlikuje od tehnološkog procesa inkubiranja kokošijih priplodnih jaja (položaj jajeta, temperatura, relativna vlažnost vazduha, okretanje i orošavanje prskanje jaja). Pre ulaganja u inkubator (ležionik) jaja su individualno merena i grafitnom olovkom na svakom jajetu (ljusci) je upisana njegova masa. Sledeće kontrolno merenje je obavljeno 13. dana i pri prebacivanju u izvodionik (25. dan inkubacionog perioda). Po izvođenju ( dana) izmereno je svako izleženo zdravo i vitalno jednodnevno gušče. Prosečna masa svih jaja pre ulaganja u inkubator iznosila je 150,79 g, dok su jaja iz kojih su se izlegli jednodnevni guščići imali veću prosečnu masu za jedan gram (151,79 g). Prosečna masa jaja 13. dana inkubacije iznosila je 144,55 g, tj. u odnosu na prvi dan smanjena je u proseku za 6,24 g, odnosno za 4,14%. Pri prenošenju jaja u izvodionik (25. dana) prosečna masa jaja je iznosila 135,75 g, što je u odnosu na masu pre inkubacionog perioda manje za 15,75g ili 9,97%, a u odnosu na 13. dan inkubacije za 8,8 g, tj za 6,09%. Od ukupno uloženih jaja (53) oplođenih je bilo 36 (67,92%), a izleženo je ukupno 28 jednodnevnih guščića. To znači da je izvodljivost jaja iznosila 52,83% (od broja uloženih jaja), odnosno 77,78% (od broja oplođenih jaja). Prosečna masa izleženih jednodnevnih guščića iznosila je 103,07 g, dok je relativni udeo guščeta u masi jajeta pre inkubacionog perioda iznosio 67,90%. To znači da je od prosečne mase jajeta pre inkubacije do izvođenja guščića u toku embrionalnog razvoja masa jajeta smanjena za 32,10%, računajući i odbitak mase ljuske, opni i ostalih produkata embrionalnog razvića (amnion, alantois isl.). Pored toga, iako su se iz najtežih jaja izlegli najteži guščići, u toku inkubacionog perioda teža jaja, u odnosu na lakša, su imala veći apsolutni, a manji relativni gubitak mase jaja. Navedenu konstataciju potvrđuje činjenica da je između mase jaja pre inkubacionog perioda i mase jednodnevnih guščića utvrđena potpuna pozitivna fenotipska korelaciona povezanost - r(p) = 0,987***, a između mase jaja i relativnog udela guščeta srednja negativna fenotipska korelaciona povezanost r(p) = -0,425*. Prikazani rezultati u radu su dosta skromni, ali su ipak na neki način dali određen doprinos poznavanju problematike vezane za reprodukciju gusaka.bez obzira što se guske u našoj zemlji malo gaje, oko 2% od svih vrsta živine, ispitivanju proizvodno reproduktivnih osobina gusaka treba posvetiti veću pažnju. Na kraju, treba istaći, da ukoliko se žele ostvariti što bolji inkubacioni rezultati, odnosno proizvesti što veći broj jednodnevnih guščića po jednoj guski, potrebno je ispuniti par osnovnih načela, a to su: - Da priplodna jaja potiču od zdravog roditeljskog jata koje je odgajeno (gajeno) prema upustvu, odnosno odgovarajućoj tehnologiji, a koja podrazumeva pravilan smeštaj jata u optimalnim mikroklimatskim (ambijentalnim) uslovima, korišćene adekvatne (izbalansirane) ishrane i paše, propisane mere opšte i specifične zdravstvene zaštite, kao i pravilan odnos polova u toku celog njegovog perioda gajenja (iskorišćavanja); - Da su jaja zdrava, pravilnog oblika, optimalne mase, odgovarajuće propustljivosti (poroznosti) ljuske, određene starosti, čista, redovno sakupljana, i što je veoma bitno, dezinfikovana (fumigirana) prema upustvu nadležne veterinarske službe; 140

141 - U toku perioda inkubiranja striktno se pridržavati upustva za rad sa inkubatorom, odnosno svakodnevno kontrolisati temperaturu, relativnu vlažnost vazduha, provetravanje, orošavanje (prskanje) jaja u inkubatoru (ležioniku i izvodioniku), kao i pravilno okretanje jaja u ležioniku; - Posle leženja, takođe je guščićima potrebno obezbediti optimalne mikroklimatske uslove, naročito u pogledu temperature, zatim kvalitetnu ishranu i napajanje bakteorološki ispravnom vodom, kao i sprovoditi odgovarajuće profilaktičke i zdravstvene mere zaštite guščića. Ukoliko se proizvođač gusaka, odnosno guščića bude pridržavao, pored ostalog, navedenih upustava neće doći do neželjenih posledica, a samim tim proizvešće se znatno veći broj zdravih i vitalnih jednodnevnih guščića, kako od broja uloženih (inkubiranih), tako i od broja oplođenih jaja. Literatura 1. Mašić B., Krečov M. (2002): Tov pataka i gusaka. Izdavačka kuća Draganić, Beograd Zemun. 2. Mitrović S., Petrović V., Tomić I. (1987): Korelaciono-regresiona zavisnost mase jaja i ćurića u različitih hibridnih linija ćuraka. Zbornik kratkih sadržaja VII Savetovanje Saveza živinara SR Srbije, Brezovica. 3. Mitrović S., Radosavljević M., Stanković S. (1989): Fenotipska varijabilnost i povezanost mase jaja i jednodnevnih pilića Isabrown hibrida kokoši. Peradarstvo, 11-12, Mitrović S., Hristov S., Vitorović D., Petrović M. (1995): Uticaj gubitka mase priplodnih jaja i embriona teškog linijskog hibrida Hybro na rezultate inkubacije. Veterinarski glasnik, 9-10, Mitrović S., Mijatović M., Bogdanović V., Bakić S., Milanović Z. (1998): Fenotipska varijabilnost i povezanost kvantitativnih osobina ćuraka Hybrid Nauka u živinarstvu, 3 (1-2), Moran E., Rinhart B. (1981): Breeder flock productivity and egg size effects on broiler turkey performance and carcass quality. Poultry Science, 60, Perenyi M., Suto Z. (1980): A pulyka kaltetojasok sulya, az embrio es napospulyka sulya kozotti osszefuggesek vizsgalata. Baromfitenyesztes es feldolgozas, 3,

