Prof. dr Miladin M. Ševarlić Mr Marija M. Nikolić. STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI - Monografija -

Transcription

1 Društvo agrarnih ekonomista Srbije Prof. dr Miladin M. Ševarlić Mr Marija M. Nikolić STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI - Monografija - STANDPOINTS OF THE DIRECTORS OF CO-OPERATIVES AND MEMBERS ABOUT AGRICULTURAL CO-OPERATIVE SECTOR IN SERBIA - Monograph - Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Projekat reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji Beograd, 2012.

2 Miladin M. Ševarlić, Marija M. Nikolić STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI ISBN

3 Društvo agrarnih ekonomista Srbije Prof. dr Miladin M. Ševarlić Mr Marija M. Nikolić STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI - Monografija - STANDPOINTS OF THE DIRECTORS OF CO-OPERATIVES AND MEMBERS ABOUT AGRICULTURAL CO-OPERATIVE SECTOR IN SERBIA - Monograph - Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Projekat reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji Beograd, 2012.

4 STAVOVI DIREKTORA ZADRUGA I ZADRUGARA O ZEMLJORADNIČKOM ZADRUGARSTVU U SRBIJI Autori: Recenzenti: Prof. dr Miladin M. Ševarlić Mr Marija M. Nikolić Prof. dr Lazo Mihajlović Prof. dr Milovan Mitrović Prof. dr Radojka Maletić Publikacija predstavlja rezultat istraživanja koje je DAES realizovao u okviru STAR podprojekta AE-002 "Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji" Napomena: Stavovi autora monografije ne predstavljaju nužno i zvanične stavove MPTŠV RS. Izdavač: Društvo agrarnih ekonomista Srbije Dizajn i tehničko uređenje: Strahinja Ajtić Štampa: Futura, d.o.o., Petrovaradin Tiraž: 300 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд :63(497.11)(083.41) ШЕВАРЛИЋ, Миладин М., Stavovi direktora zadruga i zadrugara o zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji = Standpoints of the Directors of Co-operatives and Members About Agricultural Co-operative Sector in Serbia : monografija = monograph / Miladin M. Ševarlić, Marija M. Nikolić. - Beograd : Društvo agrarnih ekonomista Srbije, 2012 (Petrovaradin : Futura) str. : graf. prikazi, tabele ; 26 cm Tiraž Summary. - Bibliografija: str ISBN Николић, Марија М., [аутор] a) Земљорадничко задругарство - Србија - Статистика COBISS.SR-ID

5 SADRŽAJ 1. U V O D METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH DIREKTORA I ČLANOVA ZADRUGA Direktori zemljoradničkih zadruga u Srbiji Članovi zemljoradničkih zadruga u Srbiji OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja Zemljoradničke zadruge prema delatnosti Zemljoradničke zadruge prema članstvu Zaposleni u zemljoradničkim zadrugama Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadrugama Članstvo zemljoradničkih zadruga u zadružnim savezima POSLOVANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA Ekonomski efekti poslovanja zemljoradničkih zadruga Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U SRBIJI Misija i vizija primarnih zemljoradničkih zadruga Doprinos državnih subvencija razvoju zemljoradničkih zadruga Najvažniji problemi i pitanja zemljoradničkog zadrugarstva POZICIONIRANJE ZADRUGA I ZADRUŽNOG SEKTORA U PRIVREDI SRBIJE Poznavanje zadružnih vrednosti i principa Komparacija zadruga sa drugim privrednim licima Stavovi direktora o odnosu zadruga i udruženja poljoprivrednika ZAKLJUČAK CONCLUSION LITERATURA... 63

6 CONTENTS 1. INTRODUCTION METHODOLOGY OF RESEARCH BASIC CHARACTERISTICS OF SURVEYED DIRECTORS AND MEMBERS OF CO-OPERATIVES Directors of agricultural co-operatives in Serbia Members of agricultural co-operatives in Serbia BASIC CHARACTERISTICS OF SURVEYED AGRICULTURAL CO-OPERATIVES Agricultural co-operatives according to year of foundation Agricultural co-operatives according to field of work Agricultural co-operatives according to membership Employees in agricultural co-operatives Implementation of informational technologies in agricultural co-operatives Membership of agricultural co-operatives in co-operative unions BUSSINESS OF AGRICULTURAL CO-OPERATIVES Economic effects of business of agricultural co-operatives Agricultural co-operatives according to fulfilling non-economic needs of members PERSPECTIVES OF DEVELOPMENT OF AGRICULTURAL CO-OPERATIVES Mission and vision of primary agricultural co-operatives Contribution of state subsidies to the development of agricultural co-operatives The most important problems and questions of agricultural co-operative sector PLACE OF CO-OPERATIVES AND CO-OPERATIVE SECTOR IN SERBIAN ECONOMY Knowledge of co-operative values and principles Comparison of co-operatives with other types of business organisation Standpoints of directors regarding mutual relations between co-operatives and association of farmers CONCLUSION (Serbian) CONCLUSION (English) LITERATURE... 63

7 1. U V O D U periodu od 15. decembra do 31. maja godine Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES, je realizovalo STAR podprojekat AE-002 Strategija razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija), koji je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (MPRŠV RS), u saradnji sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (IBRD International Bank of Reconstruction and Development) i Globalnim fondom za zaštitu životne sredine (GEF Global Environment Fund). U pripremi Strategije učestvovali su: prof. dr Miladin M. Ševarlić rukovodilac, prof. dr Zorka Zakić, mr Marija Nikolić koordinator anketnog istraživanja, prof. dr Lazo Mihajlović, dipl. inž. Đorđe Bugarin, prof. dr Danilo Tomić, mr Bogdan Živanović, dipl. inž. Radovan Baćović, prof. dr Constatine Iliopoulos (Grčka), prof. dr Franci Avsec (Slovenija), prof. dr Kaveh Sarmast (Iran), dr Richard Simmons (Velika Britanija), dr Henricus Raemaekers (Holandija) i dipl. inž. Zoran Starešina (Hrvatska). U cilju sagledavanja stanja u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, kao polaznoj osnovi za formulisanje pravaca njegovog daljeg razvoja, u okviru STAR podprojekta AE-002, sprovedeno je i anketno istraživanje, koje je realizovalo 11 anketara (Janko Bojičić dipl. inž.; Nikola Grbić, apsolvent; mr Dejan Karović; Bojan Miletić, dipl. inž.; Marija Milinčić, apsolvent; Huanita Milutinović, dipl. inž.; Marina Miljković, dipl. inž.; Lenka Petrović, apsolvent; Aleksandar Stojanović, dipl. inž.; Borislav Tomić, dipl. inž. i Uglješa Trkulja, dipl. inž.). Anketari su krajem marta završili dvodnevnu obuku, a u aprilu i maju godine i anketirali direktore zadruga i zadrugare u odabranih 79 zemljoradničkih zadruga. Pri tome su zadrugari u 59,5% zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketom bili predsednici skupštine ili predsednici ili članovi upravnog ili nadzornog odbora zadruge. Matematičko-statističku obradu rezultata dobijenih anketnim istraživanjem u SPSS statističkom paketu (Statistical Package for the Social Sciences) uradio je Ipsos Strategic Marketing iz Beograda. 1

8 U monografiji su prikazani važniji rezultati anketnog istraživanja i obrazloženi stavovi direktora zadruga i zadrugara u odabranim zemljoradničkim zadrugama o ključnim karakteristikama zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji. Autori izražavaju zahvalnost direktorima i zadrugarima odabranih zemljoradničkih zadruga, anketarima, recenzentima i svim saradnicima koji su doprineli izradi monografije, sa kojom autori i DAES doprinose i obeležavanju 2012 Međunarodne godine zadruga u Srbiji. 2

9 2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) iz aprila godine u Republici Srbiji, bez podataka za Kosovo i Metohiju, je bilo registrovano zadruga, od čega su ili 66,6% zemljoradničke zadruge. Kada se iz ovog broja isključe 202 zemljoradničke zadruge koje se nalaze na spisku Narodne banke Srbije (NBS) za pokretanje stečajnog postupka, preostaju zemljoradničke zadruge, od kojih je 743 ili 53,7% u Centralnoj Srbiji i 640 ili 46,3% u AP Vojvodini. U cilju eliminacije neperspektivnih zemljoradničkih zadruga iz osnovnog skupa, iz kojeg su odabrane zadruge u kojima je obavljeno anketno istraživanje, izvršena je eliminacija zadruga koje nisu ostvarile pozitivan finansijski rezultat bar jednom u periodu godine (prema godišnjim finansijskim izveštajima koje su zadruge predavale APR). Time je broj potencijalno perspektivnih zemljoradničkih zadruga smanjen na svega 773 zadruge koje zadovoljavaju navedeni kriterijum, od čega se 344 ili 44,5% nalazi u Centralnoj Srbiji, a 429 ili 55,5% u AP Vojvodini. Inicijalno je planirano da uzorkom bude obuhvaćeno 80 zadruga, a anketno istraživanje je realizovano u 79 ili 10,2% perspektivnih zemljoradničkih zadruga (koje su najmanje jednom u periodu godine ostvarile pozitivan finansijski rezultat) ili 5,7% zemljoradničkih zadruga koje (prema podacima APR i NBS iz godine) nisu u postupku ili nisu predviđene za postupak stečaja. Sprovedeno istraživanje je bazirano na dva anketna upitnika: (1) za direktore i (2) za zadrugare u odabranih 79 zemljoradničkih zadruga u Srbiji. Iako je istraživanje imalo jedan zajednički cilj prikupljanje relevantnih informacija o stanju u zemljoradničkom zadrugarstvu u Srbiji, anketni upitnici su se u određenoj meri razlikovali za direktore i zadrugare zemljoradničkih zadruga. Naime, svaka od anketiranih grupa lica bila je u mogućnosti da pruži zadovoljavajuće informacije s obzirom na nivo poznavanja stanja u njihovoj zadruzi i u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije. Direktori zadruga su odgovarali na pitanja koja se tiču poslovne prakse, procesa donošenja odluka, menadžmenta i poslovnog uspeha zemljoradničkih zadruga, kao i srodnih pitanja. Zadrugari su pružali odgovore na pitanja o stepenu ostvarivanja njihovih potreba kroz zadrugu, kvalitetu usluga koja im zadruga obezbeđuje, njihovom položaju u odnosu na kooperante i slično. Na pojedina pitanja su odgovarale obe kategorije ispitanika, što je, po pravilu, važilo za one oblasti u kojima i direktori i članovi zemljoradničkih zadruga raspolažu sa adekvatnim informacijama. Pored navedenog, razlike u upitnicima na koje su odgovarali direktori i članovi zemljoradničkih zadruga u Srbiji ogledale su se i u pružanju uvida u osnovne podatke koje se tiču anketiranih lica. Direktori zadruga dali su odgovore na pitanja o polnoj i starosnoj strukturi, nivou i profilu obrazovanja i dužini radnog staža u zadružnom sektoru. Zadrugari su odgovarali na pitanja o svom domaćinstvu, veličini gazdinstva i strukturi proizvodnje, korišćenju poljoprivredne mehanizacije, kao i o dužini članstva u zadruzi. 3

10 Grafikon 1. Broj i teritorijalna distribucija zemljoradničkih zadruga u Srbiji u osnovnom skupu u uzorku ,5% Centralna Srbija ,5% AP Vojvodina ,0% ,1% 51,9% Srbija 0 Centralna Srbija AP Vojvodina 100,0% Srbija U inicijalnoj fazi izrade upitnika za anketiranje direktora i članova zemljoradničkih zadruga analizirani su dostupni upitnici iz obavljenih istraživanja zadružnog sektora u drugim zemljama i posvećena dužna pažnja identifikovanju ključnih pitanja na koje sprovedena anketa treba da pruži odgovore. Pored članova tima za realizaciju Strategije, konsultovane su i kolege iz oblasti sociologije sela 1), koji su u više navrata predlagali i korigovali pitanja, što je rezultiralo kvalitetnijim upitnikom. 1) Prof. dr Milovan Mitrović Pravni fakultet u Beogradu, prof. dr Srđan Šljukić Filozofski fakultet u Novom Sadu i doc. dr Dejan Janković Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. 4

11 3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH DIREKTORA I ČLANOVA ZADRUGA U ovom poglavlju monografije prikazani su osnovni podaci o direktorima i članovima zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem koje je Društvo agrarnih ekonomista Srbije realizovalo u godini Direktori zemljoradničkih zadruga u Srbiji Od 79 zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, u svega 10,1% zadruga direktor je ženskog pola, a očekivano dominiraju direktori muškog pola (89,9%). Ne postoje značajnije teritorijalne razlike u polnoj strukturi direktora u AP Vojvodini i Centralnoj Srbiji. (Graf. 2) Grafikon 2. Polna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji 2) Ženski 10,1% Centralna Srbija 11% 89% Muški 89,9% AP Vojvodina 10% 90% Ženski Muški Grafikon 3. Starosna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji <30 2,5% >60 12,7% ,9% ,7% ,2% U pogledu starosne strukture, dominiraju dve kategorije: direktori starosti od godina (39,2%) i godina (36,7%), a najmanje je direktora mlađih od 30 godina (2,5%). (Graf. 3) 2) Ovaj i svi naredni grafikoni čiji izvor nije označen su sačinjeni na osnovu rezultata anketnog istraživanja. 5

12 Od direktora sa srednjom stručnom spremom, njih 27% ima zvanje poljoprivredni tehničar, dok 58% ima završenu srednju školu drugog profila (15% nije dalo odgovor na ovo pitanje). Svaki drugi direktor sa višom školom ima zvanje poljoprivrednog inženjera, dok 42% ima završenu višu školu nepoljoprivredne struke (8% nije dalo odgovor). U strukturi direktora sa visokom školskom spremom dominiraju diplomirani inženjeri poljoprivrede (59%), dok 19% ima završen drugi fakultet, a 22% ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje. Grafikon 4. Obrazovna struktura direktora zemljoradničkih zadruga u Srbiji VSS 40,5% OŠ 1,3% VŠS 15,2% SSS 43,0% Sa stanovišta obrazovanja, analiziran je stepen i profil stručne spreme direktora zemljoradničkih zadruga. Približno je podjednak broj direktora zemljoradničkih zadruga sa srednjom (43,0%) i visokom stručnom spremom (40,5%), dok višu stručnu spremu ima 15,2% direktora. Samo u jednoj anketom obuhvaćenoj zemljoradničkoj zadruzi (1,3%) direktor ima završenu osnovnu školu. (Graf. 4) Sa povećanjem nivoa stručne spreme direktora zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketiranjem, povećava se i učešće stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Najveći broj direktora se nalazi na tom rukovodećem radnom mestu 6-10 godina (41%), ali je zapaženo i relativno visoko učešće (16%) direktora koji tu dužnost obavljaju godina. (Graf. 5) Dugo zadržavanje na poziciji direktora zemljoradničkih zadruga moglo bi da ukazuje na visok stepen zadovoljstva članova načinom rukovođenja zadrugom i ostvarivanjem adekvatnih ekonomskih i drugih rezultata, isključivo ukoliko članovi zadruge imaju mogućnost da izraze svoje zadovoljstvo radom direktora zadruge, odnosno ukoliko su oni u poziciji da odlučuju o tome ko će obavljati ovu funkciju. U našoj zadružnoj praksi, međutim, postoje i zemljoradničke zadruge u kojima zadrugari ne utiču na to ko će biti direktor zadruge, bilo da im je onemogućeno da direktno učestvuju u izboru direktora zadruge jer je njegov izbor u nadležnosti upravnog odbora, bilo da oni nisu zainteresovani da ta prava i realizuju. U tom slučaju, višegodišnje zadržavanje direktora na radnom mestu može i da ne predstavlja rezultat uspešnosti menadžera zadruge već solidarnosti ostalih članova zadruge sa svojim članom koji obavlja i dužnost direktora zadruge. 6

