З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: 333/ Датум: ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. став 5. тачка 3. Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета бр. 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: дисертација: «ФЛОРИСТИЧКО-ФИТОЦЕНОЛОШКА И ЕКОЛОШКА СТУДИЈА ЛИВАДСКЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ СРБИЈЕ». Научна област: Ратарство и повртарство ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме: СВЕТЛАНА АЋИЋ, дипл. биолог 2. Назив и седиште факултета на коме је стечено високо образовање: Биолошки факултет Универзитета у Београду 3. Година дипломирања: Назив магистарске тезе кандидата: / 5. Назив факултета на коме је теза одбрањена: / 6. Година одбране магистарске тезе: / Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. Прилог: 1. Извештај комисије са предлогом ДЕКАН ФАКУЛТЕТА 2. Акт Наставно-научног већа Факултета о усвајању извештаја Проф. др Небојша Ралевић 3. Примедбе дате у току стављања извештаја на увид јавности, уколико је таквих примедаба било

2 Универзитет у Београду ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број: 333/ Датум: године БЕОГРАД-ЗЕМУН На основу Закона о високом образовању, члана 34. став 2. Правилника о правилима академских студија другог и трећег степена и члана 44. став 15. Статута Пољопривредног факултета, Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној године, донело је О Д Л У К У ПРИХВАТА се реферат о позитивној оцени пријаве докторске дисертације коју је поднела СВЕТЛАНА АЋИЋ, дипл. биолог и одобрава израда дисертације, по добијању сагласности од Универзитета, под насловом: «ФЛОРИСТИЧКО- ФИТОЦЕНОЛОШКА И ЕКОЛОШКА СТУДИЈА ЛИВАДСКЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ СРБИЈЕ». За ментора се именује др Зора Дајић Стевановић, редовни професор. За другог ментора се именује др Урбан Шилц, научни сарадник Биолошког института «Др Јован Хаџи», Словеначка академија наука и уметности. П Р Е Д С Е Д Н И К НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Д Е К А Н (Проф. др Небојша Ралевић) Доставити: кандидату, ментору, другом ментору, Институту за ратарство и повртарство, Студентској служби и архиви.

3 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД-ЗЕМУН НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА-БЕОГРАД Одлуком Наставно-научног већа Факултета број 333/ од године именовани смо у Комисију за оцену пријаве докторске дисертације кандидата Светлане Аћић, дипл. биолога, под насловом: Флористичко-фитоценолошка и еколошка студија ливадске вегетације Србије. На основу увида у поднету пријаву подносимо следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. Наслов докторске дисертације Наслов дисертације Флористичко-фитоценолошка и еколошка студија ливадске вегетације Србије одговара предложеном плану, програму и садржају истраживања. 2. Предмет и програм истраживања Природни и полуприродни травњаци Србије представљају један од најважнијих ресурса у пољопривреди и заузимају око 1,4 милиона хектара. Распростиру се од низијских предела, па све до појаса изнад границе шуме највиших планинских масива, и јављају се у оквиру веома разноликих услова спољашње средине. Широм Европе, тако и на подручју Србије, ливаде и пашњаци који се користе на традиционални начин, било да се косе или користе за испашу, изузетно су богати врстама, тј. показују велики специјски диверзитет (Којић и сар., 2004; Pykala, 2005). Међутим, услед различитих негативних утицаја, пре свега напуштања травњака (Дајић Стевановић и сар., 2008) са једне, и претераног ђубрења (еутрофизација) са друге стране, долази до веома брзих промена у њиховом саставу и структури, као и значајног угрожавања биодиверзитета (Stevens, 2004). Током последњих деценија примећено је велико смањење биодиверзитета ливадских заједница у Европи и сматра се да је неопходно што пре сагледати ефекте кључних фактора управљања травњацима на састав и богатство васкуларних врста у њима (Klimek, 2007). Због изразите биолошке разноврсности флоре и фауне, секундарне, тј. полуприродне фитоценозе травњака Европе се налазе на листи приоритетних станишта за очување биодиверзитета (Директива Европске Уније за очување станишта 92/42/CEE). Заједнице многих ливада и пашњака и њихова одговарајућа станишта у Р. Србији су идентификоване као подручја високог биодиверзитета и укључене су у IPA (Important Plant Areas) (Стевановић, 2005) и PBA (Prime Butterflyas Areas) (Јакшић, 2008) подручја, а такође су означена као пољопривредна подручја од високе природне вредности (High Natural Value Farmland). Поред вредности у очувању биодиверзитета и 1

4 значаја за пољопривреду, природни и полуприродни травњаци имају велику улогу у тзв. услугама екосистема, посебно у апсорпцији угљен-диоксида и ублажавању ефеката климатских промена (Ammann et al., 2007). Истраживања ливадске флоре и вегетације у Србији била су прилично интензивна средином прошлог века када су урађене студије о зељастој вегетацији већих географских целина (нпр. Павловић, 1951; Јовановић-Дуњић, 1955, 1956; Мишић, 1978; Ранђеловић, 1978; Буторац, 1992, и други). Ова истраживања настављена су и касније, али у мањем обиму, те постоји потреба, како за флористичко-вегетацијским мапирањем подручја која нису описана до сада, тако и утврђивањем de facto стања на подручјима која су истраживана пре више деценија. Према постојећој ревизији синтаксономске класификације ливадске вегетације у Србији (Којић и сар., 2004), сматра се да постоји 48 биљних заједница природних и полуприродних травњака (схваћених у ширем смислу, као sensu lato), које су сврстане у 23 свезе, 15 редова и 7 класа, од којих највећи значај са аспекта биодиверзитета и искоришћавања имају они из класа Molinio-Arrhenetheretea Tx. 1937, Festuco-Brometea Br. Bl. et Tx и Nardo-Callunetea Preis Како су фитосоциолошке студије ливадске и пашњачке вегетације на простору Европе и наше земље рађене независно и некоординисано, то постоји приличан несклад и некохерентност у синтаксономији, односно класификационим схемама ове вегетације. Програм ове дисертације обухвата трогодишња истраживања и има две фазе. У првој фази истраживаће се ливадска вегетација која се развија на одабраном подручју у источној Србији, које је узето као модел систем у: а) евалуацији флористичког и вегетацијског диверзитета полуприродних травњака на примеру IPA, PBA и HNVF подручја, б) карактеризацији односа између флористичког састава и структуре ливадских заједница и утицаја спољашње средине, посебно особина земљишта, ц) процени стања генетичких ресурса и одрживог коришћења ливадске вегетације, кроз процену функционалних група (траве, легуминозе, корови непожељне и штетне врсте, и остале) и група од значаја за пољопривреду (крмне биљке, лековите и ароматичне биљке, медоносне биљке, штетне и непожељне врсте, укључујући алохтоне и инвазивне врсте) и д) еколошкој анализи ливадских фитоценоза на основу ареал типова и животних облика. Уз то, треба напоменути да травњачке заједнице на одабраном модел подручју представљају типичан пример сложених, очуваних ливадских биљних заједница високог биодиверзитета и да до сада нису биле истраживане. Друга фаза докторске дисертације подразумева креирање комплексне и комплетне базе података која ће садржати све постојеће и доступне фитоценолошке снимке ливадске вегетације Србије из класа Molinio-Arrhenatheretea Tx. 1937, Festuco-Brometea Br. Bl. et Tx и Festucetea vaginatae Soo em. Vich. 1972, коришћењем специјалног софтвера посебно конструисаног за потребе анализе вегетације (TURBOVEG). Овако сортирани подаци анализираће се помоћу различитих статистичких метода који се користе у анализи вегетације ради провере важећих класификационих система, еколошке анализе и анализе квалитета ливадске вегетације Србије. Методе мултиваријационе анализе све више се примењују у проучавањима различитих типова вегетације (Ehrensberger, 2000; Illyes et al. 2007; Šilc, 2008; Kalusova, 2009), мада нема много прилога који се односе на синтаксономске аспекте вегетације травњака. С тим у вези, напомињемо да ће истраживања кандидата Светлане Аћић бити први пример 2