142 UDC: : Original scientific paper THE ANALYSIS OF GOOSE EGGS INCUBATION RESULTS OF BIRACELY HALF-BREEDS OF GEESE V. Đermanović, G. Anđelić-Buzadžić, M. Rajović, V. Purić, S. Mitrović* Summary In this paper we came to goose eggs incubation results of biracely half-breeds (chinese goose x danube goose), the dynamics of eggs weight loss during the incubation period, as well as the intensity of phenotypic correlation connection between eggs weight before incubation period and one day old goosling weight. Fertilization of eggs was 67,92%, hatchibility was 52,83% (out of initial number of eggs), more exactly 77,78% (out of number of fertility eggs). Average eggs weight before incubation was 151,79g, and weight of one day old goosling was 103,07g, which means that relative part of goosling in eggs weight was 67,90%. The total phenotipic correlation connection between eggs weight before incubation and hatched gooslings was found r(p)=0,987***, between eggs weight and relative part of goosling in eggs weight was established middle negative correliton connection, r(p)=0,425*. Key words: fertility eggs, one day old goosling, correlation coefficient. * Vladan Đermanović, B.Sc., Faculty of Agriculture-Zemun; Gordana Anđelić-Buzadžić, Dvm.spec., Higher agriculture school, Šabac; Miroljub Rajović, B.Sc., T.S., Zemun, Vinko Purić, B:Sc. spec., Zora - d.o.o., Berane; Sreten Mitrović, Prof. Ph. D., Faculty of Agriculture -Zemun. 142

143 UDK: : Stručni rad ANALIZA REZULTATA KASAČKIH TRKA NA DISTANCI 1600 M U GODINI NA HIPODROMU BEOGRAD S. Mitrović, G. Grubić, V. Đermanović, R. Relić, D. Karović* Izvod: Na hipodromu u Beogradu, godine, je održano 12 regularnih kasačkih trka takmičarskog karaktera. U kasačkim trkama, na distanci od 1600 m, takmičila su se dvogoda, trogoda i četvorogoda grla oba pola. Posmatrano u celini, dvogoda muška grla su u proseku kasala brzinom 69,029 km/h, a ženska nešto sporije, jer je prosečna brzina kasa iznosila 67, 475 km/h. Trogoda muška grla su, u odnosu na ženska grla iste starosti, kasala brže za oko 3 km/h (70,029 : 67,000 km/h), dok su četvorogoda ženska grla (68,178 km/h), u odnosu na mška grla (67,264 km/h) kasala neznatno brže, za oko 1 km/h. Iz iznetog se može zaključiti da su muška trogoda, odnosno ženska četvorogoda grla najbrže stizala na cilj (distanca staza 1600 m) i da su kasačka grla oba pola u drugoj polovini kasačke sezone (godine) bila u boljoj kasačkoj kondiciji, što pokazuju rezultati trka. Ključne reči: konjički sport, kasačke trke, dužina staze (distanca), uzrast grla. Uvod Konjarstvo, kao grana stočarstva, od davnina pa do danas, za našu zemlju ima poseban privredni značaj. Kod nas, konjarstvo se počelo razvijati tek u XIX veku, zahvaljujući većim ulaganjima u ovu granu stočarstva, zbog sve veće upotrebe konja u ratu, transportu, poljoprivredi, pa i sportu. Gajić i sar. (1996) ističu da sa razvojem motorizacije i mehanizacije konj počinje da gubi na značaju u transportu, vojsci i policiji i poljoprivredi naročito u ravničarskim predelima, tako da se upotreba konja svodi, uglavnom, na konjički sport i rekreaciju, kao i na primarnu proizvodnju (izvoz živih grla ili konjskog mesa). U poslednje vreme gajenju konja se pridaje nešto veći značaj zbog sve većeg interesovanja za konjički sport i rekreaciju, pa i u upotrebu konja u turističke svrhe. Kod nas konjički sport je relativno dobro razvijen, iako zaostaje za nekim zemljama gde se konji više planski i organizovanije gaje i koriste u različitim sportskim, pre svega trkačkim (galopskim i kasačkim) takmičenjima (Mitrović i sar., 2004). Petrujkić i sar. (1996) navode da strategija razvoja konjarstva naše zemlje treba da se suoči sa činjeničnim stanjem da u konjarstvo ulažu samo imućniji domaćini i ljubitelji ko- * Prof. dr Sreten Mitrović, prof. dr Goran Grubić, Vladan Đermanović, dipl. inž., asistent, mr Renata Relić, asistent, Poljoprivredni fakultet, Beograd Zemun; Dejan Karović, dipl.inž., poslediplomac, Agronomski fakultet, Čačak. 143

144 nja i konjičkog sporta. Za razvoj konjarstva u pojedinim regionima veliku zaslugu imaju tradicija, kao i galopske i kasačke trke. Gotovo sva takmičenja se održavaju na hipodromima koji se nalaze u okviru ergela, a isto tako i na posebno izgrađenim hipodromima u većim gradovima naše zemlje. Najčešće se većina konjičkih takmičenja, a posebno galopskih trka, organizuje na hipodromima u Beogradu i Šapcu, a nešto ređe na drugim, kao što su hipodromi u Požarevcu - Ljubičevu, Kragujevcu, Čačku, Subotici, Pančevu, Ubu i Zobnatici. Sva konjička takmičenja privlače relativno veliki broj publike i kladioničara ( hazardera ), bez obzira na pol i starosnu dob. Pored toga, pomenuta takmičenja privlače veliku pažnju medija i sredstava informisanja, tako da ona postaju zabeležena kako slikom tako i rečima. Konjički savez Srbije, odnosno Udruženje za kasački sport Srbije vodi i evidentira sve kasačke trke koje se održavaju tokom godine (sezone) i na kraju takmičarske sezone izdaju Kasački kalendar za Srbiju, u kojem se nalaze podaci o trkama, kao što su mesto održavanja, vreme održavanja trka, distance, broj grla učesnika i njihovih vlasnika, ime grla, rasa, uzrast grla, pol, podaci o njihovim jahačima i ostvareni rezultati. Zbog toga je osnovni cilj rada bio analiza kasačkih trka u godini, održanih na hipodromu u Beogradu, na distanci od 1600 m, pri čemu je posebna pažnja posvećena grlima oba pola starosti od dve do četiri godine, koja nisu ušla u priplod, tj. reprodukciju i njihovih ostvarenih rezultata (vreme i brzina kasanja). Rezultati istraživanja i diskusija U Beogradu je, u godini, od meseca aprila do oktobra, održano 27 kasačkih trka različitog karaktera (kvalifikacione i takmičarske) i na različitim distancama. Na distanci od 1600 m održano je 12 kasačkih trka takmičarskog karaktera u kojima su učestvovala grla oba pola različitog uzrasta. U tabeli 1 su prikazani ostvareni rezultati trka dvogodih muških kasača. Tab. 1. Rezultati kasačkih trka muških dvogodih grla Results of trotting races for two year old male heads Datum trke Date of race Broj trka Number of races Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Brzina grla (km/h) Speed per head Isocrate Jet 1.23,1 69,314 Zorba Valle 1.25,9 67,055 Lusio 1.26,1 66,899 Trocadero 1.17,0 74,805 Zorba Valle 1.25,9 67,055 Lusio 1.26,1 66,899 Trocadero 1.21,9 70,330 Gali Crown 1.24,7 68,005 Huckleberry Finn 1.22,1 70,158 Zorba Valle 1.22,9 69,481 Light My Life 1.23,1 69,

145 Iz podataka prikazanih u tabeli 1 može se primetiti da su muška dvogoda grla Trocadero i Huckleberry Finn, u odnosu na ostale kasače, posmatrano u celini, pokazala najbolje rezultate (70 km/h i više). Pored toga, može se zapaziti da su ostali kasači ostvarili brzinu od oko 67 (66,899 km/h) do oko 69,5 km/h (69,481 km/h), pri čemu je ukupna razlika u brzini kasanja iznosila oko 2,5 km/h. Podaci tabele 1 pokazuju i to da su se muška dvogoda grla takmičila samo u drugoj polovini takmičarske sezone. Najbolje rezultate, u pogledu brzine, ostvarilo je grlo Trocadero, koje je svoju dominaciju pokazalo u obe trke u kojima je učestvovalo (74,805 i 70,330 km/h), a najslabije rezultate ostvarilo je grlo Lusio, takođe u obe trke i to sa istim rezultatom (brzinom) od 66,899 km/h. Naime, iz ostvarenih rezultata u pogledu brzine, pored navedenog, može se primetiti i to da je kondiciona sposobnost kasača bila najbolja na kraju takmičarske sezone (ostvarene najveće brzine), a i klimatski uslovi su bili povoljniji nego na početku takmičenja (topli letnji meseci). Do slične konstatacije, pored ostalog, došli su Ranković i Mijatović (2006), koji su utvrdili statistički značajan (P<0,05) uticaj sezone na variranje brzine trkačkih osobina kasačkih konja. Slično kao i kod muških grla, ženska dvogoda grla su se, takođe, takmičila u drugoj polovini trkačke sezone, čiji su ostvareni rezultati prikazani u tabeli 2. Tab. 2. Rezultati kasačkih trka ženskih dvogodih grla Results of trotting races for two year old female heads Datum trke Date of race Broj trka Number of races Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Brzina grla (km/h) Speed per head Korsa G. 1.26,6 66,127 Migrena M. S. 1.29,9 64, Migrena M. S. 1.26,2 66,821 Korsa G. 1.23,7 68, Lucia 1.24,0 68,571 Migrena M. S. 1.24,9 67, Miramar 1.22,2 70,073 Iz podataka prikazanih u tabeli 2 može se primetiti da je žensko dvogodo grlo Miramar, u odnosu na ostale kasače, jedino ostvarilo brzinu veću od 70 km/h (70,073). Pored toga, može se zapaziti da su ostali kasači ostvarili brzinu od oko 64 (64,071 km/h) do blizu 69 km/h (68,817 km/h), pri čemu je ukupna razlika u brzini trčanja, u odnosu na muška dvogoda grla, bila približno duplo veća (oko 5 km/h). Takođe, podaci tabele 2 pokazuju da su pojedina grla učestvovala u više trka u kojima su ostvarila plasmane. Tako je grlo Migrena M. S. ostvarilo plasman u tri, a grlo Korsa G. u dve kasačke trke, gde se, slično kao i kod muških grla, iz prikazanog vidi da su ostvareni rezultati bili sve bolji kako se takmičarska sezona bližila kraju, odnosno da je kondiciona sposobnost kasača bila najbolja na kraju takmičarske sezone. Za razliku od dvogodih grla, trogoda kasačka grla su se takmičila i ostvarila plasmane u prvoj polovini trkačke sezone, pri čemu su svega dve trke, u kojima su se takmičila 145

146 samo muška grla, organizovane na kraju sezone. Rezultati muških trogodih grla prikazani su u tabeli 3. Tab. 3. Rezultati kasačkih trka muških trogodih grla Results of trotting races for three year old male heads Datum trke Date of race Broj trka Number of races Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Iz podataka tabele 3 može se primetiti da su brzinu veću od 70 km/h ostvarila grla Hanibal (70,762), Lancelotte (70,762) i Istis Jerez (75,393), dok su ostali kasači ostvarili približno iste rezultate, odnosno brzine nešto veće od 68 km/h. Pored navedenog, podaci tabele 3 pokazuju da su najbolji rezultati, slično kao i kod dvogodih grla, ostvareni na kraju sezone, što ukazuje da je kondiciona sposobnost kasača bila najbolja na kraju takmičarske sezone. Slično kao kod muških, i ženska trogoda grla su se takmičila u prvoj polovini trkačke sezone, čiji su ostvareni rezultati prikazani u tabeli 4. Tab. 4. Rezultati kasačkih trka ženskih trogodih grla Results of trotting races for three year old female heads Brzina grla (km/h) Speed per head Adono King 1.24,5 68,166 Hanibal 1.21,4 70, Mambo S. 1.24,0 68,571 1 Lancelotte 1.21,4 70, Istis Jerez 1.16,4 75,393 Datum trke Date of race Broj trka Number of races Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Brzina grla (km/h) Speed per head Romana G. 1.23,6 68,900 Evropa 1.28,7 64,938 Venera Ozo 1.24,2 68,409 Miss Crown 1.27,6 65,753 Podaci tabele 4 pokazuju da su ženska trogoda grla, koja su se takmičila u prvoj polovini takmičarske sezone, slično kao i ženska dvogoda grla, osim grla Miramar (tabela2), koje se takmičilo u drugoj polovini sezone, tokom takmičenja ostvarila brzine manje od 70 km/h. Iz tabele 4 se dalje vidi da je najbolji rezultat ostvarilo grlo Romana G. (68,900 km/h), a najlošiji grlo Evropa (64,938 km/h), koje se takmičilo u istoj trci. Slično kao i kod trogodih grla, i četvorogoda kasačka grla su se, takođe, takmičila i ostvarila plasmane u prvoj polovini trkačke sezone, pri čemu je, kod oba pola, po jedna 146

147 trka organizovana na kraju takmičarske sezone. Rezultati kasačkih trka muških i ženskih četvorogodih grla prikazani su u tabelama 5 i 6. Tab. 5. Rezultati kasačkih trka muških četvorogodih grla Results of trotting races for four year old male heads Datum trke Date of race Broj trka Number of races Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Brzina grla (km/h) Speed per head Obzor 1.26,8 66,359 Wilon 1.31,7 62, Interactiv 1.27,1 66, Fantastik Lobell 1.18,1 73,752 Tab. 6. Rezultati kasačkih trka ženskih četvorogodih grla Results of trotting races for four year old female heads Datum trke Date of race Posmatrano u celini, iz podataka prikazanih u tabelama 5 i 6 se može videti da su brzine veće od 70 km/h ostvarila muško grlo Fantastik Lobell (73,752 km/h) i ženska grla Oh Lala Photo (73,941 km/h) i Angelina Jolie (71,642 km/h). Pored navedenog, potrebno je napomenuti i to da su i kod muških i kod ženskih grla najbolji rezultati ostvareni u trkama koje su organizovane na kraju sezone, sa izuzetkom trke u kojoj je plasman ostvarilo grlo Oh Lala Photo, što potvrđuje konstataciju da je, slično kao i kod dvogodih i trogodih grla, kondiciona sposobnost bila najbolja u pomenutom periodu takmičenja. Zaključak Broj trka Number of race Ime grla koja su ostvarila plasman Name of the head which placed well Ostvareno vreme (min) Accomplished time Brzina grla (km/h) Speed per head Baroness Arrow 1.22,4 69,903 Happy Life 1.23,2 69, Daytona 1.23,2 69, Dominika 1.27,2 66,055 Mimi de Vita 1.27,5 65,829 2 Alfa Victory 1.24,6 68,085 1 Falkonara 1.36,5 59, Oh Lala Photo 1.17,9 73, Angelina Jolie 1.20,4 71,642 Analizom je obuhvaćeno 12 regularnih kasačkih trka takmičarskog karaktera koje su održane u godini na hipodromu u Beogradu. Na hipodromu je održano znatno više trka različitog karaktera i na različitim distancama, ali su u ovom radu analizirani samo 147

148 rezultati kasača koji su ostvarili plasman na distanci, odnosno stazi dužine 1600 metara. U trkama (takmičenju) su učestvovala dvogoda, trogoda i četvorogoda kasačka grla oba pola. Na osnovu ostvarenih rezultata pojedinih kasačkih trka može se konstatovati da su dvogoda i trogoda muška grla, u odnosu na ženska, do cilja stizala brže, dok je kod četvorogodih grla situacija bila obrnuta, tj. kas ženskih grla je bio neznatno brži nego muških grla. Od svih grla koja su učestvovala u takmičenju, najbolji rezultat je pokazalo žensko četvorogodo grlo Oh Lala Photo (73,941 km/h) i muško trogodo grlo Istis Jerez (75,393 km/h). Pored toga, može se zapaziti da je sezona uticala na rezultate takmičenja, jer su kasačka grla, po pravilu, u drugoj polovini sezone pokazala znatno bolje rezultate, tj. brže su stizala do cilja. Posmatrano u celini, može se reći da su kasači u svim trkama ostvarili solidne rezultate i da je broj trka bio relativno mali, našto su, najverovtnije, uticali objektivni i subjektivni razlozi (vremenski uslovi, organizaciono - tehnički problemi), zbog čega i nije ostvaren planirani kalendar takimičenja. Literatura 1. Gajić, Ž., Bešlin, R., Milić, M., Jastšenjski, S., Adžić, N., Ranković, M. (1996): Program razvoja konjarstva Jugoslavije. Zbornik radova Program razvoja konjarstva Jugoslavije, P.P. Zobnatica, 5-13, Bačka Topola. 2. Mitrović, S., Životić,V., Ilić, P. (2004): Stanje i privredni značaj konjarstva u nas. Zbornik naučnih radova sa XVIII savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Vol. 10, (2), , Beograd. 3. Pejić, N., Kosovac, P., Ćurković, S. (1992): Uticaj ishrane i treninga na intenzitet porasta sportskih grla. Zbornik radova prvog simpozijuma o sportskoj medicini konja. Subotica. 4. Petrujkić, T., Miljković, V., Mrvošić, G., Vuković, D., Veselinović, S., Trivicki, G., Bojkovski, J., Popović, N., Ivkov, V., Radojčić, S. (1996): Stanje reprodukcije konja u Jugoslaviji i utvrđivanje priplodne sposobnosti kobila. Zbornik radova Program razvoja konjarstva Jugoslavije, P.P. Zobnatica Subotica, Ranković, M., Mijatović, M. (2006): Genetička varijabilnost trkačkih osobina kasačkih konja uzrasta tri godine. Biotehnology in animal husbandry, Kasački kalendar za Srbiju, godišnjak za godinu. Udruženje za kasački sport Srbije. 148

149 UDC: : Professional paper ANALYSES OF RESULTS IN TROTTING RACES ON 1600 M LENGTH DURING 2006 ON THE BELGRADE HIPPODROME Summary S. Mitrović, G. Grubić, V. Đermanović, R. Relić, D. Karović* There were 12 regular trotter races on the Belgrade Hippodrome during Two, three and four year old horses were competing at the distance of 1600 m. In global, two year old male animals had average speed of km/h, while females were a bit slower at km/h. Three year old males were 4 km/h faster than females of the same age ( km/h), while four year old females were somewhat faster than males ( km/h). From the results shown in can be concluded that three year old males and four year old females were the fastest to reach the end at 1600 m, and that trotters of both sexes were in best condition during the second half of the racing season, which can be seen from the results. Key words: horse races, trotters, distance, animal age. * Sreten Mitrović, Prof. Ph.D., Goran Grubić, Prof. Ph.D., Vladan Đermanović, B.Sc., Renata Relić, M.Sc., Faculty of Agriculture, Belgrade- Zemun; Dejan Karović, B.Sc., Faculty of Agriculture, Čačak. 149

150 150 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

151 UDK: Pregledni rad PRISUSTVO BAKTERIJA LISTERIA MONOCYTOGENES U NAMIRNICAMA I PRATEĆI RIZIK ZA ZDRAVLJE POTROŠAČA G. Popović, D. Đurđević Milošević* Izvod: Listerioza je bolest koja se javlja kao posledica konzumiranja hrane kontaminirane patogenom bakterijom Listeria monocytogenes. Stopa smrtnosti ovog oboljenja je veoma visoka, a procenjuje se da iznosi oko 20-40%. Pojava masovnh listerioza u nekim zemljama vezuje se za korišćenje u ishrani svežeg voća i povrća, salata, sireva, mleka, mesa itd. Patogenost i sposobnost opstanka za vreme skladištenja, neke su od osobina bakterija Listeria monocytogens koje predstavljaju ozbiljnu pretnju za zdravlje potrošača, ali i upozorenje za sve one koji učestvuju u proizvodnji i pripremi hrane. Epidemiologija listerioze pojačala je interes za razvoj efikasnih metoda u suzbijanju ovih patogena u hrani, a značajan korak u preventivnom delovanju je odgovarajuća kontrola hrane na nacionalnom i internacionalnom nivou. U ovom radu su predstavljene glavne karakteristike Listeria monocitogenes, neki slučajevi listerioza i njihove posledice, prisustvo Listeria sp. u hrani, kao i neke preventivne mere. Ključne reči: hrana, Listeria monocytogenes, listerioza. Uvod Konzumiranje prehrambenih proizvoda koji su kontaminirani bakterijama Listeria monocytogenes izaziva kod ljudi oboljenje poznato pod nazivom listerioza. Ovo oboljenje, osim velikih ekonomskih gubitaka za proizvođače hrane, može da izazove i ozbiljne zdravstvene tegobe kod potrošača, koje se u nekim slučajevima mogu završiti i fatalno. Od momenta otkrića od strane Murraya et al., 1926.godine, Listeria monocytogenes je smatrana isključivo za uzročnika bolesti kod životinja. Listerioza kod ljudi je uglavnom vezivana za profesionalnu delatnost, odnosno blizak dodir sa životinjama ili njihovim proizvodima. Najčešće su obolevali stočari, mesari i veterinari. Poslednjih dvadesetak godina listerioza se intenzivno proučava kao alimentarno oboljenje, a naročito nakon pojava većih epidemija izazvanih konzumiranjem kontaminirane hrane. * Mr Gordana Popović, predavač, mr Dragica Đurđević Milošević, Visoka tehnološka škola strukovih studija, Šabac. 151