13 Grafikon 5. Dužina staža na radnom mestu direktor zadruge <1 3% 1 do 2 11% 3 do 5 25% 6 do 10 41% 11 do 20 16% >20 4% Komparacijom odgovora direktora zemljoradničkih zadruga o dužini radnog staža na mestu direktora i u zadružnom sektoru, može se zaključiti da je njih 34 ili 43% radilo samo na radnom mestu direktora, dok je većina (45 ili 57%) imala radnog iskustva i na drugim radnim mestima u zadružnom sektoru. Najveće je učešće direktora koji su veći deo svog radnog veka (preko 20 godina) proveli u zadružnom sektoru (32%), a najmanje je direktora koji su tek počeli da obavljaju ovu funkciju (1%). Grafikon 6. Dužina radnog staža direktora zemljoradničkih zadruga u zadružnom sektoru < 1 1 do 2 1% 2% 3 do 5 9% 6 do 10 25% 11 do 20 28% >20 32% Bez odgovora 3% Posebno treba istaći da je 85% direktora, shodno našoj zadružnoj praksi, istovremeno i član zadruge u kojoj su direktori, što u određenoj meri otežava obavljanje ove funkcije. U poljoprivrednim i drugim vrstama zadruga u zemljama sa razvijenijim zadružnim sektorom, uobičajeno je da direktor 7

14 zadruge bude lice koje nije član zadruge i da ga članovi zadruge angažuju isključivo zbog procenjenih menadžerskih sposobnosti. Istovremenim članstvom u zadruzi u kojoj su i direktori, takvi zadružni menadžeri su barem delimično i prećutno zaštićeni od potpune odgovornosti za (ne)uspešno rukovođenje zadrugom Članovi zemljoradničkih zadruga u Srbiji U ukupnom broju zadrugara obuhvaćenih istraživanjem dominiraju zadrugari muškog pola (86%), dok je značajno manje učešće zadrugarki (14%) posledica vlasničkih odnosa u domaćinstvima zadrugara i tradicionalnim shvatanjem da je ženi mesto u kući, a ne u zadruzi. Međutim, u poslednjoj deceniji sve je izraženije formiranje isključivo ženskih zadruga preduzetnica u agrobiznisu. Imajući u vidu starosnu strukturu ruralnog stanovništva i tradicionalni pristup bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom, u starosnoj strukturi zadrugara očekivano preovlađuju starija lica: najviše je lica u životnom dobu od godina (28%), zatim (24%), 61 i više godina (10%); dok je učešće lica mlađih od 40 godina znatno manje: zadrugari starosti godina učestvuju sa 9%, a od godina sa 2%. Iznenađujuće veliki broj anketiranih zadrugara nije želeo da odgovori na ovo pitanje (27%). U zadrugama obuhvaćenim uzorkom, dominiraju zadrugari sa srednjom stručnom spremom (61%), s tim da je obrazovna struktura zadrugara (SSS i više od toga) povoljnija u AP Vojvodini nego u Centralnoj Srbiji. (Graf. 7) Grafikon 7. Obrazovna struktura članova zemljoradničkih zadruga VŠS 5% VSS 14% Bez odgovora 2% Niže od SSS 18% Centralna Srbija 2% 7% 16% 29% 53% Niže od SSS SSS Više od SSS Bez odgovora SSS 61% AP Vojvodina 2% 23% 68% 8

15 Najveći broj zadrugara su članovi zemljoradničke zadruge 6-10 godina, mada je vrlo značajno da postoje zadrugari koji su proveli u zadruzi godina (23%) ili čak i preko 20 godina (19%). (Graf. 8) Ovo ukazuje da postoji određeni stepen zadovoljstva zadrugara uslugama koje dobijaju u svojoj zadruzi. Za razliku od zemalja sa tržišno razvijenijom poljoprivredom, zemljoradničke zadruge u Srbiji karakteriše značajno veći broj dugogodišnjih kooperanata nego zadrugara, što potvrđuju i rezultati istraživanja. Posebno treba istaći da svaki treći zadrugar (34%) nije bio kooperant zadruge pre stupanja u članstvo, dok je, istovremeno, 17% zadrugara provelo u statusu kooperanta preko 20 godina. (Graf. 8) Očigledno, u zavisnosti od karakteristika zadruge, poslovne politike upravljačke strukture u zadrugama, ali u određenoj meri i od preferencija samih poljoprivrednih proizvođača, dužina staža provedenog u statusu kooperanta značajno varira, što potvrđuje i zastupljenost svih intervalnih grupa u odgovoru na pitanje: Koliko godina ste bili kooperant zadruge? Grafikon 8. Dužina staža u statusu zadrugara i kooperanta Dužina staža u statusu zadrugara Dužina staža u statusu kooperanta 1-2 5% 0 34% % < % 4% % % >20 19% 23% >20 15% 15% 17% Bez odgovora 1% Bez odgovora 4% Indikativno je da je 99% zadrugara član samo jedne zadruge, dok samo jedan ispitanik (1,3%) nije odgovorio na ovo pitanje, što može ukazivati na nekoliko različitih zaključaka: najpovoljniji sa aspekta domaće zadružne prakse bi bio da su celokupne potrebe zadrugara zadovoljene članstvom u jednoj zemljoradničkoj zadruzi; ali jedan od mogućih razloga monočlanstva je i nepostojanje drugih zemljoradničkih ili drugih vrsta zadruga na lokalnom području u kojima bi zadrugari mogli da ostvare članstvo kao što je nepostojanje štedno-kreditnih zadruga preko kojih bi poljoprivrednici mogli da obezbede povoljnije izvore finansiranja za organizovanje poljoprivredne proizvodnje ili potrošačkih zadruga u kojima bi mogli da se pod povoljnijim uslovima nego u trgovačkoj mreži 9

16 snabdevaju robom za potrebe domaćinstva i gazdinstva. Istovremeno, u našoj zemlji se članstvo u više zadruga na neki način smatra i nepoželjnim što je sa stanovišta međunarodne zadružne prakse neprihvatljivo. Grafikon 9. Dominantna proizvodnja na IPG zadrugara Ratarstvo 58,3% Kombinovano, uz pretežno ratarstvo Voćarstvo i vinogradarstvo Stočarstvo Kombinovano, uz pretežno stočarstvo Povrtarstvo Drugo Bez odgovora 6,3% 7,6% 11,4% 6,3% 3,8% 2,5% 3,8% Veoma je značajno naglasiti da je 83% zadrugara ostvarilo članstvo samo u jednoj zemljoradničkoj zadruzi, dok je 17% njih ranije bilo član i neke druge zadruge. Na izvesnu inertnost zadrugara u realizaciji svojih prava ukazuje činjenica da je više od pola zadrugara koji su prethodno bili članovi druge zadruge (54%) prestalo da bude član te zadruge zato što je zadruga prestala sa radom, dok je trećina (31%) prešla u drugu zadrugu jer nisu bili zadovoljni poslovanjem prethodne zadruge, a samo 15% zato što je smatralo da nova zadruga pruža bolje usluge. Najviše se udružuju poljoprivrednici na čijim gazdinstvima dominira ratarska proizvodnja (51 zadrugar ili 64,6%), dok je stočarska proizvodnja znatno manje zastupljena na gazdinstvima anketiranih zadrugara (14 ili 17,7%). (Graf. 9) 10

17 4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ANKETIRANIH ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA O potrebi udruživanja poljoprivrednika ukazuju i stavovi direktora zadruga o socio-ekonomskom položaju zemljoradnika. Sedam od deset direktora smatra da je socio-ekonomski položaj zemljoradnika nezadovoljavajući, četvrtina da je delimično zadovoljavajući, a svega 3,8% direktora zadruga je položaj zemljoradnika ocenilo kao zadovoljavajući. (Graf. 10) Gotovo identične ocene direktora su i u pogledu organizovanosti zemljoradnika. (Graf. 10) Grafikon 10. Ocene direktora zemljoradničkih zadruga o socio-ekonomskom položaju i organizovanosti zemljoradnika Socio-ekonomski položaj zemljoradnika Organizovanost zemljoradnika Delimično zadovoljavajući 25,3% Delimično zadovoljavajući 27,8% Zadovoljavajući 3,8% Bez odgovora 1,3% Nezadovoljavajući 69,6% Zadovoljavajući 2,5% Bez odgovora 1,3% Nezadovoljavajući 68,4% Grafikon 11. Ocene zadrugara o intenzivnosti proizvodnje na gazdinstvu Nedovoljno intenzivna 19% Bez odgovora 6% Poluintenzivna 43% Intenzivna 32% Na potrebu udruživanja individualnih poljoprivrednika u Srbiji ukazuje i činjenica da je prosečna veličina gazdinstva u Srbiji za čak 77% manja od prosečne veličine farme u EU-25, odnosno za 69% od prosečne farme u EU-27. (Ševarlić i Nikolić, 2007: 116) Imajući u vidu da tek svaki treći zadrugar ocenjuje proizvodnju na sopstvenom gazdinstvu kao intenzivnu, a da gotovo svaki peti smatra da je nedovoljno intenzivna, (Graf. 11) evidentno je da postoji izražena 11

18 potreba za jačanjem proizvodnje na porodičnim gazdinstvima, ukrupnjavanjem ponude i uključivanjem poljoprivrednika u tržišnu privredu, što se na sadašnjem nivou iskorišćenosti kapaciteta i ostvarenom obimu proizvodnje može realno ostvariti samo kroz određene vidove udruživanja, od kojih zemljoradnička zadruga predstavlja tradicionalno i ekonomsko-socijalno najpoželjniji oblik preduzetništva Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja Društveno-ekonomski, zakonski i institucionalni uslovi u momentu nastanka zadruga u značajnoj meri opredeljuju uspešnost u poslovanju zadruge, posebno u inicijalnim fazama razvoja. Upravo stoga, vreme osnivanja zadruge predstavlja jedan od osnovnih faktora u razmatranju poslovnog uspeha zadruge, pri čemu se zemljoradničke zadruge uslovno mogu podeliti na dve podgrupe: stare i nove zadruge. U relevantnoj literaturi (Ševarlić i Zakić, 2011: 14), Babović, et. al (2009: 2), kao granica između osnivanja starih i novih zadruga se uzima godina, budući da su zadruge osnovane nakon toga počinjale sa radom u drugačijem institucionalnom, mada delimično i u identičnom zakonskom ambijentu ( i ) bar u pogledu Zakona o zadrugama (1996), kao i da zadruge nisu bile uključene u tranzicione reforme izuzimajući zakonski nerazumljivu privatizaciju imovine određenog broja zadruga i značajan broj zadruga likvidiranih u postupku ubrzanog stečaja ( ). Za potrebe analize u ovoj monografiji, u stare zadruge su svrstane zadruge osnovane do godine, dok su u nove uključene zadruge osnovane počev od godine. Od 773 zemljoradničke zadruge koje su u periodu godine najmanje jednom ostvarile pozitivan finansijski rezultat, 367 ili 47,5% su stare, a 406 ili 52,5% su nove zadruge. U ukupnom broju zemljoradničkih zadruga koje su prema podacima APR bile registrovane u godini, ovaj odnos je znatno nepovoljniji po stare zadruge: od zemljoradničkih zadruga, ili 63,5% su nove, a svega 579 ili 36,5% su stare zadruge. Može se zaključiti da, bez obzira na veličinu i kriterijum za definisanje skupa za izbor uzorka, postoji značajna numerička prednost u korist zadruga osnovanih posle godine. Najveći broj zadruga obuhvaćenih uzorkom su osnovane u periodu godina (39,2%), što se uz zadruge osnovane u periodu godina (10,1%) mogu smatrati novim zadrugama, ali u uzorku preovlađuju stare zadruge (50,7%). (Graf. 12) Iako je u odabiru zadruga za uzorak postojala težnja da on u potpunosti odgovara osnovnom skupu po svim važnijim karakteristikama, razlika u zastupljenosti starih i novih zadruga potiče zbog nemogućnosti usklađivanja procentualne zastupljenosti zemljoradničkih zadruga po pojedinim regionima, odnosno zbog većeg odziva predstavnika starih zadruga da učestvuju u anketnom istraživanju. 12

19 Grafikon 12. Zemljoradničke zadruge prema godini osnivanja ,1% ,2% ,0% ,4% 1960 i ranije 20,3% 4.2. Zemljoradničke zadruge prema delatnosti U cilju identifikacije delatnosti koja u najvećoj meri doprinosi stvaranju prihoda zemljoradničkih zadruga u Srbiji, anketirani direktori u zemljoradničkim zadrugama su birali tri najznačajnije od ponuđenih šest delatnosti. Otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda predstavlja najznačajniji izvor prihoda za zemljoradničke zadruge obuhvaćene anketnim istraživanjem (92,4%), dok je na drugom mestu nabavka repromaterijala i opreme (83,5%), nakon čega slede prihodi iz prodaje u prodavnicama mešovite robe (26,6%). (Graf. 13) Na žalost, svaki vid dorade i prerade poljoprivrednih proizvoda imaju daleko manju frekvenciju odgovora, čak i skladištenje i čuvanje u silosima, magacinima i hladnjačama (25,3%), a posebno prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u neki vid zadružno prepoznatljivog proizvoda (10,1%). (Graf. 13) Prihodi od pružanja mašinskih usluga predstavljaju značajno veći izvor sredstava za zadruge u AP Vojvodini (44% na nivou značajnosti 0,01) nego u Centralnoj Srbiji (3% na istom nivou značajnosti). Sa druge strane, prihodi od pružanja usluga skladištenja i čuvanja u hladnjačama predstavljaju značajno veći izvor sredstava za zadruge u Centralnoj Srbiji (42%) nego za zadruge u AP Vojvodini (10% na nivou značajnosti 0,05), što je i očekivani odgovor s obzirom na veću zastupljenost voćarske proizvodnje u Centralnoj Srbiji. 13

