ГЛАС ЦЕНТАРА ТЕМА БРОЈА: ОСНОВНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА О ПРИМЕНИ ПРАВИЛНИКА ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО!

Transcription

1 ГЛАС ЦЕНТАРА ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ Број 36 - година IX - новембар Врњачка Бања ISSN X ТЕМА БРОЈА: ОСНОВНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА О ПРИМЕНИ ПРАВИЛНИКА ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО!

2 садржај 4. активности асоцијације 6. тема броја 10. активности центара 17. јубилеји 22. активности других 53. сарадници за глас центара ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА У финансијски је подржало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике издавач: Асоцијација центара за социјални рад Србије адреса: Жике Ваљаревића 1, Врњачка Бања тел/факс: 036/ , web: главни и одговорни уредник: Љубица Журжиновић за штампу приредио: Уређивачки одбор фотографије: Асоцијација ЦСР припрема и штампа: Алеззо Демо принт тираж: 2000 примерака новембар CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 364 (497.11) ГЛАС Центара: информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад Србије / главни и одговорни уредник Љубица Журжиновић. Год. 1, бр. 1 (дец. 2003) Врњачка Бања (Ж. Ваљаревић 1): Асоцијација центара за социјални рад Србије, 2003 (Шабац : Демо принт) cm уводне напомене Поштоване колегинице и колеге, Као што сте упознати Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, и ове године као и претходних, пружа подршку у раду Асоцијацији ЦСР Србије. Министарство је прихватило финансирање реализације пројекта Асоцијација центара за социјални рад партнерством до реформисане социјалне заштите. Средства предвиђена овим пројектом односе се на финансирање људских ресурса ангажованих на пројекту, издавање и дистрибуцију билтена Глас Центара, стручних књига, зборника, лифлета, постера, одржавање веб странице, као и медијске промоције активности Асоцијације и организовање стручних скупова. Оваквом подршком Министарства, Асоцијација ЦСР Србије као удружење центара за социјални рад, наставила је са спровођењем циљева због којих је и основана. Расподелом средстава било је предвиђено ,оо динара за наведене активности. Првом траншом Асоцијацији је пребачено ,оо динара што је намeнски утрошено и о чему је извештај прослеђен Министарству. Након тога према Распореду средстава установама социјалне заштите по Закону о Буџету Републике Србије за годину ( Службени гласник РС број 101/2011 и 93/2012), за активности Асоцијацији ЦСР Србије предвиђена су средства од ,оо динара што значи у другој транши ,оо динара од планираних ,оо динара. Из тог разлога морали смо да предвидимо одржавање једног стручног скупа уместо два и штампање једног броја Гласа Центара, а да други број штампамо из сопствених средстава односно из чланарине. Захваљујемо се Министарству рада, запошљавања и социјалне политике на подршци и сарадњи, а молимо све наше чланове који нису уплатили чланарину за ову годину да ту обавезу измире како би били у могућности да и у овој години спроведемо све планиране активности. Како је Асоцијација имала отворен рачун код Агробанке, дошло је до промене рачуна и сада важећи рачун је код Поштанске штедионице. Стручни скуп са темом Развој услуга социјалне заштите биће одржан у Врњачкој Бањи од до године. Организација стручног скупа је у сарадњи са Удружењем послодаваца установа социјалне заштите РС и Министарством рада, запошљавања и социјалне политике. И овом приликом позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају актуелне информације и прилоге за објављивање, јер ово је информативни билтен свих нас. Стручна служба Асоцијације ЦСР Србије Тромесечно. ISSN X = Глас Центара COBISS.SR-ID

3 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ извештај са IX седнице Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије Дана године са почетком у 11,00 часова одржана је IX седница Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије у Београду у Градском Центру за социјални рад. Седници су присуствовали председница У.О. Бранка Давидовић и следећи чланови: Зорка Јеремић, Стошковић Снежана, Стевановић Микаина, Албијанић Зоран, Весна Станков, Костић Дајана, Ратковић Вера, Гаљак Марија, Чабрић Слађана, Светлана Дражовић и Рада Дивац. Седници нису присуствовали следећи чланови: Стојмировић Мирослав, Миленовић Стојановић Биљана и Вујновић Гојко. Поред председнице и чланова Управног одбора седници су присуствовали и председник Скупштине Асоцијације Зоран Полић, Јасмина Турудић в. д. Центра за социјални рад у Пожаревцу, Момир Борић директор ЦСР у Крагујевцу и секретар Саша Миодраговић. На седници је разматран следећи дневни ред: Усвајање записника са претходне седнице Управног одбора одржане дана године; oрганизовање семинара са темом развоја локалних услуга; положај центара за социјални рад у сфери ризика који прате послове које центри обављају (известилац: Момир Борић); тешкоће у плаћању трошкова смештаја у установе за кориснике пензија са исплатом код пословних банака; набавка опреме за п. у. Асоцијација ЦСР Србије и текућа питања. Након усвојеног записника са претходне седнице Управног одбора, председница Управног одбора Бранка Давидовић је обавестила чланове Управног одбора, да је пројектом који нам је одобрен од стране Министарства рада, запошљавања и социјалне политике предвиђено одржавање три семинара у овој години. Крајем јуна месеца одржан је један семинар и треба да одржимо још два стручна скупа. Предлог је да се стручни скуп одржи у другој половини октобра. Тема првог стручног скупа је била примена Правилника и резултати истраживања поводом Правилника. Теме које би требало да обрадимо тичу се подзаконских аката поводом Закона о социјалној заштити и развој локалних услуга и положај центара у односу на локалну самоуправу. Бранка Давидовић је истакла да представници Асоцијације треба да закажу пријем код Државног секретара Бранкице Јанковић, где би се договорила даља сарадња Асоцијације и Министарства, затим одржавање следећег стручног скупа и тема истог. Како је предлог да се одржи стручни скуп на тему локалних услуга договорено је да треба позвати и представнике локалне самоуправе. Чланови Управног одбора су се сложили са изнетим предлогом и сматрају да је у интересу центара за социјални рад а и саме локалне самоуправе да се одржи стручни скуп са темом развоја локалних услуга. Овим би се локалној самоуправи приближио Закон о социјалној заштити и начин функционисања центара за социјални рад са својим надлежностима, као и обавезе које локална самоуправа има. Истакнуто је да и Закон о социјалној заштити не дефинише на јасан начин обавезе локалне самоуправе, што доказује и задње тумачење из Министарства. Многи чланови закона су у несагласности што доводи до недоумице. Поента је да на стручном скупу буду и људи из Министарства који ће јасно поставити границе између обавеза Републике и локалне самоуправе. Договор је да ће се свим центрима упутити писмо најаве одржавања стручног скупа са датом темом и позвати колеге да се пријаве са својим презентацијама а након тога извршити селекцију и направити агенду. Треба дати могућност центрима да испричају своја искуства, примере добре праксе и ризике. Треба анимирати људе из локалне самоуправе да присуствују семинару и чују шта су њихове обавезе. Потребно је да чујемо искуства различитих центара по броју запослених, односно малих, средњих и великих центара, као и по степену развијености општина и градова. Формирана је радна група за организовање стручног скупа са темом развоја локалних услуга у социјалној заштити коју чине секретар Саша Миодраговић и чланови Управног одбора Светлана Дражовић и Слађана Чабрић. Момир Борић је изнео једно непријатно искуство поводом немилог догађаја који се десио на територији града Крагујевца, за шта је анатемисан Центар за социјални рад. Центар за социјални рад увек носи ризик да буде анатемисан за сваки немили догађај и пропуст који учини било који систем а не само социјална заштита. Овом приликом колеге из Центра су се сусреле са лошим приступом медија раду центра и неразумевању последица које настају из њихових бомбастичних наслова. Медији често чине тешке квалификације и једнострано сагледавају ствари без већег упуштања у суштину. Увек може да дође до пропуста али треба настојати да не продубљујемо лошу ситуацију већ да санирамо проблем. Врло је битно да у таквим ситуацијама имамо подршку како ресорног Министарства тако и локалне самоуправе. Али она често изостане и препуштени смо сами себи. Свака реч изговорена у тим тренуцима треба бити добро одмерена, јер новинари често траже само сензационализам. Истакнуто је да су многи центри за социјални рад имали сличне ситуације и да су новинари потпуно нетачно изнели чињенице, што је само довело до негативне кампање према Центру и запосленима. Потребно је да постоји етички кодекс понашања новинара у оваквим ситуацијама. Не тражимо да нас неко брани али не и да анатемише запослене у центрима само због читаности. Ова тема је врло озбиљна и комплексна. Осуда без претходних провера је честа у нашим медијима. Чини се да у социјалној заштити постоји приступ повлачења. Не треба да мислимо да смо свемогући и да преузимамо одговорност за све, треба поставити јасне границе и наравно пружити максимум у својој области. Донет је закључак да је у интересу центара за социјални рад да се организују семинари са темом извештавања медија, где ће присуствовати представници медија, Министарства и центара за социјални рад, и где ће се радити на подизању свести о социјалној заштити. Директорка Градског Центра за социјални рад у Београду и члан Управног одбора Асоцијације, Снежана Стошковић преузела је обавезу да организује округли сто са представницима медија ради подизања квалитета информисања у области социјалне заштите. Председник Скупштине Асоцијације је нагласио да је Асоцијација и основана из ових разлога јер су се центри осетили усамљени без подршке у кризним ситуацијама, тако да нам је лакше да се боримо заједно. Постоји утисак да смо кроз Асоцијацију доста успели али то је недовољно. Јер увек смо били и остали најслабија карика која је без подршке. О томе постоје многи примери из праксе. Наравно ово је врло озбиљна тема и њу не можемо решити без подршке Министарства. На Управном одбору изнете су уочене потешкоће при реализацији пребацивања личних примања по основу ПИО за лица која користе услуге смештаја у установама социјалне заштите и потреби доставе потврде о ликвидности текућег рачуна за наведена лица. Поштанска штедионица захтева да рачун буде угашен и тек тада даје доказ о гашењу рачуна. Како се ради о остарелим лицима врло је тешко реализовати гашење рачуна по смештају у Геронтолошке центре. Постигнут је договор да се са овим питањем обратимо Министарству за давање инструкције о поступању у оваквим ситуацијама. Управни одбор је од стране секретара упознат о финансијској ситуацији Асоцијације за период од до године и постигнут је договор око набавке опреме за удружење и то лап топ и фото апарат. Управни одбор је упознат и са реаговањима од стране наших колега из разних центара са темом непоштовања Закона о социјалној заштити од стране локалне самоуправе. У овој години, много је колега који су звали да поделе своје лоше искуство у, благо речено, непоштовању прописаних процедура и људских односно права по основу рада, а самим тим и Устава Републике Србије. Како центре за социјални рад оснива јединица локалне самоуправе, што је према ставу многих колега несрећно решење, у надлежности истих је и именовање директора, Управног и Надзорног одбора. Што се тиче Управних одбора члан 123. став 2. Закона о социјалној заштити, недвосмислено каже да управни одбор центра за социјални рад има пет чланова и ко га чини. Наше колеге из центара су нас претходних месеци обавештавали да њихови управни одбори имају 7 чланова, да имају 3 члана без представника запослених и о многим другим случајевима који нису у складу са Законом. Да не говоримо о једном члану управног одбора, који треба да буде представник из реда чланова удружења чији су циљеви усмерени на заштиту права социјално угрожених лица, ако на територији за коју се оснива центар за социјални рад делује и има седиште такво удружење. Овом приликом истичемо писмо директора Центра за социјални рад у Бојнику, који говори о незаконитом поступању Управног одбора и тражењу спискова корисника одређених права и услуга без навођења разлога. И на крају разрешењу досадашњег директора и постављању новог из реда чланова Управног одбора који броји само три члана. Слична ситуација је и са Центром за социјални рад Бачка Топола и Мали Иђош, где је Скупштина општине Бачка Топола разрешила досадашњег директора и именовала вршиоца дужности, а Скупштина општине Мали Иђош, одбила предлог за разрешење директора. Тако да су две Скуштине донеле различите одлуке, а равноправне су у одлучивању и за ово питање је потребан јединствен став. Ово су само два примера од многих реаговања, који говоре о истој ствари. Саша Миодраговић секретар Асоцијације 4. 5.

4 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА истраживање опис и основни резултати истрaживaњa Прoцeнa стaњa примeнe Прaвилникa o oргaнизaциjи, нoрмaтивимa и стaндaрдимa рaдa цeнтaрa зa сoциjaлни рaд из пeрспeктивe стручњaкa цeнтaрa зa сoциjaлни рaд увoд Oснoвнa тeмa oвoг истрaживaњa je примeнa Прaвилникa o oргaнизaциjи, нoрмaтивимa и стaндaрдимa рaдa цeнтaрa зa сoциjaлни рaд 1 из пeрспeктивe стручних радника и радника запослених на руко-водећим позицијама у Цeнтримa зa сoциjaлни рaд 2. Прaвилник je усвojeн 2008-e гoдинe, a зaтим рeвидирaн 2010-e гoдинe 3. Прaвилникoм je у пoтпунoсти прoмeњeнa oргaнизaциja стручнoг рaдa у ЦСР, oргaнизaциja рaдa сa кoрисницимa, a прoписaни су и нoрмaтиви кojи сe oднoсe нa брoj стручних рaдникa зaпoслeних у ЦСР. Oснoвни циљ oвих прoмeнa je унaпрeђeњe eфикaснoсти рaдa ЦСР, унапређење квалитета и индивидуализованости услугa кoje сe пружajу кoрисницимa и унaпрeђeњe пaртиципaциje кoрисникa. Иaкo je Прaвилникoм рaд ЦСР у вeликoj мeри прoмeњeн, ниje успoстaвљeн систeмaтски нaчин мониторинга њeгoвe примeнe, нити je дo сaдa рeaлизoвaнo истрaживaње o примeни Прaвилникa. Кaкo je Прaвилник дoнeт прe сaмoг Зaкoнa o сoциjaлнoj зaштити, кojи je усвojeн 2011-e гoдинe, пoтрeбнo гa je усклaдити сa Зaкoнoм. To oтвaрa прoстoр зa испитивaњe усклaђeнoсти Прaвилникa сa стaњeм у прaкси и њeгoвo унaпрeђeњe у циљу пружaњa квaлитeтниje услугe кoрисницимa. У тoм смислу, UNICEF je подржао oвo истрaживaњe у жeљи дa унaпрeди нa пoдaцимa зaснoвaнo oдлучивaњe у сoциjaлнoj зaштити у Србиjи, пoдржи кoнструктивни диjaлoг прeдстaвникa прaксe и дoнoсиoцa oдлукa и унaпрeди учeшћe зaпoслeних у прoцeсу рaзвoja систeмa сoциjaлнe зaштитe. Пeрспeктивa рaдникa зaпoслeних у ЦСР, кao aктeрa кojи рeaлизуjу aктивнoсти прeдвиђeнe Прaвилникoм и имajу дирeктaн увид у прoцeс примeнe Прaвилникa, њeгoвe прeднoсти и нeдoстaткe, нa oвaj нaчин прeпoзнaje 1 У даљем тексту Правилник. 2 У даљем тексту ЦСР. 3 Правилник је преузет са интернет адресе: zastita?layout=default сe кao вaжнa зa рaзвoj систeмa сoциjaлнe зaштитe. У том смислу, оснoвнa сврхa oвoг истрaживaњa je унaпрeђeњe примeнe Прaвилникa o oргaнизaциjи, нoрмaтивимa и стaндaрдимa рaдa цeнтaрa зa сoциjaлни рaд, a нa oснoву прoцeнa примeнe Прaвилникa из пeрспeктивe рaдникa зaпoслeних у ЦСР. Истo тaкo, рeзултaти истрaживaњa трeбa дa пружe Aсoциjaциjи цeнтaрa зa сoциjaлни рaд oснoв зa плaнирaњe дaљих aктивнoсти усмeрeних нa унaпрeђeњe систeмa сoциjaлнe зaштитe. циљeви истрaживaњa Кaкo би сe прoцeнилa примeнa Прaвилникa и oбeзбeдили пoдaци нa oснoву кojих би сe крeирaлe прeпoрукe зa дaљe унaпрeђeњe примене Прaвилникa, пoстaвљeнa су слeдeћa спeцифичнa истрaживaчкa питaњa: 1. Кaкв je стaв зaпoслeних у ЦСР прeмa Прaвилнику гeнeрaлнo и зaштo запослени имajу тaкaв стaв? 2. Кaкo зaпoслeни прoцeњуjу oствaрeнoст плaнирaних исхoдa кoje прeдвиђa Прaвилник? 3. У кojoj мeри сe зaдaци (пoслoви и пoступци) прeдвиђeни Прaвилникoм спрoвoдe у прaкси и укoликo сe нe спрoвoдe у пoтпунoсти - зaштo je тo тaкo? 4. Кaкo зaпoслeни видe мeнaџмeнт у ЦСР-у и кoje aспeктe мeнaџмeнтa трeбa унaпрeдити? 5. Дa ли je трeнутнo вaжeћи систeм нoрмирaњa aдeквaтaн и укoликo ниje, штa трeбa прoмeнити? 6. Кaкo зaпoслeни у ЦСР видe eфeктe примeне Прaвилникa нa рaд сa кoрисницимa? 7. Штa зaпoслeни смaтрajу дa je пoтрeбнo кaкo би сe дaљe унапредиле услуге кoje пружa ЦСР? 8. Дa ли су и кaквe oбукe пoтрeбнe зaпoслeнимa у ЦСР дa би квaлитeтниje oбaвљaли свoj пoсao? мeтoдoлoгиja У истраживању је примењена и квалитативна и квантитативна методологија, а истраживање је реализовано кроз три фазе. Током прве фазе реализована су 22 интервјуа: 12 интeрвjуa сa зaпoслeнимa у ЦСР и 10 интeрвjуa сa другим актерима укључeним у прoцeс рaзвoja и примeнe мeтoдoлoгиje вoђeњa случaja (eкспeрти, крeaтoри прoгрaмa, прeдстaвници Mинистaрствa рада и социјалне политике, Рeпубличкoг зaвoдa зa сoциjaлну зaштиту и Пoкрajинскoг зaвoдa зa сoциjaлну зaштиту 4 ). Ова фаза истраживања организована је како би се oбeзбeдилa рeлeвaнтнoст нaлaзa истрaживaњa зa свe учeсникe у систeму сoциjaлнe зaштитe и унaпрeдилa сaдржинскa вaљaнoст инструмeнтa зa прoцeну примене Правилника. Током прве фазе креиран је упитник који је у другој, квантитативној фази истраживања, дистрибуиран запосленима у ЦСР-у путем интернета. Узорак квантитативног истраживања је квотни, а квоте су одређене у односу на два критеријума: позицију на којој је особа запослена и географску распрострањеност ЦСР по регијама Србије. Узорак не обухвата центре за социјални рад чије је седиште на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохије. За организацију истраживања на нивоу ЦСР био је задужен представник Асоцијације у датом ЦСР. Циљ квантитативног истраживања био је да се идентификују главне предности и недостаци примене Правилника, односно могући начини унапређења његове примене. У трећој фази истраживања примењена је поново квалитативна методологија. Током ове фазе реализовано је 8 фокус група са запосленима у ЦСР-у. Циљ ове фазе истраживања је да се припадници праксе активно укључе у процес интерпретације налаза и креирања препорука. Истраживање је рeaлизoвaлa Aсoциjaциja цeнтaрa зa сoциjaлни рaд у пeриoду aприл сeптeмбaр 2012-e гoдинe уз техничку пoдршку oд стрaнe УНИЦEФ-a. учесници Кроз квалитативно истраживање обухваћено је 117 запослених у ЦСР и 10 доносиоца одлука, док је у квантитативном делу истраживања учествовало 283-оје запослених у ЦСР. У истраживању је, у односу на структуру запослених по регијама Србије 5, учествовало нешто више запослених у ЦСР са седиштем на територији Шумадије и западне Србије (38,5%) и јужне и источне Србије (33,9%) а у мањој мери су учествовали запослени у ЦСР са седиштем у Војводини (19,4%) и Београду (8,3%). Структура учесника по позицији на којој су запослени одговара структури запослених, па је у истраживању учeствoвaлo нajвишe вoдитeљa случaja (46,6%). Полна структура испитаника је таква да 84,5% узорка 4 Прeдстaвници Покрајинског сeкрeтaриjaтa зa здравство, социјалну политику и демографију су oдбили дa учeствуjу у истрaживaњу. 5 Структура запослених у ЦСР по регији премаизвeштajу Рeпубличкoг зaвoдa зa сoциjaлну зaштиту Извeштaj o рaду Цeнтaрa зa сoциjaлну рaд у Србиjи у гoдини : 50,3% запослено је у ЦСР на територији Централне Србији, 28,1% у ЦСР на територији Аутономној Покрајини Војводина, 4,2% у ЦСР на територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија и 17,3% у ЦСР на територији Града Београда. Извештај преузет са интернет адресе: radu%20csr%202011%20-.pdf чине жене, а 15,5% мушкарци, што одговора полној структури запослених у ЦСР. У истраживању су учествовали припадници свих професија које раде у оквиру ЦСР-а, а које прописује Правилник, свих узраста и дужине радног стажа. Што се тиче структуре узорка у односу на величину ЦСР, 24,4% испитаника је запослено у ЦСР са мање од 6 запослених стручних радника, 24,4% у ЦСР са 6-10 стручних радника, 13,8% у ЦСР са стручних радника и 37,5% у ЦСР са више од 16 стручних радника. резултати Прикaз рeзултaтa oднoси сe нa основне рeзултaтe квaнтитaтивнoг дeлa истрaживaњa и нe сaдржи кoнaчнe прeпoрукe истраживања. Рeзултaти истрaживaњa у цeлoсти, кao и прeпoрукe бићe oбjaвљeнe по завршетку истраживања. Што се тиче општег става према Правилнику, позитиван став има 44,2% запослених, нeутрaлaн стaв имa 18,4% зaпoслeних, дoк негативан став према Правилнику има 37,5% запослених. У oднoсу нa пoчeтaк примeнe Прaвилникa прoцeнaт oних сa нeгaтивним стaвoм се пoвeћao зa 12,5% a сa пoзитивним стaвoм зa 7,8%. Нешто другачија слика добија се уколико посматрамо процену остварености исхода примене Правилника. Групи зa кojу je кaрaктeристичнa прoцeнa дa примeнa Прaвилника нeгaтивнo утичe нa стручни рад припaдa 14,8% зaпoслeних, 38,2% смaтрa дa прaвилник имa пoзитивaн утицaj нa стручни рад, дoк je 47,0% смaтрa дa примeнa Прaвилникa нeмa утицaja нa квалитет стручног рада у ЦСР. Нa oснoву квaнтитaтивнe aнaлизe прoцeнe испуњености планираних исхода и квaлитaтивнe aнaлизe искaзa кojи сe oднoсe нa рaзлoгe зa oдрeђeн стaв прeмa Прaвилнику, мoжeмo зaкључити дa запослени сматрају да Прaвилник гeнeрaлнo пружa oснoв зa квaлитeтниjи рaд сa кoрисницимa и ствaрa oквире зa кoнтинуирaни рaзвoj кoмпeтeнциja стручних рaдникa. Вeлики дeo зaпoслeних смaтрa дa примeнa Прaвилникa дoвoди дo вeћe oдгoвoрнoсти зaпoслeних у рaду сa кoрисникoм, ствaрa мoгућнoст зa ширу пaртиципaциjу кoрисникa и гeнeрaлнo дoвoди дo вeћeг стeпeнa индивидуaлизoвaнoсти услугa и усклaђeнoсти услугa сa пoтрeбaмa кoрисникa. При тoмe, oдгoвoрнoст сe нe oднoси сaмo нa oдгoвoрнoст у приступу кoриснику, вeћ и нa aжурнoст у рaду, пoштoвaњe рoкoвa и гeнeрaлнo вeћи стeпeн пoштoвaњa стручних прoцeдурa. Кao нajнeгaтивниjи утицaj Прaвилникa зaпoслeни видe смaњeње врeмeнa кoje стручни рaдници мoгу дa пoсвeтe кoриснику и повећање времена које се проводи у попуњавању документације. У том 6. 7.

5 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА контексту на фокус групама се често чуло питање: Питам се за кога ми радимо за систем или за корисника? Ако је за корисника, дајте више времена да посветим том кориснику, а не да одмах журим и размишљам да ли су ми сви папири ту. Из овог исказа видимо и суштински проблем из перспективе запосленог у ЦСР а то је перцепција запослених да су интереси система и корисника супротстављени. Осим тога, као разлоге за негативан став испитаници наводе: 1. Нeдoвoљни рeсурси зa примeну Прaвилникa на свим нивоима - људски и материјални на нивоу ЦСР и недовољно развијене услуге на нивоу локалне заједнице; 2. Нeaдeквaтнo плaнирaњe прoмeнe; 3. Нeприлaгoђeнoст Прaвилникa кoнтeксту у Србиjи и нeувaжaвaњe инпутa из струкe; 4. Губитaк прoфeсиoнaлнoг идeнтитeтa. Запослени као разлог за негативни став наводе и губитак солидарности и добрих страна тимског рада. Запослени су подељени у евалуацији тога да ли Правилник, иако пружа могућност за партиципацију, заиста доводи до партиципације корисника и квалитетнијег рада са корисником. Често се јавља став да набројана ограничења, а пре свега недовољни ресурси ЦСР-а доводе до тога да се партиципација корисника своди на формалност јер водитељи случаја немају довољно времена да укључе кориснике у процес. Oд мoмeнтa увoђeњa Прaвилникa oбим пoслa пo вoдитeљу случaja je пoвeћaн jeр су сe издвojили рукoвoдиoци и супeрвизoри кojи сe прeдмeтимa нe зaдужуjу. Обим пoслa oбeсмишљaвa идejу o eфикaсниjoj услузи и вeћoj пaртиципaциjи кoрисникa, тимскa пoдршкa изoстaje jeр je свaки члaн тимa вишe зaинтeрeсoвaн зa прeдмeт гдe je вoдитeљ нeгo гдe je члaн тимa, мeђуљудски oднoси нaрушeни. Што се тиче испуњености различитих послова предвиђених правилником: 68,6% испитaникa je зaдoвoљнo нaчинoм нa кojи дирeктoри oбaвљajу свojу функциje, дoк 31,4% испитaникa ниje зaдoвoљнo. Oблaсти рaдa кojимa су испитaници у мaњoj мeри зaдoвoљни су: унутрaшњa кooрдинaциja, кoнтрoлa рaдa зaпoслeних и мeнaџмeнт људским рeсурсимa, за које oкo 41,3% сматра да се или не обављају адекватно или се уопште не обављају. 55,1% испитaникa смaтрa дa увoђeњe пoзициje рукoвoдиoцa имa пoзитивaн утицaj нa рaд ЦСР у дaтим дoмeнимa, 29,0% испитaникa смaтрa дa увoђeњe пoзициje рукoвoдиoцa нeмa утицaj, дoк 15,9% смaтрa дa имa нeгaтивaн утицaj. Oчeкивaњa oд увoђeњa пoзициje рукoвoдиoцa су у нajмaњoj мeри испуњeнa у пoглeду унaпрeђeњa мaтeриjaлних услoвa рaдa. 56,9% зaпoслeних имa пoзитивaн стaв o утицajу увoђeњa пoзициje супeрвизoрa, 33,6% смaтрa дa увoђeњe пoзициje супeрвизoрa нeмa утицaja нa рaд ЦСР дoк 9,5% смaтрa дa увoђeњe пoзициje супeрвизoрa имa нeгaтивaн утицaj нa рaд ЦСР. Утицaj je нa сличaн нaчин прoцeњeн зa свe плaнирaнe eфeктe супeрвизиje. Уколико посматрамо различите функције супервизије запослени су у највећој мери задовољни подржавајућом функцијом супервизије, а најмање административном. При томе најзадовољнији супервизојом су запослени са 5 или мање година стажа, у просеку њих 86,3%. Зaпoслeни у ЦСР смaтрajу дa сe oд пoслoвa вoђeњa случaja у нajвeћoj мeри aдeквaтнo примeњуje пoчeтнa прoцeнa, a зaтим плaнирaњe. У нajмaњoj мeри сe нa aдeквaтaн нaчин прeмa стaву зaпoслeних примeњуje eвaлуaциja плaнoвa пружaњa услугa, усмeрeнa прoцeнa и пoнoвни прeглeд. Кao нajкoрисниjи пoсao вoдитeљи случaja видe пoчeтну прoцeну, a кao нajмaњe кoриснe пoнoвни прeглeд и eвaлуaциjу плaнoвa пружaњa услугa. У складу са идентификованим разлозима за незадовољство применом Правилника, као главне баријере у обављању стручних послова у ЦСР запослени виде то што: 1. Водитељи случаја немају довољно времена да све задатке обаве квалитетно. Овај став има 76,3% запослених. 2. Документација је преобимна. Овај став има 77,4% запослених. Ово можемо да закључимо и на основу тога што 88,3% испитаника сматра да има превише административног рада, а 45,6% сматра да има премало теренског рада. Водитељи случаја извештавају да сада око 61,1% времена проводе у администрацији, у односу на ранијих 31,7% посто, док са корисницима проводе 28.6% времена. Исто тако тeк 22,0% вoдитeљa случaja смaтрa дa имa дoвoљнo врeмeнa дa сa кoрисницимa дeтaљнo рaзмoтри мoгућe услугe и кoрaкe у њихoвoj зaштити. О оптерећености водитеља случаја говори и то да тек 7,2% супервизора обавља само послове супервизије, док чак 39,3% супервизора обавља послове вођења случаја од 41-60% радног времена јер водитељи случаја не могу све да постигну сами. Нешто више од половине запослених (56,9%) као баријеру наводе и да, осим глобалних описа, нису дате технике како се различити стручни поступци реализују. Што се тиче сарадње са другим институцијама мoжeмo дa зaкључимo дa je нajбoљa сaрaдњa ЦСР-a сa: пoлициjoм, Црвeним крстoм, другим устaнoвaмa сoциjaлнe зaштитe и институциjaмa oбрaзoвaњa. Ипaк, и у oднoсу нa oвe oргaнизaциje у прoсeку тeк 46,2% испитaникa смaтрa дa je сaрaдњa дoбрa, дoк 40,3% смaтрa дa нe функциoнишe у дoвoљнoj мeри. Зaтим слeдe институциje здрaвствa и прaвoсуђa за које тeк 29,0% зaпoслeних изјављује дa имa дoбру сaрaдњу, a 53,1% смaтрa дa сaрaдњa нe функциoнишe aдeквaтнo. У складу са представљеним налазима, као најважније начине за унапређење квалитета услуге која се пружа корисницима запослени виде унапређење материјалних ресурса ЦСР, затим повећање броја стручних радника и унапређење компетенција водитеља случаја. Као начине унапређења послова вођења случаја највећи број запослених наводи појашњење процедура и израду приручника (29,1%) и поједностављење процедура (23,7%). Како запослени у ЦСР долазе из различитих струка, са различитим програмом студија, став је запослених да у оквиру система социјалне заштите треба да постоје приручници који би унапредили униформност праксе, али и пружили запосленима знања потребна да адекватно обављају свој посао. Као један од важних начина поједностављења процедуре запослени наводе усклађивање документације која се води у оквиру ЦСР-а и документације која се шаље другим институцијама и јасно утврђивање случајева када није потребно покретање поступка вођења случаја, како би се корисницима који су у највећој потреби пружила што адекватнија услуга. Као следећи по важности начин унапређења квалитета рада ЦСР запослени идентификују унапређење развијености услуга у заједници и унапређење сарадње са институцијама у локалној заједници. Запослени у ЦСР сматрају да од услуга у лoкaлнoj зajeдници у нajвeћoj мeри нeдoстajу рaзличити oблици хитнoг смeштaja, oднoснo прихвaтилиштa зa свe групe кoрисникa a прe свeгa прихвaтилиштe зa oдрaслa и стaрa лицa, пoгoтoвo при излaску из бoлницe и нaкoн пoврeдa. Другa пo учeстaлoсти нaвoђeњa услугa кoje нeдoстajу зaпoслeнимa у ЦСР кaкo би квaлитeтниje oбaвљaли посао су: Днeвни бoрaвци зa рaзличитe групe кoрисникa (зa oсoбe сa инвaлидитeтoм, стaрe, душeвнo oбoлeлe, млaдe сa прoблeмимa у пoнaшaњу); Рaзличити прoгрaми зa пoдршку млaдимa сa пoрeмeћajимa у пoнaшaњу, прe свeгa крoз рaзвиjaњe прoгрaмa oргaнизaциja цивилнoг друштвa зa спрoвoђeњe вaспитних нaлoгa и других пoсeбних oбaвeзa; Рaзвoj пoрoдичнoг хрaнитeљствa и смeштaja зa стaрe; Кућa нa пoлa путa зa жeнe кoje излaзe из сигурних жeнских кућa. Како је Републички завод за социјалну заштиту институција система социјалне заштите која је задужена за унапређење квалитета услуга и контролу квалитета услуга, запослени сматрају да је потребно унапредити ресурсе Републичког завода за социјалну заштиту, пре свега људске, како би могао да у потпуности врши своју функцију. шта даље? У дaљeм пeриoду очекује нaс реализација Oкруглoг стoлa гдe ће бити прeзeнтoвaни рeзултaти истраживања, кao и прeдлoзи и могућа решења зa унапређење примене Прaвилникa, а како би се унапредио квалитет и ефикасност рада ЦСР са корисницима, односно унапредиле услуге које ЦСР пружа корисницима. Мишљења смo дa je кроз ово истраживање пo први пут пружена oзбиљнa приликa запосленима дa нa jeдaн систематичан начин дajу свoj дoпринoс, буду питaни o тешкоћама са којима се суочавају и aктивнo учествују у дaвaњу прeдлoгa. Oвoм приликoм желимо дa сe зaхвaлимo свимa кojи су дaли свoj дoпринoс у рeaлизaциjи Прojeктa. Пoсeбну зaхвaлнoст дугуjeмo Mинистaрству рaдa и сoциjaлнe пoлитикe и УНИЦEФ-у. Исто тако, желимо да се захвалимо и Гeрoнтoлoшкoм цeнтру Београд, дому Бежанијска коса који нам је изашао у сусрет приликом организовања фокус група. Радна група Асоцијације 8. 9.

6 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА успешно родитељство ни диктатура, ни демократија Колико сте пута били сведок конструктивној расправи трогодишњака и његових родитеља поред полице са слаткишима или играчкама у супермаркету? Ко је победио? За колико сте родитељских интервенција у вези оцене или неоправданих изостанака чули само у последњих годину дана? Колико пута сте се у последњих месец дана извикали, а затим правдали сопственом детету? Како данас гајимо и васпитавамо нашу децу? Свака дискусија на ову тему не може без следећих констатација: данашње време је другачије, свет је много опасније место, данашња деца су паметнија, данашњи закони су другачији... За свако од ових (и много других) општих места можете наћи безброј елаборација од стране стручњака, псеудостручњака и лаика, који своје ставове и упутства родитељима износе као научну истину. Није важно да ли је реч о упутству педијатра новопеченим родитељима (који га готово побожно слушају, иако смо сви свесни да се педијатријски постулати мењају сличном брзином као и мода у одевању), чланку са Интернета или тренутно популарној књизи о родитељству. Без обзира на квалитет савета који се нуде са различитих места, родитељи као да стално траже још, иако то неће сви желети да признају. Збуњени су и дезоријентисани. Осећају се кривим. Уплашени су да ће погрешити у васпитавању своје деце. У претходне две деценије били смо сведоци (и учесници!) борбе за права детета. Овај процес и даље траје и добро је што је тако. Страшне породичне тајне добиле су право име: насиље, злостављање, инцест, занемаривање, злоупотреба, постали су кривична дела која закон препознаје и санкционише. Држава се с правом умешала како би заштитила најмлађе и најслабије чланове друштва управо од оних који би требало да им пруже сигурност, љубав, топлину и заштиту. Ван фокуса јавности, међутим, готово паралелно са овим, одвијао се још један процес, којег, чини ми се, нисмо довољно свесни, иако погађа много више породица и много више деце него породично насиље. Мислим на кризу родитељског ауторитета која траје толико дуго да је прешла у хронично стање. Зато је прави тренутак да рефлекторе усмеримо на обичне, нормалне родитеље, то јест, на оне који воле и не злостављају своју децу. Да ли је ту све у реду? Пратећи реакције јавности на предлоге законских ограничења родитељима (физичко кажњавање деце, забрана деци млађој од десет година да се сама крећу по улици, забрана малолетницима да без пратње одраслих буду напољу након једанаест сати увече, итд.) била сам, благо речено, запањена коментарима неких родитеља. Отац четрнаестогодишњакиње поздравио је предлог ограничења ноћних излазака, али је при том изразио озбиљну сумњу да ће његова ћерка то прихватити ; мајка осмогодишњака, такође одушевљена бригом државе за децу, замолила је законодавце да само мало појасне да ли је у реду да малишана у школу води бака или ујак?! Ова два коментара нису само типична реакција родитељске популације на поменуте предлоге, они су и два симптома дисфункције родитељског субсистема у нашим породицама. Први родитељ своју моћ делегира на дете, други на државу. Заједно са својом моћи, они делегирају и одговорност. Сигурна сам да нико из ближе околине поменуте родитеље не би окарактерисао као оне који занемарују своје дете, чак ни као неодговорне. Ипак, они то јесу. У последњих двадесетак година (као што рекох, из оправданих разлога) стручњаци су истицали потребе детета за љубављу, сигурношћу, разумевањем његових потреба, и као главни задатак родитељима инпутирали креирање породичне атмосфере која обилује овим вредностима. Опет из оправданих разлога, много се инсистирало на васпитању које почива на љубави, а не на кажњавању. Ипак, други део формуле успешног родитељства остао је недовољно наглашен, или се није помињао уопште. Под утицајем бројних фактора (чијом анализом ћемо се бавити неком другом приликом), савремени родитељи, изгледа, сматрају да живот њихове деце мора тећи потпуно глатко, без фрустрације, како би деца могла да изразе своју личност. Формирали су готово ирационалан родитељски циљ да им дете увек буде срећно. Неке од ових родитеља а познајем их много упознала сам баш зато што су тражили стручну помоћ. Шта, уопште, значи гајити срећно дете? Да дете не сме да плаче? Да га не смемо кажњавати? Да се не сме осећати фрустрирано, да му не сме фалити длака с главе и да му нико на сенку не сме стати? Да се не сме секирати због школе? Да мора имати мобилни телефон као и вршњак из клупе? Да може остати код куће да не би добило недовољну оцену? Да може у кревет кад год хоће, да једе шта год хоће, да не мора да поспреми собу, да нема ограничен излазак са вршњацима...? Све су то ситуације у којима је дете срећно. Оно неће бити срећно када га у нечему контролишемо, бранимо му, ограничавамо га. Зато дисциплина данас родитељима звучи као окрутна реч. Природно, дете не воли реч не. Ипак, стварајући атмосферу у којој ће детету у сваком тренутку бити угодно, ризикујемо да му нанесемо велику штету. Деца добро напредују у атмосфери пуној љубави, поштовања свих чланова породице, у којој се увек тачно зна шта дете сме, а шта не сме да ради. Природно је да ће деца тестирати границе које су им постављене, то им је развојни задатак, који у родитељима не би требало да буди љутњу тако дете на безбедан начин сазнаје шта околина од њега очекује. Претерано попустљиви родитељи, међутим, дозвољавају да ово испитивање граница оде предалеко, увек спремни да рационализују и ублаже дететово понашање ( ма, само му се спава ; она већ има своју личност...) и не схватајући да њихов мали тиранин тако пропушта драгоцену прилику за учење. Ако и дететов педијатар нормализује понављане нападе беса двогодишњака, са објашњењем то је само фаза и не подсети родитеље да је њихов задатак да га науче да то није у реду, дете ће имати нападе беса и у петој години, када ни најпермисивнији стручњак то не може окарактерисати као фазу. Наивно је веровати да ће без усмеравања и јасних и доследних правила дете реализовати своје објективне потенцијале. Неће бити ни срећно. Деци су потребна правила. Неко им мора одредити када ће у кревет, да ли се телевизија гледа пре или после домаћих задатака, до колико сати траје вечерњи излазак. Недостатак јасних граница дефинисаних различитим правилима и забранама може се негативно одразити на дете. Ако дете не искуси забране оно не може научити да и други људи имају своје животе, своја осећања, своје потребе друге ће посматрати искључиво у функцији својих сопствених потреба и остати неспособно за емпатију. Даље, дете ће имати искривљену слику о сопственој моћи и неће моћи да се уклапа у различите ситуације и односе. Колико је породичних свађа започело само зато што детету неко није умео (или није хтео) да каже не?! Превише слободе може бити штетно као и превише забрана и примена физичког кажњавања. Ако се плашимо да кажемо не својој деци, остављамо им превише простора за сумњу и одбацујемо поредак који им помаже да развију сопствене моралне вредности, не пружамо им узор прихватљивог понашања који им је преко потребан за развој, напредовање и уклапање у друштво. Деца коју родитељи не усмеравају често су ван контроле, а на крају постају опасна по себе и по друге. Свако ко сумња нека само оживи своју прву, аутентичну, реакцију на вести о насиљу међу децом, опијање на прослави тринаестог рођендана, одметање у секту или самоубиство тинејџера: Има ли то дете родитеље?!... Зар нису приметили?... Дакле, зар нисмо приметили да нашој малолетној деци излазак почиње у поноћ? Да је тешко разликовати четранестогодишњакињу од двадесетпетогодишњакиње? Да уз редовне посете теретани редовно користе и стероиде? Да ступају у везу са непознатима преко Фејсбука, да се сликају у провокативним позама и објављују фотографије на свом профилу, да мобилним телефонима снимају насиље међу вршњацима...? Наравно да смо приметили. Али, чекамо. Чекамо да нашој деци неко други каже не! Искуства у реализацији семинара Одељењски старешина као промотер партиципативних права ученика и Одељењски старешина као посредник у конфликтима ученика, као и мало истраживање које је наш ауторско-реализаторски тим извршио на узорку наставника шабачких основних и средњих школа, показали су да 80% наставника сматра да ученици имају већа права од наставника. Да је ученицима важнија оцена од стварног знања сматра више од 70% наставника, а више од 70% наставника слаже се са тврдњом да се у школи некад знало ко је главни, а да се данас не зна. Сасвим неосетно, пермисивност се са породичног пренела и на школски систем и наставници спремно признају да се осећају угрожено, како од деце, тако, можда још и више од родитеља. Преко 90% наставника мотивисано је да похађа семинар који би им помогао да усаврше вештине за успостављање ауторитета. Они су препознали проблем, али за њихово решавање биће им неопходна подршка родитеља. Бити родитељ не значи играти се игара без граница и дозвољавати деци да суде и одређују правила. У настојању да одгајимо срећну децу (ко, уосталом, не жели да му дете буде срећно?) и сами се понашамо као (додуше одрасла) деца, дајући својој све оно што је нама било ускраћено у детињству, заборављајући, при том, да су нека немања, неке фрустрације биле итекако корисне. Да, свет је данас другачији. Данас се са носталгијом сећамо времена проведеног напољу у друштву друге деце различитих узраста и жалимо за тим временом. Ми не можемо дете да пошаљемо напоље до вечере из безбедносних разлога. Ми који смо одрастали на пољани уз лебамастииалевепаприке, принуђени смо да своју децу укључујемо у организоване системе - школице плеса и глуме, часове цртања, спортиће, хориће, играонице и продужене боравке, надајући се да ће (обично плаћене) замене направити неки ред код деце. Утисак да хлеб и маст никад више нису били тако укусни, много је мање важан од чињенице да смо се ми на том пољанчету учили неким веома важним стварима: не чачкај јаче од себе, помози млађем другу, не дирај мог пријатеља, дај један круг, ево ти један гриз... На тим пољанама учили смо шта је пристојно, а шта не, шта је добро, а шта лоше, шта је фер, а шта не... И нико се није секирао да ће нам такве животне лекције сломити дух. У поменутим

7 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА организованим системима, прилагођеним одређеном узрасту, са одраслима на челу, таква врста спонтаног учења није могућа. Деца претерано попустљивих родитеља неће научити то ни код куће. Дакле, ако дете прави сцену ако му се не попусти, ако често пркосно одговара, вређа и псује, ако одбија да ради школске задатке, ако се наставници често жале на њега, ако не успева да задржи другове, ако преврће очима на потребе родитеља, можемо се тешити и дете називати бунтовним, енергичним, самосвојним, хиперактивним, а можемо ствари назвати и правим именом и рећи да је то дете ван родитељске контроле и да родитељи нешто не раде како треба. Без обзира на владајући морални релативизам, неке људске особине никад неће бити доведене у питање: поузданост, поштовање, одговорност, праведност, брижност, осећање заједништва. То су особине доброг детета и сутра, доброг човека. Ако време проводимо угађајући деци, пуштајући их, што би рекао Минућин, да нам стоје на раменима и понашају се као да су високи два метра а не 130 сантиметара, као газде у кући, ко ће онда од наших малаца направити добре људе? Извори: Епидемија попустљивог васпитања Роберт Шо и Стефани Вуд Психополис институт, Нови Сад, Деца су из раја, Др Џон Греј Езотерија и Моћ књиге, Београд, Катарина Б. Јовановић дипломирани психолог, породични саветник члан ауторско-реализаторског тима семинара акредитованих од стране Завода за унапређивање васпитања и образовања месец старих у слици и речи Алармантни подаци попут оних који говоре да ће до први пут у историји човечанства, број старих у свету премашити број младих, док је у Србији број становника млађих од 15 година већ готово изједначен с бројем старијих од 65 година као и да процес глобалног старења карактеристичан за све европске земље, у Србији иде знатно брже, па их је тако од када је у Србији живело старијих од 65 година, у другој половини било , довели су до скретања пажње на положај популације старих... Као одговор на овакве и сличне податке и процене, Влада Србије је године донела десетогодишњу Националну стратегију о старењу. Циљ стратегије је да у оквиру одрживог развоја буде подстакнута интеграција старих и обезбеђени услови за квалитетан живот, прилагођен систему социјалне заштите, укључујући подршку породицама са старијим члановима. посету једном од најстаријих грађана, обилази и том приликом анкетира стара лица из старачких домаћинстава одабраног села и организује, заједно са представницима Градске управе, посету корисницима Геронтолошког центра као и посету Градоначелника старачким домаћинствима.. Представници Центра су 1. октобра заједно са представницима медија посетили једног од најстаријих суграђана, деведесетчетворогодишњу баку Јелену Димитријевић из Шапца. Том приликом су баки уз симболичан поклон пакет пожелели добро здравље и још пуно година живота. С баком се дуго остало у причи јер године које су за њом права су ризница мудрости и ведрине. Бака је иначе корисник услуга службе Помоћ и нега у кући. Те Центар за социјални рад Шабац и започиње са реализацијом акције Месец солидарности са старим лицима и сада је већ седму годину за редом обележава. Центар током октобра месеца, у оквиру акције, која представља једну од значајних програмских активности Центра, поред медијских гостовања на локалним телевизијама, одлази у Једна од активности предвиђених програмом обележавања је и спровођење анкетирања које за циљ има утврђивање социјалног положаја и социјалних потреба старих лица, обраду резултата и доношење предлога мера за побољшање социјалног положаја старих лица. У периоду од октобра стручни радници Центра су спровели анкетирање старачких домаћинстава села Дреновца, те су том приликом уз симболичан поклон пакет сваком домаћинству, провели корисно време на обострано задовољство. Геронтодомаћице службе Помоћ и нега у кући су такође заједно са стручним радницима обилазиле стара лица и том приликом вршили су мерење крвног притиска што је наишло на добар пријем код анкетираних. При обиласку и анкетирању старачких домаћинстава, прикључио нам се и Градоначелник Шапца Милош Милошевић, те заједно са директорком Центра, Бранком Давидовић, посетио три домаћинства у селу Дреновцу. Током обиласка Градоначелник је имао прилике да разговара са старим лицима и том приликом у размени међусобних ставова и недоуми

8 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА ца око живота старих на селу заједнички установе шта би то могло да побољша живот популације старих на селу. Завршна активност у Месецу солидарности са старима била је посета Геронтолошком центру Шабац представника Центра, на челу са директорком Бранком Давидовић и представником Градске Управе, Јасминком Ристивојевић. После поздравне речи директора Геронтолошког центра, Милана Поповића и представника ГУ, Јасминке Ристивојевић, корисници Геронтолошког центра извели су краћи поздравни програм. У част корисника Геронтолошког центра деца из предшколске установе Наше дете извела су представу сачињену од рецитација и песама. Дружење се завршило поделом симболичних поклон пакета старима које су заједнички поделили деца и представници Града и Центра за социјални рад. Уз велико хвала и довиђења оставили смо кориснике Геронтолошког центра у добром расположењу. До скорог поновног сусрета! Љубица Журжиновић ЦСР Шабац помоћ и нега у кући старих и/или хронично оболелих особа - проширени вид социјалне заштите Центра за социјални рад Апатин Служба за помоћ и негу у кући је као пројекат започет године и до данас је услуге ове службе користило више стотина корисника уз чије се савете и препоруке служба развијала и усавршавала. Прошле године општина Апатин је препознала важност и значај оваквог вида проширене социјалне заштите те је помоћ у кући из привременог пројекта прерасла у званичну службу коју финансира oпштина Апатин а остварује своје деловање под окриљем Центра за социјални рад. Према сведочењу корисника ова услуга је њима, као и члановима њихових породица, значајно олакша ла задовољење основних животних потреба те уз овај вид помоћи и подршке живе знатно квалитетније. Готово сви корисници Службе за помоћ и негу у кући бригу о заказивању лекарских прегледа и набавци медикамената препустили су геронтодомаћицама. Остали послови ван куће, попут набавке намирница и плаћања рачуна, већини корисника представљали су велики проблем због отежаног кретања, а сада је довољно да направе попис потребних ствари. Према договору са корисницима и/или члановима породице води се рачуна о одржавању хигијене домаћинства, припреми оброка као и одржавању личне хигијене. Тренутно неговатељице Службе за помоћ и негу брину о личној хигијени петнаест корисника који су потпуно зависни од помоћи и неге другог лица, а тридесет корисника живи у самачком домаћинству без адекватне породичне бриге те јој је ова служба једини сигурни вид заштите. Осим свакодневних потреба везаних за набавку лекова и намирница, одржавања хигијене и припреме оброка, свесни смо и потребе за друштвеним контактима које особа има без обзира на године старости. Неки од начина на које показујемо да препознајемо ову потребу наших корисника јесу разговори са корисницима током сваке посете али и организовање забаве поводом међународног дана старих особа коју Служба за помоћ и негу у кући уз помоћ Центра за социјални рад организује сваке године. Ова служба настоји да задовољи животне потребе корисника у оквиру њихових домова те да старост учини лакшом, дане садржајнијим, а самоћу подношљивијом. Баста Милка, психолог волонтер Центар за социјални рад општине Апатин Од скора служба покрива сва насељена места, уведено је дежурство као и могућност пружања услуга повремено и привремено за особе чија потреба није стална већ зависи од одсуства сродника, оперативних захвата и др. Укупан број тренутно актуелних корисника (сталних и привремених) је око сто и њих обилази 14 геронтодомаћица.овакви подаци сведоче о адекватно препознатој потреби за помоћи и негом остарелих или хронично оболелих особа у њиховим домовима

9 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА ЈУБИЛЕЈИ октобарски сусрети у социјалној заштити породица у лавиринту породичног насиља Саветовалиште за породицу ЦСР у Нишу, 18. и 19. октобра ове године је већ 18. пут организовало Октобарске сусрете у социјалној заштити који представљају препознатљив облик професионалног окупљања као и вид континуиране едукације стручних радника. Тема овогодишњих сусрета била је Породица у лавиринту породичног насиља. За ову тему определили смо се узимајући у обзир актуелност, као и неопходност интердисциплинарног и системског приступа проблему насиља у породици. Овогодишњи стручни део скупа отворила је својим уводним предавањем, проф. др Невена Петрушић, повереница за заштиту равноправности са темом Породица слободна од насиља нове могућности, нови изазови, истакавши да и поред десетогодишњег суочавања и професионалне борбе са проблемом насиља, још увек постоје многа отворена питања и изазови на путу ка породици ослобођеној од насиља. Родна димензија у породици је суштинска карактеристика насиља. Снежана Лакићевић као Национална пројектна директорка пројекта Борба против сексуалног и родно заснованог насиља кроз чије спровођење је Србија по први пут приступила проблему насиља у породици на системски начин, говорила је о резултатима овог трогодишњег пројекта. Најзначајнији резултати, како је истакла, су: јачање капацитета Управе за родну равноправност у оквиру Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, развијање капацитета за креирање јавних политика везаних за СРЗН и њихову имплементацију, побољшан приступ жртава СРЗН одговарајућим услугама, развијање скупа препорука за поступање са починиоцима СРЗН и увођење програма рехабилитације за починиоце. Неопходно је поменути да су посебан професионални одјек имала излагања: Тамаре Лукшић Орландић, заменице заштитника грађана, проф. др Мирослава Бркића, Жељке Бургунд, Биљане Делић, Дејане Савић као и проф. др Наталије Јовановић. Округли сто Искуства у развоју и примени психосоцијалног третмана починиоца насиља у партнерским односима организаован је у кординацији Саветовалишта за породицу Ниш, Београд и Крагујевац, јер су ова три града са 15 обучених професионалаца имплементатори ове услуге и аутори акредитованог програма обуке професионалаца за рад са починиоцима насиља у партнерским односима. Кроз сагледавање првих искустава и резултата у раду са починиоцима насиља у партнерским односима, психосоцијални третман је представљен као оправдана нова услуга на локалном нивоу, чија је сврха заустављање и спречавање рецидива насиља у партнерским односима. Прва искуства у раду у сва три града, охрабрују, али и намећу нове изазове у смислу формализовања и измене законског оквира којим би третман био дефинисан као мера заштите од насиља у породици. Други дан Октобарских сусрета, обележио је ве-лики број радова из система социјалне заштите, система здравства, образовања, што потврђује неопходност мултидисциплинарног и системског приступа проблему насиља. Општи протокол о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља над женама у породици и у партнерским односима, представља значајан механизам подршке професионалцима, да се бавећи се овако тешком проблематиком не би и сами нашли у лавиринту из кога су излази управо у међусекторском повезивању и подршци. Љиљана Цветановић Маја Стојановић Саветовалиште за породицу ЦСР Ниш 30 година Центра за социјални рад у Старој Пазови Центар за социјални рад општине Стара Пазова је 12. октобра године свечаном академијом обележио и прославио 30 година рада. За наш посао није довољан само рад и стручност, потребно је једно велико људско саосећање за све тешкоће које људи који дођу код нас имају. А ми покушавамо, трудимо се и проналазимо пут да заједно са њима нађемо њихову личну снагу да изађу из тешкоћа. Верујем, уствари сам сигурна да смо за ових 30 година многима помогли истакла је, захваљујући свима који су радили и који сада раде у центру, у свом уводном обраћању, директорка центра Весна Трбовић. Осим запослених у Центру прослави су присуствовале бројне званице: представници локалне самоуправе Горан Врањеш заменик председника општине и Милка Симић руководилац одељења за друштвене делатности, представница Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Нена Дермајић, директор Завода за социјалну заштиту Живорад Гајић, колеге из установа социјалне заштите, представници локалних институција, удружења грађана и медија. Обележавање тридесетогодишњице рада било је прилика да се кроз четири излагања са презентацијама, подсети на дане оснивања, да се представи делатност, развој, постигнути успеси, да се истакну поједине мере и услуге, да се укаже на актуелне изазове и могуће правце развоја социјалне заштите у локалној средини. Центар за социјални рад 30 година О Центру за социјални рад говорила је директорка установе Весна Трбовић, дипломирани социјални радник и породични психотерапеут. Направивши паралелу показатеља о броју запослених и корисника подсетила је да је године у Центру било 6 запослених (директор, три социјална радника, правник и возач), а да је број корисника био 934. У години у Центру је запослен 31 радник (19 које финансира република и 12 које финансира општина). Број корисника је 4210 што представља преко 6% грађана општине Стара Пазова у којој живи становника и друга је по величини општина у сремском региону. Разлози уласка грађана у систем социјалне заштите у овој средини су: социо-материјална угроженост 37%, проблеми у понашању код младих 24%, поремећени породични односи 23%, занемаривање деце 14% и насиље 2%. Највећи обим права корисника односи се на разне врсте новчаних давања 2469 корисника (943 новчана социјална помоћ, 329 додатак за негу и помоћ, 249 увећани додатак, 948 једнократна помоћ). Од мера социјалне заштите најзаступљеније је старатељство са 231 корисником (128 одрасла и стара лица и 103 деца и млади). Услуге процене и планирања са 646 појединаца и/или породица су најбројније услуге које центар пружа. Од успеха које је Центар остварио у свом раду Весна Трбовић је издвојила: пројекте, награде и признања, објављене публикације и израду Стратешког плана социјалне политике општине Стара Пазова за период година. Центар је креирао и реализовао 11 запажених, иновативних пројеката с циљем јачања капацитета социјалне заштите на локалном нивоу и развоја недостајућих услуга. У току је реализација пројекта Учимо заједно стручна подршка деци и хранитељима, који је детаљније представљен у претходном броју билтена Глас Центара. Изазови са којима је центар суочен, по оцени Весне Трбовић јесу: повећање сиромаштва и незапослености, висок удео корисника социјалне заштите у општој популацији (6,2%), високи стандарди квалитета услуга, недовољан број стручних радника, стручних сарадника и сарадника у центру и непостојање дневних услуга за децу у ризику од занемаривања. Насупрот изазова, потреба и проблема са којима је старопазовачка средина суочена, постоје могућности по којима је она карактеристична. То је, пре свега, препознат значај планске социјалне политике и услуга социјалне заштите од стране локалне самоуправе, развијена свест о солидарности и хуманости, донације приватних предузећа и угледних предузетника и створени предуслови за оснивање Центра за развој интегрисаних локалних услуга социјалне заштите. хранитељство О хранитељству као мери заштите деце без родитељског старања, деце под родитељским старањем која имају сметње у развоју или поремећај понашања и привремено не могу да живе са својим родитељима, на академији је говорила Гордана Јованчевић, психолог и супервизор у центру

10 ЈУБИЛЕЈИ На смештају у хранитељским породицама тренутно се налази 71 дете са територије општине: 43-је деце у хранитељским породицама на територији општине, 10-оро деце у хранитељским породицама ван територије општине (Инђија, Србобран, Милошевац, Београд и Бела Црква) и 18-оро деце у Центру за породични смештај деце без родитељског старања СОС Дечје село у Краљеву. У старопазовачкој општини деца су смештена у 40 хранитељских породица и то 17 сродничких и 23 несродничке хранитељске породице. У овим породицама тренутно је збринуто 57-оро деце од којих је 45-оро деце са територије општине и 12-оро деце из других општина (Београд, Пећинци, Алибунар, Сомбор). У перспективи развоја породичног смештаја у Центру су препознате потребе: формирања Службе за породични смештај као посебне организационе јединице и развијање специјализованог сервиса за пружање стручне саветодавне и терапеутске подршке хранитељским и усвојитељским породицама и деци без родитељског старања. Такође је у локалној средини неопходно развијати: специјализовано хранитељство за децу са сметњама у психофизичком развоју, здравственим тешкоћама и са поремећајима у понашању, ургентно хранитељство за хитно збрињавање деце услед напуштања од стране родитеља, занемаривања или злостављања или спречености родитеља да брину о детету и повремено хранитељство за децу са развојним или здравственим тешкоћама која живе у биолошкој или хранитељској породици и која се смештају у другу породицу на краћи период ради предаха породице или превенирања кризних ситуација. кућна нега, помоћ у кући и клуб за одрасла и стара лица О услугама кућне неге, помоћи у кући и клуба за одрасла и стара лица које се пружају у оквиру локалне Службе коју је након 6 пројектних година основала општина Стара Пазова крајем године, говорила је ауторка овог прилога. Услуге Службе намењене су свим грађанима: који су старији од 60 година, који су особе са инвалидитетом или пензионери млађи од 60 година. Услуге се реализују у четири сегмента; а/ нега у кући, б/ помоћ у кући в/ клуб за дневни боравак и г/ комби превоз корисника. Услуге кућне неге и помоћи у кући користи 87 грађана. О обиму услуга најупечатљивије говоре неки показатељи тако је нпр. за годину дана обављено 5148 кућних посета са пружањем услуга (396 месечно/99 недељно). У клубу за дневни боравак организовано је укупно 187 активности Службе, Центра, удружења пензионера, удружења инвалида и удружења хранитеља Широко срце. За рад Службе обезбеђена су средства у буџету општине Стара Пазова, а део средстава обезбеђују корисници учешћем у трошковима услуга. У Служби је запослено 7 људи: један социјални радник - руководилац Службе, две неговатељице - медицинске сестре, две геронтодомаћице, једна домаћица клуба и један возач. Пратећи потребе и интересовања корисника Центар у перспективи развоја службе сматра да је неопходно: 1. Обезбедити услуге кућне неге и помоћи у кући за већи број грађана повећањем капацитета службе кроз додатно запошљавање неговатељица и геронтодомаћица 2. Развити услуге персоналне асистенције кроз запошљавање особа које имају искуство у обављању ових послова 3. Увести у легалан систем социјалне заштите особе које услуге неге и помоћи пружају кроз рад на црно 4. Створити услове за пружање услуга палијативне неге најтеже оболелих лица и помоћ њиховим породицама 5. Стварати услове за отварање клубова за дневни боравак у другим насељима општине 6. Радити (реактивирати рад) на раном откривању угрожених старих лица кроз обуку грађана и формирање волонтерских тимова у сваком насељу. саветовалиште за породицу и младе Саветовалиште за породицу и младе, на академији је представила Невенка Грујић специјални педагог и породични психотерапеут. Оно што нас посебно представља, истакла је колегиница Грујић, то су наши приоритети у раду са нашим корисницима; мислим да је од највећег значаја наша посвећеност кориснику. Корисници услуга саветовалишта су сви грађани: а/ који имају личне психичке и емоционалне проблеме, б/ који желе да унапреде квалитет свог живљења и в/ они који желе да регулишу одређена породичноправна питања. У саветовалишту грађани могу добити више врста услуга: 1. Саветовање, које може бити индивидуално (за појединца, брачни пар, ванбрачни или предбрачни пар, за породицу (нуклеарну, проширену, хранитељску, усвојитељску) или групно (групе брачних супружника, родитеља, деце, младих); 2. Породична психотерапија (са појединцем, целом породицом, делом породице: брачним паром, породицом, децом); 3. Психосоцијална подршка и едукација 4. Услуге бесплатне правне помоћи У саветовалишту се посебно негују етички принципи: поверљивост података, информисани пристанак клијента, право на преговарање, заштита приватности, принцип клијентове добробити засноване на професионалној процени, спречавање експлоатације клијента, правичност и непристрасност за све клијенте, уважавање људских права и достојанства клијента, принцип континуираног професионалног развоја. Вредносне норме су такође јасно дефинисане и односе се на: ублажавање личне невоље, туге, бриге и патње, јачање свести и увида код клијента, повећање личне ефикасности клијента, уважавање разлика у људском искуству и култури, очување интегритета односа терапеут клијент, унапређење квалитета односа између других људи, унапређење квалитета професионалних знања и примене. објављене публикације ЈУБИЛЕЈИ У перспективи развоја саветовалишта у Центру су препознате потребе: а/ трансформација саветовалишта у Службу, организационо структуирање службе, проширење броја услуга, већа доступност услугама (саветовање и правна помоћ у кући за особе са инвалидитетом, старије особе и друге социјално изоловане или маргинализоване кориснике). У културно уметничком делу програма који је припремила Дајана Костић, социјални радник Центра и кореограф, учествовали су чланови народног оркестра КУД Бранко Радичевић из Старе Пазове, и чланови друштва: ученице Ивана Марић и Марија Кузмановић које су говориле поезију и студент Александар Опачић који је водио програм. Академија је завршена доделом захвалница. Истакавши да су оне мала захвалност за велику помоћ директорка центра Весна Трбовић уручила је захвалнице: општини Стара Пазова, Милки Симић, дому здравља Др Јован Јовановић Змај, полицијској станици, активу директора основних и средњих школа, друштву за афирмацију инвалида Феникс и удружењу хранитеља Широко срце. Соколовић Мирјана социјални радник На свечаној академији је представљен Водич кроз права и услуге у социјалној заштити који је Центар припремио и објавио поводом јубилеја. Овај информативни практикум, намењен корисницима и сарадницима, садржи готово све податке неопходне за познавање и коришћење права, мера и услуга које пружа Центар за социјални рад. Водич чине три сегмента: први, представља центар и његову делатност, други се бави правима и услугама у области социјалне заштите које обезбеђује Република и трећи, правима и услугама у области социјалне заштите које обезбеђује општина Стара Пазова Теоријски и практични приступи превенцији малолетничке делинквенције - приручник Невенка Грујић Старимо с љубављу - приручник за добре суседе Мирјана Соколовић Видици - информативно образовни приручник социјалне заштите у Старој Пазови - уредник Весна Трбовић Изабери прави пут 10 година програма превенције - информатор Весна Трбовић, Зорица Кешељ Водич кроз права и услуге у социјалној заштити Центар за социјални рад

11 ЈУБИЛЕЈИ ЈУБИЛЕЈИ најзначајније награде и признања додељене установи и појединцима Октобарска награда општине Стара Пазова за допринос развоју социјалне заштите Повеља геронтолошког друштва Србије за осведочени стваралачки рад и резултате изузетне вредности у области геронтологије Повеља удружења стручних радника Србије за ванредне доприносе развоју социјалне заштите Републике Србије Повеља удружења стручних радника Србије за ванредне доприносе развоју социјалне заштите Републике Србије социјалном раднику Мирјани Соколовић Републичка награда за најбољег руководиоца установе социјалне заштите од министарства рада и социјалне политике директорки Весни Трбовић Захваљујемо свим колегама који су колективу упутили честитке поводом јубилеја, уз речи охрабрења, подршке и добрих жеља за будући рад и развој установе....ваш Центар спада у ред пет најуспешнијих у Србији. За то имам аргументе. Посебно подржавам ваше ванредне оригиналне програме и настојања да радите и оно што није ваша законска обавеза, а веома је значајно за социјални рад и социјалну политику. И даље сам уз вас. Радул Јовановић, главни и одговорни уредник часописа Социјална мисао добродошлицу колеги Живораду Гајићу пожелела је Ружица Таушановић дипломирани социјални радник у холу зграде у којој је одржана свечана академија и потом пригодан коктел за све званице, бројне активности центра представљене су на паноима које су брижљиво приредиле најмлађе колеге у колективу Горан Врањеш заменик председника општине Стара Пазова и Милка Симић руководилац одељења за друштвене делатности добродошлица директорке Весне Трбовић гошћи из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Нени Дермајић колектив Центра за социјални рад у Старој Пазови

12 кампања 365 дана за ментално здравље Kаритас и Министарство здравља Републике Србије су поводом 10. октобра - Светског дана менталног здравља покренули антистигма кампању 365 дана за ментално здравље. У склопу кампање, Kаритас Шабац је са партнерима на локалном нивоу, Градском управом, Општом болницом, Центром за социјални рад, Медицинском школом и другима, организовао низ активности. Посета проф. др Паола Сере и представника Kаритаса Италије Шапцу љења психијатрије, обиђен је простор који ће по плановима бити ново Одељење психијатрије а у наредном периоду треба да се реконструише. Након посете Општој болници гости из Италије су посетили просторије Kаритаса Шабац. Прво је презентован пројекат Социјално предузетништво - Сервис за прање веша, чији је један од циљева радна интеграције жена из друштвено угрожених група, при чему је посећен нови простор који се тренутно адаптира. Посета је завршена састанком са члановима Kаритасовог тима кућне неге, чији су корисници, осим старих и инвалидних лица, и особе са менталним поремећајима. Проф. др Сера је пренео нека своја искуства, која ће Kаритасови сарадници моћи да примене у свакодневном раду. Поводом кампање 365 дана за ментално здравље а у склопу пројекта Праћење при имплементацији кућних посета особама са психичким поремећајима године стручњаци из Италије, који су ангажовани на подручју менталног здравља, одржали су предавање у Медицинској школи Др Андра Јовановић у Шапцу. Добродошлицу гостима у име Школе пожелела је проф. др Верица Матовић, координатор школског Тима за хуманитарне активности. Предавање је отворио др Борис Јовановић, начелник Одељења психијатрије Опште болнице у Шапцу, истичући значај пројекта, сарадњу на локалном нивоу и ангажовање партнера из различитих сектора на подручју менталног здравља. Предавање су одржале Мери Марин, директор сектора за медицинске сестре и техничаре у здравственој установи на подручју Горице, која обухвата две опште болнице са преко медицинских сестара и техничара, и Грета Заватин, социјални радник из Центра за ментално здравље у Палманови. Предавање је било подељено у више целина: Ментално здравље и организација система заштите менталног здравља у регији Friuli Venezia Giulia ; Медицинска сестра у Италији и улога медицинске сестре у животу особе са психичким поремећајима и Криза. Предавању су, осим ученика и професора Медицинске школе, присуствовали и представници Опште болнице, Центра за социјални рад, Каритаса Шабац и Италије и удружења Comunità di San Martino al Campo из Италије. На крају предавања Ивана Корунић, представник Каритаса Шабац, је представила укратко рад организације у којој је ангажована а дугогодишњи волонтер Јелена Павловић, која је ученик Медицинске школе и волонтер у Каритасу, дала је своје искуство и подстакла своје вршњаке на волонтерско ангажовање. Скуп је протекао у пријатној атмосфери и великом интересовању свих присутних за предавање и тему менталног здравља. Предавање у Медицинској школи Др Андра Јовановић Проф. др Паоло Сера, психијатар и један од првих сарадника др Франка Базаље покретача реформе система заштите менталног здравља у Италији, посетио је Шабац године заједно са представницима Kаритаса Италије г-дином Данијелеом Бамбарди и г-ђом Јеленом Бараћ и волонтеркама у оквиру пројекта Caschi Bianchi Анђелом Ћезарони и Алиће Фракја. Том приликом одржан је састанак са представницима Опште болнице Др Лаза К. Лазаревић Шабац, директорима др Зором Николић и др Бранком Вујковић на којем је проф. др Сера изразио велико задовољство на који начин менаџмент Опште болнице планира да реорганизује рад Одељења психијатрије. Закључено је да постоје многи заједнички циљеви и да је велики значај умрежавања више сектора а све то треба да резултира квалитетним услугама намењеним грађанима Шапца. У пратњи др Бориса Јовановића, начелника Оде

13 Изложба радова пацијената Одељења психијатрије и Дневне болнице. На сам Светски дан менталног здравља, године, у организацији Каритаса Шабац и Опште болнице Др Лаза К. Лазаревић у галерији Културног центра одржана изложба радова пацијената Одељења психијатрије и Дневне болнице. Изложбу су отворили г-дин Мирољуб Николић, директор Каритаса Шабац и др Борис Јовановић, начелник Одељења психијатрије. У уводној речи радове су представили др Љиља Тодоровић и особе које су учествовале у изради истих. Изузетан труд особа које користе услуге Одељења психијатрије и запослених наградили су представници многих институција из Шапца а и други грађани који су својом посетом увећали догађај. Успешној акцији допринели су и волонтери који су делили промотивни материјал. Курс за рад на компјутеру за особе са менталним поремећајима године је покренут и курс за рад на компјутеру за особе са менталним поремећајима. Активност заједнички реализују канцеларија Каритаса, Одељење психијатрије и Канцеларија за младе из Шапца уз подршку Каритаса Италије. Циљ курса је да се промовишу новији, модернији и хуманији начини рада са особама са менталним поремећајима путем концепта психосоцијалне рехабилитације. Трибина Рад и психијатрија Централни догађај којим је ове године обележен Светски дан менталног здравља у Шапцу, а у оквиру кампање 365 дана за ментално здравље, био је јавна трибина међународног карактера Рад и психијатрија, која је одржана године у сали Културног центра у Шапцу. Јавну трибину су организовали Каритас Шабац и Општа болница Др Лаза К. Лазаревић Шабац уз подршку Градске управе града Шапца, Каритаса Италије и Културног центра. На јавној трибини су говорили: др Бранко Вујковић, члан Градског већа града Шапца, др Борис Јовановић, начелник Одељења психијатрије, проф. др Паоло Сера и г-дин Стефано Равалико из Италије, г-дин Гордан Велев из Групе 484 и г-дин Мирољуб Николић, директор Каритаса Шабац. Говорници су истакли значај социјалног укључивања кроз радно ангажовање особа са менталним поремећајима као део психосоцијалне рехабилитације, значај повезивања институција из различитих система, значај улоге цивилног сектора и пренесена су искуства из Италије. Др Бранко Вујковић је рекао да је град Шабац већ Стратегијом јавног здравља дефинисао неке смернице и да ће се ова област у наредном периоду значајно унапредити. У свом излагању Проф. др Паоло Сера је изнео пример из италијанског града Aрекo, истичући да је радно укључивање могуће и корисно како за особу са душевним сметњама тако и за друштво. Запошљавањем душевни болесник добија пуни идентитет. Као модел који се у Европи показао добар и практичан при запошљавању особа из друштвено рањивих и угрожених група истакнута су социјална предузећа и кооперативе. Трибини су присуствовали представници верских заједница и многих институција и организација са Републичког и локалног нивоа, те гости из иностранства. Велики одазив је показао да су представници институција и грађани Шапца сензибилни на тему менталног здравља и спремни да пруже подршку особама са менталним поремећајима и поремећајима понашања. Мирољуб Николић директор Каритаса Шабац

14 активности фондације Солидарност Србије Фондација Солидарност Србије имала је бројне активности у протеклом периоду од којих издвајамо новчану донацију у износу од динара за одлазак у Израел на терапију лечења са делфинима, дечаку Николи Шишовићу који болује од аутизма. Деца из Звечанске 52 и Дома Моша Пијаде добили су на поклон од Фондације - 30 карата за хуманитарни концерт који је био одржан поводом прикупљања средстава за лечење девојке Тамаре. Донацију у роби и намештају од Делта фондације из хотела Континентал, Фондација Солидарност Србије је поделила установама социјалне заштите са територије Србије и породицама у стању социјалне потребе. Тим поводом донација је уручена и Геронтолошком центру у Крагујевцу дугогодишњим суоснивачима Фондације коју је примио директор Геронтолошког центра, Владан Јовановић. Роба је донирана и Фонду,,Хумано срце Шапца, за 10 корисника социјално-материјално угрожених породица. Фондација је и пре ове донације имала добру сарадњу са Фондом,,Хумано срце Шапца - обезбедила је смештај и боравак у Вили,,Поштански дом - Задужбини Лазара Стојадиновића у Врњачкој Бањи за 10 корисника материјалне помоћи са територије Шапца, као и седмодневни боравак за десеторо деце из материјално угрожених породица из Шапца у истом објекту. Фондација је донирала робу и Центру за социјални рад Кучево, суоснивачу Фондације, коју је преузео директор Центра, Верољуб Петровић. Донацију су такође добили и Центар за социјални рад из Новог Пазара за опремање новог домског одељења, Удружење Живимо заједно и Синдикат запослених у социјалној заштити за објекат на Златибору. У оквиру манифестације Дани европске баштине, у Римској дворани Библиотеке града Београда одржано је вече на којој је представљена монографија Кућа љубави и доброте која је штампана поводом 45 година постојања и рада Фондације о којој су говорили директор Фондације Владимир Илић, књижевник Милош Јанковић и Јован Јањић директор издавачке куће Просвета. извештај о раду центара за социјални рад у Србији у години скраћена верзија Извештаја урађеног од стране Републичког завода за социјалну заштиту увод Центар за социјални рад 1 је у протеклој тој години добио свој нови професионални профил који је утврђен ступањем на снагу новог Закона о социјалној заштити, у априлу месецу. Нова улога ЦСР је дефинисана као крунски корак у реализацији реформских пројеката социјалне заштите започетих почетком овог миленијума (2002.). Доношењем новог Закона добили смо један од кровних докумената реформе социјалне заштите 2 у Србији. ЦСР је сада, подржан законским решењима о финансирању и увођењем нових института, истовремено, преузео и посебну одговорност у покретању иницијатива на подручју које покрива у складу са усвојеним локалним, стратешким плановима развоја (реформе) социјалне заштите. ЦСР има и пресудну улогу у остваривању циљева социјалне заштите предвиђених Законом о социјалној заштити у члану 3: Достићи, односно, одржавати минималну материјалну сигурност и независност појединца и породице у задовољавању основних потреба; сопствени развој као јединствене установе, да је јача и да је унапређује бољим материјалним и технолошким (методолошким) условима за рад и усавршавањем и обуком радника који су запослени на пословима у ЦСР. Језиком реформе и усвојених нових института треба испунити и структурне и функционалне стандарде рада и услуга ЦСР и у пракси започети са развојем система унапређивања квалитета 3. У ове процесе је као део система јавних установа социјалне заштите активно укључен и Републички завод за социјалну заштиту. У складу са својим законски утврђеним пословима Завод је приступио развоју и изградњи одговарајуће базе података и индикатора функционисања социјалне заштите као и изради годишњег интегралног извештаја о раду ЦСР у Србији 4. Предмет извештаја, односно, ове анализе је функционисање ЦСР у Србији у години, анализа њиховог капацитета, карактеристика корисника и клијената ЦСР, обима и квалитета послова које ЦСР обавља, кроз сагледавање одређених исхода и ефеката делатности. Функционисање ЦСР треба сагледати са аспекта циљева закона које примењује, као и стратешких циљева реформе социјалне заштите у Србији. Са истим циљевима је у широком консултативном процесу формиран и Образац за прикупљање података и индикатора рада ЦСР којим је углавном дефинисан предмет ове анализе. Извештај има три основна циља: први, да утврди основне карактеристике и трендове развоја капацитета ЦСР као кључног актера социјалне заштите; други, да утврди карактеристике и положај у заштити, који имају појединци породице и рањиве групе као корисници у систему социјалне заштите; и трећи, да утврди капацитет и квалитет у обављању основних послова ЦСР и њихових исхода и/или ефеката у остваривању права, примени мера и обезбеђивању услуга социјалне заштите, а посебно услуга у локалној заједници. У складу са тим Обезбедити доступност услуга и остваривање права у социјалној заштити; Створити једнаке могућности за самосталан живот и подстицати социјалну укљученост; 1 У даљем тексту ЦСР 2 У области социјалне заштите, поред Закона о социјалној заштити (2011.) јурисдикцију имају и Закон о финансијској подршци породици са децом (2002.), Породични закон (2005.) и други. Очувати и унапредити породичне односе као и унапредити породичну, родну и међугенерацијску солидарност; Предупредити злостављање занемаривање и експлоатацију, односно, одклањати њихове последице Поред циљева социјалне заштите као основне делатности, ЦСР истовремено, треба да остварује и 3 У социјалну заштиту је у оквиру реформе уведен по први пут у Србији систем квалитета по којем ће сви пружаоци услуга бити у обавези да испине минимуме стандарда као и да континуирано унапређују квалитет својих услуга. 4 Извештај је израђен у Одељењу за истраживање и развој Републичког завода за социјалну заштиту и у његовој припреми су учествовали сви радници Одељења, саветници: Шанија Сагдати, социолог, Сузана Ивановић, социолог и Мирјана Огњановић, социолог. Обезбеђена је и спољна сарадња у изради новог софтвера, Бранке Мршуље-Зајић, инжењера информатике. Аутор текста извештаја је др Лидија Козарчанин

15 циљевима у аналитичком извештају разматрамо и три основне димензије. Методски поступак коришћен у сврху редовног годишњег извештавања о раду ЦСР у протеклој години заснива се на дескриптивном и аналитичком приступу Извештајима о раду, свих појединачних ЦСР, у години. Прикупљање података и индикатора о раду ЦСР у години извршено је посебним Обрасцем ЦСР за извештавање, реализованог у ексел програму за чије попуњавање је реализована и обука представника свих ЦСР, односно, одговарајућих профила радника (најчешће социолога). Нови Образац је достављен одговарајућим службама у свим ЦСР. Обрасцем се захтевају квантитативни и квалитативни подаци (укрштања) и информације. Садржај захтева у Обрасцу је усклађен са новим Законом и Правилником о организацији ЦСР. Састоји се из укупно 126 табела као и претходни Образац и табеле су креиране углавном, по истом принципу. Морају се узети у обзир и околности да је нови Закон (по коме се захтева знатно више евидентирања) усвојен тек у априлу, а извештајни период је цела година; да још увек нису прописана сва предвиђена подзаконска акта, као и, да неки захтевани подаци из објективних разлога нису били доступни (например, о лиценцираним пружаоцима услуга социјалне заштите јер није започело лиценцирање, или о упутима јер се још не практикују итд). Обрасци су послати у ЦСР у току јануара, године. Рок за попуњавање Обрасца за извештавање ЦСР је био 5 март, године. У прикупљању података су се јавиле и одређене тешкоће. Логичка контрола података у извештајима о раду ЦСР, вршена је у Заводу од 5. марта и током целог априла месеца. Показало се да, по правилу, ЦСР не врши проверу података које шаље, него, извештај шаље без претходне провере. Од Обрасцем договорених података и показатеља и индикатора, у анализи немају сви исту вредност јер често нису били прикупљени за комплетну, одговарајућу популацију корисника и сл. Неки подаци зато имају малу сазнајну вредност 5. корисници и клијенти ЦСР основне карактеристике корисника и клијената ЦСР Сваки појединац и породица којима је неопходна друштвена помоћ ради савладавања социјалних и животних тешкоћа има право на социјалну заштиту, односно, да буде корисник социјалне заштите и ЦСР. Права на социјалну заштиту се обезбеђују пружањем услуга социјалне заштите и материјалном подршком. Услуге су активности социјалне заштите којима се пружа подршка и помоћ појединцу и породици ради побољшања (очувања) квалитета живота, одклањања или ублажавања ризика од неповољних животних околности и стварања могућности да самостално живе у друштву. Материјалном подршком се обезбеђује егзистенцијални минимум и подршка за социјално укључивање корисника. 6 Корисници социјалне заштите су по правилу држављани Србије, али могу бити и страни држављани, као и лица без држављанства. Старатељи, хранитељи и усвојиоци као и неке друге особе које у својству клијената такође, користе одређене услуге ЦСР, иако користе услуге ЦСР нису и непосредно корисници социјалне заштите већ услуге ЦСР користе да би, учествовали или сарађивали у остваривању заштите 7. број корисника ЦСР Број корисника ЦСР по подручјима Србије за период Подручја Централна Србија Косово и Метохија Војводина Београд Укупно Србија У периоду од до 2011.године можемо приметити да укупан број корисника расте по свим подручјима Србије. Изузетак представља подручје Војводине,али, само у години када је укупан број корисника ЦСР од 2010 године опао за читавих корисника, или 9,8% у односу на број корисника у години. То је и основни разлог због којег и укупан број корисника ЦСР у Србији није већи у у односу на годину већ је у односу на прошлу годину мањи за корисника, или за 2,2%. 8 Подручје Србије Централна Србија Број становника попис Број корисника Број корисника Када се укупан број корисника ЦСР стави у контекст броја становника по подручјима и посматра учешће броја корисника у броју становника, можемо уочити пад у броју у ЦСР евидентираних корисника. 9 Учешће корисника у становништву Учешће корисника у становништву ,1% 8,0% Војводина ,2% 8,3% Београд ,3% 5,4% Србија (без К и М) Коришћени метод аутоматске обраде није правио разлику између «0» (нема корисника) и (празно место), односно, кад нема података. Уствари, кад нема података за одређен, довољан број корисника и/или услуга ЦСР, нема ни реалне слике стања на националном нивоу или на нивоу одређеног подручја (Војводина, Београд, Централна Србија). 6 Право на социјалну заштиту члан 4 Закона о социјалној заштити, У складу са чланом 5 Закона о социјалној заштити, И нови образац за извештавање је допринео да се укупан број корисника утврђује искључиво по упису у Регистар корисника који се води у сваком ЦСР у складу са Правилником о организацији рада у ЦСР. 16Коришћени су подаци из Пописа године 9 Коришћени су подаци из Пописа године К и М Србија укупно ,53% 7,23% И учешће корисника социјалне заштите у броју становника је у односу на прошлу годину у Србији опало са 7,53% на 7,23%

16 старосне групе корисника, родна припадност 19. Укупан број корисника ЦСР (уписаних у регистар) на активној евиденцији у извештајном периоду према периоду према старосним групама и родној припадности Корисници по узрасту Број корисника на активној евиденцији у току извештајног периода ( ) Број корисника на активној евиденцији дана м ж Укупно м ж Укупно Деца (0-17) национална и етничка припадност Подаци о националној и/или етничкој припадности корисника којима располажемо одговарају само саставу за који су прикупљени. Прикупљени су и познати само за један део корисника (тачније ) или за 61% од укупног броја. Према овим подацима најбројнија је група корисника који су се изјаснили као Срби (38,2%), а одмах затим група корисника за које је евидентирано да је њихово национално или етничко порекло ЦСР - у непознато ( или 23,9%), затим припадника Ромске заједнице (15,2%), а многи корисници се једноставно нису изјаснили ( или 14,5%). У Обрасцу је упит за националну или етничку припадност унет на основу одговарајућег садржаја Пописнице. 10 Интересантно је да у списку набројаних могућности нема ни једне опције у којој нема уписаних припадника а корисника ЦСР. Опције су биле: Срби ( ), Црногорци (473), Југословени (441), Албанци (5264), Бошњаци (721), Бугари (1394), Буњевци (267), Власи (52), Горанци (1307), Мађари (11.828), Муслимани (1115), Немци (109), Роми (54.277), Румуни (759), Руси (11), Русини (313), Словаци (1305), Словенци (118), Украјинци (10), Хрвати (945), Чеси (3). Млади (18-25) Одрасли (26-64) Старији (65 и више) Укупно Укупан број корисника ЦСР (уписаних у Регистар ЦСР) на активној евиденцији у току године као извештајном периоду, је а у тој популацији су заступљене жене нешто више (52%) него мушкарци. По старости највеће учешће у укупном броју корисника имају одрасле особе, узраста од године (46,6%), на другом месту су деца до 17 година (27,6), на трећем месту су старије особе са више од 65 година (16%), а најмању групу чине млади од 18 до 25 година (9,8%). Ако рачунамо заједно децу и младе (као у претходним извештајима) онда та група има учешће на нивоу 37,3% што је на другом месту по величини и иза групе одраслих особа. Код деце и младих преовлађују дечаци односно, младићи док су девојчице и девојке у мањини. Обрнуто, код одраслих особа преовлађују жене за неколико процената што је приближно стању у општој популацији. Али, код старијих корисника мушкарци су у значајној мањини. Старијих жена је више од мушкараца за читавих 26% дакле, више од четвртине. На основу података о родној припадности којима располажемо по први пут на овом нивоу, може се закључити да се на млађим узрастима особе мушког рода чешће налазе у систему социјалне заштите у својству корисника а да се са порастом година јавља обрнута ситуација, односно, знатно веће је учешће жена корисника социјалне заштите у старијим годинама. Пресек, или број корисника на активној евиденцији на дан 31. децембра је корисника а односи заступљених полова и учешћа старосних група су релативно слични стању у току године. школска спрема и родна припадност За све кориснике ЦСР који су старији од 15 година постављено је питање нивоа школске спреме коју поседују. Подаци о школској спреми добијени су за више од две трећине корисника, односно од укупног броја корисника 15+ година, или , за или 71,8%. 11 Нажалост, и у групи за коју је евидентирана школска спрема, доминира број корисника за које је остало непознато коју школску спрему имају (27,1%) а у истом том броју доминирају жене. Највећа је група корисника који имају завршену основну школу (21%), а на другом месту је група корисника без икакве школске спреме (15,3%) у којој опет, има значајно више жена. Трећу групу по величини, чине корисници са непотпуном основном школом (14,1%) а на четвртом месту су корисници са средњим образовањем (13,5%). Значајно је и учешће корисника са непотпуним средњим образовањем (6,3%) а најмања група корисника је са вишим и високим образовањем (2,7%). Сем групе са завршеном основном школом у свим осталим групама постоји равнотежа у погледу родне припадности. Посматрано у целини структура корисника по школској спреми је очекивано на нижем нивоу него у општој популацији особа старијих од 15 година. 21. Корисници (15 и више година) према школској спреми и родној припадности Школска спрема мушки женски Укупно Без школске спреме Непотпуна ОШ Основна школа Непотпуно средње образовање Средње образовање Више и високо oбразовање Из Пописа становништва, октобар, Укупан број 15+ корисника ЦСР добили смо кад смо од укупног броја корисника по Регистру одузели децу испод 15 година. Непознато Укупно

17 радна способност 23. Пребивалиште корисника према старосним групама Испитивана је и радна способност као карактеристика релевантна за кориснике старије од 15 година ( корисника), и према прописима ПИО актуелним у години жене млађе од 60 односно, мушкарце млађе 65 година. О обележју радне способности се за годину извештава за укупно корисника. То је или 65,9% од укупног броја корисника који имају изнад 15 година ( ). Евидентирано је да постоји радна способност код корисника ЦСР (или више од половине - 57,9% од броја код којег је ово обележје евидентирано). Нешто мало чешће је постојање радне способности обележје мушкараца (62%) него код жена (48%). Број корисника код којих је евидентирано да нису радно способни је (или 49,1% од броја код којег је ово обележје евидентирано). Код корисника за које је констатовано да нису способни за рад заступљеност мушкараца је на нивоу 50,5% а жена 49,5%. Старосне групе Деца (0-17) Градско Сеоско Укупно М Ж Укупно М Ж Укупно Млади (18-25) Број корисника према радној способности узрасној и родној припадности Староснe групe корисника Радно способни корисници Корисници који нису радно способни М. Ж. укупно М. Ж. укупно Одрасли (26-64) Старији (65 и више) Деца (15-17) Укупно Млади (18-25) Одрасли (26-64) Укупно стално пребивалиште корисника: село или град? Током протекле деценије више пута су уочене разлике у функционисању социјалне заштите у сеоским подручјима земље у односу на урбана подручја. Разлике се јављају због присутне слабије доступности за грађане који живе на сеоским подручјима Србије, у остваривању права, примени мера и коришћењу услуга социјалне заштите. Због тога је уведен одговарајући упит а било је и значајно утврдити да ли је стално пребивалиште корисника ЦСР у селу или граду. Овај податак је након прикупљања података, постао познат за скоро укупан број корисника или 94,8%. У складу са предпоставкама о релативно мањој доступности услуга социјалне заштите на селу, утврдили смо да је већи број корисника ЦСР који живе на градском подручју - 56,6%. Нешто мање, или 43,4% корисника ЦСР живи на сеоским подручјима. Мање корисника социјалне заштите са села присутно је скоро равномерно и у свим старосним групама. флуктуација корисника Обележје кретања корисника у току године дана је важан фактор рада ЦСР и динамике у променама састава корисника. Флуктуација нам посредно указује на време задржавања корисника у систему заштите односно, ефикасност или неефикасност предузете заштите. Обележје флуктуације евидентирано је скоро за целу популацију корисника или за 99% од укупног броја уписаног у Регистар корисника ЦСР. Почетком године 63,8% корисника или скоро две трећине пренето је у активну евиденцију ЦСР из претходне године. Велики број пренетих предмета у следећу годину може бити посредан знак слабог ефекта или ниске ефикасности у примењеним видовима социјалне заштите корисника, али узроци и разлози би морали бити предмет посебног испитивања. Нови корисници који су се јавили у ЦСР са неким захтевом за помоћ чинили су 27,3% укупног броја корисника у току године, што је и нешто више од четвртине нових. Корисници који су већ раније били корисници центра а у години се поново јављају са захтевом (или се јављају по позиву) чине релативно мали број или 8,9% укупног броја. У години је такође, стављена у пасиву документација за 19,5% корисника, односно за око петине од укупног броја корисника у току године. Пошто је годишња флуктуација корисника сагледана и према узрасним групама поредили смо ову динамику. Најмање пренетих из претходне године је у групи младих (18-25) и то је 59,6% од укупног броја младих у току године. Обрнуто највећи број пренетих предмета је у заштити старијих од 65 година и то 69,7% или више од две трећине од укупног бро-ја старијих корисника у току године. У односу на број реактивираних најмање се од укупног броја у тој групи, поново јављају старији корисници (6,29%) а најчешће млади (10,35%). И одрасле особе се реактивирају нешто изнад просека (9,34%) а деца, на нивоу просека (9% у односу на просек - 8,9%). По овим подацима и показатељима социјална заштита старијих корисника би требало да буде предмет посебне анализе. По броју предмета који су се у току пасивизирали све узрасне групе су на нивоу утврђеног просека сем групе младих код које је проценат

18 учешћа броја предмета који су отишли у пасиву већи, односно, 22,7% што је више од петине укупног броја случајева у току године. У односу на флуктуацију сагледану по подручјима Србије, могу се приметити нека одступања од утврђеног просека за целу Републику. У Централној Старосне групе корисника 24. Кретање броја корисника у извештајном периоду Пренети Новоевидентирани Реактивирани Србији и у Београду је, например, у 2011.годину из претходне године пренето мање предмета од утврђеног просека пренетих предмета. За разлику од тога, у Војводини је из претходне године пренето више од утврђеног просека пренетих предмета, а у пасиву је остављено чак три и по пута мање од просека за Србију. УКУПНО корисника Стављени у пасиву Деца (0-17) Млади (18-25) стручни послови центра за социјални рад послови процене и планирања У члану 33 Закона, се прописује да услуге процене обухватају процену стања потреба снага и ризика корисника и других особа које су од значаја за корисника, процену старатеља хранитеља и усвојитеља. Услуге планирања обухватају индивидуално планирање услуга ради њиховог коришћења или одређивања мера заштите доношењем: 1. Плана услуга и мера за породицу са планом сталности за дете; 2. Плана за самостални живот младе особе која је пре него што је навршила 14 година била лишена родитељског старања односно, није живела са родитељима или усвојитељима; 3. Индивидуалног плана за одраслог или старијег корисника. Република Србија, односно, аутономна покрајима обезбеђују услуге процене и планирања социјалне заштите, када их у вршењу јавних овлашћења пружа центар за социјални рад. 12 Процену и планирање приликом пружања услуга обављају и пружаоци услуга социјалне заштите у складу са Законом и дригим прописима. Утврђивали смо укупан број реализованих стручних поступака процене према корисницима услуга центра за социјални рад у извештајном периоду у току године. Одрасли (26-64) Старији (65 и више) Број реализованих стручних поступака процене према корисницима услуга центра за социјални рад у извештајном периоду У К У П Н О Стручни поступак За децу За младе Број поступака За одрасле За старије Укупно послови ЦСР на остваривању права, примени мера и обезбеђивању услуга Центар за социјални рад у складу са Законом (члан 120) Процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите; Спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите; Предузима прописане мере покреће и учествује у судским и другим процесима; Води прописане евиденције и стара се о чувању документације корисника. Послови који се односе на остваривање права, односно, услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија, обављају се као поверени послови, а организацију рада, нормативе и стандарде стручног рада у вршењу поверених послова прописује министар надлежан за социјалну заштиту.послове који се односе на права односно, услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара аутономна покрајина односно, јединица локалне самоуправе, ЦСР обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно, надлежни орган јединице локалне самоуправе. Услуге социјалне заштите организују се за децу, младе и породицу и услуге за одрасле и старије особе, уз уважавање интегритета личности, стабилности веза и окружења корисника. Услуге социјалне заштите пружају се привремено, повремено и континуирано у складу с потребама и најбољим интересом корисника (члан 42 Закона). По Закону ЦСР (члан 121) у оквиру других послова иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите грађана на територији за коју је основан. Иницира и развија програме који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема уз друге послове које ЦСР обављају у социјалној заштити. 12 Услуге процене и планирања пружа и Центар за породични смештај и усвојење и установа за васпитање деце и омладине. Почетна процена Усмерена процена корисника Процена опште подобности усвојитеља Процена опште подобности старатеља Процена конкретне подобности сродника за пружање услуге породичног смештаја Процена опште подобности кандидата за пружање услуге породичног смештаја Највећи број реализованих стручних поступака се односи на почетну процену (66.570). У односу на укупан број корисника ЦСР у години стручни поступак почетне процене реализован је за сваког деветог корисника (или прецизно 8,8) у току године. Након тога, по броју су стручни поступци усмерене процене корисника. Ако посматрамо почетну усмерену процену корисника заједно као дијагностичку фазу, кроз њу је у просеку прошао сваки седми (или6,9). Различите врсте стручних процена (за усвојитеља, за старатеља, за хранитеље) сачињене су за друге клијенте, сараднике и остале особе. Стручни поступци процене су обухватили сваког деветог клијента ЦСР (или прецизно 8,9)

19 Број сачињених планова и евалуација планова услуга утврђивали смо према старосним групама корисника на које су се планови заштите односили. Утврдили смо да је у току године пријављено да је урађено укупно планирања и ревизија планова што се у односу на укупан број корисника може тумачити као да је у просеку, сваки 883 (или, прецизније, то је 882,8) корисник евидентиран у ЦСР прошао кроз планирање или ревизију плана социјалне заштите. Међу корисницима за које је у току године, план сачињен (или ревизија плана, такође) највеће је учешће деце (39,5%) а најмање је учешће планова за младе (11,8%) и планова за старије кориснике (21,7%) Број сачињених планова и поновних прегледа планова услуга према старосним групама специјализовани послови Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге у ЦСР су високо специјализовани послови који се по Закону (члан 46) пружају као видови помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и предуктиван живот у друштву. Саветодавнотерапијске и социјално-едукативне услуге у ЦСР у складу са Законом, обезбеђују (финансирају): јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина односно, Република Србија. У току године је у ЦСР у Србији је реализовано индивидуално саветовање било доступно корисницима ЦСР у Србији на нивоу сваког 20- тог евидентираног корисника ЦСР. Доступност саветодавног усмеравања породице смо процењивали имајући у виду (просечно) трочлану породицу корисника и уз овај услов свака седамнаеста породица је имала прилику да користи овај вид помоћи. За децу За младе За одрасле За старије УКУПНО 113.Број случајева код којих су примењени специјализовани послови (саветодавно терапијске услуге) у извештајном периоду Број сачињених планова Специјализовани послови Број случајева Број извршених евалуација планова услуга Индивидуално саветовање неодложне интервенције Услуге социјалне заштите могу се пружати у виду неодложних интервенција ЦСР, када је угрожен живот, здравље и развој корисника (члан 56 Закона). Ове услуге се пружају 24 сата, и најчешће се односе на смештај, саветодавно терапијске и друге услуге које пружа ЦСР. Неодложне интевенције се могу пружати непосредно али и у сарадњи ЦСР са другим службама и органима у локалној заједници. Утврдили смо колики је број предузетих неодложних интервенција у ЦСР у години, према томе на који су се (узрасне) старосне групе односиле услуге Број предузетих неодложних интервенција у извештајном периоду Број Највећи број услуга ЦСР пружених у виду неодложне интервенције био је усмерен на заштиту деце или 43,6%. Одрасли корисници су одмах иза деце по учесталости неодложних интервенција ЦСР које су користили и обухватају 25,8% или нешто више од четвртине од укупног броја интервенција. Старији су били предмет мањег броја неодложних интервенција или само 19,3%. Најмање неодложних интервенција је било усмерено на младе односно, само 11,2% од укупног броја. Саветодавно усмеравање породице Медијација 841 Породична терапија 606 Породична терапија је виши и сложенији вид помоћи од саветодавних услуга и њена је доступност очекивано мања, а у је тек свака 320-та породица користила ову услугу. И услуга медијације подразумева такође, један релативно сложен процес у коме може учествовати различит број актера (корисника и других особа) а у извештајном периоду је сваки 695-ти корисник био у прилици да користи ову услугу ЦСР. ЦСР иницира и развија превентивне и друге програме који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите грађана и програме који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема уз друге послове које обављају у социјалној заштити. И број примењених акредитованих програма у извештајном периоду показује да је доступност и ове врсте специјализованих услуга за сада, на релативно ниском нивоу. За децу Број примењених акредитованих програма у извештајном периоду За младе 478 Специјализовани послови Број програма За одрасле 1097 Програм интензивне подршке породици 109 За старије 821 Социо-едукативни програм 91 Укупно 4252 Програми третмана

20 супервизијски послови Супервизија је процес у коме се кроз професионалну подршку и учење применом стандарда реализују стручни задаци у социјалној заштити. Стручњаци у ЦСР на тај начин развијају знање и способности да преузму одговорност за сопствени рад али и да подигну квалитет заштите корисника. Супервизор у ЦСР има задатак да усмерава, подстиче и процењује рад стручњака (водитеља случаја) и обједињава едукативно-развојну, подржавајућу и административну функцију супервизије. Прикупљени су подаци о стручним пословима супервизора у ЦСР као и о броју реализованих послова у току године. Највећи број реализованих послова супервизора је утврђен у случајевима када је супервизор радио на извршењу индивидуалне супервизије (42.293) и ако овај број послова сагледамо у односу на укупан број корисника ЦСР можемо предпоставити да је у случају сваког 14 (прецизније13,8) корисника рађена супервизија стручног поступка. Након тога, следи мањи број послова кад супервизор ради у својству водитеља случаја (13.282), или следећа група послова, када супервизор учествује у раду као члан тима (13.052). Ако ове две групе послова сагледамо заједно (26.334) примењене су у раду на сваком 22. случају. Врста решења/ закључка Стална новчана помоћ 116. Број решења/закључака према врсти права Број захтева према врсти права Једнократна новчана помоћ Додатак за помоћ и негу другог лица Увећани додатак за помоћ и негу другог лица Помоћ за оспособљавање за рад Укупно Број решења о признавању права Стручни послови супервизора и број реализованих послова у извештајном периоду Стручни послови супервизора Број реализованих активности/донетих планова и извештаја Број решења којима је одбијен захтев за признавање права Број индивидуалних планова професионалног развоја водитеља случаја Број извештаја о напретку водитеља случаја Број решења ообустави поступка Број случајева у којима је рађена индивидуална супервизија Број закључака о даљем признавању права у поступку преиспитивања Број одржаних групних супервизорских састанака Број случајева у којима је супервизор члан тима Број решења којима је престало право у поступку преиспитивања Број случајева где је супервизор радио као водитељ случаја Број случајева у којима је супервизор обављао специјализоване стручне послове управно правни послови Управно-правни послови су се у ЦСР одвијали у оквиру свих случајева остваривања права корисника у току године а везани су пре свега, за права на материјална давања. Прикупили смо податке о броју поднетих захтава корисника ЦСР као и о исходу њиховог решавања у поменутом извештајном периоду. Имајући у виду да је правник пре свега, одговорно лице за реализацију ових послова можемо предпоставити де је у току године у просеку, по правнику ЦСР (287) сачињено око 1150 решења и закључака о правима корисника. Од укупно пријављеног броја решења (и закључака) о признавању права, се односи на одбијање: одбијање захтева (20.382), обуставу поступка (2.844) и престанак права (6.852). А у примени мера породично-правне заштите је број донетих решења, одлука и других аката у извештајном периоду испитиван кроз прикупљање података у више наредних табела

21 120. Број жалби корисника на решење органа старатељства достављених другостепеном органу и исхода у извештајном периоду 117. Број донетих решења у примени мера породично-правне заштите у извештајном периоду Исход Број жалби Мера породично правне заштите Број решења/одлука Одбачена жалба Старатељство Прихваћена жалба и преиначено решење 131 Усвојење 132 Мере надзора над вршењем родитељског права Преиспитивања или ревизије старатељске заштите су у протеклој, години формално правно окончане у случаја старатељства. У контексту управно правних послова, испитивали смо и колики је број изјављених жалби на решења ЦСР као органа старатељства, као и исход поступања по жалби у ЦСР, у извештајном периоду. Делимично прихваћена жалба и делимично измењено решење Прихваћена жалба и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак Прихваћена жалба и предмет враћен првостепеном органу са налогом мера Одбачена жалба и предмет враћен првостепеном органу са налогом мера Број изјављених жалби на решења органа старатељства и исход поступања по жалби првостепеном органу у извештајном периоду Исход поступања по жалби Број жалби Највећи број жалби је одбачен, 60,1%. У свим осталим опцијама жалба је делимично прихваћена и/или одбијена али са налозима мера. У ЦСР су реализовани и други правни послови и у њиховој реализацији учествује и више других профила занимања радника у ЦСР. Утврђивали смо број достављених налаза и мишљења другим институцијама и организацијама. Одбачена жалба од стране ЦСР 163 Прихваћена жалба и преиначено решење од стране ЦСР Други правни послови број Делимично прихваћена жалба и делимично измењено решење од стране ЦСР 79 Врста правног посла Издатих уверења/припремљених аката Број корисника Прихваћена жалба и достављена другостепеном органу Издавање уверења штићеницима Одбијена жалба 606 Према укупном броју жалби (3.873) можемо предпоставити да је у просеку сваки 151 корисник ЦСР поднео жалбу. Од тога је ЦСР одбацио 4,2%, прихватио жалбу и преиначио решење у 4,1%, делимично прихватио и делимично изменио решење у 2,0%, прихватио жалбу и доставио другостепеном органу у 73,9% и одбио жалбу у 15,6% случајева. Испитивали смо и утврђивали и број жалби корисника на решење органа старатељства достављених другостепеном органу и исхода у извештајном периоду. Од жалби прослеђених другостепеном органу, из ЦСР су пријављени исходи за жалби. Издавање уверења о издржаваним лицима Издавање уверења лицима према којима је извршено насиље у породици Издавање уверења лицима против којих је одређена мера заштите од насиља у породици

22 Издавање уверења о чињеницама о којима се води службена евиденција Припрема аката за покретање судских и других поступака Служба за запошљавање Удружења грађана Локална самоуправа Интер-ресорна комисија Остало, аката Друго Укупно Укупно Правна подршка/саветовање корисника У току године је у просеку за сваког 32. корисника (прецизније 31,8) израђено неко од стручних налаза и мишљења. Можемо закључити да су најбројније размене података у оквиру система социјалне заштите и у контакту са пружаоцима услуга, установама социјалне заштите и то важи за све узрасте корисника. Учешће у процени, планирању и реализацији мера Налази и мишљења по захтеву суда у поступцима који се односе на децу у извештајном периоду Утврдили смо да је у просеку, у току године, сваки осми корисник ЦСР (прецизније 7,96) био истовремено и корисник неког од уверења ЦСР или посебне припреме аката за судске и друге поступке. Налази и мишљења су стручни послови који се по захтеву суда или других институција у заједници могу обављати од стране различитих профила стручњака у ЦСР. Прикупљени су подаци о налазима и мишљењима по захтеву суда, али и других институција, у различитим поступцима који су се односили на децу, младе, одрасле и старије кориснике ЦСР, у извештајном периоду. Поступак пред судом Број захтева суда Број налаза и мишљења Заштита права и интереса детета Вршење родитељског права Регулисање личног односа детета и родитеља Издржавање детета Број достављених налаза и мишљења другим институцијама и организацијама Лишење родитељског права Врста институције Број налаза и мишљења Деца Млади Одрасли Старији Кривични поступак против родитеља због занемаривања и злостављања детета Целисходност покретања припремног поступка Школа или предшколска институција Здравствене установе Установе социјалне заштите Полиција Припремни поступак Кривични поступак Прекршајни поступак УКУПНО

23 Ако посматрамо посебно групу деце корисника ЦСР и стручне налазе и мишљења ЦСР по захтеву суда и у наведеним поступцима, у току године, у односу на захтева евидентирано је реализованих налаза или мишљења и ниво ефикасности од 1771 колико ЦСР у просеку «дугују» судовима. У захтевима судова су најбројнији у поступцима вршења родитељског права (9.176) и прекршајних поступака (7.409). Код доставе налаза и мишљења у прекршајним поступцима постоји највећа разлика и «дуговање» ЦСР, или налаза (мишљења) Налази и мишљења по захтеву суда, у поступцима који се односе на младе, одрасле и старије Поступак пред судом Број захтева суда Број достављених налаза и мишљења Продужење родитељског права Сврсисходност изрицања мере за заштиту од насиља у породици Супружничко издржавање Родитељско издржавање Издржавање других сродника обезбеђивање локалних услуга социјалне заштите Услуге социјалне заштите које се обезбеђују грађанима у ЦСР подељене су у неколико група. О услугама из наведене две - прве групе услуга, процене и планирања које обезбеђује Република, и четврте групе услуга коју чине услуге смештаја које такође, у одређеној мери обезбеђује Република у складу са чланом 40. Закона, већ је раније, у овом Извештају, било речи. Услуге које обезбеђује аутономна покрајина и/или јединице локалне самоуправе (општине и/ или градови) према истом члану Закона, сачињавају наредне групе услуга у локалној заједници: дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот, саветодавно терапијске и социо-едукативне услуге. Дневне услуге су: дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. Услуге подршке за самосталан живот су: становање уз подршку, персонална асистенција, обука за самосталан живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву. Саветодавно - терапијске и социо - едукативне у- слуге су интензивне услуге подршке породици која је у кризи, саветовање и подршка родитељима, хранитељима и усвојитељима, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју, одржавање породичних односа и поновно спајање породице, саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија, медијација, СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. дневне услуге у заједници Центар за социјални рад пружа услуге процене и планирања а друге услуге попут дневних услуга (дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друго) може пружати само у оквиру неке посебне организационе јединице и уз претходно прибављену лиценцу. Прикупили смо податке о коришћењу дневних у- слуга у заједници, о броју корисника које је на услугу упутио ЦСР и о пружаоцима услуга у локалној заједници. Целисходност покретања поступка за лишење пословне способности Мишљење у поступку лишења пословне способности Дневне услуге у заједници, број корисника које је на услугу упутио ЦСР и пружаоци услуга Мишљење у поступку враћања пословне способности Налаз и мишљење у кривичним поступцима за насиље у породици Поступак мирења Врста услуге Број дневних услуга у заједници које финансира локална самоуправа Број корисника које је на услугу упутио ЦСР Пружаоци услуга Поступак нагодбе Налаз и мишљење у поступку заштите права ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Установа коју је основала локална самоуправа НВО Други пружаоци УКУПНО У поступцима који се воде према пунолетним корисницима на судовима евидентирано је у ЦСР укупно захтева и то најчешће у поступцима заштите права, поступцима нагодбе, затим мирења, кривичним поступцима за насиље у породици, мера за заштиту од насиља у породици и друге. У извештајном периоду ЦСР је одговорио на захтеве суда са укупно налаза (мишљења) а у поступцима пред судовима «дугује» још 308 налаза (мишљења). Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју Дневни боравак за децу и младе са телесним инвалидитетом

24 услуге подршке за самосталан живот Дневни боравак за одрасле Дневни боравак за старије Услуге подршке за самосталан живот у природном окружењу и месту сталног пребивалишта посебно су важне за децу која су занемарена или у ризику од занемаривања, особе са инвалидитетом на свим узрастима, али и старије особе. За сада су најчешће у локалним заједницама развијане услуге осамостаљивања за децу и младе а знатно ређе за старије особе. ЦСР су известили да је укупан број стамбених јединица којима се располаже захваљујући финансирању локалних заједница 32. Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју и инвалидитетом Помоћ у кући за одрасле Услуге подршке за самосталан живот у заједници, број корисника које је на услугу упутио ЦСР и пружаоци услуга Помоћ у кући за старије Свратиште за децу улице Врста услуге Број услуга подршке за самостални живот које финансира ЛС Број корисника које је на услугу упутио ЦСР Пружаоци услуга Свратиште за одрасле и старије Нешто друго ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Установа коју је основала локална самоуправа НВО Други пружаоци Укупно Становање уз подршку за младе који се осамостаљују У току године у Србији су ЦСР за своје кориснике имали на располагању више врста дневних услуга: 1. Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју, 2. Дневни боравак за децу и младе са телесним инвалидитетом, 3. Дневни боравак за одрасле, 4. Дневни боравак за старије, 5. Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју и инвалидитетом 6. Помоћ у кући за старије 7. Свратиште за децу улице, 8. Свратиште за одрасле и старије 9. Нешто друго. Још постоји монопол пружања услуга социјалне заштите у јавном сектору, односно, у оквиру ЦСР (167+56) а након тога по броју пружалаца услуга следе невладине организације (164), и установе које је организовала локална самоуправа (58). Укупан број корисника дневних услуга који су ЦСР пријавили у оквиру свих старосних група корисника, је Од тог броја, корисника су на узрасту деце и младих, или 11,5% а 88,5% корисника чине одрасли и старији корисници. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом Укупно За сада, реализујемо две врсте услуга подршке за самосталан живот: 1. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују, и 2. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом. Укупан број корисника наведених услуга је 128 а непознато је колико је међу њима одраслих особа са инвалидитетом. У највећем броју случајева сам ЦСР је установа (у јавном сектору) која пружа наведене услуге (22+8). Након тога следе изједначено невладине организације као пружаоци услуга (3) и установе које су основале јединице локалне самоуправе (3)

25 саветодавно-терапијске и социоедукативне услуге Услуге социјалне заштите које су саветодавнотерапијске и социо-едукативне природе по Закону обезбеђују: јединице локалне самоуправе, аутономна покрајина и Република Србија 13. Ове услуге обухватају више различитих појединачних врста и то: интензивне услуге подршке породици која је у кризи, саветовање и подршка родитељима, хранитељима и усвојитељима, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју, одржавање породичних односа и поновно спајање породице, саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија, медијација, СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. У години су ЦСР евидентирали услуге саветовалишта, СОС телефона, а све остале су регистроване као друге. Укупан број корисника је Највећи број корисника су клијенти саветовалишта. Сва саветовалишта, којих има широм Републике су део или унутар ЦСР, дакле у јавном сектору. закључци и препоруке Функционисање ЦСР у Србији у години, капацитети, карактеристике корисника и клијената ЦСР, обим и неке одлике квалитета рада ЦСР сагледани су са аспекта новог Закона о социјалној заштити а основни инструмент којим је дефинисан и предмет ове анализе је био нови Образац за извештавање о раду ЦСР. Рад ЦСР сагледаван је по први пут од почетка реформи са становишта циљева закона које ЦСР примењује, као и стратешких циљева реформе социјалне заштите у Србији. Важно је и истаћи да је нови Закон о социјалној заштити ступио на снагу у априлу месецу као и да још увек није окончан процес израде подзаконских докумената који релативно битно одређују ефекте и исходе примене Закона. Пословни простор ЦСР одговара захтевима посла само у нешто више од петине ЦСР а трећина је пријавила да има тешкоћа са текућим обезбеђивањем радних услова (чишћење, грејање, инвестиционо о- државање, ППЗ и сл.). Само једна трећина ЦСР има физички приступачан радни простор. Код опреме за рад број возила је био мањи од броја ЦСР (и Одељења) што говори о постојању изазова покривања разуђених подручја ЦСР. Важно је сазнање да чак 130 ЦСР пријављује недовољан број рачунара, а поред тога, да чак 364 радника запослена у ЦСР има ургентну потребу за обуком у руковању рачунаром. Од укупног броја радника је 41% похађало програме обука акредитованих за област социјалне заштите. II Врста услуге 127. Саветодавно-терапијске услуге према броју корисника и пружаоцима услуга Број сaветодавно терапијских услуга Број корисника које је на услугу упутио ЦСР ЦСР непосредно Организациона јединица ЦСР Пружаоци услуга Установа коју је основала локална самоуправа Саветовалиште СОС телефон Друго Укупно НВО Други пружаоци Основне карактеристике и трендове развоја капацитета ЦСР као кључног актера социјалне заштите сагледали смо као први циљ овог Извештаја на основу уочених напредовања у кадровима и условима рада ЦСР. У години је радило укупно 140 ЦСР или 173 Одељења ЦСР који својом надлежношћу покривају територију земље. Број запослених у ЦСР је у извештајном периоду био на дан укупно а у току године порастао је у односу на претходну, само за неколико процената. Локалне самоуправе учествовале су у финансирању радних места у ЦСР у скоро једној четвртини од укупног броја запослених. У односу на укупан број запослених радника у ЦСР, било је ангажовано још 20% радника по уговору или волонтера. Посебно мали је број волонтера (66) и није ускладу са циљевима развоја интегралне социјалне заштите. Скоро половину запослених чини група старости од 50 до 59 година а више од три четвртине или 78% запослених жена што социјалну заштиту чини и иначе, већ традиционално, женским подручјем рада. 14 Сваки ЦСР у Србији је у години у просеку, имао бар једну притужбу на рад запослених (1,65%) али, изузетно је мали број притужби које су резултирале и конкретним предузимањем дисцилинских мера према радницима ЦСР или у 1,3% случајева. I Други циљ анализе био je да се утврде карактеристике и положај у заштити, који имају појединци, породице и рањиве групе (корисничке и посебно осетљиве групе) као корисници права, мера и услуга социјалне заштите. У периоду од до године можемо приметити да укупан број корисника расте по свим подручјима Србије. У години је укупан број корисника ЦСР у Србији корисника. У односу на претходну, годину мањи је за корисника, или за 2,2%. Али, адекватније је констатовати да укупан број корисника социјалне заштите у ЦСР, стагнира. За разлику од претходних година када смо за интегрални извештај прикупили извештаје од свих ЦСР у Србији, за годину нису достављени извештаји о раду из 2 ЦСР, ЦСР из Беле Паланке и ЦСР Врбаса. У међувремену нам је стигао и извештај из Врбаса, према коме, у току године ЦСР има укупно корисника, што већ смањује уочени укупни пад од 2,2% за више од трећине. 15 По старости највеће учешће у укупном броју корисника имају одрасле особе, узраста од године (46,6%), на другом месту су деца до 17 година (27,6), на трећем месту су старије особе са више од 65 година (16%), а најмању групу чине млади од 18 до 25 година (9,8%). На основу података о родној припадности којима располажемо по први пут на овом нивоу, може се закључити да се на млађим узрастима особе мушког рода чешће налазе у систему социјалне заштите у 13 У извештају је већ било речи о овим услугама у оквиру редовне делатности ЦСР. 14 Анализе указujу да су у социјалној заштити плате ниже него у другим ( мушким ), подручјима активности на тржишту рада. У центру за социјални рад као и у установама социјалне зашите је посао углавном, изразито деликатан и пун стресних ситуација, обзиром да се ради на решавању животних тешкоћа најрањивијих и најугроженијих група у становништву. То потврђује и више пута констатована појава тзв. сагоревања на послу, повећаног морбидитета код запослених и стога и ранијег, превременог пензионисања. 15 Извештајем о раду ЦСР Бела Паланка још увек не располажемо. Иначе у нови образац за извештавање је унет захтев да се укупан број корисника утврђује искључиво по упису у Регистар корисника ЦСР који се води у сваком ЦСР у складу са Правилником о организацији рада у ЦСР

26 својству корисника, а да се са порастом година јавља обрнута ситуација, односно, знатно веће је учешће жена корисника социјалне заштите него мушкараца, у старијим годинама. Подаци о националној и етничкој припадности школској спреми и другим уведеним критеријумима разврставања мање су поуздани. Корисничке и посебно осетљиве групе су одређене у складу са Законом од стране посебне групе експерата који су ангажовани од стране МРСП у изради подзаконских аката за вођење евиденције и документације у социјалној заштити. Наводимо их у два дела, у првом делу су деца (сви узрасти до пунолетства): Деца која су занемарена или у ризику од занемаривања, Деца жртве насиља, Деца са проблемима у понашању, Деца чији се родитељи споре око начина вршења родитељског права, Социо-материјално угрожена деца Посебно осетљиве групе деце су: деца ОСИ, деца жртве трговине људима, деца припадници Ромске заједнице, деца бескућници, деца повратници (по реадмисији), деца жртве међународних отмица, деца страни држављани без пратње. 16 Од укупног броја деце највећу групу чине деца која су социјално и материјално угрожена која чине 57,2% или више од половине укупног броја деце по регистру активне евиденције у године. На другом месту је група деце чији се родитељи споре око начина вршења родитељског права, 15,2%. На трећем месту су деца са проблемима у понашању са 8,8% учешћа. На четвртом месту су деца која су занемарена или у ризику од занемаривања, 5,6%, а најмања по броју је група деце која су жртве насиља или 1,9%. Можемо са сигурношћу тврдити да је највећи број деце, у групи деце припадника Ромске заједнице и деце која имају тешкоћа у развоју док су много мање присутна деца повратници (из реадмисије), деца страни држављани без пратње и деца бескућници. 16 Ради евиденције као и анализе података важно је напоменути и треба имати у виду да једно дете у зависности од врста присутне угрожености може да се нађе евидентирано и у више врста посебно осетљивих група деце истовремено, односно, то може бити случај код деце која су вишеструко угрожена. У току године је у ЦСР евидентирана старатељска заштита деце у укупно случаја у којима је дете узраста 0-17, стављено под старатељство. Реализовано је 147 усвојења. У току године је у хранитељским породицама и у установама социјалне заштите било смештено укупно деце (0-17) деце је смештено у породицама а је у установама. На узрасту од 0 до 3 године, у установама је смештено укупно 150 деце. У другом делу су пунолетни корисници, млади, одрасли и старији. У складу са законским одређењима изведене су и корисничке групе одраслих и старијих група особа које су занемарене или особа у ризику од занемаривања; корисничка група особа жртава насиља, група особа са проблемима у понашању, група особа са поремећеним породичним односима, група особа и/или породица које су социоматеријално угрожене остали пунолетни корисници Као посебно осетљиве групе пунолетних корисника наводе се: жртве трговине људима, особе са инвалидитетом, припадници Ромске заједнице, бескућници повратници (по основу реадмисије) избегле и интерно расељене особе Од укупног броја пунолетних корисника ЦСР , међу корисничким и посебно осетљивим групама - најбројнија је група социо-материјално угрожених (53,9%) а интересантно је, да је на другом месту по бројности група остали (31,9%) што иначе захтева убудуће, нешто прецизније дефинисање ове опције у Обрасцу за извештавање ЦСР. Све остале корисничке или посебно осетљиве групе су знатно мање присутне на активној евиденцији ЦСР. Препорука тима Завода је да се карактеристике о поменутој припадности корисничким групама евидентирају убудуће, одвојено за одрасле и за старије. Препорука је такође, да се и у групи старијих као посебно осетљива прати група старијих који живе у самачким или старачким домаћинствима (члан 41 Закона, први и шести став). У односу на ранији период знатно је порастао број пунолетних особа под старатељством ( ). На смештају у јавном сектору социјалне заштите (у породицама или домовима) је било укупно пунолетних корисника. Смештај у домове доминира (најчешћи је смештај у домове за старије), јер је ова услуга пружена у 96,7% у односу на смештај у породицу 3,3% (углавном за младе). Утврђена су и неке одлике капацитета и квалитета у обављању основних послова ЦСР као трећи циљ Извештаја - анализе. Прикупили смо и неке од података исходима и/или ефеката у остваривању права, примени мера и обезбеђивању услуга социјалне заштите, као и о капацитетима услуга у локалној заједници. Основни стручни послови ЦСР су послови везани за процену потреба и планирање заштите/услуга, али су истовремено и најмасивнији део послова у ЦСР. Тако је у току 2011 године урађено више од 66 хиљада почетних процена и више од 18 хиљада усмерених процена корисника. Израђено је и скоро 40 хиљада планова заштите и 26 хиљада процена или евалуација претходно сачињених планова. Међу корисницима за које је у току године, план сачињен (или ревизија плана, такође) највеће је учешће деце (39,5%) а најмање је учешће планова за старије кориснике (21,7%) и планова за младе који треба да напусте систем (11,8%). Највећи број услуга ЦСР пружених у виду неодложне интервенције био је усмерен на заштиту деце или 43,6% од укупно Специјализовани послови ЦСР као што су саветодавно - терапијске и социјалноедукативне услуге (индивидуално саветовање, саветодавно усмеравање породица, медијација и породична терапија) обухватиле су у години, случајева. ЦСР су иницирали и развили и више од две стотине превентивних и других програма који доприносе задовољавању индивидуалних и заједничких потреба грађана у области социјалне заштите и програма који доприносе спречавању и сузбијању социјалних проблема. Стручни послови супервизора у ЦСР били реализовани у току године у случајева заштите породица и/или појединаца или у просеку 444 супервизије годишње по Одељењу ЦСР (173) у Србији. А по евидентираним управно правним пословима је у току године у просеку, по правнику ЦСР (287) сачињено око 1150 решења и закључака о правима корисника. Од укупно пријављеног броја решења (и закључака) о признавању права (укупно ) се односи на одбијање: одбијање захтева (20.382), обуставу поступка (2.844) и престанак права (6.852). Преиспитивања или ревизије старатељске заштите су у протеклој, години формално правно окончане у случаја старатељства. III А према укупном броју жалби (3.873) можемо предпоставити да је у просеку сваки 151 корисник ЦСР поднео жалбу на неко решење или одлуку ЦСР. Од тога је ЦСР одбацио 4,2%, прихватио жалбу и преиначио решење у 4,1%, делимично прихватио и делимично изменио решење у 2,0%, прихватио жалбу и доставио другостепеном органу у 73,9% и одбио жалбу у 15,6% случајева. У случају прослеђених жалби другостепеном органу, највећи број жалби је одбачен, 60,1%. У свим осталим опцијама жалба је делимично прихваћена и/или одбијена али са налозима мера за ЦСР. Више од 18 хиљада стручних мишљења и налаза по захтеву суда је сачињено у току године у оквиру размене података у систему социјалне заштите, у контакту са пружаоцима услуга и установама социјалне заштите. По захтевима суда за децу је сачињено а за пунолетне кориснике А, сваки осми корисник ЦСР (прецизније 7,96) је у просеку био истовремено и корисник неког од уверења ЦСР или посебне припреме аката за судске и друге поступке. Услуге социјалне заштите у локалној заједници У току године у Србији су ЦСР за своје кориснике имали на располагању више врста дневних услуга: 1. Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју, 2. Дневни боравак за децу и младе са телесним инвалидитетом, 3. Дневни боравак за одрасле, 4. Дневни боравак за старије, 5. Помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју и инвалидитетом 6. Помоћ у кући за старије 7.Свратиште за децу улице, 8. Свратиште за одрасле и старије 9. Нешто друго - што су у највећем броју случајева клубови за старије 17. Још увек је монопол у пружању услуга у јавном сектору, односно, у оквиру ЦСР (167+56) а након тога по броју пружалаца услуга следе невладине организације (164), и установе које је организовала локална самоуправа (58). Укупан број корисника дневних услуга који су ЦСР пријавили у оквиру свих старосних група корисника, је Од тог броја, корисника су на узрасту деце и младих, или 11,5% а 88,5% корисника чине одрасли и старији корисници. ЦСР су пријавили само две врсте услуга подршке за самосталан живот: 1. Становање уз подршку за младе који се осамостаљују, и 2. Становање уз подршку за особе са инвалидитетом. Укупан број корисника наведених услуга је 128 а непознато је колико је међу њима одраслих особа са инвалидитетом. 17 Клубови за старије су грешком изостављени из опција дневних услуга у ЛЗ

27 САРАДНИЦИ ЗА У највећем броју случајева ЦСР је установа у јавном сектору која најчешће пружа наведене услуге (22+8). Након тога изједначене су невладине организације као пружаоци услуга (3) и установе које су основале локалне самоуправе (3). Саветодавно терапијске и социоедукативне у- слуге су интензивне услуге подршке породици која је у кризи, саветовање и подршка родитељима, хранитељима и усвојитељима, подршка породици која се стара о свом детету или одраслом члану породице са сметњама у развоју, одржавање породичних односа и поновно спајање породице, саветовање и подршка у случајевима насиља, породична терапија, медијација, СОС телефони, активација и друге саветодавне и едукативне услуге и активности. У години су ЦСР евидентирали услуге саветовалишта, СОС телефона, а све остале су регистроване као друге. Укупан број корисника је био Највећи број корисника су клијенти саветовалишта. Сва саветовалишта, којих има широм Републике, су део или унутар ЦСР, дакле у јавном сектору. Можемо закључити да јавни сектор социјалне заштите још у великој мери има монопол у пружању услуга социјалне заштите. Извештај преузет са интернет странице РЗСЗ Призрене стари реч приређивача књиге Сваки човек је дужан своме завичају - речи су нашег нобeловца Ивa Андрића. Наш завичај, наш Призрен, наша Метохија, права су ризница лепоте и богатства. Сви који су до данас корачали призренском калдрмом, нису је заборавили. Многи су Призрен понели у своме срцу а многи су своју лепоту и одушевљење преточили у најлепше стихове, приче, записе... Тешко да је ико могао остати без даха приликом сусрета с царском баштом. Наше народне песме зову га белим, убавим и питомим местом, српским Цариградом : Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду. Као место са владичанском столицом Призрен се помиње први пут године. Као трговачко место Призрен је у XIII веку једно од најважнијих места у српским земљама. Процват доживљава за владе краља Милутина и царева Душана и Уроша. У XIV веку у Призрену је била и велика дубровачка колонија. Његовој разноликости доприносила је и велика национална различитост... О њему су писали многи путописци, етнолози: Марин Бици (1610.), Вук Караџић (1827.), Ами Буе (1836.), Ј. Милер (1844.), Гиљфердинг (1857.), Ф. Јукић (1861.), Хан (1863.), Макензи, Ирби (1868.), хвалећи га као живу, отмену и богату трговинско-индустријску варош. Иван Степанович Јастребов, руски конзул у Призрену, записао је у другој половини XIX века: Под Призреном ја разумем уопште сву стару Србију. Исти онај конзул, који је од Турака одбранио Призренску богословију с револвером у рукама а њену библиотеку заштитио цедуљом на којој је писало: У име руског цара забрањујем улазак. Кроз векове паљен и рушен, Призрен се увек издизао изнад своје судбине... У време процвата српске средњевековне државе красило га је више од сто цркава, од многих су до данас остали само делови или рушевине Његове најзначајније светиње су задужбине српских владара или добротвора: Милутинова Богородица Љевишка, Душанови Свети Арханђели, задужбина Младена Владојевића - Свети Спас, задужбина властелина Драгослава Тутића - црква Светог Николе, Свети Ђорђе подигнут прилозима трговаца... У Душаново време, од Велике Хоче до задужбине Светих Арханђела, водио је виновод. Једини такав у историји света. У Хочи су још бачве из тог времена, под заштитом Унеска... До истих оних Светих Арханђела који су пострадали доласком Турака. Његов мермерни камен послужио је зидању Синанпашине џамије у центру града. Исте џамије коју су Срби заштитили од рушења и враћања камена Светим Арханђелима, по ослобођењу од Турског ропства. И турски освајач је остао задивљен лепотом фреске Богородице Љевишке. Пре него што је прекриo малтером и претвориo у Џума џамију, уписаo je крај њеног лика Хафизове стихове: Зеница ока мога теби је гнездо... Од доласка Турака у Призрен, на сваком кораку постаје видљиво преплитање Православља и Оријента. Многи су добротвори потекли са призренске калдрме, многи су му задужбинама, просветитељством или писаном речју, враћали дуг и чували га од заборава: Сима Андрејевић Игуманов, Петар Костић, Ђорђе Кампарелић, Младен Угаревић, Манојло Ђорђевић, Арса Живковић, Ванка Гудић, Хаџи Спаса Х. Лазић-Чемерикић, Димиш Младеновић-Мишетовић... Многе занатлије, трговци, имућни Призренци и њихове супруге, осим у свој еснаф, материјално и својим активностима улагали су у град, кроз бројне фондове и добротворна друштва: Свети Сава, Књегиња Зорка, Соколско друштво, Омладинско друштво, Света Недеља, Певачко друштво, Цар Урош... Задивљен лепотама Призрена, Бранислав Нушић је године избројао 196 чесама, чије се воде разливају кроз призренске улице и придружују Бистрици, док се други део реке дели на безброј ситних поточића који пролазе кроз авлије... И сликарка Надежда Петровић, као болничар добровољац у Призрену, на платну је овековечила лепоту града. Пре повлачења преко Албаније, краљ Петар Карађорђевић је у Богословији закопао своју круну. Био је то завет повратку немањићкој престоници. Богословија је сачувала и гвоздени краљевски кревет престолонаследника Александра, до погрома 17. марта године, када се његово гвожђе истопило и нестало у ватри... Иако у завојима, Призрен и даље светли у тами и пркоси својим трајањем. О Призрену се не могу све приче испричати, јер је Призрен тајна. И за његове посетиоце жељне старине и за нас који смо, с благословом Божијим, у њему рођени... Поштујући прошлост града, осећајући дуг према завичају, желеле смо да генерацијама које долазе оставимо љубав према српском Јерусалиму коју је овековечила писана реч, у поезији и прози

28 САРАДНИЦИ ЗА Из речи љубави одзвања призренска калдрма, жубори Бистрица, носталгија врхуни и преплиће се са тугом и јаким осећајем дуга према завичају. Није случајно да смо нас две, Призренке, којима је писана реч основно средство за борбу против заборава, препознале потребу да се и на овај начин сачува наш Призрен. Ломећи се између правила да као приређивачи антологије не треба да будемо и заступљене, и емотивне потребе да као деца призренске калдрме постанемо део ове књиге, део прошлости града и његовог незаборава, дале смо приоритет другом потрудивши се притом да из књижевног опуса једна другој изаберемо радове за антологију, како би се обезбедио минимум непристрасности. Желеле смо да ова књига буде призренска разгледница, споменар детињства, подсећање на славну прошлост града и молитвеник за његов опстанак. Ако не можемо да прошетамо Призреном, можемо да заронимо у књигу и да се окрепимо најлепшим речима поноса и љубави према завичају. Јер, аманет завичају је свака топла реч која му се врати. Уз Божију помоћ, ова књига ће бити заједнички подухват у очувању нашег завичаја за будућа времена и нове генерације, упркос бројним искушењима. Лета Господњег, Лела Марковић и Радмила Стојковић Кнежевић нови закон о социјалној заштити је уважио залагања асоцијације за нормирање права на пословно повезивање струковно повезивање члан 118. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу да сарађују с одговарајућим установама и организацијама у земљи и иностранству ради унапређења делатности и размене искустава. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се повезивати у удружења ради остваривања заједничких професионалних интереса и унапређења услуга социјалне заштите. Запослени у социјалној заштити могу међусобно да се повезују у струковна удружења. Удружења из ст. 2. и 3. овог члана могу носити назив асоцијација или друштво. На оснивање, организацију и рад удружења из ст. 2. и 3. овог члана примењују се прописи о удружењима. Због повећања трошкова штампања и дистрибуције ГЛА- СА ЦЕНТАРА насталих услед значајно већег броја страна, са жаљењем морамо да објавимо да достављамо само центрима члановима Асоцијације ЦСР. Напомињемо, да наша добра воља уопште није спорна, али се морамо понашати рационално. Не смемо угрозити центре - чланове Асоцијације. Сигурни смо да ћете то разумети на прави начин. у асоцијацији су готово сви центри у Србији Центри за социјални рад чланови Асоцијације позив на сарадњу Позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају за објављивање актуелне информације, прилоге и фотографије адекватне резолуције, да на тај начин заједно будемо креатори нашег билтена. Уређивачки одбор У Асоцијацији нису само још центри из: Баточине, Крупња, Љига, Пећинаца и Трстеника. Додуше, неки од њих су најавили прикључење. Нажалост, неки центри, и даље, иако су потписали приступнице, нису комплетирали документацију. Позивамо их да ту своју обавезу испуне што пре како би смо све то благовремено доставили Агенцији за привредне регистре. задужбина Лазара и Анке Стојадиновић вила Поштански дом Врњачка Бања На непуних 400м од центра Врњачке Бање, налази се вила Поштански дом, задужбина Лазара и Анке Стојадиновић, која је изграђена године, са наменом лечења и опоравка радника Поште и Телеграфа Југославије. Објекат је у два наврата (1990. и године) реновиран, од стране ЈП ПТТ Србија, а од године вилом Поштански дом газдује Фондација Солидарност Србије. Вила Поштански дом је окружена предивним парком, са ограђеним двориштем и сопственим паркингом. Располаже са 60 кревета у луксузно опремљеним собама и апартманима (твц, фен, клима, телефон, тв, мини бар). Такође има ресторан, који је климатизован и поседује 120 места за седење, познат по богатој националној и интернационалној кухињи. Сви запослени и бивши запослени у Социјалној заштити, као и чланови њихових породица, имају могућност коришћења услуга овог бисера Врњачке Бање., уз попуст од 10% и могућност одложеног плаћања. Значајно је напоменути да је у овом објекту организовано више стручних скупова и састанака УО Асоцијације ЦСР. Услуге ове прелепе виле користе и запослени ГЦ Бежанијска коса, ГЦ и ЗЦ Панчево, ГЦ Шабац, као и запослени других Установа Социјалне заштите. Ако тражите место за одмор и уживање, по најповољнијим условима, онда је вила Поштански дом право место за вас. Контакт телефони: / , 036/ факс: / e mail:... lazarevzavetvb@open.telekom.rs web:... pttdom.co.rs 54.

29 Лепоте Србије Велика је несрећа кад човек не зна шта хоће, а права катастрофа кад не зна шта може. Инђија Јован Дучић