152 Karakteristike Listeria monocytogenes Listeria monocytogenes je gram pozitivna, kratka štapićasta, asporogena bakterija, široko rasprostranjena u okolnoj sredini. Njeno prvobitno stanište je zemljište i vegetacija, gde se nalazi kao saprofit. Osim toga, neke životinje takođe mogu biti nosioci ove bakterije, a da pri tome ne pokazuju znake oboljenja. Posledica toga je da se bakterije mogu proširiti u mesu i mleku. Tipične temperature obrade i pasterizacije, koje se primenjuju u prehrambenoj industriji, mogu da unište ovu bakteriju. Međutim, uvek postoji realna mogućnost da obrađena hrana postane kontaminirana ovom bakterijom u toku pakovanja ili kasnije, tokom pripreme. Sa stanovišta izazivanja trovanja kod ljudi, glavne karakteristike bakterija Listeria monocytogenes su: - patogenost za ljudski organizam, - sposobnost pojedinih sojeva da rastu pri niskim ph vrednostima (<4,1), - sposobnost rasta u proizvodima sa visokim procentom NaCl (i do 20%), - sposobnost rasta na niskim temperaturama (temperaturama skladištenja od 4ºC). Zbog navedenih osobina, ova bakterija predstavlja izazov za sve proizvođače koji se bave proizvodnjom hrane, a koji su obavezni da na tržište plasiraju hranu koja je zdravstveno ispravna i bezbedna za potrošače, kao i za ugostiteljske objekte u kojima se hrana priprema i može biti sekundarno kontaminirana. Neki slučajevi listerioza i posledice Prva epidemija listerioze dogodila se godine u Bostonu (SAD), pri čemu je kao izvor infekcije smatrano povrće, iako nije utvrđeno koje od konzumiranih vrsta je bilo u pitanju. Druga epidemija je registrovana u Novoj Škotskoj (Kanada) godine, nakon konzumiranja salate od kupusa. Prema Vojinoviću (1993) ovo povrće je uzgajano na njivama koje su đubrene ovčijim izmetom sa farme na kojoj su izvesno vreme pre toga dve ovce uginule od listerioze. Infekcije u Švajcarskoj u periodu od 1983 do godine izazvane konzumiranjem mekog sira, kao i epidemije u Austriji 1986.godine povezane su sa nepasterizovanim mlekom, što ukazuje na povećan rizik u vezi sa konzumiranjem sirovog mleka i mekih sireva proizvedenih od nepasterizovanog mleka. Takođe su zabeleženi i slučajevi epidemija listerioze kao posledica konzumiranja pasterizovanih proizvoda od mleka, kao što je slučaj sa epidemijom u Massachusettsu godine (Finny and Ryser, 2002) ili epidemija u Finskoj u periodu godine izazvane konzumiranjem maslaca. U navedenim epidemijama registrovano je od nekoliko desetina do nekoliko stotina obolelih, među kojima najviše iz kategorije imunodeficitarnih. Na osnovu ovoga, može se konstatovati da pored oboljenja i smrti, listerioze izazivaju i značajne ekonomske gubitke, koje u SAD autori Juneja and Eblen (1999) procenjuju na oko 313 miliona dolara godišnje. U decembru godine, zbog pojave epidemije sa 21 smrtnim slučajem i više od 200 obolelih, iz prometa je povučeno 15 miliona funti hotdoga i sečenih suhomesnatih proizvoda. I u oktobru godine približno 27,4 miliona funti ćurećih i pilećih gotovih jela je povučeno iz prometa zbog moguće kontaminacije sa ovim organizmom (USDA-FSIS, 2002). 152

153 Procenjuje se da u SAD svake godine od ove bolesti oboli oko 2000 osoba. Od ovog prijavljenog broja približno 20 do 40 % umire zbog posledica ove bolesti. Prema Goode and Pierson (2001), stopa smrtnosti može biti i mnogo veća (do 75%) kod osoba sa nedostatkom imuniteta. Zbog ovako visoke stope mortaliteta, u SAD se sprovede izvesne mere zaštite potrošača, u cilju smanjenja pojave listerioza, koje podrazumevaju obavezno testiranje hrane (naročito mleka, mlečnih proizvoda, mesa i proizvoda od mesa) na prisustvo Listeria monocytogenes. Ove mere zaštite ogledaju se u sprovođenju nula tolerancije za Listeria monocytogenes. Takva mera podrazumeva da se u hrani koja se pre konzumiranja termički ne obrađuje, ne sme naći ni jedna ćelija ovog organizma. Usled toga FDA (Food and Drug Administration) i FSIS (Food Safety and Inspection Service) organizacije mogu sprečiti da se u prometu nađe, ili povući iz prometa svaku vrstu hrane u kojoj je dokazano prisustvo Listeria monocytogenes. Ova praksa predstavlja snažan mehanizam koji deluje u cilju zaštite potrošača i sprečavanja pojave listerioze. Na žalost, i pored evidentnog rizika za zdravlje potrošača, u našoj zemlji ne postoje propisi koji predviđaju obvezna ispitivanja prisustva ove bakterije u prehrambenim proizvodima. Proučavanjem listerioze, Shelef (1989) je uočio da ne oboljevaju svi ljudi koji unesu ćelije Listeria monocytogenes u organizam, pri čemu značajnu ulogu mogu da imaju individualna otpornost organizma i kiselost želudačnog soka. Osim toga, infektivne doze za ovaj mikroorganizam nisu još jasno utvrđene. Mnogi naučnici i lekari veruju da je količina od 100 do 1000 ćelija dovoljna da izazove oboljenje kod nekih ljudi. Prisustvo Listeria sp. u hrani Listeria monocytogenes može biti prisutna u različitim prehrambenim proizvodima. Iako se mikrobiološka neispiravnost gotovog proizvod često vezuje za kontaminiranost sirovina (Đurđević i sar., 1995; Škrinjar i sar., 1995), ili nepravilnosti u procesu proizvodnje (Đurđević i sar., 1998; Šolaja i Đurđević Milošević, 1998; Šolaja i sar., 2000), u slučaju Listeria monocytogenes, u rizičnoj grupi se nalaze sveže, neprerađene namirnice kao što su mleko, meso, i meki sirevi. Osim toga, može biti prisutna i u čokoladnom mleku, jogurtu, raznim vrstama gotovih jela, kao što su kobasice, šunka, paštete, kuvana piletina, morski plodovi... Naročito veliki rizik za zdravlje potrošača predstavlja sveže povrće i voće, koje takođe može biti kontaminirano ovom bakterijom. Najčešće se listerioza javlja kao posledica konzumiranja svežeg kupusa, zelene salate, celera, paradajza, krastavaca, krompira, rotkvica i drugog povrća. Jay et al., (2005) navode da je ispitivanjem sirovog mleka u tankovima sa 260 farmi u Škotskoj, u 25 uzoraka od ukupno 160 ispitanih, dokazan ovaj mikroorganizam. U Holandiji u toku godine od 5779 maloprodajnih uzoraka hrane, u 3% uzoraka je dokazan ovaj mikroorganizam. Najmanje prisustvo Listeria monocytogenes bilo je u sladoledu, u kome je ovaj mikroorganizam dokazan u samo 0,2% uzoraka od 649 ispitanih, dok je najveće prisustvo uočeno u svežem mesu sa 7,5% od 416 uzoraka koji su bili pozitivni. U Holandiji je od 929 uzoraka mekih sireva, koji su bili proizvedeni od svežeg mleka, u 4,6% uzoraka dokazana Listeria monocytogenes. U Engleskoj i Velsu ovaj organizam nađen je u 4% od gotovih jela. Biljke i plodovi voća i povrća koji se koriste kao salata ili se konzumiraju u svežem stanju takođe imaju značajnu ulogu u širenju ovog patogena, od njegovog prirodnog 153

