BOLESTI ZAVISNOSTI KAO BOLESTI DRUŠTVA, PORODICE I POJEDINCA: KRITIKA NEČINJENJA

Transcription

1 Slađana Dragišić-Labaš Milan Milić Institut za neuropsihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević, Beograd Pregledni naučni članak UDK: :613.81/.84(497.11) Primljeno: BOLESTI ZAVISNOSTI KAO BOLESTI DRUŠTVA, PORODICE I POJEDINCA: KRITIKA NEČINJENJA Dependence Disorders as Disorders of Society, Family and Individual: A Critique of Non-Action ABSTRACT Since early 1990s substance abuse and dependence among young people in our country has been growing. Therefore to devise a prevention program should be a task number one for the government. Social factors (economic and political crisis, forced migration, unemployment, etc.), on one side, family disfunction and individual causes on the other, can result in insecurity, fear, feeling of meaninglessness in the young mind and hence the need to solve these problems by using one of psychoactive substances (PAS). Studies have shown that the young and especially their families have a very poor knowledge of PAS their kinds and uses, how to recognize a person (ab)using PAS, and what somatic and psychological consequences are produced by taking them. Social tolerance to alcohol use and abuse is high, society is supportive of alcohol use, while on the other hand individuals with substance dependence disorder are stigmatized and ostracized. The very first steps have been made in investigating this problem, some action has been taken, but serious comprehension of the problem and creation and realization of the national prevention program for substance use disorder are still missing. KEY WORDS substance abuse and dependence, youth, etiological factors of substance use disorders, prevention of substance use disorders APSTRAKT Bolesti zavisnosti, tj. zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS) alkohola, droga, cigareta u populaciji mladih u našoj zemlji u poslednjoj deceniji XX veka i danas dobijaju takve razmere da nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti mora da bude»zadatak broj jedan«za državu. Zloupotreba PAS se pomera ka sve mlađim starosnim kategorijama, zavisnost od PAS raste. Društveni faktori (ekonomska kriza, politička previranja, prisilne migracije, nezaposlenost itd.), s jedne strane, disfunkcionalnost jednog broja porodica i individualni faktori, s druge, mogu dovesti do osećanja nesigurnosti, straha, besmisla življenja kod mladih i potrebe da se ovi problemi»reše«uz psihoaktivnu supstancu. Istraživanja u našoj zemlji ukazuju na nedovoljno znanje mladih, a posebno njihovih porodica, o vrstama PAS, načinima upotrebe, izgledu i ponašanju osobe koja je pod dejstvom PAS i ozbiljnim somatskim i psihičkim posledicama uzimanja ovih supstanci.

2 32 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 Tolerancija društva prema uzimanju i zloupotrebi alkohola je velika, uloga društva u upotrebi etila podržavajuća, dok su, s druge strane, zavisnici od drugih PAS (»narkomani«), stigmatizovani i odbačeni. Napravljeni su prvi koraci u smislu istraživanja ovog problema, preduzete su neke akcije, ali izostaje ozbiljno sagledavanje problema, stvaranje i realizacija nacionalnog programa prevencije bolesti zavisnosti. KLJUČNE REČI zloupotreba PAS, zavisnost od PAS, mladi, faktori nastanka bolesti zavisnosti, prevencija bolesti zavisnosti Uvod Rasprostranjenost bolesti zavisnosti ili mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja uzrokovanih upotrebom psihoaktivnih supstanci (PAS) u našoj zemlji poslednjih godina dobijaju epidemijske razmere. Prevalencija (broj novih slučajeva) je u stalnom porastu. Istraživanja kod nas i u svetu, u poslednjoj deceniji XX veka, ukazuju na sve ranije pijenje, tj. pomeranje ka sve mlađim starosnim kategorijama, mada postoji podatak i o povećanoj upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane osoba starijih od 40 i 50 godina (Ramah, 2001). Primećena je učestalija zloupotreba i zavisnost od droga i alkohola zajedno, kao i kombinacija različitih psihoaktivnih supstanci sedativa, alkohola, kanabisa, heroina, kokaina, amfetamina i drugih sintetičkih droga (proizvedenih u ilegalnim laboratorijama). Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije zemlje u tranziciji su ovim problemom posebno ugrožene (Vučković, 2003). Prema informacijama Ujedinjenih nacija iz 1990-ih godina, u svetu droge koristi oko 180 miliona ljudi, a od toga su 4,2 miliona mladi, starosti 15 godina. Oko milijardu i sto miliona osoba zavisno je od nikotina, oko 150 miliona zloupotrebljava ili je zavisno od preparata kanabisa, 30 miliona osoba koristi stimulatore CNS-a, 15 miliona je zavisno od kokaina, 8 miliona od heroina, a veliki broj, naročito mladih osoba, upotrebljava sintetičke droge. Zavisnost od etila je prisutna kod 9-15% muškaraca i kod oko 6% žena (Ramah, 2001). Oko 10% stanovništva mnogih država angažovano je u trgovini drogama. Profit od ilegalne proizvodnje droga u svetu veći je od profita svetske naftne industrije, kao i tekstilne, hemijske i proizvodnje automobila. Prema procenama Ujedinjenih nacija, Međunarodnog programa za kontrolu droga (UNDC), godišnja dobit od proizvodnje ilegalnih droga iznosi 400 biliona dolara, profit od naftne industrije je oko 380 biliona dolara, a industrije motornih vozila 200 biliona dolara. Novac od droga se koristi kako za finansiranje nove proizvodnje sintetičkih droga (kojih je na tržištu sve više), tako i za finansiranje ljudi koji se bave proizvodnjom, transportom, za podmićivanje policije, sudova, političara i novinara. Narkomafija se, pored ovih poslova, bavi i pranjem novca, a takođe ulazi u legalne političke i ekonomske poslove (Vučković, 2003).

