З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: 40/ Датум: ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. став 5. тачка 3. Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета број 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: «Специјски диверзитет фитофагних и предаторских гриња самониклих врста воћака у шумским екосистемима Србије». Научна област: Фитомедицина ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме: КАТАРИНА (Драган) МЛАДЕНОВИЋ, дипл. инж. 2. Назив и седиште факултета на коме је стечено високо образовање: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду 3. Година дипломирања: Назив магистарске тезе кандидата: / 5. Назив факултета на коме је теза одбрањена: / 6. Година одбране магистарске тезе: / Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. Прилог: 1. Извештај комисије са предлогом ДЕКАН ФАКУЛТЕТА 2. Акт Наставно-научног већа Факултета о усвајању извештаја Проф. др Небојша Ралевић 3. Примедбе дате у току стављања извештаја на увид јавности, уколико је таквих примедаба било

2 Универзитет у Београду ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број: 40/ Датум: године БЕОГРАД-ЗЕМУН На основу Закона о високом образовању, члана 34. став 2. Правилника о правилима академских студија другог и трећег степена и члана 44. став 15. Статута Пољопривредног факултета, Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној године, донело је О Д Л У К У ПРИХВАТА СЕ извештај о позитивној оцени пријаве докторске дисертације коју је поднела КАТАРИНА МЛАДЕНОВИЋ, дипл. инж. и одобрава израда дисертације, по добијању сагласности од Универзитета, под насловом: «СПЕЦИЈ- СКИ ДИВЕРЗИТЕТ ФИТОФАГНИХ И ПРЕДАТОРСКИХ ГРИЊА САМО- НИКЛИХ ВРСТА ВОЋАКА У ШУМСКИМ ЕКОСИСТЕМИМА СРБИЈЕ». За ментора се именује др Радмила Петановић, редовни професор. П Р Е Д С Е Д Н И К НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Д Е К А Н (Проф. др Небојша Ралевић) Доставити: кандидату, ментору, Институту за фитомедицину, Студентској служби и архиви.

3 НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Научно-наставног већа Факултета број 40/ од године имновани смо у Комисију за оцену пријаве докторске дисертације под насловом СПЕЦИЈСКИ ДИВЕРЗИТЕТ ФИТОФАГНИХ И ПРЕДАТОРСКИХ ГРИЊА САМОНИКЛИХ ВРСТА ВОЋАКА У ШУМСКИМ ЕКОСИСТЕМИМА СРБИЈЕ кандидата Катарине Младеновић, дипл.инж. па пошто смо прочитали пријаву, подносимо следећи 1. Наслов докторске дисертације Р Е Ф Е Р А Т Наслов дисертације Специjски диверзитет фитофагних и предаторских гриња самониклих врста воћака у шумским екосистемима Србије који је кандидаткиња предложила Комисија сматра адекватним садржају пријаве и предлаже да остане непромењен. 2. Предмет и програм истраживања Предмет проучавања ове дисертације је специјски диверзитет, елементи структуре насеља и трофички односи најзначајнијијих група фитофагних и предаторских гриња на самониклим дрвенастим и жбунастим врстама воћака које су као хранитељке значајан прородни извор популација епифилних врста гриња у шумским екосистемима. Истраживања ће обухватити три групе епифилних гриња: натфамилију Eriophyoidea, фамилије Phytoseiidae и Tretranychidae, њихов диверзитет као и дистрибуцију у шумским екосистемима Србије. Образлажући предмет истраживања кандидаткиња указује да фитофагне и предаторске гриње у шумарству и пејзажној хортикултури код нас нису биле предмет усмерених и детаљних истраживања. У природним екосистемима фитофагне гриње најчешће живе у складу са биљком домаћином, не наносећи јој значајна оштећења због присуства природних непријатеља, а густине популација већине епифилних група гриња су мале. Штетан утицај фитофагних гриња се најчешће испољава тамо где је изражен утицај антропогеног фактора који доводи до нарушавања природне равнотеже. Само у таквим условима, приликом пренамножења, поједине врсте гриња могу довести до значајних промена здравственог стања вишегодишњих биљака у шумама. Шуме међутим, због разноврсности биљних врста и стабилних услова средине, представљају природни извор популација предаторских врста гриња, чији колонизацијски потенцијал, у односу на агроекосистеме, зависи од близине природне вегетације (Tixier et al., 1998). Бројни су радови који указују да подручје богато некултивисаним биљним врстама представља резервоар ових природних непријатеља (Boller at al. 1988; Duso & Fontana 1996; Tixier at al a, b). Тако је на пример, уношење Sorbus domestica у винограде у Француској 1