154 staništa do životinja, gotovih proizvoda i ljudi. Ispitivanjem 120 uzoraka svežeg voća i povrća u radu Popovića i Nikšića (2007), najveće prisustvo Listeria monocytogenes bilo je u krompiru (13,3%), šargarepi (6,66% ) i spanaću (10%). Na osnovu ovoga mogu se potvrditi ranija saznanja, da sveže povrće takođe može biti jedan od značajnih uzročnika listerioza. Osim toga, i sirovi sok od jabuke je bio identifikovan kao izvor kontaminacije ovom bakterijom u SAD, što je dovelo do oboljenja i smrti određenog broja potrošača. U istraživanjima Sado et al. (1998) bila su detektovana tri izolata Listeria monocytogenes u nepasterizovanom soku od jabuke (ph 3,75). I u radu Conwaya et al., (2000) utvrđeno je da Listeria monocytogenes može da opstane i raste na sveže sečenoj jabuci, kao i jabukovom soku. Beuchat et al., (1998) zapažaju da Listeria monocytogenes na površini jabuka pokazuje veću rezistentnost prema hlornom tretmanu od E.coli O157:H7 i Salmonella. Zato se ovaj organizam može posmatrati i kao potencijalna pretnja za bezbednost soka od jabuka. Iz tih razloga, od nedavno Food and Drug Administration (FDA) zahteva povećanu bezbednost sokova od voća i povrća, koja podrezumeva da je proizvođač obavezan da primeni postupak obrade koji postiže smanjenje broja najrezistentnijih patogena za 5log, u poređenju sa brojem organizama koji mogu biti prisutni u neprerađenom soku (FDA, 2001). Simptomi listerioze Kada je reč o problemu listerioze kod ljudi, danas je raspoloživ veliki broj radova koji obrađuju ovu temu. Na osnovu njih se može zaključiti da je bolest retka iako je mikroorganizam veoma čest u životnoj sredini. Epidemije se retko dešavaju, jer se bolest najčešće javlja u vidu sporadičnih slučajeva, ali je uvek povezana sa konzumiranjem kontaminirane hrane. Ova bolest najčešće pogađa posebne grupe stanovništva, pri čemu su sa naročitim rizikom starije osobe, trudnice, novorođenčad i osobe sa nedostatkom imuniteta. Rizik je povećan i kod osoba koje boluju od raka, AIDS-a, dijabetesa, oboljenja bubrega i drugo. Ova infekcija je najuobičajnija za bebe mlađe od jednog meseca i odrasle preko 60 godina starosti. Osim toga, i stopa hospitalizacije za listeriozu je znatno veća nego za bilo koju drugu bolest koja potiče iz hrane, i iznosi 94 %. Nakon konzumiranja hrane kontaminirane ovom bakterijom, simptomi infekcije se mogu pojaviti u periodu od 11 do 70 dana. Slično drugim patogenim mikroorganizmima, i Listeria monocytogenes ima sposobnost da proizvodi različite virulentne faktore koji oštećuju tkivo i izazivaju oboljenje kod domaćina. U literaturi se navode različite specifične supstance koje stvara Listeria monocytogenes, kao što su: hemolitični toksini, lipolitički toksini, ekstracelularni hemoragični toksini i dr. Posebnu pažnju istraživača izazvao je hemolizin, kome se pridaje veliki značaj u mehanizmu patogenosti Listeria sp. (Selliger and Jones, 1986). U svome radu Kathariou (2002) iznosi da je glavni virulentni faktor kod Listeria monocytogenes hemolizin, koji se još naziva i listeriolizin O ili alfa-listeriolizin. Kada se jednom nađe u organizmu čoveka, ova bakterija se veoma lako može proširiti u krvotok i centralni nervni sistem, izazivajući ozbiljne zdravstvene tegobe. Naročito rizičnu grupu potrošača predstavljaju trudnice, jer se ova bakterija veoma lako može preko posteljice preneti i na plod tokom trudnoće. 154

155 Tipično je za listeriozu da simptomi kod ljudi ne liče na oboljenje, već mnogo više podsećaju na virusnu infekciju. Kada se Listeria monocytogenes unese u organizam putem kontaminirane hrane, bakterija može proći kroz zid creva i odatle dospeva u krvotok. Iz krvotoka, bakterija se lako može preneti do centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina), a kod trudnica najčešće je nađena u posteljici. Listeria monocytogenes u organizmu živi unutar specifičnih belih krvnih zrnaca koji se zovu makrofagi. Unutar makrofaga bakterija može biti zaštićena od reakcije imunog sistema i na taj način postaje nepristupačna za dejstvo izvesnih antibiotika. Osobe sa listeriozom mogu imati visoku temperaturu, bol u mišićima i gastrointestinalne tegobe, kao što su mučnina, povraćanje i dijareja. Ako se infekcija proširi na nervni sistem mogu se javiti i glavobolja, ukočen vrat, pojava grčeva i gubitak ravnoteže. Kod trudnica se javljaju simptomi slični gripu, međutim infekcija tokom trudnoće može se preneti na fetus kroz posteljicu. Ovo može dovesti do pobačaja, mrtvorođenja ili ozbiljnih zdravstvenih posledica za novorođenče. Nažalost, jedna polovina novorođenčadi, koji su inficirani ovom bakterijom, će i umreti od posledica bolesti. Kod novorođenih beba postoje dva tipa listerioza i to: rani oblik i kasni oblik bolesti. Rani oblik bolesti odnosi se na ozbiljno oboljenje koje je prisutno na rođenju i obično izaziva prevremeno rađanje. Bebe inficirane tokom trudnoće obično imaju ozbiljne infekcije krvi (sepsu), a mogu imati i infekciju po celom telu. Kasni oblik bolesti nastaje kada se za vreme rođenja bebe inficiraju ovom bakterijom. Siptomi ove bolesti obično se javljaju dve nedelje nakon rođenja. Za ove bebe tipično je da imaju meningitis, ali one ipak imaju veće mogućnosti da prežive nego one sa ranim oblikom bolesti. Kod starijih osoba, meningitis se javlja u oko 1/2 slučajeva listerioza. Siptomi meningitisa izazvanog ovom bakterijom, javljaju se oko 4 dana nakon simptoma sličnih gripu, i izazivaju visoku temperaturu, drhtavicu, nepovezane pokrete mišića, pospanost i komu. U oko 7,5 % slučajeva Listeria monocytogenes izaziva i endokarditis, koji dovodi do smrti kod skoro 1/2 pacijenata. Druge bolesti koje su izazvane sa Listeria monocytogenes obuhvataju infekcije oka, hepatitis, peritonitis (abdominalne infekcije), apsces mozga, infekcije pluća i zglobova i drugo. Prema pomenutim simptomima moguće je samo posumnjati na listeriozu, ali ne i biti potpuno siguran. Pouzdan način da se uspostavi dijagnoza listerioze je da se dokaže prisustvo Listeria monocytogenes u krvi, cerebrospinalnom fluidu ili stolici zaražene osobe. Mnogim ispitivanjima zaključeno je da u kliničkim slučajevima listerioza preovlađuju određeni serotipovi Listeria monocytogenes. Koji su sojevi prisutni i koliko su otporni na antibiotike, najčešće amipicilin, baktrim i tetraciklin, procenjuje se na osnovu antibiograma i tako određuje terapija za izlečenje. Preventivno delovanje Dezinfekciona sredstva koja su se pokazala kao najefikasnija protiv Listeria monocytogenes su kvaterna amonijumova jedinjenja, rastvor hlora i preparati na bazi persirćetne kiseline. Periodična promena dezinfekcionih sredstava je uopšteno dobra, jer obezbeđuje mnogo efikasnije uništavanje ne samo ove, već i drugih bakterija. Sušenje je značajno, jer se na suvim površinama (podovi, zidovi itd.) smanjuje mogućnost rasta Listeria monocytogenes. 155