3 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva U SAD od godine broj zavisnika od kokaina i heroina opada, dok se broj zavisnika od heroina u Evropi stabilizovao. Međutim, postoji podatak da se u SAD smanjila upotreba heroina, a povećala upotreba kokaina. Kancelarija za nacionalnu politiku kontrole droga Bele kuće dala je podatke da su u toku godine Amerikanci potrošili za kupovinu ilegalnih droga 50 milijardi dolara, a u toku godine 64 milijarde dolara (u oba perioda najviše za kokain), što je veći iznos u odnosu na ukupne troškove istraživanja i lečenja od AIDS-a, malignih i kardiovaskularnih oboljenja (Radulović, 2003). Značajan uzrok u morbiditetu i mortalitetu u SAD je upotreba alkohola. Smatra se da 44% populacije starije od 18 godina pije. Oko 8 miliona ljudi su zavisnici od etila, a oko 5,6 miliona ljudi zloupotrebljava alkohol. Više od 50% Amerikanaca ima ili u ličnom iskustvu ili u užoj porodici probleme zbog pijenja. Oko ¼ mladih ispod 18 godina je odrastalo u alkoholičarskim porodicama (Johnson et al., 2003). Rezultati deskriptivne studije u SAD pokazuju da godišnje zbog pušenja umre hiljada ljudi, zbog alkoholizma , a zbog upotrebe ilegalnih droga ljudi (Šipetić-Grujičić, 2003). Oko 185 biliona dolara košta američku naciju konzumiranje alkohola godišnje (podatak iz godine) ili oko 600 dolara po stanovniku (troškovi za lečenje, rehabilitaciju, materijalne štete zbog saobraćajnih nezgoda i drugo). Jedno istraživanje u SAD pokazalo je da su generacije ljudi rođenih između i godine najveći konzumenti alkohola, u odnosu na generacije rođene od do godine, koji su najmanji konzumenti (Johnson et al., 2003). U SAD se poslednjih nekoliko godina odvija nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti, i to u zajednici, koji angažuje različite institucije i organizacije u društvu, u okviru svake lokalne zajednice (opštine) zdravstvo, socijalne ustanove, škole, omladinske organizacije, nevladine organizacije, policiju, lokalnu vlast, organizacije žena, medije (Dimitrijević i saradnici, 2002). Potrošnja vina u Engleskoj se od godine povećala 4 puta u odnosu na ranije periode. Od godine, broj žena koje piju se takođe povećao, ali je i dalje u odnosu na muškarce tri puta manji. Poslednjih godina oko 27% muškaraca i 11% žena u Engleskoj pije i prelazi količinu od 15,9 unci nedeljno alkohola (8 pinti piva), a ovo ukazuje na moguć razvoj zavisnosti u navedenim grupama. Preko 50 unci alkoholnih pića nedeljno pije 6% muškaraca i 2% žena. Oko 40% beskućnika pije preko 50 unci nedeljno, a najveći broj teških alkoholičara (heaviest drinkers) su mladi beskućnici (Golder et al., 2001). Smatra se da razlog u 10% slučajeva svih hospitalizacija u Engleskoj zloupotreba alkohola (u Francuskoj, Nemačkoj i Irskoj oko 30%). Od ukupnog broja psihijatrijski hospitalizovanih pacijenata 20-30% muškaraca i 5-10% žena ima problem pijenja. Stopa alkoholizma za muškarce poslednjih godina XX veka u SAD bila je 14,1%, a za žene 5,3%. Slična je stopa i u Engleskoj.

