*Молитва пре учења *Црква(изглед, делови) *Појам и имена храма *Облик, правац и положај цркве

Transcription

1 Предмет: Верска настава Разред: 4. Тема: Црква у хришћанској архитектури (основни појмови и изглед) Школа: ОШ Петар Тасић Лешница Уводни део часа *Молитва пре учења *Црква(изглед, делови) *Појам и имена храма *Облик, правац и положај цркве Средишњи део часа *Главни делови храма *Делови Лађе *Делови иконостаса *Олтар *Свети сасуди -Пронаос Лађа Олтар Завршни део часа Закључак *Молитва после учења Предавач: Немања Искић

2 Опис предавања Тема: Црква у хришћанској архитектури (основни појмови и изглед) На овом предавању ученици би требали да се упознају са основним деловима храма, са изгледом храма и са светим сасудима који се користе у цркви за служење Свете Литургије. Предавање је мултимедијалног типа и садржи слике, видео снимке и музику везану за ову тему. За само предавање је потребна мултимедијална учионица са видео-бимом. Разлог зашто сам се одлучио за овакав вид предавање јесте што су деца у том узрасту визуелна бића и много им је лакше да запамте предавање на овај начин него на класичан сувопарни начин предавање. Све ово смо могли да обавимо и у Храму, али у Храму деца не би имала приступ Олтару и Светим Сасудима јер су то освећени предмети којима се користе само свештена лица у току служења Свете Литургије Предавање се одвија преко видео-бима и сваки део у презентацији ће бити објашњен од стране предавача. Први део предавања: Ученици треба да се упознају са главним појмовима везаним за Цркву. ЦРКВА(изглед, делови) Премда се Богу може молити на сваком месту, ипак су потребна одређена места за религиозне потребе верних и за богослужење. Прво такво место било је јерусалимски храм, где је Господ Исус Христос учио народ. После установљења свете евхаристије хришћани су се скупљали у приватним кућама, где су се молили,

3 слушали реч Божју и обављали св. Евхаристију (вечери љубави). Када су временом образоване хришћанске општине, подизани су посебни храмови, као храм у Антиохији, о коме се говори у Делима Апостолским. Када у време гоњења није било дозвољено да се хришћани окупљају у храмовима, они су се скупљали на гробовима мученика, у пећинама, у катакомбама или на другим сигурним местима. Свако место - каже Дионисије Александријски - камо нас невоља шаље, поље, пустиња, лађа, стаја, затвор, служи нам место храма. Када је гоњење престало, подизани су на многим местима храмови. Сам цар Константин и његова мајка Јелена подигли су бројне велелепне грађевине. ПОЈАМ И ИМЕНА ХРАМА ХРАМ ИЛИ ЦРКВА ЈЕ - ОНО СВЕТО ЈАВНО МЕСТО ГДЕ СЕ БОГ СЛАВИ И ВЕЛИЧА, - ГДЕ СЕ ОБАВЉА НАЈСВЕТИЈА ЖРТВА ХРИСТОВА - СВЕТА ЕВХАРИСТИЈА, - ГДЕ СЕ ВЕРНИ СКУПЉАЈУ ДА БУДУ УЧЕСНИЦИ СПАСОНОСНИХ ИСТИНА И ДАРОВА КОЈЕ ИМ ДАЈУ ОД ИСУСА ХРИСТА ОДРЕ\ЕНИ СЛУЖИТЕЉИ. Функција храма: 1. молитвена (латреутичка), 2. поучна (дидактичка), 3. Освећујућа (сакраментална) У прошлости он је имао бројна имена: Божји дом звао се basilikh тј. stoa, или oikia, басилица, отуда румунски бисерица, наиме царски дом, јер се у њему велича цар над царевима.

4 Именом базилика звале су се у почетку лепе, велике цркве, које је подигао цар Константин. Можда су се тако звале због начина градње, јер су биле сличне римским базиликама, великим и пространим државним грађевинама у којима су се одржавали судски спорови, где се делила правда, обављала трговина. Када су хришћани употребљавали овај израз они нису мислили на земаљског, већ на небеског цара, цара над царевима. Божји домови где су се верни окупљали звали су се и marturia, мемориае. Овим именом звале су се цркве на хришћанским гробљима, на гробовима мученика. Сличног имена apostoleion односно цркве подигнуте у спомен апостола и пророка. Kruptai су биле подземне цркве и капеле које су се градиле испод земље. Хришћанске цркве звале су се и темплум. Ово име у почетку је избегавано јер су се њиме означавали храмови незнабожаца. Касније, када је незнабоштво побеђено и када су многи њихови храмови претворени у хришћанске цркве, често је употребљаван и овај назив за цркву. ОБЛИК, ПРАВАЦ И ПОЛОЖАЈ ЦРКАВА Најстарији облик хришћанских цркава је ДУГУЉАСТ ЧЕТВОРОУГАО или лађа, која се према истоку завршавала испупченим полукругом. АПОСТОЛСКЕ УСТАНОВЕ: Прво мора бити дом Господњи дугуљаст, псотављен према изласку сунца, са споредним просторијама на обе стране, тако да је сличан лађи. Овај облик имао је Нојев ковчег и Соломонов храм, који су служили као узор при грађењу хришћанске цркве. Четвороугли облик је слика великог храма Божјег, земље, коју су сви стари народи представљали у облику четвороугла.

