ПРЕДНОСТИ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА СА АСПЕКТА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА. Милан Милошевић, Центар за одрживи развој, ЈП Железнице Србије

Transcription

1 ПРЕДНОСТИ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА СА АСПЕКТА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Милан Милошевић, Центар за одрживи развој, ЈП Железнице Србије 1. УВОД Свако друштво има потребу да се развија јер тиме подиже сопствени квалитет живљења, а то је једино могуће реализацијом интензивног технолошког развоја. Технолошки развој интензивно утиче на развој привредних субјекта обогаћујући понуду на све пробирљивијем тржишту. Али, задовољити потребе, очекивања и жеље потрошача, није ни најмање лако, јер опстанак предузећа у турболентним временима, где је тржишна конкуренција веома велика и често немилосрдна као и напредак је у корелацији је са прилагодљивошћу производног програма, усвајањем нових технологија и квалитетом производа и услуга као квалитетом менаџмента које управља предузећем. Индустријске револуције су утицале на трансформацију начина живота из аграрног у индустријски, из руралног у урбани у већем делу популације на земљи. Интензиван технолошки развој,интензивна економска активност, повећање производње и потрошње карактерише, и дан данас, интензивна експлоатација и исцрпљивање необновљивих ресурса, еколошка деградација непосредног и ширег окружења. Тиме се истовремено угрожава, индивидуално и колективно, здравље људи, али и глобалне геофизичке претпоставке живота. Током индустријске револуције у 18 веку и раних светска популација ( 900 милиона становника у и 1.6 милијарди у према 6.7 милијарди у години), употреба природних ресурса, произведени отпад, емисија гасова стаклене баште су били далеко мањи него што су данас. Као резултат утицај људских ативности на природну средину је био релативно умерен. Пораст броја становника условљава пораст потреба за енергетским и материјалним ресурсима (енергија, вода,храна...). Утицај (U) људских активности на природну средину је изражен кроз једначину коју су поставила научници ( John Holden and Paul Ehrlich (1974)): U=PAT Деградација животне средине је директан резултат: (P)- раста популације (броја становника); (A)- обим конзумирања природних ресурса (нивоа афлуенције); (T)- величине штете која се нанесе коришћењем прљавих технологија као на пример употреба фосилних горива у производњи и саобраћају, употреба пестицида итд. Немилосрдна експлоатација природних ресурса планете постаје глобалног карактера претећи опстанку целокупног екосистема планете а тиме и човечанства. 1

2 Данас, на почетку 21.века ове промене су предмет су свеопштег интересовања јер представљају проблеме који се уочавају: оштећеном биосфером и њеним екосистемима; порастом популације (у смислу снабдевања енергијом,водом и храном); исцрпљеним и умањеним количинама необновљивих ресурса; загађењем и деградацијом свих облика животне средине; глобалним променама климе; глобални пораст средње дневне температуре; глобални пораст нивоа мора; промене у учесталости и обиму, али и врстама падавина; измене стања и статуса (доступност,количине) водних ресурса; утицај на екосистеме, пољопривреду и шумарство деградација озонског омотача; нарушавањем људског здравља и угрожавањем живота; енормно великим количинама свих врста отпада; Централна и источна Европа Више температурних екстрема Маое летоих падавина Више зимских и прплећних ппплава Виша температура впда Већа варијабилнпст аграрних принпса Ппвећан ризик пд шумских ппжара Прпмена шумских екпсистема Медитерански регион Смаоеое гпдишоег прпсека падавина Смаоеое нивпа река Чешћи шумски ппжари Маои агрп принпси Ппвећана пптрпшоа впде за агрпкултуре Маое енергије из хидрпцентрала Више смрти збпг виспких температура Више бплести кпје пренпсе инсекти Смаоен летои туризам Ппвећан ризик пд уништеоа бипдиверзитета Ппвећан ризик ствараоа пустиоскпг пејзажа Планинско подручје Виспке температуре Смаоена маса глечера Маое сталнпг смрзнутпг тла(пермафрпст) Ппвећан ризик пд пбрушаваоа стена Прпмена биљнпг и живптниоскпг света Маое зимскпг туризма Већи ризик пд ерпзије тла Велики ризик пд нестанка ппјединих врста биљака и живптиоа 2

