УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

Transcription

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета Датум именовања комисије: године Састав комисије: 1. Милановић Жељко доцент Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду председник установа у којој је запослен-а 2. Владимир Гвозден ванредни професор функција у комисији Светска и компаративна књижевност са теоријом књижевности презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду установа у којој је запослен-а 3. Бојан Јовић научни саветник члан функција у комисији Општа књижевност са теоријом књижевности презиме и име звање ужа научна област Институт за књижевност и уметност, Београд установа у којој је запослен-а 4. Гојко Тешић редовни професор члан функција у комисији Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду установа у којој је запослен-а ментор функција у комисији

2 2 II ПОЦИ О КАНДИТУ 1. Име, име јeдног родитеља, презиме: Снежана, Милутин, Савкић 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Лозница, Република Србија II.1 основне студије година уписа: 2009 година завршетка: 2013 просечна оцена током студија: 9,74 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: српска књижевност и језик звање: дипломирани филолог-србиста II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2013 година завршетка: 2014 просечна оцена током студија: универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: српска књижевност и језик звање: мастер професор језика и књижевности (србиста) научна област: српска књижевност наслов завршног рада: Чувари света Саве Дамјанова Итика као летопис опширних вечности II.3 докторске студије година уписа: 2014 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Језик и књижевност (модул књижевност) број ЕСПБ до сада остварених: 170 просечна оцена током студија: 10.00

3 3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 1. Либертански дијалог: Ерос и По(р)нос сигнализма, у: Столеће сигнализма, ур. Зоран Стефановић, Београд: Еверест медиа: Међународна културна мрежа Пројекат Растко, 2014, стр (коауторски рад са Ј. Марићевић). М63 кратак опис садржине: У раду се истражују поетичке карактеристике стваралаштва Саве Дамјанова и Мирољуба Тодоровића. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Аднотата за 21, век Нови хромозом Психопатка, Летопис Матице M53 2. српске, књ. 499, св. 5, мај стр кратак опис садржине: Рад истражује рецентне могућности рецепције романа Војислава Деспотова. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 3. Откровење српске авангарде и њена антиципација (историчари продора: Тешић/Дамјанов), у: Транзиција и културно памћење, Загреб, 2017, стр M33 кратак опис садржине: Рад истражује посвећеност књижевних историчара (Гојка Тешића и Саве Дамјанова) антиципацији стваралаштва авангардних аутора. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија 4. Постмодерни елементи у Коначној јесени Душана Матића, коауторски рад са Милошем Јоцићем у зборнику Матићева огледала, ур. Александра Ранчић и др, Народна библиотека Душан Матић, Ћуприја, стр M63 кратак опис садржине: Рад истражује антиципаторске садржаје Матићевог дела. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ ДЕЛИМИЧНО

4 4 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске студије су студије трећег степена високог образовања, које имају обим најмање 180 ЕСПБ бодова и трају најмање три године, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама. Докторске студије Језик и књижевност (модул књижевност) трају три године. Према Правилнику о докторским студијама и стицању научног назива доктора наука Филозофског факултета у Новом Саду, пре пријаве докторске дисертације студент мора да пријави и положи предмет предвиђен студијским програмом, односно предмет у оквиру којег се предвиђа избор теме и преглед литературе, затим да изради два научна рада и учествује на научном скупу са рефератом, те да план докторске дисертације одбрани пред Већем докторских студија Факултета. Након испуњења ових услова, кандидат има право да пријави тему докторске дисертације. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? НЕ Образложење: Кандидаткиња мср Снежана Савкић испунила је услове предвиђене Правилником о докторским студијама: положила је све предмете предвиђене досадашњим током студија, учествовала је на 12 научних скупова, објавила 12 радова (за један од радова је приложена потврда о објављивању) и одбранила план докторске дисертације пред Већем докторских студија Филозофског факултета. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Професор др Гојко Тешић биран је за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности. У свом научном раду бавио се проблемима из јужнословенских књижевности са посебним фокусом на период авангарде. Пружио је огроман допринос бољем познавању и разумевању авангардне књижевности изван националних оквира Објавио је велики број научних радова и био ментор значајног броја магистарских, мастер и докторских теза на Филозофском факултету у Новом Саду. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Le pamphlets de Djordje Jovanović. Trad. Jelena Višacki, in: MÉLUSINE, N. М14 1. XXX. Surréalistes Serbes, L'Age d'homme, 2010, p Српска књижевна авангарда Књижевноисторијски контекст. Београд, Институт за књижевност И уметност Чигоја штампа Службени гласник, стр. Романи српске авангарде. Књ. 1, У бескрајном, плавом кругу Милоша Црњанског / [приредио, предговор и белешке] Гојко Тешић. Београд : Чигоја штампа : Службени гласник, 2010 (Београд : Гласник). 628 стр. Дела Станислава Винавера (1-18) (уз сваку књигу написан је поговор, са критичким белешкама, напоменама и библиографијом). Београд, Службени гласник Завод за уџбенике, 2012, М41 М42 М42