5 Други облик је ОБЛИК КРСТА, нарочито од времена када је цар Константин примио крст као свој заштитни знак (државе и хришћанства). Обликом крста није се изгубио значај четвороугла, јер је крст у ствари двоструки четвороугао положен један на други (стари су у облику крста гледали символизован свет на четири стране). Облик крста имале су цркве или споља, или изнутра положајем стубова. Пример је црква Свете Софије, која је споља четвороугла, а изнутра има облик крста. РОТОНДЕ - округле цркве не налазимо у најстаријем времену, али се касније овај облик јавља спојен са крстом. ПРАВАЦ ЦРКВЕ Веома рано се јавља правило да црква мора бити окренута ПРЕМА ИСТОКУ. Улаз у цркву био је са запада, са места где залази сунце, јер је ноћ слика духовне таме, незнабоштва, греха, а онај који улази у цркву има према истоку олтар, наиме духовно сунце, које је Христос, светлост света која долази са истока. Овај правац прописују већ Апостолске Установе. Тражило се да црква буде постављена на УЗВИШЕНОМ МЕСТУ. - Символички, земаљска црква је слика цркве Христове, која је положена на стени (Мат.16,18), дома Господњен на врх гора. - Сматрало се да је узвишен положај цркве сећање на стари Сион, а Црква и јесте заиста прави Сион. - Подсећа на нови, небески град, свети Јерусалим, који је свети Јован у свом Откривењу видео да силази с неба од Бога. (Св. Тертулијан изрично каже: наше цркве су подигнуте на узвишеном месту и окренуте су према истоку)

6 ГЛАВНИ ДЕЛОВИ ХРАМА Старе хришћанске цркве имале су ова три дела: 1. ПРОНАОС ЦРКВЕ 2. ЛАЂА ЦРКВЕ 3. ОЛТАР 1. Пред црквом био је СПОЉАШЊИ ПРОНАОС, непокривено место, око кога је био покривен ходник, а кров ходника био је на стубовима. У средини спољашњег пронаоса или атрија био је суд с водом у коме су они који су улазили прали руке, чиме су хтели показати унутрашњу чистоћу духа. У спољашњем пронаосу стајали су покајници последњег разреда, плачући или зимовњаци, велики грешници, којима је био забрањен боравак у покривеном трему и који су морали остати нанепокривеном простору. Ту су стајали и сироти, ту су се држале и агапе и сахрањивали мртви. Данас уз наше цркве нема спољашњег пронаоса. Он би се могао замислити на простору са западне стране цркве, између ограде порте и улаза у унутрашњи пронаос. Из спољашњег пронаоса улазило се у УНУТРАШЊИ ПРОНАОС који се звао НАРТЕКС одељен од лађе зидом или стубовима. Он се звао и рај јер су на унутрашњем зиду обично били насликани Адам и Ева у рају. Овде су стојали катихумени 1. разреда, енергумени и покајници 2. разреда, звани слушаоци. Овде се држало бденије, литије, погреби. У унутрашњем пронаосу налазио се суд за крштавање писцина, који је често био смештен и у посебне зграде зване баптистерији, крстионице. Унутрашњи пронаос одговара нашој данашњој ПРИПРАТИ.

7 2. Из унутрашњег пронаоса улазило се кроз троја врата у ЛАЂУ (НАОС) цркве (на овом свету ми пловимо по бурном и опасном мору, у лађи Цркве налазимо спас и уточиште, као и Ноје у ковчегу). Лађа је имала три дела: десна јужна за мушке, лева северна за женске (овде катихумени 2. и 3. разреда и покајници 3. и 4. разреда) и средња у којој су стајали верни (пред катихуменима и покајницима стајали ожењени и жене са децом, затим одрасли младићи и девојке (последње место звало се parjenikion). У трећем (предњем одељењу) стајали су монаси, Богу посвећене девојке и удовице (ово се место звало matronikion, матронаеум). Ова су одељена била одељена једно од другог. Свака споредна лађа имала је засебан улаз и вратари и ђаконисе бринули су за одржавање реда при улазу. У средњој лађи према олтару налазио се на узвишеном месту АМВОН узвишен подиум са две или три степенице, на коме је био пулт за литургичка читања, отуда се и звао амвон, или такође и АНАЛОГИОН. У овом делу храма и то пред олтаром било је место за цара и друга угледна лица. Ово се место звало СОЛЕЈА. Било је одељено од олтара као и осталог дела лађе гвозденом или дрвеном преградом. Преграда према олтару имала је троја врата, од којих су средња имала завесу, покривач, која се у сећању на храм Сзавета и шатор завета звала. Њу су при богослужењу свлачили и навлачили ипођакони и аколути. (Црквена врата символизовала су Спаситеља - Ја сам врата...) ДЕЛОВИ ЛАЂЕ ЦРКВЕ Овај део од олтара дели ИКОНОСТАС (темплон) дрвена, камена или метална преграда украшена сликама-иконама. (До цара Јустинијана иконостас је био само до пола, онда је промењен). По неком веровању иконостас је ту зато што су раније разни неверници улазили у цркву за време Литургије у жељи да оскрнаве Свети

8 Причешће, а иконостас је прави одступницу док свештеник не искористи Свето Причешће или док га не сакрије. Иконостас има троја врата: СРЕДЊА - зову се ЦАРСКА јер кроз њих пролази цар и Господ неба и земље; зову се и СВЕТА јер кроз њих смеју улазити само лица која су добила освећење у тајни свештенства. На њима се сликају Благовести, са доње стране четири јеванђелиста. ЂАКОНСКА или АНЂЕОСКА јер кроз њих улазе и излазе ђакони, који представљају анђеле. На њима се сликају ђакони са орарем у руци или св. Анђели. ПРВИ РЕД ИКОНОСТАСА - десно - ИКОНА СПАСИТЕЉА- СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ - лево - ИКОНА МАЈКЕ БОЖЈЕ - ПРАЗНИК КОМЕ ЈЕ ЦРКВА ПОСВЕ]ЕНА ДРУГИ РЕД ИКОНОСТАСА - слике великих празника Господњих, у средини ТАЈНА ВЕЧЕРА ТРЕЋИ РЕД ИКОНОСТАСА - иконе Светих Апостола, у средини СЛИКА СПАСИТЕЉА КАО ЦАРА И ПРВОСВЕШТЕНИА, а поред њега с једне стране Мајка Божја, у молитви, а с друге Св. Јован Крститељ или икона Свете Тројице. ПОСЛЕДЊИ РЕД - пророке Старог завета у чијој је средини Мајка Божја која држи божанско дете На челу иконостаса је СЛИКА РАСПЕЋА ИСУСА ХРИСТА. С једне стране Мати Божја, а с друге Св. Јован Богослов. Иконостас представља троструки позив Исуса Христа и слање апостола и пророка и приказује целу историју Старога и Новога Завета.

9 У иконостас не може ући нико без благослова. У лађи имамо још ТЕТРАПОД - мали сто са четири ноге на коме слика Спаситеља или светитеља коме је црква псовећена и Свети крст. Ту су и ПЕВНИЦЕ са обе стране солеје а представљају анђеоске хорове. АНАЛОГИЈ, НАЛОЊА зове се покретан пулт који се може носити, са кога се чита Свето Писмо. 3. Трећи део цркве био је ОЛТАР или место где се свршавају свете тајне. Имао је облик полукруга или шкољке. У средини на горњем делу полукруга било је узвишено седиште- КАТЕДРА или ПРЕСТО епископски, а с обе стране седишта презвитера - ТРОНОВИ. У средини олтара стајао је свети сто, ПРЕСТО на коме се обављала Св. Евхаристија. ОЛТАР И ЊЕГОВИ ПРЕДМЕТИ Олтар је најсветији део храма јер се у њему свршавају најважије свештене радње. Најглавнији и најважни део олтара је ЧАСНИ ПРЕСТО на коме се свршава бескрвна жртва Нзавета на коме је Христос у Св. Евхаристији присутан у виду хлеба и вина. Ни једна црква не може бити без олтара. Свети престо је слика гроба Христова, символ стола Господњег при последњој тајној вечери, крста и распећа Господњег, слика престола на коме седи божанско јагње и под којим душе оних који су погинули за реч Божју чекају своје прослављење. Има четвороугаони облик јер се на њебу свршава бескрвна жртва за све људе четири краја небеска. 1)Зато што символизује гроб Господњи покрива се прво једноставним белим покривачем који се зове СРАЧИЦА (кошуља). 2)Преко ње меће се светао и што је могуће лепши покривач ПАЛА

10 3) Испод престола у једном сасуду су МОШТИ МУЧЕНИКА или других светитеља. 4) ИЛИТОН платно од лана у које се увија антиминс - оно платно којим је била увијена глава Господња када је погребен. 5) РУЧНИ КРСТ за благосиљање народа. 6) ДРУГИ КРСТ са сликом Распећа Христова - носи се при опходима. 7) СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ које представља Господа Исуса Христа. 8) ДАРОХРАНИЛНИЦА - мали кивот, у облику црквице у којој се чувају освећени дарови за болне и за свршавање литургије пређеосвећених дарова. Источно од светог престола у средини полукруга уз зид налази се на узвишеном месту ГОРЊИ ПРЕСТО где седи епископ за време читања апостола представљају Господа Исуса Христа. С обе стране седе свештеници који служе заједно са епископом. На зиду изнад се слика Господ Исус Христос као архијереј на престолу а изнад осталих престола свети апостоли или св. јерарси: Василије Велики, Григорије Богослов итд. Лево од престола је ЖРТВЕНИК или проскомидијарион, предложение, јер се на њега постављају принесени дарови и спремају за Св. Евхаристију, а ту се чувају и утвари потребне за Св. Евхаристију. Жртвеник се зове зато што се на њему спремају хлеб и вино за приношење савршене жртве на Светом Престолу. Символично представља пећину где се Господ родио, али и гроб у коме је погребен. Ту се налази слика Распећа. СВЕТИ САСУДИ - Неопходни су за Свету Литургију и нигде другде се не употребљавају осим на богослужењу.

11 1) ЧАША ИЛИ ПУТИР - чаша у којој се на Литургији узноси и освећује вино помешано с водом у Свету крв Христову, први је употребио Господ на Тајној вечери, зову је и pothrion agion, mustikon, basilikon, pneumatikon. Прво су кориштени дрвени и стаклени путири, сада од злата или сребра а имамо и од меди, жељеза или дрвене, облагани су светим сликама. 2) ДИСКОС- сасуд где се узноси хлеб и освећује у тело Христово, сличан тањирићу, отворен, округао и пљоснат. символ: јасле у које је положен Исус Христос, у односу на смрт: одар на коме је положено тело после скидања с крста; Употребљава се и већи тањир за просфоре или антидор; 3) ЗВЕЗДИЦА - Од злата, налик на звезду, из две савијене дуге спојене унакрст, горе слика Спаситеља или крст. Обично се меће на дискос да заштити Свети Агнец и честице. Символ: звезда коју су мудраци видели И гле звезда коју видеше на Истоку, иђаше пред њима, док не дође и стаде над местом где беше дете - изговара се кад се меће звезда на дискос. У односу на смрт: звездица означава звезду печата на гробу Христову. 4) ПОКРИВАЧИ (покровец) - три се употребљавају: а) један за дискос - пелене Исуса Христа б) за путир в) преко оба заједно, воздух- Ваздух - осењивање св. Дара Духом Божјим - погреб Спаситељев и затварање Његова гроба (на њему скидање с крста и полагање у гроб)

12 Зову се и дарци, штите свете даре. 5) РИПИДА ripidion, од лепеза флабеллум, вејало - ликови шестокрилих серафима над светим даровима, прво од паунових пера; Символ невидљивог облетања небеских сила херувима и серафима око светих дарова. 6) КАШИЧИЦА, ЖЛИЦА, ЛОЖИЦА - сребрна кашика на крају дршка крстић, њоме се дају свети дари нижем клиру и световњацима. 7) КОПЉЕ - освећени ножић оштар с обе стране, држаље се завршава крстом, за спремање Св. Агнеца а њим се ваде из просфора честице за свете, живе и за мртве. символ: (Јн.19,34)... него му један од војника прободе копљем ребра и одмах потече крв и вода... 8) ГУБА, СУНЂЕР - њом се скупљају честице на дискосу и чисти дискос од мрвица светог хлеба, кад се спусте Свети Агнец и честице у путир; символ: кад су Господу додали на крсту сунђер са оцтом и жучи да угаси жеђ Постоји и друга губа којом се чисти свети путир пошто се употребе свети дари (чува се у Светом путиру) 9) АНТИМИНС - четвороугаоно платно од лана или свиле у коме су ушивене мошти мученика или светитеља (слика полагања Исуса Христа у гроб) развија се на престолу. Антиминси без моштију нису освећивани. Данас су знак дозволе и благослова епископског за вршење светих радњи у некој цркви. Символ: Платно у које је увијено тело Исуса Христа у гробу.

13 10) КАДИОНИЦА сасуд у који се на жеравицу ставља тамјан и после молитви и благослова свештеника кади њом.

14 Литература: =980%3A &catid=37&Itemid=60 Црква_(грађевина)