hi!tech Sa svim čulima Senzori za zdravu i sigurnu okolinu Pod velikim opterećenjem Više inteligencije za električne mreže budućnosti

Transcription

1 Magazin o inovacijama 1 10 hi!tech Siemens Srbija Pod velikim opterećenjem Više inteligencije za električne mreže budućnosti Virtuelno i stvarno Kombinovanje svetova u industriji, medicini i uz pomoć Google-a Sa svim čulima Senzori za zdravu i sigurnu okolinu Novi trend u putovanju: kombinovanje svih načina prevoza Pametno presedanje

2 1 10 Uvod Dragi čitaoci, Kakva nas mobilnost čeka u budućnosti? Odgovor na to pitanje odrediće naš način života u dolazećim decenijama. Mobilnost je mera prosperiteta i ekonomske snage naših država, a lični automobil je već dugo nezaobilazno sredstvo za kvalitetan život. Rezultat toga je veliki porast saobraćaja - jednog od glavnih uzročnika emisije CO2, koji sve više postaje teret našoj okolini i klimi, posebno u rastućim gradovima. To je vidljivo i u rezultatima studije Indeks zelenih gradova Evrope (European Green City Index) koju je inicirao Siemens. Kako možemo ukloniti svakodnevne gužve, osigurati kvalitetan vazduh i nizak nivo buke? Rešenje sigurno nije u tome da manje putujemo ili upotrebljavamo samo određena prevozna sredstva. Umesto toga mora se ispravno odabrati pravi oblik prevoza za svaki deo puta. Trebaju nam pametne saobraćajne veze. Putovanja novim smerovima i uz vođstvo mobilnih uređaja biće udobna i brza jer će veze između pojedinih uređaja prevoza biti protočnije, a mreže gušće. Brojni Siemensovi proizvodi i rešenja pomažu da se osigura tačnost vozova, dobro organizuje saobraćajna povezanost i protočnost saobraćajnih sredstava u saobraćaju. U budućnosti ćemo mobilnost shvatati kao uslugu, a inteligentno korišćenje te usluge će donositi prestiž. Pročitajte više u uvodnom članku ovog broja magazina hi!tech koji piše o novom pametnom modelu mobilnosti. Takođe ćete naći članke o izazovima vezanim za energetske mreže, inovativne senzore, kombinacije stvarnog i virtuelnog sveta, IT outsourcing i električne bicikle. Tihomir RajliĆ Generalni direktor Siemens Srbija IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII impresum hi!tech Magazin o inovacijama - Siemens Srbija Kontakt osoba za Siemens Srbjija: Ana Radonjić, Jovana Žuržin Adresa Omladinskih brigada 21, Beograd, Srbija Izdavač i vlasnik medija Siemens AG Austria, Siemensstraße 92, A-1210 Beč Odgovorni urednik Gerald Oberlik Korporativne komunikacije (CC) Glavni urednik Elisabeth Dokaupil hitech.at@siemens.com

3 Početak hi!tech Sadržaj hi!tech magazin o inovacijama Kako tehnologija utiče na ljude, društvo i okolinu Dobit od novih proizvoda, procesa, materijala i inteligentnije komunikacije Tehnologija budućnosti: Najnoviji rezultati istraživanja iz škola i univerziteta cover hi!biz hi!school hi!life Kako živjeti bolje uz tehnologiju u svakodnevnom životu, sportu, rekreaciji i umetnosti? Tema broja: Pametne saobraćajne veze U kojim ćemo vrstama mobilnosti uživati u budućnosti? To pitanje zahteva brz odgovor u svetlu problema klimatskih promena i sve veće zagušenosti putnog saobraćaja. Korišćenjem postojećih tehnologija i dalje možemo putovati isto kao i pre. Ključ je u inteligentnim vezama između različitih vrsta prevoza koje već postoje. Novosti iz biznisa Imovine Faktori koji određuju vrednost imovina tokom dužeg vremena. Sve zavisi od mreže Rastuća potrošnja energije i promenljivog nivoa snabdevanja iz obnovljivih izvora predstavlja opterećenje za naše električne mreže. Da 04 bi odgovorili na te izazove, moraju postati inteligentniji. Zeleni gradovi profitiraju.. 16 Detaljni rezultati Indeksa zelenih gradova Evrope, studije koja je obuhvatila 30 gradova. Informatički outsourcing.. 20 Broj pružaoca usluga outsourcinga je u rastu. Pravi izbor zahteva preciznu analizu. Iskusni pružaoci nude najbolje kombinacije i integraciju. Proizvodnja pare Najveće elektrane kombinovanog ciklusa trebaju velike kotlove koji su izazov projektantima. Profitabilna zaštita okoline Uz nove tehnologije, proizvodnja čelika je efikasnija i prihvatljivija za okolinu. Novosti Istraživanje i inovacije Stvaranje virtuelne stvarnosti Google nudi navigaciju sa stvarnim slikama, simulacije zamenjuju testiranje i obuku u industriji i medicini, stručnjaci pružaju podršku čak i na velikim udaljenostima. Sa svim čulima Senzori su čulni organi tehnologije koja nas okružuje. Osiguravaju dobru klimu u kancelarijama, čistu vodu i otkrivanje požara. Nadziranje naših najmanjih radnih jedinica Biotehnološku proizvodnju teško je nadzirati. Uz nove kontrole takvi procesi postaju brži, transparentniji i lakši za račun. Novosti Život Sezona električnih biciklista Pedeleci novi električni bicikli s pravim hibridnim dizajnom novi su trend. Čak i skuteri i motorcikli prelaze na novu pogonsku tehnologiju. Više snage znači više informacija Pregledi s MR uređajima visokog polja omogućuju optimalno lečenje sportskih povreda. Prijateljski otpor Sašo Sedlaček podržava subverzivno recikliranje. Istorija Počeci automobila bili su električni. hi!tech

4 Električni automobili mogu voziti duže kada saobraćaj teče bez smetnje. Omogućavanje pametnog presedanja Kako ćemo biti mobilni u budućnosti? Hoćemo li se morati suzdržavati od korišćenja automobila? Hoćemo li preći na javni prevoz? Hoćemo li koristiti bicikl? Klimatske promene nas teraju da postavimo ova pitanja jer je saobraćaj jedan od glavnih izvora emisije CO2. Međutim, da bismo smanjili emisiju ne moramo biti manje mobilni, samo bi trebalo da budemo mobilni na pravi način. Ključ je u inteligentnom prebacivanju između različitih načina prevoza u dobro organizovanim interfejsima. U budućnosti bi trebalo da budemo u mogućnosti da izaberemo pravi način prevoza kako bi došli od tačke A do tačke B: avio ili brzi voz, gradska ili podzemna železnica, tramvaj ili autobus, lični ili iznajmljeni automobil, terenac ili kompaktni električni automobil, taksi, bicikl ili čak pešice. Odabirom prave kombinacije rešenja za mobilnost za svako putovanje na dobitku je okolina, ali i mi sami. Intermodalnost je pitanje budućnosti, i to ne pitanje korišćenja samo automobila ili samo javnog prevoza, već i jednog i drugog. Da bismo mogli putovati ugodno i brzo uz pomoć intermodalnih rešenja, interfejs između pojedinačnih saobraćajnih sistema mora biti fleksibilan, mreža svih načina prevoza mora biti gušća, a presedanje iz jednog vozila u drugo mora biti jednostavnije. Međutim, da bi se to dogodilo, sve informacije vezane za saobraćaj moraju biti dostupne svugde i stalno saobraćajne gužve i parkirališta, veze i zastoji, cene i vreme putovanja. Mobilnost kao usluga. Po našem shvatanju mobilnosti, nastaće fundamentalne promene mobilnost ćemo smatrati kao uslugu pa ćemo je tako i koristiti. Veliki automobili, brzi sportski automobili i frequent flyer milje u budućnosti više neće biti statusni simboli. Umesto njih mogli bismo imati «zlatnu karticu mobilnosti» koja bi nam omogućavala jednostavan pristup najbržim i najprikladnijim saobraćajnim vezama. Mobilni telefoni će biti ključ za ulazak u novi svet mobilnosti. Tim saobraćajnim sistemom moći ćemo da postignemo maksimalno smanjenje emisije CO2 i brže putovanje samo ako svi uključeni načini prevoza budu efikasni. Dobra organizacija. U budućnosti će mobilnost činiti vozovi koji dolaze na vreme, dobro organizovane mogućnosti transfera i automobili bez saobraćajnih gužvi. O svemu će se brinuti veliki informacioni i komunikacijski sistemi. To važi i za sopstveni i za javni prevoz, a posebno za sučelje između različitih sistema. Saobraćaj bi danas bio nezamisliv bez informacione tehnologije. Bez središnjeg upravljanja, saobraćaj na našim ulicama postao bi zagušen na mnogim raskrsnicama, a vozovi bi uvek kasnili. Moderni sistemi kontrole semafora temeljeni na sistemima za saobraćaj, signalizaciju i kontrolu nadziru saobraćaj vozova na visokom nivou, a fleksibilni saobracajni znakovi osiguravaju optimalan protok saobraćaja i sigurnost na autoputevima. A u pozadini te tehnologije su sve snažniji računari i softver. Na primer, u Beču je pokrenut novi Siemensov sistem koji će kada bude dovršen kontrolisati 1300 semafora. Posebno složena verzija sistema za upravljanje saobraćajem postavljena je u Tirolu početkom godine, a nakon dovršetka će Markus Honsig Siemens Christina Lehner

5 Tema broja hi!tech hi!biz hi!school hi!life upravljati sa 62 sistema semafora širom pokrajine. Zbog toga što je integrisan u mrežnu strukturu pokrajine, takođe se može koristiti za sisteme usmeravanja parkiranja u malim zajednicama. Sprečavanje saobraćajnih čepova. Nema sumnje da inteligentna kontrola semafora može imati veliki uticaj. Evo samo jednog primera: nedavno instalirana Siemensova kontrola mreže za saobracajnu glavnu ulicu u Münsteru sada osigurava savršenu usklađenost zelenih svetala na semaforima. Postojeća saobraćajna situacija neprestano se analizira, a faze na semaforima na 24 raskrsnice podešavaju se u skladu s tim. Brzina putovanja porasla je za 15 posto u vreme najvećih gužvi, a vreme čekanja za sve korisnike ceste u proseku je skraćeno za gotovo 40 posto. Ideja je da se infrastruktura prilagodi saobraćaju, a ne obrnuto. Sprečavanje saobraćajnih čepova: u poređenju sa saobraćajnim sa čestim zaustavljanjem, saobraćajem koji teče manje kontaminira vazduh, smanjuje potrošnju goriva i buku, a na kraju štedi i živce. Pretpostavka da upravljanje saobraćajem smanjuje emisiju CO2 sada je naučno dokazana u studiji koju su sproveli Institut za MANJE ČEKANJA. Optimizovani modeli vreme čekanja skraćuju do 37 posto u poređenju sa saobraćajem kontrolisanim prema fiksnom rasporedu. UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM. Novi sistem u Beču kontroliše 1300 semafora; dobro usklađena zelena svetla u Münsteru povećavaju brzinu putovanja za 15 posto. hi!tech

6 hi!tech Tema broja hi!biz hi!school hi!life projektovanje autoputeva i planiranje saobraćja i Institut za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i termodinamiku u Grazu. Prema studiji, optimizovanjem kontrole saobrać aja emisija CO2 može se smanjiti do 10 posto, a emisije lebdećih čestica do 15 posto. Za sve korisnike puta. U studiji je uz pomoć Siemensove prilagodljive kontrole semafora ispitana vrlo prometna ulica Glacisstrasse u Grazu. Izazov je u dizajniranju kontrole saobraćaja koja je uravnotežena za sve korisnike pešake, bicikliste, vozače autobusa i vozače automobila, kaže Karin Hirschmann, autorka studije. Preferiranje javnog prevoza je prejednostavno rešenje, jer se kao rezultat toga povećavaju emisije CO2 koje proizvode automobili zbog svog prečestog kočenja. Saobraćaj kontrolisan na inteligentan način brže se odvija, a to će imati još veću ulogu kada se na ulicama pojavi više električnih automobila. U Austriji se u uvođenje elektromobilnosti ulaže 50 milijona evra, u sklopu austrijske platforme za mobilnu energiju. Sredstva se koriste za uvođenje električnih vozila spremnih za masovnu proizvodnju i infrastrukture za punjenje i za razvoj usluga za mobilnost. Siemens je predvodnik kada je infrastruktura u pitanju. Do godine na austrijskim cestama će biti milion električnih automobila. Upravljanje energijom. Jasno je da je saobraćaj sa stalnim zaustavljanjima u gradu najgori za AUTOMOBIL-TOČKA X. Saobraćaj teče glatko kada automobili komuniciraju sa semaforima i s drugim automobilima. ELEKTRIČNI AUTOMOBIL. SaobraĆaj sa čestim zaustavljanjima troši previše ograničenih resursa baterije. električni automobil sa ograničenim rezervama energije kao i za efikasno upravljanje energijom. Električni automobili najbolje voze i najduže traju kada se vozi postojano. Stoga će u skoroj budućnosti osiguranje savršene usklađenosti zelenih svetala na semaforima biti od posebne važnosti za zelene automobile. Sledeći korak u tehnologiji doći će kada infrastrukturne instalacije kao što su semafori počnu komunicirati s automobilima te će se podešena i ažurirana preporučena brzina za hvatanje zelenog svetla prenositi do automobila - što je poznato kao komunikacija automobil-točka X. Dobri stari semafor postaće nastavni alat za razvoj modernih sistema za upravljanje saobraćajem. U budućnosti će tehnologije biti umrežene te će reagovati fleksibilno i međusobno komunicirati, pretvarajući se tako u pametna rešenja. U nadolazeće doba e-mobilnosti efikasni sistemi za usmeravanje parkiranja postaće sve važniji jer će problem postati raspoložive utičnice, a ne slobodna parkirna mesta. Parkirna mesta s električnim utičnicama moćete rezervirati unapred izravno iz svog automobila. Stoga će u budućnosti biti važnije umrežiti sisteme za usmeravanje parkiranja i integrirati ih u središnji sistem za upravljanje saobraćajem. Kontrolisanje modernih dinamičkih sistema za usmeravanje parkiranja omogućiće različite varijante za upravljanje saobraćajem. Zavisiće od podataka o kapacitetu, broju slobodnih mesta ili projek- Markus Honsig Siemens Christina Lehner

7 UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM SPREČAVA SAOBRAĆAJNE ČEPOVE I NESREĆE. SISTEMI ZA USMERAVANJE PARKIRANJA vozače vode do najbližeg parking mesta s utičnicom. GRADSKE NAKNADE U LONDONU. Saobraćaj ponovo funkcioniše, a emisije CO2 su smanjene. cija. Jedna od mogućih strategija je grupisanje parkinga u zone u kojima znakovi označavaju trenutačni broj slobodnih mesta u više garaža. Naravno da su te vrste sistema od pomoći i da su potrebne i za saobraćaj s konvencionalnim motorima, ne samo za električne automobile. Do 40 posto saobraćaja u gradskim sredinama stvara se isključivo zbog automobila koji traže parking. Verovatno ne postoji beskorisniji način stvaranja emisija CO2 i zagađivanja vazduha. Putarine deluju. Jedan od efikasnih alata za kontrolu saobraćaja - ili čak smanjenje njegovog intenziteta su putarine ili naknade za emisije, poput onih uspešno uvedenih pre puno godina u gradovima kao što je London, a koje su od tada i proširene. Siemens je osigurao infrastrukturu, uključujući videokamere za prepoznavanje registarskih tablica. Trenutno instalirani Siemensov sistem digitalno obrađuje signale s kamera na licu mesta i šifrirane podatke prenosi sigurno do kontrolnog centra putem širokopojasne IP mreže. Uspeh dovoljno govori za sebe: samo osam meseci nakon uvođenja sistema protok saobraćaja poboljšan je za gotovo 40 posto, mnogi građani su se prebacili na prevoz autobusima ili biciklima, a ušteđeno je do tona CO2. Preduslov za takve mere je adekvatan javni prevoz. Slovačka je trenutno primer implementacije sistema putarina na velikom području. Početkom ove godine uspešno je uveden sistem naplate putarina za kamione koji pomoću satelitske tehnologije pokriva kilometara autoputeva, brzih i regionalnih puteva širom zemlje. Siemens Mobility je u Austriji bio tehnološki partner te je razvio i osigurao tehnologiju za elektronsku naplatu putarine i potrebne uređaje za vozila. Prednosti tog rešenja: nije potrebna fiksna infrastruktura, a naknada za korišćenje puta vrlo je poštena jer se putarina naplaćuje isključivo po kilometrima koji su zaista pređeni. U Austriji, Asfinag je prihode od fiksnih putarina iskoristio za postavljanje modernog sistema za saobraćajnu telematiku na autocestama, koji sprečava gužve u saobra prijeđeniaju i vozače upozorava na opasnosti. Aktualni podaci. Svaki inteligentni sistem kontrole saobra prijeđeniaja zahteva aktuelne i što preciznije podatke o prometu. Podaci se obično prikupljaju uz pomoć indukcijskih petlji u trotoaru. Nedostatak ovakve metode je relativno skupa infrastruktura. Shodno tome, izvan mreže autoputeva često nam nedostaju sveobuhvatne informacije. Salzburško preduzeće TraffiCon radi na alternativnom rešenju, prikupljanju podataka o putnicima u pokretu (floating traveler data, FTD), koje je dobilo Siemensovu ITS nagradu za tehnologiju saobraćaja. Ideja je korišćenje GPS tehnologije u modernim mobilnim telefonima za generisanje anonimne slike saobraćajnih tokova za sve korisnike puta, bilo da se radi o vozačima, putnicima u autobu- hi!tech

8 hi!tech Tema broja hi!biz hi!school hi!life Inteligentna kontrola saobraćaja nije moguća bez podataka sima i vozovima, biciklistima ili pešacima. «Izazov predstavlja interpretacija podataka o lokaciji, kao što su određivanje pravog načina prevoza i ispravno dodeljivanje putnih podataka", izjavljuje Stefan Krampe, glavni direktor. Ako to funkcioniše, može se razviti sveobuhvatna i jedinstvena saobraćajna usluga koja detektuje i kašnjenja vozova i saobraćajne čepove na putevima i koja može ponuditi odgovarajuće alternativne smerove i obilaske što je ključna primena za integrisani, intermodalni saobraćajni sistem čiji je implementacija više organizacijski, nego tehnički izazov. Obećavajući pristupi već postoje. iphone aplikacije kao što je ÖBB Scotty mogu se koristiti za pristup svim voznim redovima za sve oblike javnog prevoza u svakom trenutku, uključujući informacije u stvarnom vremenu o bilo kakvim zastojima i upute do najbliže stanice gradske železnice. Internetska platforma već stvara intermodalne smerove bazirane na aktuelnim informacijama. Siemensov saobraćajni računar pruža najnovije saobraćajne podatke iz petlji i semafora. Takve sveobuhvatne usluge neophodan su preduslov za pametne saobraćajne sisteme koji čine prelaz na javni prevoz dovoljno privlačnim za žurne putnike avionima i vozače navikle na udobnost. Naravno, takođe mora biti raspoloživa prava usluga. Evo jednog primera: brzi vozovi kao što je Siemens Railjet alternativa su vazdušnom BRZI VOZOVI. Putovanje od Beča do Minhena, na primer, vozom Railjet traje nešto više od četiri sata, što taj način prevoza čini visokokonkurentnim putovanju automobilom ili avionom. prevozu, koji proizvodi jako puno CO2. Railteam. Prema udruženju evropskih železnica koje nude usluge brzih vozeva Railteam čiji je član i ÖBB brzi vozovi mogu smanjiti emisiju CO2 do 90 posto ako ljudi biraju putovanje vozom umesto automobilom ili avionom. Mreža smerova udruženja Railteam proteže se od Hamburga na severu do Marseillea na jugu te od Londona na zapadu do Beča na istoku. Povezuje najvažnije gradove i evropske metropole. Brzi vozovi. Ove godine brza mreža bi trebalo da se proširi na 7591 kilometar, a udruženje očekuje da će do dosegnuti kilometara. Putovanje od Beča do Minhena, na primer, vozom Railjet traje nešto više od četiri sata, što taj način prevoza čini visokokonkurentnim putovanju automobilom ili avionom. Na kratkim i srednjim udaljenostima visoka frekvencija predstavlja ekvivalent visokim brzinama na dugim udaljenostima. Maksimalno skraćivanje vremena čekanja jedini je način da se ljudi, koji nisu navikli na čeka- Markus Honsig Siemens, ÖBB, Hartmut Topp Christina Lehner

9 nje, jer je njihov automobil spreman za pokret odmah ispred vrata, nagovore na korišćenje železničkog prevoza. Ulazak i izlazak. Kada su u pitanju tramvaji i podzemna železnica, posebno treba paziti da je vreme ulaska i izlaska putnika kratko. Bečki niskopodni tramvaj ULF puno štedi na vremenu zbog jako niskog poda. Tramvaj ULF, koji proizvodi Siemens, takođe se koristi u rumunskom gradu Oradei. Automatski sistemi dostupni su za postizanje efikasnog povećanja frekvencije vozova, uz istovremeno smanjenje troškova. Siemensov sistem bez vozača, Val, koristi se na aerodromima kao što su Charles De Gaulle u Parizu ili O Hare u Chicagu, u središtima Toulousea, Torina i Taipeija. Naravno da se postojeći vozovi mogu automatizovati, kao što je napravljeno u podzemnoj železnici u Nürnmbergu, gde je frekvencija udvostručena sa 200 na 100 sekundi. Fleksibilni autobusi. Autobusi su takođe važan deo zelenog sistema mobilnosti, jer ih je moguće brzo uvesti u saobraćaj i fleksibilni su, zahtevaju manje infrastrukture često je dovoljna odvojena traka za autobus. Osim toga, njima se može jako efikasno upravljati. Primer je sistem brzog autobusnog tranzita (bus rapid transit, BRT), koji je uveden u brojnim metropolama u Južnoj Americi, uključujući Curitibu, Bogotu i Quito. U sistemu BRT autobusi, smerovi, stanice i lokalne linije zajedno čine sistem s rezervnim trakama na glavnim smerovima i standardnim stanicama. Područja stanica zatvaraju se i otvaraju automatski nakon dolaska autobusa. Putnici u tranzitu ostaju u sistemu. Mobilnost je jedno od ključnih područja našeg društva, u našim životima i u poslovanju; to je mera slobode i prosperiteta. Tehnike za podršku mobilnosti bez štete za okolinu, klimu i kvalitet života već su dostupne. Razvoj saobraćajnog sistema koji bi zadovoljavao ove potrebe biće jedna od najvažnijih zadataka u idućim godinama. Međitim jedno pitanje ostaje otvoreno: kako finansirati moderan i održiv zeleni sistem prevoza? Putarina temeljene na korisnicima bile AUTOBUSI. Brzi za uvođenje u saobraćaj i važna komponenta zelenog sistema mobilnosti. bi u prednosti pred finansiranjem kroz poreze, jer su manje zavisne od trenutne situacije u proračunu, a predstavljaju i efikasan element kontrole u gradovima i izvan njih: na primer, u budućnosti možemo zamisliti skupe i brze, spore i jeftine trake na autoputu, a to je samo jedan primer diferencirane i varijabilne opcije za kontrolu saobraćaja. Još jedna od alternativa je javno-privatno partnerstvo, što bi omogućilo iskorištavanje novih financijskih resursa. Time bi se otvorila mogućnost dugoročnih ulaganja čak i kada godišnji proračuni nude samo ograničenu fleksibilnost. Siemens Financial Services nudi odgovarajuće međunarodne opcije za finansiranje u području mobilnosti. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

10 NOVA SNAGA Modernizacija elektrana zamenom unutrašnjih sastavnica turbina povećava efikasnost, performanse i rok trajanja. Nova tehnologija lopatica, veći protok među pogonima, nove tehnologije zaptivanja turbina ili nova tehnologija kontrole isplate se same u samo nekoliko godina. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll News-Snack BEZ EMISIJA Velika brzina izgaranja i visoke temperature plamena otežavaju korišćenje vodonika kao čistog energetskog medija u elektranama. Novi vrtložni gorionik može ukrotiti vodonik. ZDRAVA OKOLINA Integrisani nadzor i dokumentovanje uslova u čistim sobama, laboratorijima i istraživačkim institucijama, kakve osigurava Siemensov novi sistem, neophodni su za biotehnološku industriju. Elisabeth Dokaupil Siemens Christina Lehner JEDAN ZA SVE Pristup internetu, upravljanje alarmima i prikupljanje podataka dobijenih preko instrumenata za merenje procesa integrisani su u jedan uređaj nov uređaj za rad sa podacima iz Siemensa - koji je pogodan za sve distribuirane merne instrumente. MOBILNOST Ovi bežični upravljači veličine ploče pokreću velike industrijske pogone. Rade na visokim frekvencijama i koriste antensku tehnologiju, kakvu možemo naći u mobilnim telefonima, radare koji mere udaljenost i brzinu. Takođe zadovoljavaju stroge sigurnosne kriterijume.

11 Novosti hi!biz Povrat energije Efikasno odlaganje Nekretnine Zadržavanje vrednosti Intervju sa dr. Helmutom Floeglom, Univerzitet Danube u Kremsu, Donja Austrija Koji faktori određuju dugoročnu vrednost nekretnine? Nekretnine sa malim rokom trajanja iz prošle decenije i dalje gube na vrednosti. Ključni faktori za očuvanje vrednosti nekretnina su unutrašnje vrednosti poput dobre iskorišćenosti, operativnost i jednostavne popravke. Osobe zadužene za planiranje upravljanja zgradama mogu doprineti tim faktorima, ali se vrlo često pozivaju tek onda kada su sve važne odluke donesene. Osnovni je problem klijent koji mora biti svestan da se najbolje iskorišćavanje treba osigurati tokom duge i definisane periode. Mnogim je arhitektama važno da njihova zgrada nosi njihov potpis. Nisu svesni da prvi nacrt već ugrubo određuje budući kvalitet, funkcionalnost i troškove. Što mogu učiniti graditelji da novi materijali budu trajniji? Dva glavna faktora trajnosti projektovanje okvirne strukture i veličina sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) moraju biti određeni na samom početku planiranja. Veći sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju iziskuje mnogo troškova u kasnijim fazama projekta, uglavnom iz sigurnosnih razloga. Inteligentna arhitektura može uključivati iznenađujuće mali sistem, a troškovi grejanja poslovnih zgrada mnogo su niži od cene energije i čišćenja Zbog bakterija, teških metala i ostataka lekova u mulju iz pogona za obradu vode korišćenje mulja kao poljoprivrednog đubriva postaje ri- Evropska unija je stoga zabranila njegovu upotrebu na poljima. Pretvaranje otpada u energiju jedina je metoda odlaganja otpada koja ima i smisla i s ekonomskog i s ekološkog aspekta. Osušeni mulj ima izuzetnu vrednost kao gorivo, ali sadrži i visok postotak vode, što znači da treba proći temeljan proces sušenja. Siemens i KonTroTec, stručnjaci za sisteme sušenja, nude zajedničko rešenje za korišćenje mulja u proizvodnji energije. Nakon što se osuši, mulj se zapali korišćenjem tzv. throw-in wheel procesa, a energija koja se stvori služi za proces sušenja. Bez dodatne energije. Ovo je prvi put da sistem omogućava korišćenje mulja za proizvodnju energije, a da pritom ne zahteva dodatne izvore energije. Za razliku od procesa biološkog raspadanja, metoda je CO2 neutralna i ne ispušta metan. Pepeo sadrži visoku koncentraciju fosfora i može se upotrebljavati kao đubrivo. Izgaranjem se neutralizuju biogeni zagađivači i sprečava se njihov ulazak u prehrambeni lanac. Inovativno izgaranje. Tzv. throw-in wheel proces, koji kombinuje fluidizirano ložište i rešetke, omogućava da se mulj ravnomerno rasporedi po rešetki i pruža optimalne rezultate izgaranja uz male emisije. Toplina koja se oslobodi zagreva termalna ulja u kotlu za povrat topline pa se može koristiti za proces sušenja. Voda se uklanja iz mešavine vazduha i pare koja se izdvaja iz sušilice kondenzacijom. Mirisne supstancije se eliminišu tokom izgaranja. Pepeo koji nastaje izgaranjem i čišćenjem dimnih plinova sprema se u silose. Prednosti throw-in wheel procesa Visoka energetska efikasnost Neutrališe zagađivače Nema zagađivanja tla Ekonomičnost Dugoročno pouzdano odlaganje i stabilnost troškova Niski troškovi po toni Pouzdanost zahvaljujući robusnoj tehnologiji IZGARANJE. Nova metoda omogućava optimalne rezultate uz niske emisije. hi!tech

12 pictures of the future Torsten Fleer / apa picturedesk, Siemens

13 Elektroenergetske mreže cover hi!biz hi!school hi!life Sve zavisi od mreže KONVERTORI PRE- TVARAJU naizmeničnu struju u jednosmernu koju je moguće prenositi preko vrlo velikih udaljenosti uz male gubitke. Električna energija kroz bakarne kablove ide od elektrana do potrošača poput autoputa. Struja na svom putovanju prolazi kroz razne transportne mreže koje razdvajaju transformatorske stanice. Elektroenergetska mreža mora biti precizno uravnotežena. Ako frekvencija izmenjivog napona odstupa od potrebnih 50 herca, mogu se oštetiti i naši električni aparati i generatori. Snabdevanje i potražnja moraju se održavati u stalnoj ravnoteži, a to postavlja velike zahteve za mreže. Saobraćajna gužva na putu. Do sada je u evropskim mrežama sve išlo glatko, usprkos tome što su mnogi elektroenergetski vodovi stari i preko 40 godina. Međutim, saobraćaj raste, a u budućnosti će nastati velika saobraćajna gužva. Zemlje Evropske unije su u godini proizvele oko teravatsati (1 TWh = 1 milijarda kwh) električne energije. Brojka bi do godine trebalo da naraste na teravatsati. Osim ovog visokog povećanja kapaciteta, promene u energetskom miksu takođe zadaju glavobolje dobavljačima energije. Za 20 godina, 30 posto električne energije proizvedene u svetu bi trebalo biti proizvedeno iz obnovljivih izvora. Trenutno se tako proizvodi samo 17 posto. Snabdevanje zelenom energijom, koju uglavnom proizvode sve brojnije vetroelektrane, nije konstantna pa se ne može prilagoditi potrebama potrošača kao što je to moguće kod električne energije dobijene iz elektrana. Sve više malih, regionalnih proizvođača energije kombinuje od solarnih kolektora na krovovima zgrada do elektrana na biomasu i mini kogeneracijskih elektrana. Tipičan tok energije od prenosne do distribucijske mreže može se u nekim regijama preokrenuti zahvaljujući električnoj energiji koju proizvode ti izvori. Naša infrastrukturna mreža međutim nije pripremljena za to. Potrebna je inteligencija. Ove izazove moguće je prevladati jedino ako sve mreže postaju mnogo inteligentnije nego što su sada. Danas snabdevači energijom često nisu sasvim svesni stvarne potrošnje energije ili stanja u kom se nalazi elektroenergetski sistem i njegova efikasnost. Prema jednoj studiji preduzeća Accenture, čak i u Evropi neopaženo iz mreže nestane i do 10 posto energije. U velikim gradovima mnogih zemalja u razvoju ta brojka često prelazi 50 posto. Pametne elektroenergetske mreže trebale bi osigurati da energetske mreže u budućnosti budu inteligentne, fleksibilne i da se mogu kontrolirati. Pametna brojila, koja daju podršku potrošačima u štednji energije, važan su deo te vizije. Pametne elektroenergetske mreže su prikladne za gradnju virtualnih elektrana koje spajaju nekoliko manjih proizvođača energije što omogućava okupljanje energije i prodaju po uslovima koji inače nisu na raspolaganju malim snabdevačima. Elektroenergetska mreža bi time imala koristi, jer bi mali snabdevači takođe mogli delovati kao fleksibilna jedinica kako bi pružili energiju za uravnoteženje i stabilizovali mrežu. Energija za uravnoteženje takođe je potrebna za temeljnu prenosnu moć kako bi se pokrio maksimum potražnje. hi!tech

14 cover hi!biz Elektroenergetske mreže hi!school hi!life Veći kapacitet. Osim dodatne inteligencije, elektroenergetskoj mreži treba i veći kapacitet. Moraju se izgraditi električni autoputevikako bi se sprečile saobraćajne gužve i prenela obnovljiva energija preko kontinenata i okeana. Jedna od tehnologija koja bi bila prikladna je visokonaponski jednosmerni prenos (HVDC), s kojim je moguće na velike udaljenosti preneti velike količine energije uz male gubitke. Takvim super-mrežama moguće je prenositi velike količine solarne energije iz Severne Afrike do Evrope, kao što je i planirano projektom Desertec. Super-elektroenergetske mreže. Super-elektroenergetske mreže u budućnosti će biti izgrađene u mnogim zemljama kako bi se povezale različite regije s različitim klimama i u različitim vremenskim zonama te optimalno iskoristile razlike koje proizlaze iz godišnjih doba i geografskih uslova. S naizmeničnom strujom ne bi bilo moguće razmenjivati energiju u tako velikim količinama. Stalno izmenjivanje smera struje stvara električna i magnetska polja oko prenosnih vodova koja smanjuju količinu koristive električne energije. Tiristorski konvertori koriste se za pretvaranje u jednosmernu struju koju je moguće mnogo efikasnije prenositi. Najnovija generacija proizvedena u Siemensu kontroliše se laserskom svetlošću, što smanjuje osetljivost na elektromagnetske smetnje, međutim zahteva mnogo prostora. Jedno rešenje su HVDC (visokonaponski jednosmerni prenos električne energije) konvertori veličine kofera koji za prenos koriste bipolarne tranzistore s izolovanom bazom (IGBT) umesto tiristora. Međutim, gubici energije u mini-pretvornicima su još uvek veliki. Zaštita od nestanka električne energije. Sistemi od dva pretvornika između kojih je kratka, prelazna faza jednosmerne struje takođe se mogu koristiti kao mrežne priključne stanice i mogli bi u budućnosti štititi pojedine delove naših elektroenergetskih mreža od oštećenja ALTERNATIVE NA ELEKTROENERGETSKOJ MREŽI. Nadoknađivanje nestalnosti energije vetra uz pomoć međuspremnika(levo), spajanje malih snabdevača u virtualne elektrane i upravljanje njima kao timom. EFIKASNO SNABDEVANJE DAN ARVIZU, DIREKTOR AMERIČKE NACIONALNE LABORATORIJE ZA OBNOVLJIVU ENERGIJU (THE NATIONAL RENEWABLE ENERGY LABORATORY), O MOGUĆNOSTIMA POVEĆANJA KORIŠĆENJA ALTERNATIVNE ENERGIJE U SAD-U.. Koji problemi postoje u snabdevanju energijom u SAD-u? Danas se u SAD-u izgubi 60 posto originalne količine energije pre nego što električna energija dođe do krajnjeg potrošača pre pretvaranju nosioca energije u električnu energiju, i pri prenosu energije. On mora postati efikasniji kao na primer s visokonaponskim jednosmernim prenosom električne energije preko velikih udaljenosti. Zatim bi u tu novu mrežu trebalo biti integrisano znatno više obnovljive energije, kao što su energija vetra i sunca. Ti izvori energije su s druge stra- ne rasprostranjeni po celoj zemlji, što znači da je potrebno inteligentnije prikupljanje i distribucija električne energije. I na kraju, moramo garantovati pouzdanost te nove mreže. Ima li dodatnih ciljeva? Emisije ugljen dioksida trebalo bi do godine smanjiti za 80 posto u odnosu na količine iz godine. Uz to, trebalo bi proširiti alternativne izvore energije, modernizovati energetsku infrastrukturu, a kućni aparati i domovi trebali bi postati energetski efikasniji. Vlada ostvaruje velika ulaganja u energetske projekte. Jesu li veći troškovi prihvatljivi za obnovljive izvore energije na američkom tržištu? Danas ne. Ali to se mora promeniti. Kada danas govorimo o alternativnoj energiji, mislimo na energiju vazduha, solarnu energiju i hidroenergiju. Takvi izvori energije moraju biti pravilo, a ne izuzetak, i moraju biti samostalni. Drugim rečima, moraju biti potpuno konkurentni bez subvencija. To je moguće postići tehničkim inovacijama i tržišnim podsticajima, kao što su trgovanje emisijskim certifikatima. U budućnosti moramo u cenu električne energije uključiti i izuzetno visoke troškove kao što je štetnost za okolinu koji nastaju u korišćenju nekog resursa,njegovog pretvaranja u električnu energiju i potrošnjom te energije. Samo je na taj način moguće realno procijeniti troškove različitih izvora energije.. pictures of the future Siemens