20 Centralna Srbija AP Vojvodina Grafikon 13. Delatnosti zemljoradničkih zadruga prema učešću u formiranju dohotka (višestruki odgovori) - u Republici Srbiji Otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda 92,4 Nabavka repromaterijala i opreme 83,5 Prodavnica mešovite robe 26,6 Skladištenje i hladnjača 25,3 Mašinske usluge 24,1 Prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda 10,1 Drugo 1,3 Bez odgovora 3,8 - u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini Otkup i plasman poljoprivrednih proizvoda Nabavka repromaterijala i opreme Prodavnica mešovite robe 2 7 Skladištenje i hladnjača Mašinske usluge Prerada poljoprivrednoprehrambenih proizvoda Drugo Bez odgovora Manje od trećine zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem poseduju zadružnu ekonomiju (23 zadruge ili 29,1%), dok značajno veći deo ne poseduje ekonomiju (56 ili 70,9%), što uslovljava i poseban pristup organizaciji poslovanja zadruge. Značajno je naglasiti da u grupi zadruga koje poseduju zadružnu ekonomiju dominiraju stare zadruge (sa 73,9%), što ukazuje da nove zadruge najčešće ne raspolažu sa značajnijom imovinom, posebno poljoprivrednim zemljištem. (Graf. 14) U pogledu teritorijalne distribucije ne postoje značajnije razlike: u grupi zadruga koje ne poseduju zadružnu ekonomiju podjednak je broj zadruga iz Centralne Srbije i AP Vojvodine (po 28 zadruga), dok su u grupi zadruga koje poseduju zadružnu ekonomiju nešto zastupljenije zadruge iz AP Vojvodine (13 zadruga ili 56,6%) u odnosu na zadruge iz Centralne Srbije (10 ili 43,4%). 14

21 Grafikon 14. Zemljoradničke zadruge prema posedovanju zadružne ekonomije i vremenu osnivanja nove stare 6 (26,1%) 17 (73,9%) poseduju ekonomiju 33 (58,9%) 23 (41,1%) ne poseduju ekonomiju 4.3. Zemljoradničke zadruge prema članstvu Više od tri četvrtine zadruga u uzorku ima manje od 50 članova, a čak 22,8% ima samo 10 članova što je zakonski minimum za osnivanje zemljoradničke zadruge. Izuzetno su malobrojne i zadruge sa preko 100 članova (3,8%). (Graf. 15) Grafikon 15. Zemljoradničke zadruge prema broju članova >100 3,8% ,7% 10 22,8% AP Vojvodina 2% 5% 15% 22% 24% 32% ,1% ,5% ,1% Centralna Srbija 5% 11% 18% 16% 24% 26% < >100 15

22 Ukoliko se sadašnji broj zadrugara uporedi sa brojem zadrugara u momentu osnivanja zadruga, mogu se uočiti dve dijametralno suprotne karakteristike: 1. u momentu osnivanja 34,1% sadašnjih zemljoradničkih zadruga je imalo zakonski minimum članova, ali su vremenom povećali svoje članstvo, zbog čega je broj zadruga sa svega 10 članova smanjen; i 2. iako je pri osnivanju devet zadruga (11,4%) imalo preko 100 članova što je izuzetno brojno članstvo za naše uslove, u momentu anketiranja svega tri zadruge (3,8%) je zadržalo tako brojno članstvo. Sudeći prema odgovorima anketiranih direktora, u prvoj grupi došlo je do manjeg povećanja broja članova najčešće do 20 zadrugara, budući da je u momentu osnivanja 19% zadruga imalo članova, dok je danas ovaj broj članova zabeležen kod 29,1% zadruga. Sa druge strane, zadruge koje su inicijalno imale preko 100 članova su smanjile članstvo na članova, budući da je učešće ove kategorije zemljoradničkih zadruga povećano sa 11,4% na 17,7%. (Graf. 15 i 16) Grafikon 16. Zemljoradničke zadruge prema broju osnivača 10 34,1% 11 do 20 19,0% 21 do 30 12,7% 31 do 50 8,9% 51 do ,4% >100 11,4% Bez odgovora 2,5% Posebno treba naglasiti da u grupi zadruga koje imaju svega 10 članova ima značajno više zadruga koje su imale i deset osnivača (na nivou značajnosti 0,01), što ukazuje na praksu da zadruge koje su osnovane sa zakonskim minimumom članova retko povećavaju svoje članstvo iznad ovog broja kasnijem poslovanju. To se može obrazložiti i sve učestalijom pojavom porodičnih, direktorskih i drugih namenski formiranih zadruga koje su najčešće zatvorene za prijem novih članova, što je suprotno međunarodnom zadružnom principu o slobodi pristupa novih članova već formiranim zadrugama. 16

23 Posebno je analizirana veza između brojnosti članstva i vremena osnivanja zadruge, odnosno njihove distribucije na stare i nove zemljoradničke zadruge. Nove zadruge dominiraju u grupi manjih zadruga (do 30 članova), dok se sa povećanjem članstva povećava i učešće starih zadruga. Sve zadruge koje imaju između 51 i 100 članova pripadaju kategoriji starih zadruga. (Graf. 17) Grafikon 17. Zemljoradničke zadruge prema broju članova i vremenu osnivanja Nove Stare 65% 78% 54% 25% 100% 35% 46% 75% 33% 22% 67% >100 Specifičnost zemljoradničkih Grafikon 18. Zemljoradničke zadruge prema broju kooperanata zadruga u Srbiji je i postojanje većeg broja Nema 1,3% kooperanata, koji u praktično svim zadrugama prevazilaze broj zadrugara. (Ševarlić i Nikolić, 2009: 224) Naime, dok je < ,1% 16,5% 19,0% 13,9% broj zadruga sa preko 100 članova gotovo retkost ,1% u našoj zadruž- >200 26,6% noj praksi, istovremeno 26,6% zadruga ima čak Bez odgovora 2,5% preko 200 kooperanata, dok je direktor samo jedne zadruge izjavio da nema kooperanata. (Graf. 18) 17

24 U cilju identifikacije razloga za zadržavanje potencijalnih članova u statusu kooperanata, direktori zemljoradničkih zadruga su odgovarali na pitanje Da li kooperantima treba ograničiti period saradnje sa zadrugom u tom statusu? Većina direktora (86,1%) smatra da ne treba, dok svega 7,6% smatra da bi period kooperantskog statusa trebalo limitirati, pri čemu ne postoje značajnije teritorijalne razlike između stavova direktora zemljoradničkih zadruga u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini po ovom pitanju. (Graf. 19) Grafikon 19. Stavovi direktora o vremenskom limitiranju statusa kooperanata Bez odgovora 6,3% Da 7,6% AP Vojvodina 5% 5% 90% Ne 86,1% Centralna Srbija 10% 8% 82% Ne Da Bez odgovora Iako je status kooperanta (kakav postoji kod nas) gotovo nepoznat u zadružnoj praksi agrarno razvijenih zemalja, postoji mogućnost probnog perioda članstva, tokom kojeg potencijalni članovi mogu oceniti da li su zadovoljni radom zadruge i da li ona ispunjava njihova očekivanja, s tim da je ovaj period najčešće limitiran zadružnim pravilima. Neograničavanjem dužine trajanja statusa kooperanta, potencijalni članovi nisu u mogućnosti da na adekvatan način participiraju u upravljanju zadrugom, niti učestvuju u eventualnoj podeli viška ostvarenog u poslovanju zadruge čijem su stvaranju oni u značajnoj meri doprineli, ali sa druge strane, nisu ni u obavezi pokrivanja eventualnih gubitaka u poslovanju zadruge. Ograničavanjem perioda provedenog u statusu kooperanata, potencijalni zadrugari bi, nakon isteka tog perioda, bili u poziciji da se odluče da li će da okončaju saradnju sa zadrugom ili će da postanu punopravni članovi. U kontekstu odnosa zadruge prema kooperantima postavljaju se i dva pitanja sa međusobno suprotnim posledicama: 1. Da li bi kooperantima, u slučaju da žele da postanu članovi zadruge, to zaista i bilo omogućeno? 2. Da li je zadruzi u ekonomskom interesu da ostane bez ekonomskih efekata po osnovu saradnje sa kooperantima, ukoliko oni ne žele po isteku propisanog roka da postanu zadrugari? 18

25 Naime, identičan broj direktora i zadrugara 71 od anketiranih 79 (89,9%) smatraju da su njihove zadruge otvorene za prijem novih članova, dok 8,9% direktora i 6,3% zadrugara smatraju da su zadruge zatvorene (jedan direktor tj. 1,3% nije odgovorio na pitanje, a tri zadrugara ili 3,8% je izjavilo da nije sigurno). Izostavljajući detaljnije razmatranje razloga za ograničavanje pristupa novim članovima, što je suprotno prvom baznom zadružnom principu o dobrovoljnom i otvorenom članstvu i etičkoj vrednosti otvorenosti zadruge, potrebno je istaći da su u 69 zadruga (87,3%) direktori i članovi dali identične odgovore o tome da li je zadruga otvorena ili ne za prijem novih zadrugara. Grafikon 20. Stavovi direktora o otvorenosti zadruge za prijem novih članova Ne 8,9% Bez odgovora 1,3% AP Vojvodina 2% 10% 88% Da 89,8% Centralna Srbija 8% 92% Da Ne Bez odgovora U 10 zadruga (12,7% ukupno anketiranih) ne postoji jedinstveno mišljenje zadrugara i direktora o otvorenosti zadruge, što ukazuje na netransparentnost u pogledu primenjivanja zadružnih vrednosti i principa. Kolizija u stavovima direktora i zadrugara o otvorenosti zadruge utvrđena u 10 zemljoradničkih zadruga, što zajedno sa tri zadruge u kojima su i direktor i član potvrdili da je zadruga zatvorenog tipa, upućuje na zaključak da bi u 16,5% zadruga kooperantima bilo onemogućeno da pristupe članstvu nakon isteka perioda provedenog u tom statusu. Konačno, prethodno izloženom treba dodati da 3,8% zadrugara i 1,3% direktora smatra da kooperanti uopšte ne bi trebalo da postanu zadrugari, dok se najviše anketiranih (36,7% zadrugara i 50,6% direktora) slažu da je potrebno veće angažovanje zadruge kako bi kooperanti postali zadrugari. (Graf. 21) Bez obzira na otvorenost zadruge po pitanju prijema novih članova, potrebno je da kooperanti i žele da postanu članovi, kako bi se aktivnije zalagali za promenu svog statusa. Vrlo je indikativno da četvrtina zadrugara smatra da nemaju nikakve prednosti u odnosu na kooperante, što može da upućuje na nizak stepen motivacije kooperanata za sticanje članstva u zadruzi, dok svaki peti zadrugar nije odgovorio na pitanje o prednostima zadrugara u odnosu na kooperante. (Graf. 22) 19

26 Grafikon 21. Stavovi direktora i zadrugara o modelima motivisanja kooperanata za uključivanje u zadrugu Ne treba da postanu zadrugari 1,3% 3,8% Veće angažovanje zadruge Veće angažovanje kooperanata 6,3% 7,6% 36,7% Direktori 50,6% Ništa 5,1% 8,9% Zadrugari Drugo 6,3% 15,2% Bez odgovora 26,6% 31,6% Grafikon 22. Stavovi zadrugara o prednostima u odnosu na kooperante Prioritet u pružanju usluga, prodaji, nabavci 15% Ekonomske koristi (bolja cena, jeftiniji repromaterijal, učestvovanje u raspodeli viška) 35% Neekonomske koristi (korišćenje resursa zadruge, pravo upravljanja, i sl) 4% Kombinovano (prethodne tri prednosti) 3% Nema prednosti 23% Bez odgovora 20% 20

27 Od nastanka prvih zadruga, ekonomski motivi članova bili su presudni u njihovom opstanku. Sredinom XIX veka, u vreme nastanka prvih zadruga, zabeleženo je više pokušaja formiranja zadružnih organizacija. Prethodnice zadruga bile su uglavnom filantropskog karaktera, bez čvrstih ekonomskih veza, što je rezultiralo njihovih propadanjem. Formiranje zadruga na čvrstim ekonomskim osnovama predstavljalo je prekretnicu u nastanku zadružnog sistema i omogućilo nastanak današnjih oblika zadružnih organizacija. Zadovoljavanje ekonomskih potreba članova i danas predstavlja jedan od osnovnih ciljeva zadruga, te je za zadrugarstvo u Srbiji vrlo nepovoljno što svega 35% zadrugara smatra da ima više ekonomskih koristi od nezadrugara, odnosno kooperanata. (Graf. 22) Istovremeno, svega 4% zadrugara smatra da neekonomske koristi, pre svega pravo glasa i mogućnost upravljanja zadrugom, predstavljaju prednost koje im pruža članstvo u zadruzi u odnosu na kooperante. (Graf. 22) Ovo može da bude rezultat nepoznavanja mogućnosti koje članstvo pruža zadrugarima u smislu ostvarivanja upravljačkih prava. U prilog tome ide i podatak da u svega 27,8% zemljoradničkih zadruga svi zadrugari prisustvuju godišnjoj skupštini, dok u 43,0% zadruga prisustvo na godišnjoj skupštini ne prelazi 60% ukupnog broja zadrugara. (Graf. 23) Treba se podsetiti da svega 3,8% zemljoradničkih zadruga ima preko 100 članova, što bi im omogućilo da formiraju delegatsku skupštinu, dok se kod ostalih zadruga očekuje prisustvo svih zadrugara na godišnjoj skupštini. Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da članovi zadruga nisu u dovoljnoj meri motivisani da participiraju u radu skupštine. Grafikon 23. Prisustvo zadrugara na godišnjoj skupštini zadruge Bez odgovora 4% Svi članovi - 27,8% Do 60% članova - 43,0% Preko 80% članova - 5,2% 60-80% članova - 20% 21