5 примене флористичко-фитоценолошке, еколошке и анализе квалитета на ливадској вегетацији наше земље применом ових методских поступака. 3. Научни циљ истраживања Основни циљеви ове докторске дисертације су везани за сагледавање одговарајућих класификационих схема, квалитета и диверзитета ливадске вегетације Србије. У првом делу дисертације посебни циљеви су: - Утврђивање диверзитета васкуларне ливадске флоре и вегетације планине Стол и синтаксономска карактеризација ливадских заједница којом ће се констатовати и описати развијене биљне заједнице на датом модел подручју; - Еколошка анализа флоре и вегетације на одабраном подручју и сагледавање еколошких карактеристика различитих станишта; - Утврђивање утицаја геолошке подлоге и типова земљишта на појаву различитих ливадских биљних заједница на модел подручју. Посебни циљеви у другом делу дисертације су: - Обрада велике базе података (вегетацијских снимака) путем нумеричке класификације, - Процењивање доприноса класичних метода класификације вегетације у односу на могућности и значај нових начина обраде података и метода класификације ливадске вегетације Србије, - Еколошка анализа ливадске вегетације Србије и анализа утицаја срединских фактора на њену диференцираност помоћу мерених варијабли и индикаторских вредности, - Процена биодиверзитета природних ливада Србије (флористичког и вегетацијског диверзитета), - Процена квалитета ливадске вегетације Србије анализом индекса квалитета појединачних врста и анализом функционалних група. 4. Основне хипотезе од којих се полази У конципирању програма за израду ове докторске тезе полази се од следећих хипотеза: - Очекује се значајна флористичка и вегетацијска разноврсност на одабраном модел подручју зависно од типа земљишта и других услова станишта, - Класична анализа ливадске вегетације и анализа применом мултиваријационих метода даће различите резултате у синтаксономској интерпретацији, као и процени утицаја еколошких фактора станишта на развој одређених типова ливадских заједница, - Различите биљне заједнице (и виши синтаксони) ће испољити различиту вредност у смислу биодиверзитета и квалитета. 5. Методе и материјал који ће се користити у истраживањима 1. Методе у проучавању ливадске вегетације на одабраном модел подучју 1.1. Опис подручја Планина Стол (1156 м н.в.), се налази у источној Србији, 15 км северно од Бора и припада мезијској флористичкој провинцији. Планине Стол и Голи Крш, затим Крш и, 3

6 најзад, Мали и Велики крш, обзиром на исти правац пружања и мали размак између себе, граде трочлани планински низ који се може назвати заједничким именом Горњански Крас. Особеност овог терена се састоји у томе што се јавља у облику уског појаса (1-1,5 км) на дужини од 33 км у правцу SE-NW и није континуалан, већ подељен у поменуте три целине (Зеремски, 1991). Одабрано подручје припада Балканско- Карпатском планинском систему и распростире се на кречњачком геолошком супстрату, али се локално јављају андезити и силикатна подлога. Клима овог подручја има прелазан карактер између степске и медитеранске климе са цртама средњеевропске и планинске климе (Диклић, 1967), што вегетацији овог краја даје известан ксероморфни карактер. Теренска истраживања на подручју планине Стол код Бора обухватиће ливадску вегетацију која се развија у висинском дијапазону од м н.в. Основне вегетацијске целине у испитиваном подручју су китњакове (ass. Quercetum petreae и ass. Querco-Carpinetum orientalis) и букове шуме (ass. Fagetum montanum serbicum), изнад којих се развија вегетација шибљака јоргована (ass. Syringetum vulgarae и ass. Syringo-Carpinetum orientalis) и зељасте заједнице на камењарима (ass. Potentillo- Caricetum humilis, ass. Stipetum graffianae и ass. Sempervivo-Seslerietum argentae). Фрагментарно се на крчевинама шума јављају полуприродни (секундарни) травњаци и то: ass. Agrostietum vulgare, ass. Danthonietum calycinae, ass. Arhhenatheretum elatioris и ass. Cynosuretum cristati Методе у прикупљању података и анализи ливадске вегетације - Фитосоциолошка истраживања и детерминација флоре Мониторинг вегетације вршиће се методом Швајцарско-Француске фитоценолошке школе Braun-Blanquet-a (1964). Биљке ће бити сакупљене, хербаризоване и детерминисане уз коришћење таксономских кључева и релевантне ботаничке литературе (Јосифовић, ; Javorka, 1975; Tutin, ; Jordanov, ; MED Checklist, 1984). Хербарски ваучери ливадске флоре биће похрањени у Хербаријуму Катедре за Ботанику Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. - Еколошка анализа и анализа квалитета ливадске вегетације Животне форме биљака ће бити дефинисане у складу са поделом Ellenberg и Mueller- Dumbois (1967), допуњеној и разрађеној према Стевановић-у (1992). Еколошки услови у састојинама дефинисаних фитоценоза анализираће се на основу индикаторских вредности биљних врста (Којић и сар., 1997). Флорни елементи за фитогеографску анализу ће бити одређени и анализирани у складу са принципима поделе Meusel и Jäger (1992). Квалитет ливадских заједница ће бити процењен индиректном методом према Шоштарић-Писачић и Ковачевић (1968), која је модификована према Peeters и Дајић Стевановић (2006). Функционални типови биће посебно разматрани (кроз учешће у флористичком спектру и допринос укупној вредности квалитета заједнице). Ради процене вредности генетичких ресурса и одрживог коришћења ове вегетације, анализираће се учешће и допринос посебних група биљака од значаја за пољопривреду у укупном флористичком спектру и кроз допринос укупној вредности квалитета заједнице. - Анализа особина земљишта У оквиру теренских истраживања извршиће се идентификација земљишта (узимањем профила), ектоморфолошка и ендоморфолошка истраживања, као и узимање узорака земљишта из хумусно акумулативног хоризонта (А хоризонт), на дубини од 0-20 цм, за 4

7 лабораторијска испитивања. Узорковање земљишта за одређивање физичких и хемијских особина биће вршено на основу претходно дефинисаних типова земљишта (одређених методом земљишних профила). Анализа особина земљишта ће бити урађена стандардним методама. Лабораторијске анализе основних физичких и хемијских особина земљишта обухватиће параметре као што су: хигроскопска влажност (сушењем земљишта до константне масе на 105 о C), механички састав (пипет методом, припрема Naпирофосфатом), реакција земљишта (електрометријском методом у води и 1M KCl-у, однос земљиште:вода/kcl=1:2.5), хидролитичка киселост земљишта (методом по Kappenu-у), сума адсорбованих базних катјона (методом по Kappen-у), тотални капацитет адсорпције и степен засићености земљишта базама (рачунским путем) и укупни угљеник садржај хумуса (дихроматном методом). 2. Методе у анализи података за ливадску вегетацију Србије Сви доступни фитоценолошки снимци ливадске вегетације Србије (очекује се преко 3000 снимака) унеће се помоћу специјалног програма за унос података за вегетацију - TURBOVEG (Hennekens и Schaminee, 2001) у базу, а затим анализирати статистичким методама мултиваријационе анализе, ординације и класификације, уз помоћ посебних статистичких софтверских пакета и то: TWINSPAN (Hill, 1979), JUICE (Tichy, 2002, 2005), Pc-ORD (McCune, Grace 2002) и CANOCO (ter Braak, Šmilauer, 2002). Униваријатна статистика (анализа индикаторских вредности, животне форме, индекси квалитета и остале мерене варијабле) биће примењена коришћењем програма STATISTICA. 6. Списак литературе коришћене за пријаву дисертације (у Прилогу 1) 7. Списак објављених научних и стручних радова (у Прилогу 2) 8. Биографија кандидата Светлана Аћић рођена је 21. марта године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група - Општа биологија, уписала је године, а дипломирала године са просечном оценом 9.06 и оценом 10 на дипломском испиту. Последипломске студије на смеру Екологија биљака Биолошког факултета у Београду уписала је године, а године се пребацила на докторске студије на Катедри за Агроботанику Института за Ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Београду. По завршетку факултета (1998) Светлана Аћић је била корисник стипендије Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, када је и била ангажована на Катедри за Ботанику Пољопривредног факултета у Земуну за помоћ у извођењу практичне наставе, а од октобра године је запослена као асистент приправник на истој катедри Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Кандидат је до сада, сама или у сарадњи, објавила укупно 24 научна рада, од чега су два рада објављена у међународним часописима са SCI листе. Кандидат је и коаутор два практикума из предмета који се слушају на Катедри за агроботанику Пољопривредног факултета. Светлана Аћић говори, чита и пише енглески језик. 5

8 9. Закључак и предлог На основу поднете пријаве кандидата Светлане Аћић у којој су наведени предмет и програм истраживања, циљеви, основне хипотезе и методе истраживања, сматрамо да је изабрана тема из области Науке о вегетацији веома актуелна, како са научног, тако и практичног аспекта. Тема дисертације је складу са тематским научним областима које је препоручило Министарство за науку и технолошки развој, као и развојним пројектима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, а који се односе на одрживо коришћење и очување биодиверзитета и развој пољопривреде унапређењем производње сточне хране и сточарства. У пријави теме докторске дисертације као најважнији циљеви наведени су анализа биодиверзитета, еколошких карактеристика, квалитета и одрживог коришћења ливадске вегетације Србије, као једног од кључних природних ресурса у пољопривреди. Програм тезе је комплексан и мултидисциплинаран, повезујући фундаментална и примењена истраживања. За испитивање бројних параметара који ће се проучавати, користиће се савремене и у свету признате и препоручене истраживачке методе. Узимајући у обзир све напред наведене чињенице, а посебно значај, обим и актуелност предложених истраживања у оквиру израде ове дисертације, Комисија позитивно оцењује поднету пријаву и предлаже Наставно-научном већу Пољопривредног факултета да предложену тему прихвати и одобри кандидату Светлани Аћић, дипл. биологу, рад на докторској дисертацији под насловом: Флористичкофитоценолошка и еколошка студија ливадске вегетације Србије. Комисија предлаже да ментор ове докторске дисертације буде Др Зора Дајић Стевановић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, а коментор (други ментор) Др Урбан Шилц, научни сарадник Биолошког института Јован Хаџи Академијe наука и уметности Р. Словеније. У Београду, ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ 1. Др Зора Дајић Стевановић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду 2. Др Урбан Шилц, научни сарадник Биолошког института Јован Хаџи Академије наука и уметности Р. Словеније (Znanstveno raziskovalni center Slovenske akademije znanosti in umetnosti) 3. Др Саво Вучковић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду 6

9 Прилог 1. Списак литературе коришћене за пријаву дисертације: Ammann C. M., Fortunat, J., Schimel, D. S., Otto-Bliesner, B. L., Tomas, R. A. (2007): Solar influence on climate during the past millennium: Results from transient simulations with the NCAR Climate System Model. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 104 (10): Braun-Blanquet, J. (1964): Pflanzensoziologie. 3 Aufl., Wien-New York. Butorac, B. (1992): Vegetacija Fruškogorskog lesnog latoa. Doktorska disertacija. PMF-Matica Srpska, Novi Sad. Dajić Stevanović, Z., Lazarević, D., Petrović, M., Aćić, S., Tomović, G. (2010): Biodiversity of natural grasslands of Serbia: state and prospects of utilization. XII International Symposium on Forage Crops of Republic of Serbia, Kruševac, Serbia, May 2010, Biotechnology in Animal Husbandry 26 (spec. issue). P Diklić, N. (1967): Prilog poznavanju vegetacije šibljaka jorgovana (Syringa vulgaris L.) u istočnoj Srbiji (Eryngio-Syringetum vulgaris Diklić ass. nova), 20, Ehrensberger, K. S.(2000): Synthesis of semi-natural grassland vegetation of a biogeographically heterogeneous area:mesophilous species-rich meadows in Switzerland. Folia Geobotanica, 35: Greuter, W., Burdet, H. M., Long, G. (1984): MED Checklist- A critical inventory of vascular plants of the circum-mediterranean countries. Zeremski, M., Planinski niz Krša u istočnoj Srbiji. Zbornik radova odbora za Kras i speleologiju IV (67): 1-29, SANU, Beograd. Hennekens, S.M. & Schaminée, J.H.J. (2001). Turboveg, a comprehensive database management system for vegetation data. Journal of Vegetation Science 12: H e g y, G. (1965): Illustrierte Flora von mittel Europa, band I, München. Hill, M.O.(1979): TWINSPAN. A Fortran program for arranging multivariate data in ordered two-way table by classification of the individiuls and attributes. Cornell University, Ithaca, NY. Jakšić, P. (2008): Odabrana područja za dnevne leptire u Srbiji, Habiprot, Beograd. J a v o r k a, S., C s a p o d y, V. (1975): Iconographia Florae Partis Austro-Orientalis Europae Centralis. Akademiai Kiado, Budapest. Jordanov, D. ( ): Flora na NR Bulgarija. Academiae Scientiarum Bulgaricae, Sofija. Josifović, M. (ed.) ( ): Flora SR Srbije. I-X. SANU, Beograd. Jovanović-Dunjić, R. (1955): Tipovi livada i pašnjaka Suve planine. Zbornik radova Inst. Za ekol. I biogeo. SANU, 6(2), Jovanović-Dunjić, R. (1956): Tipovi livada i pašnjaka na Rtnju. Zbornik radova Inst. Za ekol. I biogeo. SANU, 6, K o j i ć, M., P o p o v i ć, R., K a r a dž i ć, B. (1997): Vaskularne biljke Srbije kao indikatori staništa. Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Institut za biološka istraživanja "S.Stanković", Beograd. Kojić, M., Mrfat-Vukelić, S., Dajić, Z., Đorđević-Milošević, S. (2004): Livade i pašnjaci Srbije. Vizartis, Beograd. Kalusova, V., Le Duc, M.G., Gilbert, J.C., Lawson, C. S., Gowing, D., Marrs, R. (2009): Determining the Important Environmental Variables Controlling Plant Species Community Composition in Mesotrophic Grasslands in Great Britain. Applied Vegetation Science, 12 (4):

10 Klimek, S., Kemmermann, A.R., Hofmann, M., Isselstein, J. (2007): Plant species richness and composition in managed grassland: The relative importance of field management and environmental factors. Biological Conservation:134, M e u s e l, H., J ä g e r, A.., W e i i n e r t, A. (1965): Vergleichende Chorologie der centraleuropischen Flora. Gustav Fischer, Jena. Mišić, V., Jovanović-Dunjić, R., Popović, M., Borisavljević, LJ., Antić, M., Dinić, A., Danon, J., Blaženčić, Ž. (1978): Biljne zajednice i staništa Stare planine. SANU, 49, Monografija, Beograd. Pavlović, Z. (1951): Vegetacija planine Zlatibor. Zbornik radova Inst. za ekol. i biogeografiju SANU, 2: , Beograd. Peeters, A., Dajić Stevanović, Z. (2006): Grassland management study for the Stara planina Mt. Nature Park. Proposals of biodiversity restoration measures. Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management of the Republic of Serbia. Pykala, J., Luoto, M., Heikkinen, R.K., Kontula, T.( 2005): Plant species richness and persistence of rare plants in abandonment semi-natural grasslands in northern Europe. Basic and Aplied Ecology, 6, Ranđelović, N. (1978): Fitocenološko-ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistočne Srbije. Doktorska disertacija. PMF, Zagreb. Stevanović, V. (1992): Floristička podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona i odgovarajućih flornih elemenata. U: Sarić, M. R. (ed.): Flora Srbije 1: SANU, Beograd. Stevanović, V. (2005): Important Plant Areas in Central and Eastern Europe. Planta Europa Stevens, C.J., Dise, N.B., Mountford, J.O., Gowing, D.J. (2004): Impact of nitrogen deposition on the species richness of grasslands. Science:303, Šoštarić-Pisačić, Kovačević, (1968): Travnjačka flora i njena poljoprivredna vrednost. Znanje, Zagreb. Šilc, U., Vrbničanin, S., Božić, D., Čarni, A., Dajić Stevanović, Z. (2008): Phytosociological alliances in the vegetation of arable fields in the northwestern Balkan Peninsula. Phytocoenologia,38(4): ter Braack, J.F.C, Šmilauer, P. (2002): CANOCO Reference Manual and CanoDraw for Windows Users Guide to Canoco for Windows: Software for Canonical Community Ordination. Microcomputer Power, Ithaca, NY, USA. Tichy, (2002): JUICE, software for vegetation classification. Journal of Vegetation Science, 13: Tutin, T. G., Heywood, V. H., Burges, N. A., Moore, D. M., Valentine, D. H., Walters, S. M., Webb, D. A. (eds) ( ): Flora Europaea 2-5. University Press, Cambridge. Wallis De Vries, M.F., Poschlod, P., Williems, J.H. (2002): Challenges for the conservation of calcareous grasslands in northwestern Europe: integrating the requirements of flora and fauna. Biological Conservation: 104, Illyés E., Chytrý M., Botta-Dukát Z., Jandt U., Škodová I., Janišová M., Willner W. & Hájek O. (2007): Semi-dry grasslands along a climatic gradient across Central Europe: Vegetation classification with validation. Journal of Vegetation Science 18: McCune B., Grace J.B Analysis of Ecological Communities. MJM Software Design, Glenden Beach. StatSoft I STATISTICA (data analysis software system). 8