5 5. 5 Станислав Винавер: одбрана песничког модернизма. Избор и поговор Винаверова одбрана песничког модернизма (стр ), са белешкама и коментарима. Пожаревац, Браничево, стр. М42 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Предложени ментор испуњава услов предвиђене Правилником докторских студија Универзитета у Новом Саду (члан 14) који се односи на број радова на SSCI листи. У последњих десет година проф. др Гојко Тешић је објавио најмање пет радова из области из које се предлаже докторска дисертација. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? НЕ Образложење: Ментор проф. др Гојко Тешић испуњава услове за ментора. Запослен је у звању редовног професора од године. Био је ментор значајног броја магистарских, мастер и докторских радова. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Поетика неоавангардног романа (Војислав Деспотов, Вујица Решин Туцић, Сава Дамјанов) Наслов тезе је подобан? V.2 предмета (проблема) истраживања Предмет истраживања ове дисертације актуелизује домен теорије књижевности и књижевне историје будући да се базира на научном истраживању појма поетике и то на примеру жанра романа у оквиру неоавангардних поетичких тенденција. Назив дисертације Поетика неоавангардног романа (Вујица Решин Туцић, Војислав Деспотов, Сава Дамјанов) указује на њено теоријско одређење у оквиру модерних књижевних теорија 20. века, као и на књижевноисторијску контекстуализацију феномена неоавангардног романа у српској књижевности друге половине 20. и почетка 21. века, на његов интерактивни дијалог са прозом српског постмодернизма. Избор релевантних аутора указује на отварање проблемских питања (где се налази граница неоавангарде и постмодернизма; питање критеријума избора аутора чије дело је предмет овог истраживања). Истраживање ће бити извршено на узорку дефинисаног корпуса прозних текстова српске неоавангарде и постмодернизма који се по својој форми, структури, унутрашњој динамици форме, наративу и стилским и жанровским особеностима могу научно посматрати као романи. Истраживање ће бити усмерено на репрезентативна дела неоавангардних аутора код којих је роман, било у формално класичном или крајње експерименталном смислу неодвојиви део стваралачког идентитета, а код којих је јасно видљиво наслеђе авангардног експеримента, отварање постмодернистичке заграде или афирмација постмодернистичког ауторства, оног насталог из (нео)авангардног односа према традицији, њеног превредновања и (радикалног) авангардног експеримента. Истраживање ће покушати да прецизно расветли и тумачи опште поетске особености неоавангардног романа, поетичке додире прозних рукописа споменутих аутора, значај датих аутора у контексту нераскидивог поетичког троугла историјска авангарданеоавангарда-постмодернизам, као и оне аутентичне поетичке детерминанте које сваког од њих афирмишу као иновативни глас (пост)модерне српске књижевности.