3 2. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ КАО ДЕО СИСТЕМА ВРЕДНОСТИ Одрживи развој води уравнотежењу економских и социјалних циљева друштва и заштите животне средине. Намера је да се унапреди укупни квалитет живота свих становника. Циљ одрживог развоја је успостављање равнотеже три стуба (принципа) одрживог развоја: одрживог економског раста, привредног и технолошког развоја; одрживог развоја друштва, на бази социјалне равнотеже и правде; заштите животне средине уз рационално располагање природним ресурсима. Одрживи развој значи: бољи стандард и квалитет живота; економски раст уз инвестирање у чистију производњу и енергетску ефикасност; нова радна места, посебно за младе стручњаке и здраву животну средину ПРИНЦИПИ И ВРЕДНОСТИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Стратегија се заснива на опште прихваћеним принципима који су дефинисани у Декларацији о одрживом развоју из Јоханесбурга, Миленијумским циљевима развоја и у Стратегији одрживог развоја ЕУ. Ти принципи су: 1) Међугенерацијска солидарност и солидарност унутар генерације - задовољити потребе садашњих генерација, али тако да се не угрозе права будућих генерација да задовоље своје потребе. Солидарност унутар генерације постићи демократски усаглашеном расподелом расположивог природног и створеног капитала тако да се обезбеде основне људске потребе за све друштвене групе; 2) Отворено и демократско друштво - учешће грађана у одлучивању. Гарантовати грађанска права, обезбедити приступ информацијама и осигурати доступност правде за све. Обезбедити учешће грађана у доношењу одлука. Бранити стабилност демократских институција на основама мира, безбедности и слободе; 3) Знање као носилац развоја - Промовисати просперитетну, иновативну, конкурентну и еколошки ефикасну економију засновану на знању, која обезбеђује висок животни стандард и пуну и висококвалитетну запосленост. Промовисати образовање и развијање јавне свести о одрживом развоју; 4) Укљученост у друштвене процесе - Промовисати пуну интеграцију грађана у друштво, подстицати једнаке могућности за свакога тако што ће се промовисати људска права, посебно родна равноправност и борити против свих облика дискриминације афирмативним мерама за маргинализоване групе и смањењем сиромаштва. Разлике и подељеност међу члановима друштва треба сводити на најмању могућу меру и стално се борити против социјалне искључености људи и сиромаштва; 5) Интегрисање питања животне средине у остале секторске политике - Промовисати интеграцију економских, социјалних и еколошких приступа и анализа, те подржати коришћење инструмената као што је стратешка процена животне средине. Подстицати социјални дијалог, друштвено одговорно пословање и јавно-приватно партнерство; 6) Предострожност у активностима -Захтевати очување природне равнотеже када нема поузданих информација о одређеном проблему. Свака активност мора бити планирана и спроведена тако да проузрокује најмању могућу промену у животној средини. 3

4 Превентивно деловати да би се спречили могући знатни негативни утицаји на животну средину, особито ако би била угрожена добробит људи и животиња; 7) Загађивач/корисник плаћа - укључење пуних трошкова везаних за животну средину у цену производа. Интернализовати трошкове везане за животну средину, тј. укључити трошкове уништавања животне средине у економске трошкове загађивача/корисника, тј. применити принцип загађивач/корисник плаћа. Тако се постиже пуна економска цена која покрива трошкове производње, употребе и одлагања производа током читавог његовог животног циклуса; 8) Одржива производња и потрошња - Поштовати уравнотежене односе у експлоатацији природних ресурса и обезбедити висок ниво заштите и побољшања квалитета животне средине. Смањити загађење животне средине и промовисати одрживу потрошњу и производњу, али економски раст не сме да узрокује пропорционални пораст деградације животне средине ОДРЖИВИ САОБРАЋАЈ КАО ДЕО ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ДРУШТВА Дефиниције одрживог саобраћаја или мобилности које се могу наћи у литератури се углавном ослањају на дефиницију Brundtland комисије:... одрживи саобраћај задовољава садашње потребе без угрожавања потреба за мобилношћу будућих генерација... Друге дефиниције су фокусиране на аспекте животне средине. OECD дефинише 1996, Еколошки-одрживи саобраћај као... саобраћај који не доводи у опасност јавно здравље или екосистеме и задовољава потребе за коришћењем (a) у складу са употребом обновљивих природних ресурса испод њиховог степена регенерације, и (b) коришћењем необновљивих природних ресурса испод нивоа развоја њихових обновљивих замена Канадски Центар за одрживи саобраћај и Експертска група Европске Комисије за саобраћај и природну средину су дали следећу дефиницију одрживог саобраћајног система: дозвољава основни приступ и задовољавање потреба за развојем појединаца, компанија, и заједница за безбедним транспортом и то на безбедан начин са очувањем људског здравља и здравља екосистема, и промовише једнакост у и између наступајућих генерација; ако је могуће, оперише фер и ефикасно, нуди могућност избора начина саобраћаја, омогућава економију засновану на конкуренцији, као и равномерни регионални развој; ограничава емисије и отпад у оквиру способности планете да их апсорбује, користи овновљиве ресурсе на или испод њиховог степена обнављања и користи необновљиве природне ресурсе на или испод степена развоја њихових обновљивих замена док минимизира утицај на коришћење земљишта и генересања буке 4

5 3. ЖЕЛЕЗНИЦА КАО ОДРЖИВИ ВИД САОБРАЋАЈА 3.1. ЖЕЛЕЗНИЦА УБЛАЖАВА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ Табела показује укупну CO 2 емисију приликом превоза 100 тона терета од Базела до Ротердама (700 км).емисија угљен диоксида је скоро 8 пута мања од емисије камиона а 4 пута мања од речног саобраћаја. Што се тиче путничког саобраћаја железнички саобраћај у просеку емитује 4 пута мање CO 2 него превоз аутомобилом а 3 пута мање него превоз авионом: Табела показује укупну емисију CO 2 приликом превоза на релацији Берлин Франкфурт (545 км) по једном путнику ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ Железница је у просеку 3-5 пута енергетски ефикаснија него остали видови саобраћаја. Кроз примену Еко вожње, нових вучних возила и организације саобраћаја железница и даље побољшава своју енергетску ефикасност. Упоређујући карго железнички превоз са другим видовима теретног саобраћаја, железница је најефикаснији саобраћајни мод ако се одговарајуће користи. На табели су приказани упоредни подаци о коришћењу енергије за превоз 100 тона робе на релацији Базел (Швајцарска) до Ротердама (Холандија) у дужини 700 км. Као што се уочава железнички саобраћај је енергетски ефикаснији од саобраћаја водом а више од 2 пута енергетски ефикаснији од камионског саобраћаја. Ако би га упоредили са ваздушним саобраћајем железница је 20 пута енергетски ефикаснија. 5

6 3.3. ПРЕВОЗНИ КАПАЦИТЕТ У УРБАНОМ САОБРАЋАЈУ У 21. веку ће се наставити миграције у градове и увећавати број становништва у градовима као и укупан број градова. Упоређање капацитета превоза у урбаним (градским) условима је приказана у следећој табели. Види се да железница има највећи превозни капацитет по часу и ширини инфраструктуре. На графикону је приказан капацитет ( број превезених путника на сат) различитих врста саобраћаја по метру ширине инфраструктуре ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ И ЕМИТОВАЊЕ NО x И PM 10 ЗАГАЂЕЊА Табела приказује локално загађење ваздуха приликом саобраћаја 100 тона терета између Базела и Ротердама (700 км) ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ И ЕМИТОВАЊЕ NО x И PM 10 ЗАГАЂЕЊА Приградске и градске железнице су скоро комлетно електрифициране. Табела приказује локално загађење ваздуха по једном путнику на релацији Берлин- Франкфурт (545 км). Емисија аеро загађања је пута мања код железничког собраћаја него код друмског или речног саобраћаја. Корист је још већа кад се упореди са авио саобраћајем. 6

