PROMJENE MORFOLOŠKIH DIMENZIJA POD UTICAJEM MODELA MOTORIČKIH VEJŽBI KOD KARATISTA. Sažetak

Transcription

1 Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 4-11 ORGINALNI NAUČNI RAD Borislav Cicović 1, Tijana Šiljegović 1, Miloslav Marković 2 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, Univerzitet u Istočnom Sarajevu 2 Pedagoška akademia, Kruševac Orginalni naučni rad UDK: _26: COBISS. BH-ID: /SHT C PROMJENE MORFOLOŠKIH DIMENZIJA POD UTICAJEM MODELA MOTORIČKIH VEJŽBI KOD KARATISTA Sažetak U eksperimentu su učestvovali 38 karatista iz Istočnog Sarajeva, uzrasta 18 i 19 godina. Svi ispitanici svoju aktivnost su sprovodili u karate klubovima i fitnes centru gde su bili obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedjeljno, u toku dva mjeseca, za razvoj snage ruku i grudnog koša. Mjere za procjenu morfoloških karakteristika činili su: srednji obim grudnog koša (AOGK), obim nadlaktice (AONL), obim podlaktice (AOPL), kožni nabor podlaktice (AKNL) i kožni nabor podlaktice (AKPL). Cilj istraživanja je bio da se utvrdi uticaj modela motoričkih vježbi snage ruku i grudnog koša na razvoj morfoloških karakteristika karatista (definisanih cirkularnom dimenzionalnošću tjela i potkožnim masnim tkivom) obuhvaćenih trenažnim procesom u fitnes centru radi postojanja mogućnosti formiranja racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu treninga u fitnes klubovima. Time bi se proverila usklađenost njihovog razvoja i po mogućnosti odredile svrsishodne smjernice njihovog daljeg morfološkog razvoja. Rezultati istaživanja diskriminativne analize su primjenom Bartletovog Lambda testa i njegovim testiranjem pomoću odgovarajućeg hi kvadrat testa (Chi-sqr) pokazali, da su između inicijalnog i finalnog mjerenja pod uticajem motoričkih vježbi za razvoj snage ruku i grudnog koša došlo do statističk značajnog povećanja dimenzije cirkularne dimenzionalnosti tjela i smanjenja potkožnog masnog tkiva (P- Level=.000) kod karatista. Ključne riječi: Morfološke dimenzije, karatisti, model motorčkih vježbi, kanonička diskriminativna analiza. 4

2 1. UVOD Karate je sport u kome se elemenati tehnike u borbi realizuju acikličnim pokretima i složenom strukturom, pravovremenim izvođenjem tehnike i njenih pojedinih faza, kao i korištenjem psihičkog i motoričkog energtetskog potencijala pojedinca. Tokom borbe, neprestano se mjenjaju dinamičke situacije, od boraca se zahteva dobra usvojenost tehničko taktičkih znanja, sposobnost njihovog trenutnog ispoljavanja, i stalno stvaranje novih obrambenih, napadačkih i protunapadačkih programa delovanja (Bratić i Nurkić, 1996; Al-Kubati, Fišer i Nováková, 2007; Cicović i Pržulj, 2011). Neki autori su u svojim istraživanjima dokazali da je za uspjeh u karate borbi od posebnog značaja mišićna snaga. Da bi se ona razvila neophodno je osigurati optimalne odnose inteziteta i obima mišićnog rada koji će aktivirati odgovarajuće fiziološke i biohemijske mehanizme u dovoljno dugom vremenskom intervalu (Katić, Blazević, Krstulović i Mulić, 2005). Postoji veći broj istraživanja gde je snaga definisana kao preduslov za značajno povećanje nivoa nekih motoričkih dimenija i motoričkih zadataka, što je doprinelo efikasnijoj realizaciji tenažnog procesa u postizanju boljih sportskih rezultata. Takva istraživanja vršio je veći broj istraživača (Jorga, 1983; Weineck, 2000; Željaskov, 2003), ali na uzorku kvalitetnih karatista. Malo je bilo sličnih istraživanja na uzorku selekcionisanih karatista, uzrasta 18 i 19 godina. U vezi stim, u fitnes centru mogu se postupno favorizovati određeni topološki prioriteti motoričke snage za koje je poznato da doprinose optimalnom razvoju tjela. Sa aspekta jakosti muskulature prioritetne topološke regije tjela karatista su noge, trbuh, kao i mišići ruke i grudnog koša koje su i predmet istraživanja u ovom radu. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi uticaj modela motoričkih vježbi snage ruku i grudnog koša na razvoj morfoloških karakteristika karatista (definisanih cirkularnom dimenzionalnošću tjela i potkožnim masnim tkivom) obuhvaćenih trenažnim procesom u fitnes centru. 2.METOD RADA 2.1 Uzorak ispitanika U eksperimentu su učestvovali 38 karatista iz Istočnog Sarajeva, uzrasta 18 i 19 godina. Svi ispitanici svoju aktivnost su sprovodili u svojim karate klubovima, i pored toga u fitnes centru gde su bili obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedeljno, u toku dva mjeseca, za razvoj snage ruku i grudnog koša. Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem bili su zdravi i bez ikakvih hroničkih oboljenja, srčanih problema, odnosno, bez povreda lokomotornog aparata koje bi uticali na rezultat testiranja. 5

3 2.2 Uzorak variabli Za procjenu cirkularne dimenzionalnosti tjela i potkožnog masnog tkiva uzete su sledeće mjere: srednji obim grudnog koša (AOGK), obim nadlaktice (AONL), obim podlaktice (AOPL), kožni nabor podlaktice (AKNL) i kožni nabor podlaktice (AKPL). Antropometrijske mjere preuzete iz istraživanja Lohman i Martorell (1988). Iz prostora komparativne statistike korišćen je Studentov T-test i parametrijska diskriminativna analiza Program vježbanja Program razvoja motoričke snage ruku i grudnog koša ostvaren je u fitnes centru Istočnog Sarajeva u trajanju od osam nedelja sa tri treninga nedeljno. Ponavljanja za svaku vježbu bila su puta, broj serija po treningu je 5-6, a odmor između serija 2-3 minuta. Uz korišćenje raznih vrsta tegova i tipova trenažera izvođene su sledeće vježbe: Tabela 1: Vježbe za razvoj snage ruku i grudnog koša Snaga ruku Snaga grudnog koša 1. Pregib podlaktice na trenažeru 1. Kosi potisak - m. biceps brachii (caput longum et breve) - m. pectoralis maior - m. brachialis - m. deltoideus (pars anterior) 2. Obrnuti pregib podlaktice - m. triceps brachii (caput longum et mediale) - m. biceps brachii (caput longum et breve) - m. anconeus - m. brachialis - m. seratus anterior - m. brachioradialis 2. Potisak sa klupe - m. extensor carpi radialis longus - m. pectoralis maior - m. extensor carpi radialis brevis - m. deltoideus (pars anterior) - m. extensor digitorum - m. triceps brachii (caput longum et mediale) - m. extensor digiti minimi 3. Uski potisak sa klupe - m. extensor carpi ulnaris - m. pectoralis maior 3. Pregib ručja - m. anconeus - m. flexor carpi radialis 6 - m. triceps brachii (caput laterale, longum et mediale) - m. palmaris longus 4. Kontrakosi potisak - m. flexor digitorum superficialis et profundus - m. pectoralis maior - m. flexor pollicus longus - m. triceps (caput longum et breve) - m. flexor carpi ulnaris 5. Razvlačenje sa bučicama 4. Obrnuti pregib ručja - m. pectoralis maior (pars sternocostalis et clavicularis) - m. extensor carpi radialis longus 6. Razvlačenje sa ukrštenim kablovima - m. extensor carpi radialis brevis - m. pectoralis maior - m. extensor digitorum - m. pectoralis minor - m. extensor digiti minimi - m. extensor carpi ulnaris - m. extensor indicis 5. Opružanje podlaktice

4 - m. triceps brachii (caput laterale, longum et mediale) - m. anconeus 6. Obrnuto opružanje podlaktice - m. triceps brachii (caput laterale, longum et mediale) - m. anconeus - m. extensor carpi radialis longus - m. extensor carpi radialis brevis - m. extensor digitorum - m. extensor carpi ulnaris 3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA 3.1 Studentov T-test Tabela 2. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina eksperimentalne grupe: Mere Mean(i) Mean(f) T-value p AOGK AONL AOPL AKNL AKPL Tabela 2 sadrži rezultate T-testa morfoloških karakteristika između inicijalnog i finalnog mjerenja. Nakon analize dobijenih rezultata zaključuje se da postoji statistički značajna razlika u svim antropometrijskim mjerama: srednji obim grudnog koša (AOGK.004), obim nadlaktice (AONL.000), obim podlaktice (AOPL.008), kožni nabor podlaktice (AKNL.000) i kožni nabor podlaktice (AKPL.000). 3.2 Diskriminativna analiza Tabela 3. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije Disk. Eigenvalue Cannonicl Wilks' Chi-Sqr. df P-Level Func. R Lambda Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R), vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level) Dobijena je jedna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=83%) koja pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je vršena diskriminativna analiza dobijenih rezultata (tabela 3). Rezultati diskriminativne jačine antropometrijskih mjera date testom Wilks'-Lambda (.144) ukazuju da su razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u 7

5 prostoru morfoloških karakteristika statistički značajne (P-Level=.000), jer veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrijednost (Chi-Sqr = ). Tabela 4. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije Antropometrijske mjere Root 1 AKNL AKPL AONL AOGK AOPL U tabeli 4 data je struktura diskriminativne funkcije učešća antropometrijskih mjera morfoloških dimenzija u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog mjerenja. U cilju provjere značajnosti razlika između inicijalnog i finalnog mjerenja i efikasnosti programa vježbanja karatista, izmjereno je pet antropometrijskih mjera, za koje se pretpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos diskriminativnoj funkciji imaju antropometrijske mjere kožni nabor nadlaktice (AKNL 0.685) i kožni nabor podlaktice (AKPL 0.621). Tabela 5. Centroidi mjerenja Mjerenje Root 1 Inicijalno Finalno Rezultati u tabeli 5 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih antropometrijskih mjera koja iznosi i Značajnost prikazanih centroida mjerenja koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost (diskriminacija) statistički značajna. Tabela 6. Klasifikaciona matrica MJERENJE Inicijalno Finalno Ukupno Inicijalno Finalno

6 Inicijalno 80% 20% 100% Finalno 10% 90% 100% Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 6 kao Percentili, ukazuje da se izvršeno razdvajanje (diskriminacija) rezultata mjerenja pojašnjava sa preciznošću od 85% (srednja vrijednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 83%. Dobijeni rezultati diskriminativne analize morfoloških karakteristika u finalnom u odnosu na inicijalno mjerenje ukazuju da je pod uticajem programa vježbanja za razvoj snage ruku i grudnog koša ispitanika došlo do statistički značajnih promjena dimenzija morfoloških karakteristka. 4. DISKUSIJA Rezultati kanoničke diskriminativne analize (tabele 3-6) pokazuju, da je na kraju eksperimentalnog perioda pod uticajem modela motoričkih vježbi za razvoj snage ruku i grudnog koša kod ispitanika došlo do statistički značajnih promjena dimenzija cirkularne dimenzionalnosti tjela i smanjenja nivoa potkožnog masnog tkiva (P-Level =.000). Može se pretpostaviti da su promjene ispitivanih dimenzija ispitanika nastale kao rezultat pravilnog metodičkog oblikovanja trenažnog rada u procesu planiranja i programiranja, doziranja, distribucije i kontrole primjenjenih opterećenja, kao i povećanja intenzifikacije rada u skladu sa autentičnim potrebama ispitanika. Rezultati istraživanja su pokazali da se smanjenje nivoa potkožnog masnog tkiva na kraju eksperimentalnog perioda nije negativno odrazilo na smanjenje cirkularne dimenzionalnosti skeleta kod ispitanika. Neki autori (Jorga, 1983; Željaskov, 2004; Duraković, 2006; Pržulj, 2007; Milanović, 2007) ovakve oblike transformacionih procesa u eksperimentalnom periodu objašnjavaju adaptivnim procesima koji su u organizmu unutarnjom preraspodelom omogućili povećanje mišićnog sistema. Utvrđivanje promjene morfoloških dimenzija pod uticajem modela motoričkih vježbi za razvoj snage ruku i grudnog koša predstavlja aktuelan praktičan i teorijski problem, koji je od velikog značaja zbog mogućnosti formiranja racionalnih procedura u fitnes klubovima za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu treninga, kao i za efikasno praćenje razvoja relevantnih antropoloških dimenzija u toku trenažnog procesa sa karatistima. 5. ZAKLJUČAK Nakon sprovedenog 12-to nedeljnog modela vježbanja za razvoj snage ruku i grudnog koša u fitnes centru sa karatistima, uzrasta od 18 do 22 godine, utvrđeno je da je u finalnom u odnosu na inicijalno mjerenje došlo do statistički značajnog povećanja dimenzija cirkularne dimenzionalnosti tjela i smanjenja vrijednosti potkožnog masnog tkiva. Rezultati ovog istraživanja pružaju mogućnost da se primjenom odabranih sredstava tjelesnih vježbi može povećati nivo i drugih relevantnih morfoloških dimenzija gornje i donje regije tjela karatista, a to bi doprinelo kvalitetnijem i eksplozivnijem ispoljavanju ukupne motoričkih struktura u karate borbi. Osim toga, rezultati dijagnoze morfoloških dimenzija omogućuju individualizaciju trenažnog rada u fitnes klubu, tako što će planiranje, programiranje i kontrola rada biti primjerena idividualnim sposobnostima i osobinama karatista. 9

7 6. LITERATURA 1. Al-Kubati, M., Fišer, B. i Nováková, Z. (2007). Is the traditional karate of benefit to young healthy men: the effects of karate on the autonomic nervous system modulation and on haemodynamics. (Tradicionalni karate - korist mladih zdravih ljudi: efekti karatea na modulacije autonomnog nervnog sistema i hemodnamike) Acta Physiologica, Oxford, Blackwell Publishing, Sweden 191, (658), Bratić, M. i Nurkić, M.(1996). Relacije nekih morfoloških karakteristika i efikasnosti izvođenja nekih džudo tehnika u stojećem stavu, Međunarodni kongres, Komotini, Grčka. Avvas Tokmakidis, 4th International Congress on Rhzisikal Edukation & Sport, str Cicović B. (2010). Relacije morfoloških karakteristika i eksplozivne snage kod džudista. Sport i zdravlje, 5 (1), Cicović, B. i Pržulj, D. (2011). Odnosi u eksplozivnoj snazi između mladih karatista i nesportista. Sport i zdravlje, 6 (2), Ćirković, Z. i Jovanović, S. (1992). Borenje-boks, karate. Beograd: Fakultet fizičke kulture. 6. Drid, P., Obadov, S., i Bratić, M. (2006). Efekti primenjenog trenažnog tretmana džudoa na morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti učenica nižih razreda osnovne škole. Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine (str ). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 7. Jorga, I. (1983). Korelacije nekih pokazatelja homeostaze u ocenjivanju fizičke radne sposobnosti vrhunskih karate sportista u uslovima maksimalnog opterećenja, Doktorska disertacija. Beograd: Medicinski fakultet. 8. Katić, R., Blazević, S., Krstulović, S. i Mulić, R. (2005). Morphological structures of elite Karateka and their impact on technical and fighting efficiency. (Morfološka struktura elite karateka i njihov uticaj na borbenu i tehničku efikasnost). Faculty of Natural and Mathematical Sciences and Education, University of Split, Split, Croatia, 29, (1), Lohman, T.G., Roche, A.F., i Martorell, r. (1988). Antropometric standardization reference manual. Chicago: Human Kinetics Books. 10

8 10. Malacko (2010) Razlike u kretnim strukturama kata, borbi i mentalnim potencijalima između dečaka i devojčica u karateu. Acta Kinesiologica 4 (2010) 2: Pržulj, D. (2006). Osnovi antropomotorike, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture. 12. Pržulj, D. (2012) Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta. 13. Željaskov, C. (2003). Kondicioni trening vrhunskih sportista (str ). Beograd: Sportska akademija. 11

9 Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: Slavko Dragosavljević OŠ Jovan Jovanović Zmaj Srbac UDK: :502/504 COBISS. BH-ID: /SHT D STRUČNI RAD SPORTSKA RAKREACIJA I EKOLOGIJA U FUNKCIJI ZDRAVLJA ČOVJEKA Ključne riječi :životna sredina, sportska reckreacija, slobodno vrijeme, očuvanj ekologija UVOD Eksplozivni rast brojnosti svjetskog stanovništva, uz permanentno smanjivanje zaliha prirodnih resursa i neprekidno nagomilavanje raznovrsnih polutanata, dramatično upozoravaju na svu svoju ozbiljnost trenutnog stanja životne sredine. Ovi pokazatelji ukazuju na potrebu preispitivanja čovjekovog ponašanja i odnosa prema životnoj sredini i biosferi u cjelini. Stanje životne sredine pogoršavaju i drugi globalni elološki problemi koji prate već postojeće, a to su progresivno uništavanje biodiverziteta, narušavanje ozonskog omotača, globalni poremećaji klime, gubitak obradivog zemljišta, uništavanje šuma, kisele kiše i mnogi drugi. Sportska rekeacija u slobodnom vremenu, sve više postaje značajan činilac očuvanja biološko-zdravstvene i socio-psihološke ravnoteže doprinoseći: sadržajnijem i korisnijem korištenju slobodnog vremena; efikasnijem i punovrednijem odmoru i oporavku; prevenciji, očuvanju i unapređenju zdravlja ; očuvanju i podizanju motoričkih i funkcionalnih sposobnosti i psihoemocionalne stabilnosti savremenog čovjeka. Sportska rekreacija je najtješnje povezana sa ekologijom. Uslovno se može reći da je ona integralni dio najšire shvaćene ekologije. Problemi zdravlja čovjeka i planete Zemlje tijesno su povezani. Zdravlje planete Zemlje je od izuzetnog značaja za zdravlje ljudi koji na njoj žive. Uništavajući prirodu čovjek uništava samoga sebe. Ako se slabo brine o svom zdravlju, on se na isti način odnosi prema svom prirodnom okruženju. U tom smislu postoji visok stepen analogije između medicine i ekologije. Kao što se medicina pretežno bavi bolestima i samo djelimično specifičnom, ali ne i primarnom preventivom, tako se i ekologija uglavnom razvija kao nauka koja otkriva promjene u biosferi. Eklogija u osnovi ostaje na nivou simptomatilogije. Ekologija još ne osposobljava ljude sredstvima i metodama preventive i liječenja bolesti planete Zemlje. Ako usporedimo ekologiju sa medicinom, odnosno sa prevencijom u medicini skoro da postoje mnoge sličnosti što se tiče prevencije zdravlja. Svjedoci smo da zbog savremenog 12

10 načina života i negativnog uticaja savremene tahnologuje u ekspanziji su razne bolesti koje su preokupiralae pažnju medicinskih naučnih radnika, tako da se preventivom vrlo malo bavimo. Savremene definicije ekologije naglašavaju da je to kopleksna nauka koja izučava zakonomjernost uzajamnog djelovanja čovjeka sa prirodnim okruženjem, ali obuhvata i probleme zdravlja, fizičkih i psihičkih sposobnosti čovjeka. METOD RADA Da bi opstao čovjek u ovim uslovima sredine mora da formira ne samo ekološki način mišljenja, već i da korjenito promjeni svoj odnos prema svojoj životnoj sredini, ali isto tako i promjeni negativne navike pasivnog načina žoivota kao najvećih opasnosti po zdravlje i opstanak čovjeka. Razumije se, to je moguće jedino ukoliko se čovjek uklopi u harmoničan sklad fukcionalnih procesa i tokova prorode. Neophodna je vezanost funkcionalnih procesa odgovarajućih makrosistema ekosistema i biosfere kao planetarnog makroekološkog sistema u cijelini. Glavni preduslov je dobro poznavanje osnovnih ekoloških načela i zakonitosti. Sticanje novih ekoloških znanja postaju osnovni elementi čovjekovog preživljavanja u uslovima dramatičnih promjena globalnog ekološkog sistema. Stoga razvoj i jačanje ekološke svijesti na glavnu činjenicu od sudbonosnog značaja ne samo čovjeka nego i za čovječanstvo u cijelini u cilju poboljšavanja uslova života i odstranjivanja svih neželjenih uticaja. Ekološko obrazovanje obuhvata međusobne povezanosti sistema koji su proizvod čovjeka: društvenih, kulturnih, političkih, ekonomskih, tehnoloških, komunukativnih i informacionih sa jedne i prirodnih sistema : atmosferskih, geoloških, hidroloških i bioloških sa druge strane. Jačanje svijesti o životnoj sredini se zasniva na osnovnim ekološkim principima, sadržajima i metodama. Na taj način sadržaj treba biti orijentisan prema interepretaciji i objašnjenju koji čine dinamičk interakciju ljudskih djelatnosti i prirodnih resursa. U tom smislu ekološka svijest predstavlja osnovu za bolje upravljanje prirodnim resursima i pravilnije planiranje za budućnost. Svaki pojedinac koji je u institucijama Bosne i Hercegovine, a koje su iz oblasti eklogije i zaštite životne sredine mora stvoriti preduslove za jačanje ekološke svijesti na svimm nivoima. posebno institucije koje se bave obrazovnim procesom mogu u svojim nastavnim planovima i programima ugraditi mnoge sadržaje koje mogu uticati na stanje javne ekološke svijesti u BiH /Tabela 1.1.) Imperativ obrazovanja nameće pitanje razumjevanja postojanja i funkcionisanja života na Zemlji. Taj život ima svoju hijerarhijsku organizaciju, odnosno biotičke nivoe: od molekularnog, preko nivoa ćelija, jedinke, populacije, zajednice, ekosistema, bioma do biosfere. Ovo jedinstvo treba shvatiti kao jedan sistem dinamičke ravnoteže u okviru kojeg je čovjek samo jedan od podsistema Čovjek kao podsistem ukupnog živog svijeta na Zemlji, može se definisati kao složen dinamičan samoregulirajući sistem. Promjene na zemlji i biosferi uzrok je mnogih negativnih uticaj po zdravlje čovjeka, ako tome dodamo i negetivan uticaj nauke i tehnologije, pa statičan način života, onda je sasvim sigurno da adaptacioni mehanizmi čovjeka nisu u stanju da prate tempo promjena na zemlji i da žovot čovjeka postaje sve više u grožen. Odgovor na to pitanje leži u edukaciji stanovništva u podizanju svijesti čovjeka, kako o čuvanju životne sredine tako i povećanoj fizičkoj aktivnost i u cilju podizanja adaptacionih sposobnosti na nove uslove i način života. 13

11 Tabela 1. predmeti u kojima se prati stanje ekološke svijesti FBiH Predmet % Predmet % Moja okolina 2 Poznavanje prirode i društva 10 biologija Vjeronauka 1 Kultura življenja 7 Hemija Istorija 2 geografija Likovno vaspitanje 3 Gimnastika Tjelesni odgoj 3 Demokratija i ljudska prava 3 3 Odjeljenska zajednica 10 Maternji jezik 3 3 Tehničko obrazovanje 2 Fizika 5 Zaštita životne sredine 5 Ekologija 13 h Higijene 13 Naučno-tehnički progres, pored progresa i razvoja uzrokovao je i donosi mnoge negativne posledice čovjeka sa prirodnim okruženjem, ali obuhvata i probleme zdravlja, fizičkih i psihičkih sposobnosti čovjeka: većina ljudi lišena je neposrednog kontakta sa prirodom; koncentrisana je u velikim gradovima; rade u zatvorenim prostorijama izloženi su uticajima neprirodnih faktora ( buci, vibracijama, isparavanje i drugim zagađenjima i dr. ) planeta Zemlja je ugrožena u globalnim razmjerama: nuklearne probe; iscrpljenje prirodnih rezervi; zagađenje industrijskim otpadom ; hemizacija poljoprivredne proizvodnje; zagađenja automobilima; ugrožavanje biljnog i žovotinjskog svijeta i mnogo drugog; hipokinezija, kao opšti nedostatak fizičke aktivnosti, svojom rasprostranjenošću, karakterom i intenzitetom ispoljavanja i povezanošću sa drugim faktorima koji ugrožava biološko-zdravstvenu ravnotežu savremenog čovjeka. Hipokinezija ne djeluje izolovanno, već u kombinaciji sa drugim,,patogrnim faktorima civilizacije'': nervno-psihičkim naprezanjima, prekomjernom i neadekvatnom ishranom, nepovoljnim uslovima životne i radne sredine, štetnim navikama. Struktura ishrane i lijekova u mnogome je pomjerena ka visoko rafiniranijm proizvodima, koji su mnogo manje korisni, a često i veoma štetni u odnosu na prirodnu hranu. Shvatajući na taj način jedinstvenu organizaciju i manifestaciju života na našoj planeti jasno nam je da promjena koja se desi na bilo kom dijelu sistema mora imati uticaj na cijelinu sistema, odnosno da svaka promjena cjeline ima uticaj na bilo koji njen dio. 14 RS

12 Interaktivan odnos između čovjeka i životne sredine su tako kompleksni i višedimenzionalni, tako da kroz ekološko obrazovanje, kao jedinstvenog sitema, u kome čovjek ima odlučujuću ulogu u promjeni prirodne ravnoteže, kako u samoj prirodi, tako i u sopstvenom tijelu, kao podsistemu makrobiološkog svijeta na planeti Zemlji. Upravo iz tih razloga moramo nastojati da čitavo naše društvo dođe do novih shvatanja i do svijesti o očuvanju, unapređivanju i zaštiti životne sredine, kao i aktivan boravak uz različite sadržaje fizičkuh aktivnosti u cilju zadovoljavanja bioloških potreba čovjeka za kretanjem. Jačanje ekološke svijesti je proces poznavanja osnovnih vrijednosti svih zakonitosti koje čovjeka okeružuje. Tako će se kroz ekološko obrazovanje razriješiti mnoge koncepcije shvatanja svakog pojedinca sa ciljem razvijanja sposobnosti, stavova i mišljenja za poštovanje međusobne interakcije čovjeka, njegove kulture i biofizičke sredine. Obrazovanjem o životnoj sredini će se sprovesti način osnovnih ciljeva zaštite životne sredine u skladu sa principima integralnog obrazovanja koji traje tokom cijelog života. Zato obrazovanje obuhvata nastavu o procjenjivanju vrijednosti, ali i neposrednoj blagotvornosti i životnoj efikanosti kroz razne oblike fizičkih aktivnosti u zdravoj i nezagađenoj prirodnoj sredini. REZULTETI I DISKUSIJA Kroz višemjesečno istraživanje o provođenju bilo kakvih aktivnosti na edukaciju učenika ili nastavnika u osnovnim i srednjim školama o podizanju svijesti iz oblasti zaštite životne sredine se došlo do veoma značajnih podataka koji ukazuju na što više uključivanje značajnih sadržaja za očuvanje, unapređivsnje i zsštitu životne sredine ( Slika1.). 25% 20% 15% 10% 25% 20% 15% 10% 5% 5% 0% a) b) c) d) e) f) g) h) i) 0% a b c d e f g h Primary school High school Republika Srpska Federacija Bosne i Hercegovine Slika 1-2, Aktivnost nastavnika na podizanju ekološke svijesti RS i F BiH Istraživanja najviše ukazuju na glavni nedostatak jačanja svijesti iz oblasti životne sredine zbog slabe zainteresovanosti učenka, nedostatak motiva za tu aktivnost, nema vremena za rješavanje problema, malo se zna o tome i nema dovoljno interesantnih podataka za takvu aktivnost. Postoje mnnogi podaci koji se kroz aktivnosti multipliciranog pristupa mogu koristiti kao osnova za upoznavanje sadržaja iz oblasti zaštite životne sredine, a koji se razlikuju u obrazovnim institucijama. Kroz mnoge programe se može određeni sadržaj o životnoj sredini razlikovati kako u nastavnim tako i u vannastavnim aktivnostima. Ukoliko se hoće uticati na jačanje ekološke svijesti, može se kroz više nastavnih predmeta, kroz određene programske sadržaje i utvrđen fond časova predvidjeti efikasno upoznavanje sa sadržajima iz oblasti životne sredine. 15