15 ZGRADA KAO PARTNER U ELEKTROENERGETSKOJ MREŽI. Električna energija iz solarnih i kogeneracijskih elektrana, električnih automobila ili spremnika za vodu. koja bi se inače mogla proširiti širom ujedinjene evropske elektroenergetske mreže, što je dokazao nestanak struje 4. novembra Struja s nepravilnom frekvencijom bi se pretvorila u jednosmernu struju na svakoj instaliranoj priključnoj stanici i na taj način gotovo uklonila grešku. Pohranjivanje u ostavu. Osim električne autoputeve, elektroenergetska mreža će u budućnosti zahtevati i više ostava kako se ne bi raspala po šavovima.one su neophodne DR. DAN ARVIZU, 59, fizičar je i ravnatelj Nacionalnog laboratorija za obnovljivu energiju (National Renewable Energy Laboratory, NREL)u Goldenu u Coloradu, instituta u sklopu američkog Ministarstva za energetiku. Ovaj stručnjak za fotovoltnu i akumulatorsku tehnologiju ranije je, između ostalog, radio za međunarodnu projektantsku i infrastrukturnu kompaniju CH2M Hill i laboratorij Sandia National Laboratories u američkoj državi Novi Meksiko. kako bi privremeno sačuvale višak energije iz nestalnih izvora energije. Ranije je to bilo moguće isključivo preko reverzibilnih elektrana, ali njih više nije moguće širiti u srednjoj Evropi. Mnoge zemlje kao ostave upotrebljavaju klasične baterije. Natrijum-sumporne baterije imaju dobar nivo efikasnosti, od 70 do 80 posto. I električna vozila bi se mogla koristiti u budućnosti kao rezervoar distribuirane energije. Bilo bi dovoljno samo povezanih vozila da se pruži osam gigavata uravnotežujuće energije kako bi se poboljšala stabilnost elektroenergetske mreže, a to je za jedan gigavat više od nemačkih rezervi. Vodonik u pećini. Zanimljiva alternativa je skladište vodika. Vodik je prepun energije. Svaki prostorni metar skladišta može sadržati i do 350 kilovatsati. Plin se može dobiti elektrolizom trošeći višak struje te se može pod visokim pritiskom utisnuti u sone pećine koje su isprane vodom i solju. Time se omogućava pohranjivanje sto puta veće zapremine od zapremine pećine. Preko 30 gigavatsati korisne energije sigurno čeka tamo dok ne zatreba. Svake godine se gubi manje od 0,01 posto plina, budući da zidovi od kamene soli deluju kao tečnost i samostalno zatvaraju mesta curenja. Troškovi dugotrajnog skladištenja mogli bi u budućnosti biti ispod 0,10 evra po kwh. Većina komponenti za te koncepte skladišta energije već postoji. Siemens još uvek radi na pogonima za elektrolizu s većom efikasnošću. Zgrade na mreži. U budućnosti bi čak i zgrade mogle biti bolje integrisane u elektroenergetsku mrežu. U dobro izolirane rezervoare za skladištenje vode već je moguće pohranjivati toplinu, a mogu se i ugrejati trošeći višak energije iz kogeneracijskih elektrana. Sistemi pohranjivanja temeljeni na promenama faze su u razvoju. Na primer, moguće ih je napraviti trošeći posebnu so koja se topi od viška toplote. Kako se povećavaju zahtevi za toplotom, energija se može ukloniti iz sistema skladišta, a so se pretvara u čvrsti oblik. Celokupna efikasnost kombinovanih niranih sistema kogeneracijskih elektrana i sistema skladišta može dostići impresivnih 90 posto. Sve te tehnologije osiguravaju da električna energija, koja sve više postaje široko korišćen oblik nosioca energije, i dalje nastavi svoju uspešnu karijeru budući da ju je moguće proizvesti na ekološki prihvatljive načine, vrlo efikasno preneti i skladištiti sa sve većom efikasnošću. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

16 cover hi!biz Zeleni gradovi KOPENHAGEN. Vodeći grad u 1 indeksu postavio je ambiciozne ciljeve u zaštiti klime. Grad do ne bi više smeo uzrokovati nikakve emisije. hi!school hi!life Zeleni gradovi profitiraju Kopenhagen je najzeleniji glavni grad u Evropi. To je rezultat studije Indeks zelenih gradova Evrope koja je obuhvatila 30 metropola u kontekstu zaštite okoline i klime. Jedan od osnovnih zaključaka studije je da je veza između gospodarskog prosperiteta i zaštite okoline apsolutno jasna. Bogati gradovi se nalaze na vrhu Indeksa zelenih gradova zato što, na primer, mogu ulagati u potrebne infrastrukture. Čak i veličina grada ima određenu ulogu, ali manju nego što biste očekivali. U studiji koju su naručili Siemens i Economist Intelligence Unit vodeća mesta zauzimaju isključivo gradovi sa severa Evrope. Iza Kopenhagena slede Stockholm i Oslo. Gradovi iz istočne Evrope su na drugoj polovici lestvice, što možemo objasniti prvo istorijskim događajima čije je posledice moguće polako s vremenom preokrenuti. Međutim, pažljivo proučavanje rezultata pruža mnogo raznovrsnu sliku. Na primer, gradovi istočne Evrope ostvaruju natprosečne rezultate u masovnom prevozu s velikim udelom javnog prevoza. Predano stanovništvo. Naravno, u malim gradovima lakše je snalaziti se bez automobila, nego u gradovima na velikoj površini. Još jedan zaključak nije bio iznenađenje: sama zelena, ekološka politika nije dovoljna. Što je stanovništvo predanije i što je civilno društvo aktivnije, veći je uticaj na zaštitu okoline i klime. Uslovi u regiji su, naravno, takođe od ključne važnosti. Oslo troši mnogo energije jednostavno zbog svoje klime, ali obnovljivi izvori energije čine natprosečan udeo u proizvodnji energije. Zanimljivi detalji iz ukupnih rezultata: Gotovo dve trećine stanovnika metropola idu na posao pešice, biciklom ili javnim prevozom. Prosečno se u gradovima Evrope proizvede 511 kg otpada po osobi, što je neznatno ispod evropskog prosjeka i znatno manje nego u SAD-u (760 kg) ili Australiji (690 kg). Pros ečna potrošnja vode je 105 kibnih metara. Deo obnovljive energije u tim gradovima je sa svojih 7,3 posto još uvek daleko ispod evropskog cilja od 20 posto dela u energetskom miksu. Reciklira se samo petina otpada, a svaka četvrta litra vode se izgubi zbog curenja cevi. Drugim rečima, ostaje još jako mnogo posla. Vodeći. Kopenhagen, vodeći grad na lestvicama, počeo je već nakon naftne krize ih godina širiti gradsko grejanje i uopšteno promicati korišćenje obnovljive energije, te i danas teži dodatnim ambicioznim ciljevima. Emisije CO2 smanjene su za 20 posto između i godine, a nakon Markus Honsig Siemens

17 Am Netz hängt alles godine glavni grad Danske više ne bi trebao uzrokovati nikakve emisije CO2. U svakom slučaju, grad je definitivno na dobrom putu. Zgrade troše samo male količine energije zahvaljujući strogim standardima. U području prevoza se dobro izgrađen sistem javnog prevoza savršeno spaja s gustom mrežom biciklističkih staza. U Kopenhagenu 36 posto stanovnika na posao ide biciklom, a taj deo bi se trebao povećati na 50 posto do godine. Ljubitelji bicikala. Stockholm je drugi na lestvici, a najbolje rezultate beleži na području prevoza. Gotovo 70 posto stanovnika pešači ili vozi bicikl usprkos uglavnom hladnoj i vlažnoj klimi. To nije slučajno: na svaki kvadratni kilometar grada idu četiri kilometra biciklističkih staza. Osim toga, Stockholm ima najveći aktivni vozni park autobusa na etanol na svetu. Do godine polovina autobusa trebala bi preći na obnovljiva goriva, a do bi isto trebao učiniti celokupni vozni park. Ukupno trećerangirani Oslo je uzor po emisijama CO2. Glavni grad Norveške je sa samo 2,2 tone po osobi godišnje znatno ispod evropskog proseka. Do godine bi emisije trebale biti dodatno smanjene za gotovo 40 posto. Najvažniji razlozi za čist bilans CO2 u Oslu je visok udeo hidroenergije u potrošnji energije i dosledno širenje sistema gradskog grejanja temeljenog na obnovljivim izvorima energije. Beču delimično na ruku idu i prirodni uslovi. Voda dolazi iz obližnjih Alpa i može se dovesti do grada bez upotrebe energetski intenzivnih pumpi zahvaljujući promeni u nadmorskoj visini. U drugim područjima Beč RANGIRANJE GRADOVA ZAŠTITA OKOLINE I KLIME BILI SU KRITERIJUMI ZA RANGIRANJE GRADOVA U SKLOPU INDEKSA EVROPSKIH ZELENIH GRADOVA. 1 Copenhagen 87,31 2 Stockholm 86,65 3 Oslo 83,98 4 Vienna 83,34 5 Amsterdam 83,03 6 Zurich 82,31 7 Helsinki 79,29 8 Berlin 79,01 9 Brussels 78,01 10 PARIZ 73,21 11 LONDON 71,56 12 MADRID 67,08 13 VILNIUS 62,77 14 RIM 62,58 15 RIGA 59,57 16 VARŠAVA 59,04 17 BUDIMPEŠTA 57,55 18 LISABON 57,25 19 LJUBLJANA 56,39 20 BRATISLAVA 56,09 21 DUBLIN 53,98 22 ATENA 53,09 23 TALIN 52,98 24 PRAG 49,78 25 ISTANBUL 45,20 26 ZAGREB 42,36 27 BEOGRAD 40,03 28 BUKUREŠT 39,14 29 SOFIJA 36,85 30 KIJEV 32,33 STOCKHOLM. 2 Vodeći u prevozu: gotovo 70 posto stanovnika ide pešice ili vozi bicikl. OSLO. Visok deo hidroenergije i širenje siste- 3 ma gradskog grejanja temeljenog na obnovljivim izvorima energije. Kategorije studije: Emisije CO2 Snabdevanje energijom Zgrade Prevoz Voda Kvalitet vazduha Otpad i korišćenje zemljišta Upravljanje okolinom Kategorije su temeljene na 30 pojedinačnih kriterija: 16 kvantitativnih pokazatelja, kao što su voda, potrošnja energije po osobi, deo recikliranja ili korišćenja javnog prevoza 14 kvalitativnih pokazatelja, kao što su ciljana smanjenja CO2, standardi gradnje ili promicanje mera za zaštitu okoline hi!tech

18 4 BEČ. Vodeća pozicija u vodi, energiji i prevozu. BUDIMPEŠTA. Priznanje za ulaganja i javni 17 prevoz i za posebno niske količine otpada. 8 BERLIN. Izrazito niska potrošnja energije zauzima prvo mesto u kategoriji zgrada. svoje rezultate zahvaljuje doslednim merama zaštite okoline i sličnim merama, kao što su korišćenje niskoenergetskih vozova podzemne železnice, širenje sistema gradskog grejanja, modernizacija starih elektrana poput elektrane Vienna-Simmering ili sveobuhvatno upravljanje prevozom. Zelene zgrade. I kod gradova koji na ukupnoj lestvici nisu završili na jako visokom mestu takođe možemo naći izvanredna dostignuća. Na primer, Berlin je ukupno osmi, ali je u kategoriji zgradarstva na čelu, zajedno sa Stockholmom. Stambene zgrade tog mladog glavnog grada troše samo 557 megadžula energije po kvadratnom metru, što je znatno manje od evropskog proseka od 909 MJ. Ta izvanredna brojka rezultat je, između ostalog, činjenice da su dve trećine od stanova u Istočnom Berlinu potpuno renovirane. Zbog toga su nastale velike uštede posebno u toplotnoj energiji i omogućeno je smanjenje emisija CO2 po stanu na 1 do 1,4 tone. Breme istorije. S druge strane, gradovi istočne Evrope imaju nizak domaći bruto proizvod i nose breme istorije, što se odražava na visokoj potrošnji energije u zgradama i staroj infrastrukturi. Međutim, u mnogim slučajevima, ti su gradovi ostvarili dobre rezultate u području javnog prevoza. Najbolje rangirani grad istočne Evrope je Vilnius, glavni grad Litvanije, na ukupno 13. ZELENI PUT VILNIUSA RAZGOVOR S GRADONAČELNIKOM VILNIUSA VILIUSOM NAVICKASOM O IZAZOVIMA I CILJEVIMA NA PUTU DA VILNIUS POSTANE ZELENI GRAD. Koji posebni ekološki izazovi postoje u Vilniusu? Kraj Sovjetskog Saveza je isprva imao pozitivan uticaj na zaštitu okoline zbog zatvaranja brojnih pogona teške industrije, ali nam je snažan ekonomski rast idućih godina doneo nove probleme. Saobraćajna infrastruktura Vilniusa ne može podneti sve veći broj automobila. Saobraćajne gužve i njihov uticaj na okolinu su jedni od naših najvećih ekoloških problema. Moramo pronaći načine za promicanje javnog prevoza i bicikala. Drugi izazov je upravljanje otpadom. Na koji način želite savladati izazove? Koristimo sredstva iz strukturnih fondova EU-a kako bismo proširili puteve i postavili moderne sisteme upravljanja saobraćajem. Uvesćemo putarinu u starom delu Vilniusa koji je deo svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. Osim toga, planiramo od Vilniusa napraviti biciklistički grad, poput Amsterdama ili Kopenhagena. Posvetili smo se i problemu otpada. Osnova za to bilo je postavljanje modernog sistema upravljanja otpadom. Stare deponije su zatvorene, a stvorene su nove u skladu s direktivama EU-a. Otpad s gradilišta reciklira novoosnovano preduzeće, a organski otpad se zbrinjava posebno. Koliko troškovi takvih mera utiču na ekološku prihvatljivost grada? Pitanje finansiranja naravno postaje posebno važno u vreme ekonomske krize. Međutim, EU nudi dobre uslove za finansiranje ekoloških projekata. Istovremeno pokušavamo pridobiti preduzeća kao sponzore. Koje biste ciljeve željeli postići sledećih godina? Željeli bismo smanjiti zagađivanje vazduha. Tome bi trebao pridonijeti i brz tranzitni sistem s javnim prevozom. Više gradskih autobusa bi trebalo koristiti prirodni plin ili biodizel. Osim mera za promicanje vožnje bicikla, želeli bismo napraviti i pešačke zone u središtu grada te još povećati već relativno visok deo zelenih površina sa 20 kvadratnih metara po stanovniku na 24 metra. Markus Honsig Siemens