28 Međutim, prema mišljenju direktora zemljoradničkih zadruga, 79,8% zadrugara aktivno učestvuje u radu skupštine zadruge, tako što izlaže svoje predloge za unapređenje rada zadruge, pri čemu ne postoje značajnije teritorijalne razlike u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini u pogledu broja zadrugara koji aktivno učestvuju u radu skupštine, dok duplo više zadrugara u Centralnoj Srbiji isključivo glasa za izložene predloge (24%) u odnosu na AP Vojvodinu (12%). (Graf. 24) Grafikon 24. Stavovi direktora o učešću zadrugara u radu zadruge 2,5% 17,7% AP Vojvodina 5% 12% 83% 79,8% Centralna Srbija 24% 76% Samo glasaju za izložene predloge Daju i svoje predloge Bez odgovora Samo glasaju za izložene predloge Daju i svoje predloge Bez odgovora 4.4. Zaposleni u zemljoradničkim zadrugama Zemljoradničke zadruge u Srbiji, prema međunarodnim standardima o klasifikaciji organizacija prema broju zaposlenih, karakteriše izrazita dominacija mikro zadruga do 9 zaposlenih (88,8%), zatim slede male sa 10 do 49 zaposlenih (9,4%) i srednje sa 50 do 249 zaposlenih (1,8%), dok velikih zadruga (sa 250 i više zaposlenih) uopšte nema. (Ševarlić i Zakić, 2011: 16) Slična struktura je utvrđena i u uzorku: zadruge koje imaju do deset zaposlenih čine dominantnu grupu od 75,8%, pri čemu je najzastupljenija intervalna grupa zadruga koje imaju do 5 zaposlenih (50,6%); dok male zadruge učestvuju sa 25,3%, a samo u jednoj zadruzi broj zaposlenih je veći od 50 radnika, (Graf. 25) što je suprotno tendencijama u zadrugarstvu Evrope. (Шеварлич, 2012: 21-22) Postojanje većeg broja zemljoradničkih zadruga sa malim brojem zaposlenih je nepovoljno i sa aspekta potencijalnog doprinosa zadruga bržem smanjivanju ruralne nezaposlenosti, budući da relativno mali broj zemljoradničkih zadruga u sadašnjem privrednom ambijentu može da generiše uslove za održivo zapošljavanje eventualno većeg broja novih radnika. (Ševarlić i Nikolić, 2011-b: 43) 22

29 Grafikon 25. Zemljoradničke zadruge prema broju zaposlenih radnika ,3% ,6% Nema 7,6% Centralna Srbija 5% 5% 16% 13% 61% ,7% ,2% <5 50,6% AP Vojvodina 2% 10% 20% 17% 10% 41% <5 Nema Nisu uočene statistički značajne razlike u broju i distribuciji zemljoradničkih zadruga prema broju zaposlenih u Centralnoj Srbiji i AP Vojvodini. Na obe teritorije dominiraju zadruge koje imaju do pet zaposlenih. Zadruge bez zaposlenih su dva puta zastupljenije na teritoriji AP Vojvodine, ali je i jedina zemljoradnička zadruga iz uzorka sa preko 50 zaposlenih sa teritorije ove pokrajine. (Graf. 25) Od 73 zadruge obuhvaćenih uzorkom u kojima ima zaposlenih radnika, u 57 njih (78%) je zaposlen barem jedan stručnjak poljoprivrednog profila (poljoprivredni tehničar, inženjer ili diplomirani inženjer poljoprivrede), u svega jednoj zadruzi niko od zaposlenih nije ovog profila, dok u 15 zadruga (21%) nisu pružili uvid o strukturi zaposlenih radnika. Analizirajući strukturu zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama utvrđeno je da je u 70% zadruga (51 od 73) zaposlen barem jedan poljoprivredni tehničar, dok je u 55% (40 od 73) zaposlen bar jedan inženjer poljoprivrede, što ukazuje na mogućnost unapređenja strukture zaposlenih i značajnijeg učešća stručnjaka poljoprivrednog profila, ali i na postojanje određenog intelektualnog kapitala distribuiranog u zemljoradničkim zadrugama, koji je u najčešće nedovoljno iskorišćen. (Tomić, Ševarlić i Nikolić, 2010: 47) U najvećem broju zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketom broj zaposlenih stagnira (36,7%), ali je još više zabrinjavajuće da se u 35,4% zadruga broj zaposlenih smanjuje, dok se u svega 20,3% zadruga povećava broj zaposlenih, a 7,6% direktora nije odgovorilo na ovo pitanje. Opredeljujući faktor za promenu broja zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama je obim aktivnosti zadruge: u zadrugama čiji se obim aktivnosti smanjuje, značajno više se smanjuje i broj zaposlenih (na nivou značajnosti 0,05) u celom uzorku 35,4% zadruga smanjuje broj zaposlenih, dok u kategoriji zadruga čiji se obim aktivnosti smanjuje, učešće onih koje smanjuju broj zaposlenih je 64%. 23

30 Opredeljujući faktor za promenu broja zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama je obim aktivnosti zadruge. Međutim, broj zaposlenih se značajno više povećava u zadrugama čiji je obim aktivnosti ostao isti (57% spram 36,7% u celom uzorku na nivou značajnosti 0,05), mada bi se pre očekivalo da povećan obim aktivnosti zahteva angažovanje dodatne radne snage. Ipak, postoje i drugi faktori koje je potrebno uzeti u obzir, kao što su: struktura zaposlenih radnika, nivo povećanja aktivnosti, stepen angažovanosti i motivisanosti radnika u zadrugama i slično Primena informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadrugama U cilju uspešnog konkurisanja drugim oblicima privrednih organizacija, zemljoradničke zadruge treba da unaprede sopstveno poslovanje, a jedan od osnovnih preduslova za to je primena informacionih tehnologija u svakodnevnoj praksi. Uvođenje informacionih sistema u zemljoradničke zadruge ne predstavlja imperativ samo iz razloga olakšane komunikacije sa članovima i poslovnim partnerima, odnosno omogućavanja adekvatnog čuvanja i obrade podataka o sopstvenom poslovanju, već i iz razloga što drugi akteri na tržištu, a pogotovo predstavnici vladinih i lokalnih vlasti, koriste internet komunikaciju kao obaveznu formu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Zemljoradničke zadruge su, delimično zbog specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, a delimično i zbog nedostataka drugih izvora finansiranja, kao što su štedno-kreditne zadruge, upućene i na vladine institucije u cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava, odnosno praćenja i reagovanja na promenu zakonske regulative. Stoga, raspolaganje sa adekvatnom tehnikom, informatičko obrazovanje zaposlenih i menadžmenta, odnosno potpunije korišćenje informacionih tehnologija i sistema predstavlja nužnu potrebu zemljoradničkih zadruga u Srbiji. Grafikon 26. Zemljoradničke zadruge prema posedovanju računara Ne 20,3% Centralna Srbija 26% 74% Da 79,7% AP Vojvodina 15% 85% Ne Da 24

31 Svaka peta zemljoradnička zadruga ne poseduje računar, dok oko 80% zadruga raspolaže sa računarom, pri čemu ne postoje teritorijalne razlike prema ovom pokazatelju. (Graf. 26) Međutim, 15,9% zadruga koje poseduju računar nema pristup internetu, što ukazuje na ozbiljno ograničenje u pogledu komunikacije i praćenja relevantnih informacija. (Graf. 27) Grafikon 27. Zemljoradničke zadruge koje poseduju računar prema pristupu internet Bez odgovora 4,8% Ne 15,9% Da 79,3% Ozbiljno ograničenje u pogledu razvoja zemljoradničkog zadrugarstva jeste slaba zastupljenost finalnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i po tom osnovu neprepoznatljivost zadruga i na domaćem tržištu. Jedan od načina podizanja svesti potrošača o zadružnom poreklu pojedinih proizvoda i o značaju zadružnog sektora u celini, jeste i dostupnost informacija. Stoga je izuzetno značajno da zadruge formiraju internet prezentacije (web-site) i da redovno ažuriraju podatke na njima. Međutim, osim zadružnih saveza Srbije i AP Vojvodine, kao i Zadružnog saveza Agrojaeren, čak ni drugi zadružni savezi, a ni dominantna većina zemljoradničkih zadruga nemaju svoje internet stranice. Grafikon 28. Zemljoradničke zadruge prema obezbeđenosti web-site-a na srpskom jeziku Da 13,9% Bez odgovora 2,5% Bez odgovora 9,1% na drugim jezicima Da 36,4% Ne 54,5% Ne 83,6% Manje od jedne trećine (29,1%) zemljoradničkih zadruga ne koristi softverske pakete za poslovanje zadruge, pri čemu ih primenjuje nešto više zadruga u AP Vojvodini (39%) u odnosu na Centralnu Srbiju (18%); dok se u 65,8% zadruga ne primenjuju, a 5,1% anketiranih direktora nije dalo odgovor na ovo pitanje. 25

32 Prethodni odgovori anketiranih direktora su u koliziji sa njihovim mišljenjem da su u 70,9% zemljoradničkih zadruga zaposleni osposobljeni za korišćenje računarske tehnike, dok je četvrtina direktora (24,3%) izjavila da radnici nemaju potrebno obrazovanje, a 3,8% direktora nisu pružili odgovor. I u ovom slučaju pokazatelji su nešto povoljniji u AP Vojvodini (u 80% zadruga zaposleni su osposobljeni za korišćenje računarske tehnike), nego u Centralnoj Srbiji (61%). Jedan od prvih pokazatelja stepena primene informacionih tehnologija u zemljoradničkim zadrugama je i postojanje redovne elektronske komunikacije sa zadrugarima, što se, na žalost, odvija u svega 24,2% anketiranih zadruga, dok u 74,5% ovo nije slučaj, a u jednoj zadruzi (1,3%) direktor nije odgovorio na ovo pitanje. Neophodno je naglasiti da, prema odgovorima zadrugara, u 39% slučajeva za nedostatak elektronske komunikacije između zadruge i zadrugara treba kriviti zadrugu, dok gotovo pola anketiranih zadrugara (45%) ili nema računar ili ne ume da ga koristi. (Graf. 29) Sa druge strane, obrazovanje, obuka i informisanje predstavljaju jedan od sedam međunarodno prihvaćenih zadružnih principa koji, između ostalog, podrazumeva pružanje adekvatnih znanja Grafikon 29. Razlozi nedostatka elektronske komunikacije sa zadrugom, prema odgovorima zadrugara Bez odgovora 16% Zadruga nije omogućila elektronsku komunikaciju 39% Nemam računar 26% Ne umem da koristim računar 19% zadrugarima. Zadruge mogu i treba da pružaju i druge, neekonomske koristi članovima zadruge, u koje se može uključiti i obuka za rad na računaru, ne samo u cilju unapređenja znanja zadrugara, već i poboljšanja njihovih poslovnih sposobnosti, što će se, u krajnjoj liniji, odraziti i na bolje poslovanje zadruge. Ovo je prepoznato u svega šest anketiranih zadruga (11% zadruga koje zadovoljavaju neekonomske potrebe zadrugara), 3) mada je u više od pola (53,2%) zadruga navedeno da ulažu u obrazovanje zadrugara. (Graf. 30) 3) Više o zadovoljavanju neekonomskih potreba zadruga u poglavlju Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara ove monografije. 26

33 Istraživanjem je utvrđeno da se u 22 zemljoradničke zadruge (28%) ne ulaže ni u kakav vid obrazovanja bilo koje grupe potencijalnih korisnika: ni zadrugara, ni zaposlenih radnika, niti direktora zadruge. Grafikon 30. Zemljoradničke zadruge prema ulaganju u obrazovanje zadrugara 10, ,2 radnika 5,1 41,7 53,2 direktora 5,1 32,9 62, Da Ne Bez odgovora Zabrinjavajuće visoko učešće zadruga koje ne ulažu u obrazovanje zadrugara, zaposlenih i direktora je kontradiktorno stavu 78,5% direktora koji su izjavili da je ulaganje u obrazovanje navedenih grupa korisnika investicija, nasuprot 8,9% direktora koji ove izdatke smatraju troškom, dok su u po pet zadruga direktori ili odbili da odgovore na pitanje ili su odgovorili Drugo od čega je dva direktora ipak navelo da je ulaganje u obrazovanje potreba. Interesantno je da više direktora iz Centralne Srbije smatra ulaganje u obrazovanje investicijom (87%) nasuprot direktorima iz AP Vojvodine (71%), što može da predstavlja posledicu dve različite pretpostavke: saznanjem ili stavom direktora da oni sami, zaposleni i zadrugari raspolažu adekvatnim i dovoljnim znanjem (pri čemu se zanemaruje potreba za kontinuiranim i doživotnim obrazovanjem) ili pak, njihovom nemogućnošću da sagledaju pozitivne efekte koje bi dodatno obrazovanje moglo da ima na poslovanje zadruge što izražavaju time da izdatke za obrazovanje tretiraju kao trošak Članstvo zemljoradničkih zadruga u zadružnim savezima U prethodnom istraživanju zadružnog sektora koje je DAES sproveo godine, obavljenom na uzorku od 148 ili 7,2% od tadašnjih poljoprivrednih zadruga, utvrđeno je da je 93,2% zemljoradničkih zadruga član nekog od zadružnih saveza. (Ševarlić, Nikolić i Simmons, 2009: 358) 27

34 Pri tome, direktori su najčešće odgovarali da su zemljoradničke zadruge članice nekog od regionalnih, odnosno okružnih zadružnih saveza, čime su manifestovali neznanje da članstvo zadruge u regionalnom istovremeno podrazumeva i njihovo članstvo u ZS Vojvodine i ZS Srbije. (Ševarlić i Nikolić, 2010: 84) Rezultati istraživanja sprovedenog za potrebe izrade Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji ukazuju da je smanjen broj zadruga koje su članice saveza, budući da je 83,5% direktora odgovorilo pozitivno na ovo pitanje, a čak 15,2% direktora je odgovorilo da zadruga nije članica, dok u jednoj zadruzi (1,3%) nije odgovoreno na ovo pitanje. Pri tome, ne postoje značajnije teritorijalne razlike u pogledu članstva zemljoradničkih zadruga u savezima (84,2% zemljoradničkih zadruga u Centralnoj Srbiji i 82,9% u AP Vojvodini su članice nekog od saveza). Od ukupnog broja zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih istraživanjem, 83,5% su članice nekog od zadružnih saveza u Srbiji. U Tabeli 1 prikazani su odgovori direktora zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih istraživanjem o tome kako zadružni savezi mogu doprineti radu zemljoradničkih zadruga, pri čemu treba naglasiti da su direktori mogli da odaberu tri od 11 ponuđenih odgovora za koja smatraju da su najadekvatniji. Pitanje je bilo poluotvorenog tipa, budući da je deset odgovora bilo precizirano, a u poslednjem ponuđenom odgovoru, direktori su pod stavkom Drugo mogli da navedu aktivnost zadružnih saveza za koju smatraju da bi doprinela unapređenju rada zemljoradničkih zadruga. Direktori zadruga smatraju da bi savezi trebali da pojačaju aktivnosti na posredovanju u kontaktu zadruga sa državnim organima (54,5%), što ukazuje da je ovaj sektor privređivanja ostao delimično zapostavljen i da ne postoji zadovoljavajuća komunikacija predstavnika zadružnih saveza sa državnim organima. Posebno zabrinjava što bi isticanje ovakvog odgovora od strane direktora moglo da upućuje i na zaključak da oni smatraju da ih savezi na adekvatan način ne predstavljaju pred državnim organima. Učestvovanje zadružnih saveza u pripremi izrade novog zakona o zadrugama je izgubila na značaju u odnosu na prethodno istraživanje koje je DAES sproveo godine, (Ševarlić i Nikolić, 2010: 85) što je donekle i očekivano, budući da je u vreme anketiranja, u javnosti bio poznat nacrt zakona o zadrugama i da je javna rasprava po ovom predlogu bila u toku. Na drugom mestu, po rezultatima istraživanja iz godine se nalazi aktivnost Zastupanje interesa zadrugara i zadruga van zadružnog sektora (47%), što je donekle kompatibilno sa aktivnošću Posredovanje u kontaktu zadruga sa državnim organima, i upućuje na stav direktora da postoji potreba da se o zadružnom sektoru raspravlja ne samo u odnosima sa resornim državnim organima, već da je u rešavanje problema zemljoradničkog zadrugarstva potrebno uključiti i druge aktere. 28