6 6 Предмет истраживања је подобан? V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе С обзиром на то да ова дисертација има за циљ указивање на оне поетичке парадигме значајне у контексту поетичке контекстуализације неоавангардног романа како у теоријском тако у књижевно-историјском аспекту, као и његово разграничење тј. поетичке додире са поетиком постмодерног романа, кандидаткиња ће у истраживању користити студије који се тичу књижевних теорија 20. века, али ће се средишни део тезе базирати на конкретној и упоредној анализи изабраних романа и поетика њихових аутора, дакле, директном анализом примарних извора и секундарном литературом, односно појединачним текстовима објављеним у зборницима или часописима, будући да још увек не постоји релевантна монографија или исцрпна студија о датим ауторима која би обухватила проблем дефинисања феномена неоаванградног романа и његову ширу контекстуализацију. ИЗВОРИ -Басара, Светислав (1982). Приче у нестајању. Београд: КОС. -Басара, Светислав (2005). Фама о бициклистима. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. -Дамјанов, Сава (1983). Истраживање савршенства. Београд: Књижевна омладина Србије. -Damjanov, Sava (1989). Kolači, obmane, nonsensi. Beograd: Filip Višnjić. -Дамјанов, Сава (2006). Глосолалија: изабране и нове приче. Нови Сад: Orpheus. -Дамјанов, Сава (2008). Историја као апокриф: роман-лакрдија илити, по простом, безобразне приче. Зрењанин: Агора; Нови Сад: Културни центар Новог Сада. -Дамјанов, Сава (2010). Порно-литургија Архиепископа Саве. Зрењанин: Агора. -Дамјанов, Сава (2014). Итика Mali prostonarodni славеносербски роман. Зрењанин: Нови Сад: Агора. -Despotov, Vojislav (1997). Jesen svakog drveta. Beograd: Stubovi kulture. -Деспотов, Војислав (2004). Андраци, јепури и остала чудовшта Петровграда и средњег Баната, у: Романи, приредио Гојко Божовић. Зрењанин: Градска библиотека Жарко Зрењанин. -Деспотов, Војислав (2004). Мртво мишљење, у: Романи, приредио Гојко Божовић. Зрењанин: Градска библиотека Жарко Зрењанин. -Деспотов, Војислав (2004). Петровградска прашина, у: Романи, приредио Гојко Божовић. Зрењанин: Градска библиотека Жарко Зрењанин. -Павић, Милорад (1994). Хазарски речник: роман-лексикон у речи (мушки и женски примерак). Београд: Просвета. -Пекић, Борислав (2001). Беснило: жанр-роман. Београд: Laguna. -Пекић, Борислав (2014). Атлантида: Епос. Београд: Laguna. -Петриновић, Фрања; Писарев, Ђорђе (1983). Мимезис, мимезис романа. Београд: Књижевна омладина Србије. -Radovanović, Vladan (1968). Pustolina. Beograd: Nolit. -Решин Туцић, Вујица (1991). Стругање маште. Нови Сад: Дневник. -Решин Туцић, Вујица (1991).Страхоте подземља: роман-менипеја. Сремски Карловци: Кровови. -Tišma, Slobodan (2009). Quattro stagioni: staromoderna travestirana ispovest s onu stranu groba. Beograd: Laguna. -Tišma, Slobodan. Bernardijeva soba: za glas (kontratenor) i orkestar. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. -Тодоровић, Мирољуб (2007). Шатро приче. Београд: Српска књижевна задруга. -Тодоровић, Мирољуб (2013). Киборг. Београд: Алтера.

7 7 -Crnjanski, Miloš (1993). Dnevnik o Čarnojeviću. Beograd: Draganić. СЕКУНРНА ЛИТЕРАТУРА -Aarseth, Espen (1994). Nonlinearity and Literary Theory. Baltimore: John Hopkins University Press. -Aarseth, Espen (1997). Cybertext: perspectives on Ergodic Literature. Baltimore: John Hopkins University Press -Антологија српске прозе постмодерног доба (1992), прир. Александар Јерков. Београд: Српска књижевна задруга. -Bart, Rolan (1975). Zadovoljstvo u tekstu, prev. Jovica Aćin. Gradina: Niš. -Bart, Rolan (1984). Smrt autora, prev. Miroslav Beker. Polja, god. 30, br. 309, str Bart, Rolan (2013). Mitologije, prev. Andrija Filipović. Loznica: Karpos. -Barthes, Roland. S/Z. ( -Bahtin, Mihail (1975). O romanu. Beograd: Nolit. -Bahtin, Mihail (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, prev. Ivan Šop i Tihomor Vučković. Beograd: Nolit. -Бахтин, Михаил (1986). Еп и роман: о методологији изучавања романа, прев. Александар Бадњаревић. Летопис Матице српске, год. 162, књ. 437, св. 6 (јун 1986), стр Bahtin, Mihail (2000). Problemi poetike Dostojevskog; prevela s ruskog Milica Nikolić, Beograd: Zepter book world. -Бошковић, Драгана (2009). Meandri istorije. Polja, год. 54, бр. 456, стр Брајовић, Тихомир (2005). Облици модернизма. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије. -Bužinjska, Ana Markovski, Mihal Pavel (2009). Književne teorije XX veka. Beograd: Službeni glasnik. -Butler, Christopher (2007). Postmodernizam, превео Dušan Janić, Sarajevо. - Ве Пољански, Бранко (1992). 77 самоубица: невероватна љубавна збитија господина Никифора Мортона, веома брз надфантастичан роман. Ново Милошево: Нови Зенит. - Винавер, Станислав (1971). Чувари света, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга. -Винавер, Станислав (2012). Језик наш насушни; Граматика и надграматика, прир. Гојко Тешић. Београд: Службени гласник: Завод за уџбенике. -Visković, Velimir (1983). Mlada proza: eseji i kritike. Zagreb: Znanje. -Vladiv-Glover, Slobodanka (2003). Postmodernizam od Kiša do danas. Beograd: Prosveta. - Владушић, Слободан (2007). На промаји. Зрењанин: Агора. - Vojislav Despotov: uspomena na dugo sećanje: zbornik (2000), prir. Mihajlo Pantić. Novi Sad: Centar za političko obrazovanje. -Вучковић, Радован (2013). Модерни роман двадесетог века. Београд: Службени гласник. -Genette, Gerard (1997). Paratexts: Tresholds of Interpretation. Cambridge: Cambridge University Press. - Гордић Петковић, Владислава (2004). Виртуелна књижевност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. - Гордић Петковић, Владислава (2009). Форматирање. Београд: Службени гласник. -Дамјанов, Сава (1990). Шта то беше млада српска проза?: записи о младој српској прози осамдесетих. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада. -Damjanov, Sava (1985). Mlada srpska književnost (razgovor). Polja, br , str Дамјанов, Сава (2005). Традиција; и искуство генетске инфантилности, Стање ствари: Нови Сад, стр Дамјанов, Сава (2012а). Нова читања традиције 1-3. Београд: Службени гласник. -Дамјанов, Сава (2012б). Шта то беше српска постмодерна?. Београд: Службени гласник. -Дамјанов, Сава (2011). Велики код: Ђорђе Марковић Кодер. Службени гласник: Београд. - Denegri, Ješa Šuvaković, Prestupničke forme. Postmoderna i avangarda na kraju 20. veka. Vršac. -Derida, Žak (1990). Bela mitologija. Novi Sad: Bratstvo i jedinstvo. -Derida, Žak (1976). O gramatologiji, prevela s francuskog Ljerka Šifler-Premec. Sarajevo: Veselin Masleša. -Дерида, Жак (2004). Шта је деконструкција?. Златна греда: лист за књижевност, уметност, културу и мишљење, год. 4, бр. 37 (нов. 2004), стр. 52.

8 8 -Despotov, Vojislav (2003). Vruć pas i drugi eseji, prir. Gojko Božović. Zrenjanin Despotov, Vojislav (2012). Konac dvadesetog veka: vežbe budućnosti. Novi Sad: Misao. -Đerđ, Lukač (1986). Roman i povijesna zbilja: izbor radova; priredili Hotimir Burger i Vjekoslav Mikecin. Zagreb: Globus. -Ђорђевић, Часлав (2011). Уметност телесног Саве Дамјанова и семантика прећутаног, недочитаног, у: Отварање поетског простора: (огледи о српским писцима). Београд: Службени гласник. -Еko, Umberto (1965). Otvoreno djelo. Sarajevo: Veselin Masleša. -Eпштејн, Михаил (1998). Постмодернизам, прев. Радмила Мечанин. Београд: Zepter Book World. -Живковић, Душан (2011). Отворено дело и интертекстуални аспект у роману Име руже Умберта Ека, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, бр. 59, св Игњатовић, Срба (1979). Поетизација стрипа. Осијек: Издавачки центар Ревија Радничког свеучилишта Божидар Масларић. -International Postmodernism: Theory and Literary Practice (1997), ed. By H. Bertens. Amsterdam; Philadelphia. -Jaus, Hans Robert (1978). Estetika recepcije: izbor studija, prev. Drinka Gojković. Beograd: Nolit. -Jerkov, Aleksandar (1992). Nova tekstualnost: ogledi o srpskoj prozi postmodernog doba. Nikšić: Unireks; Beograd: Prosveta; Podgorica: Oktoih. -Jovanov, Svetislav (1999). Rečnik postmoderne: sa upustvima za radoznale čitaoce. Beograd: Geopoetika. - Jović, Bojan (1994). Lirski roman srpskog ekspresionizma. Beograd: Institut za književnost i umetnost. -Joцић, Милош (2013а). Дете у немогућем граду : (о наративном, неоавангардном, постмодерном и дечјем у Петровградској прашини Војислава Деспотова). Детињство, год. 39, бр. 4, стр Јоцић, Милош (2013б). Банатски чудовишторијум капетана Деспотова (о фолклористичкопостмодерним варијацијама Војислава Деспотова у Андрацима, јепурима и осталим чудовиштима Петровграда и средњег Баната. Детињство, год. 39, бр. 4, стр Кilgour, Frederick G (1988). The Evolution of the Book. New York: Oxford University Press. - Književnost Vojislava Despotova: zbornik radova (2005), ur. Gojko Božović. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin". -Vrata panike: Telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (2005), pr. V. Kopicl, Novi Sad. -Liotar, Žan Fransoa (1988). Postmoderno stanje, prev. Frida Filipović. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo. - Малбашки Пуповац, Весна (2009). Прозна структура и експеримент: случај Саве Дамјанова, Кораци, Крагујевац, год. 43, бр. 3/4. -Manovich, Lev (2001). The language of new media. Massachusetts: MIT press, Миленковић, Небојша (2011). Вујица Решин Туцић: Традиција авангарде. Нови Сад: Музеј савремене уметности Војводине. -Milosavljević, Petar (1993). Teorija beletristike. Niš: Prosveta. -Mlada srpska proza: razgovor o mladoj srpskoj književnosti (1985). Polja, br , str Београдски књижевни часопис, бр. 38, стр Негришорац, Иван (1996). Легитимација за бескућнике: српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике. Нови Сад: Културни центар Новог Сада. -Negrišorac, Ivan (1989). Kolači postmodernističkog nonsensa: prilog istraživanju obmane i savršenstva. Beograd: Filip Višnjić. -Павковић, Васа (2003). Наш слатки стрип. Београд: Народна књига-алфа. -Палавестра, Предраг (1983). Критичка књижевност: Алтернатива постмодернизма. Београд: Вук Караџић. -Палавестра, Предраг (2008). Историја српске књижевне критике: Нови Сад: Матица српска. -Пантић, Михајло (1994). Александријски синдром 2: огледи и критике о савременој српској прози. Београд: Српска књижевна задруга. -Пантић, Михајло (1999). Александријски синдром 3: огледи о савременој српској прози. Нови Сад: Матица српска. -Перишић, Игор (2014). Критика и метакритика: прилози за теорију и историју српске књижевне критике. Београд: Институт за књижевност и уметност. -Петковић, Новица (2006). Огледи из српске поетике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