11 Прилог 2. Списак објављених научних и стручних радова кандидата 1. Dajić, Z., Fabri, S., Maksimović, S., Vrbničanin, S. (2000): Analysis of medicinal plants on meadows and pastures in Serbia. Proceedings of the First Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries & VI Meeting Days of medicinal Plants 2000, Aranđelovac, Institute for Medicinal Plant Research Dr Josif Pančić, Belgrade and Federal Institute for Plant and Animal Genetic Resources, Belgrade, (ed.): D. Sekulović, S. Maksimović and J. Kišgeci, Fabri, S. i Jovanović, S. (2000): Rasprostranjenje i ekologija korovske vrste Kochia scoparia (L.) Schrad. na području Srbije. Acta herbologica, 8(2): Kojić, M., Mrfat-Vukelić, S., Dajić, Z., Vrbničanin, S., Fabri, S. (2001): Osnovne fitocenološke karakteristike važnijih prirodnih livada i pašnjaka Srbije. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62(220): Fabri, S., Dajić, Z., Kojić, M., Ljubojević, L., Pekić, S. i Radošević, R (2001): Flora važnijih livadskih zajednica planine Stol kod Bora (istočna Srbija). Arhiv za poljoprivredne nauke, 62 (220): Dajić, Z., Fabri, S. (2003): Rasprostranjenje važnijih vrsta roda Valeriana L. u biljnim zajednicama Srbije. In. D.Radanović Odoljen (Valeriana officinalis L.) Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr. Josif Pančić Beograd, Dajić, Z., Fabri, S. (2001): Rasprostranjenje i zastupljenost vrsta roda Valeriana L. u biljnim zajednicama Srbije. Zbornik izvoda VII manifestacije Dani lekovitog bilja sa međunarodnim učešćem, Beograd, X., str.: 2-3. (plenarni referat) 7. Vrbničanin, S., Aćić, S. (2004): Preliminary investigation of weed vegetation in small grain fields in the area of Mt. Stol near Bor. Acta herbologica, 13(1): Aćić, S., Vrbničanin, S., Dajić-Stevanović, Z., Ljubojević, L., Šoštarić, I. (2004): Štetne i nepoželjne vrste livadskih zajednica Stare Planine. Acta herbologica, 13(1): Vrbničanin, S., Dajić Stevanović, Z., Belanović, S., Đorović B., Aćić, S. (2004): Heavy metal concentrations in the dominant species of pastures on Mt. Stara Planina. Acta herbologica,13(2): Stevanović, D., Jakovljević, M., Vrbničanin, S., Aćić, S. (2004): Hemijski sastav sena prirodnih travnjaka Zlatibora u zavisnosti od sastava zemljišta. Acta agriculturae serbica, 9(17): Dajić-Stevanović, Z., Šoštarić, I., Aćić, S., Rančić, D.(2004): Leaf glands of the species Thymus pannonicus collected in Serbia. Book of abstracts of the Third Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries, 42, Slovakia. 12. Aćić, S., Vrbničanin, S., Dajić Stevanović, Z. (2005): Floristic and phytocoenological analysis of the meadow community Agrostietum vulgare Pavl in east Serbia. Book of abstracts of the XVII International Botanical Congress, 584, Vienna, Austria. 13. Šoštarić, I., Aćić, S., Dajić Stevanović, Z. (2005): Medicinal and aromatic plants of mountainous grasslands in Serbia. Book of abstracts of the XVII International Botanical Congress, 583, Vienna, Austria. 14.Aćić, S., Dajić Stevanović, Z., Rančić, D., Šoštarić, I. (2005): Medicinal plants on the saline soils in Vojvodina. Zbornik rezimea VI smotre radova mladih naučnih radnika iz oblasti biotehnike, Rimski Šančevi, XI, str Dajić Stevanović, Z., Aćić, S (2006): Morfoanatomske karakteristike kantariona (Hypericum perforatum L.). U: Radanović, D., Nastovski, T., Menković, N. (eds.), Kantarion (Hypericum perforatum L.) I druge vrste roda Hypericum, Institut za proučavanje lekovitog bilja "dr. Josif Pančić" Beograd, pp

12 16. Dajić Stevanović, Z., Peeters, A., Vrbničanin, S., Šoštarić, I., Aćić, S. (2008): Long term grassland vegetation changes: Case study Nature Park Stara Planina (Serbia). Community Ecology 9 (Supplement 1) Aćić, S., Dajić Stevanović Z., Mačukanović-Jocić, M. (2008): Leaf secretory structures in Hypericum barbatum Jacq. Fifth Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries (5 th CMAPSEEC) september, Brno, Czech Republic, Book of abstracts, Pp Aćić, S., Dajić Stevanović, Z., Vrbničanin,S., Mačukanović-Jocić,M. (2008): Korovske vrste livadske zajednice Danthonietum calycinae Cinc. Et Kojić planine Stol kod Bora. Acta biologica Iugoslavica: Serija G: Acta herbologica, 17(1): Mačukanović-Jocić, M., Aćić, S., Dajić Stevanović, Z. (2008): Apiflora livadske zajednice Festuco-Hordeetum secalinii R. Jov u dolini Velike Morave. Acta biologica Iugoslavica: Serija G: Acta herbologica, 17(1): Aćić, S., Dajić Stevanović, Z., Mačukanović-Jocić M. (2009): Morpho anatomical characteristics of leaf secretory structures in Hypericum barbatum Jacq and H. acutum Wall. 5 th Balkan Botanical Congress, Belgrade, Serbia, 7-11 September. Book of abstracts, Pp Mačukanović-Jocić M., Aćić, S. (2009): Distribution and ecology of two Cuscuta species in Belgrade urban environment. 10th World Congress on Parasitic Plants June, Kusadasi, Turkey. Proceedings, Pp Aćić S., Mačukanović-Jocić M. (2009): Impact of hemiparasitic species Rhinanthus minor on grassland diversity. 10th World Congress on Parasitic Plants June Kusadasi, Turkey. Proceedings, Pp Dajić Stevanović, Z., Lazarević, D., Petrović, M., Aćić, S., Tomović, G. (2010). Biodiversity of natural grasslands of Serbia: State and prospects of utilization. XII International Symposium on Forage Crops of Republic of Serbia, Kruševac, Serbia, May 2010, Biotechnology in Animal Husbandry 26 (spec. issue). P Dajić Stevanović, Z., Kresović, M., Pećinar, I., Aćić, S., Obratov-Petković, D., Salamon, I. (2010): Distribution of the halophytic Puccinellia limosa (Schur.) Holomb. on salt affected soils in Serbia in relation to its main adaptive responses to salinity. Ekológia (Bratislava) Vol. 29, No. 3, p

13 Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Светлану Аћић Име и презиме: др Зора Дајић Стевановић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Pavlović P., Mitrović M., Janežić, T., Vilotić D., Bujanović B., Dajić, Z. (2002): Technical pine foliage as potential stability factor of black pine forest ecosystems. Ekológia (Bratislava) Vol 21 (3): Marin, M., Koko, V., Duletić-Laušević, S., Marin, P., Rančić, D., Dajić Stevanović, Z. (2006): Glandular trichomes on the leaves of Rosmarinus officinalis: Morphology, stereology and histochemistry. South African Journal of Botany 72: Mačukanović. M., Rančić, D., Dajić Stevanović, Z. (2007). Floral nectaries of basil (Ocimum basilicum): morphology,anatomy and possible mode of secretion. South African Journal of Botany 73: Macukanovic-Jocic, M., Dajic Stevanovic, Z., Jaric, S., Djurdjevic, L. (2008). Nectar secretion in basil (Ocimum basilicum L.) grown in different soil conditions. Journal of Apicultural Research 47: Dajic Stevanovic, Z., Nastovski, T., Ristic, M., Radanovic, D. (2009): Variability of essential oil composition of cultivated Feverfew (Tanacetum parthenium (L). Schultz Bip.) populations. Journal of Essential Oil Research (JEOR) 21: Šilc, U., Vrbničanin, S., Božić, D., Čarni, A., Dajić Stevanović, Z. (2008): Phytosociological alliances in the vegetation of arable fields in the northwestern Balkan Peninsula. Phytocoenologia 34 (4): Maksimović, Z., Stojanović, D., Šoštarić, I., Dajić, Z., Ristić, M. (2008): Composition and radical-scavenging activity of Thymus glabrescens Willd. (Lamiaceae) essential oil. Journal of the Science of Food and Agriculture (J Sci Food Agric) 88: Dajić Stevanović, Z., Šoštarić, I., Marin, P.D., Stojanović, D., Risitć, M Population variability in Thymus glabrescens Willd. From Serbia: morphology, anatomy and essential oil composition. Archives of Biological Sciences Belgrade (Arch. Biol. Sci. Belgrade) 60: Dajić Stevanović, Z., Peeters, A., Vrbničanin, S., Šoštarić, I., Aćić, S. (2008): Long term grassland vegetation changes: Case study Nature Park Stara Planina (Serbia). Community Ecology 9:

14 10. Dajic Stevanovic, Z., Pecinar, I., Kresovic, M., Vrbnicanin, S., Tomovic, Lj. (2008): Biodiversity, utilization and management of grasslands of salt affected soils in Serbia. Community Ecology 9: Šilc, U., Vrbničanin, S., Božić, D., Čarni, A., Dajić Stevanović, Z. (2009). Weed vegetation in the north-western Balkans: diversity and species composition. Weed Research 49, Vrbnicanin, S., Dajic Stevanovic, Z., Jovanovic-Radovanov, K., Uludag, A. (2009): Weed vegetation of small grain crops in Serbia: environmental and human impacts. Turkish Journal of Agriculture and Forestry Sciences (Turk. J. Agric. For.) 33: Šavikin, K.P., Menković, N.R., Zdunić, G.M., Tasić, S.R., Ristić, M.S., Stević, T.R., Dajić Stevanović, Z. (2010): Chemical Composition and Antimicrobial Activity of the Essential Oils of Micromeria thymifolia (Scop.) Fritsch., M. dalmatica Benth., and Satureja cuneifolia Ten. and Its Secretory Elements. Journal of Essential Oil Research (JEOR) 22: Dajić Stevanović, Z., Kresović, M., Pećinar, I., Aćić, S., Obratov-Petković, D., Salamon, I. (2010): Distribution of the halophytic grass Puccinellia limosa (Schur.) Holomb. on salt affected soils in Serbia in relation to its main adaptive responses to salinity. Ekológia (Bratislava) 29 (3): Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, SCIe листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51). В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисерације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Небојша Ралевић 12

15 Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О ДРУГОМ МЕНТОРУ за кандидата Светлану Аћић Име и презиме: др Урбан Шилц Звање: научни сарадник Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 13

16 Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, SCIe листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51). В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисерације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Небојша Ралевић 14