4 34 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 U Rusiji je u periodu od do godine došlo do povećanja upotrebe alkohola po glavi stanovnika, kao i povećanja stope smrtnosti uzrokovane ovim oboljenjem. Slični podaci važe i za zemlje Istočne Evrope (Golder et al., 2001). Od godine u našoj zemlji stalno je prisutan trend rasta upotrebe PAS, naročito poslednjih 10 godina, uz pojavu novih dizajniranih droga na tržištu. Nema preciznih podataka o broju osoba koje povremeno upotrebljavaju, zloupotrebljavaju ili su zavisne od PAS. Smatra se da taj broj nije manji od , a da je verovatno znatno veći. Karakteristikama zloupotrebe i zavisnosti od PAS kod nas se smatraju: stalni trend rasta, zastupljenost u svim socijalnim slojevima i kulturnim sredinama, korišćenje od strane mladih, starosti između 12 i 26 godina i upotreba više psihoaktivnih supstanci istovremeno (Ramah, 2001; Dimitrijević, 1992; 2003). Ako uzmemo u obzir sve društvene faktore u poslednjoj deceniji XX veka u našoj zemlji ekonomsku krizu, rat, dezintegraciju jugoslovenske države u više nacionalnih država, prisilne migracije, invalidnost, osiromašenje stanovništva, politička previranja, porast kriminaliteta, promenu sistema vrednosti, disfunkcionalnost jednog (ne malog) broja porodica, moglo bi se predvideti da će jedan broj ljudi, a naročito adolescenata, naći supstancu kao»psihološku štaku«za strah, nesigurnost, osećanje besmisla življenja. Iz strane i naše literature saznajemo o povezanosti bolesti zavisnosti sa pokušanim i izvršenim suicidima. Zavisnici od psihoaktivnih supstanci predstavljaju rizičnu grupu za suicid (Kapamadžija, Šovljanski, Biro, 1990; Ishan et al., 2000; Bankole et al., 2003). Statistički podaci poslednjih godina XX veka pokazuju povećanje stope samoubistava u Srbiji, kako starih, tako i mladih osoba, i kretanje od ranijih nižih ka srednjim stopama suicida. Stopa samoubistva starih je znatno viša u odnosu na stopu samoubistava mladih, međutim, ako se uporedi stopa samoubistva mladih sa ukupnom smrtnošću, dobija se zabrinjavajući podatak. Stopa suicida mladih u odnosu na ukupni mortalitet ove starosne grupe u periodu poslednjih deset godina XX veka kretala se od 10,20% do 11,00%, a starih 0,60% do 0,90%. Iz istraživanja rađenog u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti»dr Laza Lazarević«dolazimo do podataka da uz pokušaj suicida često stoji dijagnoza alkoholizma, akutnog napitog stanja, kao i zloupotreba opijata, amfetemina i drugih psihoaktivnih supstanci (Dragišić-Labaš, 2001). Postavlja se pitanje koliko je mladih izvršilo suicid pod uticajem psihoaktivnih supstanci, ako znamo da je značajan broj mladih koji su pokušali suicid bili pod dejstvom alkohola i droga. Strana istraživanja pokazuju da često uz pokušaj suicida stoji dijagnoza depresije. Međutim, ideje o samoubistvu nisu uvek praćene depresivnim raspoloženjem, već često idu uz delinkventno ponašanje, upotrebu psihoaktivnih supstanci, kao i problem kontrole agresivnosti (Choguet, 1989). Potreba mladih za opuštanjem, povišenim raspoloženjem, većom psihičkom i fizičkom energijom, osećanjem spokoja i sigurnosti, smanjenjem anksioznosti, kao i bežanjem od

5 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva stvarnosti u kojoj ne nalaze smisao i perspektivu i sve to uz psihoaktivne supstance, umesto zdravih načina življenja, verovatno će povećavati iz godine u godinu u periodu tranzicije broj zavisnika od psihoaktivnih supstanci i imaćemo»generacije bolesnih mladih ljudi«. Definicije i klasifikacije psihoaktivnih supstanci i bolesti zavisnosti Psihoaktivna supstanca je hemijska materija koja unošenjem u organizam menja psihičku strukturu utiče na raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ne stvaraju sve psihoaktivne supstance zavisnost, ali sve mogu da oštete psihičko i fizičko zdravlje. Novije podele psihoaktivnih supstanci zasnivaju se na osnovu dejstva droga na centralni nervni sistem. Tako imamo droge koje snižavaju nivo funkcionisanja delova mozga ili mozga u celini depresore centralnog nervnog sistema (CNS): alkohol, sedativi, opioidi (morfijum, opijum, heroin,»čaj od maka«) i isparljive rastvarače (lepak, bronza, benzin). Droge koje privremeno ubrzavaju psihičko funkcionisanje su stimulansi CNS-a amfetamini, kofein, nikotin, kokain, PCP. Halucinogeni menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja LSD, meskalin, kanabis, psilocibin, MDMA (»Ekstazi«) (Ramah, 2001). Bolesti zavisnosti podrazumevaju zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS), kao što su etil alkoholizam, droge narkomanija i cigarete nikotinizam. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je godine proglasila alkoholizam bolešću, a narkomaniju 1957, i istakla njihove zdravstvene, porodične, profesionalne i socijalne posledice. Prema trenutno važećoj Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja) (revizija iz 1992), govori se o štetnoj upotrebi i sindromu zavisnosti kod bolesti zavisnosti. Pod štetnom upotrebom se podrazumeva povremeno uzimanje PAS koje može da ošteti mentalno i fizičko zdravlje (na primer, hepatitis kod zloupotrebe droga, ili epizoda depresije kod težeg opijanja). Prisutna je psihička, ali ne i fizička zavisnost. Sindrom zavisnosti predstavlja skup fizioloških, kognitivnih i bihejvioralnih promena tolerancija na supstancu (potreba za uzimanjem sve veće količine radi postizanja efekta), jaka želja (žudnja) za uzimanjem supstance, postojanje apstinencijalnog sindroma, upotreba supstance radi ublažavanja apstinencijalnog sindroma, zanemarivanje obaveza, interesovanja, radnih i drugih aktivnosti zbog upotrebe supstance, nastavljanje uzimanja supstance i pored saznanja o štetnim psihološkim, socijalnim i medicinskim posledicama. Ukoliko je osoba doživela tri od navedenih fenomena zavisnosti, dijagnostikuje se zavisnost od PAS (u staroj terminologiji alkoholizam ili

6 36 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 narkomanija). Novije američke psihijatrijske klasifikacije, kao što su DSM-III, DSM-III-R, DSM-IV, ističu kao značajne faktore u dijagnostikovanju alkoholizma pre svega pomenute posledice. Alkoholizam se smatra socijalno-medicinskim poremećajem i definiše kao bolest pojedinca, porodice i društva. Narkomanija je takođe primarno sociopatološki poremećaj, a sekundarno zdravstveni. Međutim, i do danas su se zadržala shvatanja (prisutna i kod medicinskih radnika) da je alkoholizam moralni problem ili da je medicinski model jedini koji je»upotrebljiv«u lečenju alkoholičara. Shvatanja se kreću od terapijskog nihilizma i negiranja mogućnosti lečenja, do verovanja da se uz pomoć nekoliko injekcija rešava dugogodišnji alkoholizam (Gačić, 1985). Niz predrasuda i zabluda zadržalo se pola veka pošto je SZO proglasila alkoholizam bolešću. Alkoholizam predstavlja, po Sedmaku,»tipičnu socijalnopsihijatrijsku bolest koja se ispoljava poremećajem ponašanja, interpersonalnih odnosa i sistema vrednosti«(sedmak, 2002). Često se u široj javnosti govori o lakim i teškim drogama, što nije naučno zasnovano. Ovakva podela dovodi do stvaranja zablude da su neke droge manje štetne od drugih. Sve droge su opasne i mogu da izazovu teška oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, čak i posle samo jednog uzimanja. Mladi često kombinuju alkohol i druge psihoaktivne supstance, oni vole da eksperimentišu mešajući razne vrste alkohola, uz sedative, amfetamine i druge PAS. Povremeno piju izuzetno velike količine alkohola i to brzim ispijanjem. Ovakva zloupotreba PAS, posle kratkog perioda, može da dovede do teških fizičkih i psihičkih oštećenja. Možemo da zaključimo da su bolesti zavisnosti mulifaktorijalne etiopatogeneze. U faktore rizika za oboljevanje spadaju i individualni i socijalni činioci. Istraživanja pokazuju da su individualne karakteristike osoba koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance često: niži nivo samopoštovanja, niži prag tolerancije na frustraciju, viši nivo anksioznosti i slabija kontrola ponašanja (Stanković, Begović, 1995). Afektivni poremećaji, posebno depresija, kao i anksioznost i napadi straha, uz zavisnost od psihoaktivnih supstanci, predstavljaju ozbiljne i široko rasprostranjene probleme savremenog sveta. Strah i depresija su istaknuti u velikom broju istraživanja kao faktori koji dva puta povećavaju rizik za zloupotrebu droga (NIMH, 1990; Kosten i sar., 1983; Croughana et al., 1981) (navedeno prema Vukov, Milkić, 1992). Ispitivanjem mladih koji su postali zavisnici od PAS dobijeni su podaci da je oko 35% njih imalo napade panike ili neki oblik anksioznosti pre upotrebe PAS (NIMH). Razlozi za prvo uzimanje droge koje mladi navode često su ekvivalenti emocionalnih poremećaja (iza radoznalosti se kriju strah, emocionalna inhibiranost,

7 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva nemir, iza dosade tuga, socijalni strah, iza prkosa i bunta strah od odvajanja i emocionalna privrženost roditeljima). Afektivni poremećaji se smatraju najčešćim uzročnicima opredeljenja za zloupotrebu opijata u adolescenciji. Pretpostavlja se da veliki broj naših zavisnika od droga primarno ili sekundarno ispoljava trajne oblike depresivnih poremećaja. Depresija se vezuje kako za tip ličnosti, tako i za konflikte u adolescentnom periodu (Petrović, 2002). Socijalni faktori se smatraju veoma značajnim, posebno u početnoj fazi uzimanja supstance. Važni su modeli ponašanja koje predstavljaju roditelji, vršnjaci, značajne osobe iz okruženja, zatim uticaj medija reklamiranje alkoholnih pića i cigareta, naročito od strane»poznatih i uspešnih ličnosti«, veliko tolerisanje užeg okruženja i celog društva (Ramah, 2001). Upotreba psihoaktivnih supstanci u adolescentnoj populaciji Savremeni koncepti tretiraju adolescenciju kao posebnu fazu u razvoju koja traje oko deset godina, a vezuje se za period između 11. i 21. godine života i obuhvata tri perioda ranu, srednju i kasnu adolescenciju. Mlad čovek bi trebalo da se prilagodi fizičkim promenama izazvanim rastom i seksualnim razvojem, s jedne strane, i pritiscima i zahtevima porodice, kulture i društva u kome živi, sa druge (Đorđević, 1995). Adolescent mora da razvije sopstvenu polnu ulogu, bez konflikta sa sobom i moralnim normama, da se odvoji od roditelja i stvori nezavisne i zadovoljavajuće odnose, što nije jednostavno. To je vijugav put promena, sazrevanja deteta u mladu odraslu osobu, biološki, kognitivno, emocionalno, moralno i socijalno. Adolescent se nalazi u prelaznom periodu između ponašanja tipičnog za dete i ponašanja odrasle osobe. Interesovanja se povećavaju, kao i želja da se sazna nešto novo. Važno je biti prihvaćen u grupi vršnjaka, sakriti nesigurnost, biti interesantan, doživeti opuštanje i smanjiti dosadu. Ono što karakteriše ličnost adolescenta je nesigurnost, nestabilnost raspoloženja, izostanak spontanosti, egocentričnost, buntovnost, konflikt s autoritetom, strah od promašaja, želja da se bude uspešan (Đorđević, 1995). Adolescent je u stalnoj potrazi za identitetom. Ukoliko je mlada osoba prethodne faze u razvoju prošla tako da je razvila samopoštovanje i da se oseća sigurnijom, verovatno će uspeti da ostvari stabilan identitet (Aleksić, 1995). Specifično stanje u kome se nalazi mlad čovek može da dovede i do upotrebe i zloupotrebe (vremenom i zavisnosti) od različitih psihoaktivnih supstanci koje daju lažni osećaj sigurnosti, odlučnosti i samopouzdanja. Najčešći početni motivi uzimanja PAS su: želja da se zadovolji radoznalost kako deluju PAS, potreba da se

8 38 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 pripada grupi, želja za novim, izbegavanje dosade, potreba da se pobegne od problema, smanjenje socijalnih strahova i nesigurnosti (Ramah, 2001). Istraživanja poslednjih godina u svetu kreću se u pravcu otkrivanja faktora rizika za početak i nastavak uzimanja droga. Ovi rizični faktori dele se na društvene, porodične i individualne. Kao značajni društveni faktori za upotrebu PAS navode se tolerancija društva prema uzimanju PAS, nepostojanje ili nepoštovanje normi i zakona koji se odnose na prodaju alkohola, postojanje ilegalnog tržišta za prodaju PAS, dezorganizacija društva, ekonomska kriza. U značajne porodične faktore spadaju stavovi porodice prema PAS permisivni, čak i podstičući uz postojanje takvog modela ponašanja u samoj porodici, nepostojanje ili nedoslednost porodičnih pravila u vezi sa ponašanjem članova, porodični i bračni konflikti, slaba kohezija (odsustvo bliskosti i pozitivnih odnosa) (Nastasić, 1998). Individualni faktori koji mogu da utiču na uzimanje PAS su fiziološki (mogućnost postojanja genetskih i biohemijskih markera rizika za zavisnost), rano problematično ponašanje (agresivnost, hiperaktivnost u detinjstvu, česta negativna raspoloženja), pozitivni stavovi prema efektima PAS, druženje sa»probatorima«, problemi sa školovanjem. Smatra se da je porodica s adolescentom