35 Tabela 1. Odgovori direktora zadruga članica zadružnih saveza o poželjnim aktivnostima zadružnih saveza Rb Ponuđeni odgovori Frekvencija odgovora (%) 1 Zastupanje interesa zadrugara i zadruga van zadružnog sektora 47,0 2 Posredovanje u kontaktu zadruga sa državnim organima (prilikom konkurisanja za sredstva, učestvovanju u projektima i slično) 54,5 3 Jačanje poslovnih veza između zadruga članica saveza 27,3 4 Aktivnosti na transformaciji društvene u zadružnu svojinu u zadrugama 39,4 5 Aktivno učestvovanje u izradi novog zakona o zadrugama 33,3 6 Obezbeđivanje kredita i/ili drugih izvora finansiranja pod beneficiranim uslovima 7 Nabavka inputa za proizvodnju pod povoljnim uslovima za potrebe zadruga 28,8 16,7 8 Pomaganje u plasmanu proizvoda 25,8 9 Organizovanje seminara, predavanja i prezentacija usmerenih ka upoznavanju javnosti sa prednostima zadružnog organizovanja 10 Sprovođenjem edukacije o tehnološkim, ekonomskim i preduzetničkim temama 10,6 6,1 11 Drugo 4) 1,5 Treća poželjna akcija zadružnih saveza, po mišljenju direktora, je pojačana aktivnost na transformaciji društvene u zadružnu svojinu (39,4%), što je samo još jedan dokaz da je nerešeno imovinsko-pravno pitanje ključni problem zemljoradničkih zadruga, budući da za sobom povlači i problem nemogućnosti pribavljanja kredita, raspolaganja sa imovinom, a konačno utiče i na razvojne planove zemljoradničkih zadruga. 4) Iako je samo jedan direktor odabrao ovaj odgovor i naglasio da zadružni savezi treba da "omoguće zemljoradničkim zadrugama da budu profitabilne i da rade", to očigledno ukazuje na njegovu nekompetentnost za obavljanje rukovodne funkcije u zadruzi. 29

36 Interesantno je da su odgovori vezani za poslovnu aktivnost zadružnih saveza relativno slabo rangirani: jačanje poslovnih veza između zadruga sa 27,3%, pomaganje u plasmanu proizvoda sa 25,8% i nabavka inputa pod povoljnijim uslovima sa 16,7%. Zabrinjavajuća je, evidentno, nevoljnost zemljoradničkih zadruga da stupe u poslovne odnose sa zadružnim savezima, a u određenoj meri i sa drugim zadrugama. Na ovo upućuju i sledeći rezultat Ankete iz godine: direktori zemljoradničkih zadruga su spremniji na saradnju sa privatnim preduzećima (73,4%) nego sa drugim zadrugama (65,8%). Manje od pola (46,8%) direktora tvrdi da ostvaruje poslovnu saradnju sa zadružnim savezima, a sa daleko manjom frekvencijom slede: službenici lokalne zajednice (21,5%), državni službenici (17,7%) i NVO (13,9%), pri čemu saradnju sa NVO značajno više ostvaruju zemljoradničke zadruge u Centralnoj Srbiji 26% na nivou značajnosti 0,05, nego zadruge u AP Vojvodini 2% na istom nivou značajnosti. 30

37 5. POSLOVANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA Iako zadruge predstavljaju specifične privredne subjekte, koje u centar poslovanja stavljaju svoje članove i teže da, pored ekonomskih, zadovolje i socijalne i kulturne potrebe zadrugara, one se u svakodnevnom poslovanju susreću sa drugim, tržišno orijentisanim konkurentima, i stoga uspešno poslovanje i ostvarivanje pozitivnih finansijskih rezultata predstavlja neophodan preduslov perspektivnog i konkurentnog zadružnog sektora Ekonomski efekti poslovanja zemljoradničkih zadruga Nesporno je da globalna ekonomska kriza, posledice tranzicionih procesa, monetarne fluktuacije, ali i nepovoljno zakonsko i institucionalno okruženje, postojanje oligopolskih, pa čak i prikrivenih monopolskih subjekata u agroprivredi Srbije i drugi (ne)ekonomski činioci utiču na zemljoradničke zadruge, kao što, uostalom, utiču i na druge privredne subjekte. Budući da je anketno istraživanje sprovedeno za potrebe izrade Strategije zemljoradničkog zadrugarstva, u centar istraživanja su smeštene zemljoradničke zadruge, što implicira da se prikazani rezultati istraživanja, u skladu sa naslovom predmetne monografije, odnose isključivo na stavove direktora i zadrugara o poslovanju zemljoradničkih zadruga. Od 79 zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, u polovini njih (53,2%) obim aktivnosti zadruge se povećava, u nešto više od četvrtine (27,8%) se smanjuje, dok u 19% obim aktivnosti, prema oceni direktora, ostaje nepromenjen. Grafikon 31. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i vremenu osnivanja 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 42,9% 57,1% obim aktivnosti se povećava 59,1% 60,0% stare 40,9% 40,0% obim aktivnosti se smanjuje ostaju iste nove 31

38 Obim poslovnih aktivnosti se više povećava u novim (57,1%) nego u starim zadrugama, dok stare zadruge dominiraju (sa oko 60%) u kategoriji zadruga kod kojih se obim aktivnosti smanjuje ili stagnira. (Graf. 31) To ukazuje i na činjenicu da problem neregulisanja pitanja društvene svojine u zadrugama, sa kojim se pretežno suočavaju stare zadruge, ozbiljno narušava mogućnosti zadruga da nesmetano obavljaju redovne poslovne aktivnosti. Ne postoji statistički značajna veza između obima aktivnosti zadruge i broj članova, mada donekle iznenađuje činjenica da zemljoradničke zadruge sa preko 100 članova ne beleže povećanje aktivnosti. (Graf. 32) Grafikon 32. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i broju članova 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 11,8% 14,3% 14,3% 31,0% 28,6% obim aktivnosti se povećava 9,2% 6,6% 31,8% 4,5% 13,6% 31,8% 9,1% obim aktivnosti se smanjuje 13,3% 6,7% 26,7% 20,0% 26,7% ostaju iste >100 Vrlo je indikativno da zadruge koje su usmerene na šire tržište pokazuju povećanje obima poslovnih aktivnosti: zadruge koje su usmerene isključivo na lokalno tržište dominiraju u grupi zadruga kod kojih obim aktivnosti stagnira ili se smanjuje, dok zadruge koje su pretežno usmerene na nacionalno i međunarodno tržište beleže porast aktivnosti. (Graf. 33) Pretežna usmerenost na nacionalno, odnosno lokalno tržište potvrđuje se i kroz sledeće podatke: svega tri od 79 anketiranih zadruga (3,8%) ima poslovnu saradnju sa zadrugama u inostranstvu, dok dominantan deo (96,2%) ne sarađuje sa zadrugama izvan Srbije. Izostanak prekogranične međuzadružne saradnje anketirani direktori u 55,3% slučajeva pripisuju činjenici da zadruga nije dostigla odgovarajući nivo razvoja, 17,1% direktora nije sigurno koji ih razlozi onemogućavaju za zadružnu saradnju sa zadrugama iz drugih zemalja, dok 7,9% nije odgovorilo na ovo pitanje. Međutim, gotovo petina direktora (19,7%) smatra da je njihova zadruga na odgovarajućem stepenu razvoja i da bi mogla da ostvaruje poslovnu saradnju sa drugim zadrugama u inostranstvu, ali ipak to ne čini. 32

39 Grafikon 33. Zemljoradničke zadruge prema promenama u obimu aktivnosti i tržištu na koje su usmerene 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 4,8% 31,0% 45,2% 19,0% obim aktivnosti se povećava 18,2% 31,8% 50,0% obim aktivnosti se smanjuje 6,7% 33,3% 60,0% ostaju iste lokalno regionalno nacionalno međunarodno Povećanje obima aktivnosti zemljoradničke zadruge može da se zasniva na tri različita pristupa: 1. pri nepromenjenom broju zadrugara i kooperanata (koji u našim zemljoradničkim zadrugama značajno doprinose ostvarenom obimu poslovanja), povećanje obima poslovnih aktivnosti u zemljoradničkim zadrugama može da se zasniva na većem obimu proizvodnje na IPG zadrugara, pod uslovom da zadrugari i kooperanti nastave da u istoj meri sarađuju sa zadrugom, odnosno da preko zadruge nabavljaju inpute i plasiraju svoje finalne proizvode; 2. povećanje broja članova indukuje značajniji obim poslovanja, pri čemu treba voditi računa o kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti zadruge, koji su u našim uslovima često limitirani, te mogu predstavljati ograničavajući faktor zadovoljavanja potreba uvećanog članstva; i 3. proširenje pretežnih delatnosti kojima se bavi zemljoradnička zadruga, odnosno uključivanje zemljoradničke zadruge u poslove čuvanja, prerade i plasmana proizvoda višeg stepena prerade umesto plasmana isključivo primarnih poljoprivrednih proizvoda, predstavlja značajnu mogućnost za povećanje obima poslovanja. Iako je poslednji opisan model proširivanja delatnosti poslovanja zemljoradničkih zadruga posebno poželjan, budući da obezbeđuje uključivanje zadruge u sferu prerade poljoprivrednih proizvoda i, po tom osnovu, prisvajanje dela viška vrednosti ostvaren u toj oblasti, ovaj način povećanja obima aktivnosti zahteva raspolaganje sa odgovarajućim prerađivačkim kapacitetima, odnosno dodatna finansijska ulaganja koja su, po pravilu, ograničena u našim zemljoradničkim zadrugama. Stoga je 33

40 interesantno ispitati u kojoj meri zemljoradničke zadruge povećavaju vrednosti proizvoda svojih zadrugara. Prema anketiranim direktorima, 41,8% zadruga povećava vrednost proizvoda zadrugara, dok 58,2% to ne čini. Međutim, zadrugari su dalji nešto povoljniju ocenu, budući da je 53,2% odgovorilo da zadruga povećava vrednosti njihovih proizvoda, dok je 46,8% smatralo da njihove zadruge ne pružaju ove usluge. Može se zaključiti da nešto manje od polovine zemljoradničkih zadruga (u proseku 47,5%) povećava vrednost proizvoda zadrugara, ali ipak preovlađuju zadruge koje se ne bave ovom aktivnošću (52,5%). Razlike u oceni po navedenom pitanju između direktora i zadrugara proističu iz toga šta se smatra povećavanjem vrednosti proizvoda. Naime, kod obe grupe ispitanika ovo pitanje je bilo poluotvorenog tipa, budući da su bili ponuđeni sledeći odgovori: a) Čišćenje, sortiranje, pakovanje; b) Sušenje, hlađenje, skladištenje; c) Prerada i stvaranje novog proizvoda i d) Drugo gde su ispitanici imali priliku da navedu na koji način zadruga povećava vrednost proizvoda zadrugara. Analizom odgovora zadrugara koji su odabrali poslednju opciju, možemo zaključiti da su pod povećanjem vrednosti proizvoda smatrali i otkup poljoprivrednih proizvoda, obezbeđivanje povoljnijih cena pri plasmanu, kao i pružanje usluga i nabavka repromaterijala. Ovakva struktura odgovora može da upućuje na to da se zadrugari oslanjaju na zadrugu u sferi plasmana sirovih poljoprivrednih proizvoda. Naime, ukoliko bi proizvodi ostali nerealizovani na tržištu, ne bi generisali nikakve prihode, dok se njihovim otkupom od strane zadruge ostvaruje određena (ili po mišljenju nekih zadrugara, čak i povoljna) cena što rezultira određenim prihodima za individualne poljoprivrednike. Međutim, u cilju analize uključivanja zemljoradničkih zadruga u sferu prerade poljoprivrednih proizvoda, daleko su značajnije druge aktivnosti zadruga. Po mišljenju direktora i zadrugara, u zadrugama se vrednost poljoprivrednih proizvoda proizvedenih na IPG članova zadruga najviše povećava sušenjem, hlađenjem i skladištenjem, a najmanje preradom i stvaranjem novog proizvoda. (Graf. 34) Zemljoradničke zadruge u Centralnoj Srbiji, prema mišljenju direktora, češće pružaju usluge čišćenja, sortiranja i pakovanja proizvoda (47%) nego zadruge u AP Vojvodini (13%), dok je frekvencija drugih odgovora po teritorijalnoj distribuciji znatno bliža. U oba makroregiona dominira usluga sušenja, hlađenja i skladištenja, ali nešto više u Centralnoj Srbiji (71%), nego u AP Vojvodini (63%). Zabrinjava da svega 18% zadruga u Centralnoj Srbiji i 13% u AP Vojvodini vrši preradu proizvoda zadrugara u nov proizvod, mada je ovo aktivnost kojoj bi trebalo da teže sve zemljoradničke zadruge. 34

41 Grafikon 34. Zemljoradničke zadruge prema načinima povećavanja vrednosti proizvoda zadrugara, po stavovima direktora i zadrugara (višestruki odgovori) Čišćenjem, sortiranjem pakiranjem Sušenjem, hlađenjem, skladištenjem Preradom i stvaranjem novog proizvoda Drugo Bez odgovora zadrugari direktori Ono što posebno zabrinjava jeste podatak da manje od trećine anketiranih direktora (25 ili 31,6%) smatra da zadruge treba da formiraju zadružna preduzeća, dok dominantan deo (53 ili 67,1%) misli da ovo nije neophodno, a jedan direktor (1,3%) nije odgovorio na ovo pitanje. Direktori koji smatraju da postoje razlozi za formiranje zadružnih preduzeća, u najvećem broju slučajeva bi se opredelili za povezivanje u cilju jačanja proizvodnje i zajedničkog nastupa i plasmana proizvoda (9 od 25 direktora, tj. 36%); svega četvoro njih (16%) smatra da zadružna preduzeća treba da budu organizovana na strukovnom principu; dok je osam direktora (32%) navodilo oblik organizacije u koje bi zadruge trebalo da se udružuju (d.o.o, unije zadrugara, klastere, čak i a.d); a četiri direktora nije želelo da detaljnije objašnjava odgovor. Nezavisno od vrste finalnog proizvoda i usluga zemljoradničkih zadruga, prema mišljenju direktora, one se suočavaju sa konkurencijom na tržištu. Dominantan broj zemljoradničkih zadruga (66 ili 84%) ima konkurenciju za proizvode i usluge koje plasira na tržište, s tim da je konkurencija poslovanju zadruga nešto oštrija u AP Vojvodini (93% zadruga ima konkurenciju za svoje proizvode), nego u Centralnoj Srbiji (74%). To se može objasniti i postojanjem većih tržišnih niša u brdsko-planinskim krajevima centralne Srbije, koje zbog malog broja i niže kupovne moći potrošača nisu interesantne velikim trgovačkim preduzećima. 35

42 Grafikon 35. Zemljoradničke zadruge prema tome da li imaju konkurenciju na tržištu Bez odgovora 1% Ne 15% AP Vojvodina 7% 93% Da 84% Centralna Srbija 3% 23% 74% Da Ne Bez odgovora Postojanje konkurencije na tržištu za proizvode i usluge koje zemljoradnička zadruga plasira na tržište je neminovnost, budući da se ona u svakodnevnom poslovanju ne može izolovati od drugih privrednih subjekata koji deluju na tržištu. Upravo stoga, zadruge treba da teže ostvarivanju pozitivnih finansijskih rezultata, kako bi, pre svega, zadovoljile potrebe svojih članova, ali i da bi obezbedile sopstveni opstanak. Od 79 zadruga obuhvaćenih anketnim istraživanjem, najveće je učešće zadruga (54%) koje su u svih pet godina ostvarile višak prihoda nad rashodima, dok je 6% zadruga u celom posmatranom periodu poslovalo sa gubitkom. (Graf. 36) Grafikon 36. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata u poslednjih 5 godina Nijednom Jednom Dvaput Triput 6% 5% 8% 8% Četiri puta 11% Pet puta 54% Bez odgovora 8% Takođe, ne postoje statistički značajne razlike u ostvarivanju dobiti u posmatranih pet godina u zadrugama Centralne Srbije i AP Vojvodine. U oba makroregiona učešće zadruga koje su u analiziranom periodu kontinuirano ostvarile dobit iznosi oko polovine, s tim da u AP Vojvodini nije zabeležena ni jedna zadruga koja je u samo jednoj godini ostvarila dobit. (Graf. 37) 36

43 Grafikon 37. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata u poslednjih 5 godina po teritoriji u Centralnoj Srbiji u AP Vojvodini Imajući u vidu ekonomsko okruženje i prirodu zadruga, možemo kao perspektivne uzeti zadruge koje su u poslednjih pet godina češće ostvarivale pozitivan nego negativan finansijski rezultat. Ovakvih zemljoradničkih zadruga u uzorku je 73%, dok više od jedne četvrtine nije zadovoljilo ovaj kriterijum, s tim da su u grupi neperspektivnih zemljoradničkih zadruga uključene i zadruge koje nisu želele da odgovore na pitanje o ostvarenom finansijskom rezultatu. Indikativno je da u grupi ovako definisanih perspektivnih zadruga, preovlađuju stare zemljoradničke zadruge. Drugim rečima, zadruge osnovane do kraja godine su češće ostvarivale pozitivan nego negativan finansijski rezultat. (Graf. 38) Ovo ukazuje da nove zadruge, iako nisu opterećene problemima sa regulisanjem pitanja društvene imovine u zadrugama, ipak imaju probleme u pozicioniranju na tržištu i ostvarivanju pozitivnih finansijskih rezultata. Pokazatelji prikazani na Grafikonu 38 ukazuju na mogućnost unapređivanja poslovnih rezultata zemljoradničkih zadruga, a jedan od mogućih načina jeste upravo uključivanjem zadruga u sferu prerade poljoprivrednih sirovina i plasiranja na tržište finalnih prehrambenih proizvoda. U tom smislu, posebno je značajna distribucija zadruga prema ostvarenom finansijskom rezultatu u prethodnom periodu u odnosu na to da li povećavaju vrednost proizvoda zadrugara. 37

44 Grafikon 38. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata i vremenu osnivanja zadruge 100% 80% 60% 40% 20% 44,2% 55,8% 66,7% 66,7% 100,0 33,3% 33,3% 25,0% 75,0% 60,0% 40,0% 16,7% 83,3% 0% nove stare Zadruge koje su u svih pet godina ostvarile pozitivan finansijski rezultat su najdominantnije i u grupi zadruga koje povećavaju vrednost proizvoda zadrugara i u onima koje to ne čine. Ipak, treba naglasiti da su ove zadruge značajno prisutnije (69,7%) u grupi koja povećava vrednost proizvoda zadrugara, u odnosu na grupu zadruga koje ne pružaju takve usluge (43,0%). (Graf. 39) Grafikon 39. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata i povećanju vrednosti proizvoda zadrugara 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% da ne bez odogovora nijednom jednom dva puta tri puta četiri puta pet puta 38

45 Posebno treba naglasiti da u grupi zadruga koje su u svih pet godina ostvarile profit, dominiraju zadruge čija se poslovna aktivnost povećava, dok sa druge strane, u grupi zadruga koje nisu nijednom ostvarile pozitivan finansijski rezultat preovlađuju zadruge u kojima se poslovna aktivnost smanjuje, što je i očekivano. (Graf. 40) Grafikon 40. Zemljoradničke zadruge prema ostvarivanju pozitivnog finansijskog rezultata i promenama u obimu aktivnosti 100% 80% 60% 40% 20% 0% obim aktivnosti se povećava obim aktivnosti se smanjuje ostaje isti Međutim, u podgrupi zadruga koje ostvaruju dobit u redovnom poslovanju manje od trećine deli dobit zadrugarima koji su učestvovali u njenom stvaranju, od čega 13,9% to čini redovno (svake godine), a 17,7% povremeno, odnosno ne svake godine. (Graf. 41) Regionalna pripadnost zadruga ne predstavlja značajnu razliku u ovom pogledu. Grafikon 41. Zemljoradničke zadruge prema tome da li dele dobit ostvarenu u redovnom poslovanju zadrugarima 68,4% 13,9% Centralna Srbija 21% 18% 61% 17,7% 75% Da, redovno (svake godine) Da, povremeno (ne svake godine) Ne AP Vojvodina 10% 15% 39

46 Kod zadruga koje redovno ili povremeno vrše raspodelu dobiti zadrugarima, najčešće se primenjuje princip podele dobiti samo prema vrednosti nabavke i prodaje preko zadruge (44%). (Graf. 42) Iako se na ovaj način zadrugari motivišu da u većoj meri ostvaruju poslovnu saradnju sa zadrugom, što utiče na formiranje čvršćih veza između zadruge i njenih članova, a samoj zadruzi obezbeđuje određenu stabilnost i mogućnost planiranja u dužem vremenskom periodu, Grafikon 42. Zemljoradničke zadruge prema modelima podele dobiti ostvarene u redovnom poslovanju zadrugarima Drugo 12% Kombinovano 8% Bez odgovora 16% Samo prema visini uloga 20% Samo prema vrednosti nabavke i prodaje preko zadruge 44% ovakav način distribucije dobiti može da predstavlja ograničavajući faktor u motivisanju zadrugara da ulažu veća finansijska sredstva u zadrugu na ime članskih uloga. Pre svega, treba pomenuti da jedan od načina formiranja čvrstih poslovnih odnosa između zadruge i njenih članova, koji je doduše prisutniji u inostranoj u odnosu na domaću zadružnu praksu, a karakterističan je za zadruge nove generacije, jeste sklapanje ugovora o obaveznoj predaji poljoprivrednih proizvoda zadruzi. (Ševarlić, Krivokapić Skoko i Nikolić, 2007: 214) Ovaj model ima nekoliko prednosti: zadrugari su sigurni u plasman svojih proizvoda, zadruga može da planira proizvodnju u periodu od najmanje godinu dana, a stvaraju se čvršće veze i gradi lojalnost zadrugara prema zadruzi. Sa druge strane, zadrugari su u obavezi da svoje proizvode prodaju zadruzi u dogovorenim količinama i kvalitetu, te nisu u mogućnosti da iste prodaju drugim licima koja bi im eventualno ponudila višu cenu za njih. Zadruge koje praktikuju ovakav vid obavezivanja zadrugara, najčešće raspolažu sa odgovarajućim preradnim kapacitetima, te dogovaraju otkup proizvoda u skladu sa svojim potrebama i imaju mogućnost plasmana prerađenih proizvoda na tržište. (Nikolić, 2009:17) Međutim, u slučaju da zadruge ne raspolažu sa prerađivačkim kapacitetima, odnosno da su tek u fazi prikupljanja sredstava za njihovu nabavku i instalaciju, ovakav vid vezivanja zadrugara može da bude nepoželjan, u slučaju nemogućnosti plasmana sirovih poljoprivrednih proizvoda na tržište. Na taj način, zadruge su u podređenoj poziciji u odnosu na prerađivačku industriju koja može da diktira uslove otkupa poljoprivrednih proizvoda. 40

47 U tom slučaju, zadruga može da se obrati svojim članovima u cilju prikupljanja finansijskih sredstava, ukoliko iste ne može da prikupi iz redovnog poslovanja. Da bi zadrugari bili motivisani da deo dobiti ulože u zadrugu, potrebno ih je dodatno podstaći, a jedan od mogućih modela jeste i raspodela dobiti ne samo prema vrednosti prometa preko zadruge, već i prema visini uloga, što treba regulisati zadružnim pravilima. Međutim, svega 8% zemljoradničkih zadruga obuhvaćenih uzorkom primenjuje ovaj model raspodele dobiti po dva osnova. (Graf. 42) Mada je manje od trećine anketiranih direktora zadruga izjavilo da se u zadruzi dobit ostvarena u redovnom poslovanju deli zadrugarima, 82,5% direktora smatra da zadrugari imaju ekonomskih koristi od članstva u zadruzi, što upućuje na zaključak da je ova ocena data i na osnovu drugih pokazatelja. (Graf. 43) Grafikon 43. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju ekonomskih potreba zadrugara prema stavovima direktora Ne 15,2% Bez odgovora 2,5% Centralna Srbija 16% 84% Da 82,3% AP Vojvodina 5% 15% 80% Bez odgovora Ne Da Međutim, zadrugi su bili nešto oštriji u oceni zadovoljavanja njihovih ekonomskih potreba, budući da je 70% izjavilo da imaju ekonomskih koristi od članstva u zadruzi, a 30% da nemaju. Pri tome, tek 55% zadrugara u Centralnoj Srbiji nasuprot 83% iz AP Vojvodine, smatra da ima ekonomskih koristi od članstva u zadruzi. Ovakva ocena članova zemljoradničkih zadruga je donekle u skladu sa njihovim odgovorima u pogledu toga u kojoj meri su se ispunila njihova očekivanja od članstva u zadruzi: 36,7% zadrugara smatra da su se očekivanja u potpunosti ostvarila, 54,4% da su delimično ispunjena, a 8,9% zadrugara je izjavilo da nisu ispunili svoja očekivanja od članstva u zadruzi. 41

48 Ovo je pogotovo značajno budući da je svega 6,3% zadrugara navelo učestvovanje u raspodeli dobiti kao jedan od motiva za ulazak u zadrugu, mada su drugi ekonomski razlozi daleko prisutniji. (Graf. 44) Gotovo identičnu frekvenciju imaju odgovori vezani za nabavku inputa i pomoć u plasmanu poljoprivrednih proizvoda (nešto ispod 90%), što je istovremeno i dominantna delatnost prema zastupljenosti u prihodu zadruge. Ovakva struktura odgovora zadrugara o motivima za ulazak u zadrugu ukazuje na to da su oni realno ocenili moguće benefite koje bi mogli realizovati od članstva u zadruzi. Grafikon 44. Stavovi zadrugara o motivima za članstvo u zadruzi (višestruki odgovori) Nabavka inputa za poljoprivrednu proizvodnju pod povoljnijim uslovima Pomoć u plasmanu proizvoda sa gazdinstva 87,3% 88,6% Mogućnost kreditiranja proizvodnje od strane zadruge 57,0% Pomoć u komunikaciji sa resornim državnim organima Pomoć u zastupanju interesa pred organima lokalne samouprave Učešće u raspodeli dobiti zadruge 10,1% 8,9% 6,3% Drugo 10,1% O stepenu zadovoljenja pojedinačnih razloga za ulazak u zadrugu može se zaključivati i na osnovu odgovora 70% zadrugara koji su izjavili da imaju ekonomskih koristi od članstva u zadruzi. Naime, i u ovom slučaju najveću frekvenciju imaju odgovori koji se odnose na nabavku inputa i plasman proizvoda, doduše nešto nižu nego u pogledu strukture motiva za ulazak u zadrugu. (Graf. 45) Na primer, 87,3% zadrugara je izjavilo da je nabavka inputa pod povoljnijim uslovima bila razlog za ulazak u zadrugu, dok je 76,4% zadrugara koji smatraju da imaju ekonomske koristi zaokružilo isti odgovor kao jedan od oblika ekonomskih koristi koje dobija od članstva u zadruzi. Ova razlika se delimično može objasniti time što su na pitanje o motivima ulaska u zadrugu odgovarali svi članovi zadruga, dok su na pitanje o oblicima ekonomskih koristi od članstva odgovarali samo oni zadrugari 42