4 донекле утицало на повећање бројности предаторских гриња из фам. Phytoseiidae, али не и на њихов диверзитет (Barbar et al., 2006). У конзервацији врста фитозеида на Сицилији велики значај има спонтана жбунаста флора (Ragusa DI Chiara &Tsolakis, 1998). Значај проучавања самониклих врста воћака у оквиру шумских екосистема је велики. Укупан број воћака у природним екосистемима Србије изоси преко 100 биљних врста ( Мратинић и Којић, 1998). Шумске воћкарице представљају почетни материјал у селекцији и оплемењивању гајених воћака како би се побољшала отпорност према патогенима, штеточинама и неповољним еколошким условима, што доприноси смањењу примењене количине хемијских средстава. Мањи број самониклих воћних врста се може користити као генеративна подлога у воћарској произодњи. Самоникле воћке су непресушни извор плодова високог квалитета и хранљиве вредности. У данашње време све већи значај се придаје храни незагађеној пестицидима и другим токсичним материјама, храни неопходној за здравље, отпорност и активност организма. Ериофиде су најбројнија група међу фитофагним грињама. До сада је у свету описано преко 3700 врста ове групе у оквиру око 300 родова (Amrine et al., 2003). У Србији је утврђено присуство 287 врста из 46 родова груписаних у три фамилије од којих се, оквирно, 40 врста сматра штетним у пољопривреди, урбаној хортикултури и шумарству (Petanović, 2008). Фамилија гриња паучинара, Tetranychidae, у свету обухвата 1265 фитофагних врста груписаних у преко 70 родова (Migeon & Dorkeld, 2010). У нашој земљи је ова група слабо истражена и до сада су констатоване свега 24 врсте из 11 родова (Стојнић,1993, Стојнић и сар., 2007). У регулацији бројности паучинара велики значај поред инсеката предатора имају и гриње фамилије Phytoseiidae. До сада је у свету описано преко 2250 врста предаторских гриња ове фамилије (DeMoraes et al., 2004). У Србији су последњих двадесетак година обављена значајна истраживања ове групе гриња, али само унутар агробиоценоза. До сада је у нашој земљи утврђено 28 врста фитозеида (Stojnić et al., 2002; Mladenović et al., 2010). Фитозеиде су природни непријатељи микроартропода и најчешће се хране фитофагним грињама натфамилија Tetranychoidea и Eriophyoidea али и ситним инсектима из редова Thysanoptera и Homoptera и у свету су предмет бројних проучавања због њихове све веће улоге у интегралној заштити. Истраживања ће се обавити у шумским екосистемима, који заузимају највећи део територије Србије, у оквиру којих је захваљујући повољним станишним условима веома изражен биодиверзитет шумских воћних врста. Самоникле биљне врсте, обухваћене истраживањем, су изабране на основу њиховог значаја у шумарству (Матовић и сар. 2002). Због свега наведеног програм ове докторске дисертације је усмерен ка проучавању акарофауне самониклог воћа, као извора природних популација потенцијално штетних врста фитофагних гриња и природних комплекса њихових непријатеља, фитозеида. 3. Научни циљ истраживања Из прегледа литературе може се сагледати да су специјски диверзитет као и познавање типа асоцитараности фитофагних и предаторских група гриња у Србији 2