7 3.5. БУКА Бука се сматра великим проблемом који изазива разне психосоматске болести код становништва које живи непосредно уз саобраћајнице. Железница се против буке бори звучним баријерама, или уградњом изо прозора на зградама. Такође постоје и технолошки напреци у замени моноблок кочница са са К-блок (композитни материјали) кочницама. На табели је приказан проценат становника којима врло смета када су изложени буци изазваној друмским, авио или железничким саобраћајем ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ РАЗНИХ ВИДОВА САОБРАЋАЈА Шта су екстерни трошкови? Укратко, то су сви трошкови које корисник инфраструктуре не плаћа. На пример, ако неко жели да стигне од тачке А до тачке Б, пре опредељивања за неки вид саобраћаја, разматраће цену (коришћења јавног саобраћаја или својих приватних кола) и квалитет добијене услуге. При томе, у цени превоза који плаћају, корисницима су вољни да прихвате читав низ параметара (брзина, честа/редовна услуга, квалитет, флексибилност итд.). Међутим, потрошачи робе или услуга обично не плаћају пун рачун за трошкове које њихова одлука намеће за друштво и окружење. Ови трошкови се дефинишу као екстерни зато што они не рефлектују у цени коју плаћају корисници и нису чиниоци на тржишту. Главни извори екстерних трошкова у области саобраћаја су удеси, закрчење, загађење ваздуха, бука и климатске промене. Екстерне трошкове (за сада) не плаћа загађивач/узрочник већ цела друштвена заједница. ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ Загушења саобраћаја Саобраћајне незгоде Бука Климатске промене Загађење ваздуха Укупно Укупни екстерни трошкови (у милијардама Еура) у EU 15 +Швајцарска+Норвешка 7

8 3.7. ЗАУЗИМАЊЕ СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА Једна од ређе спомињаних предности железничке инфраструктуре је релативно мала потрошња простора. Тло је основа живота на Земљи, а одлика је железнице да мало троши простор. Сваког дана у ЕУ се асвалтира 10 хектара слободних површина ради изградње путне инфраструктуре. Тиме се отима и обрадиво пољопривредно земљиште, шумско, ливадско и додатно загађује природна средина. Железничка инфраструктура заузима 2-3 пута мање простора по путнику или јединици терета него друмски саобраћај. Двоколосечна пруга заузима простор широк око 15 метара, а у једноме сату њом је могуће провести исти број људи и терета као аутопутем од 16 трака широким 122 метра ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА Преусмеривањем превоза великих количина терета с путева на железничке пруге ослобађају се путеви од закрчености и уништавања, спречава се деградација природе и ублажавају следеће појаве: Киселе кише, као последица емисија у ваздух; Еутрофикација земљишта и вода, као последица емисија у ваздух или воду; Смањење садржаја кисеоника у води због повећања средње температуре; Глобално загревање; Смањење садржаја озона у стратосфери; Емисија честица, укључујући микро честице и метале, у ваздух; Фотохемијско формирање озона; Ослобађање трајних, биоакумулативних и токсичних материја у воду или земљиште; Стварање опасног и безопасног отпада; Бука ; Потрошња сировина, енергије и воде Трошкови саобраћајних незгода... Закључак: Приближавањем Србије ЕУ, јачањем свести грађана о значају очувања природне средине и одрживом развоју привреде и друштва, створиће се неминовно услови за одрживи развој железничког саобраћаја, као енергетски најефикаснијег вида копненог саобраћаја. Све ово показује да је железнички саобраћај еколошки прихватљив, економски исплатив и друштвено користан одрживи вид саобраћаја, коме припада важно место и улога у интегрисаном и међумодалном саобраћају људи и роба у 21. веку. 8

9 Литература: 1. Национална стратегија одрживог развоја РС - Republike-Srbije.pdf 2. Одрживи развој Србије наша заједничка будићност - Министарство за науку и технолошки развој, Кабинет председника Републике Промет и околиш - Ј. Голубић, ФПЗ, Загреб Rail Transport and Environment Facts & Figures - Community of European Railway and Infrastructure Companies (CER) and International Union of Railways (UIC), june The European environment state and outlook 2010 (SOER 2010) OECD, Policy Instruments for Achieving Environmentally Sustainable Transport - Organisation fo Economic Co-operation and Development, Paris, 2002.Joint Expert Group on Transport and Environment, 7. Recommendations for Actions for Sustainable Transport. A Strategy Review - Commission of the European CommunityDirectorate-General Transport & Directorate- General Environment, Brussels, 26 September 2000, 8. Transport and the Environment - R. E. Hester, University of York, UK,R.M. Harrison, University of Birmingham, UK,The Royal Society of Chemistry, Thomas Graham House, Science Park, Milton Road, Cambridge CB4 0WF, UK, 9