156 U skoro svim eksperimentima Listeria se pokazala kao otpornija na zračenje od E. coli, Campilabacter, Yersinia i Staphylococcus vrsta. Neki radovi pokazuju da se otpornost Listeria monocytogenes na zračenje povećava na nižim temperaturama (Doyle, 1999). Smanjenje ukupnog broja Listeria usled dejstva zračenja iz vidljivog dela spektra (Đurđević Milošević, 2001; Đurđević Milošević i sar., 2003; Šolaja i sar., 2003) nije dovoljno proučeno. Sprečavanje kontaminacije ovom bakterijom značajno je u svim oblastima proizvodnje hrane, ali se posebno mora uzeti u obzir da hrana nakon proizvodnje, u toku pakovanja, može lako biti kontaminirana ovom bakterijom. Da bi se pojava listerioza smanjila na najmanju moguću meru, neophodno je da se hrana pre konzumiranja termički tretira. Osim toga, za sprečavanje pojave listerioza kod svežeg voća i povrća, koji se konzumiraju u svežem stanju ili u obliku salata, značajna može biti i upotreba različitih organskih kiselina, od kojih najveće dejstvo na smanjenje broja Listeria monocytogenes ima sirćetna kiselina (Popović, 2007), etarska ulja začinskih biljaka (Popović i Nikšić, 2007a), kao i same začinske biljke od kojih su najznačajniji bosiljak i timijan (Popović i Nikšić, 2007b). Zaključak Pojava masovnih listerioza u nekim zemljama vezuje se za korišćenje u ishrani svežeg voća i povrća, salata, sireva, mleka, mesa itd. kontaminiranih bakterijama Listeria monocytogenes. Listeria monocytogenes predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje potrošača, ali i upozorenje za sve proizvođače hrane koji će biti primorani da neprestano tragaju za metodama koje će biti efikasne u sprečavanju pojave ove bakterije u hrani. Treba imati na umu da se Listeria monocytogenes može naći praktično svuda u proizvodnom okruženju i može kontaminirati različite tipove hrane. Za efikasno sprečavanje kontaminacije hrane sa ovom bakterijom potrebno je detaljno čišćenje, pranje, dezinfekcija i sušenje svih radnih površina i prostorija u kojima se proizvodi hrana. Literatura 1. Beuchat, L.R., Nail, B.V., Adler, B.B. Clavero M.R.S. (1998): Efficacy of spray application of chlorinated water in killing pathogenic bacteria on raw apples, tomatoes and lettuce. J.Food Prot. 61, Conway, W.S., Leverentz, B., Saftner, R.A., Janisiewicz, W.J., Sams, C.E., Leblance E. (2000): Survival and growth of Listeria monocytogenes on fresh-cut apple slices and its interaction with Glomerella cingulata and Penicillium expansum. Plant Dis. 84, Đuređević Milošević, D. (2001): Uticaj inkoherentne polarizovane svjetlosti na razmnožavanje Escherichia coli. Magistarska teza. Tehnološki fakultet. Banja Luka. 4. Đurđević Milošević, D., Šolaja, M., Topalić, Lj., Elez, D. (2003): Efekti uticaja vidljive svjetlost na bakterije Escherichia coli. Gl. Hem. i Teh. RS, 45: Đurđević, D., Šolaja, M., Topalić, Lj. (1998): Uticaj higijenske ispravnosti procesa proizvodnje na mikrobiološki kvalitet tjestenine, Gl. Hem. i Teh. RS, 40:

157 6. Đurđević, D., Škrinjar, M., Psodorov, Đ., Dimić, D. (1995): Uticaj kukuruzne krupice na mikrobiološki i mikotoksikološki kvalitet gotove testenine, VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije, Herceg Novi, juna, Zbornik rezimea, pp Finny, P. M., and Ryser, E. T. (2002): Competition of thermally injured Listeria monocytogenes with a mesophilic lactic acid starter culture in milk for various heat treatments. J.Food Prot.65, (4), Food and Drug Administration (FDA) (2001): FDA publishes final rule to increase safety of fruit and vegetable juices. HHS News Jan. 18, vm. cfsan. fda. gov /~lrd /hhsjuic4.html 9. Goode, A.J., Pierson, D.M. (2001): Inhibition of Listeria monocytogenes on frankfurters by modified atmosphere packaging and antimicrobials, Food science and tehnology, Blacksburg, Virginia 10. Jay, M.J., Loessner, J.M., and Golden, A.D. (2005.): Modern food microbiology, Seventh edition. 11. Juneja, K.V, Eblen, S.B. (1999): Predictive thermal inactivation model for Listeria monocytogenes with temperature, ph, NaCl and sodium pyrophosphate as controlling factors. Journal of Food Protection, 62 (9): Kathariou, S. (2002): Listeria monocytogenes virulence and pathogenicity, a food safety perspective, J. Food Prot., 65 (11): Murray, E.G.D., Webb, R.A., Swann, M.B.R. (1926): A disease of rabbits characterized by a large mononuclear leukocytosis, caused by a hitherto undescribed bacillus: Bacterium monocytogenes. J. Path. Bacteriol. 29, Popović, G. (2007): Uticaj etarskih ulja na rast Listeria monocytogenes u povrću, Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Popović, G., Nikšić, M. (2007a): Izolacija Listeria monocytogenes iz svežeg voća i povrća, Ecologica 14: Popović, G., Nikšić, M. (2007a): Rast patogene bakterije Listeria monocytogenes u salatama uz dodatak bosiljka, PTEP časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, Novi Sad 11(1-2): Sado, P.N., Jinneman, K.C., Hubsy, G.J., Sorg, S. M., Omiecinski, C.J. (1998): Identification of Listeria monocytogenes from unpasturized apple juice using rapid test kits. J.Food Prot. 61, Seeliger, H.P.R., Jones, D. (1986): Listeria In P.H.A. Sneath N.S.Mair, M. E. Sharpe and J. G. Holt Bergey s manual of systematic bacteriology vol. 2. Williams and Wilkins Co. Baltimore, pp Shelef, L.A. (1989): Listeriosis and its transmission by food. Progress in food and nutrition science. 13, Škrinjar, M., Šutic, M., Đurđević, D., Dimić, D., Matković, K. (1995): Ispitivanje mikotoksikološke ispravnosti zrna pšenice kao jednog od indikatora pada tehnološkog kvaliteta, VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije, Herceg Novi, juna, Zbornik rezimea, p Šolaja, M., Đurđević Milošević, D. (1999): Kontrola mikrobiološke ispravnosti namirnica u Kontrola kvaliteta i bezbjednosti namirnica, Urednik: R. Gruijić. Univerzitet u Banjoj Luci, Banja Luka, pp