19 Zeleni gradovi cover hi!biz hi!school hi!life BRATISLAVA. 70 posto stanovništva koristi sveobuhvatnu mrežu javnog prevoza: 20 prvo mesto u ovoj kategoriji. 30 KIJEV. Posebno aktivan u merama za smanjivanje uticaja prevoza. VELIČINA I ISKUSTVO U ZAŠTITI OKOLINE MOGU U UPRAVLJANJU OKOLINE NADOKNADITI NEDOSTATKE VEĆIH GRADOVA U PRIMENI ODGOVARAJUĆIH MERA. 65 European Green City Index Score Vilnius Ljubljana Bratislava Tallinn 0.5 Riga Zagreb Prague Sofia Belgrade Warsaw Budapest Bucharest Population (in millions) mestu. On drži vodeće mesto u kvalitetiuvazduha zahvaljujući vrlo niskim emisijama azota, sumpora i čestica. Osim toga, ima 20 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku, a ta bi brojka trebala narasti na 24 kvadratna metra. Malo otpada. Budimpešta je već osvojila nagradu Evropske nedelje mobilnosti koju dodeljuje EU zbog svojih nastojanja da ponudi alternative individualnom prevozu. Glavni grad Mađarske takođe želi da do smanji potrošnju energije u domaćinstvima i javnim ustanovama za 10 posto u poređenju s Takođe je važno istaći da se u Budimpešti proizvodi relativno malo otpada. Ljubljana je ostvarila dobar rezultat s niskim emisijama CO2 od 3,4 tone po osobi godišnje, actual fitted Kiev a samo su Oslo i Istanbul ostvarili bolji rezultat u tom području. Radi se o neverovatnom rezultatu, posebno s obzirom na to da su samo emisije CO2 koje nastaju u prevozu porasle za 73 posto od do godine. Prema studiji, potencijal za dodatna poboljšanja postoji u području proizvodnje energije i potrošnje. Usput, prve solarne elektrane postavljene su godine, a planiraju se i nove. Vožnja javnim prevozom. Bratislava, glavni grad Slovačke, ima dobre izglede za napredak s trenutne pozicije na 20. mestu. Studija optimistično naglašava da se planira izgradnja nove obilaznice oko grada kako bi se smanjile emisije u saobraćaju, a nove, efikasne plinske elektrane su u procesu gradnje. Osim toga, mreža javnog prevoza u Bratislavi beleži natprosečnu pokrivenost i koristi se više nego u bilo kom drugom gradu. U Bratislavi 70 posto stanovnika na posao ide javnim prevozom. Studija kritičnije gleda na situaciju u području zgradarstva, s obzirom da postoji premalo podsticaja i premalo podrške za energetsku obnovu. Kijev možda nije ostvario dobre ocene u područjima emisija CO2, energije i kvaliteta vazduha, ali je uporedivo bolje rezultate ostvario u javnom prevozu u koji će do Evropskog prvenstva u fudbalu godine biti ostvarena dodatna velika ulaganja. Kijev je vodeći među istočnoevropskim gradovima po merama za smanjenje saobraćajnog opterećenja. Niske emisije CO2. Istanbul, sa 12,6 milijona stanovnika najgušće naseljen grad u Indeksu, ostvario je dobre rezultate s relativno niskim emisijama CO2 po osobi, što se objašnjava niskom individualnom potrošnjom energije i manjim brojem vlasnika automobila u gradu. Studija je iznela kritike zbog malog dela zelenih područja u gradu, nedostatka recikliranja otpada i prevencije, kao i ekološke regulative koja u nekim slučajevima i postoji, ali je često zanemarena. U području prevoza Istanbul planira sledećih godina znatno proširiti svoju mrežu javnog prevoza. Pedeset novih kilometara biće otvoreno godine, a planira se još oko 100 dodatnih kilometara. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

20 Outsourcing Kontrolna lista Za šta se preduzeće premešta? Jesu li sigurnost, dinamika i izuzetno niske cene ključni sastavni deo robne marke? Sadrži li informacijski sistem prilagođena rešenja koja su potrebna? Postoje li resursi za kombinovanje standardnih rešenja koja nude pružaoci cloud computing usluga s postojećim informacionim sistemom? Hoće li postojeća rešenja biti kompatibilna s različitim modelima naplate koje nude standardni pružaoci usluga? Koliki je postotak podataka od ključne važnosti za preduzeće? Kakvi su podaci od posebne važnosti za preduzeće? Koji je nivo stabilnosti sistema potrebna? Koliko je vreme zastoja prihvatljivo za svako informatičko rešenje? Koliko su podaci uopše osetljivi? Koliko bi bilo opasno kada bi se konkurencija dočepala nekih podataka? Koje zakone o zaštiti podataka i u kojim zemljama treba uzeti u obzir? Vrede li kakvi zahtevi za reviziju specifični za ovu industriju? (Basel II)? Koje zahteve o poverljivosti i usklađenosti s propisima treba ispuniti? Da li preduzeću treba rešenje o tome kako optimizovati informacijske procese da bi omogućila izradu prilagođenog i efikasnog informacionog sistema? Elisabeth Dokaupil Christina Lehner

21 Outsourcing cover hi!biz hi!school hi!life Nove kombinacije Preduzeća koja žele eliminisati svoje probleme s informacionim sistemima sada imaju više izbora nego ikad. Broj pružaoca je u porastu, stoga je potrebna temeljna analiza preduzeća i dostupnih usluga da bi se pronašla prava kombinacija. Naširoko oglašavani cloud computing jedini je odgovoran za promene na tržištu. Hiljade privatnih korisnika sada kupuju integrisana informatička rešenja od Google-a, Amazon-a, Microsoft-a ili Oracle-a i rade preko interneta, u onome što nazivamo cloud. Standardni paketi usluga e-pošte, knacelarijskih rešenja, unificiranog komuniciranja porukama, platnih lista, sistema za upravljanje odnosa s korisnicima (CRM) i celih sistema za planiranje resursa (ERP) mogu se koristiti preko interneta. Pružaoci se brinu o kapacitetu servera, upravljanju podacima i aplikacijama, oglašavaju punu uslugu i fleksibilne naknade, temeljene na broju korisnika ili potrebnom kapacitetu. Ipak, sve ovo nije ni toliko novo ni ekskluzivno koliko bi pružaoci cloud computing usluga hteli da mislimo. Prema Wolfgangu Domannu, koji je zadužen za razvoj portfolia informatičkih rešenja za Siemens IT Solutions and Services, iskusni outsourceri, poput Siemens IT Solutions and Services, naplaćivali su račune na zahtev godinama, a puna usluga je ono što mi nudimo. Osnovna razlika između outsourcing modela je fleksibilnost aplikacija. Usluge cloud computinga su velike, jedna-za-sve usluge koje ostavljaju prostora za prilagođavanje potrebama korisnika, kaže Roland Beck, stručnjak za outsourcing u Siemens IT Solutions and Services. Na primer, alat za upravljanje odnosima s korisnicima (CRM) ima zadat broj funkcija i nijednu više. To je možda dovoljno, a možda i nije. Štaviše, svaki pružaoc cloud computing usluga prihvata samo svoj način naplate. Beck tvrdi da pružaoca usluge nije briga za povezivanje s drugim delovima preduzeća. Cloud computing u pravilu ne rešava pitanje interoperabilnosti. Teška integracija. PreduzeĆa koja se žele ekonomično koristiti cloud computing uslugama moraju biti sposobna da ih samostalno kombinuju s drugim uslugama cloud computinga i postojećim rešenjima na nivou integracijskog softvera (middleware). Iskusni outsourceri se sa stručnošću brinu za kompatibilnost, interfejs i ujednačenu naplatu. Oni mogu kombinovati ekonomične standardne aplikacije sa složenim prilagođenim aplikacijama, pa čak i s postojećim rešenjima u nekim slučajevima, kaže Domann o informacijskoj okolini kakvu mnoga preduzeća trenutno uspostavljaju. Cena ulaska u ovaj novi svet outsorcinga je volja kompanije da stavi u pitanje svoje informacijske potrebe i procese. Koji su podaci presudni za posao, a koji nisu? Koja je pouzdanost potrebna za koje podatke? Odgovori na ta pitanja određuju nivo potrebne usluge i cenu outsourcinga. Svi pružaoci informatičkih usluga sada podrazumevaju virtuelizaciju servera. Njihova izvedba definiše se kao fleksibilan postotak kapaciteta centra za obradu podataka koji pružaoc usluge ima i nema nikakve veze s posebnom opremom. Ipak, lokacija centra za obradu je određena. U tome je osnovna razlika između tradicionalnih outsourcera i cloud computinga. To je razlika s dalekosežnim posledicama. Slaba sigurnost podataka. U širokom svetu interneta, naručilac čak ni ne zna u kojoj se zemlji njegovi podaci obrađuju ili pohranjuju, rekao je Beck. Budući da se resursi dele, naručioci, usluge i podaci se mešaju. Tvrdnje pružaoca da su podaci sigurni i zaštićeni često se ne mogu. Pružaoci cloud computing usluga uglavnom su samo zainteresovani za to gde mogu jeftino kupiti kapacitete za servere. To je ujedno i najveća slabost cloud computinga: sigurnost podataka. Teško je pridržavati se različitih zakona o zaštiti podataka u različitim zemljama, zaštititi poverljivost i osigurati poštovanje zakona i pravila čak iako preduzeće ne zna gde se tačno ili kako njezini podaci obrađuju. Stoga je jako teško primeniti zahteve za reviziju specifične za pojedinu industriju, poput Basela II. Ko garantuje integritet podataka i brine se o tome da nijedan konkurent nema pristup podacima o odnosima s korisnicima (CRM), kad se, na primer, koristi cloud computing? Hibridi. Čak je i ciljano upravljanje serverom nemoguće u anonimnom javnom oblaku. Privatni oblaci predstavljaju alternativu. Oni nude veću sigurnost, ali su manje pristupačni. Stručnjaci pretpostavljaju da će u budućnosti dominirati hibridni cloud, inteligentna mješavina cloud computing usluga i tradicionalnih informatičkih modela. Stvaranje poslovne arhitekture koja u potpunosti zadovoljava sve zahteve poslovanja postavlja velike zahteve za integraciju sistema, naglasio je Beck. Vrlo je verovatno da će se hibridni oblik pojaviti u skoroj budućnosti: pružalac outsourcing usluga služiće kao integrator i nuditi cloud computing usluge tamo gde ih ima smisla implementirati u postojeće sisteme klijenta i tako optimizirati celokupnu strukturu. Naravno, prilagođavanje prema narudžbini i sigurnost imaju svoju cenu. Ipak, veći kvalitet informacijskih sistema može se ostvariti po cenama u skladu s tržištem ako se iskoriste inteligentni procesi, potreba za prilagođenim uslugama i pametna kombinacija cloud computinga i tradicio- hi!tech

22 ELEKTRANA IRSCHING. Najveća plinska turbina zahteva najveći kotao na svetu. Proizvodnja pare Dosad neviđena plinska i parna elektrana trenutno se gradi u Irschingu u Nemačkoj. Srce elektrane je najveća plinska turbina na svetu, koja takođe postavlja potpuno nove zahteve za parne generatore za povrat toplote (HRSG) - vezu između plinskih i parnih turbina. Izduvni gasovi iz parne turbine, koji mogu dosegnuti 640 stepeni, koriste se za proizvodnju pare koja pokreće povezanu parnu turbinu sve u veličanstvenim veličinama: samo površine za grjanje na vodeno-parnom krugu teže 3800 tona. Ne samo visoke temperature, već i visok pritisak, daleko iznad pređašnjih 180 bara, ozbiljan su izazov pri izradi parnih generatora, objašnjava zahtevnu početnu situaciju Klemens Fink iz Siemensa, kompanije koja je dizajnirala parni generator za povrat toplote. Te vrednosti znatno su veće nego u prijašnjim pokušajima. Velika vrućina može učiniti da se materijal koji se nalazi u čeličnom okviru raširi za čak 20 centimetara i tako pokrene celu masivnu strukturu. Širok oko 16 metara i visok 22, kotao za povraćaj toplote u Irschingu najveći je uređaj te vrste na svetu. Novi materijali. Potrebe da se izdrže visoke temperature i pritisak može se zadovoljiti samo korišćenjem novih materijala. Čelične legure s visokim stepenom primesa moraju se pažljivo obraditi budući da one postavljaju znatno veće zahteve kad su u pitanju tehnologija zavarivanja i nadzor, kaže Fink. Osnovni kriterijumi kvaliteta uključuju otpornost na pucanje i koroziju čak i pri visokim temperaturama i pod velikim teretom, i to na 20 godina ili duže. Širom svijeta. Pojedini delovi tog giganta proizvode se širom sveta: potporni okvir i dimnjak dolaze iz Austrije, oklop kotla proizvodi se u Poljskoj, cevi u Turskoj, a važne komponente u Južnoj Koreji. Ovaj parni generator za povraćaj toplote, kaže Fink, vrhunski je, prema narudžbi izrađen proizvod, koji pomiče granice u proizvodnoj tehnologiji. Isto vredi za celu elektranu. U poslednjoj fazi izgradnje Irsching će imati snagu od 570 MW, efikasnost veću od 60 posto i proizvoditi dovoljno struje za 3,4 miliona ljudi. Svetski rekord u svakom pogledu. Visoka efikasnost celog sistema znači da će ova elektrana ispuštati tona manje CO2 svake godine, u poređenju s običnim Markus Honsig Siemens hi!tech

23 combined cycle power plant cover hi!biz hi!school hi!life Transformator Parni kotao s povraćajem toplote i pomoćnim paljenjem emisijama u proizvodnji električne energije. Sposobnost ovog parnog generatora za povraćaj toplote da funkcioniše kao most između plinskih i parnih turbina oslanja se na distribuciju prenosa toplote u prvom redu na distribuciju pojedinih faza u transferu, objašnjava Fink. Pripadajuće znanje takođe se može iskoristiti u manjim projektima. Odgovarajući parni generatori za povraćaj toplote od sada će se izrađivati i za standardne plinske turbine. Fink: Naš srednjoročni pa i dugoročni cilj je pokriti više od 50 posto vlastite potražnje za plinskim i parnim elektranama. Generator Plinska turbina AKO SE TAČNO KOMBINUJU, Parna turbina Kondenzator topline Para Sistem daljinskog grejanja Kondenzovati Domaćinstva VRUĆI IZDUVNI GASOVI IZ PLINSKIH TURBINA KORISTE SE ZA PROIZVODNJU PARE POTREB- NU ZA POGON PARNE TURBINE. TO POVEĆAVA EFIKASNOST ELEKTRANE S NORMALNIH 40 POSTO NA 60 POSTO I VIŠE. U KOMBINACIJI S KOGENERACIJSKOM PROIZVODNJOM ELEKTRIČNE ENERGIJE I TOPLOTE MOGUĆE JE POSTIĆI ISKORIŠTENOST GORIVA OD 90 POSTO, KAO U PLINSKOJ I PARNOJ TERMOELEKTRANI BASF U LUDWIGSHAFEN. Transformator Generator Napajanje Transformer Povraćaj

24 cover hi!biz Čelik hi!school hi!life Profitabilna zaštita okoline Ekonomska kriza još nije prošla u industriji čelika. Taj je sektor jedan od najpogođenijih padom ekonomske aktivnosti. Osim toga, ta industrija mora udovoljavati i sve strožim ekološkim zahtevima. Prema Međunarodnoj agenciji za zaštitu okoline (IEA), željezare i čeličane potroše oko 20 posto energije u industriji i odgovorne su za 30 posto emisija CO2. Potrošena energija čini otprilike trećinu operativnih troškova čeličane. Nove, čiste tehnologije čuvaju energiju i smanjuju emisije. Najveći zagađivači. Topionica i pogon za sinterovanje su među najvećim zagađivačima izduvnim gasovima. Dok mnoge novije fabrike već rade sa Siemens Corexom ili Finexom i mogu proizvoditi bez topljenja i sinterovanja, mnoge fabrike čelika još uvek koriste obične visoke peći. One koriste koks i rudu da bi proizvele sirovo gvožđe i rudu gvožđa. Koks se proizvodi zagrevanjem uglja do 1000 stepni, bez vazduha. Vrući koks mora se gasiti. U običnom mokrom gašenju to se radi vodom. Izdižu se oblaci pare i prašine, otpadne vode otpuštaju se u okolinu, a energija se gubi. Sve se ovo može izbeći suvim gašenjem (CDQ, suho gašenje koksa) koji nudi Siemens VAI. Toplota užarenog koksa služi za proizvodnju pare. Suvo gašenje. Vrući koks se ohladi na 180 stepeni u rashladnim komorama. Gas koji se većinom sastoji od azota uklanja toplotu iz koksa pa se ona zajedno sa vazduhom unosi u kotao za povraćaj toplote ispunjen vodom. Od jedne tone koksa može se proizvesti preko 500 kilograma vruće pare pod visokim pritiskom. Ako je plinska turbina povezana, može se dobiti i megavata struje dovoljno za snabdevanje otprilike četvoročlanih domaćinstava. Nadalje, ovaj proces ostavlja koks sušim nego proces mokrog gašenja. Nakon toga je u visokoj peći potrebna supstanca s manjim redukcionim svojstvima. Osim što smanjuje troškove poslovanja za milionske iznose, emisije prašine i gasova pri zelenom procesu suvog gašenja koksa (CDQ) zapravo su jednake nuli. Kod tradicionalnog mokrog gašenja proizvede se otprilike 500 grama prašine po toni koksa, a često i puno više. Čeličana ArcelorMittal u Krakovu u Poljskoj koristi ovaj sistem. Pogon u vlasništvu indijskog tržišnog lidera SAIL treba početi s radom u Ruda se peče zajedno u pogonu za sinterovanje i sprema se za proces u visokoj peći. Troškovi i potrošnja energije mogu se smanjiti zahvaljujući tehnologiji selektivnog povraćaja gasova. Gas koji nastaje sinterovanjem najpre se meša u komori s izduvnim gasovima iz pogona za hlađenje kako bi se osiguralo barem 16 posto kiseonika koji je potreban za izgaranje. Mešavina izduvnih gasova zatim se prenosi nazad na transportnu traka. Amortizacija troškova u manje od dve godine. Taj proces smanjuje emisiju CO2 za čak 10 posto, a celokupnu količinu izduvnih gasova, koje čine sumporni dioksid, azotovi oksidi i prašina, 40 posto. Upotrebi se do 10 posto manje koksa i otprilike 20 posto manje plina za paljenje. Troškovi investicije uglavnom se amortizuju u manje od dve godine. Pogon austrijskog proizvođača čelika Voest alpinea, Dragon Steel u Tajvanu i još dva pogona za sinterovanje u vlasništvu južnokorejskog diva Posco takođe koriste ovu Efikasno recikliranje čelika Proizvodnja čelika iz starog metala jeftinija je i troši manje energije nego sirovo željezo. Otpadno željezo otapa se u elektro-lučnim pećima na temperaturama višima od 3500 stepeni, koje se proizvode visokim naponom. Da bi se očuvalo što više energije, troska se zapjeni dodavanjem finog ugljena i kisika koji odeli vrući čelik od zida peći. Novi automatski upravljač iz Siemensa osigurava optimalnu pokrivenost zapenjene troske. Mere se struja u elektro-lučnoj peći i vibracije koje se prenose na zidove peći. Uz pomoć algoritma izračunava se distribucija zapjenjene troske. Na osnovi tih podataka, sistem dodaje ugljen i kisik tako da je elektro-lučna peć optimalno pokrivena. To omogućava smanjivanje korišćenje ugljena za 30 posto. pictures of the future Siemens

25 tehnologiju. Upravljanje energijom. Sistem upravljanja energijom upravlja celokupnom potrošnjom energije u čeličani s ciljem smanjivanja potrošnje energije, troškova i emisija. U obzir se uzima celi proizvodni proces - od sirovina do čeličnih proizvoda. Modul za predviđanje i optimizaciju potrošnje energije može predvideti koliko će se energije potrošiti za neku narudžbu samo na temelju plana proizvodnje. To preduzećima omogućava da iskoriste niske kurseve i kupe gorivo po povoljnim cenama. Skupa razdoblja najviše potražnje mogu se izbeći. Može se uštedeti otprilike tri posto celokupne energije. To puno znači. Ako se potrošnja energije pri godišnjoj proizvodnji pet miliona tona čelika smanji za samo jedan posto, emisija CO2 može se spustiti za tona godišnje. Zavisno od pogona, stepena automatizacije i godišnje tonaže, troškovi se sami mogu pokriti za samo nekoliko meseci. Jedan jedini korak. U novom procesu Arvedi Esp mogu se uštedjeti velike količine energije. Umesto da se čelična užad reže u ploče i pusti da se ohladi i stvrdne pa zatim valja, lim se proizvodi u jednom koraku, od levanja i valjanja preko hlađenja do gotovog lima. Taj postupak omogućava smanjenje potrošnje energije, IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link emisije CO2 i troškova procesa za 45 posto PROIZVODNJA ČELIKA Proces suvog gašenja, proizvodnja beskonačno dugih traka u procesu Arvedi ESP i upravljanje energijom smanjuju troškove i negativne uticaje na okolinu. hi!tech

26 EFIKASNIJI PROTOK Nova tehnologija merenja može učiniti efikasne, ali skupe magnetne krevete kompaktnijim, jeftinijim i snažnijim tako što će ukloniti senzore. Taj inovativni model koristi činjenicu da položaj osovine menja magnetno polje i induktivnost elektromagneta. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll News-Snack SPREČAVANJE GUŽVI? Minute su važne kada je u pitanju sprečavanje opasno velikih gužvi nakon velikih događaja. Tu mogu pomoći novi simulacijski alati. EVIDENCIJA PRENOSA PODATAKA Povećanje brzine prenosa postiže se vidljivim svetlom trenutna brzina je 500 megabita u sekundi. Prava alternativa za preopterećeni WLAN u privatnim domovima. ENERGIJA IZ OKEANA Proizvodnja električne energije iz okeanskih struja, u prvom redu plime i oseke, može biti tačno planirana i predviđena. To je njena osnovna prednost u odnosu na ostale obnovljive izvore energije i razlog zašto je tržište za tehnologije okeanskih struja u snažnom porastu, a Siemens sve posvećeniji tom području. VREME ZA PODELU Na univerzitetu u Beču istražuje se kako identični hromozomski parovi oba roditelja nađu jedni druge da bi se distribuirali unutar gameta. Istraživači proučavaju mehanizme distribucije hromozoma kod parazita Caenorhabditis elegans. Ursula Grablechner Fraunhofer, Siemens, Opinioncorner, Uni Heidelberg, Jupiter Images, nalogo.at, Achim Bieniek Christina Lehner

27 Novosti Alge su vredan izvor sirovina za pogone za proizvodnju biogasa. Nova metoda prikupljanje algi čini lakšim, a njihovo uzgajanje efikasnijim. Fosili iz davnih vremena osnova su iz koje su nastali nafta i prirodni gas koje danas crpimo. Alge i dalje imaju potencijal za snabdevanje energijom. Nadalje, lako ih je uzgahi!school Pogoni za proizvodnju biogasa Olakšano prikupljanje algi jati. Ne treba im ništa osim CO2 i vode da bi rasle (po mogućnosti otpadne vode zbog hranjive supstance koje sadrže). Ipak prikupljanje se pokazalo izuzetno zahtevnim. Jedna litra vode sadrži samo nekoliko grama algi. Da bismo ih izdvojili, vodu treba isisati i filtrirati u složenom i dugotrajnom postupku. Kada se alge mešaju s magnetitom, obavijaju se oko čestica oksida gvožđa, koje su velike samo nekoliko mikrometara. Takva mešavina zatim se može lako izdvojiti pomoću magneta. FOTOS: INPRO SOLAR, PHILIPSV, STEAMCAR.CO.UK, APA-IMAGES/DPA, PASSFACES.COM, FESTO.COM, SILHOUETTE % 2 % sunčeva svetlost 13 % geotermalna 38 % vetar 47 % biomasa 3 % 6 % 21% 13 % 16 % Kohle Ugalj Gas Hidroenergetski potencijal 31% Nuklearna energija Atomski modeli Posebni materijali Gušći, porozniji, otporni na toplotu, elastični Materijali svakodnevno treba da zadovoljenove zahteve. Ako želite da se usredočite na željene osobine, morate otkriti kako struktura i sistem materijala određuju njegovo ponašanje. Kombinacija različitih simulacijskih metoda može se iskoristiti da bi se opisao materijal od njegove atomske strukture IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Studija Rast obnovljive energije Nafta 29 % sunčeva svetlost 4 % geotermalna 52 % vetar 14 % biomasa 17 % 20 % 2 % % 15 % Obnovljivi izvori energije TRAŽE SE ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE. Do proizvodnja električne energije širom sveta povećaće se za 63% u upoređenju s Velik postotak tog rasta proizvesće se iz obnovljivih izvora energije kao što su vetar, sunčeva svetlost, biomasa i geotermalna energija. Izvor: Siemens, IEA, World Wind Energy Report do ponašanja. Metoda konačnih elemenata (FEM) može objasniti mikrostrukture poput pora i pukotina. Da bi se proučio uticaj hemijskih sistema potrebno je analizirati interakciju među atomima. U budućnosti će stručnjaci za materijale, čak i bez posebnog znanja o kvantnoj mehanici, moći da koriste atomske modele. Kontrola proizvodnje Brze LED flash sijalice Najbrži LED blicevi s ekspozicijom od 0,3 milionitog dela sekunde mogu izuzetno pratiti tok proizvodnje u industriji. Obični blicevi ne mogu brže od 50 mikro-sekundi. Izuzetno brzi, ti blicevi kombinuju svetleće diode (LED) različitih talasnih dužina, što omogućava da se temperatura boje uskladi s proizvodom koji se testira. Razvijeni su za nadzorne sisteme za elektroniku, ali mogu optimizovati i druge tokove proizvodnje i smanjiti troškove nadzora i energije. LED blic može se lako podesiti prema više od 12 kw. hi!tech

28 BAGER S GRABILICOM. Kontrola divovskog uređaja, virtuelno testiranje. Stvaranje virtuelne stvarnosti Sabine Nebenführ, pof Siemens, Google Earth

29 hi!touch hi!biz Virtuelna stvarnost hi!school hi!life IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO Sadržaj MEŠANI SVETOVI. Stvarni svet u našim privatnim i poslovnim životima sve više postaje virtuelni prostor. U MEDICINI, personalizovani avatari mogu testirati lekove umesto nas, a korisni su i u obuci. Sistem navigacije koji pokazuje ulice onako kako zaista izgledaju, uz pomoć navigacije: Google to može. Fotoparati na automobilima fotografišu našu okolinu da bi kreirali izgled ulice (Street View) i prikupili informacije kojima se može pristupiti mobilnim telefonom i tako nas mogu katapultirati u potpuno novu dimenziju informacija i komunikacija u stvarnom vremenu. Google koji je krenuo s internetskim pretraživanjem danas ima ambiciju da postane naš stalni pratitelj u životu, a konkurenti pokušavaju da ga dostignu sličnim funkcijama. Ako poželimo krenuti na put s Google-om, možemo početi s aplikacijom Google Earth. Važne informacije, poput trasa žičara u skijaškoj regiji, već su dodate. Čisto iz zabave možete proveriti i olimpijske staze Google ih je već označio. Ali sve ovo je tu samo da biste se odlučili gde ćete ići. Prikupljanje informacija o vašoj destinaciji pre putovanja zapravo više nije potrebno. Mobilni telefon kao inteligentan pratitelj. Nakon dolaska na željenu destinaciju, u akciju kreće mobilni telefon. Opremljeni fotoaparatom i sve tačnijim otkrivanjem lokacije, telefoni postaju pratioci koji znaju praktično sve. Usmerite fotoaparat na istorijsku građevinu, stablo, planinu i sve informacije odmah generišu. Pronalaženje najbližeg restorana je jednostavno. Međutim, takođe je moguće brzo locirati bliske prijatelje ili poznanike koji su možda na Tweeteru u blizini. Naša stvarna okolina sve više postaje virtuelni prostor. A to ne završava samo s našom okolinom. Stvarno i virtuelno sve se više stapaju u industriji, u kancelariji i u medicini. Trenutno i dalje pravimo razliku između obogaćivanja stvarnosti digitalnim informacijama, što se naziva Proširena stvarnost (Augmented Reality, AR), i prikaza slika u stvarnom vremenu u virtuelnim okolinama, što se naziva Proširena virtuelnost (AV). Međutim, ne zadugo. Istraživači već rade na širokom rasponu aplikacija koje kombinuju ta dva koncepta. Probni slučaj: proizvodnja slušnih pomoćnih sredstava. Jedan od primera iz industrije je prefabrikacija Siemensovih slušnih pomoćnih sredstava za unutrašnje uho, što je trenutno u fazi testiranja u Šangaju. U SAD-u se radi odliv unutračnjeg uha kupca, koji se nakon toga skenira i virtuelno izbuši na računaru u Kini. U pripremi za proizvodnju u SAD-u, koja bi se u budućnosti trebala razvijati potpuno automatski, podaci se prebacuju u stvarni kalup, a drugi program optimalno dodeljuje položaje za male komponente. Inžinjeri se prebacuju između stvarnog sveta i kombinovanog AR-AV sveta u svrhu izgradnje, testiranja, popravke i održavanja ne samo malih proizvoda, već i jako velikih pogona, poput elektrana ili divovskih bagera s viljuš- GOOGLE EARTH. Stvarna slika kombinovana s informacijama iz virtuelnog sveta interneta. hi!tech

30 VIRTUELNO SRCE, zajedno s morfologijom, dinamikom, lektromehaničkim funkcijama, tkivom i ionskim kanalima. Vaš vlastiti avatar testira efekat lekova. karima. Simulatori postaju sve važniji u svim područjima. Moderna industrijska proizvodnja započinje u virtuelnom svetu dizajniranjem i testiranjem proizvoda i proizvodnih sistema i procesa za početak proizvodnje. Time se štedi na vremenu i početnim troškovima. Ako proizvod, pogon ili struktura nisu dizajnirani na računaru, teško je napraviti simulacijske modele. Prvo je potrebno iz raznih izvora prikupiti informacije potrebne za stvaranje modela. Inženjer za simulaciju zatim ulaže neverovatan fizički trud u stvaranje simulacijskog modela. Istraživači preduzeća Siemens već razmišljaju o budućnosti simulacija. Trebalo bi razviti metode koje bi samostalno prikupljale potrebne podatke i objedinjavale ih u potpuni simulacijski model. Virtuelni 3D modeli neće biti dokumentovani u spisima koji se ispunjavaju tekstom, kao što je to bio slučaj ranije. Umesto toga će se koristiti 3D PDF dokumenti, čime će nestati ne samo potreba za brojnim prevodima, već i opasni nesporazumi među partnerima. Za velike pogone stvaranje virtuelnih modela još je komplikovanije zbog toga što na projektu sarađuje veliki broj partnera, koji često ne mogu detaljno implementovati CAD model. Iz tog razloga se stalno stvaraju novi tehnički dijagrami, a na kraju se stvarni pogon često znatno razlikuje od digitalnog modela. Ulazak u virtuelnost pomoću fotografija. Radi otkrivanja razlika između stvarnog pogona i njegovog CAD dizajna, kako bi se model ispravio da bi se mogao koristiti kroz celi vek trajanja pogona, Siemens je u saradnji s Tehnološkim fakultetom u Minhenu razvio softver koji digitalne fotografije pojedinih prostorija može dodati na CAD modele zgra- napraviti virtuelni prolaz stavljajući slike smerova za evakuaciju s fotoaparata u stvarnom vremenu preko CAD dijagrama. Time se osiguravaju tačne informacije o mogućim preprekama, lokacijama protivpožarnih aparata ili znakova i osvetljenja. Zapravo, čak ni virtuelni prolaz nije neophodan. Takođe je moguće sve dokumentovati automatski. Virtuelne kopije stvarnih zgrada mogu i pojednostaviti i smanjiti troškove održavanja i obuke. Proširena stvarnost. Moguć je sledeći scenario: Tehničar mora popraviti vetroturbinu i zatraži savet od stručnjaka koji je od njega prostorno udaljen. Na internetskoj stranici elektrane stručnjak se može popeti na virtuelnu kopiju turbine. Minijaturna kamera na kacigi lokalnog tehničara snima stvarne slike koje se stavljaju u virtuelni prikaz. Stručnjak može pokazati na nešto uz pomoć pokazivača, a tehničar vidi kroz naočare za proširenu stvarnost. Međutim, u budućnosti se neće raditi samo o komponentama određenih struktura, već i njihovim interakcijama i funkcijama. Na primer, podaci o toplotnim tokovima i dinamici toka, radijaciji, trošenju materijala ili elektromagnetskim svojstvima mogli bi biti dostupni u virtuelnim verzijama od plinskih turbina do automobila, aviona i nebodera. Virtualni proizvodi takođe se mogu prilagoditi jedan druda. To omogućava otkrivanje razlika s velikom preciznošću (u milimetar). Ako se to radi redovno tokom faze izgradnje, nova tehnologija pomoći će u ranom otkrivanju skupih grešaka i osiguravati jedinstvenu dokumentaciju izgradnje. Nosive ploče, masivne čelične potpore u zidovima koji podupiru teške strukture, koriste se kao referentne tačke. Dok god se deo toga vidi na fotografiji, program može prepoznati prostoriju i proširiti fotografiju stavljajući odgovarajući CAD dizajn preko slike, sa savršeno tačnom orijentacijom. Slike u stvarnom vremenu u virtuelnom modelu. Ako se pokaže da je CAD dizajn zgrade ispravan, virtuelni model se može dinamički kombinovati sa slikama u stvarnom vremenu. Postoji puno primena za tu tehnologiju. Na primer, zbog promena u propisima protivpožarne zaštite može biti potrebno pomeriti izlaze za evakuaciju. Umesto prolaska pešice kroz celu građevinu, upravnik zgrade može SIMULACIJA I FUNKCIJA. Podaci o toplotnom toku, dinamici toka, radijaciji, umoru materijala ili elektromagnetnim karakteristikama mogu biti dostupni u virtuelnim verzijama. Sabine Nebenführ Siemens

31 hi!touch hi!biz Virtuelna stvarnost hi!school hi!life VIRTUELNI SVETOVI RAZGOVOR S JARONOM LANIEROM O TRENUTNIM TRENDOVIMA U VIRTUELNOJ STVARNOSTI. OBILAZAK U VIRTUELNOM PROSTORU. Nema problema ako su proizvod i proces proizvodnje oblikovani i simulirani na računaru. gome. Virtuelni čovek. Ljudsko telo takođe sve više dolazi u centar pažnje. U budućnosti bi trebalo biti moguće da se modelira telo na računaru sve do staničnog nivoa, ili čak genetski. Siemens radi na modeliranju ljudskog srca na računaru, zajedno s morfologijom, dinamikom, elektromehaničkim funkcijama, tkivom i ionskim kanalima od čega je sve specifično za pojedinca. To znači da ćete moći jednostavno testirati efekte lekova na svom avataru pre nego što ih zaista uzmete u stvarnom životu. Baš kao i pilotima, virtuelni svetovi će hirurzima omogućavati najsigurnije okoline za obuku. Posebno retki hitni slučajevi moći će savršeno da se simuliraju. Kao pacijenti, avatari su dobrovoljni subjekti za testiranje, a mogu imati važne funkcije i na sastancima. ViviConf, softverska aplikacija koja briše pozadinu iza svakog učesnika u stvarnom vremenu i sve ih stavlja u jednu prostoriju, stvara iluziju prisutnosti. Tu bi tehnologiju u budućnosti trebali koristiti timovi inžinjera za saradnju na dizajniranju modela. Pomoću kontaktnih rukavica čak je moguće i dodirivati stvari u virtuelnom svetu. Tako će biti moguće kupce pozvati u virtuelni obilazak fabrike, koju će moći da čuju, osete i razume. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link Jaron Lanier (49) jedan je od prvih ljudi koji su popularizovali izraz virtuelna stvarnost. Godine dobio je počasni doktorat instituta New Jersey Institute of Technology, a i nagradu IEEE Virtual Reality Career Award. Koji su glavni trendovi koji pokreću implementaciju virtuelnih stvarnosti (VR)? Sve moćniji čipovi, senzori, pokretač, ekran i bolji optički uređaji stvaraju nove mogućnosti za doživljavanje virtuelnog sveta. Uz moderne senzore svi detalji ljudskih izraza mogu se modelovati u 3D tehnologiji. To nam omogućava da projektujemo izraze lica osobe na njenog avatara u virtuelnom svetu putem realistične teleprisutnosti ili u fantastičnim svetovima u kojima korisnik uzima potpuno drugačiji oblik. To je vrlo važno, s obzirom na to da je komunikacija licem u lice tokom ljudske evolucije postala ključni faktor preživljavanja. Na primer, snažno reagujemo na promene u obliku usta i očiju. Prepoznavanje izraza lica važno je za omogućavanje ovog nivoa komunikacije i u virtuelnoj stvarnosti. Hoće li time biti moguće i smanjiti količinu putovanja? Oko petine CO2 koji proizvodi čovječanstvo uzrokovano je prevozom ljudi i robe. Komunikacijske tehnologije bi mogle barem u teoriji neka putovanja učiniti nepotrebnima. Međutim, čak ni telefoni, e-pošta, internet i videokonferencije to nisu uspeli postići. Pitanje je sledeće: bi li se ovaj cilj mogao postići ako bismo imali prikladniji način komunikacije? Mislim da je odgovor potvrdan. Smanjenje emisija CO2 zapravo bi moglo ovisiti o tome koliko dobro algoritam može osjetiti kut oka osobe. Jednostavnije rečeno, procenjujem da bi napredna otkrića u ovom području globalnu proizvodnju CO2 mogla smanjiti za desetinu u deset do petnaest godina. Ne bi li simulacija dodira na celom telu bila vrhunsko dostignuće tehnologije virtuelne stvarnosti? To bi bilo fascinantno. Imali bismo pristup kognitivnim sposobnostima s kojima smo rođeni na primer, ruke muzičara pronađu prave pokrete na klaviru, a da pijanista o tome ne treba ni da razmišlja. Uz pomoć simulacije dodira na celom telu mogli bismo istraživati i virtuelno doživljavati strukture koje ne možemo videti. Hoće li ulazak u virtuelne svetove ikad zahtevati vezu između mozga i računara? Za mene su ljudi sveti iskustveni subjekti čije se dostojanstvo mora očuvati. Pomisao na svet u kojem je softver direktno povezan s mozgom već se sada čini prilično jezivom. To bi omogućilo stvaranje moćne strukture u kojoj bi neki ljudi mogli kontrolisati transpersonalne pojave, a drugi bi mogli samo bespomoćno gledati. Iz tog razloga smatram da bi bilo bolje da jezgru naših ličnosti ostavimo netaknutom i u budućnosti. Kakav uticaj virtuelni svet ima na našu ličnost? U prirodi postoji sjajan proces koji se naziva neotenija, što opisuje trajno zadržavanje mladih struktura. Ako proučite istoriju čovječanstva, videćete da se djetinjstvo sve više produžuje nam kako postajemo uspješniji. Virtuelni nam svet može pomoći da ostvarimo snove. Deca skaču između svojih maštarija i stvarnog sveta. Ali kada izgrade okolinu koja je jednako fleksibilna kao i njihova mašta, moći će čak i kao odrasle osobe svoja maštanja preneti u novi svet i podeliti ih s drugima. Verujem da je ovaj proces već započeo. Po meni, virtuelna stvarnost ubrzava neoteniju. hi!tech

32 Markus Honsig Siemens

33 hi!touch hi!biz Senzori hi!school Sa svim hi!life DOBAR VAZDUH U KANCELARIJI. Moderni senzori meriće temperaturu, sadržaj CO2 i vlage u jednom koraku. čulima Senzori su organi osećaja u svetu definisanom tehnologijom. Od inteligentne kontrole kancelarijske klime, stalnog nadzora kvaliteta vode, do ranog otkrivanja požara: senzori nam život čine ugodnijim, zdravijim i sigurnijim. A oni stalno postaju sve manji, efikasniji i inteligentniji. Senzori za gas predstavljaju posebno zanimljivo područje istraživanja, jer je hemijske faktore uvek teže prepoznati i izmeriti od fizičkih, a istovremeno omogućuju i atraktivne i vredne primene. Jedan od primera je senzor za kvalitet vazduha koji se razvija u laboratoriji za korporativnu tehnologiju u Siemensu. Do 60 posto operativne energije u zgradama potroši se samo na kontrolu klime, kaže Maximilian Fleischer, voditelj radne skupine za hemijske senzore u sektoru za korporativnu tehnologiju u Siemensu (Corporate Technology Siemens). To je previše, a u puno slučajeva čak nije ni posebno efikasno. Bolja klima. Jedna od slabosti sistema za kontrolu klime sa središnjim upravljanjem izlazi na videlo u sobama za sastanke i konferencijskim dvoranama: one se greju ili hlade celog dana, iako se koriste samo nekoliko sati dnevno. Osim toga, kada se konferencijska dvorana napuni, kvalitet vazduha brzo opadne jer sistem za kontrolu klime presporo izmjenjuje vazduh, što ima negativan efekat na pažnju i koncentraciju učesnika na sastanku. To je situacija u kojoj svi gube: s jedne strane energija se bezrazložno troši, a s druge se neefikasno koristi. Reč je o slučaju za Maximiliana Fleischera, jednog od najpoznatijih istraživača u odelu Corporate Technology s desetinama patenata, i njegove saradnike. Već postoje uređaji za merenje kvaliteta vazduha. Međutim, oni su preskupi za distribuciju u velikim prostorima. U sektoru Siemens Corporate Technology istraživači rade na jeftinijoj alternativi, integrisanom čipu koji deluje kao senzor udobnosti mreža senzora u zgradi može biti puno gušća što omogućava kontrolu klime u zgradi na specifičniji način u različitim područjima, zahvaljujući informacijama dobijenim od senzora. Drugim rečima, potencijal je veliki. Fleischer procenjuje da se na taj način može uštediti 50 posto energije potrošene na kontrolu klime. Četiri vrednosti. Jedva veličine nokta, senzor meri četri vrednosti. Prvo, naravno, temperaturu. Drugo, sadržaj CO2 u vazduhu, koji bi trebao biti oko 380 ppm (delova na milion), što otprilike odgovara prirodnoj vred- hi!tech

34 nosti atmosfere. U punoj prostoriji koja se slabo zrači, koncentracija CO2 brzo može porasti iznad 1000 ppm, što uzrokuje prve fiziološke reakcije prisutnih, kao što je umor. Treće, nivoi mirisa, kao što su tepisi koji više nisu sasvim sveži, a to se otkriva nestabilnim ugljovodonicima dodaje Fleischer. I konačno, relativna vlaga, koja bi trebala biti između 40 i 60 posto. Silikonski čip s receptorima osetljivim na miris i gas u vrlo je naprednom stepenu razvoja, potvrđuje istraživač, koji već razmišlja o sledećim stepenima razvoja. Želimo otkriti ne samo mirise, već i štetne gasove, poput formaldehida, koje ljudi ne mogu osetiti. Za to su potrebni receptori za aromatske ugljovodonike, za ugljenikov monoksid i azotove okside. Takva su rešenja već implementovana u klimatskim sistemima automobila, ali u tom je slučaju izazov jednostavniji. Jednostavnije je otkriti gust oblak izduvnog gasa kada automobilom uđete u njega, nego postupno povećanje opasnog materijala u vazduhu koji udišete. Detektori vatre. Senzori osetljivi na miris takođe su zanimljiva alternativa ili dodatak standardnim detektorima vatre, koji deluju na optičkoj bazi i otkrivaju dim. Poput ljudi, senzori mirisa mogu prepoznati miris gorućeg materijala i detektovati požar i pre stvaranja znatnih količina dima. Naravno, inteligentni senzori sami nisu od velike pomoći. Važan aspekt, objašnjava Fleis- poljoprivredne proizvodnje i industrijalizacije snabdevanje čistom vodom postaje sve važnija tema. Problem je, kaže Maximilian Fleischer, u tome što voda sadrži velik broj različitih zagađivača, kao što su pesticidi, teški metali, hemijski ostaci ili opšta kontaminacija. Zbog toga je testiranje kvaliteta vode putem senzora teško i skupo, a stalni nadzor gotovo nemoguć. Iz tog razloga se, na primer, danas često koriste pastrve ili dagnje kao pokazatelji kvaliteta vode kao vrsta živih senzora udobnosti. Međutim, osim etičkih pitanja, to poteže i pitanje koliko informativni takvi senzori mogu biti u vezi s promenjivim kvalitetom vode. Živi senzori. Iz tog razloga Siemens Corporate Technology radi na digitalizaciji ovog načela i razvija žive senzore. To uključucher, je njihova integracija u sistem višeg nivoa. Za to treba da imamo nove operativne i regulativne procese. Konkretno to znači sledeće: sistemi kontrole klime u budućnosti bi trebalo da postanu sistemi koji sami uče i mogu samostalno kontrolisati klimu u svakoj prostoriji prema pojedinačnim potrebama, na temelju signala i informacija koji dolaze od senzora, bez potrebe za bilo kakvim ručnim prilagođavanjima. Čista voda? Zbog stalnog porasta svetske populacije, klimatskih promena, rastuće MAXIMILIAN FLEISCHER, Siemens CT: Otkrivanje štetnih plinova. Senzori na mikročipovima Mikroelektromehanički sistemi (MEMS) kao senzori na mikročipovima mogu otkriti hemijske materijale kao što su gasovi nastali unutrašnjim sagorevanjem ili gasovi iz industrijskih procesa. To se postiže nanošenjem tankog sloja filma poluvodoničnih metalnih oksida na čip. Gas menja električni otpor, a procesor na čipu čita taj signal. Sada je moguće na čip postaviti više receptora osetljivih na gas, kako bi se istovremeno detektovalo više različitih gasova. Lasersko-optički senzori Oni šalju laserski snop kroz područje u kom treba ispitati postojanje određenog gasa. Kada laserski snop dotakne površinu reflektuje se i dohvata je fotodioda. Svetlo lasera snažnije se apsorbuje u gasu, a ta razlika se meri fotodiodom. Trenutno se radi na lasersko-optičkom senzoru za gas za otkrivanje požara koji otkriva ugljen monoksid, indikator vatre. Markus Honsig Siemens

35 Radiosenzori Naša okolina je prepuna izvora energije koji se mogu iskoristiti za pokretanje tehničkih uređaja: svetlo, vibracije, razlike u temperaturi ili tokovima. Posebni pretvarači uzimaju energiju iz okoline, proizvode električnu energiju i prikupljaju je za pogonjenje energetski nezavisnih radiosenzora koji ne koriste baterije ili kablove. Takvi radiosenzori koriste razne izvore energije, zavisno od gde se nalaze. Mnogi od njih opremljeni su solarnim ćelijama, dok drugi imaju piezo-električnu komponentu za iskorišćavanje vibracijske energije ili termalni element za pretvaranje razlika u temperaturi u energiju. Što su ti pretvarači efikasniji, senzoru je dostupno više energije za merenje, analiziranje i prenos podataka. Radiosenzori profitiraju od razvoja energetski efikasne elektronike jer s pomoću efikasnih mikro-kontrolera mogu obavljati složenija merenja i analize. To je važan aspekt za nadzor statusa ležajeva ili motora, jer ti senzori moraju nadzirati ne samo pojedinačnu vrednost, već celi spektar zvuka nastalog vibracijama kako bi odredili da li uređaj radi pravilno. Stanični senzori Živi senzori koriste stanice kao pokazatelje zagađenja. Nanose se na silikonski čip zajedno s hranjivim medijem. Procesor neprekidno proverava stanično disanje (sadržaj kiseonika stanica), nivo kiselosti hranjivog medija na temelju metaboličkog procesa stanica i njihovo prijanjanje na čip, kao i količinu i oblik stanica. Zagađivači uzrokuju promenu jednog ili više tih parametara. Ti senzori trenutno imaju životni vek od nekoliko dana; u sledećem koraku to bi se trebalo produžiti na nekoliko meseci. Senzori hi!touch hi!biz hi!school hi!life je postavljanje posebnih stanica na čip i njihovo promatranje. Disanje, metabolički procesi i njihova svojstva pokazuju jesu li stanice zdrave ili ne, objašnjava Fleischer. Stanice dolaze iz banki stanica koje se mogu reproducirati koliko je god to potrebno te se razlikuju prema specifičnoj primeni: mišićne stanice pacova prikladne su za industrijske pročišćivače vode jer reaguju na širok raspon zagađivača; jako osetljive stanice ljudske jetre dobre su za kontrolu pitke vode. Čipovi već funkcionišu u laboratoriji. Uskoro ćemo početi s inicijalnim testovima u stvarnoj okolini, kaže Fleischer o statusu razvoja. Tehnologija nudi zanimljivu perspektivu za zelene zgrade, na primer, koje se temelje na zatvorenim vodenim ciklusima u svrhu uštede energije pa stoga zahtevaju visokoosetljive sisteme ranog upozorenja. U ovom području se takođe provode eksperimenti s bakterijama i genski modifikovanim stanicama, koje se nazivaju bioreporterima i specijalizovane su za pojedine zagađivače zasvetle čim se ti materijali prepoznaju u vazduhu ili vodi. Samogenerišuća električna energija. Iako senzori poput onih koje razvija Siemens postaju sve manji i efikasniji, svejedno koriste električnu energiju ne puno, ali im je ipak potrebna određena količina (senzori za gas, na primer, rade na sobnoj temperaturi i koriste jako malo energije). Kako bi se izbegle izmene na zgradama i postavljanje kablova na mestu za instalaciju, senzori se trenutno opremaju baterijama. Ipak, radi se i na elegantnijim rešenjima: senzori bi trebali dobivati energiju iz svoje okoline. Za tu svrhu postoje fotoelektrične ćelije. Trenutno se istražuju i druga rešenja, poput stvaranja energije iz kretanja, promena temperature ili čak radio-talasa. Količine potrebne energije su, naravno, vrlo male, kaže Fleischer. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link siemens.com/innovation siemens.com/buildings siemens.com/industry hi!tech

36 BIOREAKTOR. Milijarde stanica plivaju u svakom milimetru tečnosti, a otprilike 2000 reakcija odvija se istovremeno u svakoj stanici. Nadziranje naših najmanjih radnih jedinica Mikroorganizmi su naše najmanje radne jedinice. Oni marljivo rade kako bi proizveli lekove, hemijske proizvode ili sirovine za prehrambenu industriju. Jedini nedostatak im je to što je njihov rad teško nadzirati. Naravno, to nije njihova krivica: njihov cilj je reprodukcija, a ne služenje nama. Veština biotehnologije je u kontrolisanju procesa u svrhu dobijanja željenih proizvoda. To je, međutim, često moguće ostvariti jedino empirijskim istraživanjem koje se temelji na metodi pokušaja i grešaka, komentariše naučnik profesor Karl Bayer s Instituta za primijenjenu mikrobiologiju pri bečkom univerzitetu Universität für Bodenkultur (BOKU). U novom austrijskom centru za industrijsku biotehnologiju (Austrian Center of Industrial Biotechnology - ACIB), naučnici rade na boljem razumijevanju biotehnoloških procesa. Bayer: Želimo dobiti uvid u stanični sistem i molekularne mehanizme kako bismo na temelju našeg znanja mogli bolje primeniti predvidive bioprocese. Ti proizvodni procesi bi trebalo da postanu transparentniji, predvidljiviji, brži, jednostavniji za izračunavanje i u najzad jeftiniji. Potrebni su nam funkcionalni procesi visokog kvaliteta i čistoće dobijeni efikasnom i ekološki prihvatljivom proizvodnjom. Nauka i industrija. ACIB se razvio iz uspešnih istraživačkih instituta A-B (Centre for Applied Biocatalysis Centar za primenjenu biokatalizu) i ACBT (Austrian Center of Biopharmaceutical Technology Austrijski centar za biofarmaceutsku tehnologiju). Na njemu radi 150 naučnika s osam različitih univerziteta i 35 industrijskih partnera, uključujući Siemens. Farmaceutska industrija takođe je zainteresovana za ubrzavanje produktivnih procesa. Trenutno je za plasiranje leka na tržište potrebno otprilike deset godina i otprilike Elisabeth Dokaupil Andi Bruckner