13 Slika 2. Uporedni podaci razvoja ekološke svijestikod nastavnika i učenika za osnovnu i srednju školu Comparative data for primary and secondary school 88% 100% 80% 60% 40% 20% 0% не 26% 12% да 74% High school Primary school Istraživanja su pokazala da su najčešći predmeti u kojima se djelimično neki sadržaji iz oblasti životne sredine uz brojni odnos provlače u osnovnim i srednjim školama predstavljeni na tabeli 3 i tabeli 4. Brojni odnos sadržaja po predmetima u osnovnim školama Data for primary schools Биологија Хемија Географија Одјељењска заједница Техничко васпитање Ликовна култура Физичко васпитање 13 Познавање природе Физика 16

14 Brojni odnos sadržaja po predmetima u srednjim školama Data for high schools BP 5 5 Биологија Екологија Географија Хигијане Хемија Заштита животне средине Физика Српски језик Демократија Познаванје робе Postoje mnoge aktivnosti koje se tokom uzrasta dijeteta mogu preduzimati da se dijete u svakom momentu upozna sa svim prednostima u cilju očuvanja svoje životne sredine. U toku šklovanja učenika većinom se vannastevne aktivnosti svodile na uređivanje dvorišta i sakupljanje papira oko škole. Međutim, da bi učenik razvio ljubav prema svojoj sredini mora se upoznati sa svim pojedinostima koje dovode do narušavanja životne sredine i na taj način dovesti učenike da kreativnim radom i svojim sposobnostima dođe do osmišljavanja ideja koje će se realizovati shodno programu rada. ZAKLJUČCI Jačanje svjesti o očuvanju životne sredine je u direktnoj vezi sa preživljavanjem čovjeka kao organske vrste i ljudske civilizacije kao društvene nadgradnje. Mnogi pojmovi u poslednje vrijeme su značajno prisutni u fokusu ekološkog obrazovanja na koje treba obratiti pažnju. To su kisele kiše, narušavanje ozonskog omotača, efekti staklene bašte, uništavanje biodiverziteta, gubitak obradivog zemljišta, uništavanje šuma, koncentracija različitih toksikanata, zagađivaje atmosfere, zagađivanje površinskih i podzemnih voda i sl. Svaka edukacija mora obezbjedi informisanu i dovoljno obrazovanu ljudsku populaciju koja će biti spremna da podrži i prati promjenu u pogledu održivog razvoja. Takvim načinima se obezbjeđuju obrazovanje, protok ideja, znanja i vještina, na osnovu kojih je moguće realizovati odgovarajuće zadatke. Strukturno-motorički debalans kao posledica hipokinezije, koja se ispoljava kako kroz nedostatak fizičkih opterećenja dinamičkog karaktera, tako i kroz asimetrična opterećenja predstavljaju riziko faktor harmoničnog integriteta čovjeka i zdravlja u cjelini. Sportska rekreacija je najtješnje povezana sa ekologijom. Uslovno se može reći da je sportske rekreacija integralni dio najšire shvaćene ekologije. Problemi zdravlja čovjeka i planete Zemlje tijesno su povezani. Zdravlje planete Zemlje je od izuzetnog značaja za zdravlje ljudi, koji na njoj žive. 17

15 LITERATURA 1. Blagajac, M. (1991). Programi sportske rekreacije zdravstveno preventivne usmjerenosti,,,fizička kultura'' br Dragosavljević, P. (2001). Pedagoško-psihološki činioci stavova o tjelesnim aktivnostima u slobodnom vremenu. Naučno stručni informativni časopis,, Nastava'' republičko pedagoški zavod Banjaluka 3. Dragosavljević, P.(2004). Slobodno vrijeme kao faktor sportske rekreacije, Prvi kongres crnogorske sportske akademije, Kotor 4. Gldsmith, E. (1980). The ekology of health'' Ekologist, Vpl, 10.N 6/7 P Relac,M., Bartoluči, M..(1987). Turuzam i sportska rekreacija, Informator, Zagreb, 6. Živanović, Ž. i Blagajac, M (1993).. Programi prevencije i kompenzacije hipokinezije i njihov značaj u održavanju ekološke revnoteže. Naučni skup, Sekcija za sportsku medicinu SLD, Vrdnik 18

16 Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: STRUČNI RAD Slavko Dragosavljević OŠ Jovan Jovanović Zmaj Srbac UDK: COBISS. BH-ID: /SHT D SPORTSKA REKREACIJA U NOVONASTALIM USLOVIMA DRUŠTVA U TRANZICIJI Sažetak: Raspadom bivše države Jugoslavije raspao se i sistem koji je tu državu činio. Nastale su nove države, u granicama bivših Republika koje su u različitim okolnostima formirale nove države. Sport i sportska rekeacija je imala važno mjesto i ulogu u sistemu bivše države. Novonastale države su svaka na svoj način pristupile rješavanju ovog značajnog društvenog fenomena. Ako prihvatimo činjenicu da je u bivšoj državi sport, sportska rekreacija, kao i fizičko vaspitanje bili integrisan u jedinstven sistem Fizičke kulture, a da taj i takav sistem i pod nazivom,,fizička kultura sve se manje koristi u praksi onda je sigurno da mjesto i ulogu sportske rekeacije kao važne aktivnosti u prevenciji i čuvanju zdravlja svakog građanina mora biti redefinisana. Osnovni cilj ovog rada je definisati institucije koje se bave zdravljem ljudi, bez obzira na uzrasnu, socijalnu, materijalnu, obrazovnu strukturu, te odrediti ulogu institucija i organizacija u stvaranju uslova i pružanju mogućnosti da se što veći broj građana uključi u različite programe sportske rekeacije. Problem hipokinezije, kao uzroka nastanka mnogih bolesti, nije samo stvar pojedinca, već je ovo Nacionalni problem koji i treba da ima takav tretman u traženju rješenja. REDEFINING THE ROLE AND PLACE OF SPORTS RECREATION IN NEWLY CREATED CONDITIONS OF THE SOCIETY IN TRANSITION Summary With dicomposition of ex-yugoslavia, the system that held the country together also fell apart. New countries were created within the borders of ex-republics in different circumstances. Sports and sports recreation had an important role and place in the system of the former country. Newly created countries, each in its own way, handled this social phenomenon. If we accept the fact that in the former country sports, sports recreation and physical education were integrated into a unique system of Physical culture, the system as such under the name of Physical culture being rarely used in practice today, then it is evident that the place and role of sports recreation as important activity in 19

17 prevention and health protection of each citizen must be redefined. The basic goal of this paper is to define health care insitutions, regardless of age, social, material or educational structure, to define the role of institutions and organisations in creating conditions and possibilities for a growing number of citizens to be engaged in diverse sports recreation programmes. The problem of hypokinesis, as fundamental reason for eruption of many diseases, is not an individual, but a national problem, and needs to be treated as such in the process of problem solving. UVOD Čovjek je dio društva gdje živi i briga za zdravljem ne smije da bude samo njegova briga. Uloga države i lokalne zajednice, te njihovih institucija je da obezbjede uslove da se što veći broj ljudi, shodno svojim potrebama, interesima i mogućnostima uključe i upražnjavaju različite oblike fizičkih aktivnosti. Uloga lokalne zajednice bila bi izražena kroz intenzivniju gradnju sportskih terena, sportrskih objekata i podržavanju svih oblika organizovanja građana, u cilju što većeg broja uključivanja u različite programe sportsko-rekreativnih aktivnosti. Obrazovne institucije, Fakulteti za fizičko vaspitanje i sport, moraju školovati neophodne kadrove koji bi stručno i odgovorno zadovoljili potrebe tržišta. Fakulteti moraju školovati stručne profile kadrova za sportsku rekreaciju koji će biti osposobljeni da budu i propagatori i realizatori različitih sportsih programa i sadržaja koji su aktuelni na svjetskoj sceni i koji su zasnovani na naučnoj osnovi. Zdravstvene institucije se nedovoljno bave prevencijom zdravlja. Najveći problem je što nema jasne strategije i operativnih programa, te povezanost institucija i organizacija u jedinstven sistem organizovan sa ciljem što masovnijim bavljenjem sportskom rekreacijom u funkciji čuvanja zdravlja koje nema alternativu. Državne i Republičke institucije moraju imati jasnu strategiju prevencije zdravlja i programe sportske rekreacije ugrađivati u zdravu naviku svakog pojedinca. Projekat zasnovan na zdravom životu sa redovnim fizičkim aktivnostima treba proglasiti zadatakom od opšteg društvenog interesa i posvetiti mu posebnu pažnju. Predmet istraživanja Sportska rekreacija kao organizovan oblik fizičkih aktivnosti, predstavlja veoma aktuelno i kompleksno područje istraživanja, sa složennim organizacionim, andragoškopedagoškim, stručno-metodskim, zdravstveno-bološkim i drugim pitanjima. Pokret, kretanje i sama potreba za kretanjem su imali odlučujuću ulogu u razvoju čovjeka. Čovjek kao jedino svijesno biće razvio je svoje mentalne sposobnosti zahvaljujući pokretima. Pokreti su ti koji omogućavju djetetu da se razvije, prvo da za godinu dana stane na svoje noge, a kasnije i da razvije svoje fizičke i motoričke sposobnosti koje mu omogućavaju da obavlja sve životne poslove. Upravo redukcija pokreta uzrokovana savremenim načinom života i rada izazivaju neravnotežu, koja zbog smanjene aktivnosti vitalnih životnih organa slabi njihovu funkciju što u konačnom ishodu slabi i ugrožava zdravlje u cjelini. Potreba za kretanjem kod djece se zadovoljava spontanom željom za igrom. Kod odraslih se mora razviti osjećaj za potrebom, zatim snažan motiv koji bi pokrenuo pojedinca na aktivnost. 20

18 Put od potrebe do akcije je uslovljen različitim faktorima: uslovima života, socijalnim statusom, radnim angažovanjem, ekonomsko-materijalnim stanjem pojedinca, kulturom življenja, okruženjem, građenjem sportskih objekata u neposrednom okruženju, zdravstvenim stanjem, navikama itd. Od složene problematike sportke rekreacije za predmet ovog istraživanja u ovom radu odabrano je: Da se utvrdi mjesto i uloga sportske rekreacije u društvu koje je doživjelo tektonske promjjene, te da se jasno definiše uloga pojedinih institucija u razvoju sportske rekreacije. Sobzirom da sportska rekreacija ima značajnu ulogu u prevenciji zdravlja, u održavanju vitalnih i radnih sposobnosti građana, te u pravilnom rastu i razvoju populacije mladih, onda riješavanje ovog problema zahtijeva kompleksan pristup svim subjektima i institucijama koje na bilo koji način imaju dodirne tačke sa jasno naznačenim zadacima sportske rekeacije, kao životno važne aktivnosti. Ccilj i zadaci istraživanja Cilj istraživanja se ogleda u tome da se jasno sagleda trenutno stanje u području sportske rekreacije u Republici Srpskoj, te na osnovu analize koja treba da utvrdi nivo i stepen uključenosti građana sportsko-rekreativne aktivnosti, te predlože određene mjere u cilju bolje organizovanosti i značajnijeg uključivanja određenih institucija.na lokalnom i Republičkom nivou. Osnovni zadatak ovog istraživanja, traži da se izvrši jasna diferencijacija postojećih institucija u društvenom sistemu Republike Srpske, koje su na bilo koji način zadužene za zdravlje građana, naročito za prevenciju i zaštitu zdravlja. Samo jasnim definisanjem uloge pojedinih institucija, organizacija i ustanova u cilju preventivnog djelovanja po zdravlje građana ovo društvo može nositi epitete humanog društva. METOD Sobzirom na specifičnost postavljenih ciljeva i samog problema kojeg želimo riješiti odabrali smo kibernetičko-analitički metod koji će omogućiti da sačinimo strukturu institucija i organizacija, koje su u funkciji ili koje bi trebale biti značajne u stvaranju uslova za razvoj sportske rekreacije. Samo jasnim definisanjem uloge i mjesta pojedinih institucija, te analizom njihovih neposrednih veza i interakcijske uslovljenosti, sportska rekeracija može biti aktivnost od posebnog društvenog interesa. Jasno je da je zdravlje, vitalnost, te fizička i radna sposobnosti važna karika u životu svakog pojedinca, ali su pojedini građani limitirani u stvaranju opštih uslova za zadovoljavanje biološke potrebe ljudi za kretanjem. Zato se mora naći način u izvršavanju svojih zakonskih obaveza određenih institucija u stvaranju objektivnih uslova za bavljenjem sportskom rekreacijom većine građana Republike Srpske kao Nacionalne strategije u prevenciji i čuvanju zdravlja. ANALIZA I DISKUSIJA 21