158 22. Šolaja, M., Topalić-Trivunović, Lj., Elez, D., Đurđević Milošević, D., Kovačević, T. (2003): Uticaj inkoherentne polarizovne svjetlosti na promjenu ukupnog broja Bacillus subtilis. Gl. Hem. i Teh. RS, 44: (Supplementum) CD-Rom. 23. Šolaja, M., Đurđević Milošević, D., Topalić, Lj. (2000): Mikrobiološka kontrola farmi pilića. Acta Periodica Technologica, 31: USDA-FSIS (2002): Active recall cases, Recall Information Center, Food Safety and Inspection Service, U.S.Department of Agriculture, Washington, D.C. Available at Fsis.usda.gov/oa/recalls/prelease/pr htm. Accessed 12 October Vojinović, G.D. (1993): Izučavanje činilaca koji utiču na preživljavanje i patogenost Listeria monocytogenes u mesu i proizvodima od mesa, Doktorska disertacija, veterinarski fakultet, Beograd. 158

159 UDC: Review paper THE PRESENCE OF BACTERIA LISTERIA MONOCYTOGENES IN FOODSTUFF AND ASSOCIATED RISK FOR HUMAN HEALTH Summary G. Popovic, D. Đurđevic Milosevic* Listeriosis is an illness associated with infected food, i. e. bacterial pathogen Listeria monocytogenes. The rate of mortality is very high and estimated to %. Increase in numbers of listeriosis outbreaks on an international scale have been attributed to consumptions of raw fruits and vegetables, salads, cheeses, milk, meat, etc. Pathogenic effect and surviving ability at the time of storage, are some of peculiarities of bacteria Listeria monocytogenes with dangerous health effect. The risk of illness warns all in food production process and food handling. The epidemiology of foodborne disease associated to bacteria Listeria have raised interest in developing efficacious methods to kill, reduce or remove pathogens that may be present in food, but very important step in prevention is proper food control at national and international levels. The paper presents: main characteristics of Listeria monocitogenes, some outbrakes of listeriosis and consequences, presence of Listeria sp. in food, and some prevention directions. Key words: food, Listeria monocytogenes, listeriosis. * Gordana Popović, M.Sc., Dragica Đurđević Milošević, M.Sc., Higher technology school of vocational studies, Šabac. 159

160 160 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 3-4 (2008)

161 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008) GENERALNI SPONZORI XXII SAVETOVANJA AGRONOMA, VETERINARA I TEHNOLOGA PKB Korporacija, Beograd PKB IMES A.D., Beograd PKB INSHRA A.D., Beograd SELSEM, Beograd DELTA AGRAR, Ogranak Delta agrohemija, Novi Beograd SYNGENTA, Beograd AGROVOJVODINA KOMERC, Subotica PINUS Plus, Novi Sad Dunav Osiguranje, Beograd 161

162 162 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008)

163 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008) 163

164 164 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008)

165 Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2 (2008) IMLEK je regionalni lider mlekarske industrije, postoji od 1953, a ine ga mlekare na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i odnedavno Makedonije. Otkupljuje mleko od farmera-kooperanata u Srbiji i sa njima ostvaruje evropske standarde i kriterijume kvaliteta. Duga tradicija, stru ni kadrovi, savremena tehnologija i stalno unapre ivanje proizvodnje rezultiralo je u više od 80 razli itih mle nih proizvoda koje IMLEK svakodnevno donosi. Sve farmere Imlek podržava infrastrukturom, kreditiranjem, obukom i treningom, a to rezultira proizvodnjom mleka prema EU standardima. Otkup sirovog mleka prema standardima EU i stroga konrola gotovih proizvoda predstavljaju preduslov kako bi se IMLEK ravnopravno uklju io na evropsko tržište, kao proizvo a sa prepoznatljivim markama i kvalitetom svojih proizvoda. Tokom Imlek je farmerima obezbedio kredite u vrednosti od eura. Ovi krediti doprinose adaptaciji i izgradnji novih savremenih farmi, dopuni proizvodnog stada, kupovini poljoprivredne mehanizacije za proizvodnju sto ne hrane i zalivnih sistema, a to su sve neophodni uslovi za dalji razvoj primarne proizvodnje. Imlek je u farme investirao instaliranjem 3000 laktofriza (za cuvanje mleka) i muznu opremu, ali i postavio najstrože kriterijume ispod kojih mleko jednostavno ne prima. Uvo enjem nove opreme i tehnoloških postupaka, Imlek prati svetska dostignu a mlekarske tehnologije. Kontinuiranu prednost na tržištu ostvaruje zahvaljuju i, pre svega, standardno visokom kvalitetu proizvoda i savremenom dizajnu novih vrsta pakovanja, a potvrda uspešnog poslovanja su i brojna priznanja Apsolutni šampion kvaliteta, koja ve godinama osvaja na nizu sajamskih manifestacija. Veliki doprinos vrhunskom kvalitetu sirovina, tehnologije rada i proizvoda postignut je dobijanjem HACCP sertifikata. IMLEK pored brojnih inovacija i ulaganja na polju istraživanja, proizvodnje tehnologije, doprinosi i boljem i kvalitenijem savremenom životu stanovnika Srbije, pre svega onih najmladjih, na razli ite na ine, izme u ostalog podžzavanjem akcija humanitarnog karaktera. IMLEK je donirao dinara za humani program Škola bez nasilja odvojivši po 2 dinara od svakog prodatog pakovanja okoladnog mleka sa oznakom Unicef Skola bez nasilja. Program se uspesno sprovodi u školama sirom Srbije. 165