Nenad Batoñanin Dejan Ristanoviñ PC BUKVAR. PC PRESS Beograd, April 1995.

Transcription

1 Nenad Batoñanin Dejan Ristanoviñ PC BUKVAR PC PRESS Beograd, April 1995.

2

3 Pre poåetka Korišñenje raåunara je nešto što danas malo ko moæe da zaobiœe. Neñe, naravno, svi koristiti raåunar na istom nivou: neko ñe provesti veñi deo æivota gledajuñi u ekran, a neko moæda odigrati par igrica ili upotrebiti jedan konkretan program. U oba sluåaja, za obavljanje posla potrebno je odreœeno znanje. Na æalost, znanje je uvek bilo povezano sa vremenom: što vam je veñe znanje potrebno, utrošiñete više vremena da ga steknete. Sa druge strane, za veñinu poslovnih ljudi vreme je veliki luksuz, pa se opredeljuju za "brzinski" rad na raåunaru: nauåi se samo najneophodnije za startovanje i korišñenje programa, a ostalo... moæda jednog dana, kada bude vremena. Naravno, vremena nikada nema... Ovakav pristup nije nuæno štetan: ako vam baš nikad ne treba nešto van vašeg programa, po svoj prilici ste napravili dobar izbor! Ali, ako vam bar jednom bude potrebno da malo zavirite van programa koji koristite, u neprilici ste! Opet, uåenje "od poåetka" nije nimalo lak posao, naroåito za oblast kao što je raåunarstvo - stvari se smenjuju velikom brzinom i ono što ste juåe nauåili moæe veñ danas biti zastarelo i nepotrebno! Pitanje glasi: šta treba proåitati i nauåiti? Knjige za sve ono što vam moæe zatrebati su mnogobrojne i nije nimalo lako izdvojiti najvaænije delove, a kvalitetna literatura za poåetnike je kod nas veoma retka... "PC" ñe nastojati da u svojim narednim brojevima objavljuje tekstove koji ñe koristiti poåetnicima. Ovo je prvi tekst iz te serije. Pred vama je mala zbirka informacija za osnovno korišñenje raåunara. Nastala je kao plod višegodišnjeg praktiånog iskustva autora u radu sa poåetnicima i sadræi informacije koje su najåešñe potrebne onima koji su upravo poåeli da rade na raåunaru. Tekst je potpuno rastereñen suvišnih detalja, åime je omoguñeno da se na najmanjem moguñem prostoru sakupi što više korisnih i paæljivo izabranih podataka. U prvom delu ñe biti reåi o tome kako raåunari rade, drugi deo je kratki kurs MS-DOS-a, a na kraju je uputstvo za korišñenje najpopularnije nadgradnje DOS-a, Microsoft Windows-a. Ako uspete da savladate veñi deo obraœenih tema, steñi ñete veoma solidno poåetno znanje za korišñenje raåunara. Ne treba, naravno, da oåekujete da ñe vas samo åitanje ovoga teksta pretvoriti u raåunarskog struånjaka, ali imañete odliånu podlogu za dalji rad. Sve osnovne operacije radiñete bez problema, a za dodatne funkcije ñete znati gde i kako treba traæiti dodatnu informaciju. Kako je logika rada sa svim programima u suštini ista, steåeno znanje ñe vam, u najmanju ruku, prepoloviti vreme potrebno za savladavanje drugih programa. A onda ste vi na potezu! Šta je to raåunar Raåunar ste, svakako, bar jednom u æivotu videli. Mnogi i kad vide raåunar nisu sasvim sigurni da li je to samo ekran ili je moæda samo kuñište ili tastatura (ili sve zajedno?). Raåunari se pakuju u razne oblike, pa nije retko sresti neki koji i ne liåi na sebe: na primer, mnogi savremeni skuplji automobili imaju u sebi specijalan raåunar koji im kontroliše mnoge funkcije. Svi raåunari funkcionišu na sliånim principima. Najåešñe ñete sretati PC, što je skrañenica od Personal Computer (liåni raåunar) - to je najzastupljeniji tip raåunara na svetu. Prvi takav raåunar je proizvela poznata firma IBM, a kasnije su proizvodnju preuzele mnoge druge firme. Bez obzira na atribut "personalni", savremeni modeli PC raåunara mogu biti izuzetno moñni i na njima se mogu izvršavati i najsloæeniji programi. Uz sve to, tehnologija izrade novih modela raåunara toliko napreduje, da cena svakodnevno pada. Odavde sledi i jedan praktiåan savet: nemojte kupovati raåunar da bi vam stajao! Pošto cene Slika 1 1 / April

4 stalno padaju, a tehnologija zastareva, doñi ñete u situaciju da vaš skupo plañeni raåunar posle godinudve stajanja bude zastareo, a da pri tom nikakvu korist niste videli! Ukoliko imate viška novca, utrošite ga na nešto drugo, a raåunar kupite onda kad vam zaista bude potreban. Hardver - ono što moæete da dodirnete Tipiåan PC raåunar prikazan je na slici 1. Grubo gledano, on se sastoji iz tri dela: monitor (1), tastatura (2), a u kuñištu (3) su smešteni ostali delovi. On moæe imati još mnogo dodatnih delova, ali ovo su osnovni. Svi ti delovi åine tzv. hardver raåunara. Monitor je ekran preko koga raåunar saopštava korisniku razne informacije: na ekranu se ispisuju rezultati obrade podataka, tabele, grafikoni... Tastatura je ureœaj pomoñu koga korisnik raåunaru saopštava razne podatke: ulazne podatke za razne programe, zadaje komande i sl. Monitor je specijalno projektovan da daje što kvalitetniju sliku i što je moguñe manje umara oåi korisnika. Postoje crno-beli monitori koji se sve manje koriste i monitori u boji koji postaju sve kvalitetniji i jeftiniji. Ono što bi se, u stvari, sa najviše prava moglo nazvati raåunarom, nalazi se u kuñištu. Tu se nalazi tzv. procesor, ureœaj koji je srce i mozak raåunara - on izvršava naredbe, raåuna, upravlja ostalim delovima raåunara,... Procesor PC raåunara je mali elektronski sklop sa oznakom Intel 80286, 80386, Intel je najpoznatija firma koja proizvodi procesore, a broj predstavlja tip procesora. Ukoliko imate neki moñniji raåunar od navedenih, na njemu ñe pisati Pentium, a ako ste raåunar nabavili pre dosta godina, oznaka ñe biti ili åak Svaka od ovih oznaka ima dosta podvarijanti koje oznaåavaju slabije ili jaåe modele u okviru jedne klase (SX, DX,...), a postoje i drugi proizvoœaåi pored Intel-a, pa tako na vašem raåunaru moæe umesto toga pisati i AMD, Cyrix,... Sve to nije previše bitno sa stanovišta funkcionisanja: vaš raåunar ñe funkcionalno potpuno isto raditi i sa najjaåim i sa najslabijim procesorom, vaæiñe potpuno iste naredbe i svi programi ñe davati isti rezultat. Doduše, treba imati na umu dve stvari: raåunari starije generacije isti posao završavaju mnogo sporije od novijih i bræih modela. Postoje åak i programi koji Slika 2 neñe moñi ni da se pokrenu na raåunarima slabijim od odreœene generacije. Osim procesora, u kuñištu su disk, disketna jedinica, grafiåka kartica, kontroler, napajanje, itd. Osim disketne jedinice koja je vidljiva sa prednje strane (to je prorez u koji se ubacuju diskete), svi ovi delovi su vidljivi jedino ako se kuñište otvori. Pošto se radi o osetljivim komponentama, treba se paæljivo odnositi prema njima. Otvaranje raåunara treba prepustiti struånom licu, a uslove u kojima raåunar radi odræavati na preporuåenom nivou: normalna sobna temperatura, bez vlage i prašine. Bez obzira na sloæenu konstrukciju, princip rada raåunara je u suštini jednostavan. Na slici 2 je prikazana pojednostavljena šema "unutrašnjosti" jednog raåunara. Osnovni delovi bitni za funkcionisanje su procesor, operativna memorija i disk. Suština komunikacije je sledeña: korisnik preko tastature zadaje odreœenu komandu. Raåunar prihvata tu komandu i pokušava da je izvrši. Na ekranu monitora se zatim ispisuje rezultat izvršavanja ili poruka o razlogu za neuspeh operacije. Na osnovu tog izveštaja korisnik ponovo zadaje novu komandu itd. Kako sve to funkcioniše? Procesor "ume" da izvršava veoma jednostavne operacije sa brojevima: sabiranje, oduzimanje, poreœenje dva broja i sliåno. Ovakve trivijalne operacije su same po sebi sasvim nekorisne, ali kada se grupiše više njih, dobija se nešto sasvim upotrebljivo. Na primer, sabiranje dva broja je primer jednostavne operacije, ali program koji radi neku obradu podataka koristi ovu jednostavnu instrukciju kod nekih veoma sloæenih izraåunavanja. Tako se nad osnovnim skupom instrukcija pravi nadgradnja koja obuhvata veoma sloæene programe najrazliåitije namene. Svaki niz instrukcija procesora se zove program. 4 1 / April 1995

5 Procesor istovremeno moæe da obraœuje sasvim malo podataka, obiåno nekoliko brojeva. Pošto je u praksi uvek potrebno obraditi daleko više podataka, raåunar ima operativnu memoriju, elektronski sklop koji je zaduæen za åuvanje podataka. Procesor uzima podatke iz memorije, obraœuje ih i natrag upisuje obraœene podatke. U memoriji se takoœe åuvaju i instrukcije programa: procesor ih redom åita i izvršava jednu po jednu. Obrada podataka Obiåno se kaæe da raåunar ume da obraœuje iskljuåivo brojeve. Mnoge zbunjuje ta orijentisanost raåunara na brojeve - zašto jednostavno ne bi obraœivao i druge vrste podataka? Odgovor nije baš tako jednostavan, najbolje je da ga za sada prihvatite kao nešto što je neophodno. Ipak, treba znati da ono što raåunar "obraœuje" u principu ne pripada nekoj odreœenoj vrsti podataka. Raåunar obraœuje elektronske impulse, a konstruisan je tako da se ta obrada lako interpretira kao obrada brojeva. U suštini, raåunar radi sa samo dva razliåita stanja. Memorija, procesor i ostali delovi imaju elektronske sklopove koji mogu pamtiti ta dva razliåita stanja: radi se o dva razliåita elektriåna napona. Svaki taj sklop se zove ñelija, a njen sadræaj se naziva bit. Primetite da je bit najmanja moguña koliåina informacija: ñelija åuva dva stanja koja oznaåavaju dva moguña stanja jedinice informacije. Memorija se sastoji iz velikog niza ñelija, pri åemu svaka "åuva" po jedan bit informacija. Ovde i dalje nema govora o nekom konkretnom tipu podatka. Zbog lakšeg snalaæenja, obeleæiñemo jedno od ta dva stanja sa "1", a drugo sa "0". Znaåi, celu memoriju raåunara u svakom trenutku moæemo posmatrati kao jedan ogroman niz poput ovog: Memorija se obiåno organizuje tako da svakih osam bitova åine grupu - jedan bajt. Tako memoriju moæete sasvim ispravno zamisliti kao niz bajtova, pri åemu svaki åuva jedan niz od osam nula i jedinica. Sad ñemo opet uvesti dogovor po kome ñe se za bajt koji ima sadræaj kazati da ima vrednost 0, za bajt , da ima vrednost 1, itd. - za svaku kombinaciju (ima ih 256), uvešñemo po jedan celi broj od 0 do 256. Na taj naåin smo od fiziåke veliåine (napona) došli do brojeva. Sasvim isti sadræaj memorije moæemo posmatrati i kao nešto drugo: na primer, neka se za bajt " " kaæe da sadræi slovo "A", " " slovo "B", itd. Na taj naåin raåunar moæe da obraœuje i simbole, a sasvim sliåno se uvode i svi drugi tipovi podataka. Potpuno isti sadræaj oznaåava i instrukcije procesora: znaåenje sadræaja memorije zavisi od programa koji ga obraœuje. Oznaåavanje brojeva nulama i jedinicama se naziva binarni sistem - radi se o kompletnom brojnom sistemu u kome se brojevi mogu sabirati, oduzimati,... baš kao i "normalni" dekadni brojevi. Koliåina podataka koja se moæe upisati u memoriju naziva se kapacitet memorije. Operativna (tzv. RAM) memorija u vašem raåunaru verovatno ima kapacitet od milion i više bajtova. Pošto je to veliki broj, uvode se veñe jedinice za kapacitet: kilobajt (1024 bajta) i megabajt (1024 kilobajta). To znaåi da operativna memorija u vašem raåunaru ima kapacitet od jednog megabajta (piše se 1 MB) ili 1024 kilobajta (1024 K). Savremeni 386 ili 486 raåunari imaju po åetiri ili više megabajta RAM memorije. Operativna memorija se åesto zove i RAM memorija. Ako memorija ima veñi kapacitet, lakše ñe se obraœivati veñe koliåine podataka, pa ñe i ceo raåunar bræe raditi. Kao što je veñ reåeno, instrukcije na osnovu kojih procesor obraœuje brojeve takoœe se åuvaju u operativnoj memoriji, Procesor ih redom åita i izvršava ih jednu po jednu. Niz takvih instrukcija åini program. Znaåi, i program se, kao i podaci, åuva u operativnoj memoriji. Ma kako vam izgledao veliki kapacitet memorije od milion bajtova, videñete da je to u praksi priliåno malo: jedva za jedan ili dva programa. A pošto æelite da koristite više razliåitih programa, morate ih imati pri ruci mnogo više. Na æalost, operativna memorija ima jednu veliku manu: podaci u njoj se åuvaju samo dok je raåunar ukljuåen - åim se raåunar iskljuåi, podaci se nepovratno gube. Zbog svega toga vaš raåunar ima i disk (ponekad se zove i hard ili "tvrdi" disk): to je mehaniåka sprava koja sliåno operativnoj memoriji åuva podatke, ali ima bitne prednosti: na disku se moæe åuvati mnogo više podataka, oni ostaju saåuvani i kad se iskljuåi raåunar. Razlika je i u ceni - megabajt na disku je mnogo jeftiniji od megabajta elektronske (poluprovodniåke) memorije. Sa druge strane, disk je daleko sporiji od elektronske memorije. Što se organizacije tiåe, podaci na disku su malo drugaåije organizovani nego u RAM memoriji, ali to korisniku nije previše bitno. Vaæno je da se podaci sa diska uåitavaju u operativnu memoriju, tu se obraœuju, a zatim se ponovo mogu upisati na disk. 1 / April

6 Time je omoguñeno da na jednom raåunaru koristimo mnogo programa, ali se uvek izvršava samo jedan: taj se uåita sa diska u memoriju i onda ga procesor izvršava. Vaš disk obiåno ima kapacitet od 200, 400 ili više megabajta. Sliånu namenu ima i disketna jedinicu (flopy drive): to je ureœaj koji je po principu rada sasvim sliåan disku, ali mnogo sporiji i sa mnogo manjim kapacitetom. Vidi se sa prednje strane raåunara kao prorez u koji se ubacuje disketa, na kojoj se, u stvari, memorišu podaci. Disketa se sastoji od plastiånog diska premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci i zaštitnog plastiånog omotaåa. Kada se disketa ubaci u prorez na disketnoj jedinici, motor okreñe plastiåni disk, a specijalna glava åita i upisuje podatke. Danas se obiåno koriste diskete od 5,25" i 3.5" (uobiåajeno je da se dimenzije disketa obeleæavaju u inåima). Pošto su one od 3.5" praktiånije za rad, sve više novih raåunara koristi iskljuåivo ove diskete. Disketna jedinica sluæi za unos podataka u vaš raåunar: sa diskete se podaci snimaju na disk i odatle se koriste. Takoœe moæete snimiti podatke sa vašeg diska na disketu i tako preneti podatke na neki drugi raåunar. Tako je disketna jedinica (åesto se kaæe samo disketa) neka vrsta prozora u svet vašeg raåunara. Dodatni ureœaji Osim nabrojanih delova koji direktno åine raåunar, postoji veliki broj najrazliåitijih ureœaja koji se mogu prikljuåiti na vaš raåunar. Najvaænije je da posle nabavke raåunara, nabavite i štampaå. To je ureœaj pomoñu koga se tekstovi i crteæi iz raåunara mogu preneti na papir. Postoji nekoliko osnovnih tipova štampaåa (matriåni, ink-jet, laserski...) i u okviru svakog od njih jako puno modela. Koji vam štampaå Slika 3 Slika 4 najviše odgovara, nije tako lako reñi i najbolje je da kod izbora konsultujete nekog struånjaka (uostalom, kao i kod izbora raåunara). Suština rada štampaåa je da se posebnim kablom spaja sa raåunarom i da se posebnim komandama na njemu mogu štampati tekst i slike pripremljeni u raåunaru. Na našem træištu se najåešñe prodaju Epson i Hewlett-Packard štampaåi. U poslednje vreme su zbog pada cena postali naroåito interesantni modeli koji mogu da štampaju u više boja. Miš je mala i jeftina naprava koja sluæi da olakša rad sa interaktivnim programima. Umesto da tasterima sa strelicama "jurite" neku poziciju na ekranu, mnogo je lakše pomeranjem miša po stolu "pokazati" æeljenu poziciju. Mnogi savremeni programi ne mogu raditi bez miša. Ponekad se umesto miša koristi kuglica na fiksiranom podnoæju (trackball). Modem je ureœaj koji sluæi za povezivanje vašeg raåunara sa drugim raåunarima preko telefonske linije. Modem se poveæe na obiåan telefonski prikljuåak i korišñenjem posebnog programa se zadaje telefonski broj na kome je drugi raåunar. Veza se tako uspostavlja i raåunari mogu meœusobno razmenjivati podatke. Modemi se mogu primenjivati svuda gde je potrebno vršiti razmenu podataka: izmeœu magacina i centrale, udaljenih predstavništava jedne firme... Postoje posebni javni servisi (raåunari) koji su namenjeni ovakvom vidu komuniciranja; oni obiåno pruæaju usluge kao što je elektronska pošta, pretraæivanje raznih baza podataka, pruæanje podataka o poslovnoj ponudi... Primera radi, u poslednje vreme se radi na modemskom povezivanju Sluæbe platnog prometa (SPP) sa svojim korisnicima: tako bi firme imale mnogo bræi uvid u stanje svojih raåuna, a SPP bi naloge za prenos obraœivala daleko efikasnije. Oblast modemskih komunikacija je u izuzetnoj ekspanziji i tek se mogu oåekivati velike novine. Osim 6 1 / April 1995

7 dela za obiånu komunikaciju, modem moæe imati i dodatak pomoñu koga se moæe koristiti kao i faks mašina, tj. mogu se slati i primati standardni faksovi. Modem se moæe ugraditi u raåunar (interni) ili spojiti sa raåunarom posebnim kablom (eksterni). CD-ROM je ureœaj kome je nedavno pala cena i koji je sve interesantniji zbog ogromnih moguñnosti. Radi se o ureœaju funkcionalno identiånom obiånom muziåkom CD-u, samo što se u ovom sluåaju koristi i za smeštaj podataka. Na njega se mogu smestiti velike koliåine podataka (oko 600 MB), pa se na ovaj naåin distribuiraju velike baze podataka, izuzetno atraktivne multimedijalne enciklopedije itd. Ako se na CD doda kvalitetna grafiåka kartica i muziåka kartica koja omoguñava da se vaš PC pretvori u muziåki ureœaj, dobija se moguñnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadræe tekst, ilustracije, kompozicije, inserte iz filmova, zvuåne efekte... Skener je ureœaj koji sluæi za prenos slike sa papira u raåunar. Na primer, skeniranjem se u raåunar prenosi fotografija, koja se potom moæe obraœivati na raåunaru. Na æalost, kvalitetni skeneri su za sada priliåno skupi, a ruåni (jeftiniji) modeli su zbog kvaliteta skeniranja priliåno loša investicija. Jedna od osnovnih karakteristika PC raåunara je moguñnost proširivanja: umesto da kupite raåunar i sve što vam se uåini potrebnim, moæete kupiti osnovnu konfiguraciju, a zatim po potrebi i razne dodatke kojima ñete je nadgraœivati. Ovakva filozofija je i omoguñila da prodaja PC raåunara postane jedan od najveñih biznisa današnjice: tek što ste kupili raåunar, pojavi se novi dodatak, pa još jedan... Sve u svemu, ne raåunajte da ste prvom kupovinom završili posao: uvek ñete biti u iskušenju da dokupite još neki deo koji bi vaš raåunar uåinio moñnijim i boljim. A o programima da i ne govorimo... Softver - ono što moæete da vidite Da bi se bilo koji raåunar pokrenuo, potreban je program. Program je, kao što je veñ reåeno, niz instrukcija koje "upravljaju" radom raåunara: procesor åita jednu po jednu instrukciju programa i izvršava je. Svi programi koje ste imali prilike da vidite, bez obzira na sloæenost, u stvari su nizovi instrukcija. Za sve raåunarske programe koristi se izraz softver. Tako softver (programi) i hardver (sam raåunar i ostali dodatni ureœaji) åine jednu celinu koja se obiåno zove raåunarski sistem. Kao što smo videli, procesor je sposoban da izvršava samo veoma jednostavne instrukcije koje su predstavljene nekim sadræajem u memoriji. Na primer, moæe oznaåavati sabiranje tekuñeg broja sa 1. Naravno, bilo bi suviše oåekivati i od profesionalnog programera da dobro razume taj jezik procesora (zove se mašinski jezik), a kamoli od korisnika raåunara. Zato postoji program koji po ukljuåenju raåunara stalno radi i koji ima ulogu posrednika izmeœu raåunara (odnosno procesora) i korisnika raåunara. Taj program se naziva operativni sistem. Kada se raåunar ukljuåi, prvo se u memoriju sa diska uåitava operativni sistem. Kada korisnik otkuca neku naredbu, on je obraœuje, transformiše i prosleœuje dalje. Kada procesor izvrši zadatu komandu (u stvari, obiåno izvršava åitav niz mašinskih instrukcija koje realizuju zadatu komandu), on šalje operativnom sistemu poruku o rezultatima obrade. Operativni sistem to prevodi na jezik koji korisnik razume i na neki naåin mu to saopštava: najåešñe ispisuje neku poruku na ekranu, proizvodi neki zvuk i sliåno. Na taj naåin korisnik moæe da koristi resurse raåunara, bez poznavanja mašinskog jezika ili detalja oko njegove unutrašnjosti; on jednostavno komunicira sa operativnim sistemom, a ostalo nije njegova briga. Zato se i kaæe da poznavanje samog raåunara nije uslov za njegovo korišñenje - dovoljno je da nauåite komande odgovarajuñeg programa! Ovo je opšti princip koji vaæi i na drugim raåunarima, ne samo na PC-ju. Operativni sistem PC raåunara se naziva DOS, što je skrañenica od Disk Operating System. Postoji nekoliko kuña koje imaju svoje verzije DOS-a: recimo, Microsoft je firma koja je napravila MS-DOS, a IBM prodaje varijantu koja se zove PC-DOS. Komande svakog operativnog sistema (pa i MS- DOS-a) su dosta jednostavne: radi se uglavnom o operacijama kao što su kopiranje ili brisanje podataka, brisanje ekrana i sliåno. Te operacije su i dalje same po sebi priliåno nekorisne, pa osim operativnog sistema treba imati i druge programe. Naime, kada se uåita operativni sistem, on omoguñava da se "preko njega" startuje neki drugi program: ako æelite da odigrate neku igricu, aktivirañete odgovarajuñi program i on ñe biti uåitan u memoriju. Operativni sistem i dalje ostaje u memoriji, ali trenutno ne moæe da 1 / April

8 prima komande od korisnika, jer ih sada prima startovani program. Na slici 5 je prikazana opisana situacija: program i operativni sistem se ponašaju kao inteligentni "slojevi" oko mašine. Korisnik startovanom programu zadaje neku komandu, program je analizira i na osnovu toga šalje operativnom sistemu jednu ili više naredbi, a ovaj to "prevodi" u niz mašinskih instrukcija koje izvršava procesor. Smisao ovakve organizacije je u tome da svaki naredni sloj obraœuje sve sloæenije komande: mašina je sposobna da izvršava samo jednostavne operacije, operativni sistem nešto sloæenije, a program obraœuje najsloæenije naredbe. U praksi ova situacija moæe biti još komplikovanija, jer se pored operativnog sistema moæe startovati više programa, jedan preko drugog. Korisnik uvek komunicira sa poslednjim startovanim programom. Slika 5 Za poåetnika veliki broj problema proizilazi iz nerazumevanja ove, u suštini jednostavne hijerarhije. Naime, treba uvek znati sa kojim nivoom komunicirate, jer za svaki od njih vaæe razliåite naredbe. Na primer, ako DOS-u zadate naredbu CLS, on ñe je razumeti i obrisañe ekran, ali istu tu naredbu veñina programa ne razume! Ali zato oni mogu da izvršavaju druge naredbe, koje imaju drugu namenu. Takoœe, DOS sigurno neñe razumeti ni jednu od komandi programa za obraåun plata; znaåi, vrlo je vaæno da znate koji je nivo aktivan. To nije teško zakljuåiti pošto se svaki program vizuelno razlikuje od drugih. Treba stalno imati na umu da softver bez hardvera (i obrnuto) nema nikakvog smisla. To znaåi da vam programi bez raåunara ništa ne znaåe (što je logiåno), ali se drugi smer åesto zaboravlja: raåunar bez programa takoœe ne znaåi ništa! Ako planirate investiciju u raåunarsku opremu, obavezno planirajte deo sredstava za ulaganje u softver. Razvoj programa je skupa delatnost i programi åesto mogu biti skuplji i od raåunara na kome rade. Korišñenje nelegalno nabavljenog programa, osim što je protivzakonito, moæe predstavljati ogroman problem zbog nedostatka dokumentacije, podrške proizvoœaåa, itd. Koji program izabrati? Raåunar moæe biti izuzetno korisna naprava. Primene raåunara danas pokrivaju strahovito veliki prostor i skoro je sigurno da je pokrivena i oblast kojom se vi bavite. Najåešña primena raåunara je u obradi teksta. Na najniæem nivou, raåunar se uz odgovarajuñi program i štampaå moæe koristiti kao mašina za pisanje: otkucate tekst i zatim ispišete na štampaåu. Meœutim, raåunar tu pruæa moguñnosti nezamislive prilikom korišñenja obiåne mašine za pisanje: tekst moæete obraœivati korišñenjem velikom broja alatki, dodavati crteæe, menjati izgled delova teksta i još mnogo toga. Moguñnosti su tako velike da je pisañu mašinu potpuno besmisleno uporeœivati åak i sa najjednostavnijim raåunarom. Za obradu teksta najåešñe se koriste programi MS Word i WordPerfect. I jedan i drugi su vrhunski programi sa sliånim moguñnostima, tako da neñete pogrešiti ako se opredelite za bilo koji od njih. Poslovna primena raåunara obuhvata jako široku oblast poåev od programa koji automatizuju knjigovodstvo i raåunovodstvo, preko kompletnih informacionih sistema, do programa za prañenje i analizu poslovnih rezultata. Veliki broj domañih firmi nudi razne programe za voœenje knjigovodstva i, uopšte, automatizaciju kancelarijskog poslovanja. Izbor zavisi od vrste posla kojim se bavi izvesna firma, kao i od sredstava koje se odvajaju za takav softver. Osim ovoga, postoje kvalitetni strani programi koji omoguñavaju tabelarnu obradu veñih koliåina podataka. Takvi programi se mogu koristiti kao pomoñ za preraåunavanje raznih podataka na osnovu zadatih formula i sliåno. Takoœe, isti omoguñuju crtanje raznih grafikona na osnovu unetih podataka. Najpoznatiji programi iz ove klase su Excel, Lotus i Quatro Pro. Sreœivanje vaše kuñne biblioteke ili fonoteke moæete prepustiti nekoj bazi podataka. Takvi programi omoguñavaju da velike koliåine podataka organizujete u tabele, unosite nove ili menjate postojeñe po- 8 1 / April 1995

9 datke, traæite neki odreœeni podatak... Najpoznatiji program iz ove klase je dbase. Ukoliko imate potrebu da crtate razne slike, na raspolaganju vam je veliki izbor kvalitetnih programa za kreiranje i obradu slika. Kod nas je najpopularniji Corel Draw. To je sloæen program koji ima veoma brojne opcije, i sasvim sigurno ñete u njemu nañi sve što vam je potrebno za crtanje. Takve slike se kasnije mogu uåitavati u tekstove pripremljene na raåunaru. Prilikom nabavke raåunara obavezno treba nabaviti i osnovne usluæne programe koji olakšavaju neke svakodnevne operacije sa raåunarom. Ovakvi programi imaju sliånu namenu kao i komande operativnog sistema, ali isti posao obavljaju jednostavnije ili za mnogo krañe vreme nego odgovarajuñe komande DOS-a. U ovu grupu spadaju programi za zaštitu od virusa, razni sistemski programi za upravljanje memorijom, reorganizaciju diska, testiranje raåunara i sliåno. Oni obavljaju veoma vaænu ulogu, pa pri njihovom izboru treba biti veoma paæljiv; savet iskusnijeg kolege biñe od velike pomoñi. Veñinu navedenih primena pokrivaju programi kao što je PC- Tools, Norton Utilities, Scan i PKZIP. U nastavku teksta biñe više reåi o ovim programima. Ne treba, najzad, zaboraviti ni zabavnu primenu raåunara. Na træištu postoji veliki broj igara koje vam mogu popuniti slobodno vreme (a i preko toga!). Na raåunaru moæete šetati fantastiånim svetovima, pucati u zle vanzemaljce, igrati fliper, voziti auto, motocikl ili avion... i to bez ustajanja sa stolice! Jedina mana igrica je što ñe vam uvek nedostajati vremena i što ñe vam za mesto uz raåunar konkurisati cela familija! Pri izboru programa koji ñete staviti na raåunar budite veoma paæljivi; moæda vam izgleda nelogiåno, ali svaka nepaænja u ovoj fazi moæe kasnije skupo da vas košta. Programi koje ne koristite nepotrebno zauzimaju prostor na disku, a poveñavate i moguñnost da na vaš raåunar dospe neki od potencijalno opasnih programa kao što su virusi ili trojanci. Na æalost, postojanje ovakvih programa veñ niz godina oteæava korišñenje raåunara i po svoj prilici tako ñe biti i ubuduñe. Zato morate biti obazrivi, jer virus na vašem raåunaru moæe oštetiti ili potpuno uništiti ostale programe i podatke. Nasuprot "æivom" imenu, iza virusa se ne krije ništa misteriozno: reå je o obiånim programima (dakle, nizovima mašinskih instrukcija) koji se bez vašeg znanja "uvuku" na raåunar. Autor virusa obiåno ugradi taj štetni program u nešto naizgled korisno, tako da startovanje tog "usluænog" programa aktivira i virus. Virus se po aktiviranju prepiše na neki drugi program, tako da se po startovanju tog zaraæenog programa ponovo prenese na neki treñi program i tako dalje. Ako disketu sa zaraæenim programom pozajmite prijatelju, eto naåina da virus preœe i na njegov raåunar! Nema potpuno sigurnog naåina za zaštitu od virusa: postoje programi za otkrivanje virusa, ali svi su samo delimiåna zaštita, jer ih ne mogu sve otkriti. Najbolja je stroga selekcija programa koji ulaze na vaš raåunar. Pored toga, obavezno nabavite neki od programa koji sluæe za otkrivanje virusa na raåunaru: VSCAN, F-Prot... Mnoge interesuje ko su, u stvari, autori virusa? Postoje mnogobrojne priåe, ali se sve svode na to da su virusi delo mladih programera suviše æeljnih dokazivanja. Stvaranje virusa je njihov (pogrešan) naåin da skrenu paænju na sebe. 1 / April

10

11 MS DOS ukratko Ovo poglavlje ñe detaljnije obraœivati komande operativnog sistema PC raåunara, MS-DOS-a. Bez obzira na izvesnu zastarelost (skoro 15 godina na træištu) i zahvaljujuñi pre svega ogromnoj koliåini programa, MS-DOS je trenutno najrašireniji operativni sistem na svetu, i pored postojanja boljih operativnih sistema. Komande MS-DOS-a su relativno jednostavne, ali ih ima puno, pa njihovo uåenje nije uvek lak zadatak. Na svu sreñu, åak i profesionalci svakodnevno koriste tek nekoliko osnovnih komandi, dok se ostatak koristi mnogo reœe. Olakšavajuña okolnost je to što sve komande poštuju istu logiku korišñenja, pa je uåenje tih dodatnih komandi kasnije mnogo lakše. Dakle, u natsvku teksta biñe reåi o komandama MS-DOS-a. Prompt Veñ smo videli da je vaæno znati koji je program trenutno aktivan. Svaki program ima neki prepoznatljiv element koji omoguñava da ga razlikujete od drugih programa. Operativni sistem prepoznajemo po prompt-u. To je niz simbola kojim DOS oznaåava da je spreman za prihvatanje nove komande. Kada ukljuåite raåunar, na ekranu ñe se ispisati razne poruke i na kraju ñe se pojaviti prompt. To je obiåno niz simbola C> ili C:\> ili nešto sliåno - prompt se moæe promeniti, ali je znaåenje uvek isto - operativni sistem oåekuje da mu zadate novu komandu! Posle prompta se ispisuje trepñuña crtica koja se naziva kursor. Ona vam pokazuje poziciju na kojoj ñe se ispisati sledeñi simbol kada ga otkucate. Kada se odluåite za komandu koju æelite da zadate raåunaru, otkucañete te je slovo po slovo i na kraju pritisnuti taster Enter. Ovo je veoma znaåajan taster koji se åesto koristi - on uvek sluæi za oznaku kraja unosa komande. Ako ste pogrešili u kucanju, moæete izbrisati poslednji ukucan simbol pritiskom na taster BS (obiåno je obeleæen kao <-- i nalazi se iznad tastera Enter). Kada otkucate komandu i pritisnete Enter, MS- DOS pokušava da je izvrši. Ako pogrešite u kucanju i zadate neku nepostojeñu komandu, operativni sistem ñe vam ispisati poruku Bad command or filename, åime vas obaveštava da ste pogrešili. U sledeñem redu se ponovo ispisuje prompt - DOS oåekuje dalja nareœenja. Da bi isprobali ovo, zadajte komandu CLS koja briše ekran. Posle pritiska na Enter, briše se ekran (raåunar je izvršio zadatu naredbu) i u gornjem levom uglu se ponovo pojavljuju prompt i kursor. Pri kucanju naredbi DOS-a mogu se koristiti ravnopravno mala i velika slova. Nemojte se zbuniti ako na nekom raåunaru zateknete prompt koji je veoma neobiåan, pa sadræi tekuñe vreme, neko ime i sliåno - postoji posebna komanda (PROMPT) kojom se moæe menjati izgled prompta; bez obzira na izgled, funkcija uvek ostaje ista. Najbolje je da za podešavanje prompta izvršite komandu: PROMPT $p$g. Time se prompt podešava na naziv tekuñeg kataloga. Datoteke i katalozi Na disku se åuva veliki broj razliåitih podataka: tu su programi, tekstovi, crteæi, razni interni podaci programa i tako dalje. Da bi se omoguñila jednostavnija obrada, svi podaci su organizovani u datoteke (åesto ñete åuti ne baš pravilan izraz fajl - file). Svaka datoteka sadræi neke podatke (ne zaboravite da to moæe biti i program!) i ima svoje ime po kome je razlikujemo od ostalih. Ime datoteke se sastoji iz dva dela, koji se razdvajaju taåkom. Prvi deo je osnovni naziv datoteke, a drugi ekstenzija. Na primer, TEST.TXT je naziv datoteke. Naziv moæe imati najviše osam simbola, a ekstenzija najviše tri. Ekstenzija sluæi za bliæe odreœivanje tipa podataka koji sadræi datoteka - datoteke sa ekstenzijom EXE sadræe programe, TXT tekstove i sliåno. Pri kreiranju datoteka autor bira i naziv i ekstenziju, pa obiåno moæe staviti proizvoljan niz simbola. Na primer, pismo koje ste upravo napisali moæete nazvati A.A ili PISMO (datoteka ne mora imati ekstenziju), meœutim time rizikujete da posle mesec dana ne znate o åemu se radi: A.A moæe biti bilo šta, a iz naziva PISMO moæete zakljuåiti da se radi o pismu, ali u kom programu je to raœeno (što je vaæno jer svaki program koristi svoj format zapisa)? Zato je najbolje koristiti standardne oznake i njih se strogo 1 / April

12 pridræavati jer time olakšavate kasnije snalaæenje u spostvenim podacima. Datoteke moæete porediti sa knjigama u biblioteci - svaka knjiga sadræi neke podatke i ima svoj naziv. Ekstenzija bi mogla predstavljati æanr knjige. Kao što se u bibliotekama knjige rasporeœuju po æanrovima radi lakšeg snalaæenja, tako se organizuju i datoteke na disku - grupišu se po katalozima (ili direktorijumima, kako se åesto kaæe). Svaki katalog sadræi u sebi više datoteka i ima svoje ime. To ime obiåno oznaåava kakve datoteke se nalaze u tom katalogu: TEKST sadræi tekstove, DOS sadræi interne programe MS-DOS-a, WP sadræi program WordPerfect... Slika 6 I tu nije kraj! Da bi se olakšalo snalaæenje, svi katalozi se organizuju u obliku stabla (primer takvog stabla dat je na slici 6). Svaki katalog predstavlja jedan element takvog stabla. Jedan od njih je koren stabla (taj katalog se zove root ili koreni katalog), a ostali su "grane". Svaki katalog moæe imati veñi broj svojih "naslednika" i taåno jednog "prethodnika". Stablo kataloga kreira korisnik po svojim æeljama, tako da najviše odgovara njegovim potrebama. Da bismo radili sa datotekama u katalogu, moramo se prvo upoznati sa jednim vaænim pojmom, a to je puno ime kataloga i datoteke. Više razliåitih kataloga mogu imati ista imena, ali se razlikuju po razliåitim pozicijama u stablu. Katalog u "korenu" stabla ima neobiåan naziv \ i to se ne moæe menjati - korisnik bira sve ostale nazive. Nazivi ostalih kataloga se dobijaju kada krenete od osnovnog i "niæete" nazive kataloga na koje naiœete. Meœusobno ih razdvajate simbolom \. Katalozi na slici koji su prvi naslednici nazivaju se \TEXT, \DBASE i \UTIL; pun naziv kataloga NORTON je \UTIL\NORTON. U svakom od ovih kataloga nalaze se neke datoteke. Pun naziv datoteke dobija se kada se na naziv kataloga u kome se nalazi doda naziv datoteke. Na primer, pun naziv datoteke TEST.TXT u katalogu WP je \TEXT\WP\TEST.TXT. U svakodnevnom radu obiåno se koristi skrañeni oblik, mada je ponekad vaæno znati i pune nazive. Sada moæemo isprobati i jednu komandu MS- DOS-a: otkucajte DIR, pritisnite taster Enter i dobiñete na ekranu izveštaj sliåan ovom: C> DIR Volume in drive C is SYSTEM_DISK Volume Serial Number is 162F-18D5 Directory of C:\TEST. <DIR> :00p.. <DIR> :00p TEMP <DIR> :05p ATTRIB EXE :00a PRINT EXE :00a RECOVER EXE :00a DISKCOMP COM :00a PRINTER SYS :00a REPLACE EXE :00a 6 file(s) bytes bytes free Komandom (DIR) zatraæeno je od operativnog sistema da pokaæe nazive i osnovne podatke o svim datotekama koje se nalaze u tekuñem katalogu. Raåunar na to odgovara osnovnim podacima o disku (naziv i serijski broj), o nazivu tekuñeg kataloga i ispisuje nazive datoteka sa osnovnim podacima o zauzetom prostoru na disku, vremenu poslednje izmene, itd. Ako je datoteka oznaåena sa <DIR>, radi se o katalogu - nasledniku tekuñeg. Na primer, u našem primeru katalog TEST ima za naslednika katalog TEMP. Katalozi oznaåeni sa "." i ".." su posebni (sistemski) i oznaåavaju tekuñi (.) i prethodni (..) katalog u stablu. Ukoliko je broj datoteka u katalogu veñi, ceo ovaj izveštaj neñe moñi da stane na jedan ekran. Zato upotrebite opciju /P komande DIR (otkucajte DIR /P) - tako ñe se ispis odvijati stranu po stranu. Izveštaj o svakoj datoteci sadræi podatke o nazivu i ekstenziji datoteke. Primetite da izmeœu naziva i ekstenzije ne postoji taåka. Na kraju naredba DIR daje podatke o ukupnom zauzetom prostoru u tekuñem katalogu i ukupan preostali prostor na disku. Konaåno, DOS ponovo ispisuje prompt kao znak da je spreman da prihvati sledeñu komandu / April 1995

13 Rad sa katalozima Veñina komandi DOS-a se odnosi na rad sa datotekama i katalozima. Kada se zadaje komanda, obiåno treba zadati i naziv datoteke na koju se komanda odnosi. Na primer, DEL \TEST\PROBA.TXT je komanda koja briše datoteku PROBA.TXT iz kataloga \TEST. Pun naziv datoteke se mora navesti jer datoteka istog imena (i razliåitog sadræaja) moæe postojati u više kataloga. Ako bi se datoteka PROBA nalazila u nekom još "dubljem" katalogu, njen naziv bi bio još duæi. Da bi se izbeglo zamorno kucanje punog naziva datoteke, uvodi se radni katalog. Ideja je sledeña: posebnom komandom se izabere jedan od kataloga i onda se ne moraju navoditi puna imena datoteka: podrazumeva se da se radi o datoteci u osnovnom katalogu. Kada se raåunar ukljuåi, radni katalog je osnovni (\). Posebnim komandama moñete birati i ostale kataloge i onda raditi sa datotekama u njima. Za izbor radnog kataloga sluæi komanda CD (skrañenica od Change Directory - promeni katalog). Ukoliko æelite da promenite tekuñi katalog, jednostavno otkucajte CD, otkucajte razmak (blanko) i zatim otkucajte koji katalog æelite da proglasite za tekuñi. Recimo, CD \TEST. Posle naziva komande (u ovom primeru je to CD) dolazi jedan ili više tzv. argumenata ili parametara. Argumenti se od komande i meœusobno razdvajaju simbolom blanko (razmak). Na primer, kucanjem naredbe CD \CRTANJE\DRAW tekuñi katalog postaje \CRTANJE\DRAW; naravno, ako taj katalog postoji na disku. U zavisnosti od toga kako je podešen vaš sistem, moæda ñe prompt pokazati koji je katalog u tom trenutku tekuñi. U datom primeru bi se prompt promenio u C:\CRTANJE\DRAW>. Postoji još jedan naåin da se vidi tekuñi katalog: ukoliko otkucate samo CD bez argumenata, raåunar ñe ispisati naziv tekuñeg kataloga. Sada moæete komandom DIR videti i njegov sadræaj, tj. datoteke koje su u njemu. Kada se instalira novi program, ili poånete rad na nekom novom zadatku, datoteke koje pri tom nastaju treba staviti na neko odvojeno mesto. Dakle, potreban vam je novi katalog. Za njegovo kreiranje zaduæena je komanda MD (od Make Directory - kreiraj katalog). Ona se sliåno koristi kao i CD: treba samo navesti kao argument naziv novog kataloga i on je kreiran. Na primer: MD \TEKSTOVI\PROBA kreira novi prazan potkatalog postojeñeg kataloga TEK- STOVI. Ne moæe se direktno kreirati nekoliko kataloga u stablu: ova komanda ñe raditi samo ako je prethodno kreiran katalog \TEKSTOVI. Obratite paænju na opšti princip rada DOS komandi! Kada se zada komanda, DOS pokušava da je izvrši i ako ne uspe, izdaje odgovarajuñu poruku: Bad command or filename i sliåno. Ako se komanda uspešno izvrši, DOS u veñini sluåajeva ne daje nikakav dodatni izveštaj, veñ samo ponovo izpisuje prompt. Naravno, izuzetak su komande poput DIR koje moraju dati izveštaj kao rezultat. Kataloge koji su prazni moæete izbrisati komandom RD (od Remove Directory - skloni katalog). Na primer, upravo kreirani katalog moæete izbrisati komandom RD \TEKSTOVI\PROBA. Ukoliko katalog ima datoteke u sebi, prvo morate izbrisati sve datoteke (o tome kasnije), a tek onda katalog. Slika 7 Ovakav rad moæe biti veoma zamoran: stablo kataloga je obiåno veoma razgranato i kucanje dugih naziva uopšte nije lak posao. Zato postoje programi koji olakšavaju ovaj posao. Jedan od takvih je i program NCD iz paketa Norton Utilities, koji veoma pregledno zamenjuje prethodno opisane komande. Startuje se tako što otkucate komandu NCD; u zavisnosti od verzije koju imate, na ekranu ñe se pojaviti slika poput ove na slici 7 ili sliåna. Slika koju NCD prikazuje je u stvari stablo kataloga. Sada nije potrebno kucati duge nazive kataloga za izbor tekuñeg: dovoljno je tasterima sa strelicama pomeriti kursor na æeljeno mesto i tako oznaåiti katalog koji æelimo da proglasimo za radni. Kada se pomeri kursor (u ovom sluåaju je to, u stvari, osvetljeni naziv kataloga) treba pritisnuti taster Enter; efekat je potpuno isti kao da 1 / April

14 smo upotrebili komandu CD. Znaåi, uvek kada vam zatreba da izmenite tekuñi katalog, umesto komande CD moæete koristiti program NCD, izabrati æeljeni katalog i pritisnuti Enter. Naravno, za to je potrebno imati instaliran program NCD na disku. Program NCD ima još moguñnosti, od kojih moæete koristiti zamenu za komande MD i RD. Pritiskom na F7 kreirate novi katalog koji je direktni naslednik tekuñeg, a sa F8 brišete tekuñi katalog (ako u njemu ima datoteka, NCD ñe ispisati dodatno upozorenje). Pošto program NCD vodi svoju internu evidenciju o katalozima na disku, dobro je koristiti ili DOS komande MD i RD ili program NCD za kreiranje i brisanje kataloga. Ako koristite i jedno i drugo, moæe se desiti da NCD "izgubi" evidenciju o katalozima, u kom se sluåaju koristi komanda F2 - Rescan, koja ponovo analizira sve kataloge na disku. Diskovi Sve opisane operacije sa katalozima i datotekama se obavljaju na disku. Svaki disk u MS-DOS-u ima svoje ime. Vaš raåunar ima najmanje jedan disk, åiji je naziv C; ako posedujete raåunar sa više diskova, nazivi su obiåno C:, D:, E: itd. Ponekad ova slova oznaåavaju delove istog diska: ako imate disk jako velikog kapaciteta, on je moæda podeljen na više fiktivnih diskova (nazivaju se particije) radi lakšeg snalaæenja. Kao i kod kataloga, uvek se jedan od diskova bira za tekuñi i sve naredne komande se odnose na njega. Svaki od ovih diskova se sasvim sliåno ponaša: ima svoje stablo kataloga i u svakom katalogu su neke datoteke. Što se tiåe komandi, rad je potpuno isti za sve diskove. Tekuñi disk se menja jednostavnim kucanjem njegovog naziva. Na primer, ako otkucate komandu D: tekuñi (radni) disk postaje D:, naravno ako na vašem raåunaru taj disk postoji. U zavisnosti od toga kako vam je podešen prompt, promenu odmah primeñujete: ako prompt pokazuje naziv tekuñeg kataloga, dobiñete naziv tekuñeg diska i kataloga na novoizabranom disku. Åesto je potrebno istovremeno raditi sa više datoteka koje su ne samo u razliåitim katalozima, veñ su i na razliåitim diskovima. Da bi se razlikovali katalozi na raznim diskovima, na puno ime kataloga se na poåetak dodaje i naziv diska. Tako je puno ime kataloga iz prethodnog primera C:\TEKSTOVI\PROBA. Sasvim sliåno se radi i sa datotekama: puno ime datoteke se dobija kada se na puno ime kataloga doda naziv datoteke. Vrlo je vaæno da svaki disk "pamti" svoj radni katalog: ako radite na disku C: sa katalogom C:\DRAW, a zatim preœete na disk D:, promenite katalog u D:\TEST\CHK, a zatim se vratite na disk C:, tekuñi katalog je ostao C:\DRAW. Naravno, ponovnim prelaskom na disk D: prelazite u katalog D:\TEST\CHK. Nazive datoteka moæete shvatiti kao svojevrsne adrese: ponekad se koristi skrañeni oblik, ponekad duæi, sve u zavisnosti od toga šta je potrebno u datom trenutku. Opšti princip je da se ne mora navoditi podatak koji raåunar moæe sam utvrditi. Na primer, ako je aktivan disk C:, nema potrebe da se navodi prefiks C: - naziv je potpuno odreœen i sa \CRTA- NJE\DRAW\SLIKE. Naravno, pun naziv nikada neñe smetati - skrañivanjem naziva samo štedite kucanje. Podaci na disketi organizovani su na potpuno isti naåin kao i podaci na disku. U stvari, disketa se ponaša kao disk i ima naziv A: ili B:. Tako kucanjem A: tekuñi disk postaje disketa i onda tu moæete sasvim uobiåajeno raditi sa katalozima i datotekama; jedino što ñe operacije, pošto je disketa mnogo sporija od hard diska, biti znatno usporene. Još jedna mana diskete u odnosu na disk je mnogo manji kapacitet: disketa moæe da åuva jedva MB podataka, a diskovi imaju kapacitete od 300, 400 i više MB. Osnovna namena disketa je prenos podataka sa raåunara na raåunar. Po potrebi se na raåunaru moæe instalirati i tzv. RAM disk. To je disk sa potpuno istim osobinama kao i klasiåan disk ili disketa: ima stablo kataloga, datoteke itd. Ovakav disk se kreira u operativnoj memoriji zbog ubrzanja rada. Naime, pošto je elektronska memorija daleko bræa od obiånog diska, rad sa ovakvim diskom je daleko bræi. Obiåno se koristi za ubrzavanje rada programa koji puno rade sa podacima na disku. Åesto se za ubrzavanje rada diska i diskete koriste keš programi. Radi se o programima koji su stalno aktivni i koji imaju zadatak da što je moguñe više smanje broj upisa i åitanja sa diska. To se radi tako što se u operativnoj memoriji åuvaju najåešñe pozivani podaci, pa kad ih neki program ponovo zatræi, neñe biti potrebno da se ponovo åitaju sa diska, veñ se dobijaju mnogo bræe iz memorije. Dobar keš pro / April 1995

15 gram moæe izuzetno ubrzati rad sa diskom i disketom, pa svakako nabavite neki. Poznatiji keš programi su Smartdrive, Hyper Disk, PC Kwik... Rad sa datotekama Kako smo veñ videli, svaki katalog sadræi datoteke. Kada komandom CD (ili nekim programom kao što je NCD) preœete u æeljeni katalog, spisak datoteka se dobija komandom DIR: na ekranu ñe se pojaviti sve datoteke koje pripadaju tom katalogu. Svaka od tih datoteka ima neku funkciju: neke od njih, kao što su one sa ekstenzijama EXE i COM, sadræe izvršne programe, druge sadræe podatke potrebne za rad programa, a neke ñete i sami kreirati pišuñi neki tekst, crtajuñi sliku... Datoteke se vremenom nagomilavaju na disku i tako zauzimaju sve veñi i veñi prostor; zato suvišne datoteke treba brisati. Za brisanje datoteka koristi se komanda operativnog sistema DEL, koja ima jedan argument i to naziv datoteke koja se briše. Da se podsetimo, naziv datoteke se dobija kada se na puno ime kataloga doda naziv datoteke. Na primer, ako æelimo da izbrišemo datoteku PROBA.TXT u katalogu \TXT\TEST, otkucañemo: DEL \TXT\TEST\ PROBA.TXT. Operativni sistem posle ovoga briše zadatu datoteku ili ispisuje odgovarajuñu poruku ako je prilikom brisanja došlo do nekih problema. Ovaj oblik DEL komande koristi se razmerno retko. Ako se nalazite u nekom katalogu, verovatno vam treba da izbrišete datoteku upravo iz tog kataloga, a ne iz nekog drugog. Naravno, i datoteka iz tekuñeg kataloga se moæe brisati na prethodni naåin - navoœenjem punog naziva, ali za tim nema potrebe. Neka je, na primer, tekuñi katalog C:\TXT\TEST; ako æelimo da u njemu izbrišemo datoteku PRO- BA.TXT, prethodnu komandu moæemo da zamenimo sa DEL PROBA.TXT; pošto pun naziv datoteke nije naveden, operativni sistem je traæi u tekuñem katalogu. Povremeno ñe vam se dogaœati da greškom obrišete datoteku koja vam je u stvari potrebna. Treba da znate da takva datoteka nije odmah izgubljena: postoji komanda UNDELETE koja moæe vratiti izbrisanu datoteku. Jako je vaæno da posle ovog brisanja ništa ne radite na raåunaru, kako se novim podacima ne bi oštetila izbrisana datoteka, što bi onemoguñilo oporavljanje njenog sadræaja. Preporuåljivo je da ovu operaciju radi neka struåna osoba, jer postoji dosta stvari o kojima treba voditi raåuna prilikom spasavanja izbrisane datoteke. MS-DOS vam omoguñuje i da promenite naziv neke datoteke. Na primer, napisali ste neki tekst i on je saåuvan u datoteci PISMO.TXT. Kasnije ste odluåili da sam naziv "PISMO" ne znaåi previše i odluåili ste da datoteku nazovete PIS_PERI.TXT. Za takvu operaciju koristi se komanda REN (od rename, promeni ime): REN PISMO.TXT PIS_PERI.TXT. Ako datoteka koja se zove PIS_PERI.TXT veñ postoji, biñe javljena greška: ne mogu postojati dve datoteke u istom katalogu koje imaju isti naziv. Datoteke sadræe razne podatke: tekstove, programe, podatke o poslovanju, slike... Åesto pitanje koje muåi poåetnika je šta ima u nekoj datoteci? Videti sadræaj datoteke nije baš tako jednostavno: svaki program kreira datoteke u nekom svom formatu i samo on je u stanju da dešifruje sadræaj takve datoteke. Ukratko, svaki program "vidi" sadræaj svojih datoteka. Na primer, slika kreirana programom za crtanje za veñinu programa je samo besmislen niz simbola, dok program za crtanje na osnovu tih podataka nepogrešivo crta sliku. Neke datoteke imaju sadræaj koji "ima smisla" i za vas: to su tzv. datoteke sa standardnim ASCII tekstovima. Takve datoteke obiåno imaju ekstenziju TXT ili DOC. Da bi videli sadræaj takve datoteke koristite komandu TYPE koja sadræaj datoteke ispisuje na ekranu. Na primer, TYPE PI- SMO.TXT ispisuje sadræaj datoteke PISMO.TXT na ekran. Moæete slobodno probati da primenite naredbu TYPE i na druge datoteke, samo što obiåno neñete dobijati smislene rezultate - ako se ekran popuni "œubretom", pritisnite Ctrl Break da prekinete ispisivanje. Kopiranje datoteka i skrañivanje komandi Sledeña veoma vaæna komanda koja se åesto koristi je komanda za kopiranje datoteka, COPY. Ona omoguñava da se kreira datoteka åiji je sadræaj potpuno identiåan polaznoj, što je korisno kada se, na primer, prave rezervne kopije datoteka ili kada treba promeniti samo adresu u veñ otkucanom pismu, a pri tom æelite da saåuvate i originalno pismo. COPY naredba moæe da se koristi na mnogo naåina. Najjednostavniji oblik se primenjuje kada treba 1 / April

16 kopirati samo jednu datoteku, recimo: COPY C:\DRAW\PISMO.WP C:\RAZNO\PISMO.WP. Ova komanda kopira datoteku PISMO.WP u katalogu \DRAW na disku C: u katalog \RAZNO na istom disku. Komandom CD moæete doñi u katalog \RA- ZNO i proveriti DIR komandom da li je tamo zaista kreirana kopija datoteke PISMO.WP. Ukoliko datoteka, u koju se kopira polazna, postoji, novije verzije DOS-a ñe vam pre kopiranja postaviti kontrolno pitanje jer se kopiranjem nepovratno gubi prethodni sadræaj! Pošto se kopiranje obavlja unutar istog (tekuñeg) diska, nije potrebno navoditi naziv diska, veñ je dovoljno: COPY \DRAW\PISMO.WP \RAZNO\PI- SMO.WP. Kopija ne mora imati isti naziv kao originalna datoteka: umesto PISMO.WP moñe se navesti bilo koje ime. Ipak, ovakav sluåaj je najåešñi i zato je omoguñeno da se to skrañeno piše: kada datoteka - kopija ima isti naziv kao i polazna datoteka, onda nije potrebno navesti pun naziv kopije, veñ samo njen katalog: COPY \DRAW\PISMO.WP \RAZNO. Moguña su i dalje skrañenja: ako je katalog u koji se datoteka kopira aktivan, ne mora se navoditi njegovo ime. Na primer, COPY \DRAW\PISMO.WP kopira PISMO.WP (pod istim imenom) iz kataloga \DRAW u tekuñi katalog. Sasvim sliåno pravilo vaæi i ako je polazni katalog tekuñi: i tada nije potrebno navoditi puno ime, veñ samo naziv datoteke, na primer COPY PISMO.WP \RAZNO. Naredba COPY se koristi i za kopiranje datoteka sa jednog na drugi disk (obiåno je to kopiranje sa diskete na disk ili obrnuto). I tada vaæe sva prethodna pravila, s tim što se navodi oznaka diska koji nije aktivan. Na primer, ako se kopira datoteka PISMO.WP sa diskete na disk C: u katalog \RAZNO, treba otkucati: COPY A:PISMO.WP C:\RAZNO. Pošto se datoteka PISMO.WP nalazi u veñ izabranom katalogu na disketi (naravno, to pretpostavljamo), nije potrebno navoditi puno ime kataloga na disketi: dovoljno je samo ime datoteke. Ako je na disku C: aktivan katalog \RAZNO, onda je dovoljno i COPY A:PI- SMO.WP C:. Najzad, ako je disk C: veñ aktivan, ne mora se navoditi ni on, pa se naredba svodi na COPY A:PISMO.WP. Navedena pravila ne vaæe samo za COPY naredbu, nego i za ostale komande. Pogledajmo kao primer komandu DIR, kojom smo do sada pregledali spisak datoteka u tekuñem katalogu. U stvari, DIR sluæi za pregledanje sadræaja proizvoljnog kataloga - treba samo navesti njegoovo ime. Na primer, DIR C:\RAZNO prikazuje sadræaj kataloga C:\RAZNO. Sada primenjujemo pravila za skrañivanje pisanja: ako je aktivan disk C: i katalog \RAZNO to ne treba pisati, pa ostaje da se otkuca samo poznato DIR. Moæda ñe vam se u prvom trenutku sve te konvencije o skrañivanju naziva kataloga i datoteka uåiniti komplikovanim, ali u suštini nije tako. Kada budete poåeli da koristite ta pravila, vrlo brzo ñe vam sve to preñi u naviku i skoro da neñete razmišljati o tome "šta sad treba skratiti". Tajna je u tome da su ova pravila logiåna. Uvek treba zadavati samo ono što raåunar ne moæe samostalno da zakljuåi. Meœutim, za poåetak moæete koristiti i pune nazive kataloga. Dæoker znaci Ponekad ñe vam zatrebati neka operacija nad åitavom grupomm datoteka, recimo kopiranje svih datoteka sa diskete na disk. Takav zadatak se moæe obaviti datoteka po datoteku, ali bi to potrajalo. MS- DOS olakšava takve operacije upotrebom specijalnih simbola koji se nazivaju dæoker simboli:? i *. Kada se zadaje argument neke komande,? zamenjuje jedan znak, a * proizvoljan niz simbola u nazivu datoteke. U nazivu se, umesto imena konkretne datoteke, navode ovi simboli i tako se umesto jedne specificira grupa datoteka. Na primer, ako se napiše SLIKA.*, to oznaåava sve datoteke koje imaju naziv SLIKA, bez obzira koje su im ekstenzije. Tako, toj grupi pripadaju datoteke SLIKA.WPG, SLIKA.TXT, SLIKA.WP, itd. Ako neku operaciju treba uraditi sa grupom datoteka, onda se kao argument navodi ime koje specificira tu grupu. Na primer, COPY \DRAW\SLIKA.* A: kopira sve datoteke sa nazivom SLIKA i proizvoljnom ekstenzijom iz kataloga C:\DRAW na disketu. Ako je potrebno izbrisati sve datoteke iz tekuñeg kataloga koje imaju ekstenziju TMP, koristi se komanda DEL *.TMP. Ako je, najzad, potrebno brisanje svih datoteka iz tekuñeg kataloga, komanda se svodi na DEL *.* što oznaåava datoteke koje imaju proizvoljan naziv i ekstenziju. Ova komanda moæe odjednom uništiti puno podataka, pa se pre brisanja vrši kontrola (raåunar postavlja pitanje Are you sure (y/n), na šta treba odgovoriti sa Y, samo ako ste potpuno sigurni. U svakom sluåaju, komandu DEL uvek upotrebljavajte sa krajnjim oprezom / April 1995