49 koji su potvrdili da im zadruga pruža takve usluge (njih 70%). Međutim, jedno od mogućih objašnjenja je i da je manji deo zadrugara zadovoljan nabavkom inputa, odnosno da se u određenoj meri u pogledu ovog motiva za ulazak u zadrugu nisu ispunila njihova očekivanja. Grafikon 45. Stavovi zadrugara o najznačajnijim ekonomskim koristima članstva u zadruzi (višestruki odgovori) Obezbeđivanje sredstava za poljoprivrednu proizvodnju po nižim cenama 76,4% Siguran plasman poljoprivrednih proizvoda 81,8% Otkup poljoprivrednih proizvoda po višim cenama od konkurencije 40,0% Mogućnost odloženog plaćanja nabavljenih sredstava 56,4% Mogućnost plaćanja nabavljenih sredstava poljoprivrednim proizvodima 34,5% Učešće u raspodeli dobiti 9,1% Drugo 1,8% U pogledu raspodele ostvarene dobiti u poslovanju zaposlenima, tek svaka osma (12,6%) zemljoradnička zadruga se može pohvaliti ovakvom praksom, dok se u 86,1% zadruga ovo ne praktikuje, pri čemu u jednoj zadruzi (1,3%) nisu odgovorili na ovo pitanje. Međutim, ono što je posebno neuobičajeno je da četiri od 10 zadruga koje vrše raspodelu dobiti zaposlenima, ne distribuiraju istu zadrugarima, mada su direktori ovih zadruga ocenili da zadrugari imaju ekonomske koristi od članstva u zadruzi. U pogledu raspodele dobiti kooperantima, tek 38% direktora smatra ovo poželjnim, dok 62% anketiranih direktora misli da kooperanti ne treba da učestvuju u raspodeli dobiti, uprkos tome što su i oni učestvovali u njenom stvaranju često i sa većim doprinosom nego što su doprineli i sami zadrugari. Konačno, u nešto manje od polovine zadruga (44,3%) visina primanja direktora zavisi od poslovnog uspeha, dok su u 54,4% zadruga njihova primanja fiksna, a u jednoj zadruzi (1,3%) nije odgovoreno na ovo pitanje. To znači da direktori zadruga nisu finansijski stimulisani da povećavaju obim i poboljšaju rezultate poslovanja zadruga. 43

50 5.2. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara Po definiciji, zadruge su organizacije lica koje, pored zadovoljavanja ekonomskih, teže da ostvare i socijalne i kulturne potrebe svojih članova. Fokusiranje poslovanja na zadovoljavanje potreba članova i visok stepen društvene odgovornosti čine osnov za razdvajanje zadruga od drugih oblika preduzetničkih organizacija. Stoga je od značaja ispitati u kojoj meri su zemljoradničke zadruge uspešne u realizaciji neekonomskih potreba zadrugara. Prema oceni anketiranih direktora, dve trećine (67%) zemljoradničkih zadruga zadovoljava neekonomske potrebe zadruga, pri čemu je ovaj procenat veći u AP Vojvodini (80%) u odnosu na Centralnu Srbiju (53%). (Graf. 46) Gotovo su identični i stavovi članova zadruga o ostvarivanju njihovih neekonomskih potreba, pri čemu je 68% odgovorilo da zadruga zadovoljava, a 32% da ne zadovoljava njihove neekonomske potrebe. Grafikon 46. Stavovi direktora o postojanju neekonomskih koristi za zadrugare od članstva u zadrugama Bez odgovora 1% Ne 32% AP Vojvodina 0% 20% Da 80% Da 67% Centralna Srbija 2% 45% 53% Ne Bez odgovora U približno identičnoj meri, i stare (52,8%) i nove (47,2%) zemljoradničke zadruge zadovoljavaju neekonomske potrebe zadrugara. (Graf. 47) Takođe, gotovo je identična distribucija zadruga koje zadovoljavaju i nezadovoljavaju neekonomske potrebe članova po grupama zadruga u odnosu na učestalost ostvarivanja dobiti u redovnom poslovanju. Izuzetak čine zadruge koje su svake godine u posmatranom petogodišnjem periodu ostvarile dobit jer u značajnijoj meri doprinose ostvarivanju neekonomskih potrebama zadrugara. (Graf. 48) 44

51 Grafikon 47. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara i vremenu osnivanja, stavovi direktora da 47,2% 52,8% stare nove ne 52,0% 48,0% Grafikon 48. Zemljoradničke zadruge prema zadovoljavanju neekonomskih potreba zadrugara i učestalosti ostvarivanja profita u poslednjih pet godina, stavovi direktora Zadrugari na prvom mestu ističu obrazovanje i obuku koje im pruža zadruga, kao jedan od najčešćih vidova neekonomskih potreba koje mogu da realizuju kroz članstvo u zadruzi. Pored toga, socijalna uloga zadruga bi trebalo da se ostvaruje i kroz komunalni razvoj i ravnopravnost polova. (Vujatović-Zakić, 2000: 200) 45

52 Grafikon 49. Stavovi zadrugara o oblicima neekonomskih potreba koje zadovoljava njihova zadruga, višestruki odgovori Nudi različite obrazovne kurseve, zimske škole, predavanja Pruža finansijsku podršku u pokretanju novih ili proširenju poslovanja zadrugara Pomaže pri rešavanju ekonomskih problema na lokalnom nivou Pomaže pri rešavanju socijalnih problema članova Pomaže pri rešavanju administrativnih problema na lokalnom nivou Povećava ravnopravnost polova i jača prava žena Pomaže u širenju nacionalnog identiteta Povećava broj ljudi koji se služe kompjuterom i komuniciranju om 24% 17% 32% 30% 15% 11% 11% 89% Drugo 2% 46

53 6. PERSPEKTIVE RAZVOJA ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA U SRBIJI Negovanje autoriteta institucija, posebno zemljoradničkih zadruga, moglo bi da doprinese uspešnoj finalizaciji tranzicionih procesa u Srbiji, (Mitrović, 2004: 53), i u tom smislu potrebno je usvajanje strateškog dokumenta za razvoj sektora zemljoradničkog zadrugarstva. Direktori zemljoradničkih zadruga u Srbiji se skoro jednoglasno slažu da bi donošenje Strategije razvoja zemljoradničkih zadruga u Republici Srbiji značajno unapredilo zadružni sektor (76 ili 96,2%), a 3,8% direktora nije odgovorilo na ovo pitanje. Na osnovu prethodnog, značajno je prikazati stavove direktora zemljoradničkih zadruga o tome u kojoj meri je razvoj njihovih organizacija planski Misija i vizija primarnih zemljoradničkih zadruga U prethodnom istraživanju zadružnog sektora koje je sproveo Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda utvrđeno je da dominantan deo primarnih zemljoradničkih zadruga ne raspolaže sa planskim dokumentima: svega 38% zadruga je usvojilo strategiju razvoja, a 18% anketiranih zadruga je raspolagalo sa marketinškim planom. (IPN: 2010, 39) Istraživanje DAES potvrdilo je ove nalaze: svega trećina anketiranih zadruga (31,6%) je definisala misiju, 64,6% nije, a 3,8% nije odgovorilo na ovo pitanje, pri čemu ne postoje značajnije regionalne razlike. Analizom odgovora direktora zadruga u kojima je definisana misija, utvrđeno je da se najviše planira unapređenje poslovanja i proizvodnje (32%) i povećanje obima proizvodnje i/ili broja zadrugara (24%). (Graf. 50) O tome kako treba da bude definisana misija zemljoradničke zadruge, vrlo slikovito ukazuje i napomena jednog od anketiranih direktora zadruga. Na pitanje o tome da li je zadruga definisala viziju, identičan broj ispitanika je odgovorio da jeste (49,4%), odnosno nije (49,4%), a jedan direktor nije odgovorio na ovo pitanje (1,2%). Grafikon 50. Definisanje misije u zemljoradničkim zadrugama, stavovi direktora Saradnja i doprinos lokalnoj zajednici, 8% Unapređenje Povećanje poslovanja / proizvodnje proizvodnje, / broja 32% zadrugara, 24% Bez odgovora, 16% Drugo, 8% Rešavanje imovinskih i finansijskih pitanja, 12% 47

54 Zadruga treba da bude u selu ono što je nekada bila crkva, škola. Treba da bude pomoć u selu, da otkupi od seljaka viškove i da im bude finansijska i druga podrška. Treba i da im garantuje materijalnu sigurnost i stabilnost. (Odgovor jednog od anketiranih direktora zemljoradničke zadruge na pitanje o misiji zadruge, otvoreni odgovori, Anketa DAES, 2011) Najčešće se u definisanoj viziji planira proširivanje kapaciteta ili proizvodnje (54%), dostizanje određene tržišne pozicije (13%) i unapređenje odnosa sa zadrugarima (10%). Ostali direktori su pominjali povraćaj zadružne imovine, dokapitalizaciju zadruge, racionalizaciju proizvodnje, pa čak u jednom slučaju i činjenicu da je vizija zadruge u nekoliko navrata definisana, ali da nikada nije dostignuta (kategorija Drugo 18%). (Graf. 51) To ukazuje na konfuzije koje direktori zadruga imaju o pojmovima vizija, misija i ciljevi razvoja zemljoradničkih zadruga. Grafikon 51. Definisanje vizije u zemljoradničkim zadrugama, stavovi direktora Dostizanje određene tržišne pozicije 13% Unapređenje odnosa sa zadrugarima 10% Drugo 18% Proširenje kapaciteta / proizvodnje 54% Bez odgovora 5% Iako je nedostatak planskih dokumenata u zemljoradničkim zadrugama očigledan i u određenoj meri zabrinjavajući, pokušaji definisanja misije i vizije koje su iznosili direktori zadruga obuhvaćenih anketom ulivaju određenu dozu optimizma. Naime, reč je o realnim, ostvarivim i nadasve adekvatnim ciljevima za zemljoradničke zadruge. Očito, sledeći korak je insistiranje na njihovoj realizaciji, ali u slučaju zadruga koje imaju definisanu misiju i viziju, poznat je pravac njihovog kretanja i prepreke na koje mogu nailaziti na tom putu je lakše savladavati u slučaju kada je poznato krajnje ishodište. Definisanje misije i vizije zemljoradničkih zadruga u velikoj meri je konzistentno sa ciljevima njihovog razvoja, budući da su gotovo svi direktori (95%) izjavili da je povećanje obima poslovanja preko zadruge jedan od pet najvažnijih ciljeva. (Graf. 52) Time bi zadrugari u većoj meri bili povezani sa zadrugom čiji su članovi, što bi moglo da ima pozitivan efekat i na rešavanje nekih drugih problema sa kojima se suočavaju zadruge, kao što je nedostatak finansijskih sredstava. Unapređenje ekonomije i poslovanja zadruge je takođe visoko rangiran cilj (80%) što ukazuje na svesnost direktora da postoji potreba i mogućnost da se unapredi rad same zadruge, odnosno da za stanje u zemljoradničkom zadrugarstvu nisu relevantni isključivo eksterni faktori. Proširenje 48

55 delatnosti zadruge takođe spada u grupu važnijih ciljeva zadruge koji se odnose na unutrašnje potencijale (77% direktora je odabralo ovaj cilj), što je usko povezano sa razvojem tehnike i tehnologije proizvodnje (61%). (Graf. 52) Grafikon 52. Stavovi direktora o najvažnijim ciljevima razvoja zemljoradničke zadruge (višestruki odgovori) Povećanje broja članova 48% Povećanje obima poslovanja preko zadruge Proširenje delatnosti zadruge 95% 77% Podizanje nivoa konkurentnosti Razvoj tehnike i tehnologije proizvodnje 57% 61% Unapređenje ekonomije i poslovanja zadruge 80% Demokratizacija upravljanja zadrugom 18% Veća primena informacione tehnologije 35% Drugo Bez odgovora 1% 5% 6.2. Doprinos državnih subvencija razvoju zemljoradničkih zadruga Razvoj zadrugarstva u značajnoj meri zavisi od čvrste i stalne opredeljenosti države za razvoj ovog sektora, što, na žalost, u Srbiji nije slučaj. (Ševarlić i Nikolić, 2011-a: 2) Značajan deo prepreka na koje zemljoradničke zadruge nailaze u svom radu je nedostatak finansijskih sredstava. U tom smislu je interesantno utvrditi u kojoj meri zadruge poznaju i koriste državne subvencije. Čak trećina direktora zadruga tvrdi da zemljoradničkim zadrugama nisu dostupne nikakve subvencije, a petina nije želela da odgovori na ovo pitanje. (Graf. 53) Međutim, najviše zadruga je koristilo subvencije za gorivo (23%), zatim za regresiranje kamata za kredite i subvencije po ha, odnosno grlu proizvodnje (18%). (Graf. 54) 49

56 Grafikon 53. Stavovi direktora o dostupnosti subvencija zadrugama Grafikon 54. Subvencije koje je koristila zadruga Za gorivo 5% Za gorivo 23% Za inpute 5% Za inpute 9% Za kredite 4% Za kredite 18% Za zaposlene 4% Za zaposlene 9% Subvencije po ha i/ili grlu 5% Subvencije po ha i/ili grlu 18% Drugo, ne znam 15% Drugo, ne znam 13% Nikakve 33% Nikakve 5% Kombinovano 9% Kombinovano 5% Bez odgovora 20% Bez odgovora 0% Bez obzira na to da li su zadruge koristile neke od oblika državnih subvencija ili ne, direktori su vrlo nepovoljno ocenili njihov doprinos razvoju zadruga. Naime, niko od direktora nije dao ne samo najvišu ocenu značaju subvencija (5 odličan), nego čak ni vrlo dobru ocenu. Više od polovine direktora smatra da je doprinos državnih subvencija razvoju zadruga nedovoljan. (Graf. 55) Grafikon 55. Ocena direktora zadruga o doprinosu subvencija razvoju zadruga 100% 80% 60% 40% 20% 0% AP Vojvodina 5% 5% 12% 16% 24% 59% 29% 50% Centralna Srbija Bez odgovora Više od polovine anketiranih direktora zemljoradničkih zadruga smatra da je doprinos državnih subvencija razvoju zemljoradničkih zadruga nezadovoljavajući, a niko od anketiranih direktora nije vrednovao njihov doprinos razvoju zadruga sa ocenom više od tri (od maksimalnih 5). 50