kod nas pod visokim rizikom, zbog rascepa različitih sistema vrednosti. Stalna društvena previranja, dezintegracija i dezorijentacija ne daju oslonac, niti podstiču razvoj mladih. Dinamika odrastanja mladih je narušena nizom događaja u poslednjoj deceniji XX veka i dalje traje. Istraživanja ove populacione grupe kod nas iz devedesetih godina XX veka pokazuju izraženo prisustvo regresije, konfuzije, povlačenja, anhedonije, rastući pesimizam i nezadovoljstvo sopstvenim životom (Vidojević, 2000). Istraživanje koje je u toku sproveo Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Univerziteta u Beogradu na uzorku od ispitanika sa cele teritorije Republike Srbije, primenom standardizovanog upitnika SZO (korišćenog u još 28 zemalja u Evropi), dobijeni su podaci da oko 10% adolescenata starosti između 13 i 15 godina ima neko iskustvo sa drogom. Najčešće je korišćena marihuana 5%, hašiš i kokain oko 1%, neku drugu PAS koristilo je oko 1,2% ispitanika, kombinaciju više PAS oko 1%. U toku godine rađeno je pilot-istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci od strane mladih u šest gradova u Srbiji (Jagodina, Leskovac, Pirot, Šabac, Zaječar, Bajina Bašta) (Dimitrijević i sar., 2002). Istraživana je upotreba opijata (heroin, morfin, opijum...), kanabinoida (marihuana, hašiš), benzodijazepina (alkohol, sredstva za smirenje i spavanje) i amfetamina (ekstazi), na uzorku od 1459 učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole i srednjoškolaca. Anketirano je 704

9 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva ispitanika muškog i 755 ženskog pola. Uz upitnik je korišćen i urin test, a za istraživanje je dobijena saglasnost roditelja. Rezultati su pokazali da je 76,7% ispitanika probalo alkohol. Prvi kontakt je bio sa 11 godina starosti a 46% ih je bilo bar jednom u pijanom stanju. Marihuanu je probalo oko 9% ispitanika, kokain 0,4%, heroin 0,7% ušmrkavanjem, ekstazi 0,6%, kombinaciju alkohola sa tabletama za smirenje i spavanje oko 15% anketiranih. Ukoliko se dobijeni podaci uporede sa nekim istraživanjima u evropskim zemljama rađenim poslednjih 5 godina, može se pretpostaviti da je znatno manji broj anketiranih mladih probao drogu kod nas, ali da je veći broj ispitanika uzimao alkohol i opijao se u odnosu na mlade iz zemalja u kojima je rađeno istraživanje (Johnson et al., 2003). Zabrinjavajuća su dva podatka podatak o iskrenosti u odgovorima na pitanje o upotrebi heroina i marihuane (oko 17% mladih je odgovorilo da nije bilo iskreno u davanju ovih odgovora), kao i podatak o veoma slaboj obaveštenosti o posledicama uzimanja alkohola i droga. Mladi ispitanici ne znaju kolika su i kakva oštećenja somatska, psihička i psihijatrijska, od psihoaktivnih supstanci. Stopa neinformisanosti o navedenim supstancama u odnosu na mlade iz evropskih zemalja kod nas je velika. Primećeno je da mladi koji su bolje informisani ređe postaju zavisnici (Dminitrijević i sar., 2002). Većina mladih zavisnika od heroina koja se obratila Institutu za neuropsihijatrijske bolesti»dr Laza Lazarević«imaju hepatitis C, dobijen uglavnom korišćenjem iste igle u grupi mladih zavisnika ili intimnim odnosom bez adekvatne zaštite. Smatramo da je za sada kod nas organizacija JAZAS napravila najznačajnije korake u prevenciji oboljevanja od hepatitisa C (primenjujući program smanjenja štete Harm Reduction), koji podrazumeva besplatnu distribuciju sterilnih špriceva i igala na mestima gde se okupljaju osobe koje intravenski uzimaju drogu. U tim situacijama se dele kondomi i agitke (važne u edukaciji mladih), s ciljem približavanja grupacijama zavisnika i sticanja poverenja u ljude koji se ovim bave i njihove predloge. Ovo su svakako uspešne akcije, ali u okviru nepostojećeg nacionalnog programa (Ilić, 2003). Podaci koji su nam do sada poznati ukazuju na to da su kako mere prevencije (koje, između ostalog, podrazumevaju kvalitetnu i kontinuiranu edukaciju mladih i roditelja o posledicama uzimanja PAS i o zdravim načinima života), tako i različite akcije u ovom smislu bile slabe, sporadične, a često i neadekvatne. Ukoliko uzmemo, s jedne strane, izuzetno visoku toleranciju našeg društva prema konzumiranju alkohola i cigareta, a s druge strane odbacivanje potrebe informisanosti o drogama i stigmatizovanje i odbacivanje zavisnika od PAS (kanabisa, heroina, kokaina) kao»narkomana«, neophodan je hitan i stručno urađen