19 Tražeći odgovor na ovo pitanje krenut ću od tvrdnje koja je i danas, ali i bezbroj puta do sada izrečena: optimalna fizička aktivnost je najefikasnije sredstvo za čuvanja zdravlja. Najveće bogatstvo koje čovjek može da ima upravo je zdravlje, a Ministarstvo zdravlja Republike Srpske je po funkciji najodgovornije za zdravlje čovjeka u RS. Ljekari su najdirektniji eksponenti tog najhumanijeg posla, pa je njihova uloga o brizi za čovjeka i najvažnija. Jedini problem je u tom što ljekarima ne dolaze zdravi ljudi, osim onih što vade ljekarska uvjerenja ili imaju sistematski pregled, ali njh je vrlo mal broj. Nažalost zakon je predvidio da jednom godišnje moramo svoj automobil odvesti na tehnički pregled, ali takav zakon nije obavezan i za čovjeka, pa ispada da više vodimo računa o automobilu nego o čovjeku. Ipak moramo konstatovati da su u najvećem broju ljudi koji se obraćaju ljekarima, već u stanju narušenog zdravlja, što znači da se moraju liječiti. Ogroman je broj ljudi koji su mogli spriječiti nastanak različitih bolesti. Uzrok nastanka bolesti u velikom broju slučajeva je upravo hipokinezija. Jasno je da su Domovi zdravlja mjesto gdje dolaze bolesni, a da mjesto gdje bi dolazili zdravi ljudi u cilju prevencije bolesti skoro da i ne postoje. Sigurno je da su ljekari limitirani mogućnostima operativnijeg djelovanja u cilju primjene nekih sportsko-rekreativnih programa, jer to u istinu i nije u njihovom području rada. Alat i sredstvo za prevenciju zdravlja nalazi se kod stručnjaka drugog profila, a to su profesori fizičkog vaspitanja i stručna lica u području sportske rekreacije. Sama činjenica govori da postoji potreba uske saradnje između ljekara i stručnjaka za sportsku rekreaciju. Za sada je ta saradnja samo u toj mjeri da ljekari savjetuju veću fizičku aktivnost, ali ne i kako, kada, gdje i koliko, pa je pojedinac prepušten sam da se snalazi. Apoteka zdravlja u kojoj bi se mogao kupiti najefikasniji lijek za prevenciju zdravlja je na za sada nepoznatoj adresi. U namjeri da odgovorimo na neka pitanja moramo krenuti od početka, a on je u samom čovjeku, jer on je taj koji treba da donese odluku o eventualnom učešću u sportsko rekreativnim aktivnostima. I pored činjenice da je čovjek i njegova odluka odlučujića, moramo konstatovati da je sama odluka i akcija uzrokovana različitim faktorima : radnim; ekonomskim; obrazovnim; zdravstvenim idr. Čovjek je dio društva gdje živi i briga za zdravlje ne smije da bude samo njegova briga. Uloga države i njenih institucija je da obezbjedi uslove i pretpostavke kako bi se omogućilo,da što veći broj ljudi shodno svojim potrebama, interesim i mogućnostima postanu daleko fizički aktivniji, nego štoje trenutno stanje u RS. Uloga svake lokalne zajednice bila bi u intenzivnijoj gradnji sportskih terena, sportskih objekata i podržavanje svih oblika organizovanja građana i organizovanog bavljenja sportom i sportskom rekreacijom. Obrazovne institucije, Fakulteti za fizičko vaspitanje i sport moraju školovati neophodne kadrove koji bi stručno i odgovorno zadovoljile potrebe tržišta. Nažalost svjedoci smo da nam u različitim klubovima gdje se upražnjavaju takve aktivnosti rade ljudi bez adekvatnog znanja i stručne osposobljenosti, što nosi rizik po zdravlje ali i nepovjerenje potencijalnih vježbača. Predložiti određene mjere za organizovanijim i masovnijim učešćem građana RS u različitim sportsko-rekreativnim sadržajima zahtjeva analizu postojećeg stanja, utvrđivanje uzroka i predlog mjera koje bi bitno promjenile postojeće stanje. 22

20 Jedna od činjenica je da integralna oblast pod nazivim FIZIČKA KULTURA najblaže rečeno maknuta u stranu. Čak i sam termin se sve rjeđe čuje, ali on suštinski više nema svoju funkciju jer se termin SPORT sve više koristi kao sinonim za fizičku kulturu, tako da imamo Zakon o sportu, Ministarstvo sporta itd. Nije problem u zamjeni imena ali je problem u tome što,,sport kao značajna društvena djelatnost nije funkconalno objedinio sva područja (fizičko vaspitanje, sport u sistemu takmičenja, sportsku rekreaciju). Fizičko vaspitanje je područje koje je u sistemu obrazovanja i zakonom definisano. Sigurno da je mnogo otvorenih pitanja oko programa nastave i vannastavnih aktivnosti u školama, kao i broju časova u sedmici, nastavnim sadržajima, realizaciji školskih sportskih takmičenja, a naročito programa školske sportske rekreacije koja bi trebala da da značajan akcenat na uticaj vježbanja na čuvanje zdravlja i stvaranju trajnih navika. Ali ipak ovo područje postoji, samo se mora kvalitetnije urediti. SPORT, kao područje koje podrazumjeva organizovana takmičenja u različitim sportovima je važno kao mjesto gdje se okuplja veliki broj mladih ljudi i bave se zdravim aktivnostima. Sportski savezi su nakon rata vrlo brzo obnovili svoj rad, uspostavili strukturu organizovanja i uključili se u sistem takmičernja. Rezultati u sportu su daleko ispod rezulteta u okruženju, ali ta tema zaslužuje posebnu analizu. SPORTSKA REKREACIJA je nažalost ostalo područje koje je prepušteno pojedincu i ličnim interesima građana. O sportskoj rekreaciji se lijepo priča jer se dovodi u vezu sa zdravljem, ali značajniji podrška kako organizovanim grupama koje upražnjavaju neke oblike rekreacije, a i organizacijama koje su obnovile svoj rad, kao što su,,sport za sve i drugi nemaju značajniju podršku. Zato smatram da bi prvi korak u rješavanju ovih problema trebali razmotriti i analizirati te dovesti u korelaciju sve institucije koje su u vezi sa nekim područjima sporta kao integralnom oblasti. 23

21 ZAKLJUČCI: -Formirati Republički odbor za prevenciju zdravlja -Zadatak republičkog odbora briga za zdravljem i saradnja tri najvažnija ministarstva u cilju zaštite zdravlja građana Republike Srpske. -Odbor treba da sačini program i predloži mjere za što masovnijem i organizovanom bavljenju sportskom rekreacijom, kao trajnom aktivnosti za očuvanje zdravalja. -Lokalane zajednice (opštine), da formiraju agenciju za sportsku rekreaciju i prevenciju zdravlja pod nazivom : ZEPSA (zdravstveno-edukativno-preventivna-agencija) Cilj agencije: da informiše građane o ugroženosti zdravlja; obavještava o mogućnostima i oblicima sportsko-rekreativnih aktivnosti kojim se građani mogu baviti organizuje rad za grupe i pojedince angažuje pripravnike, volontere i šalje na usavršavanje pojedince za određene modele sportske rekreacije sarađuje sa radnim organizacijama: organizuje radničke sportske igre: nudi programe za kontinuirano uključivanje radnika u SR aktivnosti predlaže izmjene i dopune u zakonu o radu sa većim pravima radnika na aktivan odmor i upućivanje radnika u specijalizirane centre za MPAO (medicinsko preventivni aktivan odmor) sarađuje sa školama prati rad i uključuje se u aktivnosti i realizaciju projekata učenika i građana u lokalnoj zajednici zajedno sa domovima zdravlja organizuje zdravstvene preglede u cilju utvrđivanja zdravstvenog statusa učenika sarađuje sa sportskim klubovima a naročito po pitanju; *zaštite zdravlja mladih sportista *organizuje predavanja u vezi povreda, ishrane sportista i dopinga u sportu. Opšte mjere : podržaati svaki oblik privatne incijative u sportu i sportskoj rekreaciji; zakonom obezbjediti značajne olakšice za investiranje u objekte sportskih sadržaja; 24

22 stimlisati sve oblike sportsko rekreativnih aktivnosti kroz beneficije u zakupu sportskih objekata i terena; pomoći rad udruženja građana organizovanih grupa u realizaciji različitih programa sportsko rekreativnih aktivnosti; analizirati stanje postojećih sportskih objekata, igrališta, i terena za sportsku rekreaciju, te planski pristupiti izgradnji novih sa ciljem da omogućimo pristup što većem broju građana na mogućnost svakodnevnog upražnjavanja fizičkim aktivnostima; stvoriti uslove i omogućiti zdravstvenim ustanovama aktivnije učešće u različitim projektima sa ciljem informisanja edukacije i propagande na stalnu fizičku aktivnost kao preventivno sredstvo čuvanja zdravlja; preporučivati i usmjeravati građane na boravak u specijaliziiiranim rehabilitacionim centrima koji se bave preventivnim i kurativnim dejstvom kod pojedinih specifičnih oboljenja (kardiovaskularnim, dijabetes, anemija), gdje se dejstvom prirodnih faktora i specijalizirane ljekarske aktivnosti uz doziranu fizičku aktivnost postižu najbolji efekti; posebnu pažnju pokloniti stvaranjem uslova za organizovano bavljenje sportskom rekreacijom invalidnim licima, te djeci sa posebnim potrebama obezbjediti stručnu i materijalnu pomoć u realizaciji projekata za reintegraciju i resocijalizaciju pojedinih skupina građana. LITERATURA 1. Blagajac, M. (1992) Programirani aktivan odmor, Novi Sad. 2. Dragosavljević, P., Vučković, S. (2003) Rekreativne aktivnosti u funkciji preventivnozdravstvene usmjerenosti. X međunarodni naučni skup u Nišu 4. Dragosavljević, P. (2004). Slobodno vrijeme kao faktor sportske rekreacije, Prvi kongres crnogorske Sportske akademije, Kotor. 5. Dragosavljević, P. (2005). Pedagoški faktori procjene efekata rekreacije, Fizička kultura, Beograd. 6. Dragosavljević Predrag i Proko, (2005). Savremena nastava fizičkog vaspitanja i sporta, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Banjaluka. 7. Dragosavljević Predrag i Proko. (2006) Sportska rekreacija, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Banjaluka. 8. Galić, M. (1995). Kultura, Fizička kultura, Svetovi, posebno izdanje, Novi Sad. 9. Matić, M. ( ) Rekreacija u potrazi za sistematskom definicijom pojma, Fizička kultura, Beograd. 10. Medved, R. (1966). Sportska medicina, Sportska štampa, Zagreb. 11. Todorović, A.(1978). Metodologija istraživanja slobodnog vremena, Savremena administraciaj, Beograd. 25

23 Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: Dalibor Fulurija, 2 Igor Tošić 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Pale 2 Postdiplomac Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta, Pale ORGINALNI NAUČNI RAD UDK: COBISS. BH-ID: /SHT F UTICAJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA NA USPJEŠNO IZVOĐENJE ELEMENATA SPORTSKE GIMNASTIKE NA TLU SAŽETAK Istraživanje je izvršeno u Istočnom Sarajevu (Mokro i Pale) na uzorku redovnih učenika muškog pola (48 dječaka) uzrasta godina ±6 mjeseci. Cilj istraživanja je utvrđivanje uticaja motoričkih sposobnostima učenika osnovnih škola na uspješno izvođenje elemeata sportske gimnastike na tlu. Na osnovu vrijednosti koeficijenata multiple korelacije (R o =.56) može se konstatovati da motoričke sposobnosti (kao prediktorski sistem) na multivarijantnom nivou, statistički značajno objašnjavaju (p=.03) postignute rezultate u uspjehu izvođenja elemenata sportske gimnastike na tlu (TLO). Koeficijent determinacije kriterijumske varijable (DELTA) i sistem motoričkih varijabli imaju 32% zajedničkih relacija. Ostalih 68% zajedničkog varijabiliteta u objašnjavanju kriterijumske varijable sadrže se u drugim dimenzijama antropološkog prostora koje nisu bile predmet istraživanja u ovom radu. Rezultati parcijalnih regresionih koeficijenata (BETA) i njena značajnost p (level) govore da su značajne pozitivne relacije sa kriterijumskom varijablom utvrđene kod brzine i statičke snage. MTAPN taping nogom i MVISZ vis u zgibu. Dakle, može s konstatovati da oni dječaci koji imaju bolju brzinu pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje rješavaju gimnastičke zadatke. Na osnovu interpretacije dobijenih rezultata regresione analize može se konstatovati da se uspjeh u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu mogu najbolje predvidjeti brzinom pokreta donjih ekstremiteta i statičkom snagom. Ključne riječi: učenici, motoričke sposobnosti, elementi sportske gimnastike na tlu 26

24 1. UVOD Nastava fizičkog vaspitanja je sistem postupaka koji izazivaju promjenu antropoloških karakteristika mladih u obliku određenih kvalitetnih promjena uopšte ili u obliku promjena njihovih međusobnih relacija. Formalni modeli nastave fizičkog vaspitanja predviđaju brojne postupke koji su svi u funkciji transformiranja što većeg broja dimenzija u strukturi ličnosti učenika. Te promjene nastaju u nekom smišljenom, vremenski određenom, nizu tačaka koje povezane daju sliku otklona od prognoziranih očekivanja. Kada fizičko vaspitanje nebi uticalo na promjenu antropoloških karakteristika to bi bila socijalno bezpredmetna aktivnost. (Najšteter, Đ. 1986). Da bi se uspješno realizovali ciljevi i zadaci nastave fizičkog vaspitanja potrebno je poznavanje motoričkih sposobnosti, nivoa usvojenosti specifičnih stilizovanih kretnih struktura (motorička informisanost), kao i ostalih stuktura podsistema ličnosti, koje zajedno čine složen sistem čovjeka. Ciljevi i zadaci nastave fizičkog vaspitanja mogu biti ostvareni samo ako je nastavni proces planski i programirano postavljen. Mogućnosti sportske gimnastike da odgovori ciljevima fizičkog vaspitanja praktično su ne ograničeni. Sve promjene sposobnosti koje se postižu primjenom gimnastičkog programa, zahvalan su fudament, kao kretno iskustvo, sa velikim mogućnostima za realizovanje, kako u životnim aktivnostima, tako i drugim sportovima. Ovo se, posebno, odnosi na koordinaciju, na koju je moguće znatnije uticati samo u mlađem školskom uzrastu, dakle u vrijeme u kome bi, uveliko, trebalo primenjivati sadržaje, iz sportske gimnastike, posebno vježbe na tlu. (Petrović, J & saradnici 1995) Dosadašnja naučna istraživanja (Buđa,1981, Sedić, 1982, Petrović,1984, Bala,1993, Hmjelovjec,2002.) potvrdila su da realizacija kretnih kvaliteta sportske gimnastike zavisi od više faktora, među kojima najznačajniju funkciju imaju morfološke karakteristike, motoričke sposobnosti, kognitivne sposobnosti, konaktivne osobine, motivaciona struktura, te pedagoški proces obučavanja i treniranja. (Tabaković,M.2008) U ovom radu proučavane su motoričke sposobnosti kod učenika osnovnih škola u Istočnom Sarajevu, starih 12 i 14 godina, zdravih i obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja i njihov uticaj na uspješno izvođenje elemenata sportske gimnastike na tlu, što ujedno i čini predmet ovog rada. Bez sumnje ovo istraživanje pružiće skroman doprinos budućem razvoju sportske gimnastike u Republici Srpskoj, kao i poboljšanju realizacije gimastičkih sadržaja u osnovnim školama. Istraživanje na ovoj populaciji ograničiće se na dva segmenta i to: 1. prostor motoričkih sposobnosti i 2. prostor uspjeha u izvođenju elemenata na tlu. 2. METODE ISTRAŽIVANJA 2.1. Uzorak ispitanika Istraživanje je izvršeno u Istočnom Sarajevu (Mokro i Pale) na uzorku redovnih učenika muškog pola (48 dječaka) uzrasta godina ±6 mjeseci. 27

25 Mjereni su samo oni ispitanici koji su na dan mjerenja bili zdravi i koji nisu imali somatske nedostatke i oboljenja. Iz mjerenja su ekstrahovani učenici koji se bave sportskim treningom van škole Uzorak varijabli Varijable za procjenu motoričkih sposobnosti koje su primijenjene u ovom istraživanju odabrane su na osnovu faktorske analize i procjene validnosti i pouzdanosti rezultata do kojih su došli Momirović i saradnici (1969), Kurelić i saradnici (1971), N. Viskić (1972), Kurelić i saradnici (1975) i Petković, D. (1984 & 1989). Na osnovu ovih modela, u ovom radu ukupan sistem testova za procjenu motoričkih sposobnosti sačinjen je od 8 varijabli, koje su prezentovale sljedeće mjere: I Mehanizam struktuiranja kretanja 1. Okretnost na tlu MONAT 2. Taping nogom MTAPN II Mehanizam funkcionalne sinergije i regulacije tonusa 1. Poprečno stajanje na klupici MPSNK 2. Duboki pretklon na klupi MDPNK III Mehanizam regulacije intenziteta ekscitacije 1. Troskok iz mjesta MTRSM 2. Trčanje na 20m leteći start M20LS IV Mehanizam regulacije trajanja ekscitacije 1. Vis u zgibu MVISZ 2. Dizanje trupa na klupici MDTNK 2.3. Uzorak kriterijumskih varijabli Uspjeh u izvođenju elemenata na tlu procenjivan je na osnovu postignutih rezultata (ocjena) nakon održanih 24 časa vježbanja elemenata sportske gimnastike na tlu u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja. Uzorak kriterijskih varijabli za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu, sačinjava osam (8) elemenata na tlu. Radi lakšeg postupka pri obradi rezultata kriterijske varijable za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu, su šifrirane tako da prva dva slova (TL) označavaju tlo, a ostala slova elemenat na tlu. Kriterijske varijable za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu su sljedeće: TLKNAP - kolut naprijed, TLKNAZ - kolut nazad, TLKLET - kolut leteći, TLPRST - premet uporom strance (zvijezda), TLPRSO - premet uporom strance s okretom (rondat), TLSTNG - stav na glavi, TLSTUU - stav u uporu i TLSUKN - stav u uporu kolut naprijed. Ocjenjivanje izvođenja elemenata na tlu vršila je komisija od tri kompetentna stručnjaka, a na osnovu Pravilnika za suđenje i ocjenjivanje. Elementi na tlu su se izvodili u kombinaciji jedan za drugim, u slučaju eventualne greške ispitanik je mogao isti elemenat ponoviti još jednom, a komisija je uzimala u obzir bolje izvedeni pokušaj. Objavljivanjem komisijskih ocjena, zapisničar je evidentirao ocjene u karton ispitanika. Dobijena ocjena, rezultat je tehničkog izvođenja vježbe odnosno ocjena biomehaničke 28

26 ispravnosti vježbe, dobijene na osnovu subjektivne procjene od strane komisije. Moguće tehničke greške prilikom izvođenja elemenata sportske gimnastike na tlu, manifestuju se preko odstupanja položaja tijela i dijelova tijela pri vježbanju. 3. REZULTATI I DISKUSIJA Tabela 1.Osnovni statistički parametri motoričkih spsobnosti dječaka Varijable Mean Min Max SD Error Skewn. Kurtos. MONAT MTAPN MPSNK MDPNK MTRSM M20LS MVISZ MDTNK Legenda: Mean - aritmetička sredina, Min minimalan rezultat, Max - maksimalan rezultat, Std.Dev. - standardna devijacija, St.Error - standardna greška, Skewn. Skjunis, Kurtos. - Kurtozis U tabeli 1 prikazani su osnovni statistički parametri motoričkih sposobnosti kod dječaka. Posmatrajući rezultate u testovima normaliteta distribucije skjunisa i kurtozisa zapaža se da su distribucije gotovo u svim varijablama normalne. Nešto značajnija asimetričnost i spljoštenost Gausove krive je kod varijabli poprečno stajanje na klupici (MPSNK) i duboki pretklon na klupici (MDPNK). Srednje vrijednosti, kod većine motoričkih varijabli ukazuju na standardno i uravnoteženo raspoređivanje rezultata ispitanika, sem kod navedenih varijabli. Najveća standardna devijacija dobijenaje kod varijable vis u zgibu (MVISZ). U ovoj mjeri srednja vrijednost je iznosila 27,10 sa velikim rasponom rezultata kako se to vidi iz tabeli 1., kod maksimalnih i minimalnih Dakle, ispitanici su bili veoma heterogeni, dok su kod drugih varijabli dosta uravnoteženi. Tabela 2.Osnovni statistički parametri primjenjenih varijabli za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu Varijable Mean Min Max SD Error Skewn. Kurtos. TLKNAP TLKNAZ TLKLET TLPRST TLPRSO TLSTNG

27 TLSTUU TLSUKN U tabeli 2 prikazani su osnovni statistički parametri varijabli za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu kod dječaka. Posmatrajući rezultate normaliteta distribucije skjunisa i kurtozisa zapaža se da su distribucije u svim varijablama normalne. Srednje vrijednosti, kod većine varijabli ukazuju na standardno i uravnoteženo raspoređivanje rezultata ispitanika. Dakle, ocjene koje je komisija donijela na provjeri usvojenosti gimnastičkih sadržaja na tlu su bez značajnih odstupanja. Tabela 3. Regresiona analiza prediktorskog sistema motoričkih sposobnosti i kriterijuma uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimastike na TLU R o Delta F - test p Na osnovu vrijednosti koeficijenata multiple korelacije (R o =.56) u tabeli 3, može se konstatovati da motoričke sposobnosti (kao prediktorski sistem) na multivarijantnom nivou, statistički značajno objašnjavaju (p=.03) postignute rezultate u uspjehu izvođenja elemenata sportske gimnastike na tlu (TLO). Koeficijent determinacije kriterijumske varijable (DELTA) i sistem motoričkih varijabli imaju 32% zajedničkih relacija. Ostalih 68% zajedničkog varijabiliteta u objašnjavanju kriterijumske varijable sadrže se u drugim dimenzijama antropološkog prostora koje nisu bile predmet istraživanja u ovom radu. Tabela 3.1. Regresiona analiza prediktorskog sistema motoričkih sposobnosti i kriterijuma uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimastike na TLU Varijable R Part - R Beta Std.Err t p MONAT MTAPN MPSNK MDPNK MTRSM M20LS MVISZ MDTNK

28 Rezultati parcijalnih regresionih koeficijenata (BETA) i njena značajnost p (level) govore da su značajne pozitivne relacije sa kriterijumskom varijablom utvrđene kod brzine i statičke snage. MTAPN taping nogom i MVISZ vis u zgibu. Dakle, može s konstatovati da oni dječaci koji imaju bolju brzinu pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje rješavaju gimnastičke zadatke. Na osnovu interpretacije dobijenih rezultata regresione analize može se konstatovati da se uspjeh u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu mogu najbolje predvidjeti brzinom pokreta donjih ekstremiteta i statičkom snagom. 4. ZAKLJUČAK Motoričke sposobnosti značajno utiču na uspjeh u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu, pa stoga zaslužuju odgovarajuću pažnju. Utvrđeno je da brzina pokreta donjih ekstremiteta i statička snaga pozitivno utiču na postizanje uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu. Što nam ukazuje da oni dječaci koji imaju bolju brzinu pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje rješavaju gimnastičke zadatke na tlu. Takođe u procesu selekcije djece za vježbanje na tlu i treba voditi računa da se odaberu dječaci koji imaju prirodne sposobosti za ispoljavanje brzine, jer je poznato da se kod nje najmanje može uticati tokom procesa treninga, a i nastavnog procesa. Takođe, tokom nastavnog časa u školama a i svuda gdje se primjenjuje program iz sportske gimnastike na tlu treba voditi računa da se radi na postizanju što veće statičke snage. 5. LITERATURA 1. Hmjelovjec, I., Redžić, H. & Hmjelovjec D. (2005). Gimnastika za osnovnu školu. Tuzla: Fakultet tjelesnog odgoja i sporta 2. Kurelić, N., Momirović, K., Mraković, M. & Šturm J. (1970). Struktura motoričkih sposobnosti i njihove relacije sa ostalim dimenzijama ličnosti. Zagreb: Kineziologija, Vol. 9, br. 1-2, 3. Kurelić N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. & Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za naučna istraživanja, Fakultet za fizičku kulturu. 4. Najšteter, Đ. (1991). Teorija i metodika sportskog treninga. Sarajevo: Fakultet za fizičku kulturu 5. Petković, D. (1989). Relacije morfoloških, motoričkih i kognitivnih sposobnosti sa uspehom u sportskoj gimnastici. Doktorska disertacija. Beograd: Fakultet fizičke kulture. 31

29 6. Petković, D. (1984). Uticaj antropometrijskih i biomotoričkih dimenzija na efikasnost izvođenja kretnih navika iz sportske gimnastike. Magistarski rad. Beograd: Fakultet fizičke kulture. 7. Petrović, J., Buđa, P., Radojević, J., Sedić, P., Petković, D. & Grbović, M. (1995). Sportska gimnastika II deo. Beograd: Fakultet fizičke kulture. 8. Tabaković, M (2008). Prediktivne vrijednosti antropoloških obilježja u sportskoj gimnastici.sarajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja. Korespodencija Doc. dr Dalibor Fulurija Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerziteta u Istočnom Sarajevu Pale, BiH-RS dalibor.fulurija@paleol.net 32

30 Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: Darko Kalajdžić 1, Slobodan Galešev 2 1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Istočno Sarajevo, Republika Srpska 2 OK Vojvodina, Novi Sad, Srbija STRUČNI RAD UDK: COBISS. BH-ID: /SHT K ZAGREVANJE U ODBOJCI PRED UTAKMICU 1. Uvod Sport, na dostignutom stepenu razvoja, zahteva od sportista da se dobro zagreju, kako pre treninga, tako i neposredno pred takmičenje. Cilj zagrevanja je priprema organizma za predstojeće napore. Obzirom da zagrevanje predhodi svakom treningu i takmičenju, ovom problemu dužni smo da posvetimo posebnu pažnju. U svetu, među stručnjacima u pogledu zagrevanja postoje i podeljena mišljenja. Ima stručnjaka, pa i naučnika koji tvrde da zagrevanje nema nikakav pozitivan uticaj na organizam, niti je to uslov za neki veći radni efekat. Takve svoje tvrdnje pravdaju tim što se u nekim sportovima postižu i svetski rekordi, a da se pre tih vrhunskih rezultata sportisti uopšte nisu zagrevali. Nasuprot tim tvrdnjama, mi koji radimo u odbojci (stručnjaci i naučnici), imamo jasan stav da je zagrevanje u odbojci nužno i korisno, kako pre treninga, tako i pre utakmice. U prilog ovom našem stavu ide i činjenica da je u odbojci propozicijama takmičenja određeno vreme i način zagrevanja igrača pre utakmice. Ruski naučnik Ozolin je u svojim radovima izneo podatak da su stari Grci još pre dve i po hiljade godina sprovodili neku vrstu pripreme ogranizma pre nadmetanja i borbe. Kako je to bilo u prošlosti, kako se sport razvijao, dobro je poznato. Danas je sport doživeo veliku ekspanziju, pa je logično da su se i u pogledu zagrevanja desile neke značajne promene. Sa povećanjem stepena sportskih dostignuća, i težnji za postizanje sve boljih rezultata, značaj zagrevanja postao je jedan od važnih faktora koji utiče na sportski rezultat i sportsko dostignuće. Stepen razvoja sporta i znanja koja smo postigli, zahtevaju da se ovaj problem zagrevanja proučava na stručnoj, pa i naučnoj osnovi. U različitim sportovima, kojih danas ima veoma mnogo, postoje razne vrste i oblici zagrevanja. Mi koji danas radimo u odbojci, 33

31 smatramo da je zagrevanje potrebno uskladiti sa specifičnostima i karakteristikama treninga i takmičenja, pri čemu se moraju uvažavati individualne osobenosti igrača. Zagrevanje u odbojci uporedo se razvijalo sa razvojem sporta u celini. U prošlosti i kod nas su se izvodile uglavnom statičke vežbe sa prilično neusklađenim i neveštim pokretima. Danas se zagrevanje u odbojci izvodi mnogo življe i mnogo dinamičnije, i primereno je potrebama treninga ili utakmice. Naša slobodna procena je da je zagrevanje odbojkašica i odbojkaša danas, na daleko većem nivou nego što je bila pre, i po tome smo osobeni i prepoznatljivi. Neki čak smatraju da se odbojkaši pred utakmicu kvalitetno zagrevaju. Ne ulazeći u potrebe drugih sportova, nas zanima kako ovaj segment našeg svakodnevnog posla možemo još više da unapredimo i poboljšamo, koristeći se znanjima koja su prethodnici otkrili, u naučnom i stručnom pogledu. Dakle, problem koji stoji pred nama je kako unaprediti proces zagrevanja u odbojci. 2. Metodološke napomene (teorijski okvir rada) 2.1 Morfološki i fiziološki aspekti zagrevanja Poznata je činjenica da povećanje radne sposobnosti čoveka, dolazi kao posledica dobro zagrejanog organizma. Analizirajući potrebe odbojkaša, na treningu i utakmici, želimo da ovde ukažemo samo na neke činjenice koje su dobro poznate u morfološkom i fiziološkom prostoru čoveka, a koje mogu značajno uticati na sam proces zagrevanja. Sa aspekta potreba i zahteva odbojkaške igre prioritet imaju: mišići, zglobovi i osnovne funkcije organizma. U morfološkom prostoru za sada je utvrđeno da mišići sa nešto višom temperaturom dobro zagrejani, imaju pri radu bolju koordinaciju, veću elastičnost i sposobni su za brže i složenije kontrakcije, što je jedan od preduslova za njihov efikasniji rad. Povećana brzina nervno-mišićne reakcije utiče pozitivno na preciznost, snagu, brzinu, kao i na druge elemente kretanja od kojih često zavisi i sam rezultat u odbojci. Ispitivanja kod nas i u svetu su nedvosmisleno potvrdila da zagrejani odbojkaški postižu bolje rezultate u odnosu na one koji se nisu zagrevali. Kada su zglobovi u pitanju, osnovno je da dobro poznajemo karakteristike zglobova kod čoveka. U osnovi zglobove ljudskog tela možemo podeliti u dve grupe: pokretni i nepokretni (manje pokretni). U pokretne zglobove spadaju: skočni zglobovi, zglobovi kukova i zglobovi ramena. U manje pokretne (nepokretne) zglobove ubrajamo zglobove kolena i lumbalni deo kičmenog stuba. Ukoliko nisu dobro zagrejani, skočni zglobovi i zglobovi kuka, postaju ugroženi zglobovi kolena, a to je čest uzrok povređivanja u odbojci. Ako nisu dobro zagrejani zglobovi kuka i ramena, stradaće lumbalni deo kičmenog stuba, što je isto vrlo čest slučaj povređivanja u odbojci. Na osnovu iznetih činjenica, jasno je da dobro zagrejani mišići i zglobovi smanjuju mogućnost povređivanja. Naša je sugestija trenerima da pri zagrevanju posvete dužnu pažnju zagrevanju zglobova i zglobnim vezama, služeći se principom "zglob po zglob" i postupno, redosledom od gore ka dole ili obratno. Treneri i profesori fizičke kulture koji rade u odbojci uglavnom to znaju i dobro zagrevaju zglobove u većini slučajeva. Kada su u pitanju fiziološki aspekti zagrevanja, poznato je da kontinuirano trčanje u trajanju od 3 do 5 minuta izaziva pozitivne promene u srčano-sudovnom sistemu, kao i u 34

32 sistemu organa za disanje. Ta promena se kod čoveka manifestuje kao povećanje temperature tela, ubrzanje krvotoka i pulsa, veća frekvencija disanja i blago razdraženje nervnog sistema. Mi smo ovde naznačali samo neke od činjenica do kojih se došlo naučnim istraživanjima proteklih godina, i svima treba da je jasno da se pravilnim zagrevanjem organizam valjano priprema za napore koji ga očekuju, u treningu ili na utakmici. Naše je mišljenje da u pogledu morfološkog i fiziološkog prostora ima još mnogo nepoznanica koje treba istražiti i koje mogu značajno doprineti kvalitetnom zagrevanju sportista. Za sada je dovoljno konstatovati kao činjenicu da kvalitetno zagrevanje odbojkaša može u mnogome da doprinese smanjenju mogućnosti od povreda u odbojkaškom sportu. 2.2 Načini zagrevanja Zagrevanje u sportu može se podeliti na: pasivno, aktivno i kombinovano zagrevanje. U pasivno zagrevanje ubrajamo: masažu, toplo tuširanje, topao vazduh, svetlosnu energiju, razne kreme, gelove i slično. Masaža u odbojci teško može da se primeni, jer se tu radi o velikom broju igrača, a sa druge strane retki su klubovi, pa i reprezentativne selekcije, koji u stručnom štabu imaju masera. Uzrok ovome su visoki materijalni troškovi ulaganja u taj vid rada. U odbojci se najčešće koristi poneki oblik samomasaže, naročito za deo tela koji je ranije bio povređen. Aktivno zagrevanje je najrasprostranjeniji i najefikasniji oblik zagrevanja koji se koristi u odbojci. Osnovno sredstvo aktivnog zagrevanja su vežbe, bez i sa rekvizitima, za pokretanje pojedinih delova ili kretanje tela u celini. U tom pogledu, najčešće se koriste razne forme hodanja i trčanja, vežbe oblikovanja, vežbe za jačanje mišića i pripremu zglobova, te razne vežbe istezanja i labavljenja. Obim i intenzitet aktivnog zagrevanja zavisi od mnogih faktora u koje ubrajamo godišnji period treninga, uzrast i kvalitet grupe, vrstu takmičenja, kao i zadatke koji se postavljaju igračima. Principijelno zagrevanje na treninzima sprovodi trener, a na utakmicama igrači samostalno, uz kontrolu trenera. Kombinovano zagrevanje u praksi se najčešće koristi, a trener je taj koji vrši odabir sredstava i načine zagrevanja, tako što se prvo sprovede pasivno, a tek potom aktivno zagrevanje. U daljoj analizi i razradi ovog problema koji stoji pred nama, zagrevanje u odbojci se može podeliti na: opšte, specijalno i specifično zagrevanje. Opšte zagrevanje u odbojci ima za cilj da se funkcije organizma iz stanja mirovanja podignu na viši nivo. Zagrevanje pred utakmicu razlikuje se od zagrevanja za trening. U opštem zagrevanju najčešće se primenjuju vežbe istezanja, lagano trčanje i vežbe oblikovanja. Izbor vežbi koje se primenjuju u opštem delu treda da bude usmeren na zagrevanje i istezanje muskulature i pokretljivosti zglobova. Vežbe opšteg zagrevanja primenjuju se u stojećem stavu, sedećem i ležećem položaju. Broj ponavljanja i izbor vežbi obavlja trener ekipe. Specijalno zagrevanje u osnovu na opšte zagrevanje traje znatno duže i obuhvata rad sa loptom i neka kretanja, primerena samoj igri, kao što su padovi, prizemljenja i skokovi. 35

33 Kada je u pitanju rad sa loptom tokom zagrevanja, koje smo nazvali specijalnim zagrevanjem, ponavljaju se neki elementi odbojkaške igre, kao što su: dodavanja, serviranja, smečiranja, prijemi servisa i slično. Specifično zagrevanje je ona vrsta zagrevanja koja je vezana za čoveka kao ličnost i za njegovu ulogu u timu i ekipi. U odbojci postoji igrač koga zovemo Libero i koji se na specifičan način zagreva za svoju ulogu u igri. Sa druge strane postoje i takvi igrači koji žele ili treba duže da se zagrevaju od vremena predviđenog propozicijama takmičenja. Zašto bi trener imao nešto protiv ako neki igrač želi da izađe ranije na zagrevanje i radi, na primer, vežbe istezanja, ili pak neke vežbe koje zahtevaju više vremena. Treba poštovati igrača kao ličnost i dozvoliti mu takve specifične radnje u zagrevanju, pod uslovom da ne remeti ustaljeni red i disciplinu ekipe u celini. Kvalitetni igrači imaju opšta znanja o tehničkotaktičkim radnjama u odbojci, ali oni u igri imaju i neke specijalne uloge, kao što su pozicije na kojima igraju. Dizač, bloker, korektor, libero, kroz specifično zagrevanje spremaju se da budu što efikasniji, s obzirom na svoju ulogu i zadatke u timu. Kada gledamo jednu odbojkašku utakmicu, primetićemo da je to sve skladno povezano u jednu celinu. Koliko traje koji od navedenih delova zagrevanja jeste umeće trenera i tu ne postoji opšti šablon ili model pripreme. Naš savet trenerima je da u svom radu poštuju principe rada kako u treningu tako i na utakmicama, ali ne tako što će nehotice ignorisati individualne osobine i sposobnosti svakog igrača, pogotovo ako one daju pozitivne razultate u igri. Ovaj savet odnosi se i na sam tok zagrevanja i nije tu trener da uništi njegovu individualnost, nego da svojim radom i delovanjem razvije sposobnosti i osobenosti do maksimuma, ali u funkciji ostvarivanja dobrih rezultata u igri. Svaka individualnost i osobenost igrača koja daje značajan doprinos uspehu ekipe je dobrodošla i treba je u svakoj prilici podržati. 2.3 Zagrevanje u odnosu na uzrast igrača i tamičarski period Danas deca rano počinju da se bave sportom, pa tako i odbojkom, a ta se starosna granica stalno pomera ka nižim uzrastima. U takvim okolnostima treneri moraju dobro da poznaju biološki razvoj deteta, kako bi dobro znali šta kad treba da urade i na koji način. Pre svega treba poštovati princip da što su deca mlađa, zagrevanje treba da bude duže i raznorsnije. U ranoj fazi obuke još kroz zagrevanje nastojimo da deca savladaju određene stavove i položaje, kao i kretanja primerena odbojci. Zagrevanje je sastavni deo treninga, pa je neophodno da i taj deo treninga sprovede trener. Ima slučajeva kada trener prepušta slobodu igračima, kako bi se sami zagrevali, ima slučajeva da u mlađim kategorijama trener izvede nekog od igrača da pokazuje vežbe, koje ostali zatim ponavljaju. Ovo smatramo pogrešnim, jer trener je taj koji treba uvek da radi svoj posao, a prepuštanje zagrevanja nekom drugom može štetiti i samom treneru, ali i igraču kojem je ova uloga dodeljena. Što su igrači stariji, njihov fond znanja u odbojci je sve veći, pa i u pogledu zagrevanja, kako praktično tako i teoretski. Po odobrenju trenera, zagrevanje pred utakmicu može voditi kapiten ekipe, pod uslovom da je za to obučen. Autoritet trener je teško stekao, a nesmotrenim potezima ili izjavama može ga lako izgubiti. Kada je u pitanju periodizacija trenažnog procesa, zagrevanje treba uskladiti sa potrebama i zadacima koji se u ovom periodu realizuju. U pripremnom periodu zagrevanje je duže i sporijeg tempa, a što smo bliže takmičarskom periodu zagrevanje postaje sve kraće, brže i usmerenije na zadatke koji igrača očekuju u igri. 36

34 Bez obzira na uzrast i period trenažnog procesa, trener mora da upamti da je to njegov posao i da ga ne sme prepustiti drugima. Autoritet trenera čini njegovo znanje, pa tako i u pogledu zagrevanja, što znači da on to svoje znanje i umeće mora stalno iskazivati. 2.4 Zagrevanje i njegov značaj za tehničko stanje igrača pred utakmicu Danas se u sportu sve češće govori o psihičkom stanju sportiste, te o angažovanju psihologa u sportu. U odbojci, usled nedostatka materijalnih sredstava, ali i potrebe, nema angažovanja psihologa, jer se psiholozi u nas prikazuju kao čarobnjaci. Psiholog koji bi se angažovao u odbojci morao bi da poznaje suštinu same igre, a ne samo da na bazi nekih opštih testova i posmatranja donosi svoj sud. Poštujući svaki rad i struku, ističemo da u odbojci vrhunski treneri čitaju pedagoške, psihološke i medicinske knjige i priručnike, prate savremena dostignuća ostalih nauka i primenjuju svoja saznanja u praksi. Uporedo sa razvojem fizičkih svojstava, tehničko-taktičkih znanja, kod odbojkaša se razvijaju i psihički važne osobine, koje su takođe važne za proces treninga i takmičenja. Voljna priprema i specijalan vid koncentracije igrača, nikako se ne smeju zanemariti, već se putem treninga i takmičenja polako razvijaju i usmeravaju kako bi se ekipa približila trijumfu. Ukoliko se igrač dobro zagreje, tada kod njega narasta i volja i sigurnost, da može savladati zadatke koji se pred njega postavljaju, kako tokom treninga, tako i na utakmici. U tom pogledu, prilikom pripreme igrača za utakmicu, zagrevanja ima veoma važnu ulogu. Pre važnih utakmica, igrač se pred sam početak može naći u tri stanja: startna groznica (prenadraženost), startna apatija i borbena gotovost za nadmetanje sa protivnikom. Prva dva slučaja: startna groznica i startna apatija, negativno utiču na sportski rezultat. Stanje borbene gotovosti je pozitivno za uspeh, jer pokazuje spremnost igrača da učestvuje u nadigravanju. Pravilno usmereno i dobro vođeno zagrevanje, kako kolektiva, tako i pojedinca, značajno može doprineti postizanju dobro rezultata na utakmici. Dobro zagrejani odbojkaši su raspoloženi pre nastupa, veruju u sebe i svoju ekipu i željni su nadmetanja sa protivničkom ekipom. Dobar trener svakako ovo zna i zato putem osmišljenog zagrevanja daje doprinos psihološkoj pripremi igrača pred utamicu. I u ovom pogledu postoji značajan i neistražen prostor koji bi trebalo bolje proučiti, analizirati i opisati, radi unapređenja zagrevanja u ključnim trenucima za odbojkaški sport. 3. Osnovni rezultati rada 3.1 Modeli zagrevanja u odbojci Postoje različiti modeli zagrevanja u odbojci, kako za trening, tako i za utakmicu. Za potrebe ovog rada, mi smo se odlučili da iznesemo 3 modela zagrevanja pred utakmicu koji se najčešće primenjuju kod nas Prvi model zagrevanja Primenjuje se kod slabijih ekipa, počinje trčanjem oko igrališta i to na svojoj polovini terena, u koloni, od nekoliko minuta. Nakon završenog trčanja, igrači počinju sa vežbama oblikovanja, najčešće svako za sebe i u nekom svom ritmu. Posle opšteg zagrevanja, prelazi se na rad sa loptom u kom se ponavljaju vežbe kao tehnički elementi, prilično sporo i statično. 37

35 Takav način zagrevanja smatramo lošim i igrači koji se tako zagrevaju dostignu neki radni efekat tek posle odigranog prvog seta utakmice Drugi model zagrevanja Model koji često koriste prvoligaške ekipe, a on se ogleda u sledećem: igrači izlaze na teren i prvo što rade je da posedaju po terenu i svako za sebe izvodi vežbe istezanja, poznate i kao: strečing vežbe. Posle istezanja, u sedećem i ležećem položaju, prelaze na trčanja po svom delu terena, obično je to bočno i paraleleno sa mrežom. Nakon obavljenog trčanja, svako radi za sebe vežbe oblikovanja, prevashodno za gornji deo tela. Kao i u prethodnom modelu, nakon opšteg zagrevanja, prelazi se na rad sa loptom koji je pretežno isti kod svih modela, a to su ponavljanja nekih tehničkih elemenata. Ovaj drugi model ne možemo oceniti kao loš, jer je on bar po obliku vežbi detaljniji od prvog modela, a u neku ruku približniji načinu igre u odbojci. Osnovna zamerka ovom modelu zagrevanja je to što igrači primenjuju vežbe istezanja šablonski, smatrajući da je to neka popularna moda Treći model zagrevanja Treći model zagrevanja je onaj model koji mi preporučujemo igračima, bez obzira na pol, uzrast i važnost utakmice. Ovaj model ograničen je propozicijama takmičenja, kao i prethodna dva modela koja se odnose na kvalitetne ekipe. Zagrevanje počinje tako što igrači samostalno (svako za sebe) uradi vežbe istezanja. Podrazumeva se da su to obučeni igrači, te da raspolažu sa znanjima koja su potrebna za vežbe. Nakon istezanja, svi igrači trče u laganom tempu oko 3 minuta. Nakon ovog opšteg zagrevanja, igrači su spremni, jer je podignuta temperatura tela, a ubrzan rad srca i respiratornog sistema. Posle opšteg dela igrači se postave u krug i rade vežbe koje pokazuje najčešće kapiten, a one su primerene kretanjima u odbojci. U ovim vežbama dominiraju vežbe snage i izdržljivosti, a cilj je da se velike i male mišićne grupe bolje prokrve i toniziraju. U specijalnom delu zagrevanja sledi organizovano (unapred dogovoreno i definisano) kretanje sa padovima i skokovima. Ovo je trenutak kada igrači počinju sa stvaranjem takmičarske atmosfere, tako što glasno podržavaju jedan drugog. Ovaj deo se završava sa kretanjem i skokovima ispred mreže. U specijalnom i specifičnom delu zagrevanja sledi rad sa loptama i to u paru (prsti, čekić, napucavanje). Sudije ekipama daju znak kada je dozvoljeno zagrevanje na mreži i ekipe slobodno rade smeč shodno svojoj ulozi u ekipi. Na kraju ovog zagrevanja, 3 minuta pre kraja, prelazi se na servis i prijem servisa. U ovom, trećem modelu zagrevanja, veoma je važno da svaki igrač (od početka zagrevanja) bude svestan onoga što radi i zašto to radi. Neophodno je da se u zagrevanje ugrade sve one aktivnosti koje čine osnovu za ono što ih očekuje tokom utakmice. Nakon izložena tri modela zagrevanja pred utakmicu, logično je da se postavi pitanje koji je od ovih modela najbolji. Najbolji je onaj model koji odgovara igračima i uslovima u kojima se to zagrevanje odvija, pa ga zato treba isprobati u praksi i zauzeti svoj stav. 38

36 4. Zaključci Autori ovog rada pripadaju onoj grupi stručnjaka i naučnika koji smatraju da zagrevanje pre sportskih napora ne može biti sporno, a u odbojci je ono potreba i nužnost. Na osnovu činjenica iznetih u radu, sasvim je jasno da je kvalitetno zagrevanje najbolja zaštita od povreda u odbojci, kako i u drugih sportovima. Kroz zagrevanje se mogu ostvarivati i neki zadaci koji bitno utiču na proces učenja u odbojci. U praksi, s obzirom na značaj i potrebu, zagrevanju se ne poklanja dovoljna pažnja. Naše je mišljenje da u prostoru zagrevanja postoji mnogo mesta za stručna i naučna istraživanja. Nauka nije teoretisanje. Prava nauka je traganje za činjenicama, istinama i zakonitostima, kako bi se neki problemi koji stoji pred nama rešio. Prostor zagrevanja u sportu, pa samim tim i u odbojci, nedovoljno je proučen i istražen, a to je prilika da se nerešena pitanja i nedoumice razreše za dobrobit igrača i dalji razvoj odbojke kao sporta. Svaki trening, svaka utakmica donosi nešto novi i to je jedna vrsta istraživanja koju svakodnevno obavljaju treneri. Naučna istraživanja su ona vrsta istraživanja koja obavljaju kvalitetni stručnjaci (doktori nauka), a uz pomoć naučnih metoda. I jednima i drugima ovo je prostor za nova primenjena istraživanja. Ako je prostor zagrevanja u odbojci nedovoljno istražena livada, onda ko god tu livadu čisti od korova i neznanja, daje svoj doprinos da više saznamo o problemu koji stoji pred nama i čeka rešenje. 5. Literatura 1. Janković, V. (2004). Odbojka. Zagreb : Kineziološki fakultet. 2. Kalajdžić, D. (1975). Priprema i vođenje odbojkaške ekipe na utakmici. Beograd, Sportska praksa Kalajdžić, D. (1980). Mogućnosti za poboljšanje odbrane u odbojci. Beograd, Sportska praksa Kalajdžić, D. (1984). Morfološke, motoričke, kognitivne, konativne i sociološke dimenzije odbojkaša. Doktorska disertacija. Novi Sad : Fakultet fizičke kulture. 5. Kostić, R. i Kalajdžić, D. (1995). Odbojka metodika sportske pripreme. Niš : Fakulte fizičke kulture. 6. Misjuro, V. (1951). Zamor. Beograd : Fiskultura i sport. 7. Pržulj, D. (2005). Osnovi antropomotorike. Pale : Fakultet fizičke kulture. 8. Pržulj, D. (2007). Antropomotorika. Pale : Fakultet fizičke kulture. 9. Radosav, R. (1998). Teorija i metodika fudbala. Novi Sad : Fakultet fizičke kulture. 10. Todorović, Z. (2007). Uputstvo za izradu stručnih i naučnih radova. Banja Luka: Ekonomski fakultet. 39

37 40

38 Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: Ненад Лалић 1 Мићо Мићић 2 1 Факултет физичког васпитања и спорта, Пале 2 Постдипломац Факултета физичког васпитања и спорта, Пале STRUČNI RAD UDK: 005: (497.6 Bijeljina) COBISS. BH-ID: /SHT L Системски приступ организацији и дјелотворно вођење на примјеру СФК Академац-УИС Бијељина Резиме Основни циљ овог рада је да се представи системски приступ и дјелотворно вођење спортске организације и да се укаже на њене најбитније карактеристике. Надаље, у циљу што комплексније анализе, тематика датог проблема је представљена на практичном примјеру Студентског фудбалског клуба Академац-УИС Бијељина, Центар за високо образовање у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву. СФК Академац-УИС, Бијељина је јединствени фудбалски клуб у Републици Српској и Босни и Херцеговини, због чињенице да за клуб могу играти само и искључиво студенти. Кључне ријечи: Организација, вођење, спортски менаџмент, стратегијски менаџмент, идеја, тимски рад. Abstract The main objective of this paper is to present a systematic approach and effective management of sports organizations and to point out to its most important characteristics. Furthermore, the problem is presented on an example of Student football club "Akademac- UIS" Bijeljina, Center for Higher Education in Bijeljina, University of East Sarajevo. SFC "Akademac-UIS, Bijeljina is a unique football club in the Republic of Srpska and Bosnia and Herzegovina, because of the fact that only students can play for the team. 1 Факултет физичког васпитања и спорта, Источно Сарајево. 41

39 Keywords: Organization, management, sports management, strategic management, ideas, teamwork. Увод Већи дио живота проводимо у некој организацији било да је то факултет, предузеће, банка, спортски тим, религијска или грађанска организација, огранак војних формација, музичка или позоришна група. Неке организације, као војска или велике корпорације, имају веома формалну структуру. Али све организације, формалне или неформалне, су сакупиле и држе на окупу групе људи који увиђају да постоје користи од заједничког рада ка одређеном заједничком циљу. Циљ је основни елемент сваке организације. Све организације такође имају и некакав програм или метод за остваривање циља, тј. плана. Организације морају такође да нађу и обезбједе средства за постизање својих циљева. У свим организацијама постоје људи који су задужени да помогну да се остваре планирани циљеви. Те људе називамо менаџери. Спортска организација је сложен систем који се може дефинисати као идеална структура међусобно повјерених логички прописаних дјелова са оптималном кординацијом и јасно дефинисаним циљевима. Исто тако, она се може посматрати у контексту системског приступа њеном дјеловању, јер је она дио општег, вишег система, али је истовремено структурисана на подсистеме. Без обзира о којем типу организације је ријеч, па и спортска, има вишедимензионални карактер и може се дифинисати на више начина. Првенствено представља сложен организам, јер може функционисати у форми ли институционалним оквирима компаније, политичке странке, спортског клуба и др. Надаље, организацију дефинишемо као сложену економску, политичку, друштвену али и спортску појаву, јер је опредјељена да задовољи опште људске потребе и као сложени процес, јер се у њему континуирано ствара функционални оквир или форма организације. На крају, она је и сложен систем, који је дефинисан системским категоријама. Свака организација је отворени систем, која има извјесне односе са околином. Околина дјелује на организацијски систем. Комуникације између система и околине су сталне при чему посебан значај има повратна информација за све интерне и екстерне процесе и активности. Систем је повезаност елемената у цјелину и њихово складно и узајамно повезано функционисање ради остваривања постављеног циља. Суштинско обиљежје вођења је стварање визије и придобијање сарадника. Ни један човјек не жели да се њиме управља. Они желе да буду вођени у правом појмовном значењу овог термина који у себи садржи: повјерење, договор, мотивисање, вјеровање у могућности појединаца, ослањање на његову свијетлу страну. 42

40 1. Хипотеза, методологија и емпиријски подаци Предмет истраживања овог рада у контексту тестирања примарне хипотезе, јесте да (H1) оснивањем спортске организације или своје СОФКЕ, у оквиру Универзитета, доприноси се побољшању квалитета живота студената. Основни мотив анализе датог проблема: је да се темељно примјеном менаџерских метода, сагледа системски приступ и дјелотворно вођење на примјеру једне спортске организације и исто тако представи, прије свега, модел његовог ефикасног и правилног, законски регулисаног, организовања и вођења. Друга значајна истраживачка метода (H2) је: системски приступ организацији и дјелотворно вођење доприноси највишем нивоу резултата како на спортским теренима и борилиштима, тако и у организованости спортског колектива. Приликом тестирања истраживачких метода у раду ће се користити комбиноване методе истраживања. То се прије свега односи на истраживање кроз литературу, менаџерских метода, историјска метода и друге релевантне опште научне методе (индукција, дедукција, синтеза). На основу истраживања кроз литературу, као и конкретних емпиријских истраживања, прије свега на примјеру спортске организиције, која егзистира на тржишту Босне и Херцеговине и Републике Српске, у оквиру Универзитета у Источном Сарајеву, примјеном релевантне истраживачке методологије, хипотезе су потврђене. Та сазнања су веома значајна за практичну примјену изложене теоријско-методолошке третиране проблематике, тј. системског приступа организацији и дјелотворног вођења на примјеру спортске организације. 2. Историјски развој СФК Академац-УИС Бијељина Студентски фудбалски клуб Академац-УИС (у даљем тексту: Клуб) је самостална спортска организација која има спортисте, основана у Бијељини, у мају године и организована у облику удружења, са неодређеним временом трајања, ради обављања спортских активности у области фудбалског спорта и остваривања циљева и задатака утврђених њиховим Статутом. Клуб је члан Фудбалског савеза Републике Српске, Фудбалског Савеза Босне и Херцеговине, регионалних савеза, међуопштинских и општинских савеза. Посебно чланство и облик сарадње клуб остварује са Спортским савезом општине Бијељина и другим спортским друштвима. Данас, клуб је члан прве Општинске лиге Бијељина, група Запад, гдје тренутно заузима прво мјесто и статус јесењег првака. 43

41 Примарни циљ клуба је побољшање квалитета живота студената Универзитета у Источном Сарајеву. Остали циљеви су: Промовисање спорта и физичке културе у животима студената у Бијељини; Остваривање и постизање спортских резултата; Унапређење спортских способности својих студената; Афирмација и представљање друштвених, привредних, културних, спортских и других вриједности; Обезбјеђивање и организовање пропаганде спорта и физичке културе; Окупљање чланства по основу масовности и квалитета. У остваривању својих циљева, Клуб има следеће задатке: 44