9 9 -Петровић, Предраг (2008). Авангардни роман без романа: поетика кратког романа српске авангарде. Београд: Институт за књижевност и уметност. - Решин Туцић, Вујица (2005). Време фантома: о писцима и књигама. Нови Сад: Културни центар Новог Сада. -Рогач, Маја (2010). Историја, псеудологија, фама: студија о прози Светислава Басаре. Београд: Службени гласник. -Rosić, Tatjana (1997). Priče budne noći, S. Damjanov Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. -Ryan, Marie-Laure (2001). Narrative as Virtual Reality. Baltimore: Johns Hopkins University University Press. -Павловић, Миливоје (2002). Авангарда, неоавангарда и сигнализам.београд: Просвета. - Станојевић, Добривоје (1985). Форма или не о љубави. Београд: Књижевна омладина Србије. - Стојановић Пантовић, Б. (2014). Идеологија читања и проблеми идентитета српске књижевности. У: Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности: зборник радова. Горана Раичевић (ур.). Нови Сад: Филозофски факултет: Татаренко, Ала (2008). Место сусрета: огледи о српској прози. Београд: Српски ПЕН центар. - Татаренко, Ала (2013). Поетика форме у прози српског постмодернизма. Београд: Службени гласник. - Тешић, Гојко (1983). Зли волшебници: полемике и памфлети у српској књижевности Београд: Слово љубве. - Тешић, Гојко (2005). Откровење српске авангарде: контекстуална читања, књ. 1. Београд: Институт за књижевност и уметност. -Тодоровић, Мирољуб (1995). Планетарна култура. Београд: 3М. -Тодоровић, Мирољуб (2004). Токови неоавангарде. Београд: Нолит. -Тодоровић, Мирољуб (2011). Језик и неизрециво. Београд: Алтера. -Тодоровић, Мирољуб (2012). Време неоавангарде. Београд: Алтера. -Flaker, Aleksandar (1982). Poetika osporavanja. Zagreb: Školska knjiga. -Флакер, Александар (1997). Авангарда: теорија и историја појма, Београд: Народна књига Алфа. -Fuko, Mišel (1971). Riječi i stvari, prev. Nikola Kovač. Beograd: Nolit. -Хачион, Линда (1996). Поетика постмодернизма: поетика, теорија, фикција. Нови Сад: Светови. -Џејмсон, Фредик (1984). Политичко несвесно: приповедање као друштвено-симболични чин. Београд: Рад. -Шкловски, Виктор (2015). О теорији прозе, прев. Мирјана Грбић и Филип Грбић. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. -Šuvaković, Miško (1995). Postmoderna (73 pojma). Beograd: Narodna knjiga. Избор литературе је одговарајући? V.4 циљева истраживања Циљ теоријског дела истраживања подразумева анализу поетичких упоришта која чине основу конституисања жанра неоавангардног романа (на репрезентативним примерима тројице релевантних аутора), имајући у виду његове корене у историјској авангарди, али и артикулишући моделе његовог појављивања у интерактивном дијалогу са поетичким тенденцијама српске постмодерне. На тај начин, идентификоваће се и осветлити начини реконцептуализације авангардног наслеђа у поетичким оквирима неоавангарде и постмодернизма и успоставити дијахронијска линија у развоју жанра романа друге половине 20. века. Теоријски део истраживања има за циљ да укаже на могућности тумачења овог феномена (и његовог разилажења тј. поетичких додира са

10 10 постмодернистичким романом), у кључу књижевних теорија 20. века (феноменологија, структурализам, постструктурализам теорија деконструкције, теорија могућих светова, естетика рецепције, теоријске поставке М. Бахтина...). Термин неоавангардни роман недовољно је присутан и изучаван у савременој науци о књижевности, иако је неизоставни чинилац за исцрпнија тумачења поетике српске неоавангарде и стога у циљу предочавања кључних поетичких детерминанти неоавангардног романа, у овој дисертацији биће представљена доминантна поетичка начела у његовом конституисању, као и аутори без којих изучавање експерименталних тенденција и наслеђа авангарде не би било могуће. Вујица Решин Туцић, Сава Дамјанов и Војислав Деспотов су у свој романескни књижевни дискурс инкорпорирали експерименталну традицију авангарде, али и она поетичка струјања која сасвим смело доноси постмодерна уметност. Стога ће се у оквиру тезе указати на ове елементе у погледу форме, наратива, жанра, језика и стила (формизам и рађање поетике младе српске прозе, визуализација дискурса, колажност, типографске иновације, стрип, фотографије и други визуелни елементи (илустрација као мимезис наратива, визуелна пародија, визуелни роман и сл.), хибридност жанрова, интержанровски прозни модел и паратекстуални маркери жанровске динамике, концепт ергодичке књижевности, интер/мета/хипертекстуалност, семантизација форме, заумност језика, наслеђе надреализма, деконструкција као афирмативни гест, нова текстуалност и текст као експлозија значења, продор мас-медија и продуката ниске културе, негација хронотопа, раблеовска слика света, постмодерна антиутопија, однос технологије и књижевности, постмодерна фантастика). Наведени поетички индикатори ће се у засебним поглављима посвећеним датим ауторима проучавати са циљем успостављања јасне поетичке линије њихових сусрета и њихових разграничења, што ће шире посматрано имати за циљ и да покаже однос неоавангардне и постмодерне прозе. Циљеви истраживања су одговарајући? V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Истраживање ће покушати да докаже континуитет традиције тзв. авангардног експеримената и авангардног романа у српској прозној уметности али и да укаже на поетске узоре које су неоавангардни и постмодерни српски писци имали. Циљ је и да се поред наведених аутора, у компаративном прегледу поетика (на примеру жанра романа) инкорпорирањем прозног дела и других неоавангардних и постмодерних аутора покаже један развојни лук у поетичким

11 11 стремљењима српске неоавангарде, и значај романа као, сада изразито флуидног и хибридног жанра у дијахронијском изучавању српске књижевне традиције. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? V.6 план рада Увод дисертације базираће се на два кључна поглавља, тј. на књижевно-теоријској и књижевно-историјској поставци истраживања. С једне стране, проблематизоваће се однос поетичких тенденција у оквиру стилских формација неоавангарде и постмодернизма, са акцентом на прозни дискурс, тј. уже посматрано, жанр романа који ће бити основни предмет истраживања дисертације. Циљ оваквог опредељења јесте да се комплексан однос у поетичким превирањима ових стилских формација представи у оквиру поетике једног жанра и релевантних аутора којим ће се указати на разграничења и интерактивни дијалог међу датим поетичким парадигмама, али исто тако дефинисати важан књижевни феномен у генези српске књижевности неоавангардни роман. С друге стране, већ наредно поглавље биће својеврсна панорама прозе српске неоавангарде, у контексту метаморфозе и књижевно-историјског развоја жанра романа, са освртом на традицију историјске авангарде, али и доцније токове прозе високог постмодернизма и постпостмодернизма (у дефиницији Але Татаренко) са којима неоавангардни роман чини нераскидиви поетички лук експерименталне прозе. Стога ће наредна поглавља бити посвећена оним ауторима који, у оквирима овог жанра, успостављају поетички коефицијент разлике настављајући се на традицију авангардног експеримента где су иновацијски потенцијал и превредновање традиције наглашенији од везаности за модернистичко искуство од ког се кренуло. Њихово стваралаштво биће анализирано у оквиру различитих методолошких приступа попут: формалистичког метода, лингво-стилистичког, херменеутичког, компаративне методе и методе интермедијалног проучавања, затим феноменолошке критике, Јаусове естетике рецепције, структурализма и постструктурализма (теорија деконструкције, теорија могућих светова...). Наредна поглавља базираће се на конкретним делима ових аутора: Истраживање савршенства Саве Дамјанова (анализа ће се доминантно базирати на појмовима латентног хипертекста, формизма, ергодичке књижевности, визуализације прозног дискурса, на идеји о заумности језика, инкорпорирањем књижевних теорија 20. века, затим ће се отворити проблемско питање жанровског одређења књиге...), Историја као апокриф и Итика које су неодвојиве од теоријског и историјског посматрања феномена романа и конституисања жанра неоавангардног романа. Романи Војислава Деспотова доносе продор у поетику постмодернизма и

12 12 постмодернистичких дистопија (Мртво мишљење). Ови романи кореспондирају и са антиутопијама Б. Пекића, док са друге стране указују на визуализацију прозног дискурса и продор постмодерне фантастике што је нарочито видљиво у његовим дечјим романима који се налазе на укрштају између постмодерне и неоавангардне књижевности. Вујица Решин Туцић успоставља жанр визуелног романа док са друге стране у роману Страхоте подземља обликује пародију стварносне прозе у доминантно језичком и формалном неоавангардном експерименту. Комплексност поетика датих аутора, тј. ars combinatoria како на језичком, тако и у формалном, жанровском, наративном или стилистичком аспекту, отвара могућности за компаративну анализу романа, што ће бити један од циљева ове дисертације. Последња поглавља представљаће једну врсту дијалога аутора са другим романима и ауторима српске неоавангарде и постмодернизма (С. Басаре, В. Радовановића, Фрање Петриновића, М. Тодоровића, Ф.Петриновића, Ђ. Писарева, С. Тишме) којим ће се стећи обухватнији увид у прозне текстове српских аутора друге половине 20. века и успоставити развојна линија у поетичком конституисању жанра неоавангардног романа и његових кључних детерминанти. На крају, указаће се на рефлексе поменутих стваралаца и у савременој српској књижевности. План рада је одговарајући? V.7 метод и узорак истраживања Разноврсност поетика датих аутора захтева синкретични приступ и инкорпорацију различитих методолошких приступа попут: формалистичког метода, лингво-стилистичког, херменеутичког, компаративне методе и методе интермедијалног проучавања, затим феноменолошку критику, Јаусову естетику рецепције, структурализам и постструктурализам (теорија деконструкције, теорија могућих светова...). Избор аутора у контексту проучавања феномена неоавангардног романа базиран је пре свега на оним ауторима који су стварали или још увек стварају на српском језику и чије прозно дело кореспондира са стилским формацијама неоавангарде и постмодернизма, или пак репрезентује отварање постмодернистичке заграде у оквирима (нео)авангардног експеримента чинећи притом значајан фактор у дефинисању граница, додирних тачака или пак поетичких преклапања српске неоавангардне и постмодернистичке књижевности. У обзир су, дакле узети аутори који стварају у другој половини 20. и почетком 21. века. Будући да је предмет истраживања феномен неоавангардног романа, анализираће се прозни текстови датих аутора, који се с једне стране могу јасно дефинисати жанром романа у складу са конвенцијама овог жанра укључујући експерименталне тенденције неоавангарде и постмодернизма, али и они текстови који представљају хибридне и флуидне творевине које се опиру јасном жанровском одређењу али теоријски, наративно, идејно-филозофски манифестно

13 13 репрезентују нову визију романескне књижевности датих аутора. Аутори који представљају референтни узорак овог истраживања јесу они чије стваралаштво обележавају прозни рукописи који, на експерименталном путу (нео)авангарде, репрезентују нове прозне технике и поступке на плану формалне структуре текста, усложњавања форме, жанровских калемљења покрећу свест о естетској индиферентности старих прозних парадигми, али конституисањем нове форме, не негирају старе, него представљају њихову стваралачку надградњу постојећих парадигми, и то у оквирима жанра романа. Метод и узорак су одговарајући? V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Експериментално истраживање није превиђено. Услови за експериментали рад су одговарајући? НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Није предвиђено. Предложене методе су одговарајући? НЕ ДЕЛИМИЧНО VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ментор је подобан тема је подобна

14 Образложење (до 500 карактера): 14 Кандидаткиња мср Снежана Савкић је досадашњим радом испунила услове дефинисане студијским планом и програмом и показала да поседује квалитете потребне за самостални истраживачки рад, што је услов за успешну израду докторске дисертације. На основу увида у биографију и библиографију кандидаткиње Комисија закључује да је мср Снежана Савкић подобна као кандидаткиња за израду докторске дисертације јер је положила 14 испита и остварила 170 ЕСПБ (Поетичка и историјска упоришта српске неоаванграде, Рефлекси усмене књижевности у српској писаној књижевности 19. и 20. века, Типологија српског есеја, Дело Милоша Црњанског у компаративном контексту, Израда пројекта истраживање и пријава дисертације, Докторска дисертација-избор теме и преглед литературе, Павић, Граматика и дискурс, Култура и друштво југословенске краљевине, Учешће на научном скупу са рефератом, Докторска дисертација истраживање на теми, Израда и објављивање првог научног рада, Израда и објављивање другог научног рада (са рецензијама, Писање докторске дисертације). Кандидаткиња је објавила довољан број научних радова: по 3 рада у часописима (М52 и М53), 5 радова у зборницима националног значаја (М63) и 1 рад у зборнику са међународног научног скупа (М33). Предложена тема дисертације сумира поетске карактеристике неовангардних романа Војислава Деспотова, Вујице Решина Туцића и Саве Дамјанова и отвара могућности будућих истраживања. Полазећи од научног, теоријског и практичног значаја обраде теме, предложеног истраживања у оквиру пројекта докторске дисертације, познавања проблематике коју је кандидаткиња показала у погледу изабране литературе, циљева и очекиваних резултата истраживања, коректно сачињеног плана рада, као и компетенција предложених ментора, чланови Комисије су се једногласно сложили да су кандидат, ментор и тема подобни за израду докторске дисертације. Комисија једногласно предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да кандидаткињи мср Снежани Савкић одобри предложену тему Поетика неоавангардног романа (Војислав Деспотов, Вујица Решин Туцић, Сава Дамјанов) за израду докторске дисертације. датум: доц. др Жељко Милановић председник комисије проф. др Владимир Гвозден члан 1 др Бојан Јовић, научни саветник члан 2 проф. др Гојко Тешић ментор