10 40 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. Utisak je da do sada istraživanja i predlozi stručnjaka iz ove oblasti nisu realizovani. Poznato je da su programi prevencije najuspešniji ukoliko postoji puna politička i društvena odlučnost da se oni zaista u praksi i sprovedu (Ilić, 2003). Organizacija borbe protiv alkoholizma u nekadašnjoj Jugoslaviji (Srbiji) Ranija moralistička shvatanja alkoholizma kao poroka i mane zamenjena su stavom da je alkoholizam bolest (1951. godine) i da obolelu osobu ne treba osuđivati nego lečiti. Takav stav je usvojen u našoj zemlji (tada Narodnoj Republici Srbiji) godine na sastanku Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije. Ovaj sastanak se smatra istorijskim, tj. izuzetno značajnim za naučno utemeljenje jugoslovenske alkohologije (Đukanović, 2000). Od godine osnivaju se najpre savetovališta, zatim dispanzeri za lečenje alkoholičara, a vremenom psihijatrijski zavodi i instituti, koji se bave timskim lečenjem bolesti zavisnosti. Pre usvajanja stava SZO da je alkoholizam bolest, u našoj zemlji su postojali razni pokreti i društva koji su nastojali da se bore protiv prekomernog uzimanja alkohola. Još davne godine, na području Bosne i Hercegovine, osnovano je»društvo protiv alkohola«, a osnovač je bio Risto Jeremić. Postoji i podatak da je slično društvo osnovano u Velikom selu u blizini Požarevca godine na inicijativu jedne grupe zemljoradnika. U Beogradu je godine osnovano»društvo za suzbijanje alkoholnih pića«od strane tadašnjih lekara dr Jovana Danića, Miloša Popovića, Milutina Miljkovića i Svetozara Markovića. Ovo Društvo je oformilo više sekcija, među kojima je bila najatraktivnija i najbrojnija»savez trezvene mladeži«. U ovom periodu lekari su odlazili u srednje škole i govorili mladima o alkoholizmu i njegovim posledicama u skladu sa tadašnjim moralističkim shvatanjem alkoholizma (Đukanović, 2000). Tadašnji ministri prosvete i pravde podržavali su ovakve akcije i zalagali se za edukaciju u što većem broju škola. Prvi restoran u kome se nisu služila alkoholna pića»zdravljak«, otvara se u Beogradu godine, a u Srpskoj skupštini izglasava se da se ovakvi lokali oslobode izvesnih taksi. Aktivnosti u ovoj borbi se prekidaju u ratnom periodu i obnavljaju godine osnivanjem Jugoslovenskog saveza trezvenosti i velikog broja društava i saveza trezvene mladeži, nastavnika apstinenata, železničara trezvenjaka... U opisanom periodu alkoholizam se nije smatrao bolešću nego porokom i moralnim problemom ličnosti, ali koji delom potiču iz neznanja i neprosvećenosti (Đukanović, 2000). Bez obzira na stav o alkoholizmu koji je bio dominantan u opisanom periodu, smatramo da je ovakva borba kroz stvaranje raznih društava i saveza, bezalkoholnih

11 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva restorana, smanjenja poreza ovakvim restoranima, nastojanje da se što veći broj mladih srednjoškolaca edukuje, značajan početak u budućoj prevenciji bolesti zavisnosti. U našoj zemlji ne postoji nacionalni program prevencije bolesti zavisnosti. Postoje sporadični pokušaji edukacije u nekim srednjim školama, ali samo dece, ne i njihovih roditelja, što bi bilo neophodno. Instituti koji se bave bolestima zavisnosti povremeno drže predavanja u osnovnim i srednjim školama, ali nema osmišljene edukacije za decu u uzrastu do petog razreda. Ministarstvo za sport je pokrenulo godine akciju»igraj za život bez alkohola«, zatim»igraj za život bez droga«kroz različite sportske manifestacije. Ova se vrsta kampanje, kroz spotove, može videti povremeno i na televiziji, ali je daleko češće da sportisti, glumci i druge javne ličnosti reklamiraju alkoholna pića, npr. piva, ili cigarete, što kod mladog čoveka stvara nejasan stav prema PAS. Poznato je da edukacija treba da počne još u vrtiću, kroz strip i priče prilagođene uzrastu od tri do pet godina. O ovakvom načinu edukacije pisano je do sada, alkoholozi su radili nacrte programa prevencije, ali do realizacije kompletnog programa nije došlo. O alkoholizmu se često govori kao o bolesti»pojedinca, porodice i društva«. Smatramo da nečinjenje države u smislu organizovane prevencije bolesti zavisnosti, tj. nepostojanje nacionalnog prorama kod