57 6.3. Najvažniji problemi i pitanja zemljoradničkog zadrugarstva Nedostatak finansijskih sredstava koji bi mogao biti ublažen različitim oblicima državnih subvencija je jedan od najvažnijih problema u nešto manje od trećine zemljoradničkih zadruga (30,4%). (Graf. 56) Grafikon 56. Stavovi zadrugara o problemima u njihovoj zadruzi Nema problema Finansijski problemi Mali posed, problemi na gazdinstvu Neorganizovanost zadruge, nesiguran plasman Drugo Bez odgovora 8,9% 10,1% 15,2% 17,7% 17,7% 30,4% Pored toga, zadrugari su, kao osnovne probleme u zadrugama navodili i neorganizovanost zadruga i nesiguran plasman, ali su bili svesni i ograničenja koja su rezultat veličine poseda zadrugara i organizovanja proizvodnje na njemu. U kategoriji Drugo najčešće se pominju imovinski problemi (nerešeno pitanje društvene imovine u zadrugama od zemljišta, preko magacina i prodavnica, do zadružnih domova), nedostatak standarda u proizvodnji, neodgovarajući zakonski i institucionalni ambijent, ali i nelojalna konkurencija, pa čak i nesloga u samoj zadruzi. Ipak, treba naglasiti da 15,2% zadrugara smatra da u zadruzi čiji su član nema nikakvih problema. Vrlo je indikativno da su zadrugari prepoznali nedostatak standarda kao jedan od problema zemljoradničkih zadruga u Srbiji, budući da se mogućnost plasmana poljoprivrednih proizvoda u supermarketima i drugim vidovima plasmana, koji zahtevaju poštovanje određenih standarda, sve češće ističe kao motiv za osnivanje zadruga. (Nikolić i Ševarlić, 2008: 87) Nerešeni imovinsko-pravni odnosi u zadrugama su najveći problem za poslovanje i opstanak zemljoradničkih zadruga. U prethodnom istraživanju DAES iz godine, utvrđeno je da od 148 poljoprivrednih zadruga, po 72 anketirana direktora su izjavili da problem postojanja društvene svojine u starim zadrugama otežava, odnosno ne utiče na poslovanje u njihovim zadrugama (48,6%), dok su direktori 4 zadruge (2,8%) bili neodlučni po ovom pitanju. Prema istraživanju IPN, 10,8% zemljoradničkih zadruga poseduje državnu imovinu (IPN, 2010: 24), i to su najviše zadruge osnovane u periodu godina. Transformacija društvene u zadružnu svojinu predstavlja najvažnije pitanje koja treba rešavati u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, mišljenje je 72% anketiranih direktora po Anketi DAES, Visoku frekvenciju odgovora ima i raspolaganje neraspodeljenom zadružnom imovinom 51

58 (66%), što takođe ukazuje na potrebu regulisanja imovinsko-pravnih odnosa u zemljoradničkim zadrugama. (Graf. 57) Regulisanje vraćanja zadružne imovine pokrenuto je Zakonom o zadrugama (1990), a ponovljeno u saveznom Zakonu o zadrugama (1996), budući da u prethodnih pet godina gotovo ništa nije urađeno na sprovođenju ovih odredbi. Ovo ukazuje da je pitanje svojine jedno od najosetljivijih u zadružnom sektoru, koje i dalje čeka na adekvatno i primenljivo rešenje. (Šljukić, 2007: 152) Grafikon 57. Stavovi direktora o najvažnijim pitanjima koja treba rešavati u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije (višestruki odgovori) Transformacija društvene u zadružnu svojinu Raspolaganje neraspodeljenom zadružnom imovinom 66% 72% Odnosi izmedu zadrugara i kooperanata 42% Odnosi izmedu zadrugara i zaposlenih u zadruzi 25% Način rapodele dobiti zadruge Dokapitalizacija u zadrugama 33% 37% Poslovno povezivanje zadruga (u saveze i radi formiranja zadružnog preduzeća) Obrazovanje i informisanje zadrugara i zaposlenih 49% 49% Unapređenje menadžmenta 37% Razvoj marketinga Organizacija i nadležnosti zadružnih saveza 22% 27% Ekonomsko-finansijska pitanja (način raspodele dobiti i mogućnosti dokapitalizacije u zadrugama) je važno za oko trećinu direktora, dok se polovina anketiranih slaže da su poslovno povezivanje zadruga i obrazovanje i informisanje zadrugara i zaposlenih neki od ključnih problema u zemljoradničkim zadrugama u Srbiji. Po mišljenju anketiranih direktora zemljoradničkih zadruga, najvažnija pitanja koja treba rešavati u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije odnose se na nerešen imovinsko-pravni položaj zadruga, posebno na transformaciju društvene u zadružnu svojinu i raspolaganje neraspodeljenom zadružnom imovinom. (Graf. 57) 52

59 7. POZICIONIRANJE ZADRUGA I ZADRUŽNOG SEKTORA U PRIVREDI SRBIJE Determinisanje položaja zemljoradničkih zadruga u odnosu na druge oblike privrednih lica koji posluju u agroprivredi Srbije vrši se na osnovu poslovnih i ekonomskih pokazatelja, kao što su: konkurentnost, stepen pokrivenosti tržišta, učešće u formiranju bruto dodate vrednosti ili angažovanju radne snage i slično. Međutim, izuzetno je značajno sagledati kakvi su stavovi glavnih aktera zemljoradničkog zadrugarstva Srbije, tj. članova i direktora zemljoradničkih zadruga o njihovom mestu i ulozi u privrednom razvoju lokalnih zajednica i zemlje Poznavanje zadružnih vrednosti i principa Osnov za razlikovanje zadruga od drugih oblika organizacija predstavljaju elementi identiteta zadruga: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi. U tom smislu, značajno je analizirati u kojoj meri su zadružne vrednosti i principi, koji bi trebalo da se poštuju u svim oblicima zadruga, bez obzira na mesto i vreme osnivanja, delatnost ili veličinu zadruge, poznati članovima i direktorima zemljoradničkih zadruga u Srbiji. Rezultati ankete pokazuju da je svega 38% direktora i 26,6% zadrugara znalo da navede bar jednu od ukupno deset zadružnih vrednosti, 5) a oko polovina njih nije znala ili nije odgovorila na ovo pitanje (44,3% direktora i 55,7% zadrugara), dok su ostali odgovorili u potpunosti ili delimično netačno. (Graf. 58) U pogledu zadružnih principa ispitanici su pokazali niži stepen poznavanja, budući da je svega 17,7% direktora i 22,8% zadrugara znalo da navede barem jedan od sedam zadružnih principa, 6) pri čemu je više od polovine odbilo ili nije znalo da odgovori na ovo pitanje (59,5% zadrugara i 54,4% direktora), a ostali su odgovorili potpuno ili delimično netačno. (Graf. 59) 5) Elementi identiteta zadruge usvojeni su na 31. kongresu Međunarodnog zadružnog saveza održanom godine. Tada je utvđeno da su zadruge zasnovane na osnovnim vrednostima: samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost, jednakost, pravičnost i solidarnost. U skladu sa tradicijom njihovih osnivača, članovi zadruge veruju i u etičke vrednosti: poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i briga za druge. 6) Principi zadrugarstva su (1) dobrovoljno i otvoreno članstvo, (2) demokratska kontrola članova, (3) ekonomska participacija članova, (4) autonomija i nezavisnost, (5) obrazovanje, obuka i informisanje, (6) međuzadružna saradnja i (7) briga za zajednicu. 53

60 Grafikon 58. Zemljoradničke zadruge prema poznavanju zadružnih vrednosti od strane direktora i članova 100% 80% 60% 40% 20% 0% 55,7% 17,7% 26,6% Zadrugari 44,3% 17,7% 38,0% Direktori poznaje ne poznaje bez odgovora Grafikon 59. Zemljoradničke zadruge prema poznavanju zadružnih principa od strane direktora i članova 100% 80% 59,5% 54,4% 60% 40% 20% 17,7% 27,9% 22,8% 17,7% 0% Zadrugari Direktori poznaje ne poznaje bez odgovora Rezultati ovog istraživanja kompatibilni su sa stavom iskazanim u Nacionalnom programu ruralnog razvoja da poljoprivrednici, odnosno zadrugari, često nisu upoznati sa osnovnim načelima osnivanja i poslovanja zadruga. (MPŠV, 2011: 15) Do sličnih rezultata došli su i predstavnici Instituta za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda, kada je ustanovljeno da 54% anketiranih ne poznaje zadružne principe. (IPN, 2010: 33) Međutim, i pored nezadovoljavajućih rezultata u pogledu poznavanja zadružnih vrednosti i principa, dominantan deo direktora zadruga smatra da bi potpunije poštovanje zadružnih vrednosti (75,9%) i principa (83,5%) doprinelo unapređenju rada zadruga. 54

61 Poznavanje elemenata identiteta zadruge, uključujući zadružne vrednosti i principe, predstavlja preduslov za njihovo poštovanje, u cilju očuvanja specifičnosti zadruga i njihovo razlikovanje od drugih oblika privrednih organizacija. Zadružna revizija predstavlja specifičan oblik preventivne interne kontrole i zaštite primene međunarodnih zadružnih vrednosti i principa i njeno sprovođenje se propisuje zakonom o zadrugama. Prema Zakonu o zadrugama (1996), zadružna revizija obuhvata, pored primene zadružnih principa u zadruzi, i ispitivanje...poslovanja zadruge sa zadrugarima i trećim licima, imovinskopravnih odnosa i međusobnih odnosa zadruge i zaposlenih, kao i primene opštih i zadružnih pravila u pogledu osnivanja, organizovanja i celokupnog poslovanja zadruge. (Član 75. Zakona o zadrugama, 1996) Anketirani direktori zemljoradničkih zadruga u manjem broju podržavaju propisanu frekvenciju obavljanja zadružne revizije: svega 24,1% direktora smatra da zadružna revizija treba da se sprovodi svake dve godine, nasuprot 39,2% direktora koji misle da je optimalan period za sprovođenje zadružne revizije tri godine. Pri tome, ovaj stav je dominantniji u AP Vojvodini (41,4%), dok u Centralnoj Srbiji 42,1% direktora smatra da zadružnu reviziju treba vršiti svake godine. (Graf. 60) Grafikon 60. Stavovi direktora o učestalosti obavljanja zadružne revizije Bez odgovora, 1,3% ,1 18,4 Centralna Srbija 36,8 Svake tri godine, 39,2% Svake godine, 35,4% 2,7 29,3 Svake dve godine, 24,1% AP Vojvodina 29,3 41,4 Svake godine Svake tri godine Svake dve godine Bez odgovora 55

62 7.2. Komparacija zadruga sa drugim privrednim licima Vrlo je indikativno da manje od polovine anketiranih direktora i članova zemljoradničkih zadruga smatra da je zadruga bolja od drugih oblika organizacija (48,1% direktora i 44,3% zadrugara), pri čemu postoje manje regionalne razlike u pogledu stavova zadrugara o pozicioniranju zadruge u odnosu na druga lica u AP Vojvodini mišljenja zadrugara su približnije podeljena: 51% smatra da je zadruga bolja, a 42% da je lošija od drugih oblika organizacija; dok su u Centralnoj Srbiji sva tri mišljenja zastupljena gotovo podjednako. (Graf. 61) Manje od trećine direktora u Srbiji smatra da ne postoje razlike između zadruga i drugih organizacija (30,4%), dok oko petine (21,5%) smatra da je zadruga lošija u odnosu na druge preduzetničke organizacije. Imajući u vidu da su zadrugari i direktori poljoprivrednih zadruga deo populacije koja je u najvećoj meri upoznata sa radom zadruga kroz svakodnevnu poslovnu praksu, izrazito je nepovoljno što je tako mali deo ispitanika ocenio da zadruga ima prednosti u odnosu na druge organizacije. Ovakvi stavovi mogu da upućuju i na nezaslužene negativne stavove o zadrugama u široj javnosti. Grafikon 61. Stavovi zadrugara o komparaciji zadruga sa drugim oblicima privrednih lica Lošija od drugih 17,7% Ista kao i drugi 38,0% Bolja od drugih 44,3% AP Vojvodina Centralna Srbija 7% 42% 37% 34% 29% 51% Bolja od drugih Ista kao i drugi Lošija od drugih Anketirani direktori i članovi zemljoradničkih zadruga koji su izrazili stav da je zadruga ista ili lošija od drugih oblika organizacija, imali su priliku da objasne razloge za iskazivanje takve ocene. Jedan deo anketiranih (41,5% direktora i 45,5% zadrugara) nije naveo razloge, dok su stavovi onih koji su objasnili razloge za donošenje takve ocene prikazani u Grafikonu 62. Kao najčešći razlog ispitanici navode da su uslovi poslovanje ili isti za sve ili lošiji za zadruge, budući da ne postoji adekvatno pravno okruženje za poslovanje zadruga. Imovinsko-pravni odnosi su takođe istaknuti kao razlog za nepostojanje prednosti zadruga, kao i nedostatak dovoljnih ili povoljnih finansijskih sredstava. Interesantno je da je jedini interni razlog lošijeg vrednovanja zadruge u odnosu na druge oblike organizacije način upravljanja u zadruzi, dok su svi ostali navedeni razlozi rezultat okruženja u kojem zadruge deluju. 56

63 Grafikon 62. Stavovi direktora o razlozima zbog kojih je zadruga ista ili lošija od drugih oblika organizacija Uslovi privređivanja su isti za sve Nedostatak pravnog okruženja /nebriga države Način upravljanja Direktori Zadrugari Nerešeni imovinsko-pravni odnosi Finansijski razlozi Drugo Stavovi direktora o odnosu zadruga i udruženja poljoprivrednika Zemljoradničke zadruge su samo jedan od vidova udruživanja poljoprivrednih proizvođača, a u agrobiznisu Srbije zastupljena su, pored njih, i udruženja poljoprivrednika, a sporadično i klasteri. Udruženja poljoprivrednika daju određene usluge i pružaju pravovremene i ispravne informacije svojim članovima, i omogućavaju im da zajednički nastupaju u realizaciji svojih ciljeva. Pravni osnov za formiranje udruženja u Srbiji je Zakon o udruženjima (2009), u kojem se u članu 2 udruženje definiše kao dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Udruženja poljoprivrednika imaju veliki značaj ne samo za poljoprivrednike, već i za razvoj zemljoradničkih zadruga, lokalnih zajednica i ruralnih područja. U okviru reformisane politike ruralnog razvoja EU (2005), definisane su tri osnovne ose u periodu do godine: (1) povećanje konkurentnosti agrarnog sektora; (2) unapređenje životne sredine i ruralnog ambijenta kroz podršku upravljanju zemljištem; i (3) unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i promocija diversifikaciji aktivnosti; a kao jedna od tzv. tranzicionih mera unapređenja konkurentnosti agrarnog sektora dizajniranih za nove zemlje članice navodi se, između ostalog, i podrška uspostavljanju proizvođačkih udruženja. (Bogdanov, 2007: 48-49) 57

64 Grafikon 63. Stavovi direktora o odnosu zemljoradničkih zadruga i udruženja poljoprivrednika Bez odgovora 3,8% Konkurencija zadruzi 20,3% Nebitna za zadruge 45,5% Pomažu zadruzi 30,4% Značaj udruženja za razvoj zadružnog sektora u Srbiji, sudeći po rezultatima istraživanja, nažalost, nije prepoznat. Prema mišljenju dominantnog dela anketiranih direktora zemljoradničkih zadruga (45,5%), udruženja su nebitna za zadruge, odnosno ni na koji način na utiču na poslovanje zadruga, a gotovo petina direktora (20,3%) smatra da su udruženja konkurencija zemljoradničkim zadrugama. (Graf. 63) 58