37 hi!touch hi!biz Biotehnologija hi!school hi!life milijardu evra za razvojne troškove. Promene u proizvodnom procesu bi trebalo da uzrokujusmanjenje tih brojeva. Hemijska industrija uz pomoć biotehnologije želi da intenzivira prelazak s nafte na obnovljive sirovine za proizvodnju plastike. Kompleksni proizvodi poput mnogih belančevina i enzima mogu biti proizvedeni samo biotehnologijom. Mikroorganizmi su već spremni za proizvodnju putem staničnog inženjeringa, kaže Gerald Striedner, naučnik iz ACIB tima. Rezultate uglavnom ne možemo predvidje- PRECIZNA KON- TROLA. Barbara Spangl-Kavsek i Peter Lederer, Siemens (s lijeva na desno); Professor Karl Bayer i Gerald Striedner iz ACIB-a i Martin Joksch iz Siemensa rade na novim metodama za razvijanje predvidljivih bioprocesa. ti tako točno kao u klasičnim industrijskim procesima. Zašto je tome tako postaje jasnije kada uzmemo u obzir sve što se odvija u bioreaktoru. Milijarde stanica plivaju u svakom milimetru tekućine te se u svakoj stanici istodobno odvija oko 2000 reakcija. Takav jedan reaktor za proizvodnju belančevina velik je oko 20 kubnih metara, a za proizvodnju penicilina čak 260 kubnih metara. Danas se ne koriste samo bakterije, već i kompleksniji organizmi kao što su gljivice i životinjske stanice. Ti procesi se kontrolišu tako da se menja- ju razni parametri, na primer, temperatura, zalihe kideonika i azota, sadržaj glukoze, ili se menjaju postavke. Bayer: Međutim, nadzor je moguć samo u određenoj meri. Na kraju se možemo samo nadati da je proizveden pravi proizvod. Ovladavanje procesima. Kada je reč o ovladavanju procesima, naučnici rade na daljem razvoju tehnika analize procesa što uključuje nadziranje bioloških procesa i parametara proizvodnje, putem mreže i na licu mesta. Neprekidnim posmatranjem procesa i uzimanjem uzoraka dobijaju se svi potrebni detalji. Uz pomoć senzorske tehnologije koja se temelji na infracrvenom zračenju i spektrometriji mase moguće je odrediti koji su delovi stanica aktivni, koje metaboličke proizvode otpuštaju i šta im je potrebno za željenu reakciju. Senzori beleže obrasce i u kombinaciji s biološkim uzorcima stvaraju potpune slike. Razvijaju se novi statistički modeli softvera za analizu koji pridonose osiguranju kvaliteta i omogućavaju proveru rezultata, objašnjava Peter Ledere, voditelj tima Life Science System pri austrijskom sektoru Siemens Corporate Technology. Trend se očito kreće u smeru mrežnog praćenja, koje omogućava neprekidan nadzor procesa. U budućnosti ćemo u svakom trenutku znati što se događa u stanicama i koje su intervencije potrebne u određenom procesu. Optimalno korišćenje stanica. Ako ovaj proces prođe uspešno, Bayer veruje da će industrija dobiti više prilika za optimalno korišćenje stanica jer će državne vlasti moći bolje nadzirati procese. Nove mogućnosti analize takođe će pojednostaviti postupak odobravanja lekova. Lederer: Automatski pohranjena dokumentacija jasno će pokazati da su postupak i proizvod u skladu sa specifikacijama. Nova biotehnologija će se temeljiti na znanju i biće u rangu sa standardima na drugim industrijskim područjima u pogledu efikasnosti kontrole i nadzora. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

38 UMETNOST DIZAJNA Muzej dizajna Holon u Izraelu izgleda poput monumentalne skulpture na otvorenom. Dizajnirao ga je Ron Arad, poznat širom sveta po svojim lounge-stolicama i kao važan predstavnik umetnosti dizajna. Trake izrađene od valjanog čelika isprepliću se oko dve bele izložbene kutije. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll News-Snack DESTINACIJA, NE PUT Interes za individualnim rešenjima zahteva pronalazak još efikasnijih metoda kombinovanja sistemnih komponenata na nove načine. Ovo je moguće postići uz pomoć inteligentnih konfiguratora kojima se kod složenih zadataka odredi destinacija, a ne put. siemens.com/innovation POMOĆ PRI POROĐAJU Kombinacijom stetoskopa i abdominalnog pojasa opremljenog inteligentnom elektronikom prate se otkucaji srca majke i deteta, a moguće je i poboljšati izglede za pozitivan ishod pri riskantnim porođajima u zemljama u razvoju. SIGURNA ANALIZA Rana dijagnostika bolesti urinarnog trakta povećava šanse za uspešno izlečenje. Novi Siemensov sistem analize nudi nov interni test kvaliteta za bolju kliničku interpretaciju rezultata baziranih na tekstu. SVETLEĆI ZIDOVI Upotreba organskih svetlosnih dioda (organic light-emitting diodes OLED) za osvetljavanje kancelarija, hotela i prodavnica sada je i ekonomski isplativa. Nove OLED diode otpuštaju 25 lumena po vatu, što ih čini funkcionalnijim od modernih halogenih sijalica. Ursula Grablechner Design Museum Holon, Siemens, Andi Bruckner Christina Lehner

39 Novosti hi!life Tehnika hlađenja coolconcept frižider ili kontejner za voće i povrće, smrzavanje upotreba nofrost tehnologije, automatsko odmrzavanje ili vita-fresh tehnologija? Nova Siemensova serija proizvoda coolconcept omogućava vam da kombinujete različite zone pohrane ili odaberete samo jednu, dve ili tri. Sada je prvi put dostupan integrisani model zamrzavanja za frižider koji se istovremeno služi tehnologijama vitafresh i nofrost. Bez obzira na to koju kombinaciju odaberete, frižider trebao bi da bude veliki, posebno iznutra. CoolConcept koristi revolucionarnu koncepciju prostora u kojoj se iskorišćava svaki milimetar unutrašnjosti frižidera. Unutrašnjost je veća jer je novi sistem hlađenja smešten u bazi pa nisu potrebni dodatni ventili u kuhinji. Pri stavljanju nove hrane u frižider hlađenje se pojačava zahvaljujući senzorima, tako da se hrana što pre ohladi na temperaturu na kojoj treba biti čuvana. Inovativni dizajn svetala osvetljava svaki kutak raskošnih staklenih i metalnih dielova unutrašnjosti. Poruke na mobilnim uređajima Digitalni grafiti Novi informacijski sistemi virtuelno pohranjuju poruke tačno tamo gde ih primaočev pametni telefon - smartphone - treba pronaći. Ubuduće će studenti i zaposlenici univerziteta Johannes Kepler Universität u Linzu moći da primaju informacije na svoje pametne telefone koje će se zasnivati na njihovoj lokaciji. Naučnici sa uni- verziteta razvili su sistem koji digitalne grafite omogućava u suradnji sa Siemensom. Ovakva tehnologija pruža mogućnost virtuelnog pohranjivanja poruka na određenim lokacijama za određene primaoce. Kada željeni primalac uđe u definisano područje i zadovolji uslove koji su postavljeni posebno za njega, grafit postaje vidljiv i podaci se dostavljaju na njegov mobilni telefon putem mobilne tehnologije ili bežične mreže (WLAN). Korisnikov mobilni telefon se prepoznaje uz pomoć kodiranog signala koji određuje njegovu lokaciju preko WLAN mreže. Pozicija se može odrediti sa preciznošću od nekoliko metara zahvaljujući nezavisnom sistemu lociranja koji je razvio Siemens. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll Istraživanje Životni vek kućnih aparata KUĆNI APARATI pre svega štete okolini dok su u upotrebi. Od 90 do 95 posto zagađenja okoline može se pripisati upotrebi. Postotak onečišćenja uzrokovan proizvodnjom, prevozom ili odlaganjem puno je manji. Smanjenje potrošnje vode, energije i hemikalija dobra je ideja, ne samo zato što se na taj način štedi novac, nego i zato što to doprinosi smanjenju zagađenja okoline od strane uređaja. SIROVINE Raw materials (obojeni metali, (non-ferrous čelik, plastika, metals, steel, plastic, glass, staklo, miscellaneous) razno) ODLAGANJE Disposal <0,5% < 0,5 % (potrošnja sirovina, energije (raw material, i vode) energy and water consumption) UPOTREBA 4-9% Production (potrošnja sirovina, 4 9 % (raw energije material, energy i vode) and water consumption) DISTRIBUCIJA Distribution <0,5% < 0,5 % (potrošnja sirovina, (energy potrošnja consumption energije za for goods prevoz transport) robe) PROIZVODNJA Usage 90-95% % (potrošnja sirovina, (water, energy and chemical energije consumption) i vode) IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIlllllllllllllllllllll SPORTSKA MEDIC-»Precizna dijagnoza sportskih povreda uz pomoć magnetne rezonance visokog polja neke pacijente može poštedeti operacije.«christian GÄBLER Specijalista na području traumatološke oške hirurgije i sportske traumatologije hi!tech

40 Sezona električnih biciklista Predviđa se da će ove godine biti prodato električnih bicikala, a prošle godine prodato je samo U ovoj se industriji očekuju velike stope rasta. Električni biciklizam postaje novi trend, a svi koji su ikad vozili električni bicikl razumeju zašto. Fenomenalna početna brzina, opušteni sprintovi velikom brzinom, poznato upravljanje: vožnja bicikla može biti neverovatno zabavna i gotovo bez kapi znoja. Pedeleci. Da budemo precizniji: električni bicikli su izašli iz mode, pedeleci su u trendu. Razlika je u tome što klasični električni bicikli imaju čvrste vezice na pedalama poput mopeda, što znači da mogu ići i na samo električno upravljanje, a to dovodi do nepravilne upotrebe i time do drastičnog smanjenja udaljenosti koje se mogu postići. S druge strane, pedeleci su istinski hibridi. Električni motor se aktivira isključivo okretanjem pedala i služi samo kako bi biciklisti pomogao pri početku vožnje, tokom ubrzanja ili vožnje uzbrdo. Drugim rečima, ti bicikli su bliži originalnom konceptu vožnje bicikla: električni bicikl bi svakako trebalo da bude bicikl, a ne moped. Čak i ako, jednako kao i moped, gotovo iz mirovanja može postići obrtni moment do 35 Newtonmetara. Motori. Obično se na električnim biciklima koriste permanentno pobuđeni motori jednosmerne struje bez četkica. Oni na ulici pružaju kontinuiranu snagu od 250 watta koliko dopušta Evropska unija. A postižu maksimalne vrednosti do 600 watta. Time je moguće gotovo bez napora postići najveću dopuštenu brzinu od 25 km na sat. Motori se najviše razlikuju prema dizajnu. Moguće su sve varijante: pogon na prednjem točku za udobne gradske bicikle, na zadnjem točku za sportske planinarske bicikle (i idealno za naknadnu ugradnju) i savršena srednja pozicija tačno iznad nosača pedale s integrisanim prenosom. To omogućava postizanje većih udaljenosti, objašnjava Florian Fortner koji je zajedno sa svojim bratom Wendelinom prošle godine otvorio prvu prodavnicu sa isključivo električnim biciklima u Beču pod imenom Elektrobiker. Baterija. Ključna komponenta vožnje električnog bicikla je naravno baterija. Trenutno su vrhunac ponude litijsko-ionske ili litijumskomanganske baterije. LiFePO4 baterije su relativno nove na tržištu i imaju dug vek trajanja i veću proizvodnju struje, iako su nešto teže. S 24 do 36 volti i 10 amper-sati kapaciteta punjenja mogu se očekivati udaljenosti od 50 UPRAVLJANJE kopenhaškim biciklom obavlja se preko pametnog telefona koji je postavljen na upravljaču što omogućava mnoge dodatne funkcije. KERS ZA BICIKLE NA UN-OVOJ KLIMATSKOJ KONFE- RENCIJI U KOPENHAGENU NAUČNICI SA INSTITUTA MIT (MASSACHUSETTS INSTITUTE OF TECHNOLOGY) IZ MASSACHUSSETSA PREDSTAVILI SU BICIKL S NOVOM VRSTOM SISTEMA ZA OBNAVLJANJE ENERGIJE INSPIRI- SANIM FORMULOM 1. ZADNJI TOČAK VEĆ SADRŽI SVE POTREBNE KOMPO- NENTE ZA PRETVARANJE BICIKLA U PAMETNI PEDELEC: AKUMULATOR, ELEKTRIČNI MOTOR, ELEKTRONIČKO UPRAVLJANJE. TEHNOLOGIJA KOJU KORISTI OVAJ BICIKL SLIČNA JE KERSU KORIŠTENOM U FORMULI 1, KAŽE CARLO RATTI, ČELNA OSOBA INICIJA- TIVE SENSEABLE CITY LABORATORY, OBJAŠNJAVAJUĆI POSEBAN PRISTUP KOPENHAŠKOG BICIKLA. KERS JE ENGLESKI AKRONIM ZA SISTEM OBNAVLJANJA KINETIČKE ENER- GIJE (KINETIC ENERGY RECOVERY SYSTEM), KOJI PRETVARA ENERGIJU OSLOBOĐENU PRI KOČENJU U ELEK- TRIČNU ENERGIJU KOJA SE POHRA- NJUJE U AKUMULATOR. KOPENHAGENŠKI BICIKL KONTRO- LIŠE SE PAMETNIM TELEFONOM SME- ŠTENIM NA UPRAVLJAČU. PAMETNIM TELEFONOM JE MOGUĆE MENJATI BRZINE, PRILAGODITI STEPEN PODRŠ- KE ILI ZAKLJUČATI BICIKL. KOPENHAGENŠKI BICIKL TAKOĐE IMA SENZORE KOJI OMOGUĆAVAJU BELE- ŽENJE RAZNIH PODATAKA, KAO ŠTO SU ZAGAĐENOST VAZDUHA UGLJEN DIOKSIDOM I AZOTOVIM OKSIDIMA, BUKA, RELATIVNA VLAŽNOST I TEMPE- RATURA. OSIM TOGA, POSEDUJE GPRS I BLUETOOTH INTERFEJS. TAJ INTELI- GENTAN BICIKL, KOJI BI TREBALO DA KOŠTA OKO 550 DOLARA, KRENUĆE U PROIZVODNJU ZA GODINU DANA. senseable.mit.edu/ copen hagenwheel Markus Honsig MIT Senseable City Lab / Max Tomasinelli / maxtomasinelli.com

41 cover hi!biz hi!school Električno biciklo hi!life Klasični električni motori su izašli iz mode pedeleci su u trendu. KOPENHAŠKI BICIKL. POT- PUNO BEO I VRLO MODERAN SA SISTEMOM ZA OBNAVLJA- NJE ENERGIJE INSPIRISANIM FORMULOM 1. hi!tech

42 MINI MOTOR NA ELEKTRIČNI POGON Elmoto vozi brzinom do 45 km/h i ima doseg od šezdeset kilometara. PEDALIRANJE BEZ MUKE. Na gotovo svaki bicikl moguće je naknadno ugraditi električni pogon km ili više. Najbolje baterije mogu postići do 80 ili 90 kilometara zahvaljujući obnovi energije pri kočenju i vožnji nizbrdo, koja može nadoknaditi čak 20 posto punjenja akumulatora. Elektroničko upravljanje raspoređuje električnu energiju u skladu sa stvarnom snagom okretanja pedala i podrška se može postaviti na razne nivoe, od 25 do 300 posto. Međutim, navedene udaljenosti su relativne i mogu se osetno smanjiti kao posledica natprosečne težine, temperature ispod proseka ili strmih staza. Tržište pogonskih sistema deli relativno mali broj proizvođača. Panasonic je, na primer, jedna od dokazanih marki koja ostvaruje velike udaljenosti i ima dobro testiranu tehnologiju. Ostali igrači uključuju TransX s vrlo jeftinim i povoljnim ponudama ili BionX, čiji su pogonski sistmei među najboljima i najsnažnijima na tržištu. Statusni simbol. Električni biciklisti, Florian i Wedelin Fortner će pre kraja sezone početi prodavati i jedno svoje delo s ekskluzivnim motorom koji pruža 500 newtonmetara obrtnog momenta, neograničeno raznoliku podršku i automatsko oporavljanje. I dizajn je privlačan, budući da električno biciko sve više postaju statusni simboli u gradovima u kojima je važan stil života. Druga ciljna grupa za pedelece su sportski terenski biciklisti i biciklisti koji cene udobnost. Ima li loših strana? Nažalost, da. Ponajpre je to težina: s baterijom i električnim motorom ti brzi bicikli mogu lako dostići težinu i od 20 kilograma, što se možda ne primeti u vožnji, ali ćete odmah postati svesni čim pokušate da ga podignete. Kao drugo, cena: cene idu od 1500 pa sve do 2500 evra ili više za vrhunske modele. Za taj novac možete kupiti pravi elek- trični skuter. Na primer, e-skuter poput E-Maxa, koji je trenutno najbolje i najkvalitetnije vozilo, a u ponudi je u prodavnici Scooterman u Badenu kod Beča vlasnika Petera Nejedlyja koja je specijalizovana za električne bicikle i skutere. Posebnost E-Maxa, koji je razvijen u Nemačkoj, je što: Nije nadograđivan proizvod. Od samog početka je dizajniran kao električno vozilo. Olovo-silicijumske baterije, na primer, postavljene su na dno VOŽNJA U LETO. Red Baron Cruiser koji je proizveo Felt, a električni pogon ugradio Elektrobiker. VIŠE SPORTA. erace, vrhunski model iz KTM-a, za ambiciozne, sportske vozače. VLASTITA KREACIJA. Moćan motor, elegantan dizajn, E-Bike iz Elektrobikera Markus Honsig Elmoto, Felt, KTM, Bionx, Elektrobiker, E-Max, Siemens