42 Заштита угледа и репутације Универзитета у Источном Сарајеву и Центра за високо образовање у Бијељини. учествовање у фудбалским такмичењима, приредбама и другим активностима чланова; окупљање, свестрано и активно учествовање у фудбалском спорту студената, омладине и одраслих; образовање чланова Клуба, обезбеђивање услова за школовање и оспособљавање фудбалера за такмичење и за стручно оспособљавање за рад, стручно образовање и усавршавање радника стручних служби, стално унапређење стручног фудбалског рада; програмирање развоја и унапређења фудбалског спорта спровођење здравствене заштите фудбалера, остваривање других задатака утврђених Законом, другим прописима и актима Клуба, Органи Клуба су: 1. Скупштина Клуба, 2. Председник Клуба, 3. Управни одбор, 4. Генерални секретар, 5. Надзорни одбор. Стручни рад у Клубу, чине: 1. Спортски директор, 2. Тренер првог тима. Досадашњи спортски резултати клуба су: Сезона 2010/2011, прваци Друге лиге ОФС Бијељина и треће мјесто у малом фудбалу, земска лига Бијељина. Сезона 2011/2012, друго мјесто Прва лига ОФС Бијељина и друго мјесто у малом фудбалу, зимска лига Бијељина. Сезона 2012/2013, јесењи прваци Прве лиге ОФС Бијељина и четвртфиналисти Ред стар-спорт купа. Спортски резултати баштине како кроз марљиви рад на тренинзима и утакмицама, тако и на испитима и предавањима. Надаље, Клуб је добио и Плакету Универзитета у Источном Сарајеву за изузетан успјех и промоцију спорта међу студентима, као и сребрену значку Општине Бијељина, за развој спортско-културног живота студената и омладине на простору Семберије. 45

43 3. Развијање јасне визије и њено трансформисање у мисију Визија Менаџер мора да буде визионар. Успјешни менаџери су способни да своју визију и надахнуће пренесу на запослене и да их мотивишу да успјешно обављају делегиране задатке. Визија је мисао водиља и полазна тачка у развијању бизниса. Формулише се у писменом облику за дужи временски период и њом су обухваћене све групе које имају интерес за успјешно пословање предузећа: потрошачи, добављачи, инвеститори, кредитори, запослени, менаџмент и друштво. Постати лидер у промоцији здравог живота на тржишту БиХ и РС, и остварити сарадњу са Универзитетима из окружења, као и са реномираним свјетски познатим Универзитетима. Мисија Мисија произилази из визије као њен логичан наставак и представља категорију којој се озбиљно мора приступити на почетку новог улагања. Она је основа за формулисање циљева, политике и стратегије сваког новог пословног подухвата. Мисија компаније је разлог њеног постојања. Врло често је изражена у форми изјаве која преноси запосленима и потрошачима поруку о сврси постојања. Мисија мора да буде: 1. компатибилна са окружењем и аспирацијама главних стакехолдера, 2. реалистична у смислу да одговара природи бизниса и ресурсима предузећа, 3. дистинктивна у смислу да је препознатљива, 4. инспиративна, 5. подобна за формулисање циљева и политике. Добар студент + добар спортиста = добар човјек! Циљеви Циљеви представљају жељено стање које организација жели да постигне. Циљеви би требало да буду изазовни али достижни. Они такође требају да буду квантитативно мјерљиви како би компанија могла да контролише и прати свој напредак ка задатом циљу. Примарни циљ СФК Академац-УИС Бијељина јесте побољшање квалитета живота студената Универзитета у Источном Сарајеву 2. 2 Остали циљеви су наведени у поглављу број 2. 46

44 Интерна анализа Интерна анализа је евалуација интерног окружења односно његових потенцијалних снага и слабости. Фактори интерне анализе би требали бити посматрани у појединим дијеловима областима организације као што су: култура организације, имиџ организације, организациона структура, кључно особље, приступ природним ресурсима, операциона ефикасност, производни капацитет, постојање бренда, тржишно учешће, финансијски извори, ексклузивни уговори, Истраживање организационих способности и услова окружења омогућава менаџерима да индентификују шта организација може да ради боље од конкуренције. Резултати интерне анализе СФК Академац-УИС Бијељина, показали су да Клуб располаже са добрим и стручним кадровима, неопходним за управљање и организацију послова, као и са добро изграђеним имиџом и културом организације. Такође, Клуб има и несебичну подршку Ректора и осталих органа Универзитета и Факултета као организационих јединица. Недостатак у овом дијелу организације јесте инфраструктура. Клуб, нема свој властити стадион, тако да организовање тренинга и утакмица на стадиону Средње пољопривредне школе, изискује високе трошкове. Екстерна анализа Могућност је шанса да се уведу нови производи и услуге чијом ће се продајом остварити профити. Могућности се могу појавити када настану промјене у екстерном окружењу. Многе од ових промјена могу бити и претње тржишној позицији. Могућности СФК Академац-УИС Бијељина, су првенствено јер је јединствен студентски фудбалски клуб Босне и Херцеговине и Републике Српске, по узору на престижне свјетске Универзитете, који егзистирају у развијеним земљама. Претња се огледа у томе да живомо у времену велике свјетске кризе, гдје је доста тешко изнаћи начина за финансирање спортских организација, као и ваннаставних активности студената. Имплементација 47

45 Стратегије се најчешће изражавају у облику уопштених приоритета. Да би на ефективан начин била имплементирана потребно је да се она преведе у неку врсту детаљних политика које нижи нивои на различитим функцијама у организацији могу да разумију. Ово је добро и због тога да се акцентирају нека практична питања која најчешће нису видљива у стратешком плану. Те политике у које се стратегија преводи су намјењене за различита функционална подручја фирме, као што су: маркетинг истраживање и развој набавка производња кадровска функција информатика Поред развоја политика за поједина функционална подручја фазе имплементације обухвата и индентификацију тражених ресурса као и извршавање потребних организационих промјена. У складу са реченим у претходном дијелу рада, идејно рјешење је да се у блиској будућности организује Универзитетска лига, као основа за организовање студентске лиге Републике Српске, по узору на колеџ лиге које постоје у развијеним земљама. Контрола Након имплементације следи контрола резултата. Контрола резултата се спроводи да би се измјерило и процјенило да ли се план одвија онако како би требало. Претпоставља се да би за овај мониторинг требало оформити систем контроле унутар организације. Све што треба урадити је погледати задате стандарде, измјерити постојеће резултате и предузети акције да се постигне успјех у пословању. У сфери контроле, с обзиром да Клуб у складу са визијом, мисијом на прави начин промовише Универзитет и остварује примарни циљ, са добрим спортским резултатима и организацијом клуба, предлаже се одржавање и унапређење постојећег стања и ширење идеје. Закључак У условима непредвидивих тржишних кретања у савременој економији врло је битно формулисати детаљан стратешки план развоја организације. Његова функција у овом контексту је да разради детаљне планове за поједине и могуће тржишне ситуације. Земље у развоју са својим тржишним дисторзијама посебно захтјевају овај вид планирања. Упркос тој чињеници у овим земљама, па и у Босни и Херцеговини организације ријетко формирају било какве планове пословања, а још мање стратешке планове. 48

46 Разлози за овакво понашање су често и обим посла и знања који су потребни за спровођење свих неопходних анализа за формирање оваквог плана. Босна и Херцеговина, Република Српска и Универзитети који егзистирају на овим тржиштима с циљем унапређења и побољшања квалитета живота студената и омладине требају да развијају и промовишу ваннаставне активности и у склопу њих, формирање студентских спортско-културних колектива. Као додатак овој активности корисно би било организовати семинаре за спортске и стручне раднике на тему израде стратешких развојних планова. Ово би сигурно довело до предвидивијег, сигурнијег и екстензивнијег вођења спортских организација у Босни и Херцеговини. Претпоставка је да би се одржао и већи број новооснованих клубова овог типа, у другој години пословања. Литература 1. Милан Томић, Спортски менаџмент, дата статус, Београд, година 2. Ненад Лалић, Менаџерско одлучивање, Педагошки факултет Бијељина, Бијељина, година 3. Ненад Лалић, Младен Вилотијевић, Данимир Мандић, Менаџмент у образовању, Педагошки факултет Бијељина, Бијељина, година 4. Џејмс А.Ф. Стонер, Р. Едвард Фриман, Даниел Р. Гилберт, Јр., Менаџмент, Београд, година 5. Ралпх Д. Стацеј, Стратешки менаџмент и организацијска динамика, Мате д.о.о., Загреб, година 6. Интернет сајтови: 1. Strategija

47 Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: ORGINALNI NAUČNI RAD Vladan Marković 1, Milomir Trivun 2 1 Visoka sportska i zdravstvena škola u Beogradu 2 Fakutet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Istočnom Sarajevu UDK: : COBISS. BH-ID: /SHT M UTICAJ ANTROPOMETRIJSKIH DIMENZIJA NA REZULTATE PLIVAČA PRSNE TEHNIKE Sažetak Morfološki status sportista značajna je komponenta koja utice na funkcionalne sposobnosti i uslovljava predispozicije organizma za pojedine sportske aktivnosti. Plivači, možda i više od drugih sportista, ekstremno su uslovljeni svojom morfoloskom gradjom u kojoj antropometrijske karakteristike dolaze do posebnog izražaja. Od antropometrijskih veličina, kao sto su: visina, težina,rapored centara težista i potiska,vitalnog kapaciteta, zavisna je, u većoj meri plovnost plivača. Odnos mase mišića i kvaliteta istih, dužine ekstremiteta i pokretljivosti zglobova deli plivače po tehnikama plivanja. Prsna tehnika je koordinaciski najkompikovanija za plivanje. Plivači prsne tehnike se rano specializuju za prsno i poseduju određene specifičnosti morfoloških karakteristika u odnosu na plivače ostalih tehnika plivanja. Izučavanje antropometrijskih karakteristika i povezanost sa rezultatom kod plivača prsne tehnike analizirano je kod 82 plivača muškog pola koji se takmiče na zimskoj Beogradskoj ligi 2006 godine. Ključne riječi: antropometrija, plivanje, rezultat, selekcija, prsna tehnika. UV O D Jedan od važnijih faktora za procenu mogućnosti napretka i izbora vrhunskog plivača je njegov morfološki status. Primenom sistema antropometrijskih mera dobijamo preciznije podatke o optimalnom fizičkom razvoju sportiste. Osobenost građe tela utiče na nivo ispoljavanja niza specifičnih karakteristika plivača (plovnost, hidrodinamički položaj tela u vodi, mišićno tkivo i sl.). Tehnika i izbor samog načina plivanja takođe zavisi od osobenosti građe tela. Zbog toga su dostignuća sportiste u nizu sportova povezana u značajnoj meri sa njegovim antropometrijskim statusom koji dalje utiče na biomotoričke sposobnosti sportiste. 50

48 U procesu izbora talentovanih sportista razlikuju se dve grupe pokazatelja (Zaciorski, 1974). Jedni su tkz. konzervativni pokazatelji, a drugi nekonzervativni. Sam naziv ukazuje da je stabilne pokazatelje veoma teško menjati tj. uticati na njihovo usavršavanje trenažnim procesom. Među stabilne pokazatelje na prvo mesto spadaju antropometrijski fiziološki parametri, zatim vreme brzine reakcije ruke i noge, gde je koeficijent naslednosti , što znači da se vreme reakcije nalazi pod velikim genetskim uticajem. Morfološki status sportista značajna je komponenta koja utice na funkcionalne sposobnosti i uslovljava predispozicije organizma za pojedine sportske aktivnosti. Plivači, možda i više od drugih sportista, ekstremno su uslovljeni svojom morfoloskom gradjom u kojoj antropometrijske karakteristike dolaze do posebnog izražaja. Od antropometrijskih veličina, kao sto su: visina, težina, rapored centara težista i potiska,vitalnog kapaciteta, zavisna je, u većoj meri plovnost plivača. Odnos mase mišića i kvaliteta istih, dužine ekstremiteta i pokretljivosti zglobova deli plivače po tehnikama plivanja. Kod plivača kraul tehnikom značajne su razlike kod sprintera i dugoprugaša u visini, težini i obimu grudi, a i kod ostalih tehnika uočljive su razlike, tako da plivaci ledjne tehnike spadaju u grupaciju sa najvećim longitudinalnim merama.relativno su lagani sa velikim obimom grudi, te i velike apsolutne površine. Plivači prsnog stila su relativno niski i teški. Plivači, speciajalisti u kraul tehnici, razlikuju se zavisno od deonice po visini, težini i obimu grudi. Težina tela je u korelaciji sa snagom koja je potrebna za brzinsko-snažnu lokomociju na 100m. Dugoprugaši su vidljivo nižih morfoloskih parametara, jer znacajno mesto u njihovom rezultatu zauzimaju funkcionalne sposobnosti. Plivači srednih pruga su po morfologiji izmedju sprintera i dugoprugaša. Plivači ledjne tehnike su viši od ostalih jer im je to znacajna predispozicija za uspeh, oni imaju veliki obim grudi, kao sprinteri u kraulu, dok im je težina u odnosu na visinu najmanja. Specijalisti u prsnom i delfinu imaju približno iste vrednosti u tkz. totalnim razmerama, što govori da za ove dve tehnike nisu presudni ovi parametri. Plivači prsne tehnike su nesto teži. Kod plivača kraulom, prsnim i ledjnim stilom uočeni su relativno dugi ekstremiteti nogu, dok su od kod delfinaša izrazito kratke noge. Relativno duge ruke imaju plivači kraula i ledjnog stila,dok prsaši i delfinaši imaju krace ruke. Najšira ramena imaju kralaši sprinteri i delfinaši (slika 1). Cilj istraživanja Osnovni cilj ovog istraživanja je da na odabranom uzorku plivača utvrdimo: - vrednost antropometrijskih varijabli plivača u prsnoj plivačnoj tehnici, - merenje kriterijumskih varijabli i 51