Годишњак генерације 2008/2012 гимназија бања лука

Transcription

1

2 Годишњак генерације 2008/2012 гимназија бања лука

3 издавач: Гимназија, Бања Лука за издавача: Зоран Пејашиновић, директор уредник: Сњежана Ракић технички уредници: Иван Јевђовић Жељко Грбић лектура и коректура: Сандријела Касагић ликовно рјешење корица: Снена Карић припрема за штампу: Иван Јевђовић тираж: 240 штампа: Графид, Бања Лука за штампарију: Бранислав Иванковић ISBN: Бања Лука, 2012.

4 Годишњак генерације 2008/2012. гимназија бања лука

5

6 Само једна слобода је важна Драги матуранти, Славна ирска књижевница и бунтовница Ајрис Мердок ( ) рекла је: Образовање вас неће усрећити. Као ни слобода. Нисмо срећни само зато што смо слободни, ако јесмо, нити зато што смо образовани, ако јесмо, него зато што је образовање начин да увидимо своју срећу. Оно нам отвара очи и уши. Открива нам свјетлост. Увјерава нас да постоји само једна слобода која је важна, а то је слобода ума, и јача нам вјеру и поуздање у стазе нашег образованог ума. (Из филма Ајрис, 2001). Драги матуранти, желимо вам да увидите своју срећу. Ако вам коферче знања који сте понијели из Гимназије олакшта пут ка томе, бићемо и ми срећни. Зоран ПејашИНОвић, директор Гимназије

7 писмo генерације Увек је тешко пронаћи праве речи када треба сажети један животни период (и то какав период!) у свега неколико реченица или једну страну А4 формата. Како резимирати четворогодишњи боравак у Гимназији а не изоставити неки део за који сам до јуче могла тврдити да га нећу никада заборавити? Како уопште описати то мноштво осећања, догађаја, смеха, суза, пријатељстава, љубави, учења, мучења, падања, нервирања, блејања, сплеткарења, дружења, певања, бежања, свађања, пораза и победа а да не испадне неко исфолирано улепшавање за потребе овог годишњака? Лако је хвалити школу кад се све заврши, често сам мислила током разговора са онима који су давно пребринули ђачке бриге и желели да се поново врате у клупе. Чудило ме је зашто би ико хтео да се изнова нервира због контролног, због професора који му није по вољи, латинског, математике, броја неоправданих изостанака, сниженог владања, због другова из разреда који стално једу бурек на великом одмору и неће да отворе прозор, другарица које током само једног школског часа успеју да потроше толику количину парфема да је сваки покушај долажења до свежег ваздуха безуспешан, због оних који желе да остану на часу кад се цео разред договори да бежи, зализаног листа у дневнику и осталих сличних ствари које су могле да нас изнервирају у ове четири године. Ипак, сада је наше дружење у Гимназији готово, и док пишем ово писмо генерације, схватила сам да се све те ситне ствари чине тако небитним, и у сећању остаје само оно најважније: са различитих страна смо дошли у ову школу, на различите стране ћемо и отићи, али ова наша друга кућа од црвене цигле јесте оно што ће нас увек спајати, место у ком смо поред школских учили (и научили) многе животне лекције, проживели најлепше дане и створили добру подлогу да будемо ЉУДИ. А да ли ћемо то постати, ипак је само на нама. Невена Стошић, IV10

8

9 ПИСМО најбољег УЧениka у Генерацији Драги матуранти, Завршило се наше гимназијско школовање! Радосни смо и поносни, али исто тако збуњени и донекле уплашени због онога што нас чека. Четири године су веома брзо прошле. Сјетимо се поласка у први разред. Сјетимо се првих познанстава, првих ријечи разредног старјешине, првих шала. Питали смо се да ли ће баш та познанства прерасти у права пријатељства и да ли смо дорасли свим изазовима Гимназије. Сада, на крају школовања, знамо одговоре на сва та питања и више него задовољни смо њима. Схватамо колико је ово био значајан период у нашем животу. Постајемо свјесни и свих својих успјеха и достигнућа, као и да смо спремни за још изазова. Кроз вријеме проведено у учењу и дружењу, нисмо ни осјетили да је Гимназија постала наша друга кућа. Нисмо увиђали ни колики је утицај професора био на нас. Они су нас учили, усмјеравали и са стрпљењем припремали за будући живот. Морамо признати да то није увијек било лако, и захвалити им на њиховом труду. Пред нама су неки нови, непознати путеви. Напуштамо Гимназију, али сада смо, сигуран сам, много снажнији и спремнији да се суочимо са свиме што живот стави пред нас. Одлазимо у различитим правцима,

10 38 Генерација 2007/2011. свако са својим жељама и способностима. Многи од нас се можда неће више сретати, али сјећање на гимназијске дане и другарство ће нам остати заувијек. Сви ћемо нешто постићи, изградити свој живот и каријеру. Ако се састанемо за десет година матуре, године, препознаћемо колико је она јединица из латинског или петица из математикe била важна или неважна у нашем животу. Сјећаћемо се свих догодовштина из школских клупа, професора, првих симпатија, забава, екскурзије... Да смо живи и здрави још година иљаду... Милан МАЛЧИћ, IV1

11 ТО СМО МИ, iv1 Четврти, дозволи, један! Једнога дана прије отприлике 1358 дана, срело се 29 готована... (Један отишао, други дошао) Напишите писмо одјељења. Као да је то лако. Истина, никада нисмо били посебно креативни. Тако су нас ваљда спојили. Мало смо прегледали туђе годишњаке, смишљали, смишљали и поново ништа. Тачније ово смишљали и није баш истина. Били смо ужасно лијени. Радије смо вријеме проводили заједно у Миленијуму, Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV1

12 40 Генерација 2008/2012. него што смо покушавали да саставимо писмо које ће се свидјети будућим читаоцима. Али то писмо треба да се свиди само нама, јер су то наше 4 године. А нама се свиђа све у што нисмо уложили пуно труда. Вјерујте! Увијек смо били искрени (у ово се не убрајају разне извлакуше), тако да нећемо писати да смо замишљали идеалне каријере, богатство и савршен живот. У нашим маштаријама сви смо били заједно. Заједно, то је једино битно! Не, нисмо наивни и знамо да заједно не значи 29 (30) људи на окупу, али зар није лијепо вјеровати?! Нарочито сада, када се опраштамо од средњошколских дана. Није било лако, а још мање је било тешко. Нама је било јединствено, и само ми знамо колико. Паметан пише, будала памти. Одлучили смо се да будемо ово друго, јер се наш заједнички живот не да ни написати ни описати. Да не испадне да се нисмо ни мало потрудили, ево неколико рима: Само за IV1, моје другаре! Мало се јело, мало се пило Ево мирише и ово вече, Већ видим Дамју како крме пече. Бероња доноси нож туп, Добацује Гавра: О, како си глуп! Малча се на то ненормално смије, А Ђука већ хоће да га бије. Врело крме Јана чопка: Ох, јесам ли се удебљала, то ме копка? Ниси дебела, Јано, Говори јој Цеца. И не лаже, знамо! Шуманку дебљина не погађа: Ја сам се заљубила, шта ли ми се догађа? Јеси, јеси!, Шкоро одговара И састанак са Ђокицом већ договара. Ма каква љубав, какве приче, дај те хране!, Рунићка виче. Тако је Руно!, Босанка добацује, И Митра Мирића на плеј-листу набацује. Момићка на то диже руке,

13 Генерација 2008/ А Ната се нервира због те бруке. Пуда опет неке шале баца, А Тодор се смије: Гледајте Хаца! Тадићка гледа и очима колута, Лана је већ на Тодора љута. Миња и Хелена по ливади скачу, А Гуји и Хрнић за мачкицама мјаучу. Крча је опет четири гола примио. Тришо му нешто пребацује, не би ли га смирио. Трбин газда-базда, ћути и слуша, Љиља пусти сузу, осјетљива душа. Кудра жваке по торбици тражи: Зелени орбите, нај си ми дражи. Цица је веома срећна ових дана: То, јес! Коса ми је равна! Ћулумка већ у колу игра: Гледајте ме људи, права сам чигра! Миљан је ту, и Ића ке био. Баш овакав разред одувијек сам хтио. Боље од овога нисмо знали, А, уосталом, зар нешто фали?! IV1 П.С. Баш смо се потресли! Одјељењско вијеће: Мирјана Ђумишић, Санела Туцкешић, Слободан Станић, Драгица Шпирић, Љиљана Марчић, Мирослав Вулић, Сњежана Ракић, Јасна Марић, Бранислав Ђаковић, Бранко Шипрагић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Горана Праштало Ђудуровић, Јелена Дошлов, Бранкица Васић, Милка Џомбић, Жељко Грбић, Амира Жмирић, Соња Топић, Наташа Никић, Андријана Стокић Пенда, Дуња Илић, Јелена Тешић, Сузана Максимовић, Злата Хаџић Бајрић, Сандријела Касагић, Родољуб Баврлић, Душан Змијањац, Еугенија Михал, Татјана Ћулафић, Вукосава Миловац.

14 ТО СМО МИ, iv2 Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV2

15 50 Генерација 2008/2012. Прошавши кроз велику капију Црвене тврђаве и, ушавши унутра, скренух десно и кренух на други спрат, ка вратима учионице број 51. Тај број ћу, вјероватно, памтити цијелог живота јер је у првим тренуцима мога боравка у новој школи, поред адресе Змај Јовине 13, био све што знам о њој. Дошавши пред врата и закорачивши у учионицу у потрази за слободним мјестом већ је почело упознавање људи с којима ћу се дружити наредне четири године, можда и најљепше четири године мога живота. Сви смо били поносни што се ту налазимо, али у исто вријеме осјећали смо страх при упознавању свега новог и до тада нам непознатог. Тада нисмо ни слутили шта ће нас све дочекати. Након међусобног упознавања и упознавања са разредницом, нашом Љиљом, све је кренуло. Почела су прва дружења, излети, симпатије, школске бриге... Можда смо се већ тада сматрали одраслим али тек сада, када смо на крају, увиђамо колико смо се промијенили. Тек сада видимо колико смо заправо одрасли, изградили себе и пронашли своје мјесто у свијету. Прошли смо заједно најблесавије ствари од кобног бјежања са часова латинског и хватања шишмиша са професором Банетом, до скривања под клупама када би нас професор прозвао да одговарамо. У нашем разреду страдало је и највише канти (било канти са водом или оних за смеће). Све су оне бурно завршиле своју каријеру јер су на својој кожи осјетиле како је то добити лошу оцјену или, не дај Боже, напомену. Изливи бијеса су их докрајчили, а спужва је више пута нестајала па више нисмо били сигурни да ли ју је неко однио или је сама отишла не могавши више издржати притисак и живот у страху. О кредама и снијегом под нашим прозором нема потребе ни да се говори. Посљедње двије године у нашој учионици је примијећено присуство све чешће појаве тзв. промаје иако су неки од нас њено постојање у потпуности негирали, поткрепљујући своје тврдње чак научним доказима и чињеницама. Упркос свим теоремама и тврдњама појединаца да је температура у учионици изнад оптималне и да прозор мора бити широм отворен (чак и када је вани минус), могло би се рећи да су многи од нас страдали од тог феномена. Момци из нашег разреда су увијек имали животно важне и неодложене утакмице (одбојка, кошарка и сви остали спортови) и због тога су увијек морали оправдано одсуствовати са часова хемије. Нашим путницима је вјечито каснио бус, па нису стизали на прве или су одлазили са посљедњих часова, или је поплава или

16 Генерација 2008/ нека друга елементарна непогода спречавала њихов долазак у школу. Били смо јако болешљив разред; епидемије би нарочито наступиле пред писмене и усмене одговоре. Из тих разлога контролни радови су нам често били одгађани. У току четворогодишњег школовања у Гимназији успјели смо усавршити све могуће методе преписивања и добијања виших оцјена. Развојем модерних технологија, развијале су се и наше вјештине. Зато модерне технологије велико вам хвала. Ипак, међу нама је било и оних узорних и одличних ученика. Имали смо ми добре језичаре, математичаре, информатичаре, историчаре... Сви смо били добри у нечему и истицали се. Сигурно ћемо једнога дана постати познати доктори, адвокати, професори, инжењери... Знам да ћу се једног дана поностити својим гимназијским друговима. Можда све то више није ни битно, али колико год ти доживљаји, на први поглед, били безначајни, они су саткали најљепше успомене на наше школске дане. Дане проведене у школи заувијек ћемо носити у срцу и са радошћу и смијехом их се сјећати. Зато хвала свим људима из IV2 који су мој живот учинили љепшим, који су ме научили шта су прави пријатељи и вриједности. Заједно смо прошли и тугу и срећу, а нас 29 је, послије свега, на крају остајало заједно. Јер истина је оно да се све ружно на крају заборави, а само лијепо памти. Одјељењско вијеће: Мирјана Ђумишић, Дуња Илић, Злата Хаџић Бајрић, Јелена Тешић, Сузана Максимовић, Хелена Пејић, Сандријела Касагић, Наташа Никић, Андријана Стокић Пенда, Нивес Јаковљевић, Душанка Колчић Томић, Магдалена Дошлов, Сања Топић, Ана Чабрић Чича, Татјана Ћулафић, Мирослав Вулић, Сњежана Ракић, Душан Бошњак, Мирјана Трбојевић, Слободан Станић, Родољуб Баврлић, Душан Змијањац, Еугенија Михал, Бранко Шипрагић, Јасна Марић, Бранислав Ђаковић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Вукосава Миловац, Горана Ђудуровић Праштало, Јелена Дошлов, Милка Џомбић, Жељко Грбић, Бранкица Васић, Јасминка Ђуђић Мрђен, Драгица Шпирић. IV2

17 ТО СМО МИ, iv3 Дана , наш разред је постао породица са свим манама и врлинама. Заједно смо стали пред врата новога живота. Незрели и несигурни, кренули смо путем који је требало да нам да лекцију зрелости и гимназијске дане пуне препрека кроз које је требало храбро да прођемо. Од почетка смо се издвајали, били смо несташни и својеглави. Чудесни коктел ђака насмијавао је професоре својим шалама, често их је љутио и задавао им главобоље, али је ипак до краја остао досљедан себи. Заиста, ми смо необичан микс пун супротности који Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV3

18 60 Генерација 2008/2012. је некако стигао до краја приче и дужан је да остави ову успомену на протекло школовање. Зидови учионице број 50 памтиће многе догодовштине, нашу радост, весеље, понеке свађе и неслоге, наш страх од лоших оцјена и стрепње пред контролне. Дуго ће одзвањати зидовима учионица, као и у нашем сјећању puella, puellae, femininum и незаборавни часови латинског, као и незнање из математике уз коментар не видиш од жбуња дрвеће. Сјећаћемо се наше друге школе, Миленијума, умора на физичком кад дођу студенти, Данчевог непревазиђеног вица о Фати, пјевања Jeanny на њемачком и Shwarzfahrera. А било је ситуација кад је професор присутан а ученици одсутни... Оно што ће многи од нас да памте јесте матурска екскурзија. То је путовање које је открило наше мане и врлине, нашу слогу и неслогу. Са тог путовања носимо предивне успомене, које су зближиле разред и тад створиле пријатељства која ће живјети вјечно у будућности. Успјешно смо завршили четврти разред иако смо били сложни кад не треба, невољни за рад, али оно што смо урадили, радили смо с дозом хумора. Имали смо сјајне појединце, а као група били смо још бољи. Четврти разред је једини разред који носи са собом срећу и тугу у исто вријеме. То је разред када смо сви срећни што смо пребродили гимназијске дане, али тужан је јер се растајемо. То је станица на којој свако од нас бира сопствени пут. Разилазимо се са надом да ћемо се поново једнога дана срести и да ћемо тада бити одрасли и озбиљни људи, који ће се са осмијехом на лицу присјећати некадашњих догодовштина из црвене зграде која нам је била други дом. Можда ће и будуће генерације чути за нас, вјероватно ћемо остати познати као они Бобини или птица разред. Одјељењско вијеће: Сандријела Касагић, Лидија Диздар, Наташа Никић, Нивес Јаковљевић, Милена Јујић, Амира Жмирић, Сања Топић, Зорица Травар, Татјана Јурић, Мирјана Трбојевић, Слободан Станић, Јасминка Ђуђић Мрђен, IV3

19 Генерација 2008/ Живка Кукрић, Мирослав Вулић, Сњежана Ракић, Љиљана Марчић, Слободанка Колак, Јасна Тадић, Родољуб Баврлић, Душан Змијанац, Еугенија Михал, Драган Радовић, Јелена Дошлов, Вања Курузовић, Гордана Касагић, Бранкица Васић, Бранислав Ђаковић, Срђан Косић, Милка Џомбић, Жељко Грбић, Бранко Шипрагић.

20 ТО СМО МИ, iv4 Одјељењско вијеће: Славица Малић, Наташа Никић, Нивес Јаковљевић, Душанка Колчић Томић, Жана Стевић, Катарина Кубурић, Горана Ђудуровић Праштало, Драган Радовић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Живка Кукрић, Јасминка Ђуђић Мрђен, Слободан Станић, Родољуб Баврлић, Душан Змијањац, Еугенија Михал, Слободанка Колак, Мирослав Вулић, Љубица Тодоровић, Сњежана Ракић, Олга Ристић, Милка Џомбић, Жељко Грбић, Бранислав Ђаковић, Срђан Косић, Мирко Вулин, Бранко Шипрагић, Бранкица Васић, Мирјана Трбојевић, Вукосава Миловац. Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV4

21 ТО СМО МИ, iv5 Некако треба почети. А мени се чини да овим почетком почињем крај. Али не пишем неко срцепарајуће писмо сада о мом разреду. Четири године живим са њима а то није лако сумирати у неколико реченица. Лајали смо на звијезде, бјежали, смишљали оправдања... О нама се причало у зборници. Нећу наводити сва наша достигнућа, али знам да нас ова школа неће тако скоро заборавити. Марширали смо на часовимама математике. У ритму један-два, један-два. Опуштено. Нисмо били златни. Реално. Али ни најгори. Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV5

22 78 Генерација 2008/2012. Молим да и то уђе у записник. Појединци су толико вољели школу, нарочито математику и латински, да су због њих и у августу долазили у школу. Разредница нас је звала љубичицама, а ми смо све вријеме били ламе и моруне. Понашали смо се као и сви други (м)ученици. Осим што су неке киднаповали покемони. И што смо свему приступали са осмијехом и девизом лако ћемо. И што смо једини који можемо да завршимо неке обавезе у посљедњем моменту а да то испадне добро. Само још да додам: волимо пити и љубити... Збогом школо, збогом Гимназијо, ипак сам те бескрајно волио... Одјељењско вијеће: Славица Малић, Андријана Стокић Пенда, Жана Стевић, Искра Шестић, Бранка Шпирић, Татјана Ћулафић, Санела Туцкешић, Зоран Пејашиновић, Слободан Станић, Живка Кукрић, Сњежана Ракић, Мирослав Вулић, Олга Ристић, Анђелко Глушац, Еугенија Михал, Мирјана Ђумишић, Јелена Дошлов, Драган Радовић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Драган Радовић, Жељко Грбић, Милка Џомбић, Катарина Кубурић, Бранислав Ђаковић, Јасна Марић, Мирко Вулин. IV5

23 ТО СМО МИ, iv6 Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV6

24 86 Генерација 2008/2012. Након неколико година опет је формиран математички смјер. Талентовани смо за све друго осим математике, част изузецима. У нашем разреду је владао весео дух без обзира какав нам је дан био. Заједно са Фаџом и нама, такозваним,,фаџиним јатом'', успјели смо да завршимо ове четири тешке али незаборавне године. Нешто о сваком ученику из нашег разреда: 1. Александар Бранковић (Бр). Први у дневнику али не и први у женским срцима. За сваку је био спреман да напусти овоземаљски живот и да оде у рај. Прича се да је свака његова и да код сваке има успјех 50:50 50% он хоће а 50% она неће. Дјечак великог пјесничког срца ког можете или да волите или да не волите, треће опције нема. Спортиста, највеће успјехе остварио је у рукомету гдје је играо на позицији прве резерве на клупи. Можда није био добар као у рукомету али у фудбалу је доминирао у тандему са колегом из разреда са којим је требало да пређе у европског гиганта. Трансфер је пропао јер је Бранковић одлучио да новац, намијењен њему, поклони болесном дјечаку који је тако добио потребне инјекције хормона раста. Дјечак се звао Лео Меси. Бранковића ће ријетко ко да заборави, јер је осим цура волио друштво и добар провод. Али, прије свега, сладак је дечко. 2. Дејана Васиљевић (Зеко). Цура која је сваки дан прелазила више од 40 км у једном правцу и стизала на прве часове. Њени цртежи Душка Дугоушка украшавали су таблу на малим одморима. Једина је стизала да увијек уради задаћу из математике. По нашим сазнањима прва ће се у разреду удати. 3. Милица Вулин (Покахонтас). Најљепши Питагорин насљедник у разреду. Иако још није докучила да ли Ескими живе на Килиманџару или Јужном полу, може се рећи да је оправдала улогу у овом смјеру одабравши природно-математички факултет мада не вјерујемо да ће га икада да заврши. Првакиња РС у шаху. 4. Сања Гарић (Гари). За сваки одговор је била спремна, јер је вјечити,,бубатор. Али бубатор из посљедње клупе. Сликарка. Њене слике се

25 Генерација 2008/ и данас могу наћи на штандовима бањалучке пијаце. И то врло повољно. Један од највећих весељака у разреду. Има најљепше ноге у Гимназији пошто свакодневно силази и пење се са брда званог Старчевица. 5. Милица Граховац (Гра'овац). Такође особа која је много путовала, нажалост, само кроз нашу државу. Релација: Приједор Бања Лука. Остаће упамћена њена дуга фрћкава коса, као и осмијех у сусрету са било којом ситуацијом. Цура која је увијек за акцију и провод. Ученица која је носила опрему за физичко на оба часа на која је била! 6. Милош Даниловић (Мишо). Једина свјетла тачка разреда. Ученик који је увијек био спреман да одговара али увијек се бунио јер никада није добијао оцјене које су стварна мјера његовог знања. Можда није никада сазнао ко га је заправо прозвао Спајки или Буренко али знао је да је то све било из љубави. Освајач много награда на такмичењима из физике и математике. Будући велики информатички геније. 7. Огњен Дујаковић (Гиле). Човјек који ће нам свима пројектовати по три виле за неколико година. Једном је за осталу рају из разреда нацртао 13 цртежа на часу ликовног и сви смо (нас 13) добили петице. Један од првих момака у разреду који је положио возачки испит. Нема те особе у разреду која се у његовом Цитроену није провозала (бар) 70 пута Сандра Козарагић (Плавуша). Једина плавуша у разреду и можда једина цура која руши стереотипе о плавушама. Заљубљеног погледа према једном момку из разреда, непрежаљена је љубав многих момака. У будућности успјешан професор математике. Дјевојка која познаје све врсте карташких игара као и друге врсте тешке коцке. Успјешно се бори са тим пороком. 9. Никола Копања (Копиша). Природни господин, иако са високог Лауша, много пута је друге нервирао, али увијек је остао досљедан себи. Почетком четврте године скреће на себе пажњу свјетске јавности, отварањем своје интернет странице 'Пантела', која је проглашена за откровење године у Србији. А Жигара кома!

26 88 Генерација 2008/ Стефан Марић (Мара). Најмлађи ученик у разреду. Немиран момак из околине Змај Јовине 13. Када је добио негативну из српског, срдачно је рекао: Хвала!. Једном приликом се на маестралан начин досјетио како ће писати задаћу из математике тако што ју је скенирао. Фасцинантно! Иако се знао извињавати и за оно што није урадио, дефинитивно особа коју не можете да не волите! 11. Милош Марковћ (Маркан). У првом разреду, у прва два мјесеца скупио је преко 20 петица и сви смо мислили да ће имати све петице до краја. То се није десило. Да ли због немарности или због љубави, још увијек не знамо. Када је промијенио мјесто и почео сједити у посљедњој клупи, услиједиле су учестале рубрике: неоправдани часови и записани ученици. 12. Александар Милашиновић (Милаш). Највећа причалица у разреду, у четири године је изговорио 4 ријечи (ако не рачунамо усмени из српског). Човјек који је у прве три године два пута устао за вријеме одмора. Момак који није ишао на екскурзију из само њему знаних разлога. Најредовнији ученик у школи, по његовом доласку смо навијали своје часовнике. Пажњу цијеле свјетске јавности скренуо је неуспјелим покушајем активирања експлозивне направе у школи. Није кажњен, а након сто су се поновили слични покушаји, изјавио је: Нисам крив!. 13. Тамара Милекић (Госпођа министарка). Дефинитивно највећи весељак, не у разреду, већ у цијелој генерацији! Иако је била почасни члан 'Галерије' у посљедњој клупи, сви професори су је врло добро чули. Један од највећих љубитеља корњача на свијету. Нинџа корњача! Дугогодишња љубав јој је био фудбалер који је дио свог талента пренио на Тамару, која је често знала постидјети и по неколико момака својим фудбалским триковима. Крајем школовања изборила се за мјесто предсједника разреда, иако се и дан данас сматра да су ти избори били намјештени. Већ сада је најбољи студент права у држави Васо Милетић (-). Сваки час је имао нову свеску из математике и никада није радио задаћу. Увијек је био спреман да добије 5, ученик који је у четвртом разреду намолио скоро 10 бодова да би прошао петицом. Имао је у Гимназији млађег брата којег су сви професори више

27 Генерација 2008/ вољели и због тога је био љубоморан. Омиљени је ученик професорице Раде Јаковљевић. Он је специјалац; њему не требају надимци. 15. Ђорђе Подрашчанин (Подра). Момак који у наш разред долази послије мукотрпне прве године у језичком смјеру. Прича се да га је професор Бане отјерао у математички смјер јер није хтио да пјева у Врапчићима. Иако се понекад занесе у својим филозофским говорима, остаће упамћен као највећи љубитељ ПЕС-а иако никада никог није побиједио. Његов неостварени сан је Мерцедес 190Д, а прича се како ће отићи у Њемачку како би радио на грађевини и зарадио за свог љубимца. Највећи нарцис у разреду (без основа), и то признаје! 16. Сташа Предић (Стале). Њен живот се дијели на живот прије и послије 18. рођендана. До 18. рођендана је била тиха, мирна и повучена док је након рођендана доживјела праву ескалацију емоција и друштвени бум. Живјела је близу школе и зато је увијек била максимално сређена и дотјерана. Имала је најљепше парфеме, наочаре, торбе итд. 17. Јелена Прерадовић (Јелка). Омиљена ученица професорица Радмиле Јаковљевић, Вите Малешевић (и остале старије гарде професора), сједила је у првој клупи. Иако је сједила поред великог бисера Сандре, покупила је све могуће само не математички инстинкт. Њена љубав са Борисом је једна од највећих љубави коју је Гимназија имала. Добитник тачно награда, диплома и медаља на такмичењима у латиноамеричким плесовима. Будући студент биологије, откриће нову животињску врсту којој ће дати име по својој великој љубави Б. 18. Љубомир Рудан (Љубо). Једини Црногорац који није лијен. Велики разарач женксих срца, многе су га хтјеле, али он је сматрао да ниједна није довољно добра за њега. Велики број њих се распитивао о њему али када су га упознале одустале су од њега, јер је био исувише велики шмекер. Једини је све разреде прошао одличним. Иако му је тата метеоролог никада није знао да се обуче и никада није знао какво ће бити вријеме. Остаће упамћена његова фризура Лео ди Каприо стил. Тај фриз је узор млађим нараштајима.

28 90 Генерација 2008/ Зоран Савановић (Предсједник род). Директор, доживотни и почасни предсједник, министар унутрашњих послова и генерални секретар разреда, сједио је у посљедњој клупи. Велика особа и велики друг. Поносни је власник једне једине двице из 16 писмених из математике. Велики заводник и особа са највише захтјева за пријатељство у историји друштвене мреже Facebook. Као син истакнутог политичког вође, наставиће породичну традицију, основаће странку ЗС и за неколико година прећи консензус на изборима, а касније сјести и у предсједничку фотељу! Велики фудбалски таленат причало се да ће он и његов колега из разреда појачати редове једног европског гиганта, али је Савановић одбио трансфер јер му нису допустили да игра у Air Max патикама. Могао је бити и текстописац, његов чувени хит Једина моја препјевао је Маринко Роквић, али није желио да се бави естрадом јер је већ био најистакнутија личност на њој. 20. Његош Сладојевић (Род). Можда је многима сметала његова нервоза али то је био дио њега, па му то не замјерамо. Имао је глас народног пјевача и препоручујемо му да се тиме бави у одморима између учења предмета са енергетике. Оличење је правог Змијањца и као такав има скоро све позитивне особине. Волио је кредом гађати у корпу и због тога се посвађао са школском чистачицом. 21. Дамјан Тепић (Глумац). Шта рећи за момка који је половину времена у Гимназији провео, у ствари, ван Гимназије? Момак који је чак постао и интернационални глумац са својих 19 година. Живио и одрастао у озлоглашеном бањалучком насељу Борик. Иако скоро никада није бјежао са наставе, био је апсолутни рекордер у рубрици 'неопавдани часови'. Његова судбина дефинитивно ће имати везе са чувеним америчким брдом са великим бијелим словима. Већ сада је сигурно узор многим младим бунтовницима. 22. Тамара Тешановић (Таша). Једна од многих мејданских манекенки је ишла и са нама у разред. Али врло брзо је модне писте замијенила шаторима јер је почела да свира хармонику. Дуго је била пратећи вокал чувеној краљици шатора и вашара Весни Вукелић Венди. Чак се и преселила у далеку бањалучку провинцију Гламочани. Ако не успије

29 Генерација 2008/ на факултету, увијек јој остаје њена прва љубав тј. хармоника и шатор. Важи за најосјећајнију особу у разреду. 23. Теодора Шева (ТЛП). Особа која је посјетила највише европских земаља у разреду. Дефинитивно рекордер по броју оправданих часова. Нема тог професора који јој није оправдао бар један час у ове четири године и нема тог пројекта у школи чији она није била тим-лидер илити вођа. Сналажљива пред камерама. Будући вођа Невладине организације за СВЕ И СВАШТА! Одјељењско вијеће: Бранковић АлеКСАНДАР и Савановић ЗОРАН Славица Малић, Сузана Максимовић, Јелена Тешић, Жана Стевић, Магдалена Дошлов, Сања Топић, Ана Чабрић Чича, Ранка Спасојевић, Андријана Стокић Пенда, Нивес Јаковљевић, Бранка Фаџан, Родољуб Баврлић, Олга Ристић, Сњежана Ракић, Радмила Јаковљевић, Жана Миљевић, Јелена Дошлов, Бранкица Васић, Душко Милинчић, Душко Кошчица, Жељко Б. Грбић, Мирко Вулин, Вита Малешевић, Вања Курузовић, Гордана Касагић, Горана Ђудуровић Праштало, Живка Кукрић, Јасна Марић, Вукосава Миловац, Слободан Станић, Душко Бошњак, Бранислав Ђаковић, Катарина Кубурић.

30 ТО СМО МИ, iv7 По библијском предању, Бог је свијет стварао шест дана, а онда би речено: Седми је дан одмор Господу Богу твојему; тада немој радити ниједнога посла. Слободна интерпретација тог цитата доводи нас до занимљивог сазнања: број седам се односи на вријеме кад се престаје с радом и препушта одмору. Управо под тим бројем означено је и наше одјељење. Дакле, да не бисмо се противили библијској мудрости, поштовали смо ову симболику и редовно се препуштали доколици. Наше одјељење би свакако требало бити поштеђено тешког рада тј. учења. Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV7

31 100 Генерација 2008/2012. Осим дубоке религиозности, познати смо по још чему. То доказује сљедећа ситуација: професорица улази на час, одлаже дневник и каже: Софија, задња опомена! Много смо брбљиви. Међутим, ипак смо друштвено-језички смјер, па нам се то ваљда прашта. Можда нисмо били они идеални гимназијалци о чијој марљивости су нам професори често говорили и жељели да ми будемо такви, али задржали смо, ипак,вјерност нашем смјеру. Додуше, на специфичан начин. Наклоњеност друштвеним наукама се истицала на часовима математике, на којима је владала константна амнезија. Наиме сваки покушај професорице да асоцијативним моћима призове градиво из претходних разреда углавном би остајао неуспјешан. Понеки су ипак често бриљирали показујући заправо да ни нису прави друштвењаци, већ залутали примјери како се математика ипак може научити. Што се тиче учења језика, ту се опет нисмо пронашли. Довољно говоре изјаве попут We all were shoes from skin (Сви ми носимо кожне ципеле) и Non vido text (покушај ученика да каже да није видио текст), или просто пресловљаваље Хемингвејевог дјела у Старац умире. Ми смо језични у другом смислу вијести ширимо усменим путем брзином свјетлости, а у дебатама пробијамо звучни зид бесконачним репликама. Наравно, унапријед се зна ко ће имати контраверзан коментар, ко су вјечити побуњеници а ко ћутолози. Права смо мала слика и прилика различитости, али има нешто што нас је увијек држало на окупу. Нисмо увијек знали одговоре када смо били питани, али увијек смо знали добро да се насмијемо. Рецимо, у IV7 смо утврдили да је зачетник националне географије код Срба био Алекса Шантић. И да једно цијело има седам трећина. Научноистраживачким радом открили смо да су Египћани за заустављање воде у иригационим системима користили рупе и рампе, а да су на извјесном археолошком налазишту из праисторијског периода пронађене кости од биљака. Сасвим просто је изведен аорист глагола спати у првом лицу једнине, који гласи спатох. Ипак, можда овакве изјаве и не чуде, будући да је најзаступљенија неорганска материја у људском тијелу хумус! Ми, наравно, добро памтимо ауторе ових бисерчића. Знамо и од кога можемо увијек преписати задаћу, кога ћемо наговорити да одговара, ко је не само прочитао лектиру већ и пронашао критику, ко ће бити редар дуже од једне седмице, и које црне овчице су вољеле латински.

32 Генерација 2008/ И вјероватно ћемо управо те ствари дуже памтити од многих научених или скоро научених лекција. Јер... дешавало се да се загубимо међу безбројним редовима формула писаним по клупама и неразумљивих стихова, па се једанпут професорица чак срушила са столице од нашег фрапантног незнања. На крају, ипак, испливају петице и све буде у реду до идућег септембра. Зато, да та губљења не би била сувише честа или трајна, опомињали су нас на такав начин да их запамтимо, па нам је тако (вјероватно најоригиналније!) речено: Ја рекао, ви не слушате. Ја поновим, а у међувремену, глобус постане карта вашег завичаја. Одјељењско вијеће: Тамара ДАКИћ Славица Малић, Наташа Никић, Искра Шестић, Бранка Шпирић, Зорица Травар, Татјана Јурић, Зоран Пејашиновић, Санела Туцкешић, Мирјана Трбојевић, Сњежана Ракић, Радмила Јаковљевић, Жана Миљевић, Живка Кукрић, Мирко Вулин, Јасна Марић, Бранислав Ђаковић, Бранка Фаџан, Анђелко Глушац, Олга Ристић, Милка Џомбић, Душко Милинчић, Жељко Грбић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Горана Ђудуровић Праштало, Драган Радовић, Бранкица Васић, Вукосава Милосавац.

33 ТО СМО МИ, iv8 Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV8

34 110 Генерација 2008/2012. Сад вам се представља IV8, разред са чак 6 мушкараца и само 22 дјевојке. Судбина је одредила да будемо распоређени у одјељење број 8. Тад, онако преплашени и још увијек поспани, са сањивим осмијехом и сјећањем на основну школу, нисмо ни слутили да ће ова наша осмица бити тако добра. Још увијек се сјећамо наших дуксева, капуљача, малих кеса и торбица у којима смо понијели неиспуњен распоред часова и хемијску оловку. Тако је септембра почело дружење 28 ђака које се прoтегло кроз четири незаборавне године. Те године ће засигурно остати у нашем сјећању. Било је ту разних дешавања, смијеха, па и свађа, али, ипак, некако смо прихватили једни друге са свим врлинама и манама. Смијех је био честа појава у нашем разреду и сматрамо да нас је то и карактерисало ових година проведених у великој згради са црвеним циглама. Најбоље што смо имали јесте било велико другарство, дружељубост, толеранција, доброта и наравно, опет, смијех. Вјерујемо да ћемо се сви потрудити да ове дане наше осмице сачувамо дубоко у срцима и да ћемо се тих свађа и догодовштина сјећати са радошћу и носталгијом. Заједно смо подијелили тренутке који су били прожети осјећањима, који су дане чинили бољим за нас. Знамо да наше четири године нису биле узалудне, знамо да смо успјели оставити неизбрисив траг у циглама. Можда ће нас хвалити генерацијама, говорити да смо били вриједни, узорни, ма, сигурно ће нас барем једном поменути. И на крају, остају само ријечи и сјећања да свједоче о нама, о једном IV8 и једна Балашевићева пјесма: Добро је почела недјеља, посљедње припреме за матуру... Вирили смо у даљине пуни наде... Преко гимназијског бедема К о прави декор за авантуру Просуо је њежни пурпур дивљи бадем...

35 Генерација 2008/ Стварно је било незаборавно! IV8, велико ти хвала у име свих нас! Одјељењско вијеће: Ђорђе БАЈИЋ и Ведрана БУДИША Славица Малић, Андријана Стокић Пенда, Жана Стевић, Искра Шестић, Бранка Шпирић, Татјана Ћулафић, Санела Туцкешић, Зоран Пејашиновић, Слободан Станић, Живка Кукрић, Сњежана Ракић, Мирослав Вулић, Олга Ристић, Анђелко Глушац, Еугенија Михал, Мирјана Ђумишић, Јелена Дошлов, Драган Радовић, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Драган Радовић, Жељко Грбић, Милка Џомбић, Катарина Кубурић, Бранислав Ђаковић, Јасна Марић, Мирко Вулин.

36 ТО СМО МИ, iv9 Септембра године у учионици број 19 нашло се 28 ученика не знајући шта их очекује наредне четири године и како ће проводити заједничке дане. Колико год људи били различити, те разлике постају споредне, јер оно што нас дијели у односу на оно што нас зближава, ситно је. Спортисти, музичари, сликари били су саставни дио нашег колектива; међусобно смо се изграђивали и допуњавали. Нисмо могли ни помислити да ће нам та иста циглана која нам је задавала и муке Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV9

37 120 Генерација 2008/2012. и бриге, постати драга, те да ће нам сјећања на дане проведене у њој, измамити осмијех. Током прве двије године упознавања водио нас је разредни старјешина Мирко Вулин. У то вријеме успјешно смо изградили слику о разреду о ком се увијек прича у зборници. Постали смо препознатљива деветка и није нас требало посебно представљати. Скупљени одасвуд, били смо хомогена цјелина. Сваки дан је почињао новим несташлуцима: бацање петарди, скидање врата, бушење зида кашиком, имитирање животиња на часовима, чинили су вријеме занимљивијим. Промјена разредника и долазак разреднице Јелене Тешић, изазвали су ред и међу нама. Ипак...нашој брбљивости није било краја а потпуна тишина остала је недостижна жеља многих. А нас су још више зближили заједнички изласци, рођендани, излети, екскурзија. Осјећамо да није завршена само школска година; завршено нам је дјетињство. На растанку нисмо крили сузе и зато, другови, не заборавимо се! Одјељењско вијеће: IV9 Јелена Тешић, Мирко Вулин, Вера Бајагић, Дуња Илић, Сања Бузаџија, Љиљана Бабић, Душка Колчић Томић, Андријана Стокић Пенда, Ана Чабрић Чича, Магдалена Дошлов, Ранка Спасојевић, Татјана Ћулафић, Катарина Кубурић, Сњежана Ракић, Радмила Јаковљевић, Жана Миљевић, Драгица Шпирић, Зоран Пејашиновић, Санела Туцкешић, Мирјана Трбојевић, Олга Ристић, Душан Змијањац, Еугенија Михал, Растко Вуковић, Мирјана Ђумишић, Милка Џомбић, Душко Милинчић, Бојан Стојковић, Бранкица Васић, Драган Радовић, Горана Ђудуровић Праштало, Гордана Касагић, Вања Курузовић, Бранислав Ђаковић, Јасна Марић.

38 ТО СМО МИ, iv10 Било је то у вријеме директора Пејашиновића, када смо били под влашћу и ауторитетима професора, када је оцјена у дневнику много значила и када су нам дружење и забава били изнад свега. Било је то наше вријеме... вријеме гимназијских дана и многих драгих лица којих ћемо се увијек радо сјећати: вјечити благајник, прва у дневнику, Јулијана Бабић; дјевојка која је за нас била синоним за Гламоч Олга фон Гламоч (Олга Бабић); за њу школу било је тешко стићи, нико други него Пићи (Дајана Благојевић); јединствена сама за себе, јединка, Јелена Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IV10

39 128 Генерација 2008/2012. Благојевић Јеца; смеђокоса дјевојка са више имена, Симона, Синиша, Шимончи, Симона Синиша Брдар; у народу познат као момак који сузе није крио, познат по љубавним причама и сплеткама је Вукан Бркић; дјевојка са брда Дракулић Мирјана Бркић; говорити о њој, а не рећи о њему било је апсурдно исто тако као ући у воду а не остати мокар ово је дио приче о Груји и Сањи; мејданске манекенке: Марија Дуроњић и Андреа Дурсун; Тамара Видаковић, вјечити бунтовник, револуционар; увијек је знала праву ријеч рећи у погрешно вријеме Данијела Ђукић; иницијали његовог имена много говоре о Огњену Кевцу; Валентина Ковачевић је дјевојка која је подигла је одбојку на виши ниво; посебан лик наше приче био је Срђан Кременовић; ми смо били њени вуци, а она наша аска Оља Лале; помагала је свима и према сваком била добро Сара Њежић; дјевојка која је смјештена на таквом листу хартије у дневнику да су професори само њу отварали у прозивали јесте Николина Петровић; избјеглица из приватне школе Касандра Рибић; сређена, дотјерана Александра Радојковић; младић из Лакташа (да, добро сте чули, из Лакташа) Никола Радуловић; као стражар са својим момком на улазу у касабу дочекивала нас је она Милица Слијепчевић; судбина овог момка није мазила (увијек без пенкала) Никола Солдат; Исидора Станковић има 5 из енглеског; вјечита глумица, читав живот јој је био једна велика, како она каже, представа Невена Стошић; посебна, заљубљиве природе, Тамара Ћулум; увијек спремна и увијек све зна: Лана Шаула! Ето, сада знате да смо и ми постојали, да смо и ми некада у неко вријеме живјели, да смо проводили сате, дане и године у црвеној цигланој касаби. Наши гласови, приче и тајне остаће дубоко урезани у њене зидове. Она ће свједочити о нашем бивствовању. Ми пролазимо, али она остаје! Одјељењско вијеће: IV10 Драган Радовић, Јелена Тешић, Растко Вуковић, Еугенија Михал, Бранкица Васић, Јасна Марић, Андријана Стокић Пенда, Бранка Шпирић, Искра Шестић, Душка Колчић Томић, Лазар Вујко, Диана Бркић, Мирко Вулин, Бранислав Ђаковић, Лидија Диздар, Милка

40 Генерација 2008/ Џомбић, Душко Милинчић, Бојан Стојковић, Радмила Јаковљевић, Јасминка Ђуђић Мрђен, Жана Миљевић, Олга Ристић, Гордана Касагић, Јасна Марић, Горана Ђудуровић Праштало.

41 ТО СМО МИ, ib2 Матурско вече, 20. мај 2012 одјељење IB2

42 138 Генерација 2008/2012. Цијели живот додјељујемо себи улоге, конструишемо их у глави до најситнијих детаља, а онда улажемо огромну количину енергије у што вјеродостоjнију представу имагинарног идеала. Ко се бар једном у мислима није нашао у улози писца, пјевача, глумца, ветеринара, фризерке, адвоката, астронаута, или чега све не? Ко бар једном, иако свјестан да ће стварност вјероватно бити другачија, није пожелио да проживи свој сценарио до краја? Постепено се тај сценарио руши, док не дoђе до избора бити оно што се од тебе очекује, или бити оно што желиш. Сви смо дошли на IB са више-мање истом намјером, тестирати своје границе и извући што је могуће више из себе и прилике која је пружена. Сви смо дошли с циљем да се одмакнемо од предвидљивог просјека. Изгледа да ништа не зближава људе тако добро као 10 часова петком, паузе у Coffee-ју, смрзавање на Mock-овима док нико други не иде у школу, и хиљаде других могућих и немогућих ситуација у којима смо, чини се, ипак опстали. Андреј, Стефане, Никола, Боривоје, Милоше, Владимире, Бојане, Тијана, Јелена, Сунчице, Дамјана, Анастасија, Вања, Јоко, Александра и Јована, драго ми је што смо провели ове двије године заједно. Такође, драго ми је што сам имала прилику бити у тако подстицајној средини. Менталне шеме (референца: проф. Цеца) су се поклопиле тако да за сваког вежем понеку асоцијацију: Андреј, Стефан, Никола и Боривоје Хакери Милош vs. Идеална Жена Владимир The Preppy One Basically Bojan i Анастасија The cute couple Тијана, Јелена, Сунчица и Дамјана The London Team Вања, Јока и Александра најдраже Жене Јована (Ја) Сад, кад је наша сезона у катакомбама готова, изаћи ћемо с којом прехладом више и једним новим искуством. Вриједило је. Сваког љетног распуста процес је исти. Запрепастим се кад схватим колико се разликујем од оне особе која сам била у исто ово вријеме прошле године. Ове године сам поносна. Закључила сам да је IB један од најбољих потеза у мом животу. Сана ГавРАНОвић

43 Генерација 2008/ Одјељењско вијеће: Сандријела Касагић, Весна Садло, Ана Чабрић Чича, Жана Стевић, Растко Вуковић, Борис Марјановић, Јасна Тадић, Татјана Јурић, Данило Ковач, Светлана Глувачевић, Мирослав Вулић, Родољуб Баврлић, Жељко Грбић, Душко Милинчић, Еугенија Михал, Ивана Ђурић, Тамара Бијелић.

44 Успјеси генерације 2008/2012. на такмичењима

45

46 Генерација 2007/2011. Дајана Слијепчевић: 3. мјесто на Републичком такмичењу из њемачког језика Филип Мишић: 3. мјесто на Републичком такмичењу из енглеског језика (2012) Васо Милетић: 3. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2012) 147 Одјељење IV1 Одјељење IV4 Одјељење IV6 Милица Вулин: 1. мјесто на такмичењу из шаха (екипно и индивидуално 2009, 2010, 2011) Теодора Шева: 1. мјесто на Регионалном такмичењу у предузетништву (2012) Љубомир Рудан: 2. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2010) 3. мјесто на Републичком такмичењу из физике (2010) 3. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2011) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из математике (2012) 4. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2012) Милош Даниловић: 3. мјесто на Регионалном такмичењу из математике (2009) 3.мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2010) 2.мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2010) 2.мјесто на Регионалном такмичењу из математике (2012) Јелена Дерајић: 2. мјесто на Регионалном такмичењу из српског језика (2010) Одјељење IV7 Маја Милошевић: 3. мјесто на Регионалном такмичењу из енглеског језика (2011)

47 148 Генерација 2007/2011. Ирена Мишић: 1. мјесто на Регионалном такмичењу из енглеског језика (2011) Милан Вукотић: Најбољи играч на Општинском такмичењу у кошарци (2012) Одјељење IV7 Стефан Гвозденовић: 2. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2009) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2010) 1. мјесто на Републичком такмичењу из физике (2010) 2. мјесто на Регионалном такмичењу из информатике (2011) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2011) 1. мјесто на Републичком такмичењу из физике (2011) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2012) 2. мјесто на Републичком такмичењу из физике (2012) Одјељење IB2 Андреј Иваниш: 1. мјесто на Регионалном такмичењу из информатике (2009) 1. мјесто на Републичком такмичењу из информатике (2009) 3. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2009) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из физике (2010) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из информатике (2010) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из информатике (2011) 1. мјесто на Регионалном такмичењу из информатике (2012) 3. мјесто на Републичком такмичењу из информатике (2012) 1. мјесто на Државном такмичењу из информатике (2012) Боривоје Јовановић 1. мјесто на Републичком такмичењу из математике (2012)

48

49 2022.

50

51 CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука (497.6 Бања Лука) 2008/2012 ГОДИШЊАК генерације 2008/2012. : Гимназија Бања Лука / [уредник Сњежана Ракић]. - Бања Лука : Гимназија, 2012 (Бања Лука : Графид) стр. : фотогр. ; 23 цм Тираж Стр. 7-33: Кратка хроника Бање Луке / Зоран Пејашиновић. ISBN a) Гимназија (Бања Лука) - Матуранти COBISS.BH-ID

52