43 cover hi!biz hi!school Električni bicikl hi!life ČISTA TEREN- SKA VOŽNJA. KTM ZEM-om motokros vožnju želi približiti gradovima. cevastog okvira kako bi se osigurali niski točkovi gravitacije. Motor na središtu točka proizvodi 2,75 kilovata, a četiri kilovata se nakratko mogu izvući pritiskom na crveno dugme za ubrzanje. Zavisno od modela, udaljenosti su u rasponu od 50 do 90 kilometara. Prema Nejedlyju, trend ide prema visokom kvalitetu i većoj snazi. Međutim, to zahteva litijumsko-ionske baterije, koje su još uvek skuplje, kaže Nejedly dotaknuvši problem s kojim se trenutno bori i automobilska industrija. Motocikl bez emisija. Austrijski proizvođač motocikala KTM je krajem predstavio prototip električnog motocikla za motokros koji je razvijen u saradnji s Austrijskim institutom za tehnologiju (AIT): motocikl bez emisija, Zero Emission Motorcycle ZEM. Početak serijske proizvodnje se očekuje godine. Taj motokros motor koji teži tek oko 90 kilograma imaće performanse potpuno uporedive s onima klasičnog dvotaktnog motora od 125 cc. Zahteve na području terenskih mogućnosti zadovoljava posebna baterijska pogonska jedinica. To ne samo da omogućava terenskim stručnjacima da izbegnu proizvodnju bilo kakvih emisija, već i smanjuje nivo buke gotovo na nulu, što omogućava osvajanje novih terena. U budućnosti će motocikli bez emisija pružiti atraktivne mogućnosti vožnje čak i u izrazito naseljenim područjima, nada se Harald Plöckinger, član izvršnog odbora u preduzeću KTM Power Sports. Pametni chopperi. Verovatno najkulerskiji električni motocikl koji postoji je pametni Smart Chopper, koji je Siemens predstavio prošle godine i koji je razvijen u saradnji s renomiranim američkim specijalizovanim preduzećem Orange County Choppers (OCC). Osim što pruža cool vožnju, električni motor s 27 konjskih snaga omogućava tom motoru SMART CHOPPER. S električnim motorom od 27 konjskih snaga, motor postiže najveću brzinu od 160 km/h. Siemensov Chopper može s jednim punjenjem akumulatora voziti oko 100 kilometara. postizanje brzine od najviše 160 km/h, čime sve ostale električne ljubimce na dva točka ostavlja iza sebe u oblaku prašine. Nakon petosatnog punjenja na utičnici od 110 volta, Smart Chopper može preći otprilike 100 kilometara. A pogon nije jedina ekološka strana tog vozila: u proizvodnji tog motora upotrebljeni su reciklirani materijali i boja na bazi vode koja ne šteti okolinu. Međutim, Smart Chopper ostaje jedinstven i biće prodat na aukciji, a prihod će biti dat jednom institutu za zaštitu okoline. KRSTARITI DALJE. Čak i manji sportski motocikli mogu ići brže s električnim pogonom. ALTERNATIVNA ELEKTRIČNA VOZILA. E-Max je od početka razvijen kao električno vozilo. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

44 Više snage, više informacija Razgovor o mogućnostima snimanja magnetnom rezonancom (MR) visokog polja sa univerzitetskim profesorom Christianom Gäblerom, specijalistom za traumatologiju i sportsku traumatologiju, i univerzitetskim profesorom Siegfriedom Trattnigom, direktorom Centra za izvrsnost za MR visokog polja na Medicinskom fakultetu u Beču. Za koje vrste povreda je važna upotreba MR visokog polja snage 3 tesla ili više? Gäbler: Atletičari ili fudbaleri često mi dolaze s povredama kolena ili kukova. U tim slučajevima je važno odrediti koliko je teško oštećena hrskavica. Uz uređaje niskog polja 1,5 tesla je trenutni standard to često nije moguće jasno odrediti. Da bismo pacijente spasili od dodatnih oštećenja, nema druge nego operisati ih. Preciznija dijagnoza s uređajem s visokim poljem pacijente može poštedjeti operacije. Postoje li i povrede u sportovima s loptom za koje je dijagnoza otežana? Gäbler: Teniseri ili košarkaši često imaju povrede ramena. I ovde je dijagnoza za hrskavicu posebno komplikovana. Jedna od teških tačaka je labrum, hrskavični omotač oko ruba čašice zgloba ramena ili kuka. Trattnig: Da bi se prepoznali detalji kao što su kidanje labruma pomoću standardne MRI mašine, kontrastna tečnost mora se ubrizgati u zglob. Takve punkcije nisu samo neugodne za pacijenta, već su izrazito teške i za doktora. Osim toga, to su jako skupe intervencije. Može li se sa MR uređajem visokog polja izbeći upotreba kontrastnih agenata? Trattnig: To još uvek nije definitivno određeno. Nadamo se da će nam MR visokog polja omogućiti smanjenje broja MR artrografija, tj. uvođenja kontrastnog agenta u zglobove. Ako se punkcije i operacije mogu izbjeći, viši troškovi nabave i upravljanja uređajima s većom snagom polja definitivno se isplate. Koliko će brzo uređaji s visokim poljem doći do bolnica? Gäbler: Jasan je trend prema većim snagama polja. Ja oko 90 posto svojih pacijenata šaljem na MR s visokim poljem. Sve veći broj radioloških instituta odlučuje se uložiti u mašine snage 3 tesla. Procenat takvih strojeva u novim nabavkama već iznosi 20 posto. Trattnig: U Centru za izvršnost za MR visokog polja na Medicinskom fakultetu u Beču MR uređaj snage 7 tesla, koji nudi puno višu rezoluciju, u upotrebi je već godinu dana. Trenutno se primarno upotrebljava u svrhu istraživanja. Pomoću njega ne samo da možemo jasnije videti hrskavicu, već možemo i odrediti njen kvalitet. PROFESORI GÄBLER I TRATTNIG. Ako se punkcije i operacije mogu izbjeći, profitirat će i pacijenti i zdravstveni sistem. Koji proces to omogućava? Trattnig: Klasično snimanje magnetnom rezonancom temelji se na stimulaciji atoma vodonika putem elektromagnetnih polja. Vodonik je odabran jer se ljudsko telo većinom sastoji od vode. Jezgra natrijuma i fosfora puno su ređa pa su njihovi signali stoga znatno slabiji. Na primer, signal jezgra natrijuma otprilike je 4000 puta slabiji od signala jezgra vodonika, pa se ne može dobro izmeriti na manjim snagama polja. Što se može izmeriti pomoću jezgra natrijuma? Trattnig: Natrijum se nalazi samo u tkivu hrskavice i uvek je povezan s proteoglikanima, supstancama unutar hrskavice koje su Elisabeth Dokaupil Andi Bruckner, Jupiter Images, Siemens

45 cover hi!biz hi!school Sportska medicina hi!life vrlo važne za njena mehanička svojstva. Prepoznavanjem jezgra natrijuma moguće je izmeriti koncentraciju proteoglikana, što nam daje informacije o kvalitetu tkiva. Ako je hrskavica povređena, postoji rizik da se u zglobu u kratkom vremenu razvije osteoartritis, ako se povreda ne leči. Uz pomoć MR uređaja snage 7 tesla možemo jasno odrediti stanje hrskavice. Može li se sprečiti kasnija šteta od transplantacije materijala hrskavice? Trattnig: Ne nužno, jer se kvalitet transplantata razlikuje. Sada smo u studiji pacijenta procenili kvalitet transplantata hrskavice. Čak iako je hrskavica dobro zarasla, u velikom broju slučajeva kvalitet, tj. biomehanička svojstva hrskavice, nisu bila dobra. Takva je pretraga moguća samo uz pomoć MR uređaja snage 7 tesla. Inače je potrebno napraviti artroskopiju i ukloniti delić transplantirane 7-TESLA MRI. The machine was installed at the high-field MRI center of the Medical University of Vienna as part of a research cooperation with Siemens. hrskavice za pretragu tkiva i tako je ponovo lagano oštetiti. U slučaju loših transplantata, trenutno nam je jedina opcija savetovati pacijenta da se prebaci na sportove koji su lakši za zglobove, kako bi se sprečila dodatna oštećenja. Međutim, naša studija nudi mogućnost nadzora kvalitet zamenjene hrskavice i rada s proizvođačima na njenom poboljšanju tokom dužeg vremena. Postoje li druge studije vezane za tkivo hrskavice? Trattnig: Trenutno proučavamo koje su terapije poželjne za ozlede meniska kako bi se izbeglo oštećenje hrskavice. Tu se mišljenja stručnjaka o slučajevima u kojima je potrebna operacija razlikuju. Sada uspoređujemo gupe s operacijama i bez njih. Koje informacije može pružiti merenje jezgra fosfora? Trattnig: Jezgra fosfora pokazatelji su metaboličke aktivnosti u mišiću. U MR uređaju snage 7 tesla možemo testirati kako se fosfati bogati energijom, drugim rečima glavni metabolički proizvodi mišića, menjanju pod opterećenjem. To nam omogućava donošenje zaključaka o uslovima treninga. Sportisti mogu proveriti ima li program treninga snage efekta na mišić. Promena u metabolizmu takođe može indikovati određene bolesti. Istovremeno, uz pomoć naših merenja možemo pratiti uspešnost terapije, što takođe snižava troškove jer se mogu izbeći invazivni pregledi kao što je punkcija. Snimanje magnetnom rezonancom visokog polja pokazuje i najmanje detalje sportskih povreda i garantuje optimalno lečenje. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIINFO hi!link hi!tech

46 INFOKALIPSA DANAS (INFOCALYPSE NOW): Inicijativa za stvaranje autonomne medijske zone na frekvenciji od 700 MHz. SAŠO SEDLAČEK jedan je od najvažnijih savremenih slovenskih umetnika. Primio je brojne nagrade za svoj rad (OHO, Vida 11, SpaPort, Zogo Toy). Njegova dela su izlagana u Sloveniji, Austriji, Francuskoj, Belgiji, Italiji, Srbiji, Rusiji, Estoniji, Japanu, Tajvanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovao je u važnim bienalima u Taipeiju, Tajvanu i Japanu. U Sloveniji je u prvom redu poznat po svojim intervencijama na javnim prostorima. Rođen u Ljubljani, Slovenija, obuka iz fotografije dizajna u Ljubljani (industrijski dizajn) Akademija za primijenjenu umetnost i dizajn, Ljubljana (skulptura) IAMAS Institut za napredne medijske umetnosti (gost umetnik), Ogaki, Japan ISCP, Međunarodni studio i kustoski program, New York, SAD živi i radi u Ljubljani MLADI UMETNICI PREDSTAVLJENI SU NA STRA- NICI NJIHOVA DELA SE MOGU KUPITI NA INTERNETU. U SARADNJI S GALERIJOM ERNST HILGER, SIEMENS TIM UMETNICIMA PRUŽA PRILIKU DA SE PROSLAVE. SAVETNIK ZA UMETNOST: simone.christl@siemens.com POSMATRANJE SVEMIRSKOG OTPADA: (SPACE JUNK SPOTTING) Crvene ikone na Google Earth-u identifikuju svemirski otpad. Sedlaček takođe radi na pronalasku novih metoda recikliranja. Prijateljski otpor Sašo Sedlaček vidi svoja dela kao proizvode subverzivnog recikliranja. U teoriji i praksi bavi se recikliranjem otpada i upotrebom jeftine tehnologije - to kombinuje s modernom tehnologijom kako bi stvorio nove umetničke forme. Njegovi radovi su gotovo uvek intervencije na javnim prostorima. Sedlaček traži niše u gradovima, uslugama, pravnoj sferi, pa čak i u svemiru, koje se čine zaboravljenima i koje niko ne upotrebljava. U prvom redu ga zanimaju stvari koje lako predvidimo i načini na koje ih može ponovno učiniti upotrebljivima. Sedlačekovi projekti su uglavnom prototipovisa savetima za recikliranje ostataka zapadne civilizacije kako bi mogli da se koriste u zemljama trećeg sveta i na taj način da se zadovolje potrebu tih zemalja za asimilacijom. Roboti prosjaci Roboti prosjaci koje je Sedlaček sam napravio skupljaju novac na ulicama gde je prošenje zabranjeno i na se taj način brinu za prave prosjake. Elisabeth Dokaupil Sašo Sedlaček

47 hi!touch hi!biz hi!school artlab hi!life CIGLE OD LETAKA (BRICKS MADE FROM FLYERS) za trgovački centar koriste se za zid ispred tog istog trgovačkog centra koji leci promovišu. PROSJAK 1.0 (BEGGAR 1.0): roboti prosjaci koje je umetnik sam izradio skupljaju novac na ulicama gde je prošenje zabranjeno i na taj način pomažu beskućnicima. ORIGAMI SVEMIRSKA TRKA (ORI- GAMI SPACE RACE) demonstrira kako se origami može koristiti za proizvodnju novih, laganih i ekonomičnih aviona. Ovaj umetnik razvija i promoviše alate za izradu cigli od papira u reciklažnoj laboratoriji. Sedlaček je pokazao jednu moguću primenu istih tako da je sagradio zid ispred trgovačkog centra; cigle koje služe za gradnju zida napravljene su od letaka koji reklamiraju taj trgovački centar. Sedlaček se takođe bavi ambivalentnim teritorijalnim i kulturalnim odnosima u srednjoj Evropi. Oglasi za agenciju za nekretnine Ö-U-Immobilien (Austro-Ugarske nekretnine) u paviljonu ispred Bečke secesije bili su referencija na veličinu zemlje za vreme monarhije. U sklopu izložbe Lost Territories (Izgubljeni teritoriji) u Ljubljani, napravio je kombinovano italijansko-slovensku zastavu kako bi približio Trst i Ljubljanu. Umetnik je uveren da posebno unutar Evropske unije, u kojoj više nema potrebe za stvaranjem novih država, podizanje svesti o istorijskoj veličini različitih zemalja može ojačati dinamiku interkulturne interakcije. Istovremeno, taj proces sa sobom nosi i rizik nove vrste invazije. Razotkrivanje mana. Sedlačekova dela uglavnom razotkrivaju i kritikuju mane u moralu modernih ekonomskih sistema. One su refleksija racionalističkog totalitarizma koji je raširen na Zapadu. Umesto da pozajmljuje iz tradicionalnih političkih ili ideoloških resursa, Sedlaček se koristi prijateljskim strategijama otpora kako bi uverio svoju publiku i podsetio je da živimo u previše komercijaliziranom svetu u kom su uradi sam, otvoreni izvori i zajednička dobra alternative rastućem broju ljudi koji se osećaju isključenim ili marginalizovanim ili jednostavno ne žele da slede masu. Mali, odmereni koraci. Sedlačekov rad se ne temelji na velikim, grandioznim rešenjima. Umesto toga, usresređen je na male, odmerene korake koji vode ka promeni, pokazujući nam da pojedinci i grupe malim promenama mogu uticati na vlastitu okolinu i okolinu drugih. hi!tech

48 cover hi!biz hi!school hi!life Historija Počelo je električno Električni automobil upravo doživljava renesansu koja ujedno označava i povratak korenima razvoja automobila, s obzirom na to da su prvi automobili bili na električni 2010: PORSCHE 918 SPYDER. Hibridni sportski automobil s V8 benzinskim motorom i tri elektromotora. ske zajedno s Johannom Georgom Halskeom, napisao je u jednom pismu: Ako ikad budem imao vremena i sredstava, htio bih izumiti elektromagnetski taksi koji me sigurno ne bi ostavio da čekam u blatu. Werner Siemens je konačno 1882., tri godine nakon što je Siemens & Halske svetu predstavio prvu električnu željeznicu, u Berlinu obavio testnu vožnju prvog na svetu autobusa s krovnom električnom žicom, dužine 540 metara. Prvi komercijalni model u pogon je stavljen godine za Svetsku izložbu u Parizu. S obzirom da je umro 1892., Werner Siemens nije mogao sam tome svedočiti. Strujom brže od 100 km/h. Prvi automobil koji je prešao granicu od 100 km/h takođe je imao 1900: LOHNER-PORSCHE. Prema narudžbi bečkog proizvođača kočija Lohnera dizajnirao ga je Ferdinand Porsche. pogon. Početkom 20. stoleća na cestama u SAD-u bilo je više električnih automobila nego onih na benzinski pogon. Godine devedeset posto taksija u New Yorku imalo je elektromotore. Prvi električni automobil na svetu predstavljen je godine na Međunarodnoj izložbi električne energije u Parizu, pet godina pre nego što je Carl Benz patentirao svoje motorno vozilo, vozilo pogonjeno benzinskim motorom. Vozilo koje je predstavio Francuz Gustave Trouvé imalo je tri točka, elektromotor i punjive baterije. Elektromagnetski taksi. Još mnogo ranije Werner Siemens je razmišljao o mogućnosti putovanja na električni pogon. Već godine, u kojoj je i osnovao preduzeće Siemens & Halelektromotor: La Jamais Contente ( Nikad zadovoljan ) dizajnirao je Francuz Rennfahrer Camille Jenatz. Taj automobil rekorder u obliku torpeda imao je dva elektromotora jačine 25 kw i 29. aprila godine postigao je brzinu od tačno 105 km/h. Motori u glavini točka. Na Svetskoj izložbi godine u Parizu tehnički genij Ferdinand Porsche predstavio je Lohner-Porsche, automobil koji je napravio prema narudžbi bečkog proizvođača kočija Ludwiga Lohnera. Dva elektromotora bila su ugrađena direktno u glavine prednjih točaka. Bio je to iznimno aerodinamičan dizajn koji je eliminirao potrebu za brzinama ili diferencijalima. Dve godine kasnije predstavio je i hibridnu verziju automobila Lohner-Porsche. Nešto kasnije, preduzeće Porsche je na Sajmu automobila u Genovi još jednom predstavila hibridni sportski automobil, ovoga puta s V8 benzinskim motorom i tri elektromotora: 918 Spyder. Električni automobili oduvek su kritizirani zbog teških baterija i ograničenog dometa. Uz sniženje cena nafte, za konačni proboj motora s unutarnjim izgaranjem zaslužan je pre svega jedan izum: električni sistem paljenja koji je izmislio Amerikanac Charles F. Kettering (1911.), a koji je zamenio zamarajuće pokretanje benzinskog motora. Markus Honsig Porsche hi!tech