nas, sve više upućuje na razmišljanja da se možda ova»definicija«zameni sledećom: da su bolesti zavisnosti bolesti društva, porodice i pojedinca. Uzimajući u obzir sve individualne i genetske karakteristike koje se smatraju bitnim u nastanku bolesti zavisnosti, verujemo da bi angažovanje države i podsticanje porodica da se edukuju ne samo o uzrocima i posledicama uzimanja PAS, nego i o kvalitetnom i zdravom funkcionisanju porodice, dalo rezultate u smanjenju broja mladih obolelih od ovih veoma teških bolesti sa čestim smrtnim ishodom. Nacionalni program prevencije bi podrazumevao organizovanu, sistematičnu i kontinuiranu prevenciju bolesti zavisnosti, u kojoj bi bile angažovane»sve snage društva«, od institucija i organizacija do medija i grupa građana zainteresovanih za problem, kao i kontrole ulaska narkotika na naše tržište. Dalje, ovaj program bi uključivao i veće angažovanje na planu sprečavanja prodaje psihoaktivnih supstanci, adekvatne kazne za ovakva dela, poštovanje zakona o zabrani prodaje alkohola mladima ispod 16 godina, kao i reklamiranja alkoholnih pića. Sve ove mere bi, verovatno, smanjile stopu oboljevanja od narkomanije, koja je još uvek manja nego u jednom nroju zapadnih zemalja. Upotreba i zloupotreba alkohola je već dobila zapanjujuće razmere, tako da oslanjanje na samo mali broj alkohologa u državi kao»edukatora i spasilaca«može da dovede do izuzetno visoke stope oboljevanja od alkoholizma, ali i narkomanije i kombinovanih toksikomanija.

12 42 SOCIOLOGIJA, Vol. XLIX (2007), N 1 Literatura Aleksić O Adolescentna kriza. Beograd: Beletra. Dimitrijević I Sintetičke droge. Niš: Galeb. Dimitrijević I. i sar Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji, lečenju, edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Beograd: Medicinski fakultet. Dimitrijević I. i sar Upotreba supstanci među učenicima osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji: pilot studija. Beograd. Dragišić-Labaš S Suicidalno ponašanje starih i mladih osoba. Sociologija, Vol. XLIII, Br. 4. Đukanović B. i sar Prevencija, lečenje i istraživanje alkoholizma u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti. u: Dimitrijević I. i sar. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji, lečenju, edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Beograd: Medicinski fakultet. Đukanović B., Milosavljević V Istorijski aspekti nastanka klubova lečenih alkoholičara u Jugoslaviji. u: Dimitrijević I. i sar. Bolesti zavisnosti: razvoj aktivnosti na prevenciji, lečenju, edukaciji i istraživanju u Jugoslaviji. Beograd: Medicinski fakultet. Đorđević B Ličnost adolescenta. u: Marković P. (ur.) Adolescentna kriza. Beograd: Beletra. Gačić B Alkoholizam. Beograd:»Filip Višnjić«. Gelder M., Mayou R., Cowen P., Shorter Oxford Textbook of Psychiatry. Oxford: Oxford University Press. Ilić D Narkomanija i sida. Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti. Ihsan M. S., Daley D.C., Thase M.E Male Depression, Alcoholism and Violence. London: Martin Dunitz. Johnson B. A., Ruiz P., Galanter M. (Eds.) Handbok of Clinical Alcoholism Treatment. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins. Kapamadžija B., Šovljanski M., Biro M Osnovi medicinske suicidologije. Beograd, Zagreb: Medicinska knjiga. Petrović D Prevencija alkoholizma u XXI veku. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Ramah A Psihoaktivne supstance. Beograd: Interprint. Sedmak T Prevencija alkoholizma u XXI veku. Sijarinska banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Stanković Z., Begović D Alkoholizam od prve do poslednje čaše: terapijski priručnik. Beograd: Kreativni centar.

13 Slađana Dragišić-Labaš, Milan Milić: Bolesti zavisnosti kao bolesti društva Šipetić-Grujičić S Istraživanja u oblasti bolesti zavisnosti. Beograd: Zbornik radova ECPD Međunarodne postdiplomske škole primarne prevencije bolesti zavisnosti. Vidojević O Porodica sa adolescentom: seminarski rad. II godina porodične terapije. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. Vučković N Prevencija narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti (opštinski model). Sijarinska Banja: XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Vukov-Goldner M., Baba-Milkić N Osećajni život savremenog čoveka i droge. Niš: Prosveta.