5 генерално слабо истражени, а када је реч о самониклим врстама воћака у шумским екосистемима, слободно се може рећи да се о овим феноменима готово ништа не зна. Циљ овог рада је истраживање специјског диверзитета група Eriophyoidea, Tetranychidae и Phytoseiidae прикупљених на самониклим врстама воћака, и добијање података о њиховој дистрибуцији на тим биљним врстама у шумама Србије. Поред тога, утврдиће се основни елементи структуре насеља за сваку врсту самониклих воћака и установити потенцијални трофички односи и асоцираност истраживаних група. Апликативни аспекти обухватиће проучавања потенцијалне штетности фитофагних гриња на самониклим воћним врстама у шумским екосистемима и као одређивање појединих врста самониклих воћака, шумских екосистема и/или географских подручја у Србији као ресурса корисних врста гриња за њихову потенцијалну примену у биолошкој контроли. Добијени подаци ће послужити као основа за даља фундаментална и примењена истраживања акарофауне у области шумарства у нашој земљи. 4. Основне хипотезе од којих се полази Истраживања која ће се обавити приликом израде ове докторске дисертације заснивају се на претпоставкама да је у природним екосистемима, какве су шуме бројност гриња у мања него у агроекосистемима, и ређе долази до интензивног повећања густине популација фитофагних гриња. Са дуге стране диверзитет фитофагних и предаторских врста гриња је већи, а њихови односи сложенији. Поред тога, увек је присутан недирнут комплекс предатора, који су регулатори бројности популације фитофагних гриња па су природни екосистеми значајни ресурси потенцијалних агенаса биолошке контроле против економски значајних фитофагних гриња. 5. Материјал и методе који ће се користити у истраживањима За реализацију предложеног програма истраживања ће се обавити на терену и лабораторијама Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и Института за шумарство у Београду. Узорци ће се сакупљати на великом броју различитих локалитета на простору уже Србије, зависно од дистрибуције откривених биљака самониклих воћних врста. Узорци ће садржати од листова, у зависности од фенофазе и величине листа одређене биљне врсте. Узорци ће се сакупљати са следећих биљних врста: Juglans regia L. Орах, Prunus avium Л. - Дивља трешња, Castanea sativa Mill. - Питоми кестен, Corylus colurna L. - Мечја леска, Corylus avellana L. Леска, Pirus communis L. - Дивља крушка, Malus silvestris Mill - Дивља јабука, Prunus cerasifera L. Џанарика, Sorbus domestica L. Оскоруша, Sorbus torminalis Cr. Брекиња, Sorbus aria Crantz. Мукиња, Cornus mas L. Дрен, Sorbus aucuparia L. Јаребика, Crataegus spp. (C. monogyna Jacq. i 3

6 C. pentagina Waldst. et Kit.) Глог, Prunus spinosa L. -Црни трн, Rosa spp.(r. canina L.) - Дивља ружа, Rubus spp. (R. caesius L. i R. idaeus L.) - Купина и малина. Издвајање гриња ће се обавити у лаборатирији на два начина: излагањем листова дејству етил-ацетата у трајању од 20 минута, након чега ће се вршити отресање и издвајање јединки под стереомикроскопом екстракцијом у магнетној мешалици (De Lillo, 2001). По издвајању приступиће се изради трајних препарата. Ериофиде ће се у зависности од начина издвајања или директно потапати у Heinz-ов медијум, или ће се просветљавати у раствору етил-алкохола и млечне киселине и након тога потапати у Kiefer-ов F медијум. Издвојене јединке фитозеида и тетранихида ће се потапати у раствор етил-алкохола и млечне киселине (Evans & Browing, 1955). Након просветљавања приступиће се изради трајних препарата уз употребу Hoyer овог медијума (Baker & Wharton, 1964). У детерминацији ериофида користиће се актуелна номенклатура морфолошких карактеристика (Lindquist et al., 1996). Морфолошке карактеристике и начини њиховог мерења биће усклађени са препорукама Amrine and Manson (1996), а пронађени таксони ће се класификовати по кључу Amrine at al. (2003). Идентификација паучинара обавиће се такође на основу серије кључева (Baker & Tuttle, 1994; Mitrofanov et al., 1987; Pritchard & Baker, 1955; Smith Meyer, 1987).У идентификацији фитозеида користиће се одговарајући кључеви (Begljarov,1981; Karg 1993). Након извршене идентификације гриња, методама дескриптивне статистике утврдиће се средња вредност и стандардно одступање резултата дужинског мерења стандардног узорка ради установљавања фенотипске варијабилности и карактеризације локалних популација појединих врста гриња у Србији. Одређивање односа међу асоцираним врстама, односно паровима врста у истом узорку израчунaће се помоћу индекса здружености (Dajoz, 1977). На испитиваним врстама самониклих воћака утврдиће се квалитативни састав и квантитативна заступљеност фитофагних и предаторских врста гриња, њихови међусобни односи као и могући утицај на самоникле воћне врсте. Трајни препарати ће се чувати у депоу Катедре за ентомологију и пољопривредну зоологију Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. 6. Списак цитиране литературе Списак цитиране литературе у тексту дат је у Прилогу 1 7. Списак саопштених и објављених научних и стручних радова Списак саопштених и објављених радова дат је у Прилогу 2 8. Биографија кандидаткиње Катарина Младеновић (дев. Бабовић) рођена је у Београду. Основну и средњу школу завршила је у Београду. Дипломирала је године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду на Одсеку за заштиту биља и прехрамбених 4

7 производа, са просечном оценом 8,51. Дипломски рад на тему Појава болести и штеточина шећерне репе на газдинству Партизански прелаз-врбовско ПКБ и њихово сузбијање године одбранила је са оценом 10. Последипломске студије уписала је школске1999/00. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, образовни профил: магистар био-техничких наука, научно подручје: заштита биља, област: ентомологија. Услед промене Закона о високом образовању године прелази на Докторске академске студије, модул: фитомедицина. Предмет њеног усавршавања је област примењене акарологије у шумарству. Од године ради на Институту за шумарство у Београду, у Одељењу за заштиту шума, прво као истраживач приправник, од године као истраживач сарадник. Учествовала је, као сарадник, у реализацији следећих научних пројеката и стручних послова који се реализују на Институту за шумарство: 1. БТН Б: Заштита шумских подручја, производња лековитог биља и шумских плодова и развој нових биолошких производа ( ) 2. ТР Развој биотехнолошких метода при оснивању и унапређењу шумских екосистема ( ) 3. Извештајно дијагнозно прогнозна служба (од 1999) 4. Здравствени преглед расадника и семенских објеката (од 1999) 5. Испитивање биолошке ефикасности инсектицида за примену у шумарству ( ) 6. " Праћење стања шума у Републици Србији, Национални фокал центар Србије (НФЦ) ИЦП за шуме (од 2003) 7. Утицај промена нивоа подземних вода на стање шума у приобаљу Саве (2008). 8. Стратегија пошумљавања подручја Београда ( ); 9. Катастар зелених површина јавног карактера градског подручја општине Обреновац (2010) Служи се енглеским и руским језиком, познаје рад на рачунару, има положен возачки испит (Б категорија). 9. Закључак и предлог На основу анализе поднете пријаве, предложеног програма и научног циља докторске дисертације Катарине Младеновић, дипл.инж., истраживача сарадника у Институту за шумарство у Београду под насловом Специjски диверзитет фитофагних и предаторских гриња самониклих врста воћака у шумским екосистемима Србије Комисија сматра да је изабрана тема научно оправдана и да ће дати значајан допринос познавању специјског диверзитета најважнијих група фитофагних (Eriophyoidea, Tretranychidae) и предаторских (Phytoseiidae) гриња на самониклим врстама воћака у шумским екосистемима у Србији. Због великог богатства врста и слабе истражености акарофауне у Србији, очекује се откриће нових врста за фауну Србије, могућих нових таксона за науку, карактеризација локалних популација у поређењу са оригиналним описима и/или оних у суседним еколошки и географски сличним просторима. Поред тога, утврдиће се основни 5

8 елементи структуре насеља за сваку врсту самониклих воћака и установити потенцијални трофички односи и асоцираност истраживаних група. Апликативни аспекти обухватиће проучавања потенцијалне штетности фитофагних гриња на самониклим воћним врстама у шумским екосистемима и као одређивање појединих врста самониклих воћака шумских екосистема и/или географских подручја у Србији као ресурса корисних врста гриња за њихову потенцијалну примену у биолошкој контроли. Добијени подаци ће послужити као основа за даља фундаментaлна и примењена истраживања акарофауне у области шумарства и ширих аспеката агробиодиверзитета у нашој земљи. На основу свега изентог Комисија позитивно оцењује поднету пријаву и предлаже Научно-наставном већу Пољопривредног факултета Универзитета у Београду да прихвати поднету пријаву и Катарини Младеновић, дипл.инж., одобри израду докторске дисертације под насловом Специjски диверзитет фитофагних и предаторских гриња самониклих врста воћака у шумским екосистемима Србије. Комисија за ментора ове докторске дисертације предлаже др Радмилу Петановић, редовног професора. Чланови Комисије: др Радмила Петановић, ред.проф. (област Ентомологија и пољопривредна зоологија) Пољопривредни факултет Универзитета у Београду др Бојан Стојнић, доцент (област Ентомологија и пољопривредна зоологија) Пољопривредни факултет Универзитета у Београду др Евица Мратинић, ред. проф. (област Посебно воћарство) Пољопривредни факултет Универзитета у Београду др Љубодраг Михајловић (област Заштита шума и укрсаних биљака) Шумарски факултет Универзитета у Београду 6

9 Прилог 1 1. Amrine, J. W. Jr. and D. C. M. Manson. (1996). Preparation, mounting and descriptive study of eriophyoid mites, pp In: Lindquist, E. E., Sabelis, M. W. and J. Bruin (Eds.). Eriophyoid Mites Their Biology, Natural Enemies and Control. Elsevier Science Publishers, Amsterdam. 2. Amrine, J. W. Jr., T. A. H. Stasny and C. H. W. Flechtmann. (2003). Revised Keys to the World Genera of the Eriophyoidea (Acari: Prostigmata). Indira Publishing House, West Bloomfield (MI), 244 pp. 3. Baker, E. W. and G. W. Wharton (1964): An introduction to acarology. Macmillan Co., N.Y. 465 pp. 4. Baker, E. W. & D. M. Tuttle (1994): A guide to the spider mites (Tetranychidae) of the United States. Indira Publishing House, Michigan, USA. 347 pp. 5. Barbar Z., Tixier M-S., Cheval B., Kreiter S. (2006): Effects of agroforestry on phytoseiid mite communities (Acari: Phytoseiidae) in vineyard in the South of France. Exp Appl Acarol 40: Begljarov, G. A. (1981): Key for identification of the predacious mites Phytoseiidae (Parasitiformes, Phytoseiidae) in the fauna of the USSR. Information Bulletin EPS IOBC, 3: 141pp. 7. Boller EF., Remund U., Candolfi MP. (1988): Hedges as potential sources of Typhlodromus pyri, the most important predatory mite in vineyard of northern Switzerland. Entomophaga 33: Dajoz R. (1977): Introduction to ecology. London, Sydney, Aucland, Toronto. 416 pp 9. De Lillo E. (2001): A modified method for eeriophyoid mite extraction (Acari: Eriophyoidea) Internat J Acarol 27 (1): De Moraes, G. J. de; J. A. McMurtry; H. A. Denmark & C. B. Campos (2004): A revised catalog of the mite family Phytoseiidae. Zootaxa 434: Duso C., Fontana P. (1996): Mite communities on wild plants surrounding vineyard in North-Eastern Italy with special emphasis on Phytoseiids (Phytoseiidae). In: Mitchell R. Horn D. Needham G. Welbourn W (eds) Proceedings Acarology IX, vol 1. Ohio biological survey pub., Evans, G. O. & E. Browing (1955): Techniques fore the preparation of mites for study. Ann. Mag. Nat. Hist. 8 (12): Karg, W. (1993): Raubmilben. Acari (Acarina), Milben Parsitiformes (Anactinochaeta) Cohors Gamasina Kostiainen, T. S. & M. A. Hoy (1996): The Phytoseiidae as biological control agents of pest mites and insects, a Bibliography. Monograph 17, University of Florida, 355 pp. 14. Lindquist E.T. (1996) External anatomy and notation of structures. In: Eriophyoid Mites, Their Biology, Natural Enemies, and Control (Eds. E. E. Lihdquist, M. W. Sabilis, and J. Bruin), Elsevier Science B.V. Amsterdam 7

10 15. Матовић М, Раткнић М, Ракоњац Љ. (2002): Плодови, зачини и лековито биље шумских подручја Србије и њихова прерада, Зборник радова Института за шумарство, бр 46-47, Migeon, A., Dorkeld, F. (2010) Spider Mites Web: a comprehensive database for the Tetranychidae Mitrofanov, V. I., Strunkova, Z. I., Livšic, I. Z. (1987): Opredelitelj tetranihovih klešci fauni SSSR i sopredeljnih stran (Tetyranychidae, Bryobiidae). Izd."Doniš", Dušanbe, 223 pp. 18. Mladenović, K., Stojnić, B., Radulović, Z., Vidović, B. (2010): Two new species from the genus Dubininellus Wainstein (Acari, Phytoseiidae) in the Serbian fauna. International scientific conference, Forest ecosystems and climate changes, 9-10 March, Belgrade, Serbia, Proceedings book, pp Мратинић, Е., Којић М. (1998): Самоникле врсте воћака Србије, Институт за истраживања у пољопривреди Београд, 600 стр. 20. Petanović R. (2008): Species diversity eriophyoid mite species (Acari: Prostigmata) in Serbia-status and perspectives of research, In: Advances in Arachnology and Developmental Biology (Eds. Makarov S. E. & Dimitrijević R. N.) Monographs, 12, Pritchard, A. E. & E. W. Baker (1955): A Revision of the spider mite family Tetranychidae. Pacific Coast Ent. Soc., Memoirs Series, vol. 2, 109 pp. 22. Ragusa di Chiara, S. & H. Tsolakis (1998): Relationships and similarity of Phytoseiid fauna present in different ecosystems in Sicily (Italy). X internat. Congress of Acarology, Australia, 5-10 July 1998, Program and Abstract book, p Smith Meyer,M.K.P. (1987): African Tetranychidae (Acari:Prostigmata) - with the reference to the world genera. RSA, Entomol.Memoir, No.69, pp Стојнић, Б. (1993): Упоредна фаунистичка и таксономска анализа гриња паучинара (Acari: Tetranychidae) и њихових предатора (Acari: Phytoseiidae) на гајеним и украсним биљкама ширег подручја Београда. Магистарска теза, Пољопривредни факултет Београд, 136 стр. 25. Stojnić, B., Panou, H., Papadoulis, G., Petanović, R., Emmanouel, N. (2002) : The present knowledge and new records of phytoseiid and tydeid mites (Acari : Phytoseiidae, Tydeidae) for the fauna of Serbia and Montenegro. Acta entomologica serbica, 7(1/2): Стојнић, Б., Петановић, Р., Видовић, Б.(2007): Први налаз гриње паучинара Pseudobryobia longisetis (Reck) на жалфијама (Salvia spp.) у нашој земљи. Пленарни реферати и резимеи, Симпозијум ентомолога Србије 2007, Ужице, септембра 2007, стр Tixier M-S, Kreiter S., Auger P., Weber M. (1998): Colonization of Languedoc vineyard by phitoseiid mites (Acari: Phytoseiidae): influence of wind and crop enviroment. Exp Appl Acarol 22: Tixier M-S, Kreiter S., Auger P. (2000a): Colonization of vineyard by phitoseiid mites: their dispersal patterns in the plot and their fate. Exp Appl Acarol 24:

11 29. Tixier M-S, Kreiter S., Auger P., Sentenac G., Salva G., Weber M. (2000b): Phytoseiid mite species located in uncultivated areas surrounding vineyard in three french regions. Acarologia 41: Прилог 2 1. Маровић, Р., Милановић, С., Маравић, М., Бабовић, К, Божо, Ј. (2000): Сузбијање раних храстових дефолијатора домаћим биоинсектицидом у шумама Задужбине Краља Петра И Карађорђевића" у Тополи. XИ Југословенски симпозијум о заштити биља са међународним учешћем, Зборник резимеа, Златибор (М64=0.2) 2. Tabaković-Tošić, M., Babović, K. (2001): The rol of defoliation, as a chronic phenomenon, in the process of oak dying on the mountain Avala (Serbia, YU). Third Balkan Scientific Conference, Proceedings Vol. 3:93-100, Sofia (M33=1) 3. Петановић, Р., Бабовић, К., Смиљанић, Д. (2001): Први прилог познавању фауне Ериофида (Acari: Eriophyoidea) Дивчибара. Симпозијум ентомолога Србије, Гоч (М64=0.2) 4. Милановић, С., Табаковић-Тошић, М., Бабовић, К. (2001): Испитивање биолошке ефикасности препарата Д-стоп у засадима шљива. В Југословенско саветовање о заштити биља, Златибор. (М64=0.2) 5. Табаковић-Тошић М., Милановић С., Бабовић К. (2002): Ефикасност микробиолошког препарата Д-стоп у борби против дудовца (Hyphantria cunea Drury); Зборник радова Института за шумарство, том 46-47, пп Београд (М53) 6. Лазарев В., Велојић М., Брашанац Љ., Бабовић К., Милановић С. (2002): Модел процене потенцијала и приноса јестивих гљива. Зборник радова Института за шумарство, том 46-47, пп (М53) 7. Stojnić B., Jerinić Prodanović D., Mladenović K. (2009): Whirligig mite, Anystis baccarum (L.) (Acari: Anystidae), predator of jumping plant-lice (Hemiptera: Psyllidae) on ash and hawthorn trees. VI International Congress of Plant Protection with Symposium about biological control of invasive species, Zlatibor, Serbia, November, Book of Apstract and Papers II, pp (M34) 8. Mladenović K, Stojnić B., Radulović Z., Vidović B. (2010): Two new species from the genus Dubininellus Wainstein (Acari, Phytoseiidae) in the Serbian fauna. International scientific conference, Forest ecosystems and climate changes, 9-10 March, Belgrade, Serbia, Proceedings Vol. 1, pp (M33) 9. Miletić Z., Stajić S., Radulović Z., Mladenović K. (2010): The impact of the ausrian and scots pine on the organic forms of phosphorous and the forms phosphorous available to the plants in the reclaimed mine soil of The Energy-Industrial Complex Kolubara. International scientific conference, Forest ecosystems and climate changes, 9-10 March, Belgrade, Serbia, Proceedings Vol. 2, pp (M33) 9

12 10. Radulović Z., Miletić Z., Mladenović K. (2010): The research of some physiological characteristic of fungus Cryphonectria parasitica (Murr.) Barr. International scientific conference, Forest ecosystems and climate changes, 9-10 March, Belgrade, Serbia, Proceedings Vol. 2, pp (M33) 11. Nevenić R., Stefanović T., Poduška Z., Gagić R., Đorđević I., Mladenović K, Muller P. (2010): Comparative analysis of forest vitality in the Republic of Serbia in the period International scientific conference, Forest ecosystems and climate changes, 9-10 March, Belgrade, Serbia, Proceedings Vol. 2, pp (M33) 10

13 Додатак уз образац 1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Катарину Младеновић, дипл.инж. Име и презиме: Радмила Петановић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Petanović,R., M. Kielkiewicz (2010): Plant-Eriophyoid Mite (EM) interactions: cellular biochemistry and metabolic responses induced in mite-injured plant. Part I. Exp Appl Acarol. Vol. 51, No (1-3): DOI: /s Petanović,R., M. Kielkiewicz (2010): Plant-eriophyoid mite interactions: specific and unspecific morphological alterations.partii.exp Appl Acarol. Vol. 51, No (1-3): DOI /s Monfreda, R., M. Lekveishvili, R. Petanovic, J. Amrine (2010): Collection and Detection of Eriophyoid Mites. Experimental and Applied Acarology, Vol. 51 No (1-3): , DOI /s Chetverikov,P.E., R.U.Petanović, S.I.Sukhareva (2009): Systematic remarks on eriophyoid mites from the subfamily Phytoptinae Murray,1877 ( Acari:Eriophyoidea: Phytoptidae). Zootaxa 2070: ISSN (print edition)issn (online edition) 5. Vidović, B., R. Petanović A new eriophyid mite (Acari:Eriophyidae) and a new record from Olea europea L (Oleaceae) in Montenegro. Annales zoologici, 58(4): ISSN IF , Petanović, R. U., B. Rector (2007): A new species of Leipothrix (Acari: Prostigmata: Eriophyidae) on Dipsacus spp. in Europe and Reassignment of Two Epitrimerus spp. (Acari: Prostigmata: Eriophyidae) to the Genus Leipothrix. Annals of Entomological Society of America, 100 (2): ISSN , Online ISSN: Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, SCIe листе. 11

14 Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51). В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисерације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум: ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Небојша Ралевић 12