Ëasopis za politiëka, druπtvena i kulturna pitanja. IzdavaË: Pavla Hatza 14, Zagreb

Transcription

1 1 IMPRESSUM SAVJET NOVOG PLAMENA Novi Plamen Ëasopis za politiëka, druπtvena i kulturna pitanja IzdavaË: Demokratska misao d.o.o. Pavla Hatza 14, Zagreb redakcija@noviplamen.org»asopis izlazi dvaput godiπnje. Glavni urednici: Filip Erceg Mladen JakopoviÊ Goran MarkoviÊ Ivica MladenoviÊ Redakcija: Jasna Tkalec, Filip Erceg, Mladen JakopoviÊ, Goran MarkoviÊ, Marko Veπligaj, Ivana AmidæiÊ, Vuk BaËanoviÊ, Milena TimotijeviÊ, Ivica MladenoviÊ Urednik znanstvene sekcije: Neven JakopoviÊ GrafiËki urednik: Nenad PejuπkoviÊ Tisak: GMG GRAF, Sesvete Æiro-raËun: (Reiffeisen banka) Pretplate iz inozemstva mogu se vrπiti na: SWIFT RZBHHR2X IBAN: HR Treba vjerovati u mozak Ëovjeka, treba hodati, kretati se, misliti, boriti se, to je jedini ljudski naëin, a sve ostalo je dim. Miroslav Krleæa INTERNACIONALNI Noam Chomsky - Prof. Emeritus, lingvist i politiëki pisac, najistaknutiji suvremeni javni intelektualac prema anketi britanskog Ëasopisa Prospect Ken Coates - vodeêi svjetski struënjak za samoupravljanje, predsjednik Bertrand Russell Peace Foundation, 10 godina bio Ëlan Evropskog parlamenta, a pet godina predsjednik Komisije za ljudska prava Evropskog parlamenta David Graeber - profesor na Yaleu, vodeêi svjetski antropolog, slobodarski socijalist Michael Albert - vodeêi svjetski struënjak za participativnu demokraciju, urednik ZNeta Chris Ford - britanski humanistiëkosocijalistiëki filozof i sindikalni aktivist prof. dr. Bogdan Denitch - prof. emeritus sveuëiliπta u New Yorku, predsjednik udruge Tranzicija u demokraciju i su-predsjednik Demokratskih socijalista Amerike John McDonnell MP - lijevo-laburistiëki Ëlan britanskog parlamenta prof. dr. Dragan Plavsic - profesor prava u Oxfordu prof. dr. Catherine Samary - suradnica u francuskom izdanju Le monde diplomatique i vodeêa struënjakinja za podruëje bivπe Jugoslavije prof. dr. Jean Ziegler - bivπi πvicarski parlamentarac i UN-ov povjerenik za pravo na hranu SLOVENIJA dr. Sonja Lokar - politiëarka, bivπa Ëlanica Predsjedniπtva CK SK Slovenije prof. dr. Rastko MoËnik - sociolog i profesor sociologije kulture, Ëlan Foruma za levico prof. dr. Slavoj Æiæek - sociolog, filozof i kulturni kritiëar BOSNA I HERCEGOVINA prof. dr. Nerzuk urak - profesor na Fakultetu politiëkih nauka u Sarajevu, novinar Bratislav Napotnik - predsjednik sindikalne organizacije ROS»ajavec, Banja Luka prof. dr. fra Marko OrπoliÊ - bivπi BiH ministar za Multireligijska i multinacionalna pitanja Josip PejakoviÊ - glumac, predsjednik Alternativnog ministarskog vijeêa prof. dr. Dragoljub Stojanov - profesor ekonomije, bivπi ministar za vanjsku trgovinu BiH prof. dr. Miodrag ÆivanoviÊ - predsjednik Stalnog meappleunarodnog komiteta za humanizam i poredak, poëasni predsjednik Evropskog pokreta BiH prof. dr. Slavo KukiÊ - profesor sociologije i prodekan Ekonomskog fakulteta SveuËiliπta u Mostaru HRVATSKA prof. dr. Inoslav Beπker - novinar prof. dr Nadeæda»aËinoviÊ - profesorica filozofije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, predsjednica Hrvatskog PEN kuluba Ivan GrguriÊ - magistar ekonomske i socijlne povijesti sa SveuËiliπta Oxford prof. dr. Maja Hribar OæegoviÊ - teatrolog dr. Ivan JakopoviÊ - politolog Kasum Cana - umjetnik, predsjednik Foruma Roma Hrvatske i Ëlan Internacionalnog Roma parlamenta u BeËu prof. dr. Ljubo JurËiÊ - profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, bivπi ministar gospodarstva RH i predsjednik Druπtva hrvatskih ekonomista dr sc. Hrvoje JuriÊ - predavaë na Filozofskom fakultetu u Zagrebu prof. dr. Svetozar Livada - sociolog Dorino Manzin - novinar prof. dr. Predrag MatvejeviÊ - pisac, profesor na rimskoj Sapienzi i pariπkoj Sorboni prof. dr. Milorad Pupovac - lingvist, saborski zastupnik Boæo Rudeæ - direktor izdavaëke kuêe Prometej dr. Guste Santini - financijski struënjak, poslovni konzultant i urednik znanstvenog Ëasopisa Ekonomija/Economics Slobodan najder - pisac i kazaliπni redatelj prof. dr. Slobodan Uzelac - potpredsjednik Vlade RH mr sc. Velimir ViskoviÊ - predsjednik Druπtva hrvatskih pisaca, leksikograf, urednik Knjiæevne republike i Sarajevskih biljeænica dr sc. Antun VujiÊ - filozof i leksikograf, saborski zastupnik SDP-a, bivπi ministar kulture RH Milan F. ÆivkoviÊ - tajnik Srediπnjeg Savjeta SDP-a, predsjednik SDP-ovog Savjeta za kulturu i medije, direktor Novog druπtva - udruge za razvoj socijalne demokracije SRBIJA Biljana KovaËeviÊ-VuËo, odvjetnica, predsjednica Komiteta pravnika za ljudska prava prof. dr Todor KuljiÊ - profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu Duπan Gojkov - beogradski pisac, reæiser, urednik Balkanskog knjiæevnog glasnika prof. dr. Olivera MilosavljeviÊ - profesorka historije na Univerzitetu u Beogradu Miroslav SamardæiÊ - politolog, urednik u Kulturnom centru Zrenjanina Zlatoje Martinov - glavni urednik lista Republika prof. dr. Zagorka GoluboviÊ - antropologinja i sociologinja. Predavala je Sociokulturnu antropologiju na Univerzitetu u Beogradu. Dugogodiπnja je suradnica Instituta za filozofiju i druπtvenu teoriju u Beogradu Duπan MaljkoviÊ - filozof, prevodilac i izdavaë. Urednik Ëasopisa za queer teoriju i kulturu QT. Kolumnista site-a B92.net, saradnik NIN-a i TreÊeg programa Radio Beograda, urednik u izdavaëkoj kuêi Karpos prof. dr. Djokica JovanoviÊ - sociolog iz Niπa, profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu Vladan Milanko - filozof i filmski kritiëar, glavni. i odg. urednik ciklusa Filmovi koji nas gledaju Jelena VeljiÊ - studentkinja etnologije i antropologije, aktivistkinja i novinarka Srapplean MiloπeviÊ - historiëar, suradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Duπan VukadinoviÊ - politiëki pisac Ivan ZlatiÊ - novinar, aktivist Pokreta za slobodu CRNA GORA doc. dr Filip KovaËeviÊ - predavaë politiëke psihologije i psihoanalize na Univerzitetu Crne Gore u Podgorici MAKEDONIJA prof. dr. Ljubomir Cuculovski - profesor filozofije na Univerzitetu Sv Kiril i Metodij u Skoplju mr. TrajËe Panov - doktorant politiëkih nauka na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenzi, Italija

2 SADRÆAJ UVODNE MISLI Planetarni nemir TEMA BROJA Filip Erceg, Republika Hrvatska 20 godina nakon raspada Jugoslavije Goran MarkoviÊ, Dvadeset godina bosanskohercegovaëke tranzicije: Rezultati jedne tragedije Sonja Lokar, Rast na sipkom pesku: sluëaj Slovenija prof. dr. Milan PopoviÊ i doc. dr. Filip KovaËeviÊ, Crnogorska kontralustracija prof. dr. Ljubomir Cuculovski, Makedonija: prihvaêanje cinizma ili radikalizma? Ivica MladenoviÊ,»ekajuÊi Godoa: Srbija, dve decenije nakon ZloËina i kazne HRVATSKA Filip Erceg, Ususret parlamentarnim izborima 2011.: to da se radi? Milan F. ÆivkoviÊ, Hrvatsko pitanje: zaπto bi industrijska politika trebala biti prioritet socijaldemokrata?1 BOSNA I HERCEGOVINA Goran MarkoviÊ, Laæi, kriza i legitimitet Vuk BaËanoviÊ, Socijaldemokratija u BiH: Izmeappleu autoritarnog nasljeapplea proπlosti i neoliberalizma SRBIJA Goran MusiÊ, PolitiËka ekonomija srpske tranzicije - II deo: Izgradnja kapitalizma od ruπevina privrede Vladan Milanko, Beograd, grad strasti MAKEDONIJA TrajËe Panov, Omladinski protesti na makedonski naëin: Da li je moglo viπe? Anastas Vangeli, Kako da izaappleemo iz antiëkog sadaπnjeg vremena? INTERVJU Bogdan DeniÊ, Rak rane levice na post-jugoslovenskim prostorima joπ su uvek neizleëeno liderstvo i seksizam Latinka PeroviÊ, Jugoslavija je bila historijska πansa koja je samo delimiëno iskoriπêena, pa onda ispuπtena Inge Hoger, Kapitalizam dovodi do ogromne preraspodjele u korist bogatih SVIJET U 21. STOLJE U Emily Johns i Milan Rai, Zbog Ëega Britanija naoruæava arapske diktatore? Alain Badiou, Otvoreno pismo Alaina Badioua Jean-Luc Nancyu Samir Amin, Arapska proljeêa i jesen kapitala Jasna Tkalec, Italija: Patuljak na pleêima diva Leigh Phillips, GrËka: Bes πirom druπtva Deena Stryker, Aktualna revolucija na Islandu Sanja BulatoviÊ, Lulin Brazil Mirza MustafiÊ, Etnografska crtica: Æivot ameriëkog radnika Alexander Cockburn, AmeriËka ljevica zaboravila svoje pobjede EVROPSKA DEMOKRATSKA LJEVICA Stuart Holland, Demitologizacija Starog laburizma Tony Benn, Nacionalizacija ili radniëko upravljanje? Ivana AmidæiÊ, Mitbestimmung u NemaËkoj Goran MarkoviÊ, U Pragu ponovo proljeêe FINANCIJSKI SEKTOR I LJEVICA Sargon Nissan, Traæi se: alternativni bankovni sustav Leo Panitch, Obnova bankarstva: Banke trebaju postati javno dobro Mick Mcateer, Kredit tamo gdje je potreban Costas Lapavitsas, Banke za narod Oliver Penrose, Kako pobijediti recesiju: dræavna ulaganja, a ne fiskalni poticaji Hilary Wainwright, Ljuljanje sustava Molly Scott Cato, PriËe sa obale rijeke: prema odræivoj ekonomiji Jim Jepps i Rupert Read, Zeleni New Deal NOVE TEHNOLOGIJE I LJEVICA Michel Bauwens, Tehnoloπke alternative MANIFEST Todor KuljiÊ, 11 teza za Novu levicu SINDIKATI Mladen JakopoviÊ, Konstruiranje transevropskog radniëkog pokreta Sheila Cohen, Organski intelektualci sindikalnog pokreta SOCIJALNO KR ANSTVO Georg Sans, to ostaje od Marxa? (P)OGLEDI Predrag MatvejeviÊ, Requiem za jednu ljevicu Zagorka GoluboviÊ, PolitiËka filozofija Roze Luxemburg u naπem vremenu Dragoljub Stojanov, Suvremenost Marxove teorija ekonomskih kriza: Ne(nauËene) lekcije povijesti Dubravka Kanoti, Javna uprava i timski rad Guste Santini, Ekonomski panoptikum - poruka kuni Aleksa MilojeviÊ, Evropska Unija - nova kolonijalna sila HISTORIJSKA PITANJA Srapplean MiloπeviÊ, O antikomunizmu kao izvoru legitimacije i ideoloπkom sadræaju tranzicionog druπtva Goran MarkoviÊ, Uspon i pad radniëkih savjeta u Jugoslaviji OBLJETNICE Dragoslav DaniloviÊ, Pariska komuna: godiπnjica koja je samu sebe obeleæila 2011 RECENZIJE Todor KuljiÊ, Hrvatski rat seêanja Milivoj TeleÊan, MatvejeviÊev Kruh naπ u oëima talijanske kritike Merima OmeragiÊ, Subverzivna literarizacija postojanja - dvostruka bolnost kao sinonim za pamteêe/govoreêe tijelo PRAVA ÆIVOTINJA Romain Rolland, Neoprostivi zloëin People for the Ethical Treatment of Animals, Vegetarijanstvo: zdravo i humano KULTURA Jasna Tkalec, Nemiri epohe i engleski romantiëarski genij Percy Bysshe Shelley, eva Lou Collins, Dæez i revolucija

3 Uvodne misli Planetarni nemir 3 Svijet ulazi u novu fazu meappleudræavnih globalnih i unutardruπtvenih lokalnih odnosa. Tendencije postupne dekolonizacije perifernih zemalja nekadaπnjeg Tre- Êeg svijeta - zapoëete u proπlom vijeku - i sve snaænijeg gubljenja privilegiranih pozicija zemalja centra, prije svega SAD i Zapada, u imperijalnom sistemu, danas oëito dobivaju na zamahu. Evropljani i Amerikanci se nerado navikavaju na autonomizaciju Istoka i Juga i svoje naizgled neminovno opadanje u odnosu na Indiju, Brazil, azijske tigrove i, naroëito, Kinu - kao nove globalne kapitalistiëke centre. Meappleutim, svjetsko-kapitalistiëki sistem i globalizacija, koji su u pojedinim autoritarno-diktatorskim zemljama negdaπnje i/ili sadaπnje periferije doveli do odreappleenog stupnja ekonomskog razvoja i produktivnosti na bazi brutalne eksploatacije svoje radne snage, danas sve jasnije ispoljavaju svoju destruktivnost i iracionalnost. Sve je veêi broj novih druπtvenih pokreta koji osporavaju suvremeni poredak i dominaciju superkapitala kao nekontrolirane planetarne sile. Trajnija stabilnost sistema je uzdrmana, ako ne i ozbiljno ugroæena, u meappleunarodnim razmjerima na razliëitim nivoima i u razliëitoj meri. Arapsko proljeêe je samo jedan primjer nedobrovoljne i neprirodne interakcije (a ponegdje, poput Libije, i saveza) demokracije i tzv. neoliberalnog kapitalizma. Druπtveni procesi pod kontrolom dobitnika globalizacije, meappleutim, i u zemljama starog centra dovode do sve snaænijih unutardruπtvenih napetosti, a uslijed krize socijalne dræave i nemoguênosti primjene socijaldemokratskih i klasiënih kejnezijanskih politika u uslovima globalizacije, i do povratka na glavnu scenu novih oblika klasnih borbi. Svijet danas karakterizira jedno globalno rasprostranjeno nezadovoljstvo koje, iako uvjetovano drugaëijim povodima u svakom osobenom dræavno-politiëkom kutku, u osnovi ima svoje univerzalne korjene u prirodi duboko nepravedne aktualno hegemone druπtveno-ekonomske formacije. Stéphane Hessel, 94-godiπnji heroj francuskog Pokreta otpora iz Drugog svjetskog rata, vjerojatno nije mogao ni zamisliti koliko Êe brzo njegov poziv na pobunu i angaæman protiv postojeêih nepravdi - izraæen u eseju/broπuri na 15-tak stranica Indignez-vous (Pobunite se) - postati jedna vrsta politiëkog manifesta milijunima ljudi na Zapadu i πirom svijeta. Prvo izdanje broπure, koja poziva na nenasilnu socijalnu revoluciju, πtampano je u samo 8000 primeraka, da bi prodaja u prvih 3 mjeseca dostigla , a u narednih 10 tjedana nakon toga Ëak prodatih πtampanih primeraka, samo u Francuskoj. Hessel na izuzetno izoπtren i artikuliran na- Ëin u svom kratkom radu iznosi razloge za pobunu protiv represivnih akcija vlada i diktata financijskog træiπta koji ugroæavaju osnovne ljudske slobode i socijalnu pravdu. Popularnost i tiraæ ovog eseja predstavljaju samo jedan od indikatora da je graappleankama i graappleanima πirom svijeta potrebno teorijsko meso koje bi na kostur njihovih rasutih i nedovoljno koordiniranih borbi stavilo univerzalni karakter, svrsishodnost i usmjerenost. Na tom πirokom valu druπtvenog nezadovoljstva u posljednje vrijeme paradigmatiëno je to da su se i graappleanke i graappleani SAD, koji su joπ od makartizma indoktrinirani antikomunizmom i gdje se u svakoj socijalnoj politici vidi opasnost od socijalizma, relativno masovno pobunili protiv neoliberalnog kapitalizma. Sam Marx je inaëe tvrdio da Êe socijalistiëke revolucije - unutraπnjom logikom historijskog materijalizma koja podrazumijeva da (ekonomski) razvijenija zemlja pokazuje sliku buduênosti zemljama koje nisu toliko razvijene (Kapital, prvi tom) - izbiti prvo u najrazvijenijim zemljama kapitalizma, odakle Êe se onda proπiriti i na ostatak svijeta. Svijet je danas globaliziran viπe nego ikad. To znaëi da ako se kriza iz jednog centra - npr. iz New Yorka, s Wall Streeta - moæe preliti na ostatak svijeta, da se jednako tako i pobuna protiv trenutno hegemonog globalnog neoliberalnog kapitalizma moæe preliti iz jednog centra - u ovom sluëaju upravo iz centra financijskog kapitala, s Wall Streeta - na ostale zemlje. Kapitalizam je, naime, latentno iskovao jedno od oruæja protiv svog vlastitog opstanka: Internet. Suvremena tehnoloπka revolucija je osim novih oblika barbarstava proizvela i novi potencijal za usavrπavanje i transformaciju koji Êe vjerojatno stubokom izmijeniti i same druπtvene odnose. Facebook, Twitter i druge druπtvene mreæe unijele su zna- Ëajne promjene u naπe æivote. Ono πto je do juëer bilo

4 4 nezamislivo danas je sasvim normalno. Milijuni ljudi diljem svijeta - razdvojeni vremenski i teritorijalno, jeziëno i kulturno - povezuju se preko interneta, slobodno distribuiraju informacije, i zakazuju demonstracije protiv diktature financijskog kapitala istodobno na svim stranama svijeta. U SAD-u je sve poëelo s okupacijom Wall Streeta od strane nekoliko stotina nezadovoljnika, uglavnom studenata, organiziranih preko facebook grupe Anonimni (Anonymous), da bi cijeli pokret za nekoliko dana narastao na nekoliko tisuêa pa i stotina tisuêa ljudi u viπe ameriëkih gradova. Meappleutim, prosvjed ispred Wall Streeta bio je danima pod medijskom cenzurom. O njemu se viπe govorilo izvan Amerike, nego u samoj Americi. To je samo joπ jedan dokaz onog na πto Noam Chomsky upozorava veê godinama, da u Americi nema prave medijske slobode jer su mediji - kao moderna industrija za proizvodnju miπljenja i propagandu - pod kontrolom krupnog kapitala. Istog onog superkapitala (Kosik) protiv kojeg su ustali prosvjednici. U ekonomski najrazvijenijoj zemlji svijeta industrija propagande koja proizvodi pristanak i suglasnost, pot- Ëinjavanje i prihvaêanje, dostigla je svoj vrhunac. Iako su prosvjedi bili nenasilni, policija je niëim izazvana po- Ëela primjenjivati silu i u samo nekoliko dana pohapsila preko 1000 demonstranata. Snimke policijske represije dospjele su na You Tube, pa je to kod graappleanki i graappleana izazvalo joπ veêi revolt. Umjesto da se prosvjedi rasture - kako su to priæeljkivale reakcionarne snage u ameriëkom druπtvu - oni su postajali sve masovniji. Prosvjednike je podræao veê spomenuti Chomsky, filozof Slavoj Æiæek, kao i reæiser Michael Moore, koji je izjavio kako je skandalozno da se uhiêuju prosvjednici, ali ni jedan bankar, direktor s Wall Streeta, nitko iz korporativne Amerike. Ljudi koji su uniπtili buduênost ove generacije financijskim πpekulacijama slobodni su, a prosvjednici su u zatvoru.»ini li vam se to pravedno, pita Moore. Prosvjede je podræao i kontroverzni multimilijarder i progresist George Soros, te urednik WikiLeaksa Julian Assange.»ak je i Obama rekao da ima razumijevanja za njihovo nezadovoljstvo. to to gnjevni graappleani i graappleanke zamjeraju svojim neoliberalnim dræavama? Prije svega to πto su one izrazito nepravedne, jer u njima bogati postaju sve bogatiji a siromaπni joπ siromaπniji, u trenutku kada u svijetu ima druπtvenog kapitala viπe nego ikada u cjelokupnoj ljudskoj historiji. Nepravedno je i nedopustivo da nekoliko stotina multimilijarderskih dinastija kontrolira preko 50% ukupnog GDP-a, da ima najbolje stanovanje, najbolju zdravstenu skrb, najbolje obrazovanje_ dok 50% stanovniπtva jedva ima kontrolu nad 1% bogatstva, teπko dolazi do osobnog vlasniπtva nad stanom, ima oteæan pristup obrazovanju itd. Kako je to spojivo s UN-ovom Deklaracijom o univerzalnim ljudskim pravima ili s ustavima demokratskih zemalja, gdje stoji da se ljudi raappleaju socijalno jednakima? Je li pravedno da u ovakvoj krizi banke - sanirane od novca poreskih obveznika/graappleana - isplaêuju svojim menadæerima enormne bonuse, dok ujedno poveêavaju kamate tim istim graappleankama i graappleanima? Uzmimo primjer Hrvatske. U prvoj polovici ove godine banke u Hrvatskoj - od kojih je 95% u stranom vlasniπtvu! - ostvarile su 14,4% ili 320,5 Uvodne misli milijuna kuna veêu bruto dobit u odnosu na onu iz prvog proπlogodiπnjeg polugodiπta! Zar je to pravedno? Zar je normalno da teret krize snose najsiromaπniji slojevi stanovniπtva, dok banke zgrêu ekstra profite, koje uz to dræava ne oporezuje s odgovarajuêim porezom na kapitalnu dobit, jer on joπ uvijek u Hrvatskoj nije uveden? Kakva je priroda sistema u Srbiji ako samo 3,7% studenata potiëe iz siromaπnih porodica? Zar nije skandalozno da u 21. stoljeêu, pored svekolikog tehnoloπkog razvoja, ljudi rade 12 ili viπe sati dnevno, iako se za tri osmice borilo joπ u 19. stoljeêu? Je li normalno da ljudi viπe nemaju vremena jedni za druge, da se ne druæe, da se obitelji ne mogu sastati ni nedjeljom za ruëkom? Kako to da mladi ljudi, koji su u svoje πkolovanje ulagali i novac i vrijeme i trud, ne mogu godinama doêi do posla, ili da umirovljenici koji su desetljeêima izdvajali za mirovinski fond danas strepe hoêe li do kraja mjeseca imati novaca za osnovne prehrambene namirnice? Zar je pravedno to da se kvalitetno lijeëe samo bogataπi, a da sirotinja umire po sanatorijima kao u mraënom srednjem vijeku, kad je harala kuga - jer nema novaca za skupocjene lijekove ili za davanje mita lijeënicima- dok u isto vrijeme farmaceutske tvrtke zgrêu enormne profite? Nedavno je jedan ameriëki kongresmen izjavio: tko nema zdravstveno osiguranje neka crkne! Je li to odgovor politiëara u 21. stoljeêu? Tko nema novaca neka crkne! Zar je to naπ civilizacijski doseg? Naravno da nije - i zbog toga su ljudi πirom svijeta sve nezadovoljniji i sve spremniji na aktivnu borbu protiv postojeêeg duha vremena. Spomenuti prosvjedi na Wall Streetu pokrenuli su dodatno val prosvjeda diljem svijeta. Poslije nekoliko tjedana prosvjednici su preko internet stranice 15october.net pozvali sve poniæene i prezrene diljem svijeta da im se pridruæe na globalnom prosvjedu protiv neoliberalnog kapitalizma pod geslom: Narode svijeta, ustani 15. oktobra (listopada). Prosvjedi protiv neoliberalnog kapitalizma odræani su u oko 900 gradova u 80-ak zemalja. Najmasovniji je bio onaj u Rimu gdje se okupilo oko ljudi, a to je bio i jedini prosvjed koji je zavrπio sa sukobom radikalne militantne manjine s policijom. Nikada prije u historiji ËovjeËanstva graappleanke i graappleani svijeta nisu uspeli da se istovremeno ujedine protiv jednog druπtvenog sistema kao tog dana (ako izuzmemo mnogomilijunske meappleunarodne prosvjede protiv rata u Iraku 2003., koji su uglavnom bili usmjereni samo protiv militarizma). Poziv ameriëkih organizatora prosvjeda pod naslovom Ujedinjeni za globalnu promjenu (United for Global Change) podsjeêa na komunistiëku parolu: Proleteri svih zemalja, ujedinite se! - s tim da je na prosvjedima 15. oktobra bilo najmanje proletera u popularnom smislu te rijeëi. Proleteri su naime danas svi oni koji su nezadovoljni svijetom u kojem æivimo. U znak solidarnosti s prosvjednicima na Wall Streetu, 15. listopada organizirani su i prosvjedi u Zagrebu, Sarajevu i, popriliëno neuspjeπno, u Beogradu. Prosvjednici su u Zagrebu proëitali manifest u kojem se traæi da se G8 zamijeni cijelim ËovjeËanstvom - s G : Nedemokratske meappleunarodne institucije su naπ globalni Mubarak, Asad, Gadafi. Meappleu njima su: MMF, WTO, svjetska

5 Uvodne misli træiπta, multinacionalne banke, G8/G20, Europska srediπnja banka i VijeÊe sigurnosti, stoji u manifestu. Naπe poslove, zdravlje, stanovanje, obrazovanje i mirovine kontroliraju globalne banke, træiπta, porezni rajevi, korporacije i financijske krize. Naπ okoliπ se uniπtava kroz oneëiπêenje ostalih kontinenata. Meappleunarodni ratovi i meappleunarodna trgovina oruæjem, drogom i prirodnim resursima utjeëu na naπu sigurnost. Gubimo kontrolu nad svojim æivotima. To mora prestati. To i hoêe prestati, zakljuëuju prosvjednici. Na transparentima se moglo proëitati i ove poruke: Vadite ruke iz naπih dæepova, Novac bez rada je samo papir, Banko, zaπto imaπ tako velika usta Ipak, moramo konstatirati da i ovi prosvjedi boluju od iste one bolesti od koje su bolovali i facebook prosvjedi u Hrvatskoj proπle zime (o njima vidi u proπlom broju Novog Plamena). Prosvjednici, naime, odbacuju sve tradicionalne vrijednosti ili mainstream oblike politiëkog æivota: stranke, voapplee, parlamentarizam, dræavu kao takvu. Oni se pozivaju na tzv. direktnu demokraciju koju i sami prakticiraju na licu mjesta u vidu plenuma na kojima javnim glasanjem odluëuju o daljnjim akcijama. Meappleutim, za razliku od participativne demokracije, apsolutno direktna demokracija kao konaëni zahtjev nije realna. Ona nigdje u svijetu nije zaæivjela, niti to moæe - iz najmanje dva razloga: prvo, zato πto je tehniëki nemoguêe da πiroke mase informirano odluëuju o raznim pitanjima, i πto to moæe biti zamorno i kontraproduktivno; i drugo, zato πto veêina ljudi (a to zagovornici direktne demokracije nikako da shvate) ne æeli neposredno ni upravljati ni odluëivati (iz sto i jednog razloga: od toga da im se ne da, do toga da se u nekim pitanjima ne osjeêaju kompetentnima), veê to æele prepustiti drugim ljudima. Direktna demokracija moæe biti dobra nadopuna parlamentarnoj demokraciji, ali ne moæe biti i njezina apsolutna zamjena. Na primjer, referendume treba ËeπÊe odræavati i na nacionalnoj i na lokalnoj razini, te u poduzeêima, ali opet, ne moæe se o svakom pitanju odluëivati neposredno, jer bi to odvelo druπtvo u joπ veêi birokratizam i apsurd. Stoga su se naπi napredniji preci i borili za parlament da u njemu sjede izabrani predstavnici naroda. Ti politiëari uvelike reflektiraju snagu i slabost socijalnih pokreta, kao i snagu (odnosno slabost) institucionalnih kontrolnih mehanizama.»ak i u najdemokratskijim druπtvenim situacijama, nuæna je integracija progresivnih socijalnih pokreta s elementima predstavniëke demokracije. Ako zbog ni- Ëeg drugog, onda zbog toga πto se narod zasiti vlasti (tj. samoga sebe). Forme neposredne demokracije (npr. savjeti, plenumi, radne grupe) poëinju se raspadati, pa na povrπinu izbijaju prirodni lideri kojima narod ukazuje povjerenje da ih zastupa. Manjak institucija stvara klike i tiraniju nestrukturiranosti. Osim toga, ako prosvjednici traæe, primjera radi, nacionalizaciju banaka, onda se postavlja pitanje: tko Êe taj zahtjev sprovesti u djelo? Da bi se to sprovelo u djelo, potrebno je s tim programom izaêi na izbore, jer dinamika druπtvenih odnosa, Ëak ni u momentima πiroke mobilizacije progresivnih snaga, ne otvara dovoljan prostor za zaobilaæenje druπtvenih institucija. Bez obzira πto se, bar na jedan dan, istovremeno probudio i Istok i Zapad, treba reêi da je ovaj revolt protiv sistema ipak najviπe zahvatio zapadnu hemisferu. To opet govori o tome da izmeappleu Istoka i Zapada postoje odreappleene socijalno-politiëko-kultoroloπke razlike, te da se svijet ipak nije u dovoljnoj meri globalizirao i kapitalistiëki unificirao. Prosvjeda gotovo da i nije bilo u Rusiji, Kini, Turskoj i nekim drugim istoënim zemljama, iako se u njima graappleanke i graappleani izloæeniji mnogo upadljivijem siromaπtvu, odsustvu graappleanskih sloboda i bijedi nego oni na Zapadu. Ipak, odræani su prosvjedi u Hong Kongu, koji ima poseban status unutar Kine kao donedavna britanska kolonija i poëasni Ëlan Zapada. (Interesantno je da su tamo prosvjednici traæili - socijalizam. Nije sasvim jasno πto su time æeljeli reêi: da u Kini nema pravog socijalizma, ili da bi u Hong Kong trebalo uvesti kineski socijalizam?) Ove zapadne prosvjede protiv reakcionarno agresivnih tendencija neoliberalnog kapitalizma treba samo djelomiëno svjetonazorski poistovje- Êivati s prosvjedima u arapskim zemljama, koji su takoappleer dijelom bili tehniëki inicirani preko druπtvenih mreæa. U arapskim zemljama, naime, graappleani zahtijevaju viπi æivotni standard, veêu jednakost i pravedniju distribuciju druπtvenog bogatstva, te djelomiëno i liberalnu demokraciju i politiëke slobode kakve veê postoje na Zapadu. S druge strane, na Zapadu se danas prosvjeduje upravo protiv te i takve demokracije koja je u suπtini - u kontekstu suvremenog kasnog kapitalizma - svedena na partitokraciju i bankokraciju. Meappleutim, za razliku od demonstranata (radnika, politiëkih partija, graappleanskih pokreta, sindikata ) koji sudjeluju u arapskim proljeêima, koji su dosegli kritiënu masu i uvelike uspjeli organizirati kontrahegemonsku politiëku praksu, prosvjednici na Zapadu nisu uspjeli precizno artikulirati svoje ciljeve ni sredstva borbe, niti su osigurali πiru mobilizaciju graappleanstva. Ono πto najviπe brine jest da su to uglavnom oblici druπtvenih pokreta bez bilo kakvih ozbiljnijih organizacionih formi i bez masovne baze - u smislu da su izolirani od graappleanskih masa, radniëke klase i sindikata kao neophodnih subjekata strukturalnih promjena.»ini se da je, pored omasovljenja pokreta i artikuliranja ciljeva i sredstava borbe, od kljuënog znaëaja za pretvaranje ovih globalnih protesta u pobune, pa i neπto viπe, zaustavljanje oëiglednog talasa bijega iz politike i pronalaæenje novih, Ëvrsto koordiniranih, decentraliziranih i regionalnih formi organizacija, kako se ne bi ponavljale historijske greπke i upadalo u neravnopravnu borbu s izuzetno dobro organiziranim protivnicima. Ipak, bez obzira na razlike izmeappleu Istoka i Zapada, Sjevera i Juga, stvara se klica koja spaja milijarde ljudi diljem planete - to je teænja za pravednijim i boljim svijetom. Rjeπenje nije ni zapadni neoliberalni kapitalizam ni istoëni autokratski kapitalizam; rjeπenje nije real-socijalizam, ali to ne moæe biti ni maksimalistiëki anarhoidni utopizam, ma koliko on bio dobronamjeran. Planetarne teænje milijardi za pravednijim i civiliziranijim æivotom mogu se materijalizirati kroz smislenu borbu za demokratski socijalizam buduênosti - humani socijalizam po mjeri Ëovjeka i realnog historijskog trenutka. Prepreke i puteve tog druπtvenog razvoja istraæuje i ovaj broj Novog Plamena. 5

6 6 Tema broja: Dva desetljeêa druπtvene transformacije na post-jugoslavenskim prostorima: dometi i ograniëenja Napomena: granice republika ex Jugoslavije, odnosno sadaπnje dræave i entitetska podruëja samo su simboliëno nacrtane

7 Tema broja: Dva desetljeêa... Republika Hrvatska 20 godina nakon raspada Jugoslavije 7 Filip Erceg Prije dvadeset godina, negdje u svibnju godine, na Trgu (bivπe) Republike preimenovanom tih dana u Trg bana JelaËiÊa, upravo pored spomenika banu, na bini, jedna je djevojëica leæala u kolijevci, odjevena u narodnu noπnju, i kroz suze zbunjeno gledala u te Ëudne face iznad njezine glave. Tog sunëanog dana, sada veê u proπlom stoljeêu, u eksploziji nacionalne energije, u poæaru boja - crvenih, bijelih i plavih, pred masom ZagrepËana, u pjesmi, bunilu i ludilu, kardinal Franjo KuhariÊ krstio je tek roappleenu Lijepu naπu domovinu. 1 Od te πesne djevoj- Ëice puno se tada oëekivalo.»estitari su joj svaπta poæeljeli: da bude zdrava i vesela, da bude sretna i beriêetna, da naapplee dobar posao, da se bogato uda Danas, dvadeset godina poslije, Hrvatska je sve tuænija i sve bolesnija. Nije sretna, a bogami ni beriêetna. Nezaposlena je, siromaπna i frustrirana. Nije se joπ udala, iako bi trebala za Europsku uniju. A hoêe li se bogato udati, i hoêe li imati sre- Êe u tom braku, to Êemo tek vidjeti! Dvadeset godina je po mnogo Ëemu prijelomno razdoblje u æivotu svakog Ëovjeka, pa tako i dræave. Dvadeset godina je moæda i najljepπe doba u æivotu.»ovjek u dvadesetoj nije viπe tako mlad, a opet nije ni joπ dovoljno zreo. To je vrijeme kad se diπe punim pluêima, kad se osoba formira kao figura od gline, kad bi od snage poletio kao ptica i odletio negdje na Jug. To je ono slobodno, bezbriæno razdoblje, kad ti je uëenje jedina briga, kad upijaπ u sebe znanja kao spuæva, kad æeliπ znati sve viπe i viπe, pa na kraju spoznaπ da viπe niπta ne znaπ. To je ono najljepπe doba od kolijevke do groba, kad dolaziπ do novih spoznaja, kad ti se nove ideje otkrivaju kao otoci na horizontu u osvit novog dana, kad pucaπ od energije kao zreo πipak, kad bi æelio mijenjati svijet i kad misliπ da je joπ moguêe promijeniti svijet. Dvadeset godina je doista prijelomno razdoblje u æivotu svakog Ëovjeka. Djevojka s dvadeset godina ili radi ili studira; ako se joπ nije udala i nema djece, onda je u nekoj ozbiljnoj vezi. Lijepa naπa sa svojih dvadeset godina, ako uzmemo neki prosjek, ili uopêe ne radi, pa æivi na grbaëi roditelja, ili radi sezonski ili kao blagajnica u trgovini za plaêu s kojom ne moæe otiêi na more ni jedanput u pet godina 2 ; o braku joπ ni u ludilu ne razmiπlja, a kako nema rijeπeno stambeno pitanje, joπ uvijek æivi sa starcima. A prije dvadeset godina izgledalo je sve drugaëije. Govorilo se da Êe Hrvatska biti kao vicarska, da Êemo odmah nakon izlaska iz Jugoslavije uêi u EU (tada joπ Europsku zajednicu), a ono danas umjesto vicarske imamo nepovoljne kredite u πvicarcima, dok u EU joπ uvijek nismo uπli, a i kad uappleemo (ako uopêe i uappleemo), uêi Êemo siromaπniji nego πto smo bili kad smo izaπli iz Jugoslavije. Govorilo se da Êe prosjeëna plaêa biti 1000 maraka, da Êe hrvatska puπka biti na hrvatskom ramenu, a hrvatska lisnica u hrvatskom dæepu, da Êe sve devize ostajati u Zagrebu, da nas viπe neêe krasti ni Beograd ni Jugoslavija, da Êemo biti svoji na svome - kad ono, gle vraga! Hrvatska je danas, dvadeset godina nakon svog krπtenja, opljaëkana i osiromaπena, jadna i bez perspektive; hrvatska puπka je u sluæbi NATO pakta, a hrvatska lisnica u stranim bankama; ono πto je generacijama stvarano ili je veê rasprodano ili Êe se rasprodati, pa Êe prije biti da smo svoji na tuappleem, nego svoji na svome; nezaposlena je jedna Ëetvrtina stanovniπtva, dok mnogi umirovljenici kopaju po kontejnerima Lijepa naπa u najljepπim svojim godinama vene danas kao neka stara frajla, usidjelica koja kod kuêe pletuêi goblene Ëeka svog princa na bijelom konju - tako, eto, danas Kroacija Ëeka da joj sunce sine, da je izbave iz zla EU fondovi i nova Vlada πto Êe doêi poslije izbora u prosincu ove godine. A tko je kriv πto Hrvatska danas nije onakva kakvu smo sanjali devedeset i prve? Tko objesiπe moju Hrvatsku? - uskliknuo bi A. G. Matoπ joπ davne Objesiπe je ko lopova, dok njeno ime briπe/, Za volju ne znam kome, æbir u uzama! 3

8 8 Tema broja: Dva desetljeêa... I. TO SMO DOBILI A TO IZGUBILI IZLASKOM IZ JUGOSLAVIJE? Prvi viπestranaëki Sabor konstituiran je 30. svibnja godine. Taj se dan sve do slavio kao Dan dræavnosti. Onda je odluëeno da se 30. svibnja viπe neêe slaviti kao Dan dræavnosti, jer da toga dana Hrvatska ustvari nije proglasila samostalnost, pa je za novi Dan dræavnosti izabran 25. lipnja kad je godine Hrvatski Sabor donio Ustavnu odluku o samostalnosti i suverenosti Republike Hrvatske, dok je dotadaπnji 30. svibnja proglaπen za Dan Hrvatskog Sabora. Meappleutim, u sve se to umijeπao joπ jedan datum, 8. listopada, kad je Hrvatski Sabor u podrumu Ine donio Odluku o raskidu svih dræavnopravnih sveza sa SFRJ, pa se opet taj dan obiljeæava kao Dan neovisnost. 4 Kad joπ tome dodamo 5. kolovoza koji se slavi kao Dan domovinske zahvalnosti, Dan pobjede i Dan hrvatskih branitelja, onda se stvarno teπko snaêi u tom dræavotvornom koπmaru. ProsjeËni hrvatski graappleanin uopêe viπe ne zna kad je Dan dræavnosti, i koja je razlika izmeappleu Dana dræavnosti, Dana neovisnosti i Dana Hrvatskog sabora. Oni stariji prije znaju kad je bio Dan Republike bivπe SFRJ, nego kad je Dan dræavnosti sadaπnje Hrvatske. Hrvati tako danas imaju svoju dræavu, a ne znaju kad je njezin Dan dræavnosti, πto veê samo po sebi govori o kakvoj je dræavi rijeë. Prije petnaest ili dvadeset godina nije se moglo proêi ulicom od izvjeπenih zastava; kao da je svaki dan bio dræavni praznik. Danas, dvadeset godina poslije, jedva da tko, osim dræavnih institucija (kojima je to duænost) izvjesi na svojoj kuêi hrvatsku zastavu za dræavni praznik. to se to u meappleuvremenu dogodilo s hrvatskim Ëovjekom da mu viπe nije stalo ni do Dana dræavnosti ni do mahanja zastavom?»ini se da su se Hrvati izdovoljili svoje dræave; kao ono dijete koje toliko silno æeli neku igraëku, pa kad ju dobije, onda se s njom igra svega nekoliko dana, nakon Ëega je odbaci. No, moæda su se Hrvati ipak prije razoëarali u svoju dræavu, nego πto su je se izdovoljili? U svakom sluëaju, dvadeset godina od osamostaljenja Hrvatske dobar je povod da se podvuëe crta i svedu raëuni; krajnje je vrijeme da se zamislimo i zapitamo: πto smo dobili a πto izgubili izlaskom iz Jugoslavije? Mnogi Êe od πuba prvo reêi da smo izlaskom iz Jugoslavije dobili demokraciju, Ëime se sugerira da u vrijeme socijalizma nije bilo demokracije. Istina je da je Hrvatska s osamostaljenjem uvela neke forme graappleanske demokracije kakve nismo prije poznavali, ali to je uglavnom politiëka demokracija, koja je, meappleutim, potisnula socijalnu i ekonomsku demokraciju, koje su jednako vaæne ako ne i vaænije od formalne politiëke demokracije. Pri tom treba naglasiti da je proces demokratizacije poëeo joπ u Jugoslaviji sedamdesetih godina, da bi se posebno intenzivirao u osamdesetima. U posljednjoj dekadi socijalizma skoro da i nije bilo razlike izmeappleu Jugoslavije i zapadnih demokracija: rijetke su cenzure i progoni politiëkih neistomiπljenika, slobodan je protok robe, ljudi pa i kapitala, slobodno se piπe i objavljuje, a moguêe je Ëak kritizirati i Tita te dovoditi u pitanje i same temelje samoupravnog socijalizma. ToËno je da se u Jugoslaviji moglo odgovarati za tzv. verbalni delikt, ali je jednako tako toëno da je devedesetih govor mrænje bio dozvoljen pa Ëak i poæeljan model komunikacije, πto je moæda joπ i gore, a ne treba zaboraviti da su u devedesetima bile Ëeste i tuæbe politiëkih moênika protiv neovisnih medija za tzv. duπevne boli. Osim toga, πto je to demokracija? Ako demokraciju shvatimo u njezinom izvornom smislu kao vlast naroda, demosa, puka, onda je istinske demokracije bilo viπe u vrijeme socijalizma kad je svaki radnik bio samoupravljaë. U Jugoslaviji je postojala πiroka mreæa radniëkog i druπtvenog samoupravljanja; demokracija je proizlazila iz materijalne baze, iz Organizacija udruæenog rada, SIZ-ova idr. formi neposrednog odluëivanja. U Jugoslaviji su bili Ëesti referendumi o svim bitnim pitanjima druπtvenog æivota, kako na razini poduzeêa, tako i na razni opêina, te zborovi radnika, dok u Hrvatskoj gotovo da viπe i nema radniëkih referenduma: jedini referendum na razini dræave odræan je davne 1991., kad je trebalo odluëiti: ostati ili izaêi iz Jugoslavije. Godinu dana prije, odræani su i prvi viπestranaëki izbori na kojima je pobijedio HDZ. Meappleutim, ni te prve viπestranaëke izbore nisu raspisali liberalni demokrati ili nacionalisti; i njih su raspisali komunisti (a time onda sebi potpisali smrtnu presudu!). 5 SKJ, odnosno SKH posljednjih desetak godina imao je sve slabiju ulogu u druπtvu. InaËe, samoupravljanje je i iπlo za tim da demokracija odozdo potisne Partiju u drugi plan. Partija je trebala ostati avangarda, a prestati biti Vlast: ona je trebala odumrijeti kao i buræoaska dræava. A πto smo dobili devedesetih? Dobili smo desetke stranaka koje se meappleusobno bore za vlast, a meappleu kojima i nema neke suπtinske razlike. Dobili smo partitokraciju (vlast politiëkih elita), a ne demokraciju (vlast naroda). Ako znamo i to da su devedesetih na vlast doπli rigidni nacionalisti, a da demokracija i nacionalizam ne idu zajedno, 6 onda Êemo lako zakljuëiti da je devedesetih samoupravni socijalizam (kao relativno najπiri oblik neposredne demokracije) zamijenila demokratura (πto Êe reêi, kreatura od demokracije), a ne prava, autentiëna Demokracija. Prema rezultatima istraæivanja Eurobarometra, u Hrvatskoj je Ëak 84 posto ispitanika nezadovoljno demokracijom; oni bi radije jakog voappleu koji Êe uvesti red u dræavi, nego predsjednika fikusa i parlament kao kokoπinjac (kako ga je jednom nazvao Zlatko Vitez) 7, πto veê samo po sebi govori kakva nam je demokracija. Nadalje, mnogi Êe reêi da je danas u Hrvatskoj stanje ljudskih prava puno bolje nego πto je bilo u Jugoslaviji. Nema viπe Bleiburga i Golog otoka; nema montiranih politiëkih procesa, progona Crkve i vulgarnog ateizma Istina je da nema viπe Bleiburga i Golog otoka (s tim da treba reêi, da je npr. na Golom otoku u postotku stradalo daleko viπe Srba i Crnogoraca nego Hrvata i drugih naroda, a i da je na Bleiburgu bilo i Ëetnika i belogardejaca, vlasovaca idr.!), ali je zato bilo PakraËke poljane, Lore, paljenja kuêa poslije Oluje, deloæacije ljudi iz vojnih stanova i drugih nedjela, koje ne spadaju samo u krπenje ljudskih prava, veê i u zlo- Ëin protiv ËovjeËnosti. Moæda je u Jugoslaviji u prvim godinama bilo i montiranih procesa, ali ih je bogami

9 Tema broja: Dva desetljeêa... bilo i u Hrvatskoj u devedesetima. Samo ako uzmemo Ëinjenicu da u Hrvatskoj skoro nitko nije procesuiran za ratne zloëine poëinjene u Domovinskom ratu, ili da je rijetko tko osuappleen za malverzacije u pretvorbi i privatizaciji, znat Êemo o kakvoj se pravnoj dræavi radi. Da je Hrvatska pravna dræava, onda ne bi poglavlje 23. o pravosuappleu bilo posljednje zakljuëeno u pretpristupnim pregovorima za ulazak u EU. U Jugoslaviji je nesumnjivo u poëetku bilo i vulgarnog ateizma. Nije se branilo ljudima da idu u crkvu ili da slave vjerske praznike, ali se ponekad mogao steêi dojam da to baπ i nije poæeljno. U socijalizmu je Crkva bila strogo odvojena od dræave, πto je u suπtini bilo dobro i za Crkvu i za dræavu. Meappleutim, u devedesetima dolazi do snaæne klerikalizacije i repatrijahalizacije druπtva: popovi prisustvuju kod svakog rezanja vrpce, oni blagosiljaju svaku novo otvorenu dvoranu (Ëak je i RaËan pozvao KuhariÊa da posveti zgradu SKH!), uvodi se vjeronauk u πkole, te Vojni ordinariji (na Ëelu kojeg je veê godinama notorni faπista), potpisan je vrlo nepovoljan i neustavan Konkordat s Vatikanom, obnavlja se sklapanja crkvenog braka, uvode se novi vjerski blagdani, a pod pritiskom Crkve donijet je i vrlo restriktivan Zakon o umjetnoj oplodnji Kakva je bila situacija s pravima nacionalnih manjina u devedesetima, suviπno je i govoriti. Po tom je pitanju, istina, postignut odreappleeni napredak, ali viπe zbog pritiska izvana, nego zbog naπe vlastite inicijative. Posljednjih je godina pod pritiskom EU postignut napredak i u pogledu zaπtite rodnih prava i prava seksualnih manjina. Ali, na pravima LGBT populacije radi se danas svugdje u svijetu. To je opêi trend, s tim da je homoseksualnost dekriminalizirana joπ u Jugoslavija (npr. osamdesetih se na kioscima slobodno prodavala Erotika M, specijalizirani Ëasopis za gay populaciju!). to smo joπ dobili izlaskom iz Jugoslavije? Dobili smo - reêi Êe apologeti tranzicije - bolje ceste i autoceste, nove fasade, parkove. Istina, danas se vozimo po boljim cestama, a koje smo morali izgradili zbog razvoja turizma, ali je puno cesta izgraappleeno i u socijalizmu. Hrvatska je zato potpuno zapustila æeljeznice, dok je u socijalizmu izgraappleena skoro cijela danaπnja æeljezniëka mreæa. Pa kad k tome joπ dodamo silne druπtvene stanove, tvornice i infrastrukturu, onda je doista neukusno lamentirati o fasadama i parkovima. Popravio nam se i vozni park: ne vozimo viπe otrcane fiêe i jugiêe, veê njemaëke, francuske, talijanske i korejske automobile. Da, ali ta je Jugoslavija, kakva god da je bila, imala i automobilsku industriju, te je Ëak i izvozila automobile i na druga træiπta. Stojadin i Yugo nisu bili kao Mercedes ili BMW, ali ih ne treba ni podcjenjivati; oni su bili napravljeni po mjeri obiënog socijalistiëkog Ëovjeka. Osim toga, sav taj vozni park ima svoju cijenu: svi su ti automobili kupljeni na kredit, Ëesto i pod nepovoljnim uvjetima, po visokim kamatnim stopama u stranoj valuti. Dobili smo i mobitele i kompjutere, a s njima bogme i dodatne troπkove. Ali, to πto nekad nismo razgovarali na mobitel ili surfali preko Interneta, za to nam nije kriv socijalizam: toga nije bilo ni u kapitalizmu. Naprosto su neke stvari nesumjerljive: ono je bilo jedno, a ovo je drugo vrijeme. Mobitele i kompjutere nismo mogli imati jer ih nije bilo nigdje na svijetu, a da ih je bilo, imali bi ih kao i veπ maπine ili televizore u boji. to smo joπ dobili uspostavom samostalne Hrvatske? Dobili smo rat, izbjeglice, prognanike, etniëki Ëistu zemlju Dobro, rat nam je toboæe nametnut; njega kao nismo htjeli, ali smo ga imali. Kad smo kroz prozor izbacili Marxa, odmah je na vrata pokucao Hrvatski Bog Mars; s Tranzicijom je doπao On kao Tat - krvavi i prljavi Rat! A s Ratom i ratni profiteri, sitni i krupni lopovi, ubojice i varalice. Dok je tako jednima rat bio tat, dotle je drugima bio brat. Dok je jedna armija bila na ratiπtu, dotle se na drugoj strani stvarala armija nezaposlenih. U ratu je izvrπena beskrupulozna pljaëka stoljeêa, a pod kraj rata i zloëin stoljeêa - etniëko ËiπÊenje. Dobili smo træiπnu ekonomiju, a s njom i sve nedaêe kapitalistiëkog sistema. Træiπnu ekonomiju imali smo, doduπe, i u socijalizmu, ali socijalno odgovornu træiπnu ekonomiju, iz koje je devedesetih na divlji, barbarski naëin eliminirana i socijalna osjetljivost i dræavni protekcionizam, i pravda i solidarnost, pa danas imamo predatorski neoliberalizam u kojem se ljudi grizu kao πakali. Dobili smo razne markete i super markete, konzume, getroe i metroe (u koje Hrvati nedjeljom radije odlaze nego na misu!), a izgubili Prvomajsku, Jugoturbinu, RIZ, TAZ ; Æeljezaru Sisak, akovπtinu, Kamensko, Plivu, a uskoro Êemo i brodogradiliπta. Dobili smo umirovljenika koje uzdræava zaposlenih, s tim da u privredi koja najviπe puni proraëun radi svega ljudi! Dobili smo i nekoliko tisuêa nezaposlenih, pa pola milijuna branitelja, od toga pola laænih, πto je svjetski raritet; zatim spomeniëara Domovinskog rata viπe nego πto je cijela Jugoslavija imala nositelja Spomenice 41. (spomenice su se dijele kao znaëke na predizbornim skupovima), pa generale koji (poput»ermaka) æive u dvorcu, i koji su (poput Rojsa i Norca) prije bili πoferi i konobari. S jedne strane dobili smo razne tajkune i tajkunëiêe, novopeëene skorojeviêe, hrvatski jat-set, celebrityije, starlete, modne maëke i ostali polusvijet, a s druge strane samozatajne radnike koji rade za 2-3 tisuêe kuna, koji ne idu ni na zimovanje ni na ljetovanje i koji ne mogu svojoj djeci kupiti ni πkolske udæbenike, umirovljenike i nezaposlene koji skupljaju plastiëne boce da bi za njih u trgovini dobili πaku kuna, seljake koji s traktorima blokiraju ceste jer bez poticaju ne mogu zasaditi ni pπenicu ni kukuruz, studente koji na svojim plenumima poruëuju da znanje nije roba (iako je u kapitalizmu sve roba, pa tako i znanje), sindikate koji su nekad od dosade samoupravne svakidaπnjice nabavljali svinjske polovice, a danas skupljaju potpise za izmjenu Zakona o radu, te na ulici traæe pravice Dobili smo novi sistem vrijednosti u kojem Profit kao Bog sjedi na vrhu piramide, potroπaëko druπtvo i æivot na kredit. Umjesto kulta Titove liënost prvih deset godina samostalnosti imali smo kult liënosti Franje Tuapplemana, a danas imamo kult bezliënosti, te nove idole u vidu Ante ili Simone Gotovac. Dobili smo nove spomenike, a poruπili preko 3000 onih iz doba 9

10 10 Tema broja: Dva desetljeêa... mraka ; dobili smo nove knjige, mnoge vrijedne a i mnoge bezvrijedne, a one nepodobne, marksistiëke provenijencije i na Êirilici, odbacili u kontejnere ili na rezaliπte. Dobili smo novi jezik oëiπêen od srbizama a s mnogo arhaizama, nekoliko pravopisa u kojima se vodi bitka je li se piπe neêu ili ne Êu, nove Ëinove, nova odliëja. Dobili smo svoju nacionalnu valutu - kunu. Nema viπe novih i starih dinara, i cijena u milijunima (zbog hiperinflacije), voænje na par-nepar i nestaπice robe u trgovinama. Istina, dobili smo nacionalnu valutu, ali valutu koja je izgubila svoju financijsku, antropoloπku i ekonomsku funkciju. Imamo kunu, ali kredite plaêamo u eurima i πvicarskim francima, a kad uappleemo u euro zonu (ako uappleemo) opet Êemo ostati i bez te nacionalne valute. Imamo precijenjenu kunu koja pogoduje uvoznom lobiju. Nemamo neku naroëitu inflaciju, ali zato nema ni onog doba da nam inflacija pojede kredit, pa da godinama novu kuêu otplaêujemo u vrijednosti kutije πibica. Danas su banke lukave i proklete - osigurale su se one s deviznom klauzulom. Istina, u vrijeme naftne krize bilo je u Jugoslaviji tu i tamo voænje na par-nepar, ali smo ipak dobivali naftu iz Titovih prijateljskih zemalja po puno jeftinijoj cijeni nego neke druge zemlje; bilo je mjesecdva i nestaπice kave i deterdæenta, ali zbog toga nitko nije ostao gladan, a danas bogme ima i sve viπe onih koji oskudijevaju i u kruhu i mlijeku. Od Jugoslavije smo sukcesijom imovine, izmeappleu ostalog, naslijedili 13 tona zlata, a danas viπe nemamo ni jednu zlatnu polugu; od Jugoslavije smo, istina, naslijedili i dug od 3,5 milijarde dolara, ali smo zato u 20 godina samostalnosti taj dug povisili na Ëak 45 milijardi eura! Itd., itd No, da ne bismo zaboravili ono najvaænije. Naπi vajni dræavotvorci kaæu da smo, eto, konaëno nakon stoljeêa sedmog, dobili svoju - dræavu! Samostalnu, suverenu i meappleunarodno priznato! Imamo Hrvatsku, uzviknuo je Franjo Tuappleman nakon primanja Hrvatske u OUN. Imamo Hrvatsku, ali kakvu? Osim toga, ako je danas imamo, je li to onda znaëi da je prije nismo imali? Hrvatska je danas Ëlanica Ujedinjenih naroda, a Ëak je bila i nestalna Ëlanica VijeÊa sigurnosti - ali kao da to neπto znaëi.»lanice UN-a su i Papua Nova Gvineja i Sveti Vincet i Grenadini i Sejπeli i niz drugi dræava i dræavica koje niπta ne znaëe na svjetskoj politiëkoj sceni, a Jugoslavija je ipak bila neko i neπto. Jugoslavija je bila neformalni voapplea Pokreta nesvrstanih koji je nekad igrao nemalu ulogu u UN-u. to znaëi jedna mala Hrvatska u UN-u, kad ionako o svemu odluëuje nekoliko zemalja u VijeÊu sigurnosti. Hrvatska je i Ëlanica NATO pakta, pa kao Ëlanica NATO pakta sudjeluje u petnaestak tzv. mirovnih misija po svijetu. Sutra Êe hrvatski vojnici ginuti za interese zapadnih sila kao nekad Trenkovi panduri za Austriju; moæda i negdje na Kavkazu kao nekad PaveliÊeva Hrvatska legija u sastavu Wehrmachta kod Staljingrada Hrvatska Êe sutra biti 28 Ëlanica EU (ako se ona u meappleuvremenu ili baπ kad Hrvatska uapplee u nju ne raspadne), ali u njoj neêe ni pribliæno imati ona prava koja je imala u Jugoslaviji. Hrvatska je 91. trebala postati suverena, samostalna i meappleunarodno priznata, no danas je tek meappleunarodno priznata, kao πto su uostalom meappleunarodno priznate i sve druge republike bivπe Jugoslavije. Suverena nije, jer je temelje suverenosti - financijsku i ekonomsku suverenost - izgubila. Gotovo su sve banke prodane strancima, pa je i HNB u vlasti stranog kapitala (uz to πto je guverner HNB-a odnedavno osobno u vlasti TodoriÊa); Ina je praktiëki ustupljena Maapplearima, Telekom je prodan Nijemcima, Pliva Amerikancima Hrvatska s domaêom proizvodnjom pokriva manje od 50 posto svojih potreba; ona viπe nema energetskih, pa Ëak ni robnih rezervi. O kakvoj to pak samostalnosti moæemo govoriti? Hrvatska da bi mogla nastaviti s proizvodnjom brodova, mora traæiti dozvolu EU. Koliko Êe zasaditi maslina ili vinograda, o tome Êe odluëiti EU. Ako proglasi ZERP, uvest Êe joj sankcije. Ako zabrani uvoz strane robe, iskljuëit Êe je iz WTO-a. Itd. No, nije baπ sve tako crno: za Hrvatsku se danas u svijetu vjerojatno viπe zna nego prijaπnjih vremena. U πiroj populaciji ona je moæda najviπe poznata po Davoru ukeru i Blanki VlaπiÊ, viπe nego po Miroslavu Radmanu ili Radi erbedæiji. Poznata je i po Dubrovniku, u zadnje vrijeme i po kravati koja toboæe potiëe od Hrvata (iako bi bilo bolje da te kravate viπe mi proizvodimo i izvozimo, nego πto ih uvozimo), dok su u regiji kao asocijacija na Hrvatsku joπ uvijek poznati brendovi iz socijalistiëkog vremena: Sumamed, Vegeta, Cedevita, Bajadera, Jamnica, liker Maraskino, Zvijezda majoneza 8 Kulen i Ëvarke Hrvatska tek pokuπava izvesti kao brend, ali Êe to teπko iêi. U πiroj javnosti vlada uvjerenje da je Hrvatska dræava stvorena 1991., odnosno devedesetih. Ali to nije toëno. Kao prvo, dræava se ne moæe stvoriti preko no- Êi, ad hoc, nekim dekretom ili odlukom Sabora. Ona se stvara stoljeêima. Na stvaranju hrvatske dræave radile su generacije politiëara, vojskovoapplea, intelektualaca i obiënih ljudi. Niti je sve poëelo s Franjom Tuapplemanom niti je s njim sve zavrπilo. A kao drugo, stvaranje dræave treba razlikovati od njezinog osamostaljenja (razdruæenja, secesije). Stvaranje dræave je historijskosukcesivni proces, dok je osamostaljenje viπe jedan F. Tudman, G. uπak i generali na kninskoj tvrappleavi 1995.

11 11 Tema broja: Dva desetljeêa... formalno-pravni postupak. Ako Êemo pravo, Hrvatska ovakva kakve je, u granicama kakve danas ima, stvorena je u toku Drugog svjetskog rata u Topuskom i Jajcu, odlukama ZAVNOH-a i AVNOJ-a, te je u Domovinskom ratu eventualno obranjena, iako je i to veoma diskutabilno. Poslije osloboappleenja Hrvatska se zove Federalna Dræava Hrvatska, zatim Narodna Republika Hrvatska, pa SocijalistiËka Republika Hrvatska. Namjerno naglaπavamo ove prefikse dræava i republika, jer je u Jugoslaviji Hrvatska doista bila dræava, odnosno republika. U sastavu Jugoslavije Hrvatska je imala sve atribute dræavnosti: Sabor, Vladu, razne ekonomske i kulturne institucije (npr. u Zagrebu je bilo sjediπte Jugoslavenskog leksikografskog zavoda sa Miroslavom Krleæom na Ëelu), svoju nacionalnu komunistiëku partiju, pa Ëak i republiëku vojsku - Teritorijalnu obranu, te civilnu zaπtitu (koje danas viπe nema). Hrvatska je imala i svoju himnu Lijepu naπu, koja se mogla slobodno izvoditi uz jugoslavensku himnu Hej Slaveni, dok je srpska himna Boæe pravde bila zabranjena 9. Svaku je veëer od do Radio Zagreb zavrπavao svoj program s Lijepom naπom. U Hrvatskoj je, dakako, bila dozvoljena i πahovnica, hrvatski grb, koji je izranjao iz mora obrubljen klasjem æita sa petokrakom na vrhu. Hrvatska je imala i svoju zastavu, samo s petokrakom u sredini, a koja se isticala na svaki dræavni praznik uz jugoslavensku i partijsku zastavu. Koliko su Hrvati u Jugoslaviji bili diskriminirani, govore, na primjer, i ove Ëinjenice: Prvi Ëovjek te dræave, njezin doæivotni predsjednik (marπal, vrhovni komadant, πef Partije i joπ πtoπta drugo) bio je Hrvat. Josip Broz, dakako, nije zbog te Ëinjenice niπta viπe preferirao Hrvate u odnosu na druge jugoslavenske narode (a πto mu æele imputirati srpski nacionalisti). On je po svom politiëkom opredjeljenju bio istinski Jugoslaven 10, ali je ipak neosporno bio i etniëki Hrvat, rodom iz Zagorja. Titovi najbliæi suradnici - njegova lijeva i desna ruka - bili su Vladimir BakariÊ i Edvard Kardelj: jedan Hrvat a drugi Slovenac, dok su istaknuti Srbi i Crnogorci iz njegovog okruæenja s vremenom eliminirani jedan za drugim (s pravom ili ne, u to ovdje neêemo ulaziti): prvo Milovan ilas, onda Aleksandar RankoviÊ, pa KoËa PopoviÊ. Predsjednik veê spomenutog AVNOJ-a bio je takoappleer Hrvat dr. Ivan Ribar, istaknuti politiëar i u Kraljevini Jugoslaviji (inaëe, otac narodnog heroja Ive Lole Ribara). Pa i prvi predsjednik Hrvatske, ako Êemo pravo, nije Franjo Tuappleman, veê pjesnik Vladimir Nazor (koji je, kao πto znamo, bio prvi predsjednik ZAVNOH-a, a onda predsjednik Prezidijuma). Prvi Ëovjek do Tita u vojsci - general armije, bio je Hrvat Ivan Goπnjak (od do 1967). U JNA Hrvati su, kao i ostali narodi, bili ravnopravno zastupljeni po nacionalnom kljuëu. Da je ta nesretna JNA bila antihrvatski orijentirana, onda ne bi njezini istaknuti generali i admirali, kao πto su Petar StipetiÊ, Imbra AgotiÊ, Antun Tus, Martin pegelj, Domazet-Loπo i dr. preπli na Tuapplemanovu stranu (a osim toga, i sam je Tuappleman svojevremeno bio najmlaapplei Titov general!). Onda ne bi admiral Petar imiê (bosanskohercegovaëki Hrvat) kao predvodnik delegacije JNA na 14. Kongresu SKJ podræao hrvatsko-slovenski prijedlog da se prekine Kongres, πto je bio veliki udarac Slobodanu MiloπeviÊu. Pa Ëak je i taj zloglasni Veljko KadijeviÊ polu-hrvat (po majci iz Imotskog). Da je KadijeviÊ bio neki zagriæeni velikosrbin, onda se on ne bi zaustavio samo na Vukovaru, veê bi iπao linijom Karlovac-Virovitica-Karlobag. Hrvatska je u sastavu Jugoslavije bila treêa ili Ëetvrta vojna sila u Evropi. Sjetimo se kad je Jugoslavensko ratno vazduhoplovstvo oborilo dva ameriëka aviona koja su nelegalno u πpijunske svrhe nadlijetala jugoslavenski teritorij; Amerika je jedno vrijeme protestirala i prijetila 11, ali se nije niπta usudila poduzeti protiv Jugoslavije. Hrvatska danas ne samo da se ne bi usudila sruπiti ameriëke zrakoplove ili zrakoplove bilo koje druge sile 12, veê ih nema ni s Ëime sruπiti; ona nema viπe ni jedan ispravan MIG, pa Ëak nema ni dovoljno kanadera za gaπenje poæara. Jugoslavenska vojska je pobjedonosno umarπirala u Trst; kod nas se uzvikivalo (jednako u Puli i Zagrebu, kao u Kragujevcu i Beogradu): Trst je naπ! Tito se ipak morao povuêi, ali je Istra vraêena u sastav Hrvatske, dok je Trst podijeljen na zonu A i B. Danas se Hrvatska ne usudi proglasiti ZaπtiÊeni ekoloπko-ribolovni pojas na moru, jer se boji kako Êe reagirati Italija, a kamoli da bi poslala svoju vojsku na Svetu Geru ili na neku drugu spornu granicu. U trenutku raspada Jugoslavije na tri kljuëne funkcije u zemlji bili su upravo Hrvati. Predsjednik Predsjedniπtva SFRJ bio je Stipe MesiÊ (koji je na tom mjestu zamijenio nepodobnog Stipu uvara); predsjednik Saveznog izvrπnog vijeêa (savezne vlade) bio je bosanskohercegovaëki Hrvat Ante MarkoviÊ, a Ëak je i posljednji jugoslavenski πef UDB-e bio Hrvat Zdravko MustaË. Moæda nije toliko vaæno, ali je ipak zanimljivo, da je i predsjednik Saveza komunista -Pokreta za Jugoslaviju (tzv. generalske stranke) bio Hrvat. A tko je u Hrvatskoj pripremio teren za smjenu vlasti nego Hrvati iz tzv. represivnog aparata bivπe dræave. Spomenimo samo Josipa Boljkovca i Josipa ManoliÊa, bivπe partizane i komuniste, koji su odmah preπli na Tuapplemanovu stranu (i zauzeli visoke poloæaje), a koje se danas proganja kao odgovorne za navodne komunistiëke zloëine. O tome koliko je pak Ëlanova SKH preπlo u HDZ, suviπno je komentirati! ToËno je da je Tito u Karaappleorappleevu smijenio tadaπnje hrvatsko rukovodstvo na Ëelu sa Savkom Dap- ËeviÊ-KuËar i Mikom Tripalom (koji je inaëe bio njegov miljenik, a ostao je korektan i poπten sve do smrti), ali je na drugoj strani smijenio i srpske liberale. Istina je da je ukinuta Matica hrvatska, ali je ukinuta i srpska Prosvjeta (πto se namjerno preπuêuje kako bi se pokazalo da su Hrvati bili toboæe proganjani smo zato πto su Hrvati!). Ali je jednako tako toëno i to da su u Ustav inkorporirani mnogi zahtjevi hrvatskih proljeêara, te da je njime Jugoslavija praktiëki pretvorena u konfederaciju. Po Ustavu iz savezna vlast nije mogla donijeti niti jednu odluku bez suglasnosti svih republika, ukljuëujuêi i Hrvatsku, πto je veê pod kraj dovodilo i do svojevrsne paralize sistema; a sve se bojimo da Êe Hrvatska u EU moêi iπta bitno utjecati na njezine vaænije politiëke odluke.

12 12 III. DVIJE HRVATSKE - JEDNA KOMPARATIVNA ANALIZA U prirodi je svakog Ëovjeka da se usporeappleuje s drugim ljudskim biêem, pa se tako i Hrvatska Ëesto usporeappleuje, kako sa zemljama regije, tako i s drugim tranzicijskim zemljama ili zemljama EU. Mnogi Êe danas reêi kako se nekad bolje æivjelo. Ima, meappleutim, i onih koji Êe reêi da se danas ipak bolje æivi. To, je li se nekad bolje æivjelo ili se danas bolje æivi, to je jedna vrlo subjektivna stvar; ona ne zavisi ili ne mora zavisiti od objektivnih pokazatelja. Objektivno, danas se moæda i bolje æivi, ali to niπta ne znaëi, ako se to tako subjektivno i ne osjeêa. Tako je, na primjer, sa sre- Êom. SreÊa je jedno psiholoπko stanje koje je teπko ili gotovo nemoguêe statistiëki izmjeriti. Jesu li danas ljudi sretniji (kad imaju nove automobile, mobitele, kompjutere, mikrovalne peênice ili perilice suapplea ) nego prije (kad su vozili moskviêe i gledali crno-bijele televizore Rudi»ajevec )?»ini se da nisu. Uostalom, dokazano je da materijalna dobra nisu uzrok sreêe (dapaëe, mogu biti i uzrok nesreêe). Ako Ëak prihvatimo tezu da se danas bolje æivi (πto nije toëno), opet to ne znaëi da smo danas sretniji nego prije kad smo puno skromnije æivjeli. Mi Êemo danas Ëesto Ëuti od starijih ljudi kada kaæu kako je nekad bilo puno viπe slobode (iako smo po nekim pokazateljima æivjeli u totalitarnom sistemu!): o, kakva je to bila sloboda - reêi Êe; moglo se svuda slobodno putovati, mogao si spavati noêu usred πume ili otvorenih vrata, niπta ti se ne bi desilo; nije bilo ovolike pljaëke i ubojstava; nisu nam trebali zaπtitari, alarmi i video kamere To je doista zanimljivo razmiπljanje ako znamo da su danas ljudska prava na puno viπem nivou.»ovjek je po prirodi nostalgiëno biêe. On je sklon tome da idealizira proπlost. To je zato πto Ëovjek (kao vremenito biêe, da upotrijebimo ovu filozofsku misao) ne zna kakva Êe biti buduênost, a kako mu je sadaπnjost oëajna, Ëini mu se da je proπlost bila bolja. Je li proπlost doista bila bolja? Mi Êemo ovdje na nekoliko primjera usporediti danaπnju Hrvatsku s onom socijalistiëkom iz koje je ova proizaπla. Netko bi mogao s pravom prigovoriti da to i nije baπ najsretniji metodoloπki pristup, jer da je za korelativni faktor trebalo uzeti sadaπnjost, a ne proπlost; odnosno, da Hrvatsku treba usporeappleivati, npr. s»eπkom, Poljskom ili Maapplearskom, sa zemljama koje su zajedno s Hrvatskom krenule u tranziciju, a ne s Hrvatskom od prije 20 godine. Pitanje je koliko su socijalistiëka Hrvatska i danaπnja Hrvatska sumjerljive. To su dva razliëita sistema, dva razliëita svijeta. Po tome bi onda - prigovorit Êe kritiëari ovog pristupa - mogli komparirati i sadaπnju Hrvatsku s Banovinom Hrvatskom, ili Ëak s Hrvatskom Petra Kreπimira IV.! No, da ne pretjerujemo: danaπnju Hrvatsku ne moæemo usporeappleivati s Hrvatskom Petra Kreπimira IV., jer o toj Hrvatskoj nemamo dovoljno podataka. Hrvatska je tada æivjela u srednjem vijeku, a mi danas æivimo u 21. stoljeêu. S Banovinom Hrvatskom bi se veê mogli usporeappleivati, jer je ona postojala u kapitalizmu - koji joπ uvijek traje. No, danaπnja Hrvatska nije proistekla iz Banovine Hrvatske, veê iz socijalistiëke Hrvatske: Tema broja: Dva desetljeêa... stoga se te dvije Hrvatske - socijalistiëka i samostalna - mogu usporeappleivati. Tim viπe πto mi joπ uvijek æivimo 20. stoljeêe; mi smo joπ uvijek jednom nogom u proπlom stoljeêu Pa poappleimo redom. Spomenuli smo veê slobodu. Uzmimo, na primjer, slobodu medija.»injenica je da su danas mediji uglavnom osloboappleeni politiëkog pritiska (iako to u Tuapplemanovo doba nije bio sluëaj). Mogli bismo reêi da nema viπe politiëke cenzure (iako autocenzure ima itekako), da HTV nije partijska televizija kao πto je to moæda nekad bio RTV Zagreb, da Predsjedniπtvo HDZ-a ne moæe viπe ureappleivati novine, kao πto je to nekad mogao CK SKH, itd. Ipak, ako veê nema toliko politiëkog pritiska na medije, onda svakako ima korporacijskog pritiska (Ëega prije nije bilo), a πto je jednako opasno, ako ne i opasnije. Novinari danas mogu pisati πto god hoêe protiv premijerke Jadranke Kosor (vjerojatno im nitko zbog toga neêe dati otkaz), ali ne mogu, na primjer, protiv Ivice TodoriÊa jer je on glavni oglaπivaë u skoro svim medijima. S druge strane, baπ zato πto je sve dozvoljeno, viπe skoro niπta nije zanimljivo. Kad je Telegram objavio Deklaraciju o poloæaju i nazivu hrvatskog jezika, o tome su raspravljali svi æivi, pa Ëak i radniëki savjeti. Danas da Akademija objavi sliënu Deklaraciju, ta vijest moæda ne bi dospjela ni u srediπnji Dnevnik. Osim toga, danaπnji tiskani mediji nisu niπta kvalitetniji od onih iz vremena socijalizma. DapaËe, prije su novine bile puno kvalitetnije, ozbiljnije, odmjerenije, s puno viπe informacija, analiza, komentara; danas je sve lijepo upakirano, ali bez pravog sadræaja, s puno poluistina i senzacija, reklama, prikrivenog PR-a, golih æena i bljeπtavih fotografija koje tekst potiskuju u drugi plan. Privatizacija je od politiëkih magazina napravila jeftine tabloide. Usporedimo nekadaπnji Start ili Polet s danaπnjim Globusom ili Nacionalom. Vjesnik, koji je poëeo izlaziti joπ u ratu kao glasilo KPH, a koji je poslije rata dostigao zavidnu tiraæu (u sklopu njega izlazio je popularni Vjesnik u srijedu -VUS), danas ne Ëita nitko osim Srediπnjeg odbora HDZ-a. Danaπnji VeËernji list u vlasniπtvu austrijske Styrie ne moæe se usporediti s onim VeËernjim listom kojeg su komunisti pokrenuli Slobodna Dalmacija, taj ponos dalmatinskih partizana, prvo je devedesetih opljaëkana od Miroslava Kutle, a onda je prodana Europa press holdingu Nine PaviÊa, koji danas ima gotovo monopol na medijskog træiπtu - veêi nego πto je nekad imala Partija. Splitski Feral Tribune jedina je Ëasna iznimka na medijskom træiπtu - bio je glas razuma i savjesti, posebno devedesetih, pa ipak nije mogao opstati: kako se skoro nitko u njemu nije htio oglaπavati, a pritisnut ovrhama od raznih tuæbi za duπevne boli, je prestao izlaziti (sada neki njegovi novinari piπu za srpske Novosti!). Od Hrvatska ima dvije nove nacionalne televizije - RTL i Novu TV, ali one nisu ni sluge javnoj televiziji. Dnevnik HRT-a je po svim istraæivanjima i dalje najgledanija informativna emisija, πto samo govori o tome da javnost ipak viπe vjeruje javnoj televiziji nego privatnim medijima. Da nije HRT-a, kakav god da bio, graappleani ne bi imali gdje pogledati ni jednu doku-

13 13 Tema broja: Dva desetljeêa... mentarnu emisiju znanstvenog, obrazovnog ili kulturnog sadræaja. TreÊi program Hrvatskog radija posljednja je oaza kulture i umjetniëke glazbe, iako se razmiπlja i o njegovoj privatizaciji to se slobode tiëe, danas - istina - nema politiëkih zatvorenika, ali su nam zatvori opet prepuni. Samo od do broj zatvorenika je porastao za gotovo (s tim da se broj stanovnika smanjio). Na manje od 4000 zatvorskih Êelija dolazi 5300 zatvorenika 14. Stoga se veê razmiπlja o otvaranju privatnih zatvora, Kud Ivo, tud i ja po uzoru na neke zapadnoevropske zemlje (kaæu da bi to mogao biti dobar biznis u buduênosti!). Razlozi zaπto je toliko porastao broj zatvorenika su viπestruki: prije svega, porastao je broj gospodarskog kriminaliteta, sve je viπe organiziranog kriminala, raznih oblika delikvencije, ubojstava, razbojstava, silovanja, kao i onih koji zbog nemoguênosti da plate prekrπajnu kaznu odabiru zatvor Ako uzmemo i neke banalne primjere, slobode je danas manje nego prije. Na primjer, donesen je Zakon o zabrani puπenja na javnim mjestima, koji je posebno pogodio ugostitelje. Takav zakon - u vrijeme dok je Tito puπio svoje cigare na sjednicama CK - bio bi krajnje nezamisliv (ne kaæemo da puπenje nije izuzetno πtetno, ali je alkoholizam joπ πtetniji, a pivo se svakodnevno reklamira na TV-u). Pooπtreni su i uvjeti u prometu. Danas je lako ostati bez vozaëke dozvole, dok je to nekad bilo skoro nemoguêe (iako ne primje- Êujemo da je neπto smanjen broj prometnih nesreêa!). U skladu s propisima EU, pooπtreni su i propisi koji se tiëu sela i seljaka: npr. ljudi viπe neêe moêi peêi rakiju za prodaju, veê samo za sebe (jer za prodaju moraju registrirati obrt), kumice viπe ne mogu na trænici prodavati sir i vrhnje bez hladnjaka, jer je to kao nehigijenski, uskoro neêe biti tradicionalnog kolinja bez dozvole veterinarske stanice (koju, dakako, treba platiti) 15 No, ostavimo sada slobodu po strani. Kaæu - kad je Ëovjek mlad teæi slobodi, a kad uapplee u zrelije godine - vaænija mu je sigurnost. U socijalizmu je bilo moæda manje slobode, ali je zato bilo viπe sigurnosti - socijalne sigurnosti, dakako - o kojoj danas moæemo samo maπtati. Kad posjedne djeda unuka na krilu, pa mu priëa πto je nekad bilo - unuku to πto Ëuje zvuëi kao bajka. A ta bajka glasi otprilike ovako: kad bi se jednom zaposlio na nekom radnom mjestu, na njemu bi najëeπêe ostao do mirovine; sa zavrπenom gimnazijom mogao si bez problema dobiti neki ËinovniËki posao; sa zavrπenim fakultetom nisi mogao biti nezaposlen; obrazovanje je bilo besplatno i svima dostupno; zdravstvo takoappleer; radnik je bio zaπtiêen kao nigdje na svijetu, praktiëki nije mogao dobiti otkaz; kao samoupravljaë on je odluëivao o mnogo Ëemu, pa Ëak i o pla- Êi direktora; radilo se od 7 do 15h, i ni minutu viπe; isplaêivali su se bonusi, regresi, K15, 13 plaêa ; u sluëaju da poduzeêe zbog nelikvidnosti nije bilo u moguênosti isplatiti osobni dohodak (kako se to nekad govorilo), tu bi obavezu na sebe preuzela dræava; s jednom plaêom mogla se uzdræavati cijela obitelj (nerijetko je radio samo muπki Ëlan obitelji, dok su æene bile domaêice); najobiëniji KV radnik mogao je izgraditi kuêu i vikendicu, kupiti auto, otiêi na more; svako je mogao doêi do druπtvenog stana; svako je veêe poduzeêe imalo na Jadranu svoja radniëka odmaraliπta u kojima su radnici mogli ljetovati po mjesec dana uz neku simboliënu cijenu; krediti su bili vrlo povoljni, u domaêoj valuti (dinarima), s malom kamatnom stopom; ljudi su s prosjeëno pedesetak godina odlazili u mirovinu s kojom su mogli vrlo lijepo æivjeti itd, itd A kako izgleda tisuêljetni san danaπnje Hrvatske? Kao noêna mora, rekli bismo: sa zavrπenom srednjom πkolom danas je gotovo nemoguêe naêi posao (tko poslije gimnazije ne ide na fakultet, praktiëki nije niπta), a ni fakultetska diploma nije garancija zaposlenja (gotovo nema zanimanja koje nije suficitarno); nema viπe besplatnog obrazovanja - πkolovanje postaje privilegija bogatih; nema viπe besplatnog zdravstva - uvedeno je dopunsko osiguranje (jer obavezno viπe ne pokriva troπkove), razne participacije (pa su se medicinske sestre pretvorile u blagajnice), uvedene su liste Ëekanja za ultrazvuk, CT, magnetsku rezonancu isl. (a tko ne moæe Ëekati, mora u privatne poliklinike), u bolnicama nedostaje kreveta, adekvatne medicinske i tehniëke opreme, sve je viπe lijekova koje ne subvencionira HZZ, itd; radnik je pretvoren u djelatnika, pa kao djelatnik djela po 12, 13 sati dnevno; prekovremeni rad se najëeπêe ne plaêa (trenutno ljudi radi a da mjesecima nisu primili plaêu); radnik o niëemu ne odluëuje, a Ëesto ne zna ni tko mu je vlasnik; zna se da menadæeri imaju basnoslovne plaêe, ali su one u otvorenom druπtvu tajna; do stana ili kuêe ne mogu doêi visokoobrazovani ljudi, a kamoli radnici; za pristojan æivot jedne ËetveroËlane obitelji nisu dovoljne ni dvije plaêe, a kamoli jedna; bezbriæan æivot pretvorio se u æivot na kredit, na rate, na dug; radnik je postao roba, a duænik rob; umjesto s faksa na posao (kako je glasila parola RaËanove vlade) danas se uglavnom ide s faksa na Zavod za zapoπljavanje, dok Êe se s posla uskoro u staraëki dom ili u grob (jer se dobna granica za odlazak u mirovinu pomiëe) Da, veê je bio predloæen zakon po kojem bi i æene odlazile u starosnu mirovinu kad i muπkarci sa 65 godina starosti. Jer, prije su valjda bile diskriminirane u

14 14 odnosu na muπkarce, pa bi ih sada i u tom smislu trebalo izjednaëiti s muπkarcima (sic!). Po tom prijedlogu zakona, koji je zasad povuëen, ali Êe se on ponovo javiti kad se najmanje nadamo (da ne bi mislili da je stvar svrπena) - prijevremeni odlazak u mirovinu bi se kaænjavao, a prekovremeni toboæe nagraappleivao. Ako bi netko, npr. otiπao pet godina ranije u mirovinu (æene s 55, a muπkarci sa 60 godina) dobivao bi, ni manje ni viπe, nego 20,4% manju mirovinu! Prema podacima Matice umirovljenika Ëak 51 posto umirovljenika prima mirovinu u prosjeku kuna, 79 posto ima prosjeënu mirovinu od kuna, a to se po europskim mjerilima smatra zonom ozbiljnog siromaπtva 16. Koliko je sadaπnja Hrvatska nazadovala u odnosu na socijalistiëku Hrvatsku govori nam i omjer zaposlenih i umirovljenika: u socijalizmu je taj omjer bio 1 umirovljenik na 3 zaposlena (pa se onda i moglo iêi u mirovinu s pedesetak godina), a danas je 1: 1,2 πto je doista zabrinjavajuêe. Preciznije reëeno: ako se ovakav trend nastavi, pitanje je odakle Êe se uopêe ispla- Êivati mirovine. Reformom mirovinskog sustava uveden je obavezni drugi stup (i treêi kao vid πtednje), no predviapplea se da Êe oni koji su uplaêivali samo u II. stup (oko osiguranika) imati 25% manju mirovinu od onih iz I. stupa, pa Matica umirovljenika traæi povratak na sustav meappleugeneracijske solidarnosti. Umirovljenika je danas oko milijun i 200 tisuêa. Godine mirovinu je primalo samo 35 tisuêa ljudi, da bi Hrvatska imala veê umirovljenika 17. Porast umirovljenika u socijalistiëkoj Hrvatskoj, kojeg je ujedno pratio joπ veêi porast zaposlenosti, govori o kontinuiranom druπtvenom razvoju, dok porast umirovljenika danas kad se ujedno smanjuje udio radno aktivnog stanovniπtva u ukupnoj populaciji, ukazuje na ozbiljne problem naπeg tranzicijskog druπtva Hrvatska je imala samo Ëetrdesetak tisuêa nezaposlenih; nakon promjena bilo je veê nezaposlenih; danas je pak oko 300 tisuêa nezaposlenih. Neki Êe reêi da je u socijalizmu zaposlenost bila fiktivna, odnosno da bi nezaposlenih bilo puno viπe da su u druπtvu funkcionirali træiπni zakoni. Moæda je to i toëno, ali samo djelomiëno, jer smo mi veê imali umjerenu træiπnu ekonomiju, pri Ëemu je veliki broj ljudi zapoπljavao realni sektor, koji je danas uniπten. PopriliËno veliki broj ljudi odlazio je i na privremeni rad u inozemstvo, posebno u NjemaËku, πto je takoappleer doprinosilo smanjenju nezaposlenosti. Danas, u vrijeme Schengena, Hrvati manje odlaze na rad u inozemstvo nego πto su prije, u vrijeme Æeljezne zavjese. Ali, razlog tome nije πto se danas u Hrvatskoj bolje æivi, pa ljudi onda nisu primorani odlaziti u inozemstvo trbuhom za kruhom, veê u tome πto Hrvati viπe nisu konkurentni na zapadnoevropskom træiπtu: oni su preskupa radna snaga u odnosu na neke druge narode, a uz to je i na Zapadu velika jagma za svako radno mjesto, pa danas vabe bogme itekako rade ono πto su nekad prepuπtali JugiÊima. U socijalistiëkoj Jugoslaviji, Hrvatska je, uz Sloveniju, bila najrazvijenija republika. Od do Hrvatska je imala prosjeënu stopu rasta BDP od 5 posto, odnosno 4,2 posto po glavni stanovnika (s tim Tema broja: Dva desetljeêa... da je u razdoblju od do prosjeëni rast BDP-a bio Ëak 9,5 posto!). 18 Od do Hrvatska je ostvarivala viπi udio investicija u BDP-u od Japana, koji je tada bio u svom velikom zamahu 19. to se industrijalizacije tiëe, od do poëetka devedesetih, industrijska proizvodnja u Hrvatskoj poveêana je sedam puta. Hrvatska je veê sedamdesetih bila srednje razvijena zemlja; stoga je UN (zajedno s Jugoslavijom) uvrπtava meappleu deset novoindustrijaliziranih zemalja. Hrvatski BDP u Jugoslaviji bio je 25 do 30 posto veêi od jugoslavenskog prosjeka. Zagreb je imao 111% veêi druπtveni proizvod od jugoslavenskog prosjeka, Rijeka 105%, PoreË 92%, Krk 71% itd 20 Ako je Hrvatska bila eksploatirana u Jugoslaviji, kako se to danas tvrdi, kako je onda moguêe da joj BDP bude 30 posto veêi od jugoslavenskog prosjeka?! One koje se eksploatira uglavnom su nerazvijeni, a Hrvatska je, kao πto vidimo, bila najrazvijenija republika. Hrvatska je eventualno mogla biti eksploatator - πto ne mislimo da je bila. A kakve je rezultate postigla samostalna Hrvatska? Hrvatski je BDP veê bio manji 21,1% nego prethodne godine, a sljedeêe godine 11,7% nego itd. Tek Hrvatska Êe dostiêi razinu BDP-a s kraja osamdesetih. Usporedbe radi: Hrvatska je imala 41,3% BDP-a SAD-a i 58,1% BDP-a Zapadne Europe, a samo 26,2% BDP-a SAD-a i 38,4% BDPa Zapadne Europe 21. U dvadeset godina od osamostaljenja prepolovila se i industrijska proizvodnja. Udio industrije, rudarstva, graappleevinarstva i energetike u strukturi BDP-a iznosio je 41,20 posto; danas on iznosi 19 posto! Udio poljoprivrede, πumarstva, lova i ribarstva bio je 12,2 posto BDP-a, a on je 5,50 posto. Pao je i udio prometa i veza u BDPu: bio je 8,80 posto, a je 6,70 posto. Zanimljivo je da se nije Ëak poveêao ni udio trgovine i ugostiteljstva u strukturi BDP-a. toviπe, Ëak se neπto i smanjio: iznosio je 27,5 posto, a iznosi 22,8 posto. Ali, zato se rapidno poveêao udio financijskog poslovanje i poslovnih usluga: s 2,90 posto iz na 27,30 posto 2011.! 22 U smislu takve interpretacije tranzicija je pomak unatrag - iz socijalizma u kapitalizam, i to u onaj tip kapitalizma u kojem nisu na vrijeme uspostavljene odgovarajuêa institucionalna mreæa i regulativa te institucije civilnog druπtva 23 Ministarstvo turizma RH stalno se hvali dobrim rezultatima turistiëkih sezona. Za njih je svaka godina rekordna i bolja od prethodne. Ipak, razvoj modernog turizma u Hrvatskoj nije poëeo ni s Damirom Bajsom ni s Nikom BuliÊem, veê s Milkom Kufrin 24 joπ πezdesetih godina proπlog stoljeêa. Istina je da posljednjih godina turizam biljeæi rast. Proπle godine u Hrvatskoj je bilo 53,4 milijuna noêenja 25. Da, ali toliko je noêenja bilo i 1980., dok je dostignut rekord od 68 milijuna noêenja! 26 Osim toga, veêina danaπnjih turistiëkih kapaciteta izgraappleena je u vrijeme socijalistiëkog mraka. Hvale se vlade, kako HDZ-ove, tako i ona treêesije- Ëanjska da su izgradile puno novih cesta i autocesta. Pri tom se najviπe istiëe Dalmatina (Zagreb-Split), Ëija je izgradnja planirana joπ sedamdesetih, ali je zaustav-

15 Tema broja: Dva desetljeêa ljena nakon slamanja Hrvatskog proljeêa (projekt je toboæe proglaπen nacionalistiëkim). Odmah nakon akcije Maslenica poëeo je proboj tunela Sv. Rok i izgradnja masleniëkog mosta (koji je toliko dobar da ga se mora zatvarati kad god puπe bura!). Izgraappleene su ceste od Zagreba prema Krapini i Maclju, prema Varaædinu i maapplearskoj granici, od Zagreba do Bregane, pa autocesta Zagreb-Rijeka itd Ponekad kad sluπamo naπe politiëare ispada da se u socijalistiëkoj Hrvatskoj ceste uopêe nisu gradile. No, istina je bitno drugaëija: godine suvremenih putova bilo je 965 km, a veê km 27, πto veê samo po sebi govori koliko se izgradilo cesta. Spomenimo samo liëku magistralu (Karlovac-Plitvice-GraËac-Obrovac), zatim autocestu Zagreb-Beograd, pa cestu Knin-Sinj i Obrovac- Stankovci- ibenik itd. U vrijeme socijalizma izgraappleeno je na tisuêe i tisuêe velikih i malih poduzeêa. Neka od tih poduzeêa postigla su i meappleunarodnu afirmaciju, kao npr. Rade Kon- Ëar ili uro akoviê. Na industrijskog baza izrasli su i mnogi instituti (kao kognitivna nadgradnja): npr. Brodarski institut, Institut za elektroprivredu i energetiku, Institut Ruappleer BoπkoviÊ idr. Prvo πto je uëinila nova vlast, to je da je odmah neke institute ugasila (npr. Institut Rade KonËar ), a bez novih znanstvenih istraæivanja i tehnoloπkih inovacija nema ni industrijskog razvoja. U proces pretvorbe i privatizacije uπlo je oko 2500 poduzeêa s tada procijenjenom vrijednoπêu od 25 milijardi njemaëkih maraka. A prema podacima Dræavnog ureda za reviziju iz Ëak 64 posto privatiziranih poduzeêa nije ostvarilo ciljeve razvojnog programa. Koliko je privatizacija bila uspjeπna govori nam i podatak o porastu nezaposlenosti u odnosu na Prije rata u Hrvatskoj je radilo oko milijun i 500 tisuêa ljudi; zaposlenih je veê 500 tisuêa manje; danas, u Hrvatskoj radi milijun i 300 tisuêa (dakle, opet oko 200 tisuêa manje nego 1989) 28. Tranzicija iz samoupravnog socijalizma u divlji kapitalizam dovela je i do velikih druπtvenih nejednakosti. U socijalizmu je omjer najveêe i najmanje plaêe bio 1:5, s tim da se osamdesetih Ëak vodila ozbiljna rasprava o tome kako bi tu nejednakost (koja da je joπ prevelika) trebalo smanjiti na 1:3 (!). Danas je taj omjer kudikamo veêi. Postoji niz poduzeêa (o bankama da i ne govorimo) u kojima 80 posto zaposlenih prima 3000 kuna plaêu, dok si Ëlanovi Uprave dijeli bonuse od 40, 50 ili viπe tisuêa kuna mjeseëno. Tuappleman je govorio da je Hrvatskoj dovoljno 200 bogatih obitelji. U tih je 200 obitelji, dakako, ukljuëio i svoju, a koliko je danas bogatih obitelji u Hrvatskoj - teπko je reêi; svakako ih je neusporedivo manje nego siromaπnih. U Hrvatskoj je godine 20 % najbogatijih raspolagalo s 39,6% nacionalnog bogatstva, doëim je 20% najsiromaπnijih raspolagalo sa svega 8,3% 29 U socijalizmu su svi, prije ili kasnije, mogli rijeπiti stambeno pitanje. Od do u Hrvatskoj je izgraappleeno druπtvenih stanova u koje se uselilo oko milijun i 500 tisuêa ljudi (treêina stanovniπtva!). (ProsjeËna povrπina stana bila je 43,2 m2, a u stanu su æivjele 4, 4 osobe, a 1984 godine 64,1 m2 s 3,1 osobe) 30 Danas samo u Zagrebu oko obitelji æivi u podstanarstvu, jer nisu stanju otplaêivati stambeni kredit. Na najamnine odlazi Ëak 47 posto ukupnih prihoda, dok se nekad u stambeni fond izdvajalo najviπe 10 posto od osobnog dohotka 31. No da bude joπ veêi πtos, nove stanove uglavnom kupuju ljudi koji veê imaju stanove, kako bi ih mogli iznajmljivati i æivjeti od stambene rente. 32 Ali, zato je sve viπe i beskuênika; mnogi su u posljednje vrijeme i zbog hipotekarnih kredita ostali bez krova nad glavom Pitamo se, je li Hrvatska od devedesete naovamo napredovala u bilo Ëemu? Postoji li i jedna toëka u koju moæemo uprijeti prstom i reêi: evo, to je to, svaka Ëast, tu se vide rezultati.»ak nije ni vaæno je li napre-

16 16 Tema broja: Dva desetljeêa... Od samoupravljaëa do skupljaëa boca dovala, samo da nije nazadovalo; i to je veê mnogo. Teπko da Êemo pronaêi tu toëku. Evo, Hrvatska je, na primjer, od bivπe dræave naslijedila 3,2 milijarde dolara duga, ali je taj dug do danas poveêala na nevjerojatnih 46 milijardi eura! Ujedno su troπkovi dræavne birokracije porasli preko 100 posto. Hrvatska je imala 4, stanovnika, a prema rezultatima popisa stanovniπtva u Hrvatskoj æivi stanovnika. Dakle, u dvadeset godina Hrvatska je ostala bez ljudi. Razlozi tome nisu samo u masovnom iseljavanju Srba od do 1995., veê i u padu nataliteta kod Hrvata (jer je stanovnika manje nego i 2001.) 33 Dobro, navodno se u desetak posljednjih godina æivotni vijek produæio za neke tri godine. Pitanje je, meappleutim, je li se time poboljπala i kvaliteta æivota. Statistika kaæe da od kardiovaskularnih bolesti umire danas u Hrvatskoj preko 50 posto stanovniπtva, a oko 20 posto boluje od razliëitih oblika tumora. Puno je ovisnika o drogama i alkoholu, a sve je veêa i pretilost stanovniπtva. Stres, koji je u socijalizmu bio gotovo nepoznata stvar, danas je postao uzrok mnogih bolesti. Poslije Drugog svjetskog rata PTSP nije bio poznat (iako se govorilo o tzv. partizanskoj bolesti); danas od post-reumatskog stresa boluje oko 4 tisuêe branitelja (s tim da je od devedesete naovamo oko 1600 branitelja izvrπilo samoubojstvo). Porastao je i broj visokoobrazovanih: sa 7 posto (2001.) na navodno 18 posto (2011.). No, razloge tome nije u porastu æivotnog standarda, veê u pojavi novih privatnih fakulteta (upitne kvalitete) na kojima se diplome gotovo prodaju. Osim toga, broj visokoobrazovanih kontinuirano je rastao i u socijalistiëkoj Hrvatskoj: godine bilo je samo 13 tisuêa studenata, ali ih je veê viπe od 65 tisuêa; viπu i visoku πkolu imalo je 0,7 posto stanovnika, a veê 6,4 posto 34. Hrvatska je u socijalizmu postigla goleme rezultate i na kulturnom polju. Spomenimo samo neke veêe projekte: npr. Pulski filmski festival na koji su dolazila najveêe imena filmske umjetnosti, MuziËko bijenale Zagreb, ZagrebaËke soliste, pa ZagrebaËku πkolu animiranog filma (VukotiÊ, Kostelac, Mimica, DovnikoviÊ-Bordo), likovnu grupu EXAT 51 koja je prva kod nas hrabro raskinula sa soc-realizmom, Nove tendencije (Picelj, Knifer, Srnec, utej i dr.), zatim Splitsko ljeto, DubrovaËke ljetne igre 35 Filozofski fakultet u Zagrebu bio je glavno srediπte jugoslavenskog autentiënog marksizma. Od do u Zagrebu izlazi filozofski Ëasopis Praxis, najbolji marksistiëki (i ne samo marksistiëki) Ëasopis toga vremena 36. U Zagrebu izlaze i drugi ugledni Ëasopisi: Forum, Krugovi, Republika, Enciklopedia moderna, Naπe teme Na KorËulansku ljetnu πkolu dolaze najeminentniji intelektualci tadaπnje Evrope i svijeta. SocijalistiËka knjiæevna avangarda mogla je s ponosom na svoju zastavu istaknuti ime najveêeg hrvatskog knjiæevnika Miroslava Krleæe, koji je æivio i djelovao u Zagrebu. U vrijeme mandata dr. Stipe uvara, republiëkog sekretara za prosvjetu, kulturu i sport od do 1984., izgraappleeni su kapitalni kulturni objekti: npr. Nacionalna sveuëiliπna biblioteka u Zagrebu, jedna od moæda najljepπih takvih biblioteka u Evropi, Muzej Mimara, Muzej arheoloπkih spomenika u Splitu, obnovljeni je Muzej sakralnih umjetnosti u Zadru, KloviÊevi dvori, otvoren je SRC Bjelolasica itd Televizija Zagreb poëela je s radom godinu dana prije Televizije Beograd. Hrvatska je kinematografija u vrijeme socijalizma postigla sjajne rezultate. Filmovi kao Ritam zloëina (reæija Z. TadiÊ), Samo jednom se ljubi (K. Golik), Rondo (Z. BerkoviÊ), Tko pjeva zlo ne misli (A. Babaja), Okupacija u 26 slika (L. ZafranoviÊ), prava su remek-djela. Serije poput GruntovËana (K. Golik) ili Velog mista (J. MaruπiÊ-M. Smoje), ostale su neprevaziappleene do dana danaπnjeg 37. Hrvatska je pop muzika (ali i jazz, πansone i rock) u Jugoslaviji bila bez konkurencije. PjevaËke legende, poput Josipe Lisac, Tereze Kesovije, Arsena DediÊa, Gabi Novak, Olivera DragojeviÊa, Doris DragoviÊ, Zdenke KovaËiËek, Miπe KovaËa i dr., svoje su karijere izgradili upravo u vrijeme socijalizma. Novi fosili, Magazin, Parni valjak, Crvena jabuka, Prljavo kazaliπte, samo su neki od najpopularnijih muziëkih bendova nastalih u socijalistiëkoj Hrvatskoj Hrvatska je od osamostaljenja nazadovala i u kulturi. Devedesetih je na djelu bila repatrijahalizaciju kulture u vidu duhovne obnove, a onda je uslijedila stihijnost, komercijalizacija i provincijalizacija kulture. Nema velikih kulturnih projekata, nema utjecajnih i prepoznatljivih umjetniëkih grupa, a nema ni originalnih ideja. Tek se tu i tamo otvori neka nova kulturna institucija ili zgrada. Tako je u Novom Zagrebu otvoren osebujan Muzej suvremene umjetnosti, sluëajno preko puta πoping centra Avenue Malla: tog novog suvremenog muzeja konzumerizma. Ne moæe se reêi da ne izlaze i neki dobri Ëasopisi ( Zarez, Knjiæevna republika, Tvrapplea, Fantom slobode, Europski glasnik...), ali se oni slabo Ëitaju. Prevode se i objavljuju i mnoge dobre knjige, koje se opet slabo prodaju (s tim da se posljednjih nekoliko godina prodaju na kioscima i u trgovinama, jednako kao cigarete ili bomboni). Primjetna je i opêa trivijalizacija kulture: tako je npr starleta Nives Celzijus umalo dobila prestiænu nagradu Kiklop za najprodavaniju knjigu opskurnog sadræaja, a sve je viπe i dilentantizma u kul-

17 Tema broja: Dva desetljeêa... turi: npr. za intendanta splitskog kazaliπta na prijedlog tajkuna Æeljka Keruma izabran je pjevaë lakih nota Duπko Mucalo. PoËetkom devedesetih iz Hrvatske je emigrirala nekolicina pisaca lijeve provenijencije (Predrag MatvejeviÊ, Dubravka UgreπiÊ, Slavenka DrakuliÊ ), najveêi hrvatski glumac Rade erbedæija, reæiser Lordan ZafranoviÊ, dok su se u Hrvatsku vratili neki ustaπki pisci (npr. Vinko NikoliÊ), a iz Sarajeva se u Zagreb doselio i Miljenko JergoviÊ, danas najznaëajniji hrvatski pisac. JergoviÊ je ujedno i najprevoappleeniji hrvatski pisac, a Miro Gavran najprevoappleeniji hrvatski dramski pisac. Na prijelomu stoljeêa u Hrvatskoj se javlja grupa pisaca mlaapplee generacije okupljenih pod naziv FAK (Festival alternativne knjiæevnosti) 38. Oni piπu tzv. stvarnosnu prozu koja nema neku veêu umjetniëku vrijednost, ali je znaëila raskid sa tradicionalnom poetikom u duhu anarho-liberalizma. Devedesetih je hrvatska kinematografija strahovito nazadovala u odnosu na onu prije rata, pa i u odnosu na srpsku kinematografiju u isto vrijeme. Tek Êe s pojavom reæisera nove generacije (Dalibor MataniÊ, Vinko Breπan, Arsen OstojiÊ, Hrvoje Hribar, Kristijan MiliÊ) hrvatski film uhvatiti korak s onim od prije rata. Ta divna splitska noê, Metastaze, Kino Lika, Karaula, filmovi su koji zasluæuju paænju. Hrvatska, meappleutim, nije snimila ni jedan kvalitetan filmski spektakl o Domovinskom ratu koji bi ostao u sjeêanju i zbog kojeg bi ljudi hrlili u kina. Kako je poëeo rat na mom otoku jedino je πto vrijedi, ali to je komedija o poëetku Domovinskog rata, a ne ozbiljna ratna drama. Duga mraëna noê Antuna Vrdoljaka na temu Drugog svjetskog rata i poraêa nije na razini njegovih partizanskih filmova Kad Ëujeπ zvona ili U gori zelen bor.»etverored ili Gospa, filmovi Jakova Sedlara, ogavni su politiëki pamfleti, ispod svake kritike. S druge strane, partizanske serije, kao Nepokoreni grad (E. GaliÊ) ili Kapelski kresovi (I. Hetrich), i dan danas su rado gledane 39. HTV kao javna televizija Ëiji je zadatak afirmacija nacionalne kulture i umjetnosti, veê godinama ne snima domaêe umjetniëke serije, veê se sa komercijalnim televizijama utrkuje u sapunicama, πto je upravo skandalozno. Zanimljivo je i da su u Hrvatskoj, koja pod svaku cijenu æeli otiêi sa Balkana, posljednjih godinu dana najgledanije upravo turske serije (!). PjevaËka ikona ekstremne desnice godinama je veê Marko PerkoviÊ Thompson. Thompsonu su mnoge evropske zemlje zbog faπistiëkih ispada zabranile nastup, ali u Hrvatskoj joπ uvijek slobodno nastupa. Od kvalitetnijih hrvatskih pop pjevaëa valja izdvojiti Tonija Cetinskog, Ninu BadriÊ i Gibonnia. Uvjerljivo najpopularnija pjevaëica je Severina VuËkoviÊ; ona je vrlo popularna i u Srbiji, a trenutno je u ozbiljnoj vezi sa srpskim kraljem bakra Milanom Popovi- Êem. InaËe, u sferi popularne kulture moæda je i najviπe doπlo do nove juænoslavenske suradnje. Sve su Ëeπ- Êi regionalni pjevaëki dueti (npr. Toni Cetinski i pokojni Toπe Proeski, Æeljko SamardæiÊ i Jelena Rozga, Neda Ukraden i Ivan Zak itd.). Mada se u Hrvatskoj toboæe zazire od narodnjaka (kao neëeg primitivnog πto dolaze sa Istoka), zanimljiv 17 je, npr. fenomen bosanskog folk pjevaëa Halida Beπli- Êa: on u Hrvatskoj uæiva golemu popularnost, a Ëak je dva puta zaredom napunio zagrebaëku Arenu. Najbolja domaêa humoristiëna serija od devedesetih naovamo Lud, zbunjen, normalan, snimljena je u zajedniëkoj juænoslavenskoj koprodukciji. Ove je godine realiziran i prvi regionalni Big Brothera u kojem se dogodila i neoëekivana ljubav jedne Hrvatice i jednog Srbina, Ëiju je romansu iz dana u dan pratilo 20 milijuna ljudi kao najveêu sapunicu. Sport je u vrijeme osamostaljenja Hrvatske odigrao veliku ulogu. Primanje Hrvatske u Olimpijski odbor slavilo se kao primanje u OUN. Rat je praktiëki i po- Ëeo na nogometnom stadion, 1991., za vrijeme utakmice Dinamo-Crvena Zvezda, kad je izbio krvavi sukob meappleu navijaëima. Sam predsjednik Tuappleman bio je vatreni navijaë Dinama. No, njemu se to ime nije sviapplealo (jer je toboæe komunistiëko i identiëno s ruskim Dinamom), pa je po njegovom nalogu ono promijenjeno, prvo u HA K Graappleanski, a onda u Croatiju. Ali, to novo ime Bad Blue Boysi nisu prihvatili, pa je ime Dinamo ponovo vraêeno. Hrvatska je - ne moæe se reêi - u posljednjih dvadesetak godina postigla doista zapaæene sportske rezultate. Hrvatska nogometna reprezentacija osvojila je treêe mjesto na Svjetskom nogometnom prvenstvu. TenisaË Goran IvaniπeviÊ pobjednik je Wimbledona 2001 godine na OI hrvatska rukometna reprezentacija osvaja zlatnu medalju. Slijede i uspjesi u drugim sportovima: skijanje (Ivica i Janica KosteliÊ), vaterpolo (Gordan Koæulj), dizanje utega (Nikolaj Peπalov), atletika (Blanka VlaπiÊ) idr Ipak, to ne znaëi da je i Hrvatska u sastavu Jugoslavije iπta zaostajala u sportu za samostalnom Hrvatskom. Naprotiv. Cibona je, primjera radi, dva puta osvojila Kup europskog prvaka, a iznjedrila je i Draæena PetroviÊa, jednog od najboljih koπarkaπa svih vremena. Bjelovarski rukometni klub Partizan osvojio je takoappleer KEP, dok je rukometni klub Zagreb nekoliko puta bio prvak Jugoslavije. urappleica Bjedov na OI osvaja zlatnu medalju za plivanje na 200 metara prsno. BoksaË Mate Parlov zlato na OI (profesionalni prvak svijeta 1978.), Matija Ljubek zlato na OI u kanu, Dragutin urbek postaje prvak svijeta u stolnom tenisu Split je pokrovitelj Mediteranskih igara, te Europskog prvenstva u atletici 1990.,a Zagreb Univerzijade (za potrebe tih manifestacija izgraappleeno je viπe sportskih objekata nego za svih 20 godina hrvatske samostalnosti). Danas, viπe se ne sukobljavaju Bad Blue Boysi i Delije, odnosno Hrvati i Srbi; danas se na utakmicama sukobljavaju sami Hrvati meappleu sobom. U zadnje vrijeme posebno je izraæen sukob Sjevera i Juga, odnosno Zagreba i Splita, Purgera i Dalmatinaca. Utakmice Dinama i Hajduka tretiraju se kao utakmice visokog rizika 41. Poseban je problem i navijaëko huliganstvo, Ëega nekad u Jugoslaviji gotovo da i nije bilo. Mogli bismo, eto, na joπ nekim primjerima povlaëiti paralele izmeappleu socijalistiëke i samostalne Hrvatske, ali je i ovo dovoljno da se zakljuëi kako tranzicija u Hrvatskoj nije uspjela

18 18 Pod kraj osamdesetih, u vrijeme kad se Jugoslavija naπla u ozbiljnoj druπtveno-ekonomskoj krizi, traæilo se rjeπenje u novoj alternativi. No, ta nova alternativa bila je ustvari stara alternativa - kapitalizam iz vremena prvobitne akumulacije. I pored svih uspjeπnih rezultata samoupravnog socijalizma, odjednom se doπlo do zakljuëka da je on potroπen. Odjednom se, preko no- Êi, privatizacija pojavila kao spasonosno rjeπenje, kao panaceja svih naπih problema.»ak je i komunistiëka Borba privatizaciju nazvala posljednjom πansom za socijalizam 42 - πto je prvorazredni cinizam! Danas, pak, dvadeset godina nakon osamostaljenja Hrvatske, u Zagrebu se na Subversiv film festivalu promiπlja nova socijalistiëka alternativa! IV. NEGATIVNA BILANCA I MOGU A ALTERNATIVA Joπ prije prvih viπestranaëkih izbora Ivica RaËan nazvao je HDZ strankom opasnih namjera. Danas, poslije svega, esdepeovac Æeljko JovanoviÊ je puno precizniji; on kaæe da je HDZ - zloëinaëka organizacija! A HDZ to doista i jest. Jer, ako se u haπkoj optuænici kaæe za njezinog prvog predsjednika da je stajao na Ëelu udruæenog zloëinaëkog pothvata, i ako znamo da je njezin drugi dugogodiπnji predsjednik Ivo Sanader optuæen za razne kriminalne radnje, i da su mnogi drugi hadezeovci umijeπani u kriminalne afere, zakljuëak jedino i moæe biti da je HDZ zloëinaëka organizacija, barem u moralnom smislu. Od dolaska tog Pokreta na vlast, pa preko njegove preobrazbe u Stranku, sve do danaπnjih dana, HDZ i nije niπta drugo nego zloëinaëka organizacija ; od nasilnog izbacivanja ljudi iz vojnih stanova i prebrojavanja krvnih zrnaca, preko lova na laæne snajperiste i objavljivanja lista za odstrel, do Ëistki u devedesetim u policiji, na televiziji, po sudovima i poduzeêima (odakle su uklanjani nacionalno i politiëki nepodobni kadrovi), od miniranja srpskih kuêa u krajevima gdje nije bilo ratnih sukoba i paljenja kuêa poslije Oluje, preko ruπenja partizanskih spomenika i rehabilitacije ustaπtva, do pokuπaja miksanja kostiju u Jasenovcu i besramnog umanjivanja broja ubijenih u vrijeme NDH, od Paviljona 22 na ZagrebaËkom velesajmu, Lore, PakraËke poljane, AhmiÊa, Kereterma i ruπenja mosta u Mostaru, preko VukojeviÊeve komisije do Hrvatskog fonda za privatizaciju i Fimi medije, od pljaëke druπtvene imovine i uniπtenja svega πto je generacijama stvarano, preko afere DubrovaËke banke i petog ortaka (za πto mnogi sumnjiëe IviÊa PaπaliÊa) do rasprodaje nacionalnog bogatstva, HDZ ne moæe biti niπta drugo nego zloëinaëka organizacija. A prvi hrvatski predsjednik Franjo Tuappleman bio je glavni Kum te organizacije. Odmah po dolasku na vlast, Tuappleman je pustio iz zatvora najgore kriminalce koji Êe se infiltrirati u sve pore druπtvenog æivota. Ljudi koji u socijalizmu nisu mogli do- Êi ni do portira u nekom poduzeêu, odjednom Êe preko noêi postati menadæeri. StranaËki podobni ljudi lako su dolazili do tzv. menadæerskih kredita. Tada joπ dræavne banke odobravale bi im kredite, dok bi im oni za zalog davali poduzeêe koja joπ nisu u njihovom vlasniπtvu. Banke koje su sudjelovale u financiranju Tema broja: Dva desetljeêa... tajkuna koji su kupovali poduzeêe, naπli su se pred bankrotom, jer tajkuni nisu vraêali kredite. U isto vrijeme, banke nisu mogle unovëiti svoja potraæivanja. Dræava je pristupila sanaciji odabranih banaka sredstvima iz dræavnog proraëuna. Dræavni proraëun pune graappleani plaêajuêi porez, pa je tako ispalo da su graappleani kreditirali tajkune za kupovinu poduzeêa, koja su ti isti graappleani stvarali desetljeêima, piπe Darko PetriËiÊ 43. Tuappleman je dobro opskrbio i svoju obitelj. Sluæbenica ZagrebaËke banke Ankica Lepej otkrila je javnosti devizni raëuna Ankice Tuappleman na kojem je bilo DEM, (preraëunato u eure, oko ), πto u ono vrijeme nije bio mali iznos. No, nije bio vaæan toliko taj iznos, koliko Ëinjenica da su Tuapplemanovi navodno lagali o njegovom porijeklu (tvrdili su da je to od Tuapplemanovih honorara za njegove knjige iz osamdesetih, iako se zna da povjesniëari nikada nisu dobivali tolike honorare). Novine su pisale i da je Ankica Tuappleman izvlaëila novce i preko Zaklade Spasimo djecu Hrvatske na Ëijem je bila Ëelu. Nevenka je takoappleer optuæena, a onda na kraju zbog navodnog nedostatka dokaza i osloboappleena (πto je bilo i za oëekivati), da je devedesetih godina iskoristila svoj druπtveni poloæaj kako bi nelegalno namjestila posao svom bivπem poslovnom partneru Igoru KneæeviÊu za ugradnju telefonskih centrala na fakultetima. Prema navodima US- KOK-a, ona je po tajnom dogovoru od KneæeviÊa trebala Ëetiri godine primati proviziju u iznosu od 980 hiljada kuna Pretvorba i privatizacija iz devedesetih bila je samo uvertira za joπ veêu pljaëku u narednom desetljeêu. Poslije smrti Franje Tuapplemana za novog predsjednika HDZ-a izabran je Ivo Sanader, dr. teatrologije koji je prije bio predstojnik Tuapplemanovog Ureda i ministar znanosti. Visok, zgodan, πarmantan, naoëit, bahat (taman koliko treba), obrazovan, blagoglagoljivi poliglot, Sanader je na poëetku 21. stoljeêa puno obeêavao. Prvo πto je napravio: oëistio je stranku od primitivnih nacionalista ( paπaliêevaca ), s tim da je i sam na splitskoj Rivi odræao zapaljujuêi nacionalistiëki govor protiv izruëenja generala u Haag - a onda je te iste generale izruëio on sam. Prvi je uzeo Srbe u koaliciju (πto se RaËan nije usudio); otiπao je kod Pupovca na proslavu pravoslavnog Badnjaka, i rekao ono famozno Hristos se rodi!. Nastavio je predpristupne pregovore s EU, uveo je Hrvatsku u NATO pakt, doveo je u Zagreb i onog nesretnog Busha Spanappleao se sa bjelosvjetskom elitom, hvalisao da ima prijatelje meappleu vodeêim evropskim puëanima (Merkel mu je sudjelovala u predizbornom spotu), a uspio je Ëak πarmirati i mnoge naπe ljeviëare. U vrijeme njegovog mandata, mogao se steêi dojam da nam i nije tako loπe, da pada nezaposlenost, da rastu plaêe, da se na sve strane gradi. Bilo je i nekoliko dobrih propagandnih poteza (npr. povrat duga umirovljenicima). Kad je HDZ dobio i izbore 2007., Ëinilo se da Sanaderu nema kraja. A onda je naprasno podnio ostavku. Otiπao je bez obrazloæenja. OdlazeÊi, za svoju je nasljednicu predloæio Jadranku Kosor, koja mu je godinama bila vjerna pratilja. Kosor je potom na iz-

19 Tema broja: Dva desetljeêa... vanrednom saboru stranke aklamacijom izabrana i za novu predsjednicu HDZ-a, a Sanader za poëasnog predsjednika. PreuzimajuÊi novu duænost, Jadranka se zaklela svom dragom Ivi, da ga nikada neêe iznevjeriti. Kad ono, gle vraga: nije proπlo ni pola godine, a pokrenute su istrage koje vode upravo do Sanadera. Uvidjevπi da Êe mu Jaca doêi glave, kao pravi oëajnik, Sanader se pokuπao vratiti u politiku, da iz pozicije moêi spasi πto se spasiti da. No, njegov stranaëki puë nije uspio. Stranka koja ga je tek nedavno izabrala za svog poëasnog predsjednika, odmah ga je po kratkom postupku izbacila iz svojih redova. Sanader je poslije aktivirao i saborski mandat, ali se u Saboru pojavio svega dva-tri puta. A kad je Dræavno odvjetniπtvo podnijelo protiv njega prijavu, Sabor mu je jednoglasno ukinuo imunitet. Onog dana kad mu je trebala biti uruëena optuænica, Sanader je otiπao u Austriju: kupio je kartu za Ameriku, gdje je oëito namjeravao pobjeêi, ali mu je ameriëka Vlada ukinula vizu, te je po naloga Interpola uhapπen od austrijske policije i pritvoren. U austrijskom pritvoru ostao je skoro godinu dana (pred tamoπnjim sudom trebao je odgovoriti i na neka pitanja u vezi Hypo banke), te je tek nedavno izruëen Hrvatskoj, pa sada u Remetincu Ëeka poëetak suappleenja. Jedna Tuapplemanova knjiga nosi naslov Velike ideje i mali narodi. Mi bismo, nakon svega, Hrvatsku mogli nazvati malom zemljom-velikih afera. Neke od tih afera otkrivene su joπ za vrijeme Sanadera: npr. afera Indeks o korupciji na pojedinim fakultetima, Gruntovnica, mali i veliki Maestro (kojom prilikom je puπtena USKOK-ova snimka na kojoj Josip MatanoviÊ, predsjednik HFP-a, uzima mito od eura, uz komentar kako mu je to samo za kavicu ) i dr. MesiÊ je optuæio ministra Berislava RonËeviÊa da je kod nabave kamiona za MORH oπtetio dræavni proraëun za 12 milijuna kuna, pa je ovaj (nakon odugovlaëenja) onda i procesuiran i osuappleen No, te su afere bile samo maëji kaπalj u odnosu na ono πto Êe tek uslijediti nakon Sanaderovog odlaska iz politike. Poput neznanog gosta koji na odlasku puπta u kuêu hladan vjetar (jer napolju je hladno i meêava), tako je i Sanader odlazeêi iz politike otvorio Pandorinu kutiju, iz koje su afere poëele iskakati kao zeëevi. Joπ kad je u GrËkoj uhapπen Hrvoje PetraË koji je premijera nazvao Smradanerom bilo mi je jasno, kaæe Radovan Ortynski, bivπi glavni dræavni odvjetnik (koji je smijenjen nakon πto je pokrenuo neke istrage) da lonac ima svoj poklopac i da su svi oni u nekoj mreæi i da se znaju. 44 Bilo je onih koji su sumnjali da je Sanader umijeπan u neke afere, ali je malo tko mogao vjerovati da je taj uglaappleeni europejac (za kakvog se predstavljao) jedan najobiëniji kleptoman. Nitko nije mogao vjerovati u takve razmjere korupcije i kriminale koji se joπ uvijek otkrivaju i utvrappleuju, a za koje navodno nisu znali ni njegovi najbliæi suradnici, koji sada od svega peru ruke. Sanader je, izgleda, kao pauk na sve strane ispleo jednu veliku korupcijsku mreæu u koju su se ulovile i neke sitne muhe, koje sada ne znaju kako se osloboditi optuæbi. On je stvorio paralelni sustav upravljanja, sliëno kao Gojko uπak u 19 HV-u za vrijeme rata. Ako je optuænica toëna, pustio je oko sebe dimnu zavjesu (da zamuti narodu vid) kao pravi reæiser koji na pozornici stvara laæne efekte. U teatru, u kojem je on bio i glavni glumac i glavni reæiser, spustio je Proeuropski Zastor da se ne vidi πto se radi iza kulisa. A iza kulisa pravi naturalizam: Sanader sjedi u fotelji na sred pozornice (sa sunëanim naoëalama) dok mu BariπiÊ i ostali, jedan za drugim, donose kofere pune para opljaëkanih iz dræavnih poduzeêa; slika kao u filmovima o sicilijanskoj mafiji. I doista, Sanader je od Lijepe naπe napravio Cosa Nostru. Pa kad je BajiÊ podigao taj Zastor (plave boje s 12 æutih zvjezdica), graappleanima je pao mrak na oëi. Oni koji su se tada zatekli na pozornici poëeli su bjeæati na sve strane kao πtakori uslijed potresa. Odjednom je na povrπinu isplivala i marketinπka firma Fimi medija za koju je Uskok utvrdio da je bila sredstvo (svojevrsna veπ maπina) za pranje novca. Vlasnica te firme Nevenka Jurak bila je stara ljubav Marijana BariπiÊa, πefa HDZ-ove blagajne i dræavnih carina, koji je zajedno s njom, optuænica glasi, pljaëkao dræavna poduzeêa po nalogu Sanadera. BariπiÊ i Jurakova nisu zavrπili u braku (πto su planirali), ali su zato zavrπili u zatvoru (iz kojeg Êe ipak iza- Êi kao svjedoci pokajnici). Sanader je, osim za isisavanje novaca preko Fimi medije, osumnjiëen i da je tvrtki Dioki Roberta JeæiÊa pribavio nezakonitu dobit od 10 milijuna eura na πtetu JANAF-a, da je od MOL-a primio mito od 10 milijuna eura da prepusti upravljaëka prava u Ini Maapplearima, da je od Hypo banke dobio 3,6 milijuna kuna kao proviziju πto je sredio da Vlada uzme od te banke nepovoljni kredit za izgradnju veleposlanstava i dr. Istraga je otkrila mnogobrojne Sanaderove devizne raëuna na kojima su pohranjeni milijuni i milijuni eura. Iz njegove kuêe u KozarËevoj iznijeto je stotine umjetnina procijenjenih na eura (s tim da pet skupocjenih slika Vlahe Bukovca koje posjeduje nisu pronaappleene). Odakle jednom Ëovjeku koji je do rata bio obiëni graappleanin, intelektualac i sitni poduzetnik (a u djetinjstvu teπka sirotinja) toliko bogatstvo (navodno samo njegova kolekcija satova vrijedi 150 tisuêa eura!)? Moæe li se netko u politici toliko obogatiti na legalan naëin? Mi bismo rekli naravno da ne moæe. Sanader je lopov, u to izgleda nema sumnje; pitanje je samo koliki je lopov (odnosno, koliko je teæak ), i s kim je sve krao? Po svemu sudeêi, krao je s Damirom PolanËecom (ili je ovaj krao na svoju ruku, πto je svejedno), bivπim potpredsjednikom Vlade, koji je takoappleer za πtoπta osumnjiëen; izmeappleu ostalog, i za aferu Spice, da je s joπ petoricom ljudi planirao preuzeti 25 posto dionica koprivniëke Podravke (Ëije je nekad bio direktor), te da je pri tome oπtetio dræavni proraëun za 65 milijuna kuna (koliko je iznosio kredit koji je Podravka uplatila privatnoj splitskoj firmi SMS), a Podravku za 250 milijuna kuna. Sve u svemu, jedne su dnevne novine (ako im je vjerovati) prebrojile 35 afera u 8 godina HDZ-ove vladavine vrijednih 11 milijardi kuna 45 Nedavno je i HDZ-ova blagajnica Branka PavoπeviÊ otkrila navodne crne fondove iz kojih je, izmeappleu ostalog, financirana i predsjedniëka kampanja Jadranke Kosor. U svakoj pristojnoj zemlji, premijerka bi iz mo-

20 20 ralnih razloga podnijela ostavku (kao i cijela Vlada), ali Kosorova na to ni ne pomiπlja, jer da ona sa crnim fondovima nije imala niπta, kao πto nije imala niπta ni s izbacivanjem braêe Drobac iz stana u kojem trenutno æivi. U svakoj normalnoj zemlji, HDZ bi nakon svih ovih afera nestao s politiëke scene. Ali, mi nismo normalna zemlja, jer kod nas analitiëari govore kako bi to bilo loπe za demokraciju (jer da je Hrvatskoj potrebna jedna snaæna demokrπêanska stranka!). Doista se postavlja pitanje, u kakvoj mi to dræavi æivimo? U dræavu u kojoj se godinama ne moæe pronaêi naruëitelj ubojstva Ive PukaniÊa ili bankara Ibrahima DediÊa, niti razjasniti motivi ubojstva Ivane Hodak, u dræavi iz koje je novinar Duπan Miljuπ morao pobjeêi, jer godinama nije pronaappleen naruëitelj njegovog premlaêivanja, kao ni naruëitelj napada na Igora RaappleenoviÊa; u dræavi u kojoj je normalno da ministar znanosti Dragan Primorac i sudac Slavko Lozina odlaze na koncerte Marka PerkoviÊa Thompsona, i u kojoj se jednog meappleunarodnog teroristu (Zvonka BuπiÊa koji je sudjelovao u otmici ameriëkog zrakoplova, kojom je prilikom poginuo jedna policajac) doëekuje u Zagrebu kao nacionalnog heroja; u dræavi koja se poziva na antifaπistiëke temelje, a financira i takve udruge koje se skraêeno zovu NDH (kao sluëajno: Nezavisni dragovoljci Hrvatske), u kojoj se iz proraëuna isplaêuju mirovine poraæenoj kvislinπkoj Hrvatskoj dræavnoj vojsci iz Drugog svjetskog rata (koja nikada pod tim imenom nije postojala); u kojoj ima branitelja viπe nego svih partizana na podru- Ëju bivπe Jugoslavije, i u kojoj je viπe opêina nego u Velikoj Britaniji; u kojoj se 50% graappleana protivi ulasku u EU, a da u Saboru nema ni jedne relevantne stranke koja bi reprezentirala njihovo miπljenje; u kojoj frizerke i konobari sjede po gradskim upravama i æupanijama, dok prof. sociologije rade kao zaπtitari, dræava u kojoj posla nema ni za lijeka Poslije pijane noêi ( duge mraëne noêi koja je trajala 20 godina) u hrvatskoj krëmi, kad se zbroji sve πto smo popili i pojeli i muzika koju smo sluπali, i kad se ispod svega podvuëe crta, taj raëun (bez krëmara) izgleda otprilike ovako: bivπi premijer Ivo Sanader leæi u zatvor pod teπkim optuæbama, njegov zamjenik Damir PolanËec brani se sa slobode, dok je ministar obrane Berislav RonËeviÊ optuæen za aferu kamioni. Generali Ante Gotovina i Mladen MarkaË nepravomoêno su osuappleeni u Haagu za udruæeni zloëinaëki pothvat (Gotovina na 24, a MarkaË na 18 godina). Franjo Tuappleman i Gojko uπak su mrtvi, ali da nisu, gotovo je sigurno da bi danas u Haagu igrali πah s KaradæiÊem i MladiÊem. U Haag bi otputovao i general Janko Bobetko da takoappleer nije umro baπ kad je iz Tribunala stigla protiv njega optuænica. General Mirko Norac veê je skoro odsluæio svoju kaznu za zlo- Ëine u MedaËkom dæepu.»eka se i haπka presuda protiv bh Hrvata PrliÊa, Praljka, StojiÊa, PetkoviÊa i oriêa. Najodlikovaniji Tuapplemanov general Vladimir Zagorec optuæen je da je iz trezora Ministarstva obrane ukrao dragulje vrijedne oko 5 milijuna ameriëkih dolara. General Branimir Glavaπ sluæi kaznu u BiH (gdje je pobjegao od hrvatskog pravosuapplea) za zloëine Tema broja: Dva desetljeêa... poëinjene u Osijeku poëetkom devedesetih. Nedavno je uhapπen i general Tomislav MerËep zbog zloëina u PakraËkoj poljani. Bio je uhapπen i general uro Brodarac zbog zloëina u Sisku (o kojima je svojevremeno pisala uvareva Hrvatska ljevica!), ali je u zatvoru iznenada umro ne doëekavπi poëetak suappleenja. General Ivan Korade (osumnjiëen za zloëine u akciji Juæni potez, inaëe sklon nasilju) u svom krvavom pohodu ubio je petero neduænih ljudi, a na kraju je presudio i samom sebi Nedavno je i beogradski Viπi sud (koji doduπe nema tu teæinu kao meappleunarodni sud) podigao optuænicu protiv Vladimira eksa, Ivana VekiÊa, Tomislava MerËepa, Branimira Glavaπa i joπ Ëetrdeset i jednog branitelja za zloëin genocida u IstoËnoj Slavoniji. A sve su to naπe gore listovi, korifeji naπe ratne i poratne tranzicije. Oni su stvarali ovu Hrvatsku i ona je onakva kakvi su i oni sami. Svaka je kuêa stabilna onoliko koliko su joj stabilni temelji. A temelji Hrvatske KuÊe vrlo su nestabilni. Samostalna Hrvatska nastala je na dva temelja: na Domovinskom ratu i na tranzicijskom kapitalizmu. Domovinski rat nazvan je tako oëito po uzoru na Veliki domovinski rat ruskog naroda iz Drugog svjetskog rata (πto je, dakako, vrlo pretenciozno), s tim da se u zakljuënom dokumentu pregovaraëkih poglavlja s EU on naziva sukobi iz devedesetih, a ne Domovinski rat. No, bez obzira na srpske zloëine u tom ratu, i na pravo svakog naroda da se brani od agresije, Domovinski rat je ipak u Haagu indirektno okvalificiran kao udruæeni zloëinaëki pothvat. Ako je Hrvatska nastala na Domovinskom ratu, onda je ona po tome nastala na zloëinu. S druge strane, Hrvatska je izrasla na novom kapitalizmu (novom u odnosu na kapitalizam iz vremena Austro-Ugarske i Kraljevine Jugoslavije), tj. na tranzicijskom kapitalizmu koji se Ëesto i neopravdano izjednaëava s demokracijom. A taj tranzicijski kapitalizam nije niπta drugo nego pljaëka narodne imovine od strane malobrojne manjine. Drugim rijeëima, to je zloëin, kriminal - crimen, a po krπêanskom nauku i smrtni grijeh. A od otetog nema sreêe: ono πto je oteto, to je prokleto! KuÊa je stabilna onoliko koliko su joj stabilni temelji. Ako su joj temelji nestabilni, ona Êe se uruπiti. Hrvatska naravno neêe propasti. Ona eventualno moæe bankrotirati (πto je vrlo izvjesno). Ali, kao dræava vjerojatno neêe nestati, jer viπe nije ugroæena vojno i politiëki kao nekada. Hrvatska je opstala i u puno teæim vremenima kroz svoju povijest, pa πto onda ne bi i danas u promijenjenim okolnostima. Pitanje je samo, je li danaπnja Hrvatska onakva kakvu smo doista htjeli, je li to ono πto smo sanjali, zbog Ëega smo ginuli i izgarali? Hrvati su kroz povijest uvijek imali neku alternativu; i kad je bilo najteæe, postojao je neki izlaz, neko rjeπenje. Kad je propala Austro-Ugarska, Hrvatska je naπla svoje rjeπenje na istoku u jugoslavenskoj zajednici. Kad se raspala NDH, Hrvati su se opet spasili u novoj Jugoslaviji. Hrvatska danas kad je pred vratima EU navodno nema alternative. Balkan nije nikakva alternativa (zaboga, od njega smo jedva pobjegli), a ionako sve balkanske dræave nastoje uêi u EU. Ni socijalizam nije alter-

21 Tema broja: Dva desetljeêa OKRUGLI JUBILEJI GODINE Knez Domagoj s franaëkim kraljem osvaja luku Bari Urota zrinsko-frankopanska Sviπtovski mir: Hrvatska dobiva konture danaπnjih granica Povijesno zajedanje Hrvatskog sabora/osnivanje JAZU RakoviËka buna pod vodstvom Eugena Kvaternika Sjedinjenje Vojne Krajine s Hrvatskom Osnivanje NDH i poëetak Narodnooslobodila_ke borbe Hrvatsko proljeêe/maspok Osamostaljenje Hrvatske/poËetak Domovinskog rata zavrπetak pregovora s EU 0 nativa, pa ni onaj jugoslavenski s ljudskim licem, kojem smo u cjelini besramno pljunuli u lice (jer, pobogu, kako Êe biti alternativa ono πto je propalo). A kako je svaka dræavotvorna ideja kontaminirana nacionalizmom, onda ni samostalna dræava kao takva viπe nije alternativa. Dakle, ispada da je jedina alternativa EU koja se raspada i neoliberalni kapitalizam koji je u krizi. I Hrvatska podijeljena na regije u EU kao nekad u Austro-Ugarskoj (uostalom, EU i je jedna proπirena Habsburπka monarhija). U svakom sluëaju, danas, 20 godina od osamostaljenja Hrvatske, nakon svih iskustava, nove generacije trebaju osmiπljavati novu alternativu. Oni na kojima svijet ostaje zasluæuju bolju Hrvatsku. 1 Vidjeti dokumentarni film Stvaranje hrvatske dræave, HTV, 1992., autor Obrad Kosovac 2 Aludiramo na film Dalibora MataniÊa Blagajnica hoêe iêi na more iz A. G. Matoπ, Pjesme, Pet stoljeêa hrvatske knjiæevnosti, Matica hrvatska, 1963., str Draæen CigleneËki, BespuÊa raappleanja dræave: 5 InaËe, prvi viπestranaëki izbori odræani su odmah nakon osloboappleenja, 1945., na kojima je uvjerljivo pobijedila Narodna fronta na Ëelu s KPJ. Treba spomenuti i da su tada prvi put i æene dobile pravo glasa, πto je bilo veoma napredno za ono doba: npr. u vicarskoj su æene dobile pravo glasa tek Vidjeti: Milan Kangrga, Nacionalizam ili demokracija, Zagreb, Razlog, Prof. Dejan JoviÊ to ovako komentira: Graappleani su nezadovoljni i skloni su idealiziranju proπlosti. To ne znaëi da æele povratak u proπlost, kako onu iz Tuapplemanova, tako i onu iz socijalistiëkog razdoblja, veê da æele odluënije rjeπavanje sadaπnjih problema. Vidi: hrvata kod-nas-demokracijane-postoji 8 Vidjeti: Ivan HrstiÊ, Brendovi koji su preæivjeli raspad Jugoslavije, str , MadeIn, lipanj Boæe pravde nije bila zabranjena zato πto je bila srpska himna, veê zato πto se u njezinom nazivu poziva a Boga, πto je komunistima bilo neprihvatljivo, i πto se u sadræaju veliëa kralj. InaËe, muziku za srpsku himnu napisao je Slovenac Davorin Jenko, dok je za hrvatsku himnu komponirao Srbin Josif Runjanin (!). 10 Tito je jednom prilikom rekao Svetozaru VukmanoviÊu Tempu: to oni mene guraju u Hrvate? Ja sam Jugoslaven ; Arhiv Josipa Broza Tita, KPR II-I/1969. Zapisnik razgovora sa Svetozarom VukmanoviÊem Tempom, 6. veljaëe 1969., str Na primjer, Daily News je tada pozivao, da se za odmazdu, baci na Jugoslaviju atomska bomba (!). 12 Naprotiv, postoje indicije da su kornatsku tragediju izazvale bombe koje su NATO avioni bacali u Jadran i na hrvatske otoke po povratku iz SRJ Ovim ne æelimo prejudicirati da ti propisi nisu dobri. Æelimo samo reêi da je i po tom pitanju manje slobode Stipe uvar, Hrvatski karusel, Razlog, 2003., Zagreb, str Jakov SirotkoviÊ, Hrvatsko gospodarstvo, Golden marketing, Zagreb, 1996., str Ibidem, str Ivo Goldstein, Dvadeset godina samostalne Hrvatske, Novi Liber, 2010., str Ibidem, str. 270, Ivan TeodoroviÊ, Industrijalizacija i deindustrijalizacija, u knjizi: Titovo doba, Hrvatska prije, za vrijeme i poslije, Zagreb, 2008., str Milka Kufrin ( ); narodni heroj, prva ministrica turizma Goldstein, Ibidem, str uvar, Ibidem, str Goldstein, Ibidem, str Ibidem, str uvar, Ibidem, str Polovicu svih stanova kupuju oni koji veê imaju rijeπeno stambeno pitanje, a to rade zbog oplodnje kapitala, odnosno investicije. To je zabrinjavajuêe ako se zna da je razina stanovanja u Zagrebu izrazito niska te da je stambeni fond prenaseljen, kaæe sociolog Gojko Beæovan. ( neprijavljenih-podstanara samo-3600-registrirano/208973/) uvar, Ibidem, str Teatrologinja Mani Gotovac smatra da su se DubrovaËke ljetne igre posljednjih godina totalno srozale u odnosu na one iz vremena prije rata; vidjeti: 36 Milan Kangrga, ZnaËenje Ëasopisa Praxis i KorËulanske ljetne πkole za kulturu i razvitak Hrvatske, u knjizi: Titovo doba - Hrvatska prije, za vrijeme i poslije, Zagreb, 2008., str Iscrpnije o kulturnim dostignuêima SR Hrvatske vidjeti u knjizi Nikice MihaljeviÊa, Bijeda malenih, Euroknjiga, Zagreb, str i Velimir ViskoviÊ, U sjeni FAK-a, V.B.Z, Zagreb, Ivo krabalo, Hrvatska filmska povijest ukratko ( ), V.B.Z., Zagreb, 2008., str N. MihaljeviÊ, Ibidem, str Draæen LaliÊ, Split kontra Splita, Naklada Jesenski&Turk, Borba, 1. lipnja 1989., str D. PaviËiÊ, Kriminal u hrvatskoj pretvorbi i privatizaciji, Abakus, Zagreb, 2000., str Obzor, 10. rujna 2011., str sata, 16.rujna 2011., str

22 22

23 Tema broja: Dva desetljeêa... Dvadeset godina bosanskohercegovaëke tranzicije: 23 Rezultati jedne tragedije doc. dr Goran MarkoviÊ Bojim se da je iracionalizam veê prevladao, da su izvrπene sve pripreme kako bi narod glasao protiv sebe! (Jovan MiriÊ Osloboappleenje, Sarajevo, ) Prvi viπestranaëki izbori ViπestranaËki izbori u Bosni i Hercegovini odræani novembra godine bili su proglaπeni trijumfom demokratije, slobode i nadolazeêeg blagostanja. Bosna i Hercegovina je, kao i Jugoslavija u cjelini, bila u ekonomskoj i politiëkoj krizi iz koje se nije nazirao izlaz. VladajuÊa partija je bila u fazi raspada. Ne samo da je ubrzano gubila legitimitet kod graappleana, nego nije mogla ponuditi jedinstvenu platformu za izlazak iz krize. 1 Birokratija viπe nije mogla da odræava postojeêi sistem, niti da ga reformiπe. Preostalo joj je da zaigra na kartu nacionalizma, u onim republikama u kojima je to mogla, ili da reformiπe vlastiti program, uz pokuπaj da insistira na pozitivnim rezultatima socijalizma, i da u toj kombinaciji emocija i realnih prijedloga saëuva vlast. Tome je trebala doprinijeti i promjena naziv. Prihvatanje novog naziva Savez komunista-socijalistiëka demokratska partija Bosne i Hercegovine (SK-SDPBiH) nije bio samo propagandni trik. On je trebao da odrazi promjenu ideoloπke orijentacije, jer je partija svojim novim programom prihvatila temeljne ideje socijaldemokratije (otud drugi dio naziva SDP ), uz zadræavanje onog πto se smatralo pozitivnim u dotadaπnjem sistemu (otud prvi dio naziva SK ). Ipak, nema sumnje da je partija, uprkos svom programu i novoj ideologiji, koja je bila naëelno prihvaêena, i dalje smatrana komunistiëkom, kako zbog sastava svog voapplestva i Ëlanstva, tako i zbog Ëinjenice da je nastala transformacijom Saveza komunista Bosne i Hercegovine. Izbori godine su donijeli veliku promjenu. Dotad vladajuêa partija je ubjedljivo izgubila izbore, a nije bolje proπla ni partija saveznog premijera Ante MarkoviÊa Savez reformskih snaga, iako je isprva izgledalo da je njen ugled vrlo veliki. Nacionalisti su osvojili 84% poslaniëkih mandata, a ostala mjesta su podijelili reformisani komunisti (u stvari socijaldemokrati), reformisti, te manje stranke, uglavnom liberalne i socijaldemokratske orijentacije. Skupπtina SR BiH je imala dva vijeêa: VijeÊe graappleana i Vije- Êe opπtina. Sastojala se od ukupno 240 poslanika, od to- Izvor: Suad ArnautoviÊ, Izbori u Bosni i Hercegovini 90. Analiza izbornog procesa, Promocult, Sarajevo, 1996, str. 108.

24 24 ga 130 u VijeÊu graappleana i 110 u VijeÊu opπtina. Rezultati izbora su bili sljedeêi: Nekoliko Ëinilaca je uslovilo ovakve rezultate izbora. Prvo, dotadaπnji sistem, koji je nazivan socijalistiëkim, nalazio se u dubokoj i sveobuhvatnoj krizi. VladajuÊa birokratija nije uspjela pronaêi izlaz iz krize, formulisati i realizovati program reformi. Drugo, vladajuêa partija je iznutra bila snaæno podijeljena oko pitanja koje programe, ponuappleene u drugim republikama, podræati, πto ju je paralisalo u nastojanju da prebrodi krizu. Podjela Ëlanstva i rukovodstva je vrπena po viπe osnova, kako po njihovoj ideoloπkoj orijentaciji i sklonosti ka centralizaciji ili konfederalizaciji Jugoslavije, tako i po osnovu nacionalne pripadnosti. TreÊe, vladajuêa partija je bila znaëajno oslabljena aferama koje su se dogodile krajem 80-ih godina (afere Agrokomerc, vikendice ), koje su stvarale utisak korumpiranosti voapplestva ili barem njegove nesposobnosti, a moæda i nespremnosti, da stane na kraj neprihvatljivim privilegijama i zloupotrebama.»etvrto, SKBiH je zasnivao svoj program na ideji bratstva i jedinstva, odnosno æivota u multietniëkom druπtvu ravnopravnih naroda. Ta ideja se krajem 80-ih godina veê nalazila u krizi, jer su borbe republiëkih i pokrajinskih birokratija za preraspodjelu moêi dovele do porasta meappleunacionalnog nepovjerenja. Peto, iako je voapplestvo SKBiH veê krajem 80-ih godina davalo signale da je spremno da sprovede reformu druπtvenog sistema, ono to nije moglo uëiniti iz dva razloga. Prvi je taj πto je bosanskohercegovaëko druπtvo bilo dio jugoslovenskog, pa se nikakve reforme nisu mogle sprovoditi samo u jednoj republici. Poπto je u tom trenutku za republiëke i pokrajinske birokratije bila odluëujuêa ustavna reforma, kako bi oëuvale ili ojaëale svoje pozicije moêi, ekonomska reforma je bila u drugom planu. Osim toga, ako zanemarimo naëelne stavove, voapplestvo SKBiH u tom trenutku nije imalo detaljan i osmiπljen program reformi. Uprkos tome, poëetna istraæivanja javnog mnjenja su davala prednost komunistima, Ëije voapplestvo je oëekivalo izbornu pobjedu. Istraæivanja su prvobitno predviappleala da Êe komunisti osvojiti 25% glasova, reformisti 20%, SDA 20%, SDS 15% i HDZ 10%. 2 Sva istraæivanja su se, meappleutim, pokazala kao krajnje pogreπna. Razlozi su, takoapplee, viπestruki, ali nas ovdje zanimaju oni koji ne proistiëu iz eventualno pogreπno primijenjene metodologije veê oni koji su politiëke prirode. U prvo vrijeme nacionalne stranke joπ nisu bile dobro organizovane i nisu dovoljno razvile propagandnu aktivnost. Stoga je njihov uticaj na biraëe mogao rasti samo u mjeri u kojoj su se organizovale i djelovale u javnosti. Paralelno sa organizacionim sreappleivanjem nacionalnih stranaka, doπlo je do organizacionog slabljenja SK-SDP, koju je napustio znatan broj Ëlanova. Masovan odliv Ëlanstva, koji je bio sasvim oëekivan u uslovima paralize vlasti i raspada SKJ na XIV kongresu u januaru godine, morao je uticati na gubitak legitimiteta ove partije, pogotovo u republici u kojoj je znatan broj graappleana bio u Ëlanstvu te partije. Drugo, u isto vrijeme se dogaapplea zaoπtravanje jugoslovenske krize. RepubliËka voapplestva viπe nisu u stanju da se dogovore o buduênosti zemlje, πto pojaëava meappleunacionalne tenzije u Bosni i Hercegovini i pogoduje propagandi nacionalnih stranaka. TreÊe, djelovanje nacionalnih stranaka stvara strah kod graappleana od meappleunacionalnih sukoba, pojaëavajuêi utisak da samo nacionalne stranke mogu πtititi nacionalne interese, jer su komunisti viπenacionalna stranka, koja podjednako vodi raëuna o svima. Tema broja: Dva desetljeêa... SteÊak kod Radimlja, 13. stoljeêe»etvrto, vjerske zajednice se aktivno ukljuëuju u izbornu kampanju, propagirajuêi za svoje nacionalne stranke, πire- Êi, zajedno s njima, uvjerenje da je glas za komuniste ili reformiste izdaja nacionalnih interesa. 3 ImajuÊi sve ovo u vidu, neki autori dovode u pitanje regularnost izbora i vjerodostojnost rezultata, buduêi da su nacionalne stranke faktiëki kontrolisale izborni proces. 4 vajcarska i rat Alternativu vladajuêoj stranci predstavljale su nacionalne stranke. One su pretendovale na to da predstavljaju svoje narode u cjelini, tvrdeêi da najbolje poznaju nacionalne interese i da su jedine sposobne da ih zaπtite. BuduÊi da se Jugoslavija nalazila u dubokoj ekonomskoj i politiëkoj krizi, svako ko je pretendovao na to da bude legitiman nosilac dræavne vlasti, morao je ponuditi rjeπenja nekoliko grupa pitanja: ekonomskih, koji su se ticali smanjenja nezaposlenosti, porasta druπtvenog proizvoda, poveêanja konkurentnosti na svjetskom træiπtu i smanjenja inflacije; politiëkih, koji su podrazumijevali uvoappleenje i funkcionisanje politiëke demokratije, rjeπavanje ustavne i politiëke krize jugoslovenske federacije, obezbjeappleenje ravnopravnosti naroda i republika; socijalnih, koji su znaëili bolji æivotni standard stanovniπtva, koji je postajao sve gori, kako se ekonomska kriza zaoπtravala, uz oëuvanje postojeêih socijalnih prava. Izborni slogani i programi nacionalnih stranaka predstavljali su kombinaciju obeêanja za ekonomskim i politiëkim reformama i uvjeravanja biraëa da Êe zaπtititi njihove nacionalne interese. Da bi nacionalni interesi bili zaπti- Êeni, potrebno je da prethodno budu ugroæeni ili da se pripadnici pojedinih nacija barem osjeêaju ugroæenim. Nacionalne politiëke stranke su se potrudile da svojim djelovanjem znaëajno poveêaju meappleuetniëku distancu i izvrπe nacionalnu homogenizaciju. Stranka demokratske akcije je, na primjer, godine πtampala i distribuirala Islamsku deklaraciju Alije IzetbegoviÊa, a jedan od slogana ove stranke bio je Muslimanska stranka. SliËnu poruku je nosio slogan HDZ Naπe ime je naπ program dakle, hrvat-

25 Tema broja: Dva desetljeêa... ska stranka koja treba da oko sebe okupi hrvatski narod ( hrvatska demokratska zajednica ). Srpska demokratska stranka je izaπla sa sloganom Srbi, vi smijete da budete Srbi, iz koga su se mogle razumjeti sljedeêe poruke: prvo, Srbi dotad nisu smjeli da se izjaπnjavaju i osjeêaju kao Srbi jer su bili nacionalno potlaëeni; drugo, SDS je ta koja Srbima donosi nacionalnu slobodu, pa oni treba da se okupe oko nje. Osnovni slogan SK-SDP bio je fiivjeêemo zajedno, kojim je partija æeljela ukazati na opasnost koja postoji ne samo za opstanak Bosne i Hercegovine veê i multietniëkog druπtva u Ëijoj tradiciji je zajedniëki æivot Srba, Hrvata, Muslimana i ostalih. Kako vidimo, izborna kampanja je bila zasnovana uglavnom na parolama koje su izazivale meappleuetniëku distancu, strah i nepovjerenje, jer su se vodeêe politiëke stranke deklarisale kao nacionalne (sa izuzetkom komunista i reformista), Ëiji glavni zadatak jeste da vrate nacionalni ponos i slobodu svojim narodima, te da ih u cjelini okupe oko sebe. Jasno je da je veê takva propaganda stvarala podozrenje i nepovjerenje, jer se svaki narod mogao pitati zaπto se onaj drugi okuplja oko svoje nacionalne politiëke stranke, ko je u Bosni i Hercegovini ugroæen i ko bi u njoj mogao biti ugroæen. Izjave stranaëkih lidera su tome znatno doprinosile. Alija IzetbegoviÊ, predsjednik SDA, izjavio je 15. septembra godine u Velikoj Kladuπi: Sa punom odgovornoπêu kaæem ovdje: muslimanski narod oruæjem Êe braniti Bosnu. Radovan KaradæiÊ, predsjednik SDS-a, izjavio je za Osloboappleenje 2. oktobra godine: Srpski narod se sporo laêa oruæja, ali ga vrlo sporo i ostavlja. 5 irenju meappleunacionalne mrænje i nepovjerenja snaæno su doprinijeli pokuπaji reinterpretacije istorijskih dogaappleaja iz Drugog svjetskog rata. Dok su komunisti nastojali da objasne teπke zloëine izvrπene od strane kvislinπkih formacija kao rezultat njihove ideologije i politiëkih ciljeva, u Ëemu velika veêina Muslimana, Srba i Hrvata nije imala nikakvog udjela, nacionalne stranke su prikazivale te zloëine kao rezultat vijekovne meappleunacionalne mrænje, njihove poëinioce nisu odvajali od naroda u Ëije ime su zloëini poëinjeni, a pozivali su i na osvetu. 6 Prvobitne parole o πvedskom standardu ili druπtvu i dræavi ustrojenim po πvajcarskom modelu, brzo su ustupile mjesto nacionalistiëkoj demagogiji. Prvobitna kritika socijalizma obogaêena je nacionalizmom, a parole o demokratiji, træiπtu i blagostanju su koriπtene samo zato da bi se lakπe porazili komunisti. Uostalom, izborna taktika nacionalnih stranaka bila je krajnje dvoliëna i skrojena samo s jednim ciljem preuzeti vlast i poraziti mrske komuniste. Da je to zaista tako, svjedoëi Ëinjenica da su nacionalne stranke pozivale biraëe da glasaju za kandidate njihovih koalicionih partnera iz reda druga dva naroda, kako bi bili poraæeni kandidati SK-SDP. Tako su voapplee SDS-a pozivale muslimanske biraëe da glasaju za islamskog fundamentalistu Aliju IzetbegoviÊa, kako ne bi bio izabran kandidat SK-SDP Nijaz DurakoviÊ, a za ustaπu Franju Borasa, kako ne bi bio izabran kandidat SK-SDP Ivo KomπiÊ. 7 Prve posljedice tranzicije u demokratiju : rat na pomolu i ratna stradanja Nakon πto su reformisani komunisti i ostale lijeve stranke izgubili izbore, formirana je velika koalicija nacionalnih stranaka. Od samog poëetka, meappleutim, bilo je jasno nekoliko stvari: prvo, vlada nacionalnih stranaka neêe staviti akcenat u svom djelovanju na rjeπavanje ekonomske krize i 25 poboljπanje æivotnog standarda; drugo, ona Êe staviti akcenat na politiëka pitanja, ali pritom neêe iêi ka rjeπavanju, veê ka produbljivanju politiëke krize, uporedo sa pogorπanjem meappleunacionalnih odnosa; treêe, Ëlanice vladajuêe koalicije imaju suprotna glediπta o buduênosti Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, πto znaëi da ne samo da ne mogu krizu dræati pod kontrolom, nego Êe je vjerovatno dovesti do taëke u kojoj Êe doêi do konaëne paralize i sloma dræave. Bosna i Hercegovina je u izvjesnom smislu vraêena pedeset godina unazad, u period prije godine. Pod tim mislimo na podjelu u druπtvu po nacionalnom i vjerskom osnovu, stvaranje meappleunacionalnog nepovjerenja i mrænje i zatvaranje tri naroda u svoje okvire. Druπtvo je postalo podijeljeno ili segmentirano. Ono se podijelilo na tri poddruπtva : po jedno hrvatsko, srpsko i muslimansko. Tri naroda su imala svoje politiëke stranke i svoje politiëke elite, ubrzano je doπlo do sloma zajedniëkog sistema druπtvenih vrijednosti, stvaraju se i nepolitiëke organizacije sa nacionalnim predznakom, javljaju se teze o tri jezika, koji se nazivaju srpski, hrvatski i bosanski. MeappleuetniËka distanca se poveêava, i to u druπtvu u kome je u poluvijekovnom periodu prije toga ona sistematski smanjivana i bila na vrlo niskom nivou. Ali, podijeljeno druπtvo joπ uvijek moæe da funkcioniπe, pod uslovom da su nacionalne politiëke elite sposobne da saraappleuju, da ne dovode u pitanje opstanak dræave i ne æele ugroziti jedna drugu. Prevaga nacionalizma kao politiëke ideologije, meappleutim, onemoguêila je da bude postignut konsenzus o dræavnopravnom statusu Bosne i Hercegovine (ostanak u krnjoj Jugoslaviji, konfederalizacija Jugoslavije ili proglaπenje nezavisnosti). Nacionalizam je zamijenio komunizam kao dominantnu ideologiju. KomunistiËka ideologija je bila nadnacionalna, zagovarala je dræavu jednakih nacija, stavljala u prvi plan interese radniëke klase, koja je nadnacionalna, pa su takvi i njeni interesi, a stvorila je federalnu drêavu ravnopravnih republika i nacija. Nove politiëke elite, koje stupaju na snagu od sredine 80-ih godina, a u Bosni i Hercegovini od godine, koriste ekonomsku i politiëku krizu kako bi za nju okrivile druge nacije ili republike. 8 U Bosni i Hercegovini, konkretno, srpska i hrvatska politiëka elita tvrde da Êe njihovi narodi biti ugroêeni ako ne ostanu u Jugoslaviji (srpska elita) odnosno ako ne budu u zajednici sa Hrvatskom (hrvatska elita), dok muslimanska politiëka elita tvrdi da Bosna i Hercegovina ne moæe biti ravnopravna u krnjoj Jugoslaviji, a velika ili prava Jugoslavija viπe nije moguêa. Nacionalizam nije bio sudbina Bosne i Hercegovine. On je bio odgovor politiëkih elita na zaoπtravanje ekonomske i politiëke krize, na koju nisu umjele naêi odgovor, 9 kao i na slom federalne dræave, nakon Ëega su postojala suprotna viappleenja buduênosti Bosne i Hercegovine. Do godine nema primjera podvojenosti u druπtvu po nacionalnom osnovu, stepen meappleuetniëke distance je bio najniæi u istoriji, a komunistiëka elita je i na planu politiëke socijalizacije i na planu kriviënopravne politike, strogo vodila ra- Ëuna o onemoguêavanju nacionalizma. 10 Joπ godine, skoro 70% graappleana Bosne i Hercegovine se izjaπnjavalo da æeli æivjeti u federalnoj Jugoslaviji, 11 πto nije bio politiëki program nacionalnih stranaka, jer je federalno ureappleena Jugoslavija bila i ostala dio programa jugoslovenskih komunista. Institucije Bosne i Hercegovine su vrlo brzo nakon dolaska na vlast nacionalnih stranaka faktiëki bile podijeljene na

26 26 Tema broja: Dva desetljeêa... tri dijela. Opozicija pojedinim ministrima nije bila toliko jaka u skupπtini, koliko u njihovim ministarstvima, a poticala je iz redova predstavnika nacionalnih stranaka kojima dotiëni ministri nisu pripadali. Nacionalizam je doveo do pune paralize republiëkih institucija. VeÊ godine dolazi do uspostavljanja nacionalnih politiëko-teritorijalnih cjelina (srpske autonomne regije i oblasti, a potom i Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna), u suprotnosti sa vaæeêim ustavom i zakonima. Dogaappleaji iz godine pokazali su ne samo da nacionalne stranke nisu u stanju da postignu sporazum, veê i da Êe preduzeti sve potrebne jednostrane radnje kako bi ostvarile svoje ciljeve, nezavisno od toga πto bi time doπle u otvoren i nepovratan sukob sa svojim koalicionim partnerima. Kako je to izgledalo i do Ëega je dovelo, neka svjedoëi nekoliko kljuënih odluka i procesa koji su se odigravali tokom godine. Srpska demokratska stranka je u proljeêe te godine formirala srpske autonomne oblasti (SAO) na dijelovima teritorije Bosne i Hercegovine koje je stavila pod svoju kontrolu. Bilo ih je Ëetiri i obuhvatale su 54% republiëke teritorije. Iako su se zvale srpske, a SDS je imala aspiraciju da ih dræi pod kontrolom, od 1,8 miliona stanovnika samo 47% su bili Srbi. Skupπtina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je potvrdila njihovo stvaranje 21. novembra godine. SliËno je bilo sa Hrvatskom Zajednicom Herceg-Bosna, koju je stvorila HDZBiH. Ona je trebala obuhvatati podruëje 30 bosanskohercegovaëkih opπtina, u kojima je æivjelo oko stanovnika od kojih su Hrvati Ëinili samo 48%. 12 Kako vidimo, srpske i hrvatske nacionaliste nije brinulo πto su pretendovali da formiraju paradræave u kojima je njihov narod, Ëak i pod pretpostavkom da je u cjelini glasao za njih, a nije, ipak predstavljao manjinu. Za njih je suπtinsko bilo da identifikuju teritorije na koje polaæu pravo i koje æele dræati pod svojom kontrolom. SliËno su razmiπljali muslimanski nacionalisti iz SDA, s tim πto nisu bili separatisti kao njihove kolege, veê unitaristiëki hegemonisti, koji su æeljeli ostvariti kontrolu nad cijelom Bosnom i Hercegovinom. Pokuπaj da to postignu uëinjen je 15. oktobra godine, kad je Skupπtina Bosne i Hercegovine, protiv volje srpskih poslanika, usvojila Memorandum o suverenosti, kojim je izraæen politiëki cilj dræavnog osamostaljenja Bosne i Hercegovine. Kako o tako vaænoj odluci nije bilo konsenzusa koalicionih partnera, nego je odluka donesena preglasavanjem i protivno volji jednog naroda, dodatno je zakomplikovala politiëku situaciju i predstavljala kap u prepunoj Ëaπi, poslije Ëega se pripreme za rat dovode u zavrπnu fazu. Politika jednostranih akata, iracionalna i neodgovorna sa stanoviπta interesa graappleana i naroda Bosne i Hercegovine, jer je vodila u rat, nastavljena je i poslije toga. Prvo je SDS u novembru godine organizovala plebsicit srpskog naroda o ostanku u krnjoj Jugoslaviji, da bi SDA i HDZ 29. februara i 1. marta godine organizovale referendum o stvaranju nezavisne Bosne i Hercegovine. Unaprijed se znalo kakvi Êe biti rezultat plebiscita i referenduma, buduêi da su se na prvom izjaπnjavali samo Srbi, a na drugom samo Muslimani i Hrvati. Oni su, meappleutim, bili potrebni nacionalistima, kako bi pokazali da uæivaju podrπku svojih naroda i da njihove aktivnosti nisu rezultat stranaëke samovolje. Zemlja je uπla u rat, o Ëijoj prirodi, uzrocima i ciljevima joπ uvijek traju rasprave. Formirane su tri kulture sjeêanja, tri istorije, tri istine o tome zaπto je rat poëeo i s kojim ciljem je voappleen. Za Muslimane, bio je to odbrambeno-oslobodilaëki rat, za Hrvate domovinski, a za Srbe otadæbinski. Dakle, svi su se branili, jer su bili napadnuti i ugroæeni. Ko je bio napadaë? Kad se stvar posmatra sa strane i ako bismo htjeli da vjerujemo nacionalistima - niko, jer ako su se svi branili, nije bilo napadaëa. U stvari, ako su se svi branili, svi su bili napadaëi. To i jeste suπtina rata, jer je on voappleen za preraspodjelu teritorija i kontrolu nad njima od strane pojedinih nacionalnih politiëkih elita. A, uz kontrolu teritorija ide ne samo vladanje ljudima veê i kontrola ekonomskih dobara. Rat je odnio æivota. Oko dva miliona ljudi su izbjegli iz svojih domova, od kojih se veêina nije vratila. 13 Izvrπeno je temeljno etniëko ËiπÊenje na sve tri strane. Koliko je promijenjena struktura stanovniπtva, govore i sljede- Êi podaci. Prema popisu stanovniπtva iz godine, u opπtinama koje Ëine danaπnju Republiku Srpsku æivjelo je 54% Srba, 29% Muslimana, 9% Hrvata i 7,5% Jugoslovena i nacionalnih manjina. U opπtinama koje ulaze u sastav danaπnje Federacije Bosne i Hercegovine æivjelo je 52% Muslimana, 22% Hrvata i 17% Srba. Prema jednom istraæivanju, u Federaciji BiH danas æivi 76% Boπnjaka, 20% Hrvata i 2% Srba. U Republici Srpskoj æivi 89% Srba, 9% Boπnjaka, 1% Hrvata i 1% Ostalih. 14 Prve godine tranzicije su, bez ikakvog pretjerivanja, predstavljale tranziciju: iz meappleunacionalnog povjerenja u meappleunacionalnu mrænju; iz druπtva vjerske tolerancije u druπtvo vjerske iskljuëivosti, uz ruπenje i skrnavljenje stotina vjerskih objekata; iz homogenog u podijeljeno druπtvo; iz mira u rat; iz niske stope kriminala u sistemski sprovoappleen kriminal, ratne zloëine i etniëko ËiπÊenje; iz srednje razvijene ekonomije u ratom i privatizacijom uniπtenu ekonomiju; iz druπtva sa relativno malim u druπtvo sa ogromnim socijalnim, u prvom redu imovinskim, razlikama. Dejtonska Bosna Rat je nastavak politike drugim sredstvima. Nacionalisti su vodili rat kako bi ostvarili ciljeve definisane u miru. Tranzicija u Bosni i Hercegovini, u najkrupnijim crtama, prolazi kroz tri faze: predratna, ratna i poslijeratna. Predratnu fazu odlikuju: radikalna promjena politiëkog sistema; ubrzanje radikalne promjene ekonomskog sistema; prevaga nacionalizma kao dominantne ideologije; prevaga meappleunacionalne netolerancije i mrænje kao determinante meappleunacionalnih odnosa; faktiëki raspad druπtva; podjela republiëkih institucija na tri dijela. Ratnu fazu tranzicije odlikuju: rat; ratni zloëini; stvaranje etniëki Ëistih teritorija pod apsolutnom dominacijom SDA, SDS i HDZ; raspad graappleanskih stranaka, Ëiji lideri prelaze u svoje nacionalne tabore; pljaëka druπtvene imovine, prvo kroz njeno podræavljenje a zatim i privatizaciju; ratno profiterstvo; enormne socijalne razlike i uobliëavanje nove klasne strukture druπtva; Ëvrsta sprega politiëkih elita i ratnih profitera, koji skupa Ëine novu buræoasku klasu; uplitanje vrhova vjerskih zajednica u politiëki i druπtveni æivot, njihova dominacija duhovnim æivotom i uëeπêe u podjeli politiëke i ekonomske moêi; slom sistema vrijednosti. Kako vidimo, proces tranzicije u Bosni i Hercegovini nije imao nijednu pozitivnu posljedicu. NajveÊu odgovornost za takav njegov ishod snose nacionalne politiëke elite koje su rukovodile nacionalistiëkim strankama. a) PolitiËki sistem TreÊa faza tranzicije zapoëinje potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Mirnodopska politika nakon potpisivanja

27 Tema broja: Dva desetljeêa Dejtonskog mirovnog sporazuma bila je i ostala, na æalost, nastavak rata drugim sredstvima. Isti politiëari i politiëke stranke su dominirale politiëkim i druπtvenim æivotom. Meappleunarodna zajednica se nije potrudila da na bilo koji naëin utiëe na njih u cilju obuzdavanja nacionalistiëke retorike. Dræava je po ustavu imala vrlo ograniëene nadleænosti, πto se ogleda i u Ëinjenici da je Savjet ministara Bosne i Hercegovine u poëetku imao samo tri ministarstva u svom sastavu. To je bio izvor stalnih sukoba, jer je boπnjaëka politiëka elita nastojala da izdejstvuje stalno proπirenje nadleænosti, nezavisno od toga da li je to korisno i potrebno, dok se srpska politiëka elita uporno borila protiv bilo kakvog prenosa nadleænosti. Hrvatska politiëka elita je zauzimala srednju poziciju - ona nije imala niπta protiv prenosa nadleænosti, ali joj to pitanje nije predstavljalo politiëki prioritet. Svaka od njih je imala razloge za takve stavove. BoπnjaËka politiëka elita zagovara koncept unitarne dræave i protivi se postojanju entiteta. Kako u ovom trenutku ne moæe izdejstvovati njihovo ukidanje, zalaæe se za njihovo slabljenje tako πto Êe im oduzeti πto viπe nadleænosti. Pritom joj nije vaæno da li je prenos nadleænosti nuæan, odnosno da li je u skladu sa federalnom prirodom dræave. Srpska politiëka elita je izriëito protiv prenosa nadleænosti na dræavu, jer time slabi svoje pozicije moêi. Takoapplee je ne zanima eventualna opravdanost prenosa nadleænosti. Hrvatska politiëka elita nema svoj entitet, tako da prenosom nadleænosti moæe samo dobiti, jer Êe na dræavnom nivou ravnopravno uëestvovati u odluëivanju o pitanjima koja su dotad bila u nadleænosti entiteta, gdje ova elita igra manje znaëajnu ulogu, pogotovo u Republici Srpskoj, u kojoj Hrvata skoro i nema. U suπtini, problem prenosa nadleænosti i obrazovanja novih dræavnih institucija, koji je s njim povezan, predstavljao je prethodnih petnaest godina najvaæniji segment ustavnog pitanja i jedno od osnovnih politiëkih pitanja. Razlog je jednostavan - svaka preraspodjela nadleænosti izmeappleu dræave i entiteta vodi preraspodjeli druπtvene, u prvom redu ekonomske i politiëke moêi. Glavna borba ovdje se vodi izmeappleu srpskih i boπnjaëkih nacionalista. Dok srpski nacionalisti prenosom nadleænosti gube pozicije moêi, jer viπe ne mogu samostalno odluëivati o odreappleenim pitanjima, boπnjaëki nacionalisti time dobijaju, jer mogu uëestvovati u odluëivanju o pitanjima o kojima su dotad mogli odluëivati u znatno manjoj mjeri, i to samo u svom entitetu. Ovakav prikaz, naravno, bitno oteæava nastojanje da se hladnokrvno raspravlja o problemu postojanja funkcionalne dræave sa potrebnim i dovoljnim obimom nadleænosti. OËigledno je da je dræava u Dejtonu dobila vrlo ograniëene nadleænosti, jer nije imala svoju vojsku, bilo kakve policijske i bezbjednosne strukture, Ëak nije mogla ubirati poreze, vrπiti sudsku vlast i goniti uëinioce kriviënih djela. Od samog poëetka je bilo jasno da su te nadleænosti morale biti proπirene i one su u poslijeratnom periodu zaista znatno proπirene. Ustav, meappleutim, nije precizno propisao postupke prenosa nadleænosti, πto je takoapplee povremeno stvaralo politiëke krize. U suπtini, pitanje prenosa nadleænosti se ne moæe svesti na pitanje da li je neko unitarista ili ne, da li zagovara Konj napadnut strelicama, urezi u spilji Badanj blizu Stolca, cca godina prije nove ere ukidanje entiteta ili je protiv takvog rjeπenja. Nacionalisti, naravno, pitanje postavljaju upravo tako, kako bi se prikazali kao zaπtitnici interesa svog entiteta (kad su u pitanju srpske stranke) ili dræave (kad su u pitanju boπnjaëke stranke). To su laæne dileme, jer je moguêe zagovarati prenos nadleænosti, a pritom negirati potrebu ukidanja entiteta, kao πto je moguêe biti za jaëanje dræave i njenih nadleænosti, a istovremeno biti protivnik unitarizacije Bosne i Hercegovine. Poπto je bosanskohercegovaëko druπtvo multietniëko i duboko podijeljeno, jedan od politiëkih imperativa je ustavna garancija nacionalne ravnopravnosti. Kad se Ëita Ustav Bosne i Hercegovine, izgleda da je ona obezbijeappleena. Paæljivom Ëitaocu, meappleutim, ne moæe promaêi da se ustavnim rjeπenjima ne garantuje ravnopravnost hrvatskog naroda. Moæe se dogoditi da protiv nekog zakona ili drugog akta budu svi hrvatski poslanici i delegati u Parlamentarnoj skupπtini Bosne i Hercegovine, svi hrvatski ministri u Savjetu ministara i sudije u Ustavnom sudu, a da on ipak bude usvojen. Ovo ustavno rjeπenje je odliëno posluæilo hrvatskim nacionalistima, okupljenim uglavnom u HDZ-u, da tvrde kako je hrvatski narod ugroæen i da traæe podrπku hrvatskih biraëa kako bi πtitili hrvatske nacionalne interese. Ovo ustavno rjeπenje, uostalom, predstavlja osnov zahtjeva za obrazovanjem treêeg, hrvatskog, entiteta u Bosni i Hercegovini, Ëime se dodatno produbljuje politiëka kriza, jer o njegovom osnivanju nema unutraπnjeg konsenzusa, niti su meappleunarodni Ëinioci spremni da dopuste njegovo formiranje. Treba primijetiti da o ugroæenosti hrvatskih nacionalnih interesa najglasnije govori ona hrvatska politiëka elita koja je od do danas izvrπila ekonomski i socijalni genocid nad vlastitim narodom, dovodeêi ga na rub fiziëke egzistencije, i koja u kantonima u kojima vlada sprovodi istu onakvu jednonacionalnu dominaciju protiv koje se tako buëno bori na dræavnom nivou. Tranzicija politiëkog sistema Bosne i Hercegovine je u sjeni sukoba nacionalnih politiëkih elita za prevlast u zemlji o Ëijem postojanju i ureappleenju ne mogu postiêi ni minimum saglasnosti. Za jedne, ona treba da bude unitarna dræava, za druge federacija, a za treêe, u najboljem sluëaju, konfederacija. Po jednom miπljenju, odluke treba da budu donoπene tako πto Êe se πto viπe i ËeπÊe primjenjivati princip konsenzusa i pravo veta, u paritetno sastavljenim institucijama, dok po drugom miπljenju, odluke treba da budu donoπene na principu jedan Ëovjek - jedan glas, uz moguênost preglasavanja. PolitiËki sistem je po svojoj prirodi uzrok krize, jer je nastao kao rezultat teπkog kompromisa, nametnutog domaêim politiëkim elitama. U Dejtonu se poπlo pogreπnim putem, jer je misija izgradnje funkcionalne dræave povjerena politiëkim elitama koje su zemlju uvele u rat. Kako su na vlasti ostali isti ljudi i iste stranke, a poslije rata niπta nije uëinjeno da se utiëe na svijest ljudi u pravcu prevladavanja meappleunacionalnog nepovjerenja, nacionalizam je ostao dominantna ideologija, a politiëki sistem nije mogao biti dograappleivan drugaëije osim intervencijom visokih predstavnika. Tako se ispostavilo da je πirenje nadleænosti visokih predstavnika poslije rata izraz ne samo æelje meappleunarodnih Ëinilaca da

28 28 Tema broja: Dva desetljeêa... BaπÊarπija, Sarajevo kontroliπu kretanja u Bosni i Hercegovini, veê i nemoguênosti funkcionisanja dræave pod kontrolom nacionalista. Pokuπaj da se Visoki predstavnik manje mijeπa u unutraπnja pitanja Bosne i Hercegovine, uëinjen prvenstveno sa varc ilingom, nije uspio jer nacionalne politiëke elite nisu izrazile spremnost za dogovor. One ga, zapravo, nisu smjele postiêi. Da su u tome uspjele, skinule bi s dnevnog reda problem opstanka i funkcionisanja dræave i silom prilika bi se morale okrenuti rjeπavanju ekonomskih i socijalnih problema. Tek to su problemi s kojima se ne smiju suoëiti i zbog kojih bi izgubile posljednje bijedne ostatke legitimiteta. Ustavni i politiëki sistem Bosne i Hercegovine je vrlo komplikovan, skup i neefikasan. Samo na nivou dræave,dva entiteta i BrËko Distrikta funkcioniπu Ëetiri vlade sa 58 Ëlanova. Osim toga, svaki od deset kantona ima svoju vladu. Sistem je komplikovan zbog prirode druπtva, dominantne ideologije, interesa dominantnih politiëkih elita i nedavne ratne proπlosti. Dokle god se ne promijene ovi uzroci, sistem neêe postati mnogo jednostavniji. Njegova komplikovanost nije izraz puke samovolje ili neznanja. Ona je posljedica nacionalizma. Jedino πto se u ovom trenutku moæe uëiniti je smanjenje broja kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine na dva : jedan u kome bi veêinu Ëinili Boπnjaci i drugi sa hrvatskom veêinom. Neefikasnost politiëkog sistema se Ëesto vezuje za sastav pojedinih institucija i naëin odluëivanja. Kaæe se da sistem mora biti neefikasan jer se odluke Ëesto donose konsenzusom, koriπtenjem prava veta ili kvalifikovanog odluëivanja. U tome sigurno ima istine, ali ovi kritiëari ne zamjeraju uzrocima veê samo ukazuju na posljedice. Pod uzrocima mislimo na razloge zbog kojih je sistem takav jeste. I na raspravu o pitanju moæe li biti drugaëiji. Tvrdimo da ne moæe. Neefikasan politiëki sistem je takoapplee posljedica dominacije nacionalizma. Prvo, ustavom i zakonom su morali biti predviappleeni mehanizmi za spreëavanje preglasavanja i dominacije. U uslovima dominacije nacionalno iskljuëivih ideologija i nacionalnih politiëkih elita koje su se koliko do juëe borile na æivot i smrt za osvajanje πto veêeg komada teritorije, nema vaænijeg politiëkog i ustavnog cilja od pruæanja institucionalnih garancija za punu ravnopravnost tri naroda. U tome se, meappleutim, nije uspjelo do kraja. Drugo, Ëak i savrπene institucije ne mogu funkcionisati efikasno ako nosioci vlasti, a to su nacionalne politiëke elite, nisu spremni da postignu kompromis o osnovnim pitanjima postojanja i funkcionisanja dræave. Problem je, dakle, u nosiocima politiëke i ekonomske moêi, a ne u multietniëkom karakteru druπtva ili u komplikovanosti politiëkog sistema kao takvog. Na koncu, ako se u Bosni i Hercegovini uopπte moæe govoriti o bilo kakvoj demokratiji, ne moæemo je oznaëiti drugaëije nego kao formalnu i elitistiëku. U politiëkom æivotu uëestvuju samo politiëke elite. Graappleanima je onemoguêeno bilo kakvo djelotvorno uëeπêe u procesima odluëivanja. Ustavi Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine ne ureappleuju neposrednu demokratiju Ëak ni formalnopravno. Ustav Republike Srpske je garantuje, postoji Ëak i zakon koji je detaljnije ureappleuje, ali se niko ne sjeêa da su se graappleani poslije rata izjaπnjavali neposredno o bilo kom pitanju. Civilno druπtvo je tako slabo da ne postoje interesne organizacije koje bi bile voljne i sposobne da vrπe pritisak na politiëke elite. Stoga se moæe reêi da su ove druge faktiëki neodgovorne, da tokom mandata mogu voditi politiku po svojoj volji i u skladu sa svojim interesima, a da se nijednog trenutka neêe postaviti pitanje njihove odgovornosti. BuduÊi da su izbori legalni nezavisno od izborne apstinencije, koja se, po zvaniënim podacima Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine, kreêe izmeappleu 45 i 50%, moæe se opravdano postaviti pitanje legitimnosti nosilaca vlasti na svim nivoima. Ko za sebe moæe tvrditi da je legitiman predstavnik graappleana, ako je za njega glasalo, u najboljem sluëaju, 50% od 50% onih koji su glasali, dakle 25% graappleana? Graappleanin je sveden na mini-graappleanina i na jednodimenzionalnog Ëovjeka, jer nacionalne ideologije istiëu u prvi plan samo jednu vrstu druπtvenih podjela - podjelu na nacije. Iako svaki pojedinac pripada razliëitim druπtvenim grupama (klasama, slojevima, profesijama, vjerskim grupama, interesnim grupama, ideoloπko-politiëkim organizacijama, itd.), apsolutizuje se samo jedna njegova uloga - kao pripadnika srpskog, hrvatskog ili boπnjaëkog naroda, koji treba da slijedi svoje nacionalne lidere. Ako je neko, na primjer, Srbin, onda on mora biti Ëlan srpskog sindikata, srpske politiëke stranke (liberalne, socijaldemokratske ili neke treêe), srpskog kulturno-umjetniëkog druπtva, itd. Isto vaæi za Hrvate i Boπnjake. Nacionalna pripadnost je obogotvorena, a iza njenog uzdizanja se kriju interesi one druπtve-

29 Tema broja: Dva desetljeêa... ne grupe koja je tokom rata koncentrisala cjelokupnu druπtvenu moê u svojim rukama - politiëke elite i ratno-poratnih profitera. Poπto je svaka nacija unutar sebe klasno i interesno podijeljena, nova vladajuêa klasa koristi nacionalna osjeêanja, strahove i posljedice rata da svoje klasne interese proglasi nacionalnim interesima. Tako je nacionalni interes ono πto proglasi par procenata Hrvata, Boπnjaka i Srba. Demokratija je satrvena u korijenu i pretvorena u etnokratiju. b) Ekonomski sistem Na ekonomskom planu, tranzicija je znaëila prelazak u neoliberalni kapitalizam periferije. Jugoslovenska ekonomija se veê 80-ih godina XX vijeka nalazila u dubokoj krizi, iz koje politiëka elita nije vidjela izlaz. Ipak, u poreappleenju sa onim πto se ekonomiji dogodilo nakon poëetka tranzicije, sve do danas, kriza iz 80-ih godina izgleda kao nedostiæan ekonomski ideal. Tranzicija je na ekonomskom planu imala za cilj da uvede ekonomski sistem zasnovan na træiπnoj privredi i kapitalistiëkoj privatnoj svojini. Poπto je danaπnja ekonomija snaæno globalizovana, sa ogromnim razlikama izmeappleu nacionalnih ekonomija, takva orijentacija je nuæno znaëila da Êe bosanskohercegovaëka ekonomija na globalnom planu igrati ulogu privjeska najrazvijenijih kapitalistiëkih ekonomija, kao træiπte za zapadne robe koje se ne mogu potroπiti na zapadnim prezasiêenim træiπtima i kao izvor jeftine radne snage. Takva orijentacija je uslovila odsustvo bilo kakve ekonomske politike u poslijeratnom periodu, jer je insistiranje na tranziciji u neoliberalni kapitalizam nespojivo sa samostalnom ekonomskom politikom. DomaÊe politiëke elite savrπeno igraju ulogu koja im je namijenjena na globalnom nivou i tu nikakvi programi ekonomskog oporavka ne mogu niπta promijeniti. Drugi razlog zbog kojeg nije izgledno da se u bliskoj buduênosti oëekuje promjena na ovom planu je odsustvo drugog tasa na vagi, odnosno one druπtvene snage koja bi vrπila pritisak na vlade da vode razvojnu i socijalnu ekonomsku politiku. Svugdje na Zapadu ulogu tog tasa igra radniëki pokret, nekad sa viπe a nekad sa manje uspjeha, ali je on jedina druπtvena snaga sposobna da utiëe, mada nikad dominantno, na oblikovanje ekonomske politike. Na koncu, Ëuveni tripartitni pregovori sindikata, vlade i poslodavaca nikad ne sluæe samo tome da se utvrde uslovi rada, veê i da se, barem ograniëeno, utiëe na vladinu ekonomsku i socijalnu politiku. Kod nas nema vanparlamentarnog pritiska na vlade, tako da one mogu voditi ekonomsku i socijalnu politiku u interesu uskog kruga ljudi. BosanskohercegovaËka ekonomija je doæivjela sunovrat u svakom pogledu. Ona je izrazito uvozno orijentisana, Ëak i kad su u pitanju robe koje se proizvode ili se mogu proizvoditi u Bosni i Hercegovini. Dræava u tom pogledu ne postavlja bilo kakva ograniëenja i ne πtiti domaêu proizvodnju. Uvoz je godine bio taëno dva puta veêi od izvoza (8,8 : 4,4 mlrd. dolara), 15 dok je godine izvoz bio 7 a uvoz 13 mlrd. KM. 16 OËigledno je da ovakva orijentacija odgovara i dræavi i privatnom kapitalu. Ulaganja u proizvodnju bi morala biti veêa, ona su riziënija i daju profit tek na duæi rok. Lakπe je i jednostavnije investirati u trgovinu. Dræava ne mora da brine zbog toga, jer Evropskoj uniji takoapplee odgovara ova orijentacija, a u samoj zemlji nema nikoga ko bi zahtijevao suprotnu ekonomsku orijentaciju. Zaduæenost Bosne i Hercegovine je krajem godine iznosila 6,3 mlrd. KM, od Ëega 4,3 mlrd. KM otpada na dug napravljen po okonëanju rata. Poreappleenja radi, dræava 29 je krajem godine bila zaduæena 4 mlrd. KM. 17 Jugoslavija je do godine bila zaduæena svega 4,6 mlrd. dolara, a do tog perioda je postigla izuzetan razvoj. Do godine, izmeappleu ostalog i kao rezultat svjetske naftne krize i porasta kamatnih stopa (u SAD) sa 5,5 na 16,8%, zaduæenost je porasla na oko 20 mlrd. dolara. 18 Sve jugoslovenske zemlje su godine bile zaduæene oko 155 mlrd. dolara, a ekonomski su nazadovale. Zaduæenost je, dakle, skoro osam puta veêa, a ekonomski rezultati su znatno slabiji nego godine. Kako istiëu ekonomski struënjaci, razvijene zemlje EU putem zaduæivanja i platnog deficita prebacuju teret krize na nerazvijene. 19 Kriza je, dakle, sistemska. Prema Agenciji za statistiku Bosne i Hercegovine, stopa nezaposlenosti je sa 24% poveêana na 27% u godini. Prema drugom kriteriju, stopa nezaposlenosti se penje do fantastiënih 46%. 20 Ovaj podatak uzima za osnov formalni kriterij - broj lica prijavljenih zavodima za zapoπljavanje. Razlika izmeappleu ova dva procenta ukazuje na visok nivo sive ekonomije - znatan broj ljudi radi na crno iako se vode kao nezaposleni. Time gube dræava i radnici, a dobijaju privatni vlasnici, jer je rad na crno zastupljen uglavnom u privatnom sektoru. Sindikalne organizacije skoro ne postoje u privatnom sektoru. Inspekcije rada ne funkcioniπu. Privatni vlasnici πtede znatna sredstva upoπljavajuêi radnike na crno. Radnici se tome ne mogu oduprijeti jer nisu sindikalno organizovani, πto je i teπko postiêi, poπto znatan broj njih radi u malim preduzeêima, a velika rezervna armija rada predstavlja prijetnju zaposlenim radnicima koji se bune. Sindikalna borba protiv rada na crno u pojedinim privatnim preduzeêima ne moêe dati rezultata. Neophodna je koordinirana akcija na nivou entiteta, odnosno organizovan pritisak sindikalnih centrala na entitetske vlade. Kako toga nema, vlade niëim nisu primorane da se bore protiv rada na crno. SliËno je sa sivom ekonomijom u cjelini. Prema podacima iz godine, siva ekonomija je iznosila 6,5 milijardi KM. 21 Radi se o novcu na koji se ne plaêa skoro 1,3 milijarde KM poreza i doprinosa, u situaciji kad su ukupni javni prihodi u dræavi iznosili 11 milijardi KM. Bosna i Hercegovina je u periodu poslije Drugog svjetskog rata zabiljeæila najbræi i najsveobuhvatniji razvoj u svojoj istoriji. Za Ëetrdeset godina, druπtveni proizvod je pove- Êan sedam puta, broj zaposlenih pet puta, a u industriji osam puta. Druπtveni proizvod je godiπnje u prosjeku rastao po stopi od 5,2%, zbog Ëega se moæe reêi da je privreda tokom Ëitavog perioda imala brz razvoj. Industrija je u druπtvenom proizvodu uëestvovala sa preko 50%, za razliku od 13% odmah nakon Drugog svjetskog rata. 22 Za razliku od izuzetno brzog rasta socijalistiëke ekonomije, realna stopa rasta bruto druπtvenog proizvoda u Bosni i Hercegovini iznosila je godine 6%, godine 6,2%, ,7%, godine -3%, a godine 0,9%. 23 Privatizacija je okosnica procesa tranzicije. Iako se sprovodi od okonëanja rata, joπ uvijek nije dovrπena. BuduÊi da proces veê dugo traje i da je odmakao, mogu se izvesti zakljuëci o posljedicama: poveêavanje klasnih i imovinskih razlika; 24 definitivno uobliëavanje klase nove buræoazije koja u svom vlasniπtvu koncentriπe ekonomske resurse; simbioza i djelimiëna personalna identifikacija politiëke elite i nove buræoazije; legalizacija ratnog profiterstva kroz proces privatizacije; uniπtavanje druπtvenog bogatstva koje je dræava prvo nacionalizovala, a potom privatizovala; korupcija; masovno otpuπtanje radnika u privatizovanim

30 30 Tema broja: Dva desetljeêa... preduzeêima; nepoπtovanje kupoprodajnih ugovora od strane privatnih vlasnika; krπenje radniëkih prava u privatizovanim preduzeêima. Privatizacijom su se okoristili vlasnici privatnog kapitala, domaêi i strani, pogotovo u bankarskom sektoru, i politiëka elita. Svi ostali, pogotovo radniëka klasa, imali su samo πtete od nje. Revizija privatizacije, o kojoj se Ëesto govori, pogotovo u vrijeme izborne kampanje, nije moguêa. Privatizacija je jedan od oblika prvobitne akumulacije kapitala. Ona treba da dovede do preraspodjele druπtvenog bogatstva, a time i druπtvene moêi. Odvija se u uslovima izrazite neravnoteæe druπtvenih snaga, kad je radniëka klasa, ratujuêi, osiromaπila i ostala bez svojih organizacija, dok su se politiëka elita i razni kriminalni tipovi, koristeêi se patriotskom retorikom i nacionalistiëkom homogenizacijom, naprasno obogatili. Nakon rata nisu postojale autonomne radniëke organizacije koje bi mogle uticati na tok privatizacije makar u maloj mjeri. Stoga je oëekivanje da Êe privatizacija biti izvrπena na zakonit naëin predstavljalo najteæu zabludu. Privatizacija certifikatima odnosno vauëerima predstavljala je samo pogodan naëin pljaëkanja druπtvenog bogatstva. Svi su postali ponosni vlasnici certifikata i vauëera, kojim su mogli uëestvovati u kupovini dræavnog kapitala. Pokazalo se da je to za ogromnu veêinu bio bezvrijedan papir, jer ljudi na ivici egzistencije, bez ikakvih informacija o poslovnim kretanjima i u strahu za sutraπnjicu, nisu mogli djelotvorno uëestvovati u procesu privatizacije, pa su Ëesto prodavali svoje akcije za nekoliko procenata njihove vrijednosti. VauËeri u RS i certifikati u FBiH su Ëesto otkupljivani nelegalno i ispod træiπne vrijednosti. Privatizacija je Ëesto sluæila samo tome da novi vlasnici preduzeêa doappleu do skupih i atraktivnih lokacija na kojima su se preduzeêa nalazila, potom ih zatvarajuêi i otpuπtajuêi radnike. Prema stanju iz novembra godine, od pribliêno 8,3 mlrd. KM drêavnog kapitala namijenjenog za privatizaciju u Republici Srpskoj, privatizovano je 5,6 mlrd. KM ili 68,5%. U Federaciji Bosne i Hercegovine je do godine metodom tendera privatizovano 600 preduzeêa, nominalne vrijednosti 1,53 mlrd. KM, Ëija cijena je iznosila 782 mil. KM. 25 Uprkos tome πto je privatizacija neupitna orijentacija svih politiëkih elita u Bosni i Hercegovini, ona se odvija relativno sporo. Stoga je joπ znaëajan dio kapitala u vlasniπtvu dræave. U Federaciji BiH je do kraja godine privatizovano 52% dræavnog kapitala, a u Republici Srpskoj oko 2/3. 26 Pitanje upravljanja dræavnim kapitalom je vrlo vaæno, pogotovo πto mnoga preduzeêa u dræavnom vlasniπtvu posluju s gubitkom, pa se u javnosti, uprkos tome πto je miπljenje o procesu privatizacije izuzetno negativno, uëvrπêuje uvjerenje da je privatizacija dræavnog kapitala neizbjeæna. PolitiËka elita se priprema i na privatizaciju preostalog dræavnog kapitala. Da bi to πto lakπe opravdala, u situaciji kad je oëigledno da je privatizacija kao proces doæivjela krah, mora se nekako opravdati. Kako, na primjer, opravdati privatizaciju telekomunikacija ili elektroprivrede, zlatnih rudnika naπe propale ekonomije, ako se zna da od privatizacije nisu imali koristi ni ekonomija ni graappleani, a ponajmanje radnici? Jedini naëin je da se dræavna svojina prikaæe kao neefikasna. Dok se to Ëini i dræavna preduzeêa pripremaju za privatizaciju, sistematski se umanjuje njihova vrijednost, pripadnici politiëkih stranaka koji su postavljeni na upravljaëke pozicije obezbjeappleuju kapital za sebe i svoje poslovne partnere, a donacije za svoje politiëke stranke. Problem nije u dræavnoj svojini kao takvoj, veê u naëinu na koji se njome upravlja i cilju koji æele postiêi oni koji njome upravljaju. Ako politiëke elite teæe totalnoj privatizaciji, dræavnu svojinu Êe posmatrati kao neπto privremeno i ne- Êe biti zainteresovane da obezbijede ekonomsku efikasnost dræavnih preduzeêa. One, naravno, imaju mnogo razloga da na negativan naëin budu zainteresovane za dræavna preduzeêa: radi se o preduzeêima u kojima je koncentrisano znaëajno bogatstvo; u pitanju su posljednja velika preduzeêa koja treba uniπtiti, buduêi da se, za razliku od socijalistiëkog perioda, kao i orijentacije na Zapadu, kod nas proteæira filozofija malih i srednjih preduzeêa; sindikalne organizacije su suviπe slabe da kontroliπu poslovanje ovih preduzeêa; radnici ne uëestvuju u upravljanju dræavnim preduzeêima; opozicija nije zainteresovana da se zalaæe za njihovu zaπtitu od obezvreappleivanja i privatizacije, jer zagovara istu neoliberalnu politiku; pravosudni organi nisu nezavisni, samim tim ni sposobni, a ni zainteresovani, da ispituju i sankcioniπu sluëajeve nezakonitog postupanja u ovim preduzeêima i u vezi s njima. Dræavna intervencija u privredi, ukljuëujuêi djelimiënu nacionalizaciju, spasila je kapitalizam poslije velike ekonomske krize godine, pogotovo poslije Drugog svjetskog rata. Tada se pokazalo da drêavna preduzeêa mogu biti itekako efikasna i korisna u privredi, Ëak i neophodna. Samo, tad su bili ispunjeni izvjesni uslovi: drêava je htjela i morala da vodi aktivnu ekonomsku politiku, uklju- ËujuÊi nacionalizaciju Ëitavih grana industrije; snaæan radniëki pokret, ukljuëujuêi sindikate u dræavnim preduzeêima, vrπio je pritisak na dræavu i upravu ovih preduzeêa da upravljaju dræavnom imovinom zakonito i ekonomski racionalno; dræavna svojina je trebala doprinijeti ekonomskoj stabilizaciji i izgradnji tzv. socijalne dræave, πto znaëi da nije a priori posmatrana kao neπto negativno; radnici su uëestvovali u upravljanju preduzeêima, iako, naravno, nisu bili ravnopravni u tom procesu. Orijentacija na mala i srednja preduzeêa, koja naπu privredu dovodi u kolonijalan poloæaj, 27 iskljuëuje potrebu za postojanjem velikih dræavnih sistema kao pokretaëa ekonomskog æivota. Treba promijeniti tu osnovnu postavku ekonomske politike. Dræavna imovina se posmatra kao neπto privremeno, πto Êe ubrzo biti privatizovano, a dok je tu, sluæi za bogaêenje partijskih izaslanika i namjeπtenje njihovih roappleaka, prijatelja, ljubavnica i sl. Treba odustati od privatizacije dræavnih preduzeêa. Radnici nemaju nikakav uticaj na poslovanje preduzeêa. Treba im omoguêiti da uëestvuju u upravljanju, kroz Ëlanstvo u upravnim i nadzornim odborima. Sindikalne organizacije su nijemi posmatra- Ëi korupcije i pljaëke. Treba im dati pravo kontrole nad poslovanjem preduzeêa i uëiniti organizacijom koja Êe se protiviti privatizaciji drêavnih preduzeêa. Umjesto zakljuëka Tranzicija nije dala nijedan pozitivan rezultat u Bosni i Hercegovini. Takvo stanje traje veê dvadeset godina, uprkos tome πto su se sve politiëke stranke izmijenjale na vlasti. Stoga su nacionalne politiëke elite primorane da nekako opravdaju svoje neuspjehe. One koriste oproban recept za sve loπe, krive druge nacije. Taj scenario je veê viappleen u jugoslovenskoj krizi i dao je katastrofalne rezultate. Iste takve rezultate je dao u Bosni i Hercegovini i daje ih joπ uvijek, sada, na sreêu, bez krvi. Kada penzioneri u Republici Srpskoj nemaju penzija, za to nije kriva vladina neoliberalna politika, nego fond penzijsko-invalidskog osiguranja

31 Tema broja: Dva desetljeêa... drugog entiteta, koji je navodno duæan ogroman novac fondu Republike Srpske. Kad nema novca u budæetu, za jedne je kriv drêavni sistem indirektnog oporezivanja, koji prazni entitetske budêete, a za druge je kriva podjela dr- Êave na entitete, jer drêava nema dovoljna novca. Dakle, uvijek su krivi oni drugi i treêi i uvijek postoje politiëki uzroci krize. VladajuÊe elite predstavljaju sebe kao neduêne. Njihova ekonomska politika nikad ne moêe biti uzrok krize. Nikad nije kriva vladajuêa klasa jedne nacije, nego je kriva Ëitava druga nacija, koja se predstavlja neprijateljskom. Tvrdi se da Êe borba za savladavanje krize biti lakπa kad dræava bude uëinjena efikasnijom i jednostavnijom. A kako ustavne reforme koja to treba da obezbijedi nema, borba protiv krize se odlaæe za neodreappleeno vrijeme. Tvrdi se da Êe biti manje korupcije kad pravosuapplee bude nezavisno. Onda se zapoënu rasprave o strukturalnoj reformi pravosuapplea, koje takoapplee joπ nema, tako da se produæava vijek korupcije. Istovremeno se amnestiraju krupni kapital i politiëke elite od svake odgovornosti za korupciju, jer bi se oni, jadni, borili protiv nje, ali ne mogu kad je pravosuapplee korumpirano, uz to i loπe organizovano. Narod veê odavno ne vjeruje u ove priëe. Druπtveni sistem je truo. VjeπtaËki se odræava u æivotu, jer ga podræavaju stranci i nema ko da ga zamijeni nekim boljim. Zasad. 1 U trenutku kad je trebalo ponuditi program izlaska iz politiëke krize, vladajuêa partija je bila potpuno podijeljena. Njeni Ëlanovi su imali razliëita miπljenja kako o naëinu izlaska iz druπtvene krize, tako i o reformisanju vlastite partije. Na primjer, 52 % Ëlanova SKBiH je smatralo da odluëivanje u SKJ treba da bude zasnovano na principu veêinskog odluëivanja a ne konsenzusa. Dok je 51 % Ëlanova zagovaralo da pokrajine ne treba da budu direktno predstavljene u organima federacije, ostali su zagovarali suprotno rjeπenje. SlovenaËki program ekonomskih i politiëkih reformi bio je neπto popularniji od srpskog (37 % : 24 %, kad je u pitanju program ekonomskih reformi, odnosno 22 % : 14 %, kad su u pitanju politiëke reforme). Rukovodstvo SKBiH pritom nije nudilo bilo kakav vlastiti program reformi. (Dejan JoviÊ: Jugoslavija: dræava koja je odumrla, Prometej, Zagreb, 2003, str ) 2 Suad ArnautoviÊ, nav. djelo, str Nakon izbora su zabiljeæene brojne æalbe multietniëkih stranaka zbog zloupotrebe vjerskih osjeêanja biraëa u interesu nacionalnih stranaka, na πta RepubliËka izborna komisija uglavnom nije reagovala. (vid. Suad ArnautoviÊ, nav. djelo, str ) 4 Izvrπeni su u atmosferi masovnog kolektivnog ksenofobijskog straha, a, zna se, svaka, posebno ova vrsta straha i sloboda u miπljenju, odluëivanju i izboru - nespojivi su. Nisu bili ni stvarno demokratski buduêi da se izborna kampanja vodila, uz neskrivenu asistenciju etabliranih struktura vjerskih zajednica - tih, inaëe, za svakodnevnu masovnu svijest, neprikosnovenih autoriteta moêi i uticaja ne samo u vjerskim stvarima, gdje je to prirodno i sasvim razumljivo, nego, pokazalo se, i u politiëkim orijentacijama i partijskim preferencijama - na pervertiranoj, zastraπujuêoj politici apsolutne nacionalne homogenizacije, a, pri tome, pluralne opcije, te autentiëne indikacije demokratskog ethosa - unutar masovnim strahovima monocentriranih naroda-nacija - snaênim su sredstvima manipulacije, uveliko se u tome uspijevalo, kompromitirane i diskreditirane kao nacionalna izdaja. (Esad ZgodiÊ, Vladavina konsenzusom, BZK Preporod, Sarajevo, 2006, str ) 5 Suad ArnautoviÊ, nav. djelo, str. 9 6 Milovan ilas i Nadeæda GaÊe, Boπnjak Adil ZulfikarpaπiÊ, BoπnjaËki institut, Globus, Zürich, Zagreb, 1995, str Da je to tako, potvrappleuju sljedeêi podaci: Alija IzetbegoviÊ i Fikret AbdiÊ, kandidati SDA za Ëlanove Predsjedniπtva BiH, dobili su 61 % glasova od ukupnog broja biraëa upisanih u biraëke spiskove; Biljana PlavπiÊ i Nikola KoljeviÊ dobili su 36 % glasova od ukupnog broja biraëa; Franjo Boras i Stjepan KljuiÊ dobili su 28 % glasova. BiraËi su mogli glasati za jednog ili viπe kandidata za Ëlana Predsjedniπtva. Ovakvi rezultati bili bi nemoguêi da nije postojao dogovor SDA, SDS i HDZ da njihovi glasaëi glasaju ne samo za kandidate svoje stranke, veê i za kandidate druge dvije nacionalne stranke, jer je svaki bi- 31 raë mogao glasati najmanje za jednog a najviπe za sedam kandidata. Na ovim izborima je glasalo 2,3 miliona biraëa, a svi kandidati zajedno dobili su 9,5 miliona glasova. (Suad ArnautoviÊ, nav. djelo, str ) 8 Taj uspon nacionalizma moæe se objasniti fenomenom nacionalistiëkog preobraêanja ekonomskih ili politiëkih frustracija. (Ksavije Bugarel: Bosna: anatomija rata, Fabrika knjiga, Beograd, 2004, str. 67) 9 Kako se za vreme 1980-ih produbljivala ekonomska kriza i kako je legitimnost politiëkih elita bila dovedena u pitanje, tendencija gornjih eπalona da etniciziraju sve socijalne konflikte postajala je sve vidljivija (Schierup, 1991: 122; sliëno: Kellas, 1991: ). (prema: Vladimir Goati, PolitiËke elite, graappleanski rat i raspad SFRJ, Republika, br. 147, septembar 1996, Beograd, 10 EtniËke su tenzije bile na vrijeme spreëavane a elita je bila (pre)osjetljiva (ako se moæe biti preosjetljiv) na svaki nacionalizam koji bi mogao prerasti u otvoreni konflikt meappleu graappleanima. (Dejan JoviÊ: Jugoslavija dræava koja je odumrla, Prometej, Zagreb, 2003, str. 41) 11 Ivo LuËiÊ, Bosna i Hercegovina od prvih izbora do meappleunarodnog priznanja, Status, Mostar, broj 12, zima 2007, str O ovome viπe u Mirjana KasapoviÊ, Bosna i Hercegovina: podijeljeno druπtvo i nestabilna dræava, PolitiËka kultura, Zagreb, Prema podacima iz godine, u evropskim zemljama je bilo 1,2 miliona izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, od kojih Hrvata, Boπnjaka, Srba i Ostalih. (Ante F. MarkotiÊ, Ratni uëinci na promjene u broju stanovnika Bosne i Hercegovine i Hrvatske , Druπtvena istraæivanja, Vol.8 No.5-6 (43-44) Prosinac 1999.) 14 Ovi podaci su objavljeni na Kao i svi drugi podaci o ovom pitanju, i oni su nepouzdani, jer procjena nacionalne strukture stanovniπtva se ne vrπi na osnovu pouzdanih mjerila, a Ëesto je i politiëki uslovljena. U svakom sluëaju, stvarno stanje nije bitno drugaëije od ovdje prikazanog. 15 Aleksa MilojeviÊ, Program oporavka i napretka Republike Srpske, Ekonomski institut, Bijeljina, 2010, str Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, 17 Stanje spoljnog duga sektora vlade BiH, Internet prezentacija Centralne banke Bosne i Hercegovine, 18 Dejan JoviÊ, nav. djelo, str Aleksa MilojeviÊ, nav. djelo, str Registrovana nezaposlenost u maju godine je iznosila oko lica, dok radnu snagu Ëini 1,1 milion lica (Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, U Bosni i Hercegovini je godine bilo registrovano nezaposlenih, dok je prema Anketi o radnoj snazi, koju je sprovela Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine, nezaposlenih oko (Rajko Tomaπ, Siva ekonomija u Bosni i Hercegovini, Fridrih Ebert Stiftung, Banja Luka, 2009, str. 21, NOMIJA-U-BOSNI-I-HERCEGOVINI_TOMAS.pdf). 21 Isto, str Bajro GoliÊ, BosanskohercegovaËka ekonomija od ZAVNOBiH-a do Daytona, 23 Internet prezentacija Centralne banke Bosne i Hercegovine, Realan bruto druπtveni proizvod Republike Srpske iznosio je godine 1,7 mlrd. KM, πto je 2,6 puta manje od inostranih obaveza (platnog deficita i inostranih kredita). O pogreπnom raëunjanju bruto druπtvenog proizvoda: Aleksa MilojeviÊ, nav. djelo, str Prema najëeπêe navoappleenim podacima, siromaπtvo u Bosni i Hercegovini se kreêe oko 20 % (oko ljudi æivi ispod linije siromaπtva), dok 48 % stanovniπtva æivi na ivici siromaπtva. Oko 60 % penzionera æivi u ekstremnom siromaπtvu, a ljudi dnevno dobija jedan obrok u narodnim kuhinjama. (Podaci Komisije Pravda i mir, ljudi-prima-manje-150-eura-mjesecno-clanak-21062) 25 Privatizacija dræavnog kapitala u Bosni i Hercegovini, Transparency International u BiH, tent/uploads/2011/03/privatizacija_drzavnog_kapita- LA_U_BiH.pdf, str Isto, str Dok se nama preporuëuje da razvoj zasnivamo na uveêanju broja malih i srednjih preduzeêa, kod razvijenih se uveêava broj krupnih. Broj multinacionalnih korporacija je porastao sa (1970) na (2000). (Aleksa MilojeviÊ, nav. djelo, fn. 16, str. 59).

32 32 Tema broja: Dva desetljeêa... Rast na sipkom pesku: sluëaj Slovenija dr. sc. Sonja Lokar Slovenija me danas veoma podseêa na porodicu viπe srednje klase, koja je sva sreêna nekako, na jedvite jade, uspela da zakupi kabinu druge klase na najluksuznijem i najsigurnijem prekookeanskom brodu na svetu. Nije loπe: imamo struju, grejanje, prozorëe, pristojne leæaje i hranu, Ëak moæemo i da sluπamo orkestar, dok svira, i πetamo po svom delu palube. Ali vidi vraga, odjedanput smo primetili: prekookeanski brod se zove Titanik i veê je uplovio meappleu sante leda. Kada smo se slovenaëki komunisti sredinom osamdesetih godina proπloga veka poëeli svesno pripremati za neminovan silazak s monopola vlasti, pred oëima nam je bio model kapitalizma, kakav se razvio u skandinavskim dræavama. U tadaπnjoj razvijenoj Evropi laburisti, socijaldemokrati ili socijalisti su vladali skoro u svim zemljama. Nadali smo se da Êemo ljudima u svojoj zemlji omoguêiti novi ekonomski i civilizacijski zalet odustajuêi od svog monopola vlasti, oslabaappleajuêi medije, politiëko, sindikalno, versko i svako drugo civilno-druπtveno organizovanje. Shvatili smo da nam treba istinska podela vlasti u parlamentarnoj demokratiji sa jakom pravnom i decentralizovanom dræavom, sa socijalonom træiπnom ekonomijom u kojoj Êe biti stvarne konkurencije raznih oblika vlasniπtva, jako radniëko suupravljanje, otvoren prostor za inovativnost i ekonomsku ali i socijalnu inicijativu. Predviappleali smo zakonom propisano pravo radnika na njihov poπten udeo u profitu. Planirali smo da Êe Slovenija ostati, ako ne odluëno nesvrstana, onda barem neutralna i nezavisna od bilo kog geopolitiëkog bloka. U naπem poslednjem programu, koji se zvao Evropa sad, krajem 1989, predlaæemo da Slovenija treba postati ekonomski razvijena, demokratska, zelena zemlja, Ëlanica demokratski preureappleene jugoslovenske konfederacije, punopravna Ëlanica u socijalno pravednoj, demokratski ureappleenoj EU. Koliko se od toga πto smo tada videli kao realan odgovor na straπnu ekonomsku, socijalnu i politiëku krizu socijalistiëke Jugoslavije obistinilo, a πta i kako je poπlo potpuno drugaëijim ili Ëak potpuno suprotnim pravcima? Na viπepartijskim izborima, poëetkom devedesetih godina proπlog veka, u svim bivπim jugo republikama pobedile su politiëke snage koje su imale nacionalistiëke programe preureappleivanja federacije ili nasilnom unitarizacijom, ili nasilnim otcepljenjem sa prekrajanjem granica. Sve su delile i skrivenu pretpostavku da u tranziciji trebaju prerasti u novu, po moguênosti ponovo veënu, politiëku i ekonomsku klasu unitarne federacije ili pak svojih suverenih patuljastih dræava. Umesto u skandinavsku verziju socijalno demokratskog kapitalizma sa socijalnim træiπtem, u Sloveniji smo korak po korak krenuli u pravcu kapitalizma divljeg istoka u kome su se spojila i poëela zahuktaviti tri velika procesa: globalizacija, tranzicija, i ujedinjavanje u EU i ukljuëivanje u NATO. Polet civilnoga druπtva, slobodu medija i politiëkog æivota, zajedniëkim snagama postepeno i sigurno su uguπile novostvorene partije i njihove lobistiëke grupe, koje su privatizovale druπtvenu svojinu i medije, a novac iz dræavnih i opπtinskih budæeta spretno usmeravale u svoje privatne dæepove. Stopa korupcije i organizovanog kriminala neprestano je rasla, a pravna dræava jaëala je samo kada je u pitanju progon sitnog kriminala i saobraêajnih prekrπaja. Radnici godinama Ëekaju na pravdu, dok se sve velike afere - prodaja oruæja u balkanskim ratovima, graappleevinske afere, afera Patria, bankroti firmi predvoappleenih nesposobnim πpekulativnim tajkunima, vuku godinama i ostaju bez sudskih epiloga. U tih 20 godina bitno se promenila i EU. U procesu njenog proπirivanja, nakon pada Berlinskog zida i SSSR, socijaldemokrate su ili zamenili neoliberali, ili su se same socijaldemokrate dobrano preobrazili u neoliberale - kao svi bivπi komunisti svih bivπih sovjetskih satelitskih dræava ili kao laburisti Tonyja Blaira, Schröderovi SPD u NemaËkoj, pa Ëak i Personovi SD u vedskoj. Vrlo sliëan je bio i razvoj republiëkih organizacija SK u dræavama nastalim iz bivπe Jugoslavije. San o otvorenoj, naglo razvijajuêoj socijalno pravednoj udruæenoj Evropi, sve viπe se pretvara u realnost Evrope tvrappleave, Evrope dveju brzina, Evrope u ekonomskoj i socjalnoj krizi, koja polako i sigurno prelazi u politiëku krizu. Déjà vu? StatistiËki ured Republike Slovenije je za dvadestu godiπnjicu naπe samostalnosti izdao jednu veoma zanimljivu malu publikaciju, nazvavπi je: Sloveniji za 20. roappleen-

33 Tema broja: Dva desetljeêa... dan. Tu se moæe veoma lepo iπëitati kako se za dvadeset godina sve promenilo. Nije se sve promenilo na bolje, niti se sve promenilo na gore.»ak se viπe promenilo na bolje, nego na gore! Ali sve, πto se promenilo na bolje, stoji na sipkom pesku, ugroæeno je neoliberalnom paradigmom razvojnog modela, koji sistematski onemoguêava odræivi razvoj! 33 Struktura privrede Realni druπtveni bruto proizvod je porastao za 73%, ali se struktura privrede potpuno promenila udeo poljoprivrede bio je 5.7 %, 2010 joπ samo 2.4%. Broj seljaëkih gazdinstava smanjio se za treêinu, proseëna povrπina seoskog domaêinstva se poveêala sa 4.5 na 6.4 ha, ekoloπka domaêinstva sporo, ali ipak rastu godine bilo ih je 600, danas ih je 2096, a samosnabdevanje hranom se naglo pogorπalo. Od 2000 do 2010 samosnabdevenost Slovenije mesom spala je sa 92 na 83%, krompirom sa 83 na 63%, povrêem na samo 35%, πeêerom sa 100% na 0%. Porasla je samo samosnabdevenost æitaricama, sa 48 na 55%. Povrπine obradive zemlje opasno su se smanjile - za 17%. Industrija i graappleevinarstvo Ëinile su 44%, a danas samo joπ 31% BDP, a udeo usluga sa 50% porastao je na 67%. Gde su nekada bile jake tekstilne fabrike, fabrike obuêe i odeêe, Litostroj i Tam, Metalna, æelezare, fabrike posuapplea i nameπtaja, danas stoje ogromni strani i domaêi Merkatori i Tuπi, Spari, Hofferi i Leclerci. Od nekadaπnje velike industrije ostali su nam Gorenje, Krka i Revoz. Slovenska neoliberalna elita je, umesto da ga modernizuje i podigne na nivo zelene industrije, praktiëno upropastila naπ realni sektor! Produktivnost rada porasla je joπ bræe od realnog BDP, za 77%, ali je zapoπljavanje zaostajalo: stopa aktivnosti stanovniπtva je fluktuirala u Sloveniji je radilo 972 hiljada ljudi, 1998 joπ samo 881 hiljada, 2008, 989 hiljada, u πpicu prosperiteta, ali veê 2010 kriza je oborila zaposlenost na 949 hiljada, a to je 2.4% manje nego U Sloveniji je bilo 1991 godine , a u junu 2011 Ëak registrovano nezaposlenih lica, 7000 viπe meappleu njima ima muπkaraca nego æena, jer je u zadnje dve godine propalo mnogo graappleevinskih preduzeêa. Stopa anketne nezaposlenosti u jeku tranzicione krize 1995 godini bila je 9.1, u , a danas je 11.5%. Kuda je tokom 20 godina nestalo dvesto hiljada industrijskih radnika iz tajkuniziranih, netom upropaπtenih tvornica? Oko njih je glavom bez obzira pobeglo u penziju. Od 1991 do 2011 broj penzionera sa ispunjenim uslovom starosti porastao je za 62%, a njihove proseëne penzije, koje su bile za 22% manje od tadaπnje proseëne plate, sada su za 35% manje od nje. Ostatak je otiπao u armadu rezervne radne snage, koja je tokom dviju decenija neprestano fluktuirala. NaËin æivota»ak 92% ljudi u starosti od 25 do 65 godina govori bar jedan strani jezik, engleski, njemaëki ili jedan od jezika, koji su se razvili nakon raspada Jugoslavije. Izuzetno brzo se razvila i privatna upotreba raëunara i interneta samo 11% domaêinstava imalo je raëunar, %. U prvoj Ëetvrtini 2011 je bilo skoro kablovskih prikljuëaka za internet. 86% tih prikljuëaka se nalazi u domaêinstvima. Naglo se poveêava broj ljudi ukljuëenih u sveæivotno uëenje. PrednjaËe æene. Naglo raste i broj ljudi koji pohaappleaju takozvani univerzitet za treêu æivotnu dob, sa 526 takvih studenata u 1991 poskoëili smo na u U vremenima tranzicijske krize potpuno se promenio stil radnog i privatnog æivota. VeÊina novih zaposlenja

34 34 Tema broja: Dva desetljeêa... su loπe ili nikako socijalno osigurana, na kratko vreme. Postotak stanova u privatnom vlasniπtvu poskoëio je s visokih 69% u 1991 na ubitaënih 92% u Broj socijalnih stanova, koji bi reπavali stambene probleme mladih sa nesigurnim zaposlenjem ili otvoreno nezaposlenih, skoro da i nema. Mladi bez stanova i sigurnog zaposlenja su prestali da se æene. Æene su naglo smanjile stopu raappleanja ili odloæile raappleanje. Imali smo deset godina negativnog rasta stanovniπtva, tek nakon 2003 doπlo je do malog baby booma, u kome se broj novoroappleene dece do 2010 postepeno popeo na , koliki je bio i u godini. Staranje stanovniπtva se naglo ubrzalo. ProseËna starost æene u Sloveniji je 1991 bila 38 a u godina, muπkarca 34 a u godina. Od 1991 do 2010 se je tako broj mladih smanjio za 30 posto, a broj starijih od 65 godina pove- Êao za 56 posto. Joπ bræe je porastao broj starijih od 70 godina, za 74 posto. Socijalna politika i obrazovanje Slovenija je za tih dvadeset godina, bez obzira na poveêavanje socijalnih razlika i stopa siromaπtva, ipak nekako uspela ostati socijalna dræava i dræava sa relativno visokom stopom jednakosti polova, malim socijalnim razlikama i jednom od najniæih stopa siromaπtva u EU. Imamo najniæi GINI koeficient u EU, Raspon izmeappleu porodica sa najveêim i najmanjim prihodima kod nas je 1:3.2, EU prosek je 1:4,9 a u Latviji naprimer, 1:7.3. Ispod granice siromaπtva je nekada u socijalizmu bilo 3% stanovniπtva, sada je taj postotak 11%. Evropski prosek je 17%. Ostali pokazatelji te tvrdnje su sledeêi: u radnoj snazi je skoro polovina zaposlenih æenskog roda, razlika izmeappleu muπke i æenske plate za rad jednake vrednosti je 9%, dok je prosek u EU 17%. Solidan je bio porast oëekivane duæine æivota, smanjene su razlike u oëekivanoj duæini æivota izmeappleu muπkaraca i æena, smanjila se smrtnosti novoroappleenëadi i djece u prvoj godini æivota dostigavπi najbolje evropske standarde, napredno zakonodavstvo, koje regulira slobodu raappleanja i planiranje porodice, znatno je doprinelo opadanju broja abortusa, oëevi su se konaëno poëeli ozbiljnije baviti svojom djecom; smanjio se broj saobraêajnih nesreêa sa smrtnim ishodom, opao je broja samoubistava, poveêali su se kapaciteti i dostupnost ustanova za djecu predπkolskog uzrasta, i domova za stare, kojih je u 1991 godini bilo 53 a sada ih ima 69. Ali se naπa socijalna dræava nije oëuvala zbog demokratski dogovorne i mudro sprovedene nuæno potrebne sistemske reforme, veê u seriji parcijalnih klasnih i generacijskih sukoba, u kojima su neoliberalne vladine koalicije svih boja (desno-centristiëke, velike koalicije, levocentristiëke i otvoreno desne) kupovale socijalni mir, da bi mogle iza kulisa dovrπiti privatizaciju druπvenog vlasniπtva i privatizovati i pljaëkati budæetske rashode za javne nabavke i investicije. Tranzicijski talas visoke nezaposlenosti i pretnju joπ mnogo veêeg socijalnog raslojavanja prevaziπli smo poveêavanjem svih vrsta socijalnih transfera i zaduæivanjem dræave. Prvi su se punili prodajama druπtvene imovine i stranim sredstvima, πto kreditima, πto evropskim pristupnim fondovima. Dræavne investicije, bazirane na zaduæivanju, netom su otiπle u gradnju infrastrukture: autoputeva, bolnica, πkola, vladinih ureda, i u opremanje vojske za NATO operacije. Danas nema viπe ni socijalistiëkog miraza, ni jeftinih, pa moæda uskoro ni skupih, stranih kredita. Konsolidovani bruto dug sektora dræave je bio pred kraj 1994 ocenjen na miliona EUR ili 18,7% BDP, a predkraj godine 2010 na miliona EUR ili 38,0% BDP. Evropski socijalni fondovi tanje se i pretvaraju u pojaseve spasa za velike finansijske evro bolesnike: Irsku, GrËku, a u redu Ëekaju i Portugal, panija, Italija. U promaπenim investicijama i finansijskim πpekulacijama nagomilani dugovi tih zemalja prete da Êe pre ili kasnije potopiti engleske, nemaëke, i francuske banke Nove generacije su sve viπe produæavale πkolovanje procenat stanovniπtva u starosti od 25 do 65 godina sa zavrπenom osnovnom πkolom ili manje bio je 47%, danas je 18, sa srednjom πkolom bio je 47%, sada je 59%, sa viπom ili visokom πkolom bio je 12, a sada je 23%. Tragedija je da je veêina πkolovanih ljudi πkolovana za pogreπna zanimanja, sa stanoviπta potraænje na træiπtu rada, koje netom traæi manje kvalifikovani rad u trgovini, graappleevini ili turizmu, ili visokokvalifikovani i usko specijalizovani tehniëki kadar. Masovnu proizvodnju mlade inteligencije koju su formirale pravne, ekonomske i druge druπtvene nauke, a u mnogo manjem broju i medicinske i tehniëke fakultete, uglavnom je zaposlio javni sektor, gde se za dvadest godina broj zaposlenih sa u 1991 popeo na u 2010, a njihov udeo u strukturi zaposelnih podigao se sa 12 na 17%. Smanjivanjem ekonomske aktivnosti u Sloveniji i padanjem realnog BDP zbog poslednje krize, moguênosti zapoπljavanja πkolovanih mladih ljudi u realnom i u javnom sektoru sa 2011 godinom potpuno su se zatvorile, a onima koji tu veê rade sledi otpuπtanje ili bar padanje plata i smanjivanje beneficija. Tom najveêem delu srednje klase, koja uveliko stvara javno mnenje i raspoloæenje, otvoreno preti ozbiljan pad kupovne moêi i socijalnog standarda. Ostaje neizvesno da li Êe odmah krenuti putem velike druπtvene promene ka demokratskom socijalizmu, ili tek preko faze prolaæenja kroz tragikomediju faπizama malih nacija, koji veê uveliko nude Hitleri iz moje ulice. NajveÊi je problem da je ta klasa u mainstream politici izgubila politëku opciju u kojoj bi se mogla prepoznati, a u institucijama, u kojima se sada nudi demokratija, u izborima, partijama i parlamentu, vidi joπ samo isprazne forme i prazne ljuske. Ta klasa joπ nije iznedrila alternativnu politiëku opciju, koja neêe traæiti samo promenu ekonomske nego i vrednosne, socijalne i politiëke paradigme. Dr. Slavoj Æiæek o istorijskom potencijalu danaπnjice, u svojoj najnovijoj knjizi: Najpre kao tragedija, onda kao farsa, prognozira, da je na redu: Pokuπaj ponovo! Propadni ponovo! Propadni bolje! Dr. Sonja Lokar je istaknuta lijeva politiëarka, bivπa Ëlanica Predsjedniπtva CK SK Slovenije i slovenskog parlamenta za Socialne demokrate, te Ëlanica Savjeta Novog Plamena.

35 Tema broja: Dva desetljeêa... Crnogorska kontralustracija prof. dr. Milan PopoviÊ doc. dr. Filip KovaËeviÊ Uvod Odbijanje vladajuêe veêine jednog druπtva da se suëi sa traumama, ratovima i zloëinima iz proπlosti, nije nikakva posebna balkanska specifiënost. Velike socijalne katastrofe XX vijeka, posebno I i II svjetski rat, te najrazvijenije zemlje svijeta, posebno NjemaËka, Italija i Japan, prve su upoznale ovaj zatamnjeni i teπki istorijski kompleks. Pa ipak, razmjere, dugotrajnost i snaga reëenog odbijanja, u naπem, postjugoslovenskom i crnogorskom sluëaju, neposredno poslije kraja hladnog rata, sloma komunizma (tj. dræavnog socijalizma), i genocidnih ratova 1990-ih, zasluæuje podrobnije objaπnjenje. O razmjerama, dugotrajnosti i snazi naπeg odbijanja, govore mnoge Ëinjenice. O nekima od njih biêe rijeëi u cijelom ovom tekstu. Na samom poëetku, meappleutim, kao ilustraciju, navodimo samo jednu, koju veê godinama registruju sva znaëajnija ispitivanja javnog mnjenja, Ëinjenicu, naime, da je u Crnoj Gori, svih ovih godina, pa i danas, 2011, institucija koja uæiva ubjedljivo najveêe povjerenje graappleana, Srpska pravoslavna crkva pod rukovodstvo mitropolita Amfilohija RadoviÊa. Institucija koja je, to svi vrlo dobro znamo, u ratovima 1990-ih, bila najsnaænija podrπka ratnom nacionalizmu Slobodana MiloπeviÊa i njegovim saradnicima-kriminalcima kakav je na primjer bio Æeljko RaænjatoviÊ-Arkan. Takoapplee, treba imati na umu da je mitropolit Amfilohije veê godinama poznat po diskriminatorskoj retorici protiv pripadnika Crnogorske pravoslavne crkve. Ili, kako bi to slikovito kazala, ona naπa poznata narodna sentenca, ako laæe koza sluæbenih proevropskih retorika, ne laæe rog nepromjenjene ili veoma malo promjenjene masovne psihologije i svijesti, kao i svijesti onih koji njome manipuliπu radi politiëke koristi. U tri odjeljka koji slijede, najprije Êemo izloæiti nekoliko najznaëajnijih teorijskih ideja, zatim nekoliko najkrupnijih istorijskih faktora, najzad i nekoliko najkonkretnijih oblika aktuelnog ispoljavanja, onog odbijanja, i one kontralustracije, koja se na ovo odbijanje direktno nadovezuje. Sve u cilju πireg, dubljeg i boljeg razumjevanja i objaπnjenja, ovog neobiënog i sloæenog fenomena. Za nestrpljivog, ali i za manje upuêenog, Ëitaoca ovog teksta, meappleutim, na kraju ovog uvoda, slijedi joπ samo jedna kratka, veoma kratka naznaka, ovog razumjevanja i objaπnjenja. Naznaka o kojoj je rijeë, sastoji se od tri glavna povezana elementa. Prvi je unikum Ëak i u najπirim svjetskim razmerama, Ëinjenica, naime, da aktuelna crnogorska vlast odnosno vladajuêa Demokratska partija socijalista (DPS), nije doæivjela izbornu, niti bilo kakvu drugu smjenu, veê punih dvadeset godina, joπ od svoje i naπe nulte DPS je naime kidnapovala sve dræavne institucije i resurse da bi mogla da manipuliπe izborne procese u svoju korist. Njeno rukovodstvo je uvijek bilo spremno da se prilagodi svim dominantnim geopolitiëkim vjetrovima (kao πto je na primjer bio zapadni anti-miloπeviêki talas krajem 1990-tih) sa jedinim ciljem da se odræi na vlasti kao i da zadræi svo svoje nelegalno steëeno bogatstvo. Drugi je blokada svakog pokuπaja da se nakon ratova 1990-ih donese bilo kakav pa makar i najblaæi Zakon o lustraciji. Blokada koju sprovodi ova ista nesmjenjena vlast odnosno vladajuêa partija. I to zato πto bi upravo ona bila prva na udaru jedne takve lustracije. Jer je, zajedno sa SocijalistiËkom partijom Srbije (SPS) Slobodana MiloπeviÊa, bila prva, i u onim straπnim ratovima i zloëinima 1990-ih. Na primjer, donedavni crnogorski premijer Milo ukanoviê, koji je i sada neprikosnoveni predsjednik vladajuêe partije, je bio premijer za vrijeme sramnog napada na Dubrovnik, grad zaπtiêene svjetske kulturne baπtine i turistiëku ikonu bivπe Jugoslavije. Treba se podsjetiti da je 22. oktobra godine ukanoviê crnogorskom dnevnom listu Pobjeda izjavio: Pohod na Dubrovnik je svrsishodan i svako suprotno stanoviπte je izdajniëko. I treêi, koji zakonito proizilazi iz dva prethodna elementa, kontralustracija, kriviëni, politiëki i svaki drugi progon, onih koji se u danaπnjoj Crnoj Gori, principijelno, uporno i svakodnevno, zalaæu za lustraciju i kaænjavanje zloëina. Progon koji sprovodi ista nepromjenjena vlast i vladajuêa partija. Ali, da krenemo redom. Knjige i ideje Literatura, posebno filozofija, sociologija i psihologija odbijanja, veoma je obimna, razgranata i raznorodna. Po miπljenju autora ovog teksta, meappleutim, posebno znaëajan, ako ne i najveêi doprinos, rasvjetljavanju ovog zamra-

36 36 Ëenog fenomena, u prvoj polovini, a zatim i krajem XX vijeka, dala su slijedeêa tri autora odnosno djela: Vilhelm Rajh, Masovna psihologija faπizma; Boris Buden, Kaptolski kolodvor; i Mirjana MioËinoviÊ, NemoÊ oëiglednog. Okolnost da prvi od ova tri autora odnosno djela, u osnovi, reflektuje veliku istorijsku traumu prednacistiëke NjemaËke, a druga dva veliku politiëku dramu postjugoslovenskog raspada, naravno, nije ni malo sluëajna. Zasluga Vilhelma Rajha je u tome, πto je πire, dublje i bolje od ostalih, razotkrio i rasvjetlio dugotrajne druπtveno-istorijske korjene, te masovne psiho-politiëke mehanizme faπizma, jer, recimo to odmah, i sasvim eksplicitno, ovdje je, ipak, i prije svega, upravo o tome, odnosno o faπizmu rijeë. Ovaj njemaëki frojdo-marksist, Ëija je æivotna putanja bila jednako sloæena i dramatiëna kao i njegovo po mnogo Ëemu osobeno i izuzetno nauëno djelo, prvi je koji je tako uvjerljivo i jasno pokazao, kako suπtina faπizma nije u patoloπkoj liënosti voapplee, niti u zloëinaëkoj brutalnosti faπistiëkih aparata, koliko god ovi sami po sebi bili moêni i monstruozni, nego u masovnosti odnosno u masovnoj psihologiji faπizma, kako i glasi naslov njegovog najpoznatijeg djela. I mada u traganjima za korjenima ove (samo)ubilaëke psihologije, nije zanemario ni kontradikcije modernog maπinskog odnosno industrijskog druπtva, Vilhelm Rajh je u svom djelu naglasak, ipak, stavio na istoriju duæeg trajanja, na viπemilenijumsku represivnost patrijarhata, te na maligne uëinke ovog dugovjekog istorijskog sistema, na masovnu psihologiju odnosno psihopatologiju modernog Ëovjeka kao i na antagonistiëku sredinu koju stvara kapitalistiëki ekonomski sistem, deformiπuêi osnovne ljudske potrebe. Tek nakon Vilhelma Rajha, moæe da se razumije, i jedna, samo na prvi pogled zbunjujuêa, za sljedbenike dogmatskog liberalizma i socijalizma Ëak πokantna, a zapravo izvanredno duboka i lucidna teza iz Kaptolskih kolodvora Borisa Budena. To je ona kljuëna tvrdnja odnosno argumentacija ovog autora, da problem postjugoslovenskih zemalja i populacija, posle razornih ratova 1990-ih, nije toliko, pa ni uopπte, u odsustvu znanja, svijesti, istine, suoëavanja sa zloëinima iz proπlosti, kako se to uobiëajeno odnosno dogmatski, povrπno i pogreπno misli, nego u odsustvu neophodnih druπtvenih, politiëkih i psiholoπkih pretpostavki, da se znanje o kojem je reë odræi, πto nikako nije isto, a odluëujuêe je vaæno za razumjevanje naπeg problema. Sa konceptom odræivog znanja, kojeg dugujemo Borisu Budenu, u diskurs smo uveli odnos znanja i moêi, koji je za rasvjetljavanje naπeg problema, apsolutno krucijalan. Ovaj koncept svojstven je samo druπtvenim, ne i prirodnim fenomenima i naukama. Zbog toga, tehnokratski i scijentokratski um, danas dominantan i u druπtvenim naukama, u ovoj stvari, najëeπêe, niπta ne razumije. DrugaËije reëeno, to je upravo ono πto vehementno i provokativno, ali argumentovano i uvjerljivo, dokazuje i Boris Buden, najveêi dio populacije kod nas, pa i najveêi dio onog dijela te populacije koji pokazuje onako jasne i jake, gotovo kliniëki izraæene simptome odbijanja, zapravo, veoma dobro zna za poëinjene ratne zloëine, ali nema ni minimuma druπtvenih, politiëkih i psiholoπkih uslova, da to znanje odræi, ili, joπ bolje, izdræi (podsjetimo se joπ jednom, u Crnoj Gori je i danas na vlasti, ona ista partija, koja je na Tema broja: Dva desetljeêa... vlasti bila i u vreme ratova 1990-ih), pa upravo zbog toga i tako uporno traæi odnosno nalazi spas u narkotiëkom poricanju i bjekstvu od slobode (Erih From). Ovo insistiranje na neznanju je naime elementarna Ëinjenica koju otkriva psihoanaliza. Time je psihoanaliza uπla u koliziju sa tradicionalnom politiëkom filozofijom tj. onim Aristotelovim svaki Ëovjek po prirodi æeli da zna. U stvari, svaki Ëovjek po prirodi æeli da ne zna tj. ne æeli da prihvati odgovornost za svoje Ëinove i njihove posljedice. Zbog toga se i deπava da vrlo Ëesto ona Êutljiva veêina stanovniπtva podræava lidere koji im obeêavaju lagan izlaz iz krize tj. metod potiskivanja i zaboravljanja. Meappleutim, kao πto je tvrdio francuski psihoanalitiëar Æak Lakan, ono πto nije artikulisano u SimboliËkom, vraêa se u Stvarnom. Drugim rijeëima, ako traume nisu verbalizovane, ako nisu integrisane u znaëenjski ili smisleni okvir, onda Êe se bol i patnja koju one uzrokuju vratiti i biti motivacija za joπ jedan ciklus traumatiënog nasilja. Zato je strategija kontralustracije koja se smiπljeno provodi u Crnoj Gori od strane vladajuêe politiëke elite jasna prijetnja za dugoroënu politiëku stabilnost. Na drugu, suprotnu stranu odbijanja, ukazala je Mirjana MioËinoviÊ, jedna od najobrazovanijih i najhrabrijih æena, intelektualki i graappleanki iz ovog djela svijeta, pored ostalog i jedna od rijetkih, ako ne i jedina, koja je, u znak protesta zbog granatiranja i razaranja Vukovara u jesen 1991., dala ostavku na mjesto profesora Beogradskog univerziteta. NemoÊ oëiglednog, kako glasi naslov njenog djela, predstavlja, zapravo, obrnutu, inverznu stranu mo- Êi odbijanja, a i jedna i druga, i nemoê oëiglednog, i moê odbijanja, dakle, samo su krajnji izraz, iste one dubinske veze, izmeappleu znanja i moêi, odnosno neznanja i nemo- Êi, bez Ëijeg razumjevanja i uvaæavanja, svaki diskurs o suoëavanju, istini i pomirenju, nuæno zavrπava kao neoprostiva naivnost, ili, joπ gore, kao manipulativni i okrutni cinizam. Istorija i politika Drama odbijanja, koju smo upravo opisali, a koja je toliko karakteristiëna za danaπnju Crnu Goru, i ostale postjugoslovenske zemlje, dio je dvadesetgodiπnje drame postkomunizma. Dvadesetgodiπnja drama postkomunizma, dio poluvjekovne drame komunizma. Poluvjekovna drama komunizma, dio polumilenijumske drame modernizma. Polumilenijumska drama modernizma, dio desetmilenijumske drame neolita. Ovako bi mogli da idemo unazad, kroz joπ najmanje nekoliko velikih vremenskih godova, sve do Velikog praska, poëetka kosmosa, naπeg najveêeg biêa. Ipak, i ovoliko je bilo dovoljno, da naglasimo svu sloæenost istorije, te sablasti koja traje veê deset hiljada godina, kako je to slikovito formulisala slavna italijanska spisateljica, Elza Morante. Izvan ove straπne desetmilenijumske sablasti, nije moguêe Ëak ni da se zamisli, a kamoli objasni, ni sva ona promjenljiva ali obnovljiva, nestabilna ali vitalna, domaêa i meappleunarodna, lokalna i globalna, druπtvena i politiëka moê, koja veê vjekovima i milenijumima, pa i ovjde i danas, u naπoj maloj, uskovitlanoj, dvadestgodiπnjoj drami postkomunizma, zakonito uslovljava, proizvodi i oblikuje, i onu naπu dramu odbijanja, o kojoj je veê bilo rijeëi, i onu

37 Tema broja: Dva desetljeêa Podgorica, Crna Gora naπu dramu, tragediju i farsu kontralustracije, o kojoj Êe joπ biti rijeëi. Naπu domaêu, lokalnu moê i vlast, veê smo upoznali. To je DPS, partija koja je u Crnoj Gori na vlasti, u kontinuitetu, bez prekida, veê punih dvadeset godina, plus i onih pedeset godina, koliko je na vlasti bila njena jednopartijska komunistiëka prethodnica, koja je i pored svega bila manje korumpirana (njeni lideri nisu meappleu svoje bliske prijatelje ubrajali lica sa interpolovih potjernica, kako to radi predsjednik DPS-a Milo ukanoviê), te koja je u tom pogledu rekorder Ëak i u najπirim svjetskim razmjerama. Viπe je faktora koji objaπnjavaju ovakvu njenu izuzetnu dugovjekost, ali su meappleu ovima tri najkrupnija i najvaænija. Prvi je istorijski u uæem smislu rijeëi, Ëinjenica, naime, da se ova partija, a sliëno i njena komunistiëka prethodnica, u svojoj stvarnoj, realnoj, operativnoj moêi i vlasti, cijelo vreme, zapravo, veoma uspjeπno oslanja(la) na desetmilenijumsku snagu (neo)patrijarhata, koji je, kao πto znamo, u Crnoj Gori, kao i u drugim sliënim, nerazvijenim i zavisnim zemljama svjetske i evropske periferije, oëuvan u ve- Êoj mjeri nego u drugim delovima sveta. To je dakle temelj za masovnu psihologiju faπizma o kojoj je govorio Rajh. Drugi faktor, direktno se nadovezuje na prvi, i ogleda se u izuzetno uspjeπnoj, programskoj, koalicionoj i svakoj drugoj adaptibilnosti ove partije i vlasti, Ëak i ako znamo da se ovaj njen zaista izuzetni partijski i politiëki uspjeh, cijelo vrijeme odvija(o), na πtetu opπteg druπtvenog interesa i razvoja. TreÊi faktor je njena kolonizacija dræavnih institucija i (zlo)upotreba dræavnih resursa kao korumptivnih mehanizama u izbornim procesima. Na primjer, mnogim potencijalnim biraëima je dat ili obeêan posao u dræavnim institucijama, ako glasaju na pravi na- Ëin. Takoapplee, postoje indicije da je kupovina liënih karata onih koji bi glasali protiv vrlo rasprostranjen fenomen. O jednom znaëajnom, zapravo najznaëajnijem koalicionom partneru vladajuêe partije, bez kojeg ne moæe da se razumije noviji, postmiloπeviêevski i postindipendistiëki politiëki razvoj u Crnoj Gori, pa ni razvoj koji objaπnjava ovu naπu devijantnu kontralustraciju, biêe neπto viπe rijeëi u slijedeêem odjeljku. Ovdje Êemo samo joπ neπto vrlo kratko reêi o onoj drugoj, meappleunarodnoj moêi i vlasti, koja se cijelo vrijeme nekako dræi po strani, kao da je manje ukoliko i uopπte vaæna, a zapravo je, za razumjevanje i praêenje naπeg problema, najmanje jednako znaëajna, kao i ova naπa, domaêa, unutraπnja vlast. U neokolonijalnoj (samo)percepciji, meappleunarodna moê i vlast, meappleunarodna zajednica, realpolitika velikih sila, meappleu njima i EU kao i ameriëke predsjedniëke administracije, a za ovu moê i vlast postoje i druga sliëna imena, (samo)prikazuje se kao poluboæanstvo bez nedostatka i mane. U realnosti, meappleutim, ova, meappleunarodna moê i vlast, jednako je kompleksna, ambivalentna i kontradiktorna, ne rijetko i jednako oportunistiëka, negativna i loπa, te u tom smislu i u najmanju ruku sauëesniëka, kao i ova naπa, do zla boga iskompromitovana, domaêa, lokalna, nacionalistiëka vlast. Umesto podrobnije elaboracije, slijedi samo kratko podsjeêanje, na najnegativnije stranice, greπke i promaπaje, ove, meappleunarodne (nad)moêi i (nad)vlasti. Zar upravo ova, meappleunarodna moê i vlast, ukljuëiv i EU i nekoliko ameriëkih administracija (Klitonova, Buπova, a sada i Obamina), nema makar dio odgovornosti, za samo izbijanje, a zatim i za eskaliranje postjugoslovenskih sukoba, nasilja i ratova? Zbog katastrofalne kratkovidosti (catastrophic short-termism), kako je to, u jednom predavanju s kraja 1990-ih, dobro formulisao, jedan od koautora Nedovrπenog mira, bivπi britanski diplomata, Dæon Roper, ali i zbog povremene, oportunistiëke, profane alijanse (unholy alliance) sa prononsiranim balkanskim neofaπistima, kako je to, u jednom zborniku iz sredine 1990-ih, joπ bolje primjetio slovenaëki teoretiëar, Tomaæ Mastnak. I zar ova odgovornost ponekad zaista nije dobijala karakter direktnog pa i najdirektnijeg sauëesniπtva? Kao, na primer, kada je kasniji prvooptuæenik Haπkog tribunala, Slobodan MiloπeviÊ, najmanje pola decenije, tokom druge

38 38 polovine 1990-ih, preciznije od Dejtona do Kosova, , od strane najviπih meappleunarodnih foruma, tela i zvaniënika, i eksplicitno promovisan, legitimisan i uëvrπêivan na vlasti, tako πto je proglaπavan za glavni faktor mira na Balkanu. U tom smislu, i aktuelna EU i ameriëka podrπka Milu ukanoviêu, jednom od najkorumpiranijih, ako ne i najkorumpiranijem politiëaru u naπem dijelu svijeta, uz to i ratno-nacionalistiëkom sauëesniku Slobodana MiloπeviÊa iz prve polovine 1990-ih, samo je ponavljanje, ili, bolje, produæavanje jedne muëne i zamraëene istorije. Zar onda uopπte treba da Ëudi Ëinjenica, da su u svim dosadaπnjim Izvjeπtajima o napretku Evropske komisije (EK) za Crnu Goru, pa i u onom za ovu godinu, u prvom planu viπe administrativni i tehniëki, nego supstancijalni i suπtinski problemi, meappleu ovim potonjim i problem (ne)suoëavanja sa proπloπêu? U Srbiji i Makedoniji, recimo, uz sve probleme i nedostake koji su ih pratili, neki zakoni o lustraciji, na kraju su ipak donijeti, u Crnoj Gori, ovaj zakon, na dnevni red parlamenta, nikada nije Ëak ni stavljen. A EK zbog toga Crnoj Gori, preciznije njenoj nesmjenjenoj i nesmjenjivoj vlasti, nikada nije pravila ni najmanji problem. Zbog Ëega? Moæda zbog toga πto ni sama EK ne æeli previπe da se sjeêa neprijatne (zapadno)balkanske ratne proπlosti 1990-ih i svoje odgovornosti u njoj? Ili zbog politiëkog i birokratskog zamora od (zapadnobalkanskog) proπirenja? Ili zbog one velike desno-populistiëke konvergencije, koja je u poslijednjih nekoliko godina ne samo uspostavljena nego i konsolidovana, izmeappleu EU vlada desnih centara, koji su viπe desni nego centri, na jednoj, i postjugoslovenskih (post)ratnih desnica, koje se ovdje i danas kriju ispod proevropskih retorika, na drugoj strani? Ili zbog svih ovih razloga zajedno, kako to autorima ovog teksta izgleda? Kao jednu ilustraciju, samo se podsjetimo da su neposredno prije posljednjih parlamentarnih izbora u martu godina tadaπnjeg premijera Mila ukanovi- Êa u Podgorici posjetili italijanski premijer Silvio Berluskoni i tadaπnji Ëeπki premijer Mirek Topolanek (u to vrijeme je»eπka predsjedavala Savjetom ministara EU) i dali mu punu podrπku. Retorika i zbilja Jaz izmeappleu proevropske i prodemokratske retorike, na jednoj, i antievropske i antidemokratske prakse aktuelne crnogorske vlasti, na drugoj strani, nije sluëajan, nego logiëan i sistemski. PomoÊu one retorike, ova vlast prikriva svoje pravo lice, pomoêu ove prakse brani steëene monopole. Jedan od najnovijih primjera je pokuπaj crnogorske vlasti da sakrije od crnogorske javnosti odgovore na upitnik Evropske komisije. Nevladine organizacije su morale da idu na sud da bi dobile uvid u odgovore koji se tiëu svakodnevnog funkcionisanja dræavnih organa, a u interesu je svakog graappleanina i graappleanke da je sa stvarima takve prirode detaljno upoznat. Naravno, sumnjalo se da Êe crnogorski reæim pokuπati da ispegla neke odgovore dajuêi nepotpune ili neiskrene iskaze, πto se na kraju pokazalo kao taëno, pa su zbog toga reæimski zvaniënici ubrzo dobili i dodatna pitanja. Od unutraπnjih faktora, DPS dobija najveêu pomoê od Socijaldemokratske partije (SDP), koja je od 1998, dakle veê punih trinaest godina bez prekida, istovremeno i najznaëajniji koalicioni partner u vlasti rekorderski vladajuêe DPS. Tema broja: Dva desetljeêa... U periodu , uz Liberalni savez Crne Gore (LSCG), SDP je bila i najznaëajnija opoziciona antiratna i proindipendistiëka partija. Svoju kljuënu ulogu, u legitimisanju vladajuêe DPS i cijelokupne vlasti u Crnoj Gori nakon 1998, SDP, sliëno i EU/EK, brani standardnom tranziciono-korektivnom mitologijom. Konfrontiramo li ovu mitologiju sa Ëinjenicama, meappleutim, prije dolazimo do zakljuëka da je DPS pokvarila SDP i EU/EK, nego da su SDP i EU/EK popravile DPS. Danas je jasno da je vrh SDP-a, na Ëelu sa predsjednikom crnogorske Skupπtine Ranko KrivokapiÊem, dio ogromnog koruptivnog kompleksa koji je u zadnjih deceniju i po izgradio DPS u koaliciji sa licima iz podzemlja. Opisana inverzija pogodila je sve oblasti druπtvenog æivota, ali se ona posebno bolno osjeêa u oblasti suoëavanja sa ratno-zloëinaëkom proπloπêu i u jedinoj dræavnoj instituciji visokog obrazovanja, Univerzitetu Crne Gore, kojim upravljaju kadrovi SDP-a ili njima bliske osobe. IroniËno, voljna ærtva ove inverzije postala je i sama SDP. Za vreme ratova 1990-ih, naime, ova partija bila je antiratna, posle ovih ratova, 2000-ih, ona je post festum postala ratna, u smislu poslije ratne odbrane ratnog nasleapplea i plijena svog starijeg i veêeg koalicionog partnera, odnosno njegovih politiëkih, partijskih i ratnih voapplea. Ako je do referenduma o nezavisnosti 2006, neko i mogao da se nada, kako je ova inverzija bila samo iznuappleena, privremena i instrumentalna, u funkciji rjeπavanja do tada joπ uvijek nerjeπenog takozvanog dræavnog pitanja, politiëki razvitak nakon referenduma 2006, ovakva nadanja veoma brzo i uvjerljivo je demantovao. Nekoliko dogaappleaja u zadnjih pet godina to posebno dobro pokazuju. Najprije, PoËetkom te godine, parlamentarna opoziciona Liberalna partija Crne Gore, jedna od partija nasljednica antiratnog Liberalnog saveza Crne Gore, u parlamentu i javnosti Crne Gore, pokrenula je postupak za donoπenje Zakona o lustraciji. U blokiranju donoπenja ovog zakona, do danaπnjeg dana, kljuënu ulogu (od)igrala je upravo SDP. Bez protivljenja donoπenju ovog zakona od strane ove partije, naime, suprotstavljanje tome od strane same vladajuêe DPS ne bi bilo djelotvorno. Zakon o lustraciji bio bi donijet. Kao πto je nekoliko godina prije toga, zajedniëkom akcijom SDP i opozicije, sprijeëeno DPS-ovo potapanje kanjona rijeke Tare. Ali SDP ovoga puta oëigledno nije bila spremna da rizikuje svoju koaliciju i vlast sa DPS-om. Tako da je u ovom trenutku vrlo teπko razlikovati ove dvije partije u bilo kom suπtinskom smislu. Danas one, bez obzira na djelovanje tokom 1990-tih, formiraju jedan zajedniëki anti-demokratski front. U ovoj æalosnoj retrogresiji SDP-a kljuëne uloge su odigrali njen predsjednik Ranko KrivokapiÊ, ujedno i predsjednik Skupπtine Crne Gore, kao i njegov najbliæi savjetnik za politiëka pitanja, Srapplean DarmanoviÊ, bivπi dekan Fakulteta politiëkih nauka u Podgorici, a sada ambasador Crne Gore u Vaπingtonu. S druge strane, blokiranje Zakona o lustraciji, samo je ohrabrilo kontralustraciju, progon antiratnih kritiëara vlasti, od strane vladajuêih, ratnih i poratnih oligarha. Te iste, 2007., jedna do tada ugledna meappleunarodna nevladina organizacija, Meappleunarodna liga humanista (International League of Humanists, ILH), sa sjediπtem u Sarajevu, dvojici vodeêih crnogorskih oligarha, ratnih i poratnih, Milu

39 Tema broja: Dva desetljeêa... ukanoviêu i Svetozaru MaroviÊu, dodjelila je zvuëna priznanja humanista. Grupa od devetnaest vanstranaëkih intelektualaca, profesora univerziteta, novinara i lidera nevladinih organizacija, zbog toga je izrazila oπtar javni protest, i pozvala Ëetiri pozvana visoka gosta-predsjednika, Vaclava Havela (»eπka), Kira Gligorova (Makedonija), Stjepana MesiÊa (Hrvatska) i Milana KuËana (Slovenija), da se sa njihovim protestom solidariπu, te sveëanost dodjele priznanja na koju su pozvani bojkotuju. Uz odgovarajuêa diplomatska obrazloæenja, Ëetiri visoka gosta-predsjednika su poziv grupe intelektualaca prihvatili, odnosno nisu doπli na sveëanost dodjele priznanja. To je naπe oligarhe, a posebno onog najviπeg, tadaπnjeg predsjednika vladajuêe partije i vlade, priliëno razgnjevilo. Nesporni broj jedan crnogorske vlasti u poslednjih dvadeset godina, Milo ukanoviê liëno, a za njim i cijelokupna moêna stranaëka i dræavna maπinerija, protiv svojih oponenata, poveli su jednu beskrupuloznu kampanju govora mrænje, koja po intenzitetu i strasti nije malo zaostajala za onom s poëetka ratnih 1990-ih. Ova kampanja veoma brzo dala je i odgovarajuêe praktiëne rezultate. U narednih godinu-dvije, naime, najmanje polovina kritiëara vlasti iz one grupe, doæivela je ovaj ili onaj oblik politiëkog, verbalnog ili fiziëkog nasilja, o svakodnevnim oblicima politiëke, radne i æivotne diskriminacije da i ne govorimo. Iz jednog od svojih rijetkih poraza u dvije decenije neprekidnog vladanja, naπi laæni DPS humanisti, izvukli su praktiënu pouku. Da ubuduêe svoje (kontra)lustracije ne izvode neposredno, te tako rizikuju da provociraju proteste onih koji ne mogu i(li) ne æele da zaborave, nego da to Ëine uz pomoê svog mlaappleeg koalicionog partnera (SDP), koji ima oreol antiratne proπlosti, te uz visoko pokroviteljstvo briselske Svete stolice (EK), koja u ovom dijelu svijeta joπ uvijek uæiva status poluboæanstva. Tako je, samo dvije godine nakon opisane humanistiëke farse, maja 2009, odræan jedan regionalni skup posveêen suoëavanju sa ratnom proπloπêu 1990-ih. Ovoga puta, dva unaprijed paæljivo odabrana i projektovana visoka gosta-pokrovitelja, bili su lider SDP i predsjednik crnogorskog parlamenta, Ranko KrivokapiÊ, i visoki zvaniënik EK, Pjer Mirel. Prisustvo dva visoka gosta-pokrovitelja, trebalo je da napravi lobotomiju. Da se zaboravi produæeno opstruiranje donoπenja Zakona o lustraciji, te produæena praksa kontralustracije u Crnoj Gori. Jedan broj prisutnih antiratnih aktivista, ovo je na vreme prozreo, pa je i reagovao, protestno napuπtajuêi salu, u momentu pojavljivanja domaêeg lobotomiëara, Ranka KrivokapiÊa. Ali je niz sasvim konkretnih kontralustracija, koje su se i bukvalno dogaappleale u isto vrijeme kada i reëeni skup, joπ uvjerljivije demaskirao neprihvatljivu i nepodnoπljivu dvostrukost u ponaπanju podgoriëkih i briselskih vlasti. Od ovih, ovdje Êemo pomenuti samo tri najdrastiënija. Tako je neposredno uoëi skupa o suoëavanju, krajem aprila 2009, protiv Ibrahima»ikiÊa, jedne od najpoznatijih ærtava policijske torture i montiranog sudskog procesa iz olovno teπke prve polovine 1990-ih, samo sada pod maskom privatne tuæbe za klevetu, vladajuêi reæim obnovio je progon i teror. I sada, sredinom godine, ovaj sluëaj je joπ u toku, iako je jasno da ovdje progonitelji na 39 DPS-u vrlo svojstven naëin sebe stavljaju u poziciju ærtve, Ëime joπ jedanput nekaænjeno ponavljaju svoj zloëin prema pravoj ærtvi. Drugi sluëaj je isto tako tipiëan i ilustrativan. Samo nekoliko meseci prije, a zatim i nakon skupa o suoëavanju 2009, Slobodan PejoviÊ, policijski inspektor iz Herceg Novog, koji se, u zlo proleêe 1992, javno i hrabro suprotstavio deportacijama Muslimana- Boπnjaka paravojskama Radovana KaradæiÊa od strane tadaπnjih i do danas nepromjenjenih crnogorskih vlasti, doæivio je joπ nekoliko najbrutalnijih prijetnji i napada. A sasvim nedavno od strane ukanoviêevih plaêenika iz susjedne Bosne i Hercegovine je protiv PejoviÊa pokrenuta brutalna kampanja diskreditacije liënosti, sve sa ciljem da se kao kljuëni svjedok ovog dræavnog zloëina (kako je ovaj sluëaj, na svjedoëenju nu Viπem sudu u Podgorici u novembru godine, okarakterisao tadaπnji predsjednik Crne Gore Momir BulatoviÊ) zauvijek uêutka. TreÊi nedavni primjer kontralustracione aktivnosti se odnosi na udæbenik istorije za Ëetvrti razred srednje πkole koji su napisali ugledni istoriëari Univerziteta Crne Gore erbo Rastoder, Dragutin PapoviÊ i Sait abotiê, a koji na zahtjev reæimskog Savjeta za osnovno i srednje obrazovanje nije odobren za upotrebu u πkolama. Naime, Savjetu su bila sporna poglavlja koja se odnose na najnoviju crnogorsku istoriju i tiëu se napada na teritoriju Republike Hrvatske (Konavli, Cavtat, Dubrovnik) kao i zlostavljanja i progona Muslimana-Boπnjaka iz Bukovice, graniënog podruëja izmeappleu sjeverne Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Drugim rijeëima, zasmetalo im je to πto se odluke tadaπnjeg premijera Mila ukanoviêa i postupci Vlade kojom je rukovodio stavljaju u ispravan istorijski kontekst i nazivaju pravim imenom - zloëinima protiv ËovjeËnosti. Lista primjera produæene nekaænjivosti ratnih zloëina, uz istovremene produæene kontralustracije, protiv svih onih koji se principijelno zalaæu za suoëavanje sa proπloπ- Êu, u danaπnjoj, proevropskoj Crnoj Gori mnogo je πira i duæa, ali su i samo tri navedena primjera za ovaj tekst sasvim dovoljna. Da joπ jednom upozore na onu straπnu sablast koja traje veê deset hiljada godina (Elza Morante). Ali i na graappleansku borbu koja se nastavlja svakoga dana na mnogo razliëitih naëina i koja neêe posustati dok ne dostigne svoj cilj - zasluæenu kaznu svima odgovornima za ratne i poratne zloëine. Prof.dr. Milan PopoviÊ redovni je profesor na Pravnom, Politikoloπkom, kao i na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Ekspert je za oblasti suvremenih politiëkih sustava i sociologiju politike. Doc. dr. Filip KovaËeviÊ je predavaë politiëke psihologije i psihoanalize na Univerzitetu Crne Gore u Podgorici.»lan je Savjeta Novog Plamena. 1 Ranija verzija ovog rada je objavljena na engleskom jeziku. Vidjeti PopoviÊ, Milan and KovaËeviÊ, Filip. Montenegrin Counter-Lustration , in W. Petrisch and V. DæihiÊ, Eds. Conflict and Memory: Bridging Past and Future in [South East] Europe. Baden-Baden, Germany: Nomos, 2010,

40 40 Tema broja: Dva desetljeêa... Makedonija: PrihvaÊanje cinizma ili radikalizma? prof. dr. Ljubomir Cuculovski Leonardo, crteæ za studiju za Bitku kod Anghiarija Ove godine se u veêini bivπih jugoslavenskih republika slavi dvadesetgodiπnjica njihove neovisnosti i prijelaska - bar se tako tvrdi - iz socijalizma u kapitalizam. Ovo slavlje neovisnosti i pobede nad negdaπnjom federacijom i druπtvenim sistemom osobito dolazi do izraæaja u Republici Makedoniji, meappleutim, onoliko koliko mogu da slijedim dogaappleaje, prisutno je i u Republici Sloveniji, i u Republici Hrvatskoj. Na poëetku teksta, paænju Êu usmjeriti, prije svega, na proces raspada savezne dræave, da bi se, nakon toga, zadræao na sadaπnjem aktualnom stanju na prostorima bivπe Jugoslavije i osobito na nekim procesima, koji su karakteristiëni za Makedoniju. A. Raspad Sam proces raspada SFRJ bio je praêen brojnim kontroverzama i dilemama koje, kada bih i htio, ne bih mogao analizirati u svakom njihovom detalju, niti bih mogao sve njih obuhvatiti u jednom tekstu. Upravo zato, ovom prilikom ukazat Êu na dva, bar po mom miπljenju, bitna momenata procesa raspada negdaπnje dræave. Prvi moment odnosi se na problem - ili pitanje, svejedno - kada se toëno dogodio raspad SFRJ, dok drugi momenat obuhvaêa odnos takozvane meappleunarodne zajednice prema raspadu SFRJ. Prvi problem se moæe oznaëiti i kao pitanje nulte toëke. a) Nulta toëka. Pod nultom toëkom podrazumijevam pitanje o tome kada se toëno dogodio raspad Jugoslavije, odnosno do kada je ona postojala i kada je prestala postojati. Po mom miπljenju to je bitno pitanje jer nije samo teorijskog karaktera, veê u sebi implicira i neka praktiëna pitanja. Ukoliko bi se dogodilo, πto je teπko pretpostaviti, da se SFRJ odræala, onda bi svi oni koji su se zalagali za osamostaljenje republika i njihovo konstituiranje u neovisne i suverene dræave danas bili osuappleeni za velepredaju i za ratne zloëine, poput onih koji se danas nalaze u Haπkom tribunalu. Naravno, u tom sluëaju ne bi bio Haag, nego Beograd ili neki drugi grad bivπe dræave, koji bi simbolizirao snagu i jedinstvo SFRJ. Prema tome, veê i na ovoj razini, jasno se vidi da je i te kako bitno opredijeliti nultu toëku, jer ovo pitanje ima sasvim konkretnu, praktiënu dimenziju. Meappleutim, sam Ëin raspada savezne dræave ne moæe se toëno odrijediti, buduêi da to nije bio akt ili Ëin, veê proces koji je trajao bar nekoliko godina unazad. Nekom uobiëajenom inercijom smatra se da je do stvarnog raspada SFRJ doπlo 27-og juna godine, kada je doπlo do takozvanog Desetodnevnog rata u Sloveniji, koji je poëeo 27-og juna i zavrπio je 6-og jula iste godine. Meappleutim, zaboravlja se da je dan prije (26-og juna) Slovenija proglasila svoju neovisnost. Dan prije toga - znaëi, 25-og juna - isto je uëinila i Hrvatska, donoseêi ustavnu odluku o svojoj neovisnosti. Dvije sedmice prije toga, na jednom dijelu Hrvatske, naseljenom veêinom srpskog stanovniπtva, glasalo se o savezu sa Srbijom. To nuæno implicira da su neki srpski politiëki krugovi najavljivali teritorijalni raspad Hrvatske i, eventualno, ostvarenje velike Srbije, koja bi se protezala sve do Karlobaga. Ujedno, ta dræava obuhvatala bi joπ Makedoniju, Kosovo, Vojvodinu, Crnu Goru, kao i Bosnu i Hercegovinu. Ako se pogleda na geografskoj mapi, uoëljivo je da bi ta dræavna tvorevina obuhvatala skoro cijelu SFRJ, izuzetkom Slovenije i jednim malim dijelom Hrvatske. Meappleutim, kronologija nastana, povezanih sa raspadom SFRJ ide joπ unatrag. Zbog ograniëenog prostora, zadræat Êu se samo na neke momente za koje smatram da su veoma indikativni za cio pro-

41 Tema broja: Dva desetljeêa... ces raspada. PoËetkom maja - toënije, 6-og maja godine - u Splitu ubijen je Saπo Geπovski, pripadnik (vijerojatno ne svojom voljom) JNA. Kada je ubijen imao je samo 20 godina. Narodskim jezikom reëeno, sva njegova krivnja bila je u tome πto se naπao na pogreπnom mijestu u, isto tako, pogreπnom vremenu. Svejedno tome, Ëetiri dana prije ovog nastana (toënije, 2-og maja) ubijeno je 12 hrvatskih policajaca u Borovom Selu. Ovaj dogaappleaj poznat je joπ i kao pokolj u Borovom Selu, dok za druge ostaje kao incident u Borovom Selu, ovisno o izvorima koji izvjeπtavaju o ovom tragiënom dogaappleaju, povezanim sa skidanjem, odnosno sa postavljanjem zastave u ovom hrvatskom selu. 1 Ipak, kronologija dogaappleaja ide joπ unazad. Tokom marta, dolazi do dva ozbiljna sukoba izmeappleu pripadnika MUP-a Hrvatske i pobunjenih Srba iz Srpske Autonomne Oblasti Krajina, koja je u to vrijeme bila pod liderstvom Milana BabiÊa. Prvi sukob dogodio se na PlitviËkim Jezerima, koncem marta 1991 godine; dok se drugi oruæani sukob dogodio poëetkom marta u Pakracu, kada je doπlo do nekontroliranog upada u policijskoj stanici tog mijesta. U navoappleenju primjera ovoga tipa moglo bi se iêi i dalje. Meappleutim, smatram da su i ovi primjeri dovoljni da se potvrdi teza da je veoma teπko odrijediti datum - ili dogaappleaj, svejedno - kada se toëno dogodio stvarni raspad SFRJ. Naime, imajuêi u vidu prethodno nabrojane dogaappleaje, moæe se postaviti pitanje da li se raspad dogodio tokom Desetdnevnog rata u Sloveniji. Ili je, moæda, kljuëni momenat bio proglaπenje ustavne neovisnosti Hrvatske? Moæda se to dogodilo masakrom u Borovom Selu? Ako to nije bio masakr u Borovom Selu, moæda je to bio sukob u Pakracu? SlijedeÊi ovu logiku u odreappleivanju datuma kada je poëeo zbiljski raspad SFRJ moæe se iêi skoro u nedogled. S druge strane, mislim da su pitanja ovog tipa neproduktivna i, u osnovi, pogreπno postavljena, jer ona pretpostavljaju da je raspad SFRJ bio akt, nekakv odreappleeni Ëin, a ne sukcesivni red dogaappleaja, koji je imao svoju unutranju logiku. Kada kaæem da su ovi dogaappleaji imali svoju unutranju logiku ne æelim tvrditi da je raspad dræave bio dijelo jedino unutranjih sila, veê samo da potenciram kako sve to nije bio sluëajan zbir sluëajno nastalih sluëaja. Sve je iπlo svojom logikom, koja nije nastala preko noêi i koja, upravo zato, nije mogla nestati tokom neke noêi. Ujedno, mora se imati u vidu i to kako su funkcionirali savezni organi - kako na partijskoj, tako i na dræavnoj razini. Ne sme se zanemariti Ëinjenica da su iz Saveza komunista Jugoslavije postupno izlazili republiëki savezi. Savez komunista Jugoslavije prvi su napustili slovenaëki komunisti. 2 Njihov primjer slijedili su i hrvatski i makedonski komunisti, odbijajuêi da uëestvuju u radu reduciranog SKJ. U tom periodu po prvi put postavljena je nova trojna oska Ljubljana-Zagreb-Skopje, na mjestu klasiëne trojke Ljubljana-Zagreb-Beograd. U svakom sluëaju, odvijao se proces reduciranja SKJ na nekoliko republiëkih saveza. Ujedno, s tim procesom 41 SKJ poëeo je polako, ali zasigurno, gubiti svoj legitimitet. Zapravo, on je nestajao, poput pahuljaste sumaglice. Savez komunista Jugoslavije sveo se, zapravo, na one krugove koji su bili pod direktnim utjecajem Slobodana MiloπeviÊa. To je i dovelo do one famozne sintagme srbokomunizam Ëiji smisao, svejedno mojoj dobroj volji, i dan-danas ne mogu shvatiti, ali koji i dalje, bar u Makedoniji, sluæi kako rasterujuêi bauk od svega πto podsjeêa na kakvu bilo lijevicu i, osobito, na ideju komunizma, mada sa lijevicom, kao i sa samim komunizmom, MiloπeviÊ nije imao nikakvih dodornih toëaka, osim ako se pod pojmom komunizam ne podrazumjeva mimikriëni pokret, koji glumi komunizam, ali koji, u svojoj suπtini, ne predstavlja niπta drugo osim pseudokomunizam. Ipak, i dalje u Makedoniji postoji svijest po kojoj deklarirati se komunistom, je isto πto i deklarirati se za pristaπu Slobodana Miloπevi- Êa i njegovog neshvatljivo ekspanzionistiëkog nacionalistiëkog reæima. Ovo govori da su procesi, a s njima i sami pojmovi, tokom raspada SFRJ dobijali sasvim iracionalna i opreëna znaëenja i da taj mentalitet i dalje postoji u nekom krugovima nekadaπnje Jugoslavije, stvarajuêi animozitet prema bilo kakvoj levo orientiranoj ideji, kao i prema samom spominjanju komunizma. Meappleutim, sve ovo ne govori da se treba otkazati od ideje lijevice. Naprotiv, ja sam duboko ubijeappleen, da je to razlog viπe za njezinu revitalizaciju. Paralelno sa procesom raspadanja Saveza komunista Jugoslavije, odvijao se i proces raspadanja Predsjedniπtva SocijalistiËke Federativne Republike Jugoslavije, koje je ujedno, nakon Brozove smrti, predstavljalo svojevrsni kolektivni vrhovni komandant Federacije. Sa raspadom Prijedsjeniπtva i njegovo svoappleenje na takozvano krnje predsjedniπtvo, doπlo je i do konaënog raspada JNA. Dakle, nije funkcionirala Partija, nisu funkcinirali dræavni organi, kako πto nisu funkcionirali ni policija ni armija. Doπlo se do situacije da postoji seistem bez sistema. b) Odnos meappleunarodne zajednice. U svim svojim tekstovima, bez izuzetka, pojam meappleunarodna zajednica stavljam u navodnike, jer nikako mi nije jasno, nit Êe mi bilo kada biti jasno, kava je ta meappleunarodna zajednica koja ne obuhvata ni jednu zemlju Latinske Amerike, ni jednu zemlju Afrike, ni jednu zemlju Azije, ukljuëujuêi Rusku Federaciju, Indiju ili Narodnu Republiku Kinu. Ovaj redukcionistiëki pristup da se cio svijet svede na Europsku Uniju i Sjedinjene Dræave, podseêa me arogantnu izjavu L Ètat, c est moi, koja se Ëesto puta pogreπno pripisuje Louisu XIV, ali koja ima svoju logiku, jer æeli potencirati neosnovanu aroganciju i neograniëeni apsolutizam, koji je prakticirao ovaj francuski monarh. Ako se prethodnome doda da se pod pojmom meappleunarodna zajednica obuhvata i jedna krajanje militaristiëka organizacija poput NATO-a, onda mislim da postaje jasnije zoπto meappleunarodnu zajednicu nazivam meappleunarodnom zajednicom Tek sada mislim da se moæe tematizirati pitanje o

42 42 Tema broja: Dva desetljeêa... tome kakva je bila uloga meappleunarodne zajednice tokom raspada Jugoslavije. Kao po obiëaju, njena uloga bila je dvoliëna. Upravo kada je zapoëeo proces raspada Jugoslavije, odvijao se proces ujedinjenja NjemaËke Demokratske Republike i Savezne Republike NjemaËke koji se okonëao 30-og oktobra godine. Po miπljenju meappleunarodne zajednice ujedinjenje dvije njemaëke dræave smatrao se demokratskim procesom, dok se raspad SocijalistiËke Federativne Republike Jugoslavije, isto tako, smatrao procesom demokratizacije. Dakle, s jedne strane, ujedinjenje nekih dræava smatralo se aktom demokratizacije, dok se, s druge strane, proces dezintegracije drugih dræava smatrao, isto tako, aktom demokratizacije. 3 Meappleutim, ironija meappleunarodne zajednice, koja ne rijetko prelazi u cinizam, ide i dalje. Na po- Ëetku raspada SFRJ tvrdila ja de se savezna dræavna zajednica mora odræati u postojeêim granicama. Zatim, njen stav je malo (ili samo malo) omekπao i poëelo se tvrditi da moæe doêi i do raspada - odnosno razdruæenja, kako se onda govorilo - ukoliko se to ostvari zajedniëkim dovogovorom saveznih republika. InaËe, svako jednostrano otcjepljenje neêe biti priznato i bit Êe osuappleeno kao jednostrani nasilni akt. 4 Ubrzo, kako to Ëesto biva, doπlo je do priznavanja otcijepljenih republika. Jedno od objaπnjenja zaπto se tako olako prihvata raspad Jugoslavije bilo je sasvim lakonsko. Naime, po njihovom miπljenju SFRJ je bila veπtaëka tvorevina, koja u sebi sadræi viπe nacija, viπe religija, viπe kultura itd., te da ta mijeπavina svega i svaëega ne moæe opstati. Sada se, pak, isnistira da je buduênost dræava, koje su nastale raspadom SFRJ, u multietniënosti, u multireligioznosti, u multikulturi, u... Dok se ovo tvrdi, kancelarka Angela Merkel izjavila je, i to sasvim hladno, da je ideja o multikulturnim dræavnim zajednica mrtva. SliËne izjave mogu se Ëuti u Francuskoj, kao i u nekim drugim zemljama Ëlanicama Europske Unije. Sve ovo govori ne samo o cinizmu meappleunarodne zajednice, veê i o nedostatku istih kriterija pri procijeni istih procesa. B. Sadaπnjost Danas SFRJ ne postoji, isto onako kao πto ne postoji ni socijalistiëko radniëko samoupravljanje. Na njihovo mijesto, umijesto negdaπnjih πest dræava, sada postoji sedam dræava unitarnog karaktera, i jedna za koju se, suπtinski gledano, ne zna da li je federacija, konfederacija ili neπto treêe, a koja se naziva Bosna i Hercegovina. 5 Te dræave su: Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Srbija, Crna Gora i, napokon, famozno Kosovo. Ovom prilikom neêu ulaziti u analizi fenomena koji se Ëesto puta naziva jugonostalgijom. Meappleutim, ne mogu ne notirati jednu uzreëicu, koja od prigode do prigode varira, i koja se moæe srijesti na svim prostorima bivπe dræave. Grubo, ta uzreëica moæe se formulirati na slijedeêi naëin: Bruxelles je gori od Beograda. Suπtina ove uzreëice, onoliko koliko je mogu razumijeti, je u slijdeêem: da su u jugoslavenskoj federaciji republike bile samostalnije, nego sada kao neovisne i suverene dræave. Da je drugim rijeëima, autonomija u odnosu na Beograd, kao glavni grad Federacije, bila veêa nego autonomija koja se danas ima u odnosu na EU i NATO. Na taj naëin, dolazim do jednog od bitnih pitanja. To pitanje je slijedeêe: Koliko su zaista suverene dræave, proizaπle iz negdaπnje SFRJ? a) Suverenost Mislim da je danas ciniëno, Ëak i bedasto, govoriti o bilo kakvom suverenitetu dræava nekdaπnje Jugoslavije. Srbija je bila bombardirana od strane NATO dræava bez ikakve dozvole Savijeta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez bilo kakve moguênosti odbrane; Kosovo je jednostranom odlukom otcijepljeno od Srbije, a Srbija je i dalje prepuna izbjeglicima.»ini se da se san MiloπeviÊa ozbiljio. Danas su svi (ili skoro svi) Srbi u jednoj dræavi - Srbiji! Meappleutim, u krnjoj Srbiji. To je uvijek tako, kada se ne posjeduje pravi osjeêaj za mijeru. Srbi su nekada zaista bili u jednoj dræavi i ta se dræava zvala Savezna SocijalistiËka Republika Jugoslavija. Meappleutim, to netko nije registrirao ili nije htio da registirira to πto je zbiljski postojalo. Tako se, na æalost, veliki broj Srba naπao izvan svojih vjekovnih domova. To je rezultat nepromiπljene politike Slobodana MiloπeviÊa. Hrvatska je imala odreappleene teritorijalne sporove sa Slovenijom ili, moæda, Slovenija sa Hrvatskom, svejedno. SreÊom, danas ti sporovi viπe ne postoje, jer je razum stupio na mijestu emocija. Meappleutim Hrvatskoj, kao i svim ostalim republikama, na njihovom putu ka EU i NATO strukturama, bili su postavljani, i joπ se postavljaju, bezbroj uvijeta. Nakon ispunjenja prethodno postavljenih uvijeta, dolazili su drugi uvijeti, da bi bili zamijenjeni treêim uvijetima... Hrvatska je danas pred ulaskom u Europsku Uniju. Meappleutim, moæe li itko tvrditi da neêe biti naknadnih uvijeta? Posredno, u prilog potvrdnog odgovora, mogu se navijesti neke sadaπnje pretenzije koje Vatikan ima prema crkvenim imotima u Hrvatskoj. Dalje, prije nekoliko godina, toënije 10- og februara godine, u Donjem domu italijanskog Parlamenta donet je zakon kojim se 10-ti februar proglaπava Danom sjeêanja na ærtve i izbjegle Talijane iz Istre, Rijeke i Dalmacije, neπto πto se dogodilo nakon zavrπetka Drugog svijteskog rata. Indikativno je to πto se 10-ti februar poklapa sa danom kada godine potpisan Ugovor o miru izmeappleu Italije i Jugoslavije, kojim su Istra, Rijeka i Dalmacija potpali pod jugoslavenskim (odnosno, danas, pod hrvatskim) suverenitetotom. 6 Danas, godine, na italijanskoj strani - doduπe, samo u odreappleenim krugovima - ponovo se πapuêe o validnosti Osimskih ugovora, koji su stupili na snagu 11-og oktobra godine. Na taj naëin, ponovo se dovodi u pitanje suverenitet Republike Hrvatske. U Makedoniji stanje nije niπta bolje. Ono je samo neπto gore! Makedonija joπ nije priznata pod svojim ustavnim imenom. ZnaËi, kao Republika Make-

43 Tema broja: Dva desetljeêa donija. Doduπe, veêina zemalja Ujedinjenih Nacija, ukljuëivπi i viπe zemalja Ëlanica Europske Unije i NA- TO-a, priznale su bilateralno Republiku Makedoniju pod njenim ustavnim i jedino moguêim imenom. Meappleutim, to je tako na papiru, dok je u zbilji sasvim drugaëije. Ulazak u Europsku Uniju, kako i u NATO, uvjetovan je izmjenom imena. Kaæu da to ne ovisi o njima, nego o GrËkoj i da je, upravo zato, bitno da πto prije Republika Makedonija i Republika GrËka naappleu zajedniëko rijeπenje, odnosno zajedniëki kompromis! U redu. Meappleutim, da bi se doπlo do kompromisa potrebno je da dvije strane imaju uzajamna traæenja. No, Makedonija od GrËke ne traæi niπta. Makedonija od GrËke ne traæi ni da je naziva pod njenim pravim, ustavnim imenom. Makedonija prepuπta GrËkoj svu slobodu da je naziva kako sama odluëi, no Makedonija ne moæe sebi dozvoliti da se ona sama preimenjuje; odnosno, da se samopreimenjuje i da na taj naëin sam preimeni svoju naciju, svoj jezik, kao i cijeli svoj identitet. Kakav bi to bio, primjerice, srednobalkanski jezik, ako se Republika Makedonija preimenjuje u Srednjubalkansku Republiku? I kakav bi to bio srednobalkanski narod? Pred ovim pitanjima meappleunarodna zajednica Êuti. Jedino πto radi, to je da nalaæe: Naappleite kompromis! U redu! No, s kim i o Êemu treba naêi kompromis, kada Republika Makedonija od nikoga niπta ne traæi. Jedino πto traæi, traæi da bude ono πto jeste: Republika Makedonija. U takvom sluëaju, ko se odnosi iracionalno: Makedonija ili netko drugi? Ipak, Europska Unija, kao i cijela meappleunarodna zajednica, ne predaju se i kaæu da su pod pritiskom GrËke. Ako se prihvati ovo objaπnjenje, onda slijedi da GrËka vlada svijetom, πto je, opet, daleko od bilo koje racionalnosti. Niπta nije bolje ni sa imenom nacije, kao ni sa pitanjem o postojanju makedonskg naroda. Bugari smatraju da su Makedonci razbugarëeni Bugari, koji nisu svijesni svoje bugarske prirode. Doduπe, Bugarska je prva priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom. Meappleutim, nije priznala postojanje makedonske nacije kao zasebni entitet, razliëit od bugarskog. To znaëi da je stav bugarske politike slijedeêi: Jedan narod, dvije dræave. Ako se prihvati ova teza, slijedeêi korak je prikljuëenje Makedonije Bugarskoj. To je veê direktni atak na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Makedonije. Ipak, to na nikakav naëin ne smeta Europskoj Uniji, niti NATO-u, da kao svoju Ëlanicu imaju Bugarsku, isto kao πto je njihova Ëlanica i GrËka. Na planu Crkve stanje je identiëno. Srpska pravoslavna crkva (SPC) ne samo πto ne priznaje postojanje Makedonske pravoslavne crkve (MPC) nego je instalirala svoju instalaciju pomoêu instalanta Jovana Vraniπkovskog, preko takozvane Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA). Time se dovodi u pitanje i samo postojanje makedonske nacije, a time i makedonske dræave. Ono πto najviπe pogaapplea Makedonce pravoslavne vijere je pristanak jednog di- Manastir Sv. Jovana, Ohrid

44 44 Tema broja: Dva desetljeêa... jela klera MPC da u Niπu pregovara o eventualnoj izmjeni imena MPC. Ono πto se ni u kom sluëaju nije moglo zamisliti u SocijalistiËkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, pojavilo se u suverenoj i neovisnoj Republici Makedoniji. U ovakvim uvjetima, zaista je ciniëno, Ëak i bedasto - kao πto sam napomenuo malo prije - govoriti o bilo kakvom suverenitetu. Sada viπe ne posotoji Ëak ni onaj glupi koncept Leonida Breænjeva o ograniëenom suverenitetu. Kaæem da je to bio glupi koncept jer je neπto ili suvereno ili nije suvereno, buduêi da sama rijeë suvereno upuêuje na neπto πto je iznad svega, te kao ono πto je iznad svega ne moæe na nikakav naëin biti ograniëeno. Zato je danas pojam ograniëeni suverenitet izbaëen i na njegovom mijesto postavljen pojam nesuverenitet. b) Ljudska prava. Dok je postojao socijalizam, ili ono πto se socijalizmom nazivalo, naveliko se govorilo o radniëkim pravima, odnosno o pravu radnika, graditeljâ. Odmah nakon pada empirijskog socijalizma 7 pojam radniëka prava bio je ekspresno zamijenjem pojmom ljudska prava, kao da radnici nisu ljudska biêa, te kao da njihova prava u sebi ne ukljuëuju i ljudska prava. Meappleutim, lukavost kapitala nije mala. Zato, morao se pojam radniëka prava supstituirati drugim i, navodno, πirim pojmom. U ovom sluëaju, to je pojam ljudska prava. Iπlo se narodnom logikom, koja glasi: da se Vlaji ne dosete.»inilo se da pojam ljudska prava, nasuprot pojmu radniëka prava, zvuëi nekako modernije, savremenije, moæda, Ëak, i ljudskije. Ipak, jedno je namjera, dok je neπto sasvim drugo zbilja. U zbilji - prije svega mislim na jugoslavensku zbilju - radnici ne samo da su imali zbiljsko pravo na rad, nego ga je bilo zaista teπko zbiljski izbrisati. Evo na πto ciljam. Daleko sam od namjere da tvrdim kako je u negdaπnoj dræavi postojala apsolutna zaposlenost. Nje ne samo πto nije bilo, nego je zaposlenost Ëesto puta bila izvan, Ëak i nasuprot, ekonomskih kriterija: za jednim radnim mijestom radilo je viπe radnika. Rezultat takve prakse bila je niæa ekonomska efikasnost. Meappleutim, pored pojma efikasnost, postoji i pojam ljudskost, odnosno socijalna solidarnost. Iznad nje, iznad ljudske solidarnosti ne smije postojati vijeêa vrijednost, makar ona bila i ekonomska efikasnost. Meappleutim, kada sam potencirao da je zaista teπko bilo zbiljski, πto znaëi stvarno, izbrisati pravo na zaposlenost mislio sam na Ëinjenicu da je bilo skoro nemoguêe zaposlenog radnika otpustiti, jer bi odmah reagirao radniëki savjet, nakon njega sindikat i zbor radnika. Nakon njih bi joπ doπao Sud udruæenoga rada, nakon Ëije odluke eventualno otpuπetni radnik bi bio odmah vraêen na svoje prethodno radno mijesto. Ako je danas teπko zaposliti nekoga, u to vrijeme je bilo teπko otpustiti nekoga. U ovom kontekstu, besmisleno je uspostavljati bilo kakve paralele izmeappleu onog vremena i ovog vremena. To su, naprosto, dva razliëita svijeta. U vrijeme te dræave i tog sistema, radniëke plate bile su isplaêivane redovno. Svako je imao pravo na πkolovanje pod povoljnim uvjetima, kao i pravo na medicinsku zaπtitu. Ne smije se zaboraviti da su u veêim kolektivima postojale i radniëke ambulante, ukljuëujuêi i stomatoloπku zaπtitu. Svako je mogao ljetovati: privatno ili u radniëkim i sindikalnim odmoraliπtima. Svako je dijete moglo iêi na more ili na planinu: preko ferijalaca, preko izviappleaëa ili djeëkih odmoraliπta. to od prethodnog imaju danaπnji graappleani, sadaπnjih suverenih dræava, nastalih iz SocijalistiËke Federativne Republike Jugoslavije? Imaju pravo da traæe zapoπljenje, ali da ga ne naappleu; imaju pravo na zdrastvenu zaπtitom, pod uvjetom da je mogu platiti; imaju pravo da budu na moru, ali ako æive pored mora... Imali su pravo vlasniπtva nad sredstvima za proizvodnju, koje im je oduzeto takozvanom privatizacijom. Ako su oni, radnici, bili eksproprijatori eksproprijatora, danas je izvreπena eksproprijacija nad eksproprijatorima eksproprijatora. Imaju pravo, neki kaæu, da se æale na to, kao πto imaju pravo da to njihovo pravo ne bude ispunjeno. Ukratko, imaju pravo da nemaju pravo i to je jedino njihovo pravo pravo. Onda netko, pretpostavljam da je taj netko neki mudrijaπ, pita: Kada je bilo bolje? Cinizmu, Ëini se, nema kraja. I tako, od kraja do kraja, sve do kraja neljudskom kapitalizmu. Druga- Ëiji kapitalizam, koliko znam, ne postoji. Dakle, mora se iêi do kraja. Ili, kako je Marx jednom zapisao: mora se biti radikalan. Biti radikalan, dodaje, znaëi stvar zahvatiti u samom korijenu! Onda, neka bude tako - zahvatiti stvar u samom korijenu. Prof. dr Ljubomir Cuculovski je profesor filozofije na Univerzitetu Sv. Kiril i Metodij u Skoplju i Ëlan Savjeta Novog Plamena. 1 Cf. 10 Yugoslav Officers Said to Die in Strife, The New York Times, May 3, U Ëlanku se tvrdi da je ubijeno najmanje deset hrvatskih policajaca. 2 Mislim da Êe povijesno biti zapamêen odlazak slovenaëke delegacije sa sednice XIV Kongresa Centralnog Komiteta SKJ. Taj odlazak, koji se zbio 22-og januara 1990 godine, bit Êe zapamêen, prije svega, zbog suza ondaπnje drugarice Sonje Lokar, koje su bile, po mom miπljenju, izraz saznanja da je Federaciji i zajedniëkom æivotu doπao definitivni kraj. S time i kraj jedne dræave i jednog druπtvenog ureappleenja. 3 U to vrijeme dolazi do raspada bar dvije znaëajne federacije. To su»ehoslovaëka SocijalistiËka Republika (1992) i, prije toga, Sovijetski Savez (1991). 4 Ovaj tekst ne ulazi u procijenu da li je trebalo odræati federaciju ili ne, jer u ovom momentu bitno je konstatirati nekonzistentost meappleunarodne zajednice. 5 U prilog njene stvarne nedefiriranosti ide i dræavna himna simboliëkog naslova: Intermezzo. Intermeco izmeappleu Ëega, koga ili πta? Cinizam, zaista, ne zna za granice Pod pojmom empirijski socijalizam mislim na realno, empirijski postojeêim socijalizmom, a ne na samu ideju socijalizma. Meappleutim ni ovaj pojam nije dovoljno precizan jer su u praksi, u samoj empiriji, postojala razliëiti tipovi/modeli socijalizma. Jedan je bio sovjetski, drugi je bio jugoslavenski, treêi je bio pokuπaj nekih skandinavskih dræava (poput vedske, primjerice) da u sebi inkorporiraju viπe socijalistiëkih rijeπenja.

45 Tema broja: Dva desetljeêa...»ekajuêi Godoa: Srbija, dve decenije nakon ZloËina i kazne 45 Ivica MladenoviÊ Umesto uvoda Samjuel Beket (Samuel Beckett) je izmeappleu i godine napisao svoje moæda najvaænije, a sigurno najpoznatije, delo - tzv. dramu apsurda -»ekajuêi Godoa. Iako postoje brojne partikularne psiholoπke, socijalne i politiëke interpretacije sadræaja ove drame, zajedniëki im je naglasak na autorovom razobliëavanju harmonije besmislenog æivota. U najkraêem, dvojica glavnih likova drame, skitnice Vladimir i Estragon, Ëekaju nekakvog Godoa koji nikako da se pojavi. U tom Ëekanju, oni poëinju da vode besmislene i nepovezane razogovore koji su sami sebi svrha, pritom ne ËineÊi niπta ili ËineÊi vrlo malo (kroz uglavnom nerazumna delanja) tako da stalno imaju potrebu da se uzajamno podseêaju na to da neπto Ëekaju i ko je predmet tog Ëekanja. Njihov æivot se, dakle, odvija u Ëekanju koje za njih kvintesencijalno prestavlja opravdanje svoga ne-smislenog postojanja. Iako na racionalnoj ravni oni ne znaju ni ko je Godo ni zaπto ga Ëekaju ni kako ih moæe spasiti, u podsvesti se nadaju da je on ipak taj spasitelj koji bi mogao da ih izvuëe iz besmisla koje ih okruæuje i da im obezbedi sigurnost za kojom toliko Ëeznu. Preneseno, Godo esencijalno otelovljuje shvatanje po kome se ljudska egzistencija, koja neumitno teëe, razume kao Ëekanje, neëinjenje ili nerazumno Ëinjenje, predavanje defetizmu, pa i fatalizmu kojima je uvek potreban neko drugi koji Êe uëiniti neπto suπtinski za nas. Socioloπki, likovi iz Beketove drame nam kroz ovu knjiæevnu formu jasno πalju poruku nepoæeljnih i destruktivnih socijalnih i socijalno-psiholoπkih crta druπtvenog karaktera i delanja koji su, u manjoj ili velikoj meri, univerzalni za sva druπtva nevezano od osobenosti datog prostornog okruæenja. Drugim reëima, Ëini se da nije neumesna naπa namera da pos-jugoslovensku transformaciju srbijanskog druπtva, s obzirim na sve njene pojavne manifestacije, pokuπamo da razumemo i objasnimo u ovom pomalo vulgarizovanom, ali ne i netaënom, godoovskom kljuëu presipanja iz πupljeg u prazno. Tragikomedija u dva Ëina, na srbijanski naëin Beket je, inaëe, dramu»ekajuêi Godoa napisao najpre na francuskom, da bi je tek godine preveo i objavio na svoj maternji engleski jezik, kada joj je pridodao podnaslov: Tragikomedija u dva Ëina. Struktura dela je takva da je drugi deo ove drame samo smisaono ponavljanje onog prvog kroz drugaëiju formu.»ini se da se i post-jugoslovenski druπtveno-politiëko-istorijski kontekst Srbije upravo moæe tumaëiti kroz tu simboliëku logiku dva Ëina, koju u ovom sluëaju predstavljaju dva naizgled meappleusobno negacijska perioda: onaj kvazi-socijalistiëki miloπeviêevski (koga u ovom radu zbirno oznaëavamo kao politiëko-kriminalni kapitalizam u jednoj dræavi ) od do godine i, drugi, kvazi-demokratski (politiëko-koruptivni kapitalizam) od do danas tj godine. Obe ove savremene epohe u modernoj istoriji Srbije obeleæava, u nejednakoj meri i inspirisana drugaëijim motivima, lokalno uslovljena - a gore ukratko opisana - godoovska logika koja se u razliëitim vremenima i promenljivim politiëkim okruæenjima manifestuje kroz divergentne politiëke simbole, ali sa jasnom socijalnom vertikalom. U tekstu Êemo pokuπati da, u kra- Êim crtama, opiπemo domete i ograniëenja dvodecenijske politiëke, privredne i druπtveno-kulturne transformacije iz realno-postojeêeg-istorijskog-komunizma (u daljem radu real-komunizam) u kapitalizam, naglaπavajuêi njenu osobenost - tamo gde je ima - i glavne karakteristike u dva pomenuta istorijska perioda postjugoslovenske Srbije. PolitiËka transformacija iz jednopartijske u viπepartijsku diktaturu Ekonomska depresija i nova strukturalno-socijalna kriza reprodukcije druπtvenih odnosa u sistemu realkomunizma tokom 1980-ih godina proπlog veka pokazala se kao fatalna za opstanak ne samo real-komunistiëke organizacije druπtvenog i ekonomskog æivota, koja se bliæila svom kraju i u sovjetskom centru, veê i jugoslovenske dræave kao nadideoloπke i nadnacionalne tvorevine. Jednopartijske politiëke i privredne birokratije u Srbiji su se, u kontekstu gubljenja komunistië-

46 46 Tema broja: Dva desetljeêa... Skadarlija, Beograd ke legitimacijske osnove za svoju vladavinu, a kako bi zadræale privilegovane rukovodeêe poloæaje i kontrolu nad materijalnim resursima, veoma lako okrenule novoj, dekadentnoj i reakcionarnoj, koja je latentno, a Ëesto i otvoreno opstajala sve vreme i na marginama samog komunistiëkog pokreta. Eskalacija etnocentriëkog nacionalizma u vrhu komunistiëkog aparata veoma brzo je dobila svoje legitimacijsko uporiπte u druπtvu u celini. Na tom talasu, u specifiënim nestabilnim i sloæenim okolnostima, Savez komunista Srbije, nakon æestokih frakcijskih borbi, preuzima najretrogradnija struja na Ëelu sa Slobodanom MiloπeviÊem. Zahtevima za ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine, vraêanjem dostojanstva srpskom narodu, kao i teænjom ka centralizaciji zajedniëke dræave (kroz parolu: jedan graappleanin -jedan glas ), bude se stare rane i strahovi nasleappleeni joπ iz prve nekomunistiëke Jugoslavije kod graappleana/ki u drugim republikama. Na taj naëin je - uz dejstvo ostalih spoljnjih i unutraπnjih Ëinilaca - otpoëet srbijanski zloëin prema Jugoslaviji, u procesu u kome su srpskim nacionalistima nesebiënu i punu pomoê pruæala upravo njihova ideoloπka braêa i sestre iz Hrvatske, Slovenije, BiH Jugoslovenski primer iz tog perioda je odliëan indikator veê potvrappleene teze o meappleusobnom podr(a)æavaju razliëitih etno-nacionalizama. Buappleenje snaænog nacionalizma u Srbiji je dovelo do toga da graappleani/ke u ostalim delovima SFRJ, zbog straha, neizvesnosti i raznih nacionalistiëkih manipulacija u tim druπtvima, daju veêinsku podrπku svojim nacional-πovinistima, odluëno odbacujuêi pomirljivije opcije. S obzirom da je od poëetka bilo jasno da predlog srbijanskog politiëkog voapplestva o novom centralistiëkijem ureappleenju dræave u viπenacinalnoj SFRJ nije imao πansi - jer svaki centralizam podrazumeva dominaciju onog ko je u veêini, a to su u Jugoslaviji bili Srbi, πto je bila taëka razdora i u Kraljevini Jugoslaviji - prelazi se na novu strategiju: svi Srbi u jednoj dræavi. Borba za socijalistiëku Jugoslaviju, koju je srbijansko voapplestvo formalno branilo, faktiëki je podrazumevala borbu za Srboslaviju. Kako je u Makedoniji i Sloveniji æiveo zanemarljiv broj Srba, njihovu nezavisnost i odvajanje od Jugoslavije niko nije radikalno dovodio u pitanje. SliËna situacija je bila i u sluëaju Crne Gore na Ëijem Ëelu su, na prvim viπestranaëim izborima godine, doπli reformisani komunisti bliski reæimu u Srbiji. InaËe, Srbija, Crna Gora i Bugarska su jedine bivπe real-komunistiëke dræave u kojima su na prvim viπestranaëkim izborima pobedu odnele reformisane komunistiëke partije. Deklarisani nacionalisti su u ovim jugoslovenskim republikama (Srbija i Crna Gora) doæiveli pravi brodolom u susretu sa socijalistima koji su potpuno preoteli njihov program. U Makedoniji, Sloveniji, Hrvatskoj i BiH su, na drugoj strani, trijumfovale jasno nacionalistiëki obojene stranke, dok su reformisane komunistiëke partije, koje su u tim dræavama i u tom momentu pretstavljale manje zlo, doæivele teπke poraze. S obzirom da je u BiH i Hrvatskoj tradicionalno æiveo znaëajan broj Srba, strategija Srboslavije je lako prouzrokovala πovinistiëko-neoustaπke i radikalno retradicionalistiëko-muslimansko-verske odgovore u tim okruæenjima. Ratove, bedu i izolaciju viπe niko nije mogao da spreëi. Pogotovo πto su tada najprogresivnije relevantne projugoslovensko-demokratske grupacije, udruæenja i organizacije (poput UJ- DI-a i Saveza reformskih snaga Jugoslavije) doæivele potpuni neuspeh u svojim pacifistiëkim i internacionalistiëkim nastojanjima ka uspostavljanju demokratske javnosti i nenasilnom reπavanju sukoba. Ustavnim promenama iz i donoπenjem novog Ustava Srbije u septembru godine zvaniëno je ukinut jednopartijski sistem sa dominantnom ulogom Saveza komunista, a restaurisan je oblik politiëkog takmiëenja kroz tzv. parlamentarnu demokratiju koji je postojao u pre-komunistiëkoj Jugoslaviji. Sa tom razlikom da je okrnjena SR Jugoslavija (koju su Ëinile Srbija i Crna Gora) oëuvala kao dræavnu formu republikanski karakter koji je bio deo komunistiëkog nasleapplea. Socijalizam (kao druπtveni) i SFR Jugoslavija (kao politiëki okvir) su veê postali deo proπlosti. Novo-tronizovani politiëki i burazerski kapitalizam imao je svoju jasnu interesnu logiku u denunciranju komunizma i svih vrsti internacionalnih socijalnih identiteta, ali i u perisiflaæi istinske demokratije. Nametanje usko-nacionalnih identitetskih i simboliëkih rascepa bilo je u funkciji pljaëke druπtvenog i javnog dobra stvaranog u komunistiëkoj Jugoslaviji. Rat je bio samo jedno od sredstava u procesu proizvodnje povoljnog okruæenja za masovnu konverziju razliëitih priviligija iz jednopartijske u viπepartijsku diktaturu. Nominalno proklamovano viπestranaëje i demokratizacija faktiëki su se svodili na autoritarni partijski pluralizam sa partijom hegemonom. SocijalistiËka partija Srbije (SPS) kao partija hegemon 1990-ih godina proπlog veka odræavala je takav poloæaj zastraπujuêim stepenom manipulacije graappleanima/kama. ProdukujuÊi i kontroliπuêi u isto vreme, zarad svojih partikularnih politiëkih i ekonomskih interesa, odnosno interesa ljudi povezanih sa njom, nacionalistiëku histeriju i ksenofobiju, ova je partija poëinjala i gubila svoje imperijalne balkanske ratove. U situacijama kada bi njena strategija postajala previπe providna i neuspeπna, SPS & com politiëka oligarhija se sluæila politiëkim ubistvima i izbornim kraappleama. Meappleutim, u tim smutnim vremenima ona je, mora se i to pomenuti, dobivala izdaπnu pomoê od ubedljivo naj-

47 Tema broja: Dva desetljeêa... veêeg dela politiëke opozicije, koja je, sa svoje strane, bila potpuno sklerotiëna i senilna da osmisli alternativni model druπtvene i politiëke transformacije.»ak πtaviπe, Ëesto su vlast i opozicija bili na istom nacionalistiëkom koloseku koji su ocrtavale pojedine nacionalne kulturne i druπtvene institucije, tj. njihovi veêinski delovi, poput SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), UKS (Udruæenje knjiæevnika Srbije) i SPC (Srpska pravoslavna crkva). Srpska radikalna stranka (SRS), Srpski pokret obnove (SPO), Demokratska stranka Srbije (DSS), pa i Demokratska stranka (DS) su se predstavljale kao izrazito nacionalno obojene antikomunistiëke stranke, a do godine, apsolutno sve one, Ëak radikalnije u nacionalistiëkim zahtevima i od samog MiloπeviÊa. Recimo, DS koja se u javnosti naj- ËeπÊe percipira najprogresivnijim delom tadaπnje antimiloπeviêevske koalicije, posle prvih izbora jasno se okreêe nacionalnim pitanjima, a njeni poslanici u Skupπtini Srbije javno traæe da se odrede zapadne granice srpstva. Zoran inappleiê, tadaπnji predsednik te stranke, Ëak dobija aplauze socijalista konstatacijom da odustajanje od autonomije Srba u Hrvatskoj nije mir nego kapitulacija. Vrh ove stranke, kasnije, napada MiloπeviÊa pre svega zato πto je iz rata izaπao kao gubitnik a ne zato πto je uëestvovao u ratu, i æeli da ostavi dojam veêih ratoboraca od samog MiloπeviÊa. U najkraêem, celokupna politiëka elita je u tom periodu nametala kontekst u kome su u politiëkom polju dominirala politiëka pitanja nesocijalnog i neekonomskog karaktera sa jedne strane, da bi se suπtinski, sa druge strane, na socijalnom i ekonomskom planu odvijao proces razaranja i kriminalizacaije privrede i druπtva u korist nove uspinjuêe lumpenburæoazije. Ipak, izgubljeni ratovi u Hrvatskoj i Bosni, sankcije, opπta demonizacija dræave u meappleunarodnoj javnosti, isprepletenost dræave i kriminala, parlamentarna fasada, masovno osiromaπenje svih slojeva stanovniπtva i novi avanturistiëki rat na Kosovu zadaju smrtni udarac MiloπeviÊevom reæimu. Deo opozicije se, pod pritiskom sve veêeg graappleanskog nezadovoljstva, ujedinjuje i delimiëno trezni od nacionalistiëkog i izolacionistiëkog ludila, a ni les nouveaux riches viπe nemaju interesa da podræavaju reæim koji im je obezbedio nekontrolisane privilegije. Oni su sigurno konvertovali svoje privilegovane poloæaje iz real-komunizma u kapitalizam, meappleutim, u novom kontekstu, da bi nastavili dalje umnoæavanje svoga bogatstva i druπtveno-ekonomskog uticaja, trebaju politiëku i ekonomsku stabilnost koju stari lokalno i globalno veê kompromitovani reæim nije mogao da im obezbedi. Iz tog razloga postaje razumljivo menjanje strana i neposredna podrπka veêeg dela lumpenburæoazije udruæenoj Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) neposredno pre i odmah nakon tzv. bulduæer revolucije 5. oktobra Gubitak predsedniëkih izbora od 24. septembra godine i - usled nepriznavanja izbornih rezultata i pobede kandidata DOS-a - impresivni graappleanski i radniëki protest 5. oktobra godine se obiëno Ëak i u struënijoj javnosti tumaëe kao revolucionarni Ëin svrgavanja diktatora. Meappleutim, o ovom dogaappleaju bismo pre mogli da govorimo kao o vanrednoj promeni reæima jer deπavanja od 5. oktobra i kasnija pobeda na parlamentarnim izborima - a zatim i preuzimanje svih poluga vlasti nisu doveli do stvaranja neëeg potpuno novog niti je doπlo do korenite promene celokupne druπtvene strukture, πto su neophodni uslovi da neki druπtveni dogaappleaj ili proces kvalifikujemo revolucijom.»ak πtaviπe, samoupravni i ratni profiteri iz perioda 1990-ih osvajaju legitimaciju u novom politiëkom okruæenju a, u skladu sa logikom nuænosti privatizacije svega i svaëega kao cilja po sebi i vodeêe uloge menadæera u druπtvenoj transformaciji, dobijaju i druπtveno-ideoloπku naklonjenost novih vlasti nakon godine. Takoapplee, autoritarni partijski pluralizam sa partijom hegemonom nasleappleuje lokalno uslovljena parcijalna parlamentarna demokratija zapadnog tipa koja se u narednim godinama polako konsoliduje i reprodukuje. Meappleutim, ovim deπavanjima i promenom reæima - iako je nesumnjivo doπlo do znaëajnih demokratskih pomaka i odmaka od samoizolacionizma i balkanizama - decenijska graappleanska borba za slobodu i demokratiju u Srbiji nije esencijalno izmenila koncept partijske diktature koji je duboko i strukturno usaappleen u politiëku kulturu ovih prostora i Ëija je jednopartijska diktatura samo jedan oblik u specifiënim konkretnoistorijskim okolnostima. Namesto veêeg broja frakcija u SKJ koje, uprkos meappleusobnim razlikama, nisu ni na koji suπtinskiji naëin smele niti æelele da dovode u pitanje zadati politiëki okvir i dodeljene im partijske privilegije, danas postoje ispraænjeni demokratski oblici parlamentarizma koji, preko partijske dræave i tajkunske kontrole medija, spreëavaju svaku nezavisnu politiëku arikulaciju. SKJ (i njegove frakcije) je uspeπno zamenjen partijama-frakcijama jedne velike Nacionalnoliberalne stranke Ëije se razlike ispoljavaju samo u granicama aktualno hegemonog neoliberalnog poretka. Kao da su sve relevantnije politiëke partije i pokreti u Srbiji postali beaucoup plus royaliste que le roi, u odnosu na svoje pandane na Zapadu, doslovno i bezrezervno prihvatajuêi Fukujaminu liberalno-buræoasku sholastiku o kraju istorije i definitivnoj pobedi liberalizma. Kada se ovako provincijalnom shvatanju demokratije i savremenoga sveta doda uporno korumpiranje siromaπnog druπtva preko partijske dræave i po partijskoj osnovi dodeljenih sinekura, postaje jasno da su politiëki delatnici, uz privredne, kljuëni akteri opstrukcije istinskog druπtvenog razvoja Srbije i glavni petrifikatori nedemokratske politiëke kulture. Privredna transformacija iz real-komunizma sa ljudskim licem u kriminalni i koruptivni politiëki kapitalizam Slom real-komunizma na globalnom planu je izazvao prave tektonske poremeêaje tada hegemone epohalne svesti koju je Ëinila tvrda opozicija kapitalizamkomunizam. Bivπi komunisti su veoma brzo zamenili staru komunistiëku teleologiju novom teoloπkom logikom o bezalternativnosti kapitalizma i kraju istorije i ideologija. U Srbiji je ovaj proces, meappleutim, po mnogo Ëemu, imao osoben karakter. Nominalno, postkomunistiëka transformacija je ov- 47

48 48 Tema broja: Dva desetljeêa... de poëela veê godine, nakon stupanja na snagu saveznog Zakona o preduzeêima kojim je bilo legalizovano osnivanje privatnih preduzeêa. Meappleutim, u ratnom okruæenju 1990-ih, uvijenom u kvazi-socijalistiëku oblandu i laænu brigu za radniëku klasu, dolazi do dozirane kontrole procesa privatizacije dræavnih i druπtvenih ali i osnivanja novih privatnih firmi, kako bi se u takvom blokiranom kontekstu olakπala pljaëka nekadaπnje druπtvene svojine. PoËetkom rata godine i definitivnim raspadom SFRJ, Srbija ulazi u fazu politiëkog (kriminalnog) kapitalizma (Max Weber) koja traje do dana danaπnjeg, doduπe u svom reformisanom koruptivnom obliku. NajkraÊe, pod politiëko-kriminalnim kapitalizmom u jednoj zemlji, karakteristiënim za period od do godine, na ovom se mestu podrazumeva privredni sistem zasnovan na iskoriπêavanju politiëki kreiranih monopola u osobenom okruæenju nacionalno-zatvorene træiπne privrede i kriminalizovane ekonomije koji proizvodi uski krug privatno-vlasniëke elite (tzv. lumpenburæoazije) direktno umreæene sa politiëkom elitom. Ovi procesi razaranja privrede i druπtva su svakako u velikoj meri imali svoju interesnu logiku. Kako pokazuju neka socioloπka istraæivanja (Mladen LaziÊ), oko dve treêine srbijanskih elitnih privatnih preduzetnika tokom 1990-ih potiëe iz ranije komunistiëke nomenklature, dok se u drugim postkomunistiëkim dræavama ovaj procenat kreêe izmeappleu jedne Ëetvrtine i jedne treêine. NacionalistiËka histerija koju su posednici dræavnih aparata indukovali odozgo prema druπtvu i samoizolacija dræave prema svetu, omoguêila im je - u periodu kada su graappleani/ke naseli/e na njihove nacionalistiëko-huπkaëke mobilizacije - nesmetanu konverziju ranijih monopolskih poloæaja steëenih u okviru real-komunizma. Svaka mahinacija i zloupotreba bila je opravdavana patriotskom borbom za najviπe nacionalne interese. Na taj naëin, u kontekstu zatvorene kapitalistiëke dræave, bivπi politiëari i direktori druπtvenih preduzeêa postaju vodeêi privatni preduzetnici i ministri - ili u tom meappleuperiodu zauzimanja direktorskih i vodeêih funkija u velikim sistemima temeljno stvaraju uslove za svoju privatniëko-menadæersku buduênost - a komunistiëki intelektualci konvertuju kulturni i socijalni kapital u politiëki i preuzimaju voapplestvo u novim nacionalnim politiëkim partijama. Veoma zna- Ëajnu ulogu u reprodukciji toga sistema ima i nova uspinjuêa - jasno kriminogena - elita Ëije vlasniπtvo nad nekretninama i sredstvima za proivodnju predstavlja rezultat raznih vrsti ratnog plena. Bilo kako bilo, u ovom periodu poëinje formiranje lumpenburæoazije kao nove vladajuêe klase koja u svoje preduzetniπtvo strukturno ugraappleuje podvale, direktno mafijaπtvo ili kriminalne veze sa podzemljem i neraskidive koruptivne veze sa politikom. Dakle, tokom 1990-ih, Srbija tj. njene rukovodeêe politiëke i privredne elite, sistemski - a zarad svojih partikularnih interesa - rukovode procesom uniπtavaja (od onog πto je ostalo) zdravog privrednog tkiva nasleappleenog iz real-komunistiëkog perioda. Finansiranje ratova; dozvola kontrole ekonomskih tokova neformalnim centrima moêi uz kolaboraciju sa dræavom; mahinacije sa uvozno-izvoznim dozvolama u kontekstu meappleunarodnih sankcija i samoizolacije; jedna od dve najveêih pljaëki graappleana/ki preko veπtaëki proizvedene inflacije u modernoj istoriji; pristup veoma unosnim poslovima sa naftom, gasom i cigaretama; podizanje povoljnih bankaraskih kredita za podsticanje proizvodnje ; dobijanje deviza po zvaniënom kursu koji je bio dosta niæi od onog faktiëkog; permanentno uniπtavanje postojeêih kapaciteta i neinvestiranje u nove itd. dovode do pada BDP (Bruto druπtveni proizvod) za skoro 60% u odnosu na period pre raspada SFRJ ili do toga da je recimo godine industrijska proizvodnja bila Ëak 57% manja nego 10 godina ranije. Uz to, dolazi do radikalnog suæavanja radniëkih prava i uruπavanja svih pozitivnih socijalnih i osvojenih civilizacijskih tekovina. Kao posledica desetogodiπnje destrukcije ekonomije i masovne pauperizacije i polarizacije druπtva dolazi do radikalne promene reæima i prelaska iz faze politiëko-kriminalnog kapitalizma u jednoj dræavi u fazu politiëko-koruptivnog kapitalizma. Ovu drugu fazu politiëkog kapitalizma karakteriπe izlazak dræave iz autarhiënog i samoizolacionistiëkog perioda i integracija u meappleunarodne politiëke i ekonomske organizacije kroz prihvatanje logike neoliberalne bezalternativnosti. Nova liberalna tj. neokonzervativna pravovernost je na ovim prostorima dovela do provincijalne zamene onih starih novim iracionalnostima. Ta provincijalnost se ogleda bilo u slepom sleappleenju globalno nametnutih neoliberalnih dogmi træiπnog fundamentalizma nekritiëki ih primenjujuêi u svom druπtvenom okruæenju, bilo kroz zanemarivanje ili potpuno odbacivanje svih savremenih progresivnih socijalnih tendencija i iskustava u najrazvijenijim ali i nekim manjerazvijenim druπtvima u razvoju. Neupitno prihvaêena neoliberalna ideologija i strategija druπtvene transformacije je naivno predstavljana kao ekspresni put u zapadno-evropski model druπtva izobilja periferne post-komunistiëke dræavice. Konvertitske preduzetniëke i politiëke klase privatizaciju svega i svaëega na nivou ideoloπkog pravdanja predstavljaju kao samorazumljiv cilj po sebi, a u praksi, kao πto smo videli, kao sredstvo za zadræavanje i znaëajno proπirenje svojih privilegija iz real-komunistiëkog perioda. BoljπeviËku parolu kadrovi reπavaju sve zamenjuju novom ortodoksnoπêu u vidu dogme privatnici reπavaju sve. Pritom se pod privatnicima, u provincijalno-kapitalistiëkom maniru, podrazumevaju jedino veêinski vlasnici koji imaju potpunu gazdisnku kontrolu nad kapitalom ali ne i npr. radnici kao privatni vlasnici deonica. Krajem godine, dakle, kao rekcija na prethodni period SPS-ovskog uniπtavanja privrede i druπtva pozivanjem na socijalistiëki legitimitet, i pod uticajem naivne koncepcije i verovanja da Êe sam Ëin promene vlasniπtva nad sredstvima za proizvodnju obezbediti efikasniju privredu, doneπen je novi, neustavni!, Zakon o privatizaciji koji predviapplea hitno i neopozivo ubrzavanje i zavrπetak procesa privatizacije i svojinske transformacije preduzeêa koja nisu u privatnom vlasniπtvu. Time je omoguêeno da se finiπira korporativ-

49 Tema broja: Dva desetljeêa ni lopovluk domaêe lumpenburæoazije formalizovanjem vlasniπtva nad najveêim delom preostale druπtvene imovine, ali i otvaranje privrede prema stranim, stvarnim i fiktivnim, investitorima. Dræavna uloga u procesu druπtvene transformacije je, na taj naëin, svedena na noênog Ëuvara i iskljuëivog branioca interesa domaêeg i stranog kapitalistiëkog sloja. Neoliberalizam koji, kao opπte mesto shvatanja ekonomije i druπtva u sebi inherentno sadræi ideju o lenjem radniku i vrednom kapitalisti, dovodi do druπtveno-ideoloπke podrπke novog reæima (nakon godine) preduzetnicima-tajkunima iz prethodnog perioda, i priznanja istih kao nove druπtvene avangarde koja bi trebala da vuëe druπtvo u bolje sutra. Na radnike se, u novom kontekstu, podozrivo gleda kao na subjekte resantimana socijalizma i samoupravljanja iza kojih stoji kultura nerada, πtrajkova, zaostalosti, lenjosti i ranzih prevara. U tom smislu, ilutrsativan je stav jednog od najveêih profitera dosadaπnjeg procesa transformacije, najbogatijeg tajkuna bliskog svim vlastima i partijama nadomak vlasti u proteklih dve decenije, Miroslava MiπkoviÊa, koji kaæe da je...radniëka klasa... razmaæena. To potiëe joπ iz vremena samoupravljanja. Tada su dolazile vlasti koje su se udvarale radniëkoj klasi jer su æelele glasove. I zato danas imamo πtrajkove, blokade puteva i razliëite uticaje te radniëke klase koji se negativno odraæavaju na stanje naπe privrede. Nadobudnost tajkuna je zapanjujuêa, pogotovo ukoliko se ima u vidu da su generalno retki πtrajkovi u Srbiji viπe koncentrisani na puko preæivljavanje i rudimentarnu odbranu prava na rad, za razliku od onih mnogo ËeπÊih na Zapadu (koji se obiëno uzima u politiëkoj, ekonomskoj i intelektualnoj eliti Srbije kao ideal-tip druπtvenog ureappleenja kojem teæimo) orjentisanih viπe na borbu oko preraspodele dobitka. Dakle, ovo dovrπavanje procesa tajkunizacije privrede, politike i druπtva u Srbiji, u krajnjem, predstavlja strategiju legitimacije miloπeviêevskog kriminalno-politiëkog kapitalizma u postpetooktobarskom kontekstu. Iako se dve prethodne decenije u velikoj meri razlikuju, u osnovi im je ista ekonomska filozofija proizvodnje i reprodukcije oligarhijskog privrednog sistema, podreappleenost svih segmenata druπtva najogoljenijem partikularnom interesu i razaranje realnog sektora privrede. Po stopama rasta druπtvenog proizvoda, poveêanju druπtvene pokretljivosti, brzini industrijalizacije i urbanizacije, obuhvatu stanovniπtva obrazovanjem, ruπenju opπtih druπtvenih i ekonomskih nejednakosti, osvojenim nivoom radniëkih prava itd. komunistiëka Jugoslavija tokom 1960-ih godina nije imala premca u svetu. I to samo 15-tak godina nakon najrazornijeg svetskog rata u istoriji ljudske civilizacije. Danas, dve decenije nakon poëetka kapitalistiëke transformacije i taëno dekadu od ulaska u fazu mirnodopske neoliberalne demokratske koncepcije tranzicije efekti ovog procesa se, u najmanju ruku, mogu opisati kao dodatno ruiniranje i paralisanje industrije i realne ekonomije, rast nezaposlenosti, pljaëka preko privatizacija putem bankrotstva (npr. Sartid je prodat US Steel-u za 28 miliona dolara iako je træiπno procenjen na 500 miliona, a tu su joπ i: Nacionalna πtedionica, Dræavne banke, Naftna industrija Srbije itd.) i opπta stagnacija uprkos donacijama, zaduæivanju i milijardama stranih investicija. Industrijska proizvodnja Srbije je 10. godina nakon demokratskih postmiloπeviêevskih promena jedva dostigla kapacitete od 45% proizvodnje u odnosu na period pre 20. godina, dok je BDP za Ëak 30% manji nego u periodu pred raspad SFRJ. Takoapplee, interesantno je suoëiti se sa mitom da se u SFRJ lepo æivelo zahvaljujuêi Titovim kreditima! Naime, danas samo tri bivπe Ëlanice zajedniëke dræave (Hrvatska, Slovenija i Srbija) imaju ukupan inostrani dug od najmanje 100 milijardi evra, pri Ëemu dug svake od ovih nezavisnih Republika premaπuje ukupan dug bivπe dræave. Pri tome treba imati u vidu da je u periodu pre raspada SFRJ, njen godiπnji izvoz bio 2.5 puta veêi od celokupnog inostranog duga, dok je recimo danaπnji dug Srbije skoro 4 puta veêi od izvoza. Da li ovi podaci, izmeappleu ostalih, na konkretnom primeru opovrgavaju konsenzualno prihvaêenu tezu da je liberalni kapitalizam apriori najefikasnija druπtvenoekonomska formacija i poslednja faza istorijskog razvoja ljudskog druπtva?! To bi trebalo da bude pitanje za mnogo ambicioznije studije, meappleutim, na ovom mestu, uzimajuêi u obzir neke od pomenutih pokazatelja, moæemo da se sloæimo da je privredna transformacija iz real-komunizma sa ljudskim licem u kriminalni i koruptivni politiëki kapitalizam najoëitiji primer sunovrata dostignutog civilizacijskog druπtvenog progresa. Druπtveno-kulturna transformacija/regresija iz modernizma u tradicionalizam KapitalistiËka transformacija je pored politiëkih i ekonomskih, imala i svoje druπtveno-kulturne reperkusije. Njih u najveêem delu obeleæava proces retradicionalizacije i konzerviranja druπtvenog æivota koji produkuje opπtu regresiju na predkomunistiëke obrasce i æivotne prakse. Real-komunistiËka druπtveno-ekonomska formacija je na ovim prostorima, kao istorijski druπtveni oblik zasnovan na specifiënom spoju politiëke kulture nerazvijenih i prosvetiteljskog racionalistiëkog marksizma (Todor KuljiÊ), predstavljala pokuπaj autoritarne modernizacije i kosmopolitizacije Balkana. Ona je, iako sputavana (i podraæavana u isto vreme) lokalnim konzervativnim i nedemokratskim socijalnim tradicijama ali i boljπeviëkom politiëkom kulturom, u posleratovskom razdoblju globalnih okolnosti predstavljala oëito progresivniju opciju u odnosu na real-komunistiëko-staljinistiëki Sovjetski blok ili pak u poreappleenju sa kapitalistiëko-novo-faπistiëkim sistemima u paniji, GrËkoj i Portugalu. Ovaj oblik autoritarne modernizacije uspeo je da obezbedi prelazak dræave iz perifernog u poluperiferni poloæaj na makro-meappleunarodnom nivou ekonomskih i politiëkih odnosa snaga kao i moguênost voappleenja autonomne nacionalne politike poluperiferne dræave koja je postala slobodna od gosopodarenja najjaëih dræava centra. S druge strane, moæda su i vaæniji bili, svakako direktno posredovani sa prethodno pomenutim, rezultati postignuti na mikro druπtvenom nivou pod uticajem leviëarske i kosmopolitske uloge prosvetiteljskih sadræaja marksizma, poput:

50 50 Tema broja: Dva desetljeêa... industrijalizacije, urbanizacije, laicizacije, antinacionalizma, opπteg obrazovanja, otvorenije druπtvene strukture i veêe vertikalne socijalne pokretljivosti, ekonomske produktivnosti, ravnomernije raspodele druπtvenog bogastva itd. Real-komunizam je na juænoslovenskim prostorima obezbedio skoro pola veka mira i znaëajnog druπtvenog prosperiteta. Parola bratstvo i jedinstvo nije nikakva titoistiëka izmiπljotina veê samo lokalno prilagoappleena balkanska verzija prosvetiteljskih i modernistiëkih ideala iz perioda Francuske revolucije: liberté, égalité, fraternité. Posle svih etniëkih tenzija i negativnih iskustava zajedniëkog æivota u Kraljevini Jugoslaviji, i posebno nakon etniëkih ËiπÊenja i lokalnih genocida poëenjenih u periodu graappleanskog rata za vreme Drugog Svetskog rata, rezultati komunistiëke internacionalistiëke strategije bratstva i jedinstva meappleu kulturno i socijalno srodnim juænoslovenskim narodima su zaista bili impresivni. Iako su sve vreme æivota komunistiëke Jugoslavije tinjali sukobi meappleu republiëkim oligarhijama u vidu frakcionaπkih borbi unutar centralnih komiteta partije, socioloπka istraæivanja (sprovedena u predveëerje rata na samom kraju 1980-ih) na primeru brojnosti meπanih etniëkih brakova i etniëke distance meappleu juænoslovenskim narodima pokazuju (osim u sluëaju Kosova) veoma visok nivo meappleuetniëke tolerancije i meappleusobnog prihvatanja. Viπi nego u brojnim viπeetniëkim zapadnoevropskim dræavama. Meappleutim, nepodeljena vlast i od strane komunista reprodukovana i osnaæivana predkomunistiëka nedemokratska tradicija izrazite dominacije dræave nad slabim (i atomizovanim) druπtvom omoguêila je da se u kratkom roku, masovno i sa neobiëno velikim uspehom iz vrha komunistiëkih oligarhija reakcionarni zaokret prema tradicionalistiëkim obrascima proπiri i na druπtvo u celini. Bivπi komunisti su zastraπujuêe lako zamenili internacionalistiëki princip bratstvo i jedinstvo, potpuno suprotstavljenim, novo-uspostavljenim legitimacijskim uporiπtem u nacionalistiëkim iskljuëivostima i ratnoj paranoji. Ideoloπki inspiratori tog procesa su upravo ljudi koji su neposredno pre toga napisali cele tomove marksistiëke literature u kojoj su branili real-komunizam kao istorijski savrπeniji tip druπtva i ideoloπku nadmoê u odnosu na Zapad. RatnohuπkaËki nacionalizam produkovan u kuhinji kvazisocijalistiëke tajkunsko-intelektualno-krimogene klike oko Slobodana MiloπeviÊa je krajem 1980-ih i u prvoj polovini ih proæeo sve pore srbijanskog druπtva. Kao πto je veê pomenuto, i pozicija i najmasovniji deo opozicije su bile deo tog nacionalnog projekta Srboslavije. U meappleuvremenu, nakon svih istorijskih promaπaja i izgubljenih ratova, ovaj projekat, uz dosta poteπkoêa, biva napuπten tek u prvoj deceniji ovog veka (danas ga formalno podræava tek minorna Srpska radikalna stranka u njegovoj ogoljenijoj formi Velike Srbije i veêi broj marginalnih desno ekstremistiëkih grupacija koje Ëine delove ne-civilnog druπtva) i zamenjen savrπenijim evropski prihvatljivim konceptom tzv. demokratskog nacionalizma u kontekstu usvajanja novog manifesta destiny Srbije (Vladimir IliÊ) i njenih evropskih integracija. Tako se privremeno zavrπava taj neprincipijelni polukrug konvertiranja najveêeg dela srbijanske nacionalne politiëke i intelektualne elite: od komunista, preko nacionalista, do evropejaca... Nova aktuelna forma nacionalizma se manifestuje kroz megalomanske fantazije o Srbiji kao kljuënom faktoru ekonomske i politiëke stabilnosti Balkana, kosovizacijom srpske kulture, ustavnim odreappleenjem Srbije kao dræave Srba i ostalih, ali i doziranom provokacijom nestabilnosti u nacionalnim okruæenjima u kojima srpsko stanovniπtvo ima politiëki znaëaj: BiH, Crna Gora i Kosovo. Na taj naëin i aktuelno politiëko voapplestvo, naravno u neuporedivo inteligentnijem i mimikrijskom - a svakako i manje πtetnom i okrutnom - obliku, nastavlja kontinuitet politike predkomunistiëkog razdoblja i 1990-ih orjentacijom na srpski a ne srbijanski (Latinka PeroviÊ) koncept, dok srbijansko druπtvo i institucije u svojoj dubini trule na svim nivoima. Opπta kriminalizacija politiëkog i privrednog æivota kao jednu od posledica ima anomiju druπtvene organizacije i proizvodnju krize druπtvene solidarnosti. Kao znaëajna karika u svim ovim procesima zaokreta unazad se pojavljuje uloga Srpske pravoslavne crkve (SPC), tj, njenih najretrogradnijih elemenata, koji su ujedno i ubedljivo najdominantniji. U skladu sa prosvetiteljskim elementima prihvaêene komunistiëke ideologije, religija i SPC su nakon Drugog svetskog rata u Srbiji svedene na svoje osnovne funkcije. Sluæbena dræavna politika KPJ je ograniëila, neπto sliëno kao i u kapitalistiëkoj Francuskoj, ispovedanje vere na liëni izbor i iskljuëivo u privatnoj sferi. Meappleutim, po ulasku realkomunistiëke organizacije druπtvenog æivota u zavrπnu fazu krize, religijski fanatizmi dobijaju na znaëaju kroz snaæno politiëko i druπtveno angaæovanje svojih predstavnika u etnomobilizacijama. Religije na ovim prostorima nikada nisu dominantno imale univerzalni, izvorno zamiπljeni, karakter, veê iskljuëivo ekskluzivistiëki i etnonacionalni. U tom kontekstu je razumljiva Ëvrsta povezanost nacionalnih dræava i nacionalnih crkava, ali i uëestali procesi politizacije religije i religizacije politike. Nije neobiëno ni to πto uprkos jakoj retradicionalizaciji i vraêanju religije u javnu sferu u poslednjih dve decenije (a posebno verske nastave - tzv. veronauke - u civilnim πkolama nakon 2000.), pojedina istraæivanja pokazuju da u Srbiji postoji tek 1/5 aktivno religioznih graappleana/ki, iako se preko 95% njenih stanovnika, preko konfesionalne pripadnosti, izjaπnjavaju vernicima. Ipak, okrenutost crkve dræavi istu odaljava od druπtva. Crkvena lica su delovi razliëitih dræavnih kulturnih institucija i agencija, krsnih slava politiëkih partija i lokalnih samouprava, zvaniëni puπtaoci u pogon i osvetitelji raznih tajkunskih biznis projekata itd., ali ne i uëesnici borbi radniëkih grupa za pravo na rad i egzistenciju i ostalih izvorno druπtvenih inicijativa odozdo koje promoviπu druπtvenu solidarnost sa depriviranim slojevima i ugroæenim manjinskim grupama. Rezultati pojedinih socioloπkih istraæivanja (Slobodan CvejiÊ) nam, takoapplee, govore da je srbijansko post-komunistiëko druπtvo trenutno jedno od nekoliko najzatvorenijih druπtava u Evropi. U sociologiji se termini druπtvena otvorenost i zatvorenost vrlo Ëesto

51 Tema broja: Dva desetljeêa... koriste kao jedan od kriterija druπtvenog razvoja pri analizi nivoa meappleugeneracijske i unutargeneracijske druπtvene pokretljivosti stanovniπtva u jednoj dræavi. Dakle, ova istraæivanja pokazuju ne samo da osoba koja recimo dolazi iz radniëke porodice nema gotovo nikakvu πansu da promeni svoje mesto u druπtvenoj strukturi u odnosu na svoje roditelje i da postane npr. profesor u osnovnom, srednjem ili visokom obrazovanju, doktor medicine ili pak deo rukovodstva nekog preduzeêa, veê i da je minimalna, tj. gotovo da se graniëi sa nemoguêim, πansa da jedna ista osoba napreduje u svom preduzeêu ili, joπ opπtije, tokom celog radnog veka. Takoapplee, poslednjih godina, sa uvoappleenjem radikalnih neoliberalnih reformi na Univerzitetu, vrata visokog πkolstva su gotovo potpuno zatvorena za decu koja dolaze iz seljaëkih ili porodica manulenih radnika. Ovi podaci dovoljno govore o skandalozno niskom stepenu pravednosti aktuelne organizacije druπtvenog æivota u Srbiji uzimajuêi u obzir Ëak i onaj minimalistiëki liberalni indikator pravde koji se iskazuje kroz sintagmu.: jednakost πansi za sve. Da podsetimo, 1960-ih godina proπlog veka Jugoslavija je, uz vedsku, predstavljala najotvorenije druπtvo po ovim kriterijima u svetskim razmerama. Ta Ëinjenica je bila uslovljena ne samo formativnom prirodom tadaπnjeg jugoslovenskog druπtva i realnim privrednim i strukturnim procesima u njemu, nego i njegovim leviëarskim i humanistiëkim utemeljenjem zasnovanim na ukidanju svake zavisnosti od poloæaja porekla i pomeranju teæiπta prema liënom postignu- Êu.»ak je i birokratska vladajuêa klasa u real-kominizmu imala privremeni karakter jer su je Ëinili delovi druπtva koji su, vremenski omeappleeno, zauzimali rukovodeêe politiëke i privredne funkcije, da bi odlaskom sa tih funkcija svoje mesto u toj klasi prepuπtali novim kadrovima koji su dolazili iz srednjih ili, reapplee, radniëkih slojeva. Post-komunistiËka transformacija srbijanskog druπtva je gotovo u potpunosti restaurisala predmodernu konzerviranost druπtvene strukture u krvi i poreklu. 51 ReË na kraju Da li je Jugoslavija/Srbija mogla da izbegne kapitalistiëku i dræavnu transformaciju u konkretno istorijskom globalnom i regionalnom okruæenju poslednjih decenija proπlog veka? Svakako ne! Meappleutim, putevi te transformacije su mogli i morali biti radikalno drugaëiji i uz manje razorne druπtvene efekte. Primer Slovenije iz prve dekade tranzicije nam pokazuje da je samostalan - i relativno nezavistan od meappleunarodnih neoliberalnih institucija - put u transformaciju bio moguê. Meappleutim, na osnovu ovog saæetog i pojednostavljenog prikaza celog procesa i konsekvenci dvodecenijskog prelaza iz real-komunizma u kapitalizam u Srbiji, jasno je da je postojala veoma prozirna interesna logika da sve to izgleda kako je izgledalo jer su politiëki ciljevi razbijanja dræave bili nerazmrsivo interesno isprepletani sa poslovnim ciljevima elita koje su taj proces predvodile. Nepostojanje, na relevantnom nivou, socijalno-politiëkih snaga i druπtvenih pokreta koji bi mogli biti agensi kvalitativno drugaëijih druπtvenih promena glavni je razlog nedostatka ozbiljne i artikulisane alternative. Ni tokom 1990-ih ni dan danas. Herbert Markuze (Herbert Marcuse) je joπ poëetkom 1970-ih godina, u trenutku kada je socijalistiëki socijalni i politiëki pokret na Zapadu bio na svom vrhuncu, obznanio da socijalizam joπ uvek nije na dnevnom redu. Na æalost, istorijsko iskustvo nam pokazuje da je bio u pravu. Realna procena meappleunarodnih odnosa i odnosa snaga u srbijanskom druπtvu nam tek ne daju previπe nade u progresivnu promenu u savremenosti. Meappleutim, u vremenu opπte apatije i liberalnog tehnokratizma na levici, nije na odmet da se prisetimo da je jedan Maks Veber, za koga se Ëak moæe reêi da je bio tvrdi antileviëar, branio tezu da nikada ne bismo dosegnuli moguêe da nismo teæili nemoguêem. Neophodno je raditi na emancipaciji druπtva i u okviru postojeêeg sistema - preko ekonomskih i politiëkih promena koje nisu ni male ni beznaëajne - stvarati pretpostavke za stvarni druπtveni i demokratski preobraæaj, ma koliko on u ovom momentu utopijski izgledao.

52 52 HRVATSKA Ususret parlamentarnim izborima to da se radi? MoguÊe rjeπenje za izlazak iz ekonomske krize Filip Erceg Inicijativni odbor Za Hrvatsku blagostanja 1 Teπka vremena iziskuju od nas teπke odluke. Hrvatska se veê duæe vremena nalazi u teπkoj ekonomskoj krizi. Teπko je reêi kada je kriza u Hrvatskoj poëela, a joπ teæe kada Êe ona zavrπiti. StatistiËki gledano, ova zadnja kriza poëela je kad i kriza u svijetu, 2008., joπ za vrijeme vlade Ive Sanadera, ali gledano socioekonomski, ona je samo nastavak i produbljenje strukturalne krize, koja je u Hrvatskoj poëela joπ godine, s poëetkom tranzicije iz samoupravnog socijalizma u divlji kapitalizam. Kriza u Hrvatskoj, dakle, traje jako dugo - s veêim ili manjim oscilacijama, te povremenim razdobljima oporavka, veê 20 godina. Od tih 20 godina, u Hrvatskoj je na vlasti HDZ Ëak 17 godina (s prekidom od tri godine u razdoblju od do 2003.), πto Êe reêi, da ta stranka snosi i najve- Êu odgovornost za sadaπnju situaciju. Odgovornost, meappleutim, snose i stranke opozicije, koje nisu imale dovoljno hrabrosti suprotstaviti se politici HDZ-a, i kojima nedostaje kvalitetan alternativni program. Hrvatska se nedvojbeno nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi, a duboka kriza traæi odluëne, korjenite promjene. Kada Êe Hrvatska iza- Êi iz krize, ovisi, dakle, prije svega o tome, koliko Êe biti radikalne mjere ekonomskog oporavka. Budu li one slabe, povrπinske i djelomiëne, Hrvatska neêe izaêi iz krize, veê Êe samo produæivati svoju agoniju. Bude li se rjeπenje krize odgaapplealo, Hrvatska Êe tonuti sve dublje i dublje, sve dok jednog dana - u ne tako dalekoj buduênosti - sasvim ne potone u æivom blatu politiëke moëvare, i dok sasvim ne nestane kao politiëko tijelo na geografskoj karti Evrope. Lijepa naπa nije samo ranjena; ona je sva iznakaæena i deformirana; ona je ruæna i viπe ne liëi na sebe. Tom ranjenom tijelu nisu dovoljne samo kozmetiëke mjere - njemu je potreban sloæeni kirurπki zahvat. Stoga naπoj politici (koja je ionako estetizirana) ne trebaju vizaæisti, veê politiëki kirurzi, ljudi od formata, Ëasni i poπteni, koji znaju πto hoêe i koji to πto znaju æele sprovesti u djelo. Nama ne trebaju πpekulanti, kalkulanti i kruhoborci, veê politiëari koji politiku shvaêaju u njezinom izvornom smislu kao rad za opêe dobro. I. Predrasude neoliberalne ekonomije U Hrvatskoj Êe 4. prosinca vjerojatno doêi do promjene vlasti. No, hoêe li s promjenom vlasti doêi i do promjene ekonomske politike, to Êemo joπ vidjeti. Stranke Kukuriku koalicije ponudile su svoje programe izlaska iz ekonomske krize, u kojem ima niz dobrih stvari, ali i nekih o kojima bi se moglo raspravljati. Svoje rjeπenje izlaska iz ekonomske krize ponudili su i sindikati, s kojima se uvelike slaæemo, kao i HUP, koji dakako stoji na pozicijama kapitala, te joπ neki politiëki i ekonomski faktori u zemlji Inicijativni odbor Za Hrvatsku blagostanja ima svoje rjeπenje izlaska iz krize koje ovim putem æeli predstaviti javnosti. Inicijativni odbor, dakako, nema Ëarobni πtapiê za izlazak iz krize, ali ima ideoloπko oruæje, koje je, po naπem dubokom uvjerenju, neminovna pretpostavka za izlazak iz krize. U prvom redu, smatramo da je za izlazak iz krize potrebno u javnosti razbiti dvije Ëvrsto ukorijenjene predrasude, koje dolaze s naslova neoliberalne paradigme: Prvu, da je dræava loπ gospodar, i drugu, da slobodno træiπte nema alternative. Mi ne moæemo izaêi iz krize ako se prije toga ne oslobodimo ove ideoloπke zablude. To da je dræava loπ gospodar i da slobodno træiπte nema alternative, to je jedna ideoloπka podvala na koju su nasjele danas mnoge zemlje u svijetu, ukljuëujuêi i Hrvatsku. To je kukaviëje jaje podmetnuto pod naπe dræavne sisteme od strane pojedinih centara moêi - ustvari, jedna tempirana bomba koja Êe raznijeti naπe ekonomske sisteme u paramparëad. Oni koji imaju velike i snaæne dræave govore nama malima da nam nije potrebna dræava. LogiËno s njihove pozicije, jer je narod bez dræave (πto dokazuje cjelokupna historija ËovjeËanstva) dobar plijen za raznorazne bjelosvjetske leπinare. Oni πto su bogati i moêni govore nama slabima o slobodnoj træiπnoj utakmici. Meappleutim, ne moæe lokalna momëad igrati sa svjetskom reprezentacijom. Moæe, ali Êe uvijek gubiti. Da bismo bili slobodni, moramo biti snaæni. Dijete se poëinje osamostaljivati od svojih roditelja onda kad poëne samostalno ekonomski privreappleivati. Ono postaje slobodno onda kad postane ekonomski neovisno. A Hrvatska danas nije slobodna, jer nije ekonomski neovisna. Hrvatska je danas u vlasti stranih centara moêi. Hrvatska je danas razdræavotvorena, oëiπêena od svoje dræavotvornosti, ili s manje dræavotvor-

53 HRVATSKA 53 nosti nego 91. kad je krenula u proces stvaranja samostalne dræave. Meappleutim, istina je upravo drugaëija: istina je da su sve razvijene ekonomske sile, koje danas zagovaraju neoliberalnu ekonomiju, na poëetku kapitalistiëke druπtvenoekonomske formacije, i kroz dugo vremena, gradile svoje snaæne dræave na principima dræavnog protekcionizma, da bi preπle na liberalizam onog trenutka kad su postale dovoljno moêne. U druπtvu ekonomske nejednakosti, u druπtvu u kojem vrijedi pravilo: tko jaëi-taj kvaëi, sloboda odgovara samo najjaëima. Onima slabijima i najslabijima, nerazvijenima, polurazvijenima, siromaπnima, njima ne odgovara sloboda u smislu slobodne træiπne konkurencije; njima treba dræava koja Êe ih zaπtiti od stranih banaka i multinacionalnih kompanija; njima treba socijalna dræava! A πto se dogodilo s Hrvatskom? PoËetkom devedesetih, kad je trebalo uloæiti sve umne i fiziëke snage u izgradnju toliko nam æeljene dræave, poëelo je - paradoksalno - njezino razdræavotvorenje (preciznije: uniπtenje). Na poëetku svog novog kapitalistiëkog æivota, Hrvatska se nije ponaπala kao zapadne sile u svojoj proπlosti. Ona nije stvarala svoju dræavu, veê ju je razgraappleivala. Prvo kroz pretvorbu i privatizaciju, a onda kroz rasprodaju dræavne imovine Prema tome, da bi Hrvatska uopêe poëela rjeπavati svoje ekonomske probleme, ona prvo mora odbaciti neoliberalnu koncepciju laissez-faire, te ujedno usvojiti postkenzijansku koncepciju dræave blagostanja (Paul Davidson, Sydney Weintraub, Joana Robinson, itd). To je po- Ëetak abecede, odnosno poëetak izlaska iz krize, i tek se nakon toga moæe razgovarati o nekim radikalnijim promjenama. Meappleutim, mi joπ uvijek nismo doπli ni do prvog slova abecede. Naπa politiëka elita, kao i dobar dio ekonomista, joπ uvijek ne odustaje od neoliberalne Dogme. Mi, naprotiv, æelimo reêi da dræava nije a priori loπ gospodar, i da slobodno træiπte ima alternativu. Naime, veoma je vaæno razlikovati vlasniπtvo od menadæmenta. Kada se kaæe da je dræava loπ gospodar, onda se time ustvari æeli reêi, da je loπ menadæment. Ali, time πto je loπ menadæment ne znaëi da je loπe i dræavno vlasniπtvo kao takvo. Menadæment moæe biti i dobar i loπ, a to ne ovisi o vlasniëkoj strukturi. Postoje uspjeπna dræavna poduzeêa s dobrim menadæmentom, kao πto postoje i neuspjeπna privatna poduzeêa s loπim menadæmentom. Ako je donekle menadæment u dræavnim poduzeêima loπiji od menadæmenta u privatnim poduzeêima, onda je to zato πto je menadæment u dræavnim poduzeêima pod uplivom raznih politiëkih interesa. Stoga, menadæment u dræavnim poduzeêima (s obzirom da je kljuëan za uspjeπno poslovanje) treba izabirati na dva moguêa naëina: 1) putem javnog natjeëaja (tendera) po kriteriju struënosti i izvrsnosti, a ne kao do sada po kriteriju politiëke podobnosti, i 2) od strane radnog kolektiva, neposredno, odozdo (co-management, suodluëivanje), a ne odozgo, po direktivama Vlade ili stranaëkih tijela. Jednako tako, smatramo da slobodno træiπte ima alternativu. Ta alternativa, dakako, nije u komandnoj ekonomiji proπlog stoljeêa. U konkurenciji s træiπnom ekonomijom, komandna ekonomija je, kao πto znamo, izgubila utrku. Pokazalo se da je træiπna ekonomija neusporedivo efikasnija od komandne ekonomije. Meappleutim, neobuzdana træiπna ekonomija po naëelu laissez faire -laissez passer (pusti me da radim πto hoêu) moæe biti jednako neefikasna i opasna kao i komandna ekonomija. Ni jedna krajnost nije dobra. Komandna ekonomija proizvodi etatizam (neograniëenu moê dræave, tj. dræavne birokracije), te je kao takva baza totalitarnog druπtva, dok neoliberalizam opet vodi u træiπni fundamentalizam, u kojem bogati postaju joπ bogatiji a siromaπni joπ siromaπniji. U danaπnjem veoma sloæenom svijetu neophodno je kombinirati træiπnu ekonomiju s druπtvenim planiranjem. U PolitiËkoj ekonomiji socijalizma (nominiranoj za Nobelovu nagradu), naπ ugledni ekonomist Branko Horvat dokazuje da jedino planiranje s træiπtem (1984: ) u Sjediπte Industrije nafte Zagreb

54 54 okviru samoupravljanja pomiruje dva kriterija: efikasnost i jednakost. Da je moguêe uspjeπno upravljati javnim tvrtkama dokazuje, izmeappleu ostalih, i Elinor Ostrom, dobitnica Nobelove nagrade iz ekonomije za (vidjeti, npr. njezinu knjigu prevedenu kod nas: Upravljanje zajedniëkim dobrima-evolucija institucija za kolektivno djelovanje, Jesenski&Turk, 2006.). Stoga se Inicijativa zalaæe za socijalno odgovornu træiπnu ekonomiju. HRVATSKA II. Glavni strukturalni ciljevi Ekonomska kriza u Hrvatskoj je strukturalne naravi. Ona je samo jednim dijelom uvezena iz vana, dok je u ve- Êini sluëajeva izvorno naπa. Glavne uzroke, dakako, treba traæiti u pogreπnoj ekonomskoj politici - prije svega: u kontinuiranoj deindustrijalizaciji zemlje, u njezinoj izrazitoj uvoznoj orijentaciji, u zapostavljanju proizvodnje u odnosu na usluæno-trgovaëke djelatnosti, te u velikoj zaduæenosti. NajkraÊe reëeno, u Hrvatskoj je gotovo sasvim uniπten tzv. realni sektor, tj., one privredne grane koje otvaraju nova radna mjesta i stvaraju dodanu vrijednost. Strukturalni problemi dovode i do tzv. strukturalne nezaposlenosti, tj., do kontinuirano visoke nezaposlenosti kao posljedice male potraænje za radnom snagom. Ustvari, nezaposlenost je goruêi problem hrvatskog druπtva! Iz tog problema generiraju se i onda ostali problemi: visoki udio radno neaktivnog stanovniπtva (umirovljenika, invalida) u ukupnoj populaciji, visoki socijalni transferi (socijalna pomoê, naknada s burze isl.), sve manji prora- Ëunski prihodi, a sve veêi rashodi i dr. (Kad se tome doda joπ i sustavno pljaëkanje dræave, organizirani kriminal i korupcija, slika je popriliëno otuæna!). Stoga je pitanje svih pitanja: kako rijeπiti problem nezaposlenosti? Odnosno: kako otvoriti nova radna mjesta? Na to pitanje moguêe je odgovoriti samo ako prije toga odgovorimo na pitanje: kako rijeπiti glavne uzroke krize (maloëas gore navedene)? Jer, uklanjanjem strukturalnih problema u gospodarstvu mi Êemo rijeπiti i problem strukturalne nezaposlenosti. To je zakon spojenih posuda. Dakle, problem nezaposlenosti rijeπit Êe se samo ako se promjeni ukupna ekonomska politika zemlje. Drugim rijeëima, potrebno je: a) zapoëeti proces reindustrijalizacije zemlje u cilju poveêanja proizvodnje i otvaranja novih radnih mjesta, i b) poveêati izvoz kako bi se smanjila negativna trgovinska bilanca. Meappleutim, ni jedno ni drugo nije moguêe bez aktivne uloge dræave. U Hrvatskoj gotovo svi znaju πto treba raditi kako bi se izaπlo iz krize. Treba, dakako, proizvoditi! Glagol proizvoditi postao je omiljeni pojam naπe sveukupne (kako bi Krleæa rekao) cilindraπke elite. Proizvoditi, to je magiëna rijeë koja otvara sva vrata, amajlija koja uklanja sve naπe probleme. Proizvoditi, to je rijeë koju danas na katedrama i na TV ekranima ponavljaju kao papige. Proizvoditi! Treba, dakle, proizvoditi! Ali, nitko ne æeli reêi: a tko to treba proizvoditi? I πto to treba proizvoditi? Prema naπim neoliberalima, koji dominiraju sveukupnim javnim æivotom, proizvoditi valjda treba Nevidljivi Netko - bilo tko, svejedno je - samo da nije Dræava! Jednako tako, po njima, to πto treba proizvoditi, to Êe na træiπtu rasporediti nevidljiva ruka. Naravno, oni æele reêi da bi taj Neodreappleeni Netko trebao doêi iz Privatnog Sektora. Jer, po njihovom miπljenju, razvoj moæe pokrenuti jedino Privatno Poduzetniπtvo, kako ono domaêe, tako i ono strano. Meappleutim, naπa je praksa pokazala da privatno poduzetniπtvo nije kadro pokrenuti proizvodnju. Zaπto? Iz viπe razloga: prvo, zato πto privatni sektor preferira malo i srednje poduzetniπtvo, dok druπtvo iz krize mogu izvuêi jedino veliki projekti, velike investicije. To je opet zato πto velike investicije traæe veliki poëetni kapital, kojeg privatni sektor u uvjetima krize ne moæe baπ tako lako osigurati. No, ako ga i moæe osigurati, privatni kapital πpekulira; on neêe ulaziti u skupe investicije s velikim rizikom i sa zaradom na dugi rok. On æeli vratiti uloæeno πto prije, zaraditi odmah i sada. Stoga se on seli u tercijalne djelatnosti (trgovaëko-usluæne) gdje su relativno mali rizici i bræi obrt kapitala, a mi smo rekli, da tercijalne djelatnosti ne mogu izvuêi zemlju iz krize. SliËno je i sa stranim investicijama. Mnogi naivno misle da Êe zemlju iz krize izvuêi strani investitori. Ali to se neêe dogoditi. Zaπto? Zato πto strani investitori, jednako kao i domaêi privatni poduzetnici, ne æele ulaziti u skupe investicije koje na kratki rok ne donose velike profite. Da je tome tako, govori nam Ëinjenica da su strane investicije u Hrvatskoj bile najveêe u financijskom sektoru, te u trgovaëkoj djelatnosti. Stranci su pokupovali za budzaπto gotovo sve hrvatske banke (od kojih su neke prije toga sanirane novcem poreznih obveznika!), da bi sada pljaëkali hrvatske graappleane putem skupih kredita (s viπim kamatnim stopama nego u njihovim matiënim zemljama). Naravno da se takve investicije isplate. Stranci su po Hrvatskoj otvorili i niz velikih trgovaëkih kuêa u kojima se preteæno prodaje roba stranog porijekla. Itd. Ali, ima joπ jedan vaæan razlog zbog Ëega strani investitori u pravilu zaobilaze Hrvatsku. To je zato πto je cijena rada u Hrvatskoj, u odnosu na neka druga træiπta u Evropi i svijetu - previsoka. Graappleanima Hrvatske to zvuëi nevjerojatno: oni smatraju da su i premalo plaêeni za svoj rad (i to s pravom smatraju), ali stranci, meappleutim, ne misle tako. Stranci traæe jeftinu radnu snagu, a Hrvati ipak viπe nisu tako jeftina radna snaga. Stoga neka ne Ëude najnoviji podaci po kojima su strane investicije veêe u Albaniji nego u Hrvatskoj! Naravno da su veêe u Albaniji, jer je ondje cijena rada naæalost joπ manja nego kod nas. III. Dræavne investicije u realni sektor Dakle, tko treba pokrenuti proizvodnju? Odgovor se nameêe sam od sebe. Odgovor je, dakako - dræava! Mi na ljevici smatramo da je upravo Dræava ta koja mora oæiviti realni sektor. Dræava mora izaêi iz ljuπture svoje birokratske samodostatnosti i postati prvi poduzetnik u zemlji. Ona na svim poljima mora konkurirati privatnom sektoru. Kao πto kaæe sama rijeë - dræava mora dræati u svojim rukama uzda svih privrednih aktivnosti. Jednako tako, dræava kao republika mora voditi raëuna o javnom dobru (res public-javna stvar), πto privatni sektor nije duæan. Pitanje je sad, u kojem to smislu i na koji naëin dræava treba pokrenuti proizvodnju? NajkraÊe reëeno, tako πto Êe: izraditi kratkoroëni i dugoroëni Plan razvoja prema pojedinim regijama;

55 HRVATSKA 55 osigurati potrebnu logistiku i infrastrukturu za izvoappleenje projekata; intervenirati na træiπte putem instrumenata monetarne i fiskalne politike, i zaπtiti domaêu proizvodnju od uvoznog lobija. Drugim rijeëima, to znaëi sljedeêe: 1) Potrebno je osnovati Institut za gospodarsko planiranje. Jedna od najveêih greπaka samostalne Hrvatske bila je gaπenje Planske komore poëetkom devedesetih, pa od tada lutamo kao muhe bez glave. U taj bi Institut trebali uêi svi najeminentniji struënjaci iz razliëitih oblasti druπtvenog æivota: u prvom redu ekonomisti, zatim inæenjeri tehniëkih znanosti, pa sociolozi, politolozi, statistiëari, demografi idr. Njihov bi zadatak bio izraditi Plan razvoja Hrvatske po pojedinim regijama. Institut bi morao u roku od godinu dana odgovoriti Vladi na sljedeêa pitanja: πto Hrvatska moæe proizvoditi, odnosno, u kojim je proizvodima deficitarna; kako iskoristiti komparativne prednosti regija za razvoj pojedinih industrija; kako tehnoloπki organizirati proizvodnju; koja je cijena investicija; koliko je potrebno radne snage i kojeg profila isl 2) Dræava sa svoje strane mora za proizvodnju osigurati zemljiπte, projektnu dokumentaciju, materijalna sredstva, strojeve, i naravno - radnu snagu. 3) Vlada mora okrenuti instrumente monetarne i fiskalne politike u svrhu poveêanja proizvodnje, poticanja poduzetniπtva i izvoza. U tom smislu potrebno je: a) osnovati jednu snaænu domaêu Industrijsku banku (nazovimo je Feniks ) koja bi imala za cilj kreditirati domaêe poduzetniπtvo po povoljnim ali strogo odreappleenim uvjetima. Temeljni kapital Industrijska banka bi dobila od Hrvatske narodne banke, te spajanjem s HBOR-om, ali i od EU fondova (Ëija se sredstva mogu izvuêi ako se pripreme pametni projekti!). Krediti koje bi Feniks plasirao na træiπte imali bi malu kamatnu stopu (izmeappleu 3 i 5 posto) s odgodom otplate glavnice (tzv. grace-period). Glavni uvjet za dobivanje kredita bio bi taj da aplikant mora dokazati da Êe pokrenuti proizvodnju i otvoriti nova radna mjesta. Povoljni krediti hrvatske industrijske banke pozitivno bi utjecali na cijelo financijsko træiπte, jer bi kao konkurencija oborili i visoke kamatne stope stranih banaka. Ovdje treba naglasiti, da bi ova banka kreditirala iskljuëivo privatno domaêe poduzetniπtvo, dok bi dræava svoje javne projekte financirala iz Razvojnog fonda, o kojem Êe poslije biti rijeëi. b) potrebno je πto prije ukinuti deviznu klauzulu koja na svoj naëin dokida financijsku suverenost zemlje, te ujedno omoguêuje pljaëku hrvatskih graappleana od strane stranih banaka. Devizna klauzula nema opravdanja jer je nacionalna valuta stabilna. Ona je Ëak prejaka, pa bi je moæda trebalo i lagano deprecirati radi poveêanja izvoza. S druge strane, trebalo bi vratiti zaπtitnu kamatu na dobit (od 5 %) radi zaπtite investitori od moguêih gubitaka uslijed inflacije. c) veliki problem Hrvatske je i negativna πtednja. Stoga je potrebno intervenirati na dva polja kako bi se poveêala πtednja i ujedno smanjio konzumerizam hrvatskih graappleana. Naime, poveêanje πtednje dovodi do poveêanje investicija (S=I), dok s druge strane, prevelika potroπnja iznad realnih moguênosti (πto je sluëaj u hrvatskom sluëaju) vodi u zaduæivanje (minuse na raëunu isl.) Prema tome, potrebno je poveêati kamatne stope na πtednju (kako bi se motiviralo graappleane da πtede), te ujedno poveêati porez na potroπnju (napose na luksuznu robu, alkohol, cigarete ) d) opêenito je potrebno reformirati hrvatski porezni sistem. Jedinstvena stopa PDV-a od 23% je nepravedna i neodræiva. Stoga bi PDV trebalo podijeliti na nekoliko razina sukladno vrijednosti potroπaëkih dobara. Za pojedine prehrambene artikle trebalo bi uvesti nultu stopu PDV-a (jer na hranu otpada oko 40 posto sindikalne koπarice, πto je karakteristika siromaπnih zemalja), Ëime bi se olakπao æivot najugroæenijih skupina stanovniπtva. Trebalo bi uvesti joπ neke meappleustope (na lijekove, npr.), s tim da bi PDV ponegdje preπao i sadaπnju stopu od 23% na 25% do 30%. Tako bi se na drugoj strani kompenziralo ono πto se na jednoj strani gubi. Ustvari, cilj je, s jedne strane, rasteretiti najugroæenije slojeve stanovniπtva, koji i najmanje troπe, a s druge, uzeti onima koji puno troπe, kako bi se poveêali proraëunski prihodi. e) nadalje: nuæno je korigirati oporezivanje dohotka po istom kriteriju po kojem bi se korigirao i PDV. Dakle, najniæe dohotke trebalo bi osloboditi oporezivanja, one niæe rasteretiti, prosjeëne oporezivati srednjom stopom i tako naviπe po naëelu progresivnog oporezivanja. Konkretno: dohodak do 3000 kuna treba u potpunosti osloboditi poreza na dohodak; dohodak od 3000 do 5000 kuna treba oporezivati po stopi od 5%; dohodak od 5001 do 8000 kuna po stopi od 10%; dohodak od 8001 do kuna po stopi od 15%; dohodak od do kuna po stopi od 20%; dohodak od do kuna po stopi od 25%; dohodak od kuna i viπe po stopi od 30%. (sliëno predlaæe i dr. Guste Santini - vidjeti MoguÊi pravci porezne reforme, Rifin, 2011.) f) pored toga, krajnje je vrijeme da se uvede porez na nekretnine. Hrvatska je jedina zemlja u Evropi koja nema porez na nekretnine, πto veê samo po sebi govori koliko je naπa politiëka elita u vlasti tajkunskog lobija. Kad kaæemo da bi trebalo uvesti porez na nekretnine, onda pri tom ne mislimo na prvu nekretninu, odnosno stan ili ku- Êu u kojoj ljudi æive, veê na svaku drugu nekretninu i viπe. Neshvatljivo je da netko ima tri stana, vikendicu i apartman na moru i da ne plaêa nikakav porez na to (osim komunalne naknade). Takoappleer je nuæno uvesti porez na kapitalnu dobit i dividendu, na luksuzne automobile, jahte isl. Preko poreza na ekstra profite banaka moæe se vrlo efikasno utjecati na smanjivanje kamatnih stopa. Taj indirektni pritisak na banke Vlada joπ nije izvrπila. 4) Od prvorazrednog je nacionalnog interesa uvesti zaπtitne carine na uvoznu robu. Jasno je da se to kosi sa principima neoliberalne politike slobodnog protoka roba i kapitala, ali - Hrvatska to mora uëiniti (pa makar i pod cijenu sukoba sa Svjetskom trgovinskom organizacijom i EU-om). Ona to mora uëiniti kako bi zaπtitila postojeêu (ionako slabu) domaêu proizvodnju, ali i kako bi omoguêila buduêi razvoj proizvodnje. Mi smo svjesni do Ëega moæe dovesti ovakva radikalna mjera. Osim politiëkog pritiska iz vana, raznih ucjena i prijetnji (πto je najmanja briga, jer se EU i svijet ionako nalaze u teπkoj krizi), sigurno bi doπlo do velike nestaπice roba na domaêem træiπtu. Mnogi proizvodi koji se danas uvoze, naprosto bi nestali sa træiπta. (KritiËari Êe reêi, da bi u tom sluëaju

56 56 doπlo do porasta sive ekonomije, tj. prekograniënog πverca, πto je moguêe, ali su loπe posljedice toga opet neusporedivo manje od slobodnog uvoza). Nema sumnje da bi to bio veliki πok. Meappleutim, uslijed velikog pada uvoza doπlo bi do velikog porasta potraænje za robom koja se dosad uvozila. To znaëi da bi porastom potraænje automatski porasla i domaêa proizvodnja. Naime, na unutraπnjem træiπtu otvorile bi se mnoge moguênosti za doma- Êe poduzetniπtvo (koje dræava treba svesrdno pomoêi na naëin kako je gore navedeno), te bi domaêi kapital bio motiviran za ulaganja u proizvodnju. Na primjer, ako na træiπtu nestane uvoznog namjeπtaja, u Hrvatskoj Êe se otvoriti nove tvornice za proizvodnju namjeπtaja. Ako na træiπtu ponestane svinjskog mesa iz uvoza, mnogi Êe se poljoprivrednici okrenuti svinjogojstvu za domaêe træiπte itd Naravno da dræava ne bi zabranila apsolutni uvoz svega. To bi bilo πtetno, a nije ni moguêe. Meappleutim, preko zaπtitnih carina dræava bi mogla u prvoj fazi uvelike smanjiti uvoz svega i svaëega u Hrvatsku, te time pove- Êati domaêu proizvodnju, a slijedom toga i zaposlenost. Bez smanjenja uvoza (a on se neêe smanjiti sam od sebe) neêe i ne moæe doêi do poveêanja proizvodnje. To mora biti jasno svima! Zaπto? Zato πto u prisutnosti uvozne robe na naπem træiπtu za domaêe proizvode nema mjesta. Ako je devet stranih deterdæenata na policama super marketa, tko Êe u Hrvatskoj proizvoditi joπ deseti. Osim toga, naπa roba u mnogim sluëajevima ne moæe konkurirati uvoznoj robi sa Zapada. Stoga domaêi poduzetnici nisu motivirani za ulaganja u proizvodnju, veê idu u sigurne zone, kao πto su trgovina, ugostiteljstvo, turizam isl. Sukladno zaπtitnim carinama na prekograniënim prijelazima, svakako bi trebalo proglasiti i ZERP (ZaπtiÊeni ekoloπko-ribolovni pojas) na moru, kako bi se zaπtitili naπi ribari od sve veêeg izlova ribe od talijanskih, ali i slovenskih ribarica. IV. Plan gospodarskog razvoja Nevjerojatno je doista πto sve Hrvatska uvozi. Na primjer, jabuke uvozi iz Novog Zelanda, svjeæe masline iz Turske, luk iz Kine, perad s Kajmanskih otoka, ribu s Maldiva, jaja iz SAD-a, a cvijeêe iz Kanade, itd. Hrvatska je proπle godine za uvoz kostima, pelerina, haljina, potkoπulja i majica s Grenlanda utroπila dolara. Sa Barbadosa smo proπle godine uvezli valjaoniëke kalupe i etilni alkohol u vrijednosti dolara. Na uvoz crvenog luka, Ëeπnjaka, ljutike i poriluka iz Kine, Libije, Liberije, Finske, Indije i Egipta potroπili smo viπe od 13,5 milijuna dolara Zar je normalno da jedna mediteranska zemlja uvozi masline iz Turske, a ribu s Maldiva? Zar naπe selo ne moæe proizvesti dovoljno luka, jabuka ili jaja za naπe potrebe, veê to moramo uvoziti iz vana? Pitamo se: kuda to ide Hrvatska? to se to dogodilo s hrvatskom industrijom? Bagat, nekad Ëuvena tvornica πivaêih strojeva, sistematski je uniπtavana, sve dok definitivno nije uniπtena krajem devedesetih; jednako kao i zadarski SAS, tvornica specijalnih alatki, ili TOZ, tvornica olovaka. Prije rata, KonËar je proizvodio hladnjake, πtednjake, bojlere i perilice, zatim male kuêanske aparate, poput miksera i gla- Ëala i dr. Danas se pak pod markom KonËara prodaju hladnjaci proizvedeni u Turskoj, perilice rublja iz Italije, dok se mali kuêanski aparati viπe uopêe ne proizvode. HRVATSKA Mnogima danas zvuëi nevjerojatno da je Hrvatska nekad, prije 20 i viπe godina, proizvodila autobuse. Ali to je istina. Kao πto je istina i to, da je Tvornica autobusa Zagreb takoappleer uniπtena. Hrvatska je proizvodila i traktore. Meappleutim, nema viπe ni rijeëkog Torpeda. Nema ni Jugoplastike, ni Prvomajske, od nedavno ni Kamenskog, ni Dalmatinke Nekadaπnji TEÆ, Tvornica elektriënih æarulja, pokrivala je 43 posto jugoslavenskog træiπta. Danas TEÆ viπe ne proizvodi æarulje, nego samo pakira kineske æarulje u kutije s dizajnom nalik na dres hrvatske reprezentacije (!). Ako smo u vrijeme mraka mogli proizvoditi Croatia baterije, zaπto to ne bismo mogli i danas, u vrijeme svjetlosti? Odgovor na pitanje - πto sve moæemo proizvoditi, krije se veê u odgovoru na pitanje - πto sve uvozimo? Dakle, proizvoditi moæemo sve ono πto uvozimo. Dobro, ne baπ sve. Ali, Hrvatska, osim kave i banana, moæe gotovo sve proizvoditi. Moæda danas viπe ne moæe proizvoditi televizore, kao πto je u vrijeme socijalizma proizvodio RIZ (koji je takoappleer ugaπen), ali zato moæe proizvoditi kazetofone, linije isl. (RIZ je proizvodio vrlo kvalitetne gramofone!). No, jednako vaæno pitanje je i kako organizirati proizvodnju. Pri tome valja voditi raëuna o regionalnom razvoju Hrvatske. Neprihvatljivo je da je sva industrija skoncentrirana u glavnom gradu ili u dva-tri najveêa grada u zemlji. NeujednaËeni razvoj Hrvatske jedan je od njezinih najveêih problema. Stoga bi spomenuti Institut za gospodarsko planiranje trebao voditi raëuna o tome da reindustrijalizacija obuhvati cijelu Hrvatsku. U tom bi smislu Hrvatsku trebalo podijeliti na Ëetiri ekonomske regije, a koje su ujedno i povijesne regije: na Slavoniju, Dalmaciju, Istru i unutraπnju Hrvatsku sa Zagrebom. To bi, izmeappleu ostalog, trebalo uëiniti i zbog smanjivanja javne administracije, o Ëemu Êe poslije biti viπe rijeëi. Institut bi za svaku regiju trebao izraditi zasebnu strategiju razvoja vodeêi raëuna o komparativnim prednostima svake pojedinaëno. On bi trebao predloæiti πto, gdje i kako proizvoditi, dok bi regije u suradnji s centralnom vlaπêu trebale to sprovesti u djelo. Time se uspostavlja bolja koordinacija izmeappleu centralne vlasti i lokalnih jedinica. Primjera radi: Slavonija Êe se usmjeriti na prehrambenu industriju i proizvodnju eko-hrane. Dalmacija na metalnu industriju, brodogradnju i tekstilnu industriju. Istra na drvnu industriju i proizvodnju namjeπtaja. Unutraπnja Hrvatska na elektroindustriju, farmaceutsku idr. Onda se taj plan spuπta na niæu razinu, na svaki pojedini grad i opêinu u regiji. Treba vidjeti πto lokalne jedinice mogu uëiniti same, a u Ëemu im treba pomoêi dræava. Decentralizacija ne znaëi ostaviti drugoga da propadne. Mi jesmo za decentralizaciju, ali ne za decentralizaciju u kojoj Êe jedni stalno jaëati, a drugi propadati. Mi neêemo Hrvatsku u kojoj Êe, npr. Istra æivjeti svojoj æivot, na naëin: baπ nas briga kako æive oni u Slavoniji. Mi moramo voditi raëuna o Dræavi kao cjelini, jer Dræava to smo svi Mi. Pitanje je sada, na πto bi se trebale usmjeriti javne investicije? Prema naπem miπljenju, one bi se, prije svega, trebale usmjeriti na sljedeêa dva podruëja: 1) na izgradnju poduzeêa, tvorniëkih pogona, skladiπta - dakle, cijele jedne industrijske infrastrukture, a u cilju reindustrijalizacije zemlje;

57 HRVATSKA 2) na izgradnju druπtvenih stanova za mlade braëne parove, za obitelji s viπe djece, a opet u cilju poboljπanja demografske slike. Javne se investicije nikako ne bi smjele usmjeriti na one projekte koji gutaju puno novaca a ne stvaraju nove vrijednosti, kao πto su ceste, mostovi isl. Nitko ne kaæe da Hrvatskoj nije potreban Peljeπki most, ali on u kriznoj situaciji nije prioritet. Za 200 milijuna eura koliko otprilike koπta njegova izgradnja, moglo se je πtoπta napraviti na izgradnji industrijske infrastrukture. KuÊa se gradi od temelja, a ne od krova. Temelj Hrvatske je realni sektor, a ne ceste, trotoari, bandere, fasade isl. To je nadgradnja koja ide tek kad izgradimo poruπene temelje. Sukladno ovim glavnim ciljevima trebalo bi prilagoditi i ukupni ekonomski Plan razvoja. Odnosno, Plan razvoja trebalo bi podijeliti na dva dijela: - na srednjoroëni (od 4 godine, koliko u pravilu traje mandat jedne Vlade) i - dugoroëni (od 10 godina, koliko je potrebno za veêe projekte). u srednjoroënom periodu trebalo bi - prije svega: a) izgraditi po 21 tvornicu u godini dana - jednu za svaku sadaπnju æupaniju (20 æupanija plus grad Zagreb); dakle, u Ëetiri godine 84 nove tvornice. To bi bile veêe tvornice koje mogu zapoπljavati izmeappleu 500 do 1000 ljudi, πto Êe reêi, da bi se u tih Ëetiri godine samo u industrijskom sektoru zaposlilo izmeappleu 42 i radnika (ne raëunajuêi pri tom nova radna mjesta u drugim sektorima do kojih bi doveo razvoj realnog sektora; npr. u poljoprivredi). b) izgraditi 127 stambenih zgrada u Ëetiri godine - po jedan stan za svaki grad (u Hrvatskoj je 127 gradova). Sukladno veliëini grada, te bi stambene zgrade brojale izmeappleu 100 i 500 stanova. Time bi se u Ëetiri godine stambeno zbrinulo izmeappleu 12 i graappleana. Oni bi, dakle, dobili te stanove na koriπtenje (s tim da bi titular vlasniπtva ostala dræava), a za koriπtenje bi plaêali naknadu - ovisno o kvadraturi i mjeseënim primanjima kuêanstva - ne viπu od _ mjeseënog dohotka. (U svakom sluëaju, taj bi iznos bio znatno manji od mjeseëne rate kredita ili stanarine). No, ono πto je jednako vaæno: ti bi druπtveni stanovi kao konkurencija stanovima privatnih graappleevinskih investitora utjecali pozitivno na to da se konaëno poënu prodavati i ti stanovi, jer bi ovi bili prinuappleeni smanjiti njihove nerealno visoke cijene. Suviπno je posebno naglaπavati koliko bi ove dvije javne investicije - u izgradnju poduzeêa i u izgradnju stanova - oæivjele ukupnu graappleevinsku djelatnost, te time sa svoje strane zaposlile veliki broj radnika. u dugoroënom periodu (Ëija realizacija mora, dakako, zapoëeti paralelno s realizacijom srednjoroënog plana) trebalo bi uraditi sljedeêe: a) obnoviti poljoprivredno-industrijske kombinate (PIKove) kao posrednike izmeappleu obiteljskog seoskog gospodarstva i krajnjeg potroπaëa (a koji su u vrijeme socijalizma bili motor razvoja naπe poljoprivrede). U samostalnoj Hrvatskoj PIK-ovi su veêinom kroz privatizaciju uniπteni. Meappleutim, zanimljivo je i indikativno, da je neke PIK-ove preuzeo TodoriÊev Agrokor kako bi uklonio konkurenciju, te time sebi osigurao monopolistiëku ulogu na hrvatskom prehrambenom træiπtu. Zaπto je nuæno obnoviti 57 PIK-ove? Zato πto je izmeappleu seljaka i krajnjeg potroπaëa nuæan posrednik. Seljak danas nema kome prodati svoju robu pa je ni ne proizvodi. Kako da njegova roba doapplee na police trgovina? Potrebno je, kao πto smo veê rekli, prvo smanjiti uvoz robe, kako bi se oslobodio prostor za robu domaêih proizvoappleaëa, ali, uz to, potrebno je osnovati kombinate koji sa seljacima ulaze u kooperaciju. Oni sa seljakom - kooperantom ugovaraju otkup odreappleene robe, koju potom plasiraju na træiπte po viπoj cijeni (u koju su uraëunati troπkovi transporta, prerade isl.). b) modernizirati 60-70% hrvatskih æeljeznica koje se nalaze u takvoj situaciji da su veê opasne po æivot. U tom su smislu prioritet dvije trase: koridor 10 koji povezuje srednju Evropu s Orijentom, i koridor 5B izmeappleu Budimpeπte i Rijeke. EU je zbog svojih interesa (jaëanja konkurentnosti i zaπtite okoliπa) zainteresirana za modernizaciju tih pruga, pa bi u svemu mogla sudjelovati s 85 posto od ukupnih troπkova (koji se procjenjuju na 4,5 milijarde eura). Hrvatska, meappleutim, sa svoje strane mora osigurati projektnu dokumentaciju i 15 % vlastitih sredstava, πto nije nemoguêe. c) aktivirati neiskoriπtene turistiëke kapacitete na Jadranu u dræavnom vlasniπtvu (npr. kasarne i odmaraliπta bivπe JNA) po principu javno-privatnog partnerstva. Dræava mora pripremiti projekte za desetak tih neiskoriπtenih lokacija (Brijuni, Faæana, Sveti Juraj, Lastovo, Dujilovo, Privlaka, Kupari ), te raspisati natjeëaj za koncesiju (neformalna kooperacija) na 30 ili viπe godina. Dræava bi uloæila zemljiπte, objekte, infrastrukturu i novac iz EU investicijskih fondova (npr. EBRD-a, ako ga uspije povuêi), a privatni poduzetnici ostatak kapitala, pa bi na dobitku bili i jedni i drugi: privatni sektor jer bi ostvarivao profit iz turistiëkog poslovanja, a dræava jer bi za to dobivala naknadu predviappleenu koncesijskim ugovorom. U svakom slu- Ëaju, ta se imovina nikako ne smije prodati ni domaêim ni stranim privatnim ulagaëima; ona mora ostati u dræavnom vlasniπtvu! d) investirati u razvoj energetike. Hrvatska uvozi viπe od 50 posto energenata (nafte, plina, struje), iako joπ uvijek ima dosta svojih neiskoriπtenih energetskih potencijala. Stoga treba pokrenuti ulaganja u hidroelektrane Virje, Senj i Dubrovnik, zatim u termoelektrane Plomin i PloËe, Zagreb, Osijek i Sisak, te realizirati projekte LNG Omiπalj i Druæba Adrija. Pored toga, Hrvatska mora ulagati i u razvoj obnovljivih izvora energije. e) investirati u zaπtitu okoliπa, u tzv. upravljanje otpadom i vodama (waste and water management). Dræava mora zaπtiti svoje prirodne resurse, a kako je ispunjavanje ekoloπkih standarda i jedan od glavnih uvjeta ulaska u EU, Hrvatska bi iz EU fondova za ove projekte mogla dobiti znaëajna sredstva (Ëak 75% od ukupnih troπkova). U sluëaju da se uopêe osnuje Institut za gospodarsko planiranje, neki od ovih srednjoroënih i dugoroënih projekata mogli bi se poëeti realizirati tek za godinu, godinu i pol dana, koliko je otprilike potrebno da se izrade prvi planovi. Ali, kako neke stvari ne mogu Ëekati, potrebno je djelovati odmah i sada. Ne samo putem instrumenata monetarne i fiskalne politike (o Ëemu je veê bilo rijeëi; dakle, progresivnim oporezivanjem, reorganizacijom PDV-a, uvoappleenjem poreza na nekretnine, na kapitalnu dobit isl.), veê i na sljedeêi naëin:

58 58 HRVATSKA 1) sprijeëiti daljnju privatizaciju i rasprodaju obiteljskog srebra, a posebno prirodnih resursa (vode, πume, otoci ). 2) prihvatiti prijedlog sindikata 3 maja za spas brodogradiliπta. Po tom prijedlogu, u prijelaznom razdoblju od 10 godina dræava bi zadræala nadzor nad πkverovima, dok bi Ëlanove Uprave birali radnici po kriteriju struënosti. Dræava bi garantirala nastavak gradnje brodova za domaêu flotu, te bi osigurala subvencije za restrukturiranje brodogradiliπta u cilju nastavka proizvodnje i oëuvanja radnih mjesta. Nakon isteka prijelaznog razdoblja, uspostavljanjem radniëkog dioniëarstva vlasniπtvo bi u brodogradiliπtima preuzeli sami radnici. Ipak, po naπem miπljenju, trebalo bi razmisliti i o objedinjavanju viπe brodogradiliπta pod jednu Upravu radi racionalizacije troπkova. 3) omoguêiti radnicima da preuzmu upravljanje nad svim onim dræavnim poduzeêima ili poduzeêima u veêinskom dræavnom vlasniπtvu koja se naappleu pred steëajem i zatraæe pomoê od dræave. Neprihvatljivo je da dræava spaπava posrnula poduzeêa novcem poreznih obveznika, da bi ih onda prodala za 1 kunu privatnim investitorima, koji Êe ukinuti proizvodnju a radnike baciti na ulicu. Dræava mora pomoêi poduzeêima u krizi, ali uz pomoê radnika koji su i najviπe zainteresirani za njihov opstanak. 4) traæiti reviziju ugovora Ine s MOL-om. Neprihvatljivo je da Maappleari, koji nemaju veêinski paket dionica u Ini, imaju veêa upravljaëka prava u toj kompaniji od hrvatske dræave. Ina je za nas strateπka kompanija, i Hrvatska je mora pod bilo koju cijenu zadræati u svojim rukama. Ako je Ivo Sanader prepustio upravljaëka prava MOL-u za mito od 10 milijuna eura, onda je to kriminal i korupcija - onda se takav tajni ugovor mora poniπtiti u korist Ine. Ako je potrebno, Hrvatska mora tuæiti MOL pred meappleunarodnim sudom. OËigledno je da MOL polako æeli preuzeti Inu kako bi je ugasio ili sveo na neki svoj lokalni pogon. Poznato je da MOL sprjeëava daljnja istraæivanja naftnih polja u Hrvatskoj. Takvo neπto je za nas neprihvatljivo. Hrvatska se mora ponaπati kao veêinski vlasnik (i nastaviti s istraæivanjem naftnih polja), jer ona i je veêinski vlasnik! 5) obnoviti pregovore sa Rusijom u vezi Juænog toka i projekta Druæba Adrija. Kao πto znamo, odnosi sa Rusijom su na vrlo niskom nivou. Putin i Medvedev su veê nekoliko puta zaobiπli Hrvatsku na svojoj balkanskoj turneji. Rusi se æale da njihovi investitori u Hrvatskoj nailaze na niz problema koje dræava ne æeli ukloniti. Poznato je da je Sanader kao eksponent ameriëke politike na Balkanu onemoguêio realizaciju projekta Druæba Adrija, te priklju- Ëenje Hrvatske na Juæni tok, πto je neprocjenjiva πteta. No, joπ uvijek se stvari daju ispraviti. Hrvatska mora postati dio jugoistoëne ruske energetske strategije - inaëe Êe ostati slijepo crijevo Zapadnog Balkana. 6) ukinuti sve birokratske prepreke za dolazak stranih investitora u Hrvatsku. Bez obzira πto mi smatramo da strane investicije same po sebi neêe izvuêi zemlju iz krize, to ipak ne znaëi da nam one uopêe ne trebaju. Naprotiv, one su nam itekako potrebne. Ali, prije svega investicije u realni sektor; one investicije koje pokreêu proizvodnju i stvaraju nove vrijednosti. Nisu svi privatni investitori lopovi i πpekulanti. Meappleu njima je niz dobronamjernih ljudi koji æele ovdje pokrenuti ozbiljan biznis, ali brzo odustanu kad vide kroz kakvu sve birokratsku torturu moraju proêi. Stoga je nuæno osnovati pri Vladi Ured za strane investicije, koji bi imao zadatak da na zahtjev investitora u roku od mjesec dana izda odobrenje (samo jednu potvrdu) za pokretanje biznisa. Time bi se rasteretilo strance da ovdje po pola godine ganjaju razne papire, veê bi taj posao na sebe preuzela dræava. Dakle, sadaπnjih 50 ili viπe potvrda zamijenila bi jedna jedinstvena potvrda Ureda za strane investicije. Ujedno, trebalo bi za prve tri godine dok se ne konsolidira biznis osloboditi investitore od parafiskalnim nameta, smanjiti im stopu izdvajanja za doprinose, te im uvesti zaπtitnu kamatu (o kojoj je veê bilo rijeëi) na profitnu stopu. 7) redefinirati prioritete vanjskotrgovinskog poslovanja. Hrvatska je dosad svoju ekonomsku politiku usklaappleivala sa vanjskopolitiëkim prioritetima, a kako su hrvatski vanjskopolitiëki prioriteti EU i NATO, tako je i izvozna politika Hrvatske orijentirana prema Zapadu. Meappleutim, to je pogreπno, jer hrvatski proizvodi ne mogu konkurirati na træiπtima visokorazvijenih zemalja. Hrvatska se mora okrenuti kompatibilnim træiπtima. U vrijeme socijalizma, Hrvatska je 60 posto svoje proizvodnje plasirala na jugoslavenska træiπta. Danas je taj postotak neusporedivo manji. Stoga, listu prioriteta u vanjskotrgovinskoj razmjeni treba redefinirati na sljedeêi naëin: na prvom mjestu moraju se naêi zemlje regije (ukljuëujuêi i balkanske zemlje u πirem smislu: Turska, GrËka, Rumunjska, Bugarska i Albanija), na drugom IstoËna Evropa i Rusija, na treêem Kina i Indija, na treêem Brazil, Venezuela idr., na Ëetvrtom Sjeverna Afrika i Bliski Istok, a na petom Zapadna Europa, SAD i Kanada. U cilju poveêanja izvoza treba ojaëati i gospodarsku diplomaciju u navedenim zemljama. Suludo je da mi imamo jaëu diplomaciju u SAD-u, koja ne pokazuje nikakav interes za naπu robu, nego u danas ekspandirajuêim gospodarstvima, kao πto su Indija ili Brazil. Mi se moramo osloboditi tog malograappleanskog srama od svega πto nije Pax Americana. V. MoguÊe mjere πtednje Hrvatska se danas nalazi u jednoj paradoksalnoj situaciji. S jedne strane, veliki je broj nezaposlenih i ujedno veliki broj umirovljenika: 1,2 zaposlenih dolazi na 1 umirovljenika, πto je neodræivo. Opet, s druge strane, nama se kontinuirano smanjuje prirodni priraπtaj. Posljednji popis stanovniπtva otkrio je poraznu Ëinjenicu: broj stanovnika u zadnjih 10 godina opao je za ! Netko bi mogao reêi: pa πto Êe nam veêi broj mladih, kad je ionako meappleu mladima pola nezaposlenih; da ih ima viπe, bilo bi ih joπ viπe nezaposlenih. Donekle je to tako. Meappleutim, dugoroëno gledano, takva je situacije neodræiva. Jer, ako se ne poveêa radno aktivno stanovniπtvo, uruπit Êe se cijeli mirovinski sistem. Da bi se mirovinski sistem odræao, nuæno je promijeniti omjer zaposlenih i umirovljenika na 3 do 4: 1, a to nije moguêe ako ne doapplee do ubrzanog ekonomskog razvoja. Odnosno, to je moguêe samo pod gore navedenim pretpostavkama. Meappleutim, tu postoji joπ jedan problem, a to je problem (o kojem je veê bilo rijeëi) neujednaëenog razvoja zemlje. Postoje, naime, krajevi u zemlji (Dalmatinska Zagora, Lika, Banija, Kordun, Gorski Kotar ) u kojima nije moguêe pokrenuti proizvodnju (i da se hoêe) jer tamo nema tko raditi. U

59 HRVATSKA 59 tim krajevima, gdje su nekoê æivjeli mahom Srbi (koji su nakon Oluje izbjegli iz Hrvatske), danas prevladava preteæno starije stanovniπtvo. Meappleutim, nije istina da mladi u tim prelijepim krajevima ne æele æivjeti. Oni bi tu htjeli æivjeti da ima posla i buduênosti. Ali, kako posla nema, onda nema ni buduênosti. Stoga dræava u izradi gospodarske strategije razvoja mora voditi raëuna i o razvoju tih krajeva. Dræava jedan dio poduzeêa i infrastrukture mora izgraditi u tim krajevima, kao i dio druπtvenih stanova. Otvaranjem novih poduzeêa i paralelno s njima i druπtvenih stanova, mnogi bi se mladi iz unutraπnjosti Hrvatske odluëili za odlazak u te krajeve. Ako su nekad naπi preci mogli trbuhom za kruhom u Ameriku, ne znamo zbog Ëega ne bi mogle danaπnje generacije u Liku ili Gorski Kotar. Reindustrijalizacija bi privukla i mlaapplee potomke izbjeglih Srba da ovdje pronaappleu svoj posao (Hrvatska i Srbija mogu Ëak i zajedniëki uêi u projekte reindustrijalizacije nekadaπnje Krajine ), te mnoge bh Hrvate koji svoju buduênost ne vide u BiH. U krajnjoj situaciji, dræava se moæe odluëiti i za uvoz radne snage iz susjednih republika. No, u svakom sluëaju, dræava mora djelovati i pronatalitetno. Ovaj naπ prijedlog druπtvenih stanova upravo je poluga pronatalitetne politike. Na primjer, Vlada moæe donijeti odluku da svaka obitelj sa troje djece dobiva od dræave trosobni stan. (Hrvatski prosjek je danas 1,4 djece po obitelji, πto je zabrinjavajuêe!). Ne kaæemo da bi to sasvim rijeπilo problem negativnog prirodnog prirasta, ali bi ga, uz otvaranje novih radnih mjesta, te uz neke druge mjere (besplatni vrtiêi i udæbenici, veêe porodiljne naknade isl.) barem poëeli rjeπavati. E sad, pitanje je svih pitanje: kako osigurati novce za sve ove javne projekte? Mnogi Êe reêi: sve to lijepo zvu- Ëi, ali odakle nam novci!? Mi nemamo nikakvu akumulaciju kapitala. Hrvatski javni dug je 90 posto BDP-a, a proraëunski deficit iznosi 15 milijuna kuna. Je li rjeπenje u novom zaduæivanju? Ne. Nikako. Hrvatska se viπe ne smije ni feninga zaduæiti na inozemnom træiπtu. Hrvatska je veê toliko zaduæena da Êe i naπi praunuci otplaêivati dugove koje su stvorile ova i prethodne vlade. Sabor RH mora donijeti zakonsku odluku po kojoj Êe Vladi biti strogo zabranjeno svako daljnje zaduæivanje. Samovoljno zaduæivanje dræave od strane ministara financija i Vlade uopêe treba tretirati kao nacionalnu izdaju. Hrvatska se mora osloniti na svoje vlastite snage, a graappleani moraju nauëiti æivjeti u skladu sa svojim moguênostima. Ne moæemo troπiti viπe nego πto privreappleujemo. Treba se pokriti s onoliko koliko imamo - a imamo vrlo malo. Rashode treba prilagoditi prihodima. Prvo treba utvrditi sve prihode, a onda u skladu s time donijeti dræavni proraëun (to je temeljno pravilo svakog knjigovodstva!), a ne kao dosad: donijeti proraëun, bez obzira na prihode, pa onda iêi na rebalanse i zaduæivanja. Pa koje je onda rjeπenje? Rjeπenje je, dakako, u πtednji. Treba πtedjeti! Naπ narod bi rekao: u radiπe svega biπe, u πtediπe joπ i viπe! Naravno, lako je to reêi, ali je to teπko sprovesti u djelo. Hrvatskoj su potrebni oπtri rezovi. ProraËunske rashode treba rezati uzduæ i poprijeko, ne πtedeêi nikoga, osim one najugroæenije: umirovljenike i zaposlenike s ispodprosjeënim primanjima. Prvo treba krenuti od preglomazne i rastroπne dræavne birokracije - ne zato πto to od nas traæi EU ili πto bi to traæio MMF, veê zato πto je to nuæno zbog nas samih. U svrhu gospodarskog razvoja, dræava mora osnovati RAF, Razvojni fond. Svi novci dobiveni kresanjem prora- Ëunskih rashoda prebacili bi se u RAF kao poëetni kapital za dræavne investicije u realni sektor. Ono πto bi Industrijska banka Feniks bila za kreditiranje privatnih investitora, to bi RAF bio za javne investicije. Feniks bi dobio temeljni kapital od NBH (Hrvatska ima relativno velike devizne rezerve), a RAF od uπtede kroz restrukturiranje dræavnih financija. Zaπto je vaæno novac za javne investicije izdvojiti iz dræavnog proraëuna? Zato πto u protivnom prijeti opasnost da se taj novac potroπi na tekuêe rashode, te na servisiranje javnog duga. A tada smo opet na istom. Cilj je rashode (i druge vrijednosti) pretvoriti u njihovu suprotnost - u kapital koji kroz investicije donosi oploappleeni novac! Mi ne moæemo ovdje proêi kroz sve stavke dræavnog proraëuna kako bi vidjeli gdje se πto moæe rezati, jer bi nas to daleko odvelo. Ali, mi ipak moæemo, uvidom u stanje dræavnih financija, ponuditi neka konkretna rjeπenja za smanjivanje proraëunskih rashoda. Stoga predlaæemo sljedeêe: 1) ukinuti sve æupanije, a umjesto 21 æupanije osnovati Ëetiri -pet regija (o Ëemu je veê bilo rijeëi). Ukinuti i sve one opêine koje se ne mogu same financirati. Hrvatska ima Ëak 429 opêine - jednako kao i Velika Britanija koja ima 13 puta viπe stanovnika od Hrvatske. Srbija koja je duplo veêa od Hrvatske ima 170 opêina. Na ovoj bi se stavci mogle uπtedjeti milijarde kuna (npr. samo na pla- Êe mnogobrojne lokalne administracije odlazi 4,4 milijarde kuna iz proraëuna!). 2) smanjiti sve iznadprosjeëne plaêe u dræavnoj upravi. Doduπe, neki predlaæu i radikalno smanjivanje broja zaposlenih. Meappleutim, do smanjenja broja zaposlenih doπlo bi ionako kroz ukidanje æupanija i opêina, pa onda viπe i ne bi trebalo previπe smanjivati broj zaposlenih u dræavnoj upravi. Ipak, nuæno je sprovesti sistematizaciju radnih mjesta u cilju racionalizacije troπkova i poveêanja produktivnosti. Ali, ako veê treba birati izmeappleu otkaza i smanjenja plaêa, mi bismo ipak izabrali ovo potonje. 3) ukinuti financiranje politiëkih stranaka iz dræavnog proraëuna. Ove su godine parlamentarne stranke i nezavisni zastupnici dobili iz proraëuna Ëak 58,9 milijuna kuna. PolitiËke stranke moraju podnijeti teret krize. Osim toga, to Êe pridonijeti i njihovoj demokratizacije: u nedostatku dræavnog novca, okrenut Êe se svojoj bazi - Ëlanovima.»lanarina mora ponovo postati glavni izvor financiranja politiëkih stranaka. Uz Ëlanarinu, stranke se mogu financirati i iz privatnih donacija (pod uvjetom da su one legalne i transparentne), ali viπe nikako iz dræavnog proraëuna. 4) raskinuti πtetni i neustavni Konkordat s Vatikanom. Crkva, prema tom Ugovoru, svake godine dobije iz dræavnog proraëuna oko 300 milijuna kuna. Odvajanje Crkve od dræavnih financija koristilo bi i samoj Crkvu u njezinoj evangelizaciji. Od politike, ona bi se tada okrenula narodu, vjernicima. Crkva je u vrijeme komunizma bila popularnije u narodu, nego πto je to danas kad æivi vrlo

60 60 HRVATSKA raskoπno. Osim toga, Hrvatska po Ëlanku 15. Ugovora sa Svetom Stolicom moæe traæiti izmjenu tog Ugovora ako se promijene okolnosti u kojima je potpisan. A okolnosti su se promijenile, jer je danas Hrvatska u takvoj krizi da joj ne mogu pomoêi ni Sveti Otac ni sam Bog Otac! 5) ukinuti sve laæne braniteljske mirovine i invalidnine. Ali, prije toga potrebno je objaviti Registar hrvatskih branitelja, da se vidi tko je to sve branio Hrvatsku, kada i gdje? NemoguÊe je da Hrvatska ima pola milijuna branitelja! Tvrdimo da bi revizija braniteljskih prava otkrila velike malverzacije po tom pitanju. Pod posebnom lupom trebali bi se naêi oni branitelji koji nisu ni omiriπali barut: tajnice, πoferi, ekonomi, kuhari isl Njima bi trebalo ili ukinuti ili radikalno smanjiti mirovine. Jednako tako, Hrvatska mora donijeti zakon po kojem bi se sve udruge branitelja (pod odreappleenim uvjetima) morale ujediniti u jednu udrugu (kao πto borci NOB-a imaju samo jednu udrugu - SAB). U Hrvatskoj ima preko 170 udruga proisteklih iz Domovinskog rata, πto je raritet u svjetskim razmjerima. Naravno, svaka od tih udruga sisa silne pare iz dræavnog proraëuna - i tome treba stati na kraj. Dræava mora ukinuti dotacije svim braniteljskim udrugama, osim jednoj krovnoj koju bi zadræala. 6) ukinuti dotacije veêini tzv. nevladinih organizacija. U Hrvatskoj ima Ëak nevladinih organizacija, od kojih velika veêina ne radi niπta, osim πto preko projektinga izvlaëi pare od dræave. Na financiranje neproduktivnih organizacija tzv. civilnog druπtva ode iz dræavnog proraëuna oko 500 milijuna kuna. To je previπe i za jednu puno bogatiju zemlju. 7) ukinuti financiranje neproduktivnih kulturnih i sportskih organizacija. Na primjer, neprihvatljivo je da jedan desniëarski list za kulturu dobiva svake godine od dræave kuna dotacija. Koliko samo Ministarstvo kulture baci novaca na subvencioniranje knjiga koje nitko ne Ëita osim samih autora? Milijune i milijune kune. Pa na razne festivale koji liëe na seoske pijanke isl. SliËno je i na lokalnoj razini. Na primjer, MamiÊev NK Dinamo (koji inaëe sumnjivo posluje) dobiva od Grada Zagreba godiπnje Ëak 39,6 milijuna kuna (od toga je pola ulupano na obnovu stadiona)! 8) povuêi hrvatske vojnike iz NATO-ovih tzv. mirovnih misija. Poznato je da smo mi bili protiv ulaska Hrvatske u NATO-pakt, no sada - πto je tu je. (Sjetimo se onih priëa da Êe Hrvatskoj ulaskom u NATO porasti kreditni rejting; danas to zvuëi kao vic, jer je Hrvatskoj ulaskom u NATO uslijed svjetske i domaêe ekonomske krize upravo pao kreditni rejting!) Dovoljno je πto Hrvatska uplaêuje godiπnju Ëlanarinu u NATO blagajnu; ne treba joπ financirati i ratne avanture zapadnih saveznike. Naime, Hrvatska je proπle godine na mirovne misije potroπila 255,5 milijuna kuna! 9) oduzeti nelegalno steëenu imovinu u akciji generalno ËiπÊenje. Traæimo da se poëne sprovoditi ustavni zakon po kojem kriminal iz privatizacije ne podlijeæe zastari. Mi smo svjesni da se neke stvari viπe ne mogu popraviti. Proπlo je puno vremena od prve pretvorbe i privatizacije, i kako narod kaæe: pojeo vuk magare, ili πto bi rekao jedan naπ æivopisni politiëar tko je jamio-jamio. Ipak, ako se veê ne moæe poniπtiti privatizacija i vratiti stvari na staro, moæe se barem oduzeti nelegalno steëena imovina. To je u suπtini vrlo lako (samo ako se hoêe): uvidom, s jedne strane, u poreznu karticu, a s druge, u imovinsku karticu, lako je utvrditi postoji li razlika (osim toga, zaπto nam sluæi OIB?). Sve one koji su sumnjivi treba naprosto pitati da objasne odakle im to πto imaju. Ako u roku od pola godine ne opravdaju porijeklo svoje imovine, dræava im automatski konfiscira razliku od onoga πto su imali prije devedesetih i onog πto su stekli poslije. Procjenjuje se da je za vrijeme Sanadera preko FIMI medije iz dræavnih tvrtki isisano oko 180 milijuna kuna. Gdje je sada taj novac? Treba uêi u trag tog novca, te ga oduzeti i potom prebaciti u Razvojni fond Ovo su samo neke od mjera πtednje. One nisu dovoljne, ali su dobar poëetak.. No, pored toga, dræava za javne investicije moæe iskoristiti i novac EU fondova. Ako bude pameti i dobrih projekata, iz EU fondova se mogu povuêi nemala sredstva. Hrvatskoj je tako za prvu godinu Ëlanstva odobreno 687,5 milijuna eura, dok za konkretne projekte moæe dobiti 313,2 milijuna eura. To, meappleutim, nisu neupitna sredstva. HoÊemo li ih povuêi ili ne ovisi o naπim projektima. A tko treba pripremiti te projekte? Pa dræava. A tko bi drugi. U protivnom Êe Hrvatska viπe davati EU, nego πto Êe od nje dobivati. Npr. samo godiπnja Ëlanarina Hrvatske u EU iznosi 374,3 milijuna eura. Dakle, ako uπteappleenom novcu iz dræavnog proraëuna dodamo novac iz EU fondova, plus vrijednost konfiscirane imovine, to i nisu tako mala poëetna sredstva za Razvojni fond. To je dobar poëetak za izgradnju bolje Hrvatske. VI. Kako spojiti plavu i zelenu Hrvatsku? Hrvatska je posljednjih godina sve karte svojeg razvoja stavila na turizam. Meappleutim, kod turizma postoji jedan problem: pokazalo se da su troπkovi u turizmu πest puta veêi nego dobit, s tim da su troπkovi javni, dok je dobit u 67 posto sluëajeva privatna. Turizam je, kako kaæe dr. Slavko KuliÊ, relacioni fenomen koji se vrti oko prirodnih i socio-kulturnih vrijednosti, ali sam po sebi ne stvari nove vrijednosti. Nitko ne kaæe da turizam nije izuzetno vaæan za Hrvatsku. Naravno da je vaæan. U vrijeme turistiëke sezone u Hrvatsku ipak uapplee neπto deviza koje amortiziraju dræavni proraëun. Ipak, kako je Hrvatska izrazito uvozno gospodarstvo, kod nas turizam ima i svojevrsni kontradiktoran uëinak: s porastom broja stranih gostiju, kod nas ujedno raste i uvoz. Tako poveêanje broja noêenja dovodi do poveêanje negativne platne bilance! Da bi se to promijenilo, potrebno je promijeniti cjelokupnu ekonomsku politiku. Od uvozno orijentirane ona mora postati izvozna ekonomija. A da bi se to dogodilo, potrebno je pokrenuti proizvodnju. A proizvodnju moæe pokrenuti jedino dræava. Drugim rije- Ëima: potrebno je turizam staviti u sluæbu industrije i poljoprivrede. Cilj je da se hrana proizvedena u sjevernoj Hrvatskoj naapplee na stolovima naπih restorana i hotela na Jadranu. Cilj je da stranci za vrijeme svog boravka u Hrvatskoj kupuju hrvatsku robu, a ne kao dosad robu iz uvoza. Opet, taj cilj nije moguêe ostvariti ako se dræavnom intervencijom ne ograniëi uvoz i ujedno ne potakne proizvodnja. Kako Hrvatska nema nikakvu strategiju gospodar-

61 HRVATSKA skog razvoja, tako nema ni strategiju razvoja turizma. Tek su tu i tamo, izmeappleu redaka, moæe zakljuëiti da Hrvatska æeli postati zemlja elitnog turizma. Naπa politiëka elita, koja sve viπe zazire od obiënog puka, æeli ovdje, logiëno, dovesti stranu elitu. Ali to je iluzorno. Hrvatska teπko moæe konkurirati drugim elitnim turistiëkim destinacijama. Ona ima malo elitnih turistiëkih kapaciteta; nema dovoljno hotela sa Ëetiri i pet zvjezdica, nema izgraappleenih marina za elitne jahte, nema kockarnica, golf igraliπta idr. Sve bi to prvo trebalo izgraditi da bi ovdje eventualno dolazili bogatiji gosti. Ali, tko to treba izgraditi? Naravno da dræava to ne moæe, jer nema novaca. Hrvatska je ustvari davno ispustila iz ruku veliki kapital koji joj je ostavila bivπa dræava: veêina hotela koji su izgraappleeni javnim sredstvima u socijalizmu, devedesetih je privatizirana. Stoga i imamo ovakvu situaciju da su prihodi u turizmu veêinom privatni, a troπkovi javni. PriËa o elitnom turizmu opet u konaënici vodi u daljnju privatizaciju i rasprodaju prirodnih resursa. Jer, ako dræava ne moæe (ili ne æeli) izgraditi infrastrukturu za elitni turizam, onda to preuzima na sebe privatni sektor. Naravno, u veêini sluëajevi - stranci. Joπ je uvijek aktualna rasprava o prijedlogu Zakona o golf igraliπtima. Prema tom zakonu, mnoga se poljoprivredna zemljiπta doslovno otimaju privatnim vlasnicima da bi se prenamijenila u golf igraliπta. Predviapplea se i devastacija πuma i polja u interesu privatnih investitora, pa ekoloπke udruge s pravom ukazuju i na πtetnost golf igraliπta po okoliπ (npr. dokazano je da prosjeëno golf igraliπte za navodnjavanje potroπi godiπnje 1,16 milijuna kubiënih metara pitke vode, πto je ekvivalentno potroπnji za 15 tisuêa stanovnika, a dokazano je i da su podzemne vode oko golf igraliπta u veêem postotku zagaappleene pesticidima idr. otrovima ). Osim toga, pojedini segmenti elitnog turizma spadaju u tzv. permisivnu potroπnju. To je potroπnja jednog uskog sloja ljudi koja u konaënici ne dovodi do poveêanje javnih prihoda. Golf igraliπta su dobar primjer permisivne potroπnje. Ona su namijenjena za elitu, za nekih 500 do 1000 ljudi, a ta elita koristi opremu koju mi ne proizvodimo, pa onda i to moramo uvoziti itd. Mi smo, dakle, protiv elitnog turizma. Smatramo da se Hrvatska mora vratiti na masovni turizam. to to znaëi? To znaëi da Hrvatska mora postati jeftinija destinacija za srednji evropski sloj. Ona je danas preskupa, a nedovoljno atraktivna u odnosu na neke druge zemlje. S obzirom da bogataπi neêe previπe dolaziti u Hrvatsku, mi se moramo prilagoditi srednjem sloju. Zaπto mi ne uspijevamo vratiti Srbijance na Jadran (a Srbija nije malo træiπte)? Nekada su graappleani Srbije masovno dolazili na Jadran. Nisu u pitanju samo politiëki razlozi. Hrvatska je naprosto preskupa za graappleane Srbije. Oni danas ljetuju u Turskoj, GrËkoj, pa i u Crnoj Gori, ali slabo u Hrvatskoj. To se mora promijeniti Tu su onda i potencijalni gosti iz nama potpuno neistraæenih træiπta (IstoËna Evropa, Srednja i Latinska Amerika, Azija, Bliski Istok ). Meappleutim, nije to jedini problem. Mi moramo najzad shvatiti da se ne moæe cijelu godinu æivjeti od dva-tri mjeseca sezone. Mi moramo produæiti turistiëku sezonu na pet do πest mjeseci. Neshvatljivo je da neke zemlje koje uopêe nemaju more imaju veêe prihode od turizma od 61 Hrvatske. To je opet zato πto je Hrvatska sve karte stavila na morski turizam (na kupanje i plaæu). Meappleutim, buduênost nije u morskom turizmu. Mi moramo shvatiti da Êe zbog globalnog zatopljenja i πtetnosti UV zraëenja, ljudi u skoroj buduênosti s plaæa sve viπe bjeæati u πume i planine. Hrvatska je ustvari uvelike neiskoriπteni turistiëki potencijal. Ona mora i svoje kontinentalne predjele iskoristiti u turistiëke svrhe. to je s planinskim i skijaπkim turizmom (a mi smo joπ kakti skijaπka velesila!), sa seoskim i eko- turizmom, sa zdravstvenim turizmom, kongresnim, sportskim? To je sve kod nas joπ u povojima. A upravo se tu dræava treba ukljuëiti sa svojim investicijama. Strateπki je cilj, dakle, povezati plavu i zelenu Hrvatsku, i to na dva naëina: tako πto Êe se povezati ljetni turizam na moru s turistiëkom ponudom u kontinentalnoj Hrvatskoj, i tako πto Êe se stranim i domaêim turistima prodavati roba proizvedena u Hrvatskoj, u prvom redu, poljoprivredni proizvodi iz sjeverne Hrvatske. Cilj je, jednom rijeëju, promijeniti dosadaπnji trend po kojem s porastom ulaska u zemlju stranih gostiju raste i uvoz. Naprotiv, mi moramo postiêi to da s porastom dolaska stranih gostiju raste i domaêa proizvodnja, da turistiëka potroπnja poveêava naπe javne prihode! VII. ZakljuËak: bez dræavnog intervencionizma nema gospodarskog oporavka Mi ovdje nismo obraappleivali razliëite politike (zdravstvenu, obrazovnu, kulturnu, mirovinsku ), jer bi nas to daleko odvelo, a to uostalom i nije bio cilj ovog Manifesta. Mi smo ovdje s pozicija autentiëne ljevice nastojali ukazati na goruêe probleme hrvatskog gospodarstva, te ponuditi moguêa rjeπenja za izlazak iz krize. Da bismo mogli lijeëiti neku bolest, prvo je moramo dijagnosticirati, a bojimo se da mnogi u Hrvatskoj nisu ni dijagnosticirali bolest hrvatskog druπtva, pa je onda ne mogu ni lije- Ëiti. Mi, dakako, ne umiπljamo da smo pronaπli Ëudotvorni lijek za opravak hrvatske ekonomije, ali si dozvoljavamo da smo barem dijagnosticirali problem. A problem hrvatske dræave je πto je ona sve manje dræava. Ono πto mi nudimo nije ni socijalizam ni komunizam; ono πto mi nudimo tek je dræavni kapitalizam skandinavskog tipa. Mi samo æelimo ukazati na jednu prostu Ëinjenicu, da dræavu ne moæe izvuêi iz krize nitko osim same dræave. Mi samo æelimo da Republika Hrvatska opravda svoje ime, da u punom smislu te rijeëi bude republika - zajednica opêeg, javnog dobra, da se dræava kao republika stavi u sluæbu javnog interesa. Mi ne æelimo da Hrvatska bude samo uskoëka dræava, dræava zatvora i policije, korumpiranih politiëara i neuëinkovite birokracije; mi æelimo da Hrvatska bude i dobar gospodarstvenik, investitor, prvi i najveêi poduzetnik u zemlji. To mi æelimo, i niπta viπe. I na kraju, parafrazirajuêi onu poznatu izreku Rose Luxemburg Nema demokracije bez socijalizma, nema socijalizma bez demokracije, mogli bismo zakljuëno reêi: Nema ekonomskog oporavka bez dræave blagostanja, nema dræave blagostanja bez demokratskog socijalizma. 1 Inicijativni odbor Za Hrvatsku blagostanja je nezavisna inicijativa.

62 62 Hrvatsko pitanje: zaπto bi industrijska politika trebala biti prioritet socijaldemokrata? 1 HRVATSKA Milan F. ÆivkoviÊ Moæe se Ëiniti oëiglednim, no pokuπat Êu izloæiti tri odgovora: zbog svjetske krize, zbog domaêe krize i, napokon, zbog krize politiëke ideje. Svjestan da veêina argumenata i nije osobito socijaldemokratska, nego u najboljem sluëaju zdravorazumska, nadam se da Êe se uklopiti zajedno. Uostalom, njeni zagovornici ne mogu se lako dogovoriti πto bi to danas bila socijaldemokracija, ako ne tek pokuπaj dogovora o zdravom razumu u politici. Termin industrijska politika koristim u veoma πirokom znaëenju, kao svako strateπko ponaπanje vlade spram ekonomskih aktivnosti. Te aktivnosti ukljuëuju, naprimjer, i kulturne industrije, i turizam i poljoprivredu, a ne samo proizvodnju meappleunarodno razmjenjivih industrijskih dobara. Pa Ëak i odsutnost vidljive vladine politike - ne, mi se neêemo time baviti, nego Êemo sniziti poreze i stvar prepustiti privatnom sektoru - takoappleer je industrijska politika. DapaËe, Ëesto veoma agresivna. Odustajanje od moguênosti evidencije i strateπke te odræive uporabe lokalnih resursa na dobrobit umirovljenih, aktivnih i buduêih naraπtaja lokalnog stanovniπtva, te iste resurse, vidjeli smo, troπi ubrzano i neefikasno, a dobrobit preusmjerava malobrojnima i/ili drugdje. Takav pristup, istina, moæe dovesti u povoljniji poloæaj vlasnike - pa moæda, nemam niπta protiv da me netko uvjeri, i radnike - neke trgovinske korporacije, ali ostali stanovnici odreappleenog podruëja mogu biti prisiljeni trpjeti nezaposlenost, scenarij zaduæivanja i viπe cijene. Zaπto nam, dakle, treba industrijska politika? I tko bi trebao reêi kakva? Ako hrvatska proizvodnja nije prioritet Europske unije, i ako nije Hrvatske dræave, Ëiji jest? Mnogi danas odgovaraju: stvarno, zaπto? Ako neπto uopêe treba proizvoditi, o tome Êe - ovoga puta zaista rastereêen od poreznih i parafiskalnih nameta - odluëiti privatni sektor. Zar odgovor nije u uzmaku dræave pred privatnim uslugama? Usporedno sa smanjivanjem broja zaposlenih u dræavnoj upravi smanjivali bi se i nameti koji danas usporavaju pokretanje novih biznisa i bilo kakvo zapoπljavanje, svjetonazorski saæima komentator jednog dnevnog lista: Pretpostavka je da bi osloboappleeni nameta, a uz viπak radne snage na træiπtu, ulagaëi dobili dodatan poticaj za pokretanje novih biznisa. Ostavimo li po strani cinizam ove politike koja sama priznaje da ne funkcionira bez viπka radne snage na træiπtu, koji je problem s njenom pretpostavkom? Immanuel Wallerstein je to lijepo objasnio (u prijevodu objavljenom na slobodnifilozofski.com): Postoji mali problem o kojem su pisali Keynes i Kalecki - efektivna potraænja. U bilo kojoj srednjoroënoj kalkulaciji, ako nema dovoljno muπterija, neêe biti dovoljno prodaje, i ubrzo Êe presahnuti i profiti. Industrija koja poveêava profite reduciranjem svoje radne snage i pritiskanjem preostalih radnika imat Êe nabujale profite samo kratkoroëno, dok ne doapplee do vala ozbiljne deflacije. A onda slijedi krah. Zar to ne vide? Naravno, neki vide, ali (...) nadaju se da Êe pobjeêi sa svojim osobnim profitima prije nego πto se cijela industrija uruπi. Doba stimulusa: zaπto je za izlazak iz krize potrebna aktivna javna politika? Bilo je dobrih razloga za neka razoëaranja u industrije kojima je rukovodila dræava - piπe Eric Hobsbawm u Dobu ekstrema - pa ipak, samo vjerovanje da je poslovni svijet dobar, a da je dræavna uprava loπa, nije bilo alternativna ekonomska politika. (...) U svakom sluëaju, ve- Êina neoliberalnih vlada je bila prisiljena upravljati i poticati svoja gospodarstva, dok su tvrdile da samo potiëu snage træiπta. PromovirajuÊi u oæujku godine vladine investicije od 59 milijardi dolara u ekoloπki Ëistu energiju i tehnologiju, ameriëki predsjednik posluæio se efektnom sinegdohom (dio za cjelinu). Naveo je, izmeappleu ostalih, primjer proizvoappleaëa dobro izoliranih prozora. Lani je tvornica spustila rolete, a izgubljeno je viπe od sto radnih mjesta. ira slika je mnogo gora: Od poëetka recesije izgubili smo 4,4 milijuna radnih mjesta. A onda, zahvaljujuêi vladinim mjerama, ista tvornica ponovno zapoπljava ljude ostale bez posla. I ti radnici sada imaju novu misiju: proizvoditi jedne od energetski najuëinkovitijih prozora na svijetu. Ostali primjeri ukljuëuju proizvoappleaëe pouzdanije solarne tehnologije, πtedljivijih Ëipova, baterija za elektriëne automobile, kao i graappleevinske tvrtke koja preureappleuje zgrade ureda i πkola kako bi bile energetski uëinkovitije. Primjeri govore za cjelinu vladine politike: Moja Vlada je

63 HRVATSKA zapoëela primjenjivati AmeriËki zakon o oporavku i reinvestiranju koji Êe stvoriti i saëuvati 3,5 milijuna radnih mjesta - 90 posto od njih u privatnom sektoru. Na internetskoj stranici recovery.gov moguêe je pratiti kretanje broja radnih mjesta kojima je Zakon pomogao. Iako Êe taj broj veoma teπko doseêi predsjednikovu optimistiëku najavu, na koju Êe njegovi oponenti vjerojatno Ëesto zlurado podsjeêati, bitno je da se jasno vidi cilj: zapoπljavanje. Zapravo se radilo o nominalnom iznosu od 787 milijardi dolara za poticanje zapoπljavanja, investicija i potroπnje koje je ameriëki Kongres odobrio spomenutim Zakonom u veljaëi godine. Taj takozvani stimulus predvidio je investicije u infrastrukturu i energiju, znanost i obrazovanje, porezne olakπice, pomoê siromaπnima i nezaposlenima... u visini od oko 2 % ameriëkog GDP-a. SliËne antirecesijske geste pokazale su i druge najrazvijenije zemlje: Velika Britanija u visini 1,4 % GDP-a (u godini), NjemaËka 1,5, Japan 1,4, panjolska 2,3 itd. Moæda s poneπto drukëijim akcentima - na povjerenje umjesto zapoπljavanje - Europski plan ekonomskog oporavka predvidio je stimulus u visini od oko 2 % BDPa u i Meappleu tranzicijskim zemljama prednja- Ëile su»eπka i Rumunjska, a novinski naslovi reciklirali su frazu ameriëkog predsjednika otprije Ëetrdeset godina, da smo sada svi keynesijanci - ponovno. Jedan od njih, John Kenneth Galbraith nije doæivio ovu naπu krizu, ali ga je prouëavanje prethodnih uvjerilo u pouzdanu jednostavnost antirecesijskih politiëkih izbora. Mogu se sniziti porezi, piπe Galbraith otac u Dobrom druπtvu, ali nitko nije toliko sklon pasivnosti i nikoga toliko ne uzbuappleuje moguênost poveêanja prihoda kao imuênog poreznog obveznika. Mogu se sniziti kamate, ionako je njihov utjecaj na priljev agregatne potraænje neznatan ili nikakav i to zato jer je πira perspektiva previπe nesigurna. Napokon, dræava moæe izravno doprinijeti priljevu potraænje novim rashodima koji premaπuju porezne primitke - svjesno poveêavajuêi deficit. Sad, æelimo li da taj deficit buduêim naraπtajima predstavlja iπta osim dodatnog tereta, antirecesijski stimulusi ne smiju biti namijenjeni financiranju tekuêih rashoda dræave. Drugim rijeëima, potrebna nam je industrijska politika. Ako su to prozori s izo-staklom, u redu. Ako je i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora ili obrazovanje, joπ bolje, ali u svakom sluëaju mora biti jasno da je diskrecijska odluka o deficitnom financiranju namijenjena (ekonomskoj) aktivnosti koja potiëe buduêu dobrobit i ekonomski Hrvatska narodna banka rast. Tijekom ekonomskih kriza odgovor na temeljno pitanje kapitalizma - πto proizvoditi? - ne mogu ponuditi træiπta. Ona tada - upravo to je definicija kriza - naime, miruju. Odgovorni investitor je na sto muka, niti sniæenja 63 kamata mu ne znaëe niπta. Æeli li niæe poreze? Naravno, ali to joπ uvijek ne znaëi da hoêe, niti da zna kamo Êe investirati. Tko Êe mu pokazati smjer ulaganja? Gdje se kriju profiti buduênosti? U novim modelima mobilnih telefona? Izolacijskim prozorima? Marketingu? Javnom prijevozu? Financijskim operacijama? Kvalitetnoj hrani? Uz sve razumne - i one poveêane tranzicijske - sumnje u naπu sposobnost kolektivnog rjeπavanja problema, teπko Êemo pronaêi pouzdaniji okvir od razvojne dræave. Moæda Ëak i regije ili grada, ali netko mora popisati zajedniëke resurse, procijeniti njihove potencijale i to dvoje spojiti razvojnom linijom industrijske politike. Ili je rjeπenje moæda, barem za dræave Ëlanice, na razini Europske unije? Sada, viπe nego ikad, Europa treba industriju, a industrija treba Europu, ambiciozno najavljuje Europska integralna industrijska politika. Prednosti odnosno mane uæeg, lokalnog, ili πireg, nacionalnog i nadnacionalnog fokusa su oëigledne. Svi resursi i sva buduêa radna mjesta su, naime, lokalna, a veêa koliëina novca i koordinacije (ali i demokratskog deficita) nalazi se pak na nacionalnim i nadnacionalnim razinama. Tako je bilo i u vrijeme onih izvornih keynesijanaca. Ono o Ëemu bi, ovoga puta, moæda trebalo povesti raëuna jesu krize sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog stoljeêa. Ako bi se sve dimenzije naftnih πokova, kamatnih kriza i valutnih ratova mogle svesti na jednu pouku, ona bi glasila: nemoê nacionalne ekonomije. Ma koliko nam to bilo teπko prihvatiti, kao πto precizno upozorava Hobsbawm, dræava-nacija otada viπe nije mjesto keynesijanskog konsenzusa. Treba li novu socijalnu dræavu traæiti na globalnoj ili na lokalnoj razini, stvarajuêi sve viπe prehrambeno i energetski odræivih zajednica - ili ipak treba slomiti antisocijalnu urotu na razini dræave-nacije? - vjerojatno Êe joπ dugo biti predmetom spora. Ono πto je izvjesno, ipak, jest da i dalje postoji potreba i moguênost kolektivnog odgovora na pitanje πto treba proizvoditi? Cijeli ovaj revival tvornice i promjene balansa nacionalnih ekonomija podalje od financija i nekretnina, a bliæe proizvodnji i uz nju vezanim uslugama nije, dakako, proπao bez razliëitih shva- Êanja, podmetanja kukaviëijih jaja bankovnih bailouta, kao i nesmiljenih kritika slijeva i zdesna. Potonje saæima klasiëni ideoloπki crveni karton koji dræava dobiva od redakcije The Economista: Barack Obama je rekao da vlada mora donijeti strateπke odluke o strateπkim industrijama. Njegov plan stimulusa proπle je godine namijenio milijarde za inovacije u sektorima kao πto su obnovljiva energija, brza æeljeznica i napredna vozila. Japanski premijer Nato Kan u travnju je rekao da vlada æeli stvoriti novi Japan d.d., produbljujuêi veze izmeappleu poduzetniπtva i dræave. U lipnju je japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije

64 64 HRVATSKA (METI) objelodanilo strategiju borbe protiv narasle agresivnosti industrijskih politika Amerike, Britanije, Kine, Francuske, NjemaËke i Juæne Koreje. Moæe se sve to Ëiniti jako razumnim, teorijski i praktiëno dokazanim, ali u tom historijskom pasivu redakcije uvijek se ipak zna kako vlade rijetko ispravno procijene troπkove i dobrobiti. PolemizirajuÊi s The Economistom Steven Ezell predlaæe da bi bilo konstruktivnije zamisliti kontinuum odnosa vlada i træiπta koji raste u Ëetiri stupnja - od laissez faire, prepustimo to træiπtu pristupa, preko podrπke temeljnim uvjetima za inovacije (poput obrazovanja), iduêi dalje u poticanje kljuënih tehnologija/industrija, do najekstremnijeg odabira nacionalnih πampionskih industrija, to jest proglaπavanja pobjednika i spaπavanja gubitnika. Lijeva kritika ne napada, dakako, stimulus kao takav, nego njegovo eventualno kaπnjenje, mali opseg ili svojevrsnu strukturnu neodluënost.»ak i ako sav novac za spaπavanje banaka ostavimo po strani, ne morate bilti Paul Krugman da u svakom antirecijskom planu pronaappleete lutanja u obliku nekog ustupka bogataπima u zamci likvidnosti. Kako se na hrvatskom kaæe stimulus? - Nikako, jer ga nema, a sav prostor se ostavlja privatnom kapitalu. Sav apsurd posrtanja veêine hrvatske poslovne zajednice, pateêih medija, ekonomske struke i aktualne Vlade koju svi navedeni savjetuju ilustrira kampanja poëetkom koja najavljuje 30 projekata u potrazi za investitorom. Mnogi potencijalni ulagaëi su zbog birokracije davno odustali. Kako ih sada nagovoriti da se predomisle? - pita se jedan dnevni list, ohrabrujuêi akciju preuzimanja strateπke zajedniëke imovine koja se sada ne zove niti privatizacija, niti javno-privatno partnerstvo, nego (privatne) investicije. Paradoks u voappleenju fiskalne politike veêine tranzicijskih zemalja Ëiji je manevarski prostor ograniëen bivπim zaduæivanjima, upozorava mladi ekonomist Saπa DrezgiÊ, je da udio javne potroπnje u BDP-u za vrijeme konjunkture raste, a u vrijeme recesije pada. Troπi sada, dok je ekonomija u padu; πtedi kasnije, kad se jednom oporavi. Koliko teπko je to shvatiti?, glasi jedan od najefektinijih Krugmanovih aktivistiëkih priloga novoj razvojnoj paradigmi. Ali ako na koncu ipak trebamo povisiti poreze i srezati potroπnju, ne bismo li trebali poëeti veê sada? Ne, ne bismo. Upravo sada imamo teπko utuëenu ekonomiju koja nanosi trajne πtete. Svaka godina ekstremno visoke nezaposlenosti poveêava πansu da se mnogi dugotrajno nezaposleni nikada ne vrate na posao i postanu dijelom permanentne potklase. Umjesto da usklaappleuju potroπnju s proizvodnjom u dobrim vremenima, a sada poseæu za deficitima, fiskalni konsolidatori na europskoj periferiji se upravo natjeëu u tome Ëiji Êe rezovi biti bolniji. Novo neokeynesijansko lice MMF-a, ako postoji, iz njihove se perspektive uopêe ne vidi: Zapad rezove samo ohrabruje. Vidjet Êemo da u tome, kao niti u krizi na balkanskom straænjem dvoriπtu Europe, nema niπta novoga. Krupne teπkoêe i poremeêaji Hrvatska je od do imala samo dva kraêa razdoblja, mogli bismo reêi epizode, u kojima je hvatala prikljuëak s razvijenim zemljama, piπe u iscrpnoj analizi hrvatske ekonomske krize Gordan DruæiÊ. To su razdoblje od do 1913., kada je BDP po stanovniku uve- Êan za 2,3 puta, i od do 1980., kada je uveêan Ëetiri puta. To je Ëinjenica o kojoj bismo trebali dobro razmisliti, preispitati ju i izvuêi pouke. Ako su desetljeêa poslije doba propasti ekonomske moêi nacionalne dræave - za razvijeni Zapad predstavljala razdoblje viπe ili manje muënog, kako kaæe Hobsbawm, raspada i krpanja socijalnog konsenzusa, kriza je bivπu Jugoslaviju zahvatila viπe nego oëigledno, iako neπto kasnije. Izlazak dolara iz Bretton-Woodskog reæima, Yom-Kippurski rat i prvi naftni πok - tj. skok cijene barela (159 litara) s tri na 12 dolara u zadnja tri mjeseca godine - SFRJ je amortizirala relativno bezbolno, zahvaljujuêi ponajprije nafti iz Libije. Ponudi jeftinih kredita u petrodolarima, meappleutim, bilo je mnogo teæe odoljeti. Vanjski dug je od 1,2 milijarde narastao do 20,8 milijardi dolara godine. Iako mnogi joπ pamte sedamdesete kao - u njihovu sje- Êanju moæda i jedino - razdoblje razvoja, socijalne pokretljivosti i optimizma, to se pokazalo veoma nezgodnim kada je nastupio drugi naftni πok (40 dolara za barel), praêen ameriëkim podizanjem cijene dolara i kamata (realno s osam na 22 posto od do 1982.!). Zemlje u razvoju su tada krenule izvoziti sve πto su mogle. Poljoprivredne proizvode, sirovine, a πto drugo, kojima je ta kolektivna izvozna ofenziva u globalnoj recesiji dodatno snizila cijenu. Otuæna anegdota o poruci radnika tvornice Zastava u Kragujevcu koju je kasniji kupac JugiÊa pronaπao u sfuπanim vratima neæeljenog vozila-simbola: Kakva meni plata, takva tebi vrata!, datira upravo iz poëetka kriznih osamdesetih. Realna plata je u razdoblju od do pala na razinu kraja πezdestih! Pretpostavka da su politiëke elite krizu najprije skrivale kako drugu Titu ne bi kvarila zadnje dane i dolijevala ulje ekonomske nesigurnosti na AVNOJ-evsku vatru jugoslovenskog grba vjerojatno pripada u sferu lokalne mitologije. Danas znamo da se radi o uroappleenoj nesposobnosti veêine pripadnika poslovnih, politiëkih i ekonomsko-znanstvenih elita da priznaju kako kriza nije samo privremeni poremeêaj u njihovim karijerama koje su im, eto, baπ tada krenule uzlaznim putanjama.»injenica je, ipak, da se kolaps jednog razvojnog modela, utemeljenog na vanjskom zaduæivanju, dobre dvije godine sustavno ignoriralo legendarnim eufemizmom (koji se ponekad joπ moæe Ëuti u starijih nogometnih trenera): situacija je sloæena. Na prve protumjere moralo se priëekati do kraja 1982., a onda je krenulo. Sagledavanje opasnosti od takvog ekstenzivnog razvoja i njegovih ograniëenih moguênosti moglo je biti odlagano sve dok nisu presuπili predimenzionirani izvori potroπnje i dok koriπtenje inozemnih zajmova nije dostiglo i premaπilo naπe moguênosti, stoji u Polaznim osnovama dugoroënog programa ekonomske stabilizacije iz Iako Jugoslavija, razumljivo, nije spadala u teπkaπe duæniëke krize - Brazil, Meksiko i Argentina s po 60 do 110 milijardi dolara duga - nego meappleu tridesetak zemalja srednje kategorije, svejedno joj je bio namijenjen scenarij Meappleunarodnog monetarnog fonda. Tada se njegovi domaêi aktivisti nisu diëili atributom struke. Æargon epohe im je dodijelio bezizglednu etiketu savezne komisije,

65 HRVATSKA 65 a politika bolnih rezova i fiskalne discipline nije se nazivala stand-by aranæmanom (kao 2002.), nego DugoroËni program ekonomske stabilizacije. Otvoreni poziv na restrukturiranje putem privatizacije tada ipak nije dolazio u obzir, ali je træiπte sasvim precizno prepoznato, biljeæi povjesniëar Igor Duda u sjajnoj knjizi Pronaappleeno blagostanje, kao uvjet razvoja sistema socijalistiëkog samoupravljanja. Meappleunarodni monetarni fond je, prema klasiënoj analizi Josepha Stiglitza, vodio raëuna o bilanci, a ne stvarnom æivotu. Doista, jedini pozitivan rezultat stabilizacijskog programa krajem desetljeêa bilo je ispravak vanjskotrgovinske bilance, odnosno viπa pokrivenost uvoza izvozom, koja je od jedva poloviëne narasla na skoro 90- postotnu. Meappleutim, kao πto takoappleer primjeêuje G. DruæiÊ, bilo je i brojnih negativnih posljedica za hrvatsko gospodarstvo koje proizlaze, prije svega, iz Ëinjenice da je to poboljπanje vanjskotrgovinske bilance postignuto viπe zahvaljujuêi smanjenju uvoza nego poveêanju izvoza. U kolektivnu memoriju MMF je, dakle, uπao s par-nepar racioniranjem benzina, nestaπicama kave i æarulja (ili je mrak bio naprosto zbog πtednje struje?) te πeêernim tablama umjesto Ëokolade na policama tek otvorenih samoposluga. Odavno opustjeli tvorniëki krugovi pamte ga po prvim nestaπicama repromaterijala, a na zanimljiv aspekt stabilizacijske umjesto industrijske politike upozorio je kazaliπni umjetnik Zlatko BuriÊ u svom Dnevniku æeljezniëara iz godine, podsjetivπi na ultramoderni brzi vlak domaêe proizvodnje nazvan Srebrena strijela. Taj srodnik japanskog Shinkansena i vrπnjak francuskog TGV-a proizveden u Slavonskom Brodu ostao je u fazi prototipa. Restrikcija uvoza onemoguêila je nabavu minimuma neophodnih dijelova i tehnologije. Tri vlaka - i za danaπnje standarde nevjerojatno futuristiëkog dizajna - bila su pokretana neprikladnim tenkovskim motorima koji su se stalno kvarili. Vlak je prometovao samo zahvaljujuêi entuzijazmu inæenjera i projektanata Srebrene strijele koji su je popravljali na pruzi, tijekom putovanja, odupiruêi se neko vrijeme, kao πto kaæe DruæiÊ, sve veêem tehnoloπkom zaostajanju i nedostatku inovacija u procesu proizvodnje (...) kao rezultatu programa stabilizacije. Da stvar bude gora, nezaposlenost se gurala pod tepih ionako neproduktivne privrede. Kako su se investicije smanjivale, svu radnu snagu pristiglu sa sela ili iz uëionice morala su progutati postojeêa poduzeêa. Broj zaposlenih je tijekom desetljeêa porastao za preko 15 posto, dok je druπtveni proizvod stagnirao. DruæiÊ sugerira da se uspjeπnost direktora tadaπnjih OUR-a i SOUR-a viπe mjerila brojem novozaposlenih nego financijskim pokazateljima. Nije mi namjera ovdje nagaappleati usporedbe druπtvenih troπkova prave i prikrivene nezaposlenosti. Takoappleer bi bilo neumjesno usporeappleivati ovu politiku socijalistiëkog instinkta pune zaposlenosti s aktualnim, recimo, njemaëkim sporazumima o skraêenom radnom vremenu tijekom krize (Kurzarbeit).»injenica je ipak da politika i ekonomija Hrvatske joπ od ne pronalaze odgovor na pitanje πto da radi - kako god okrenuli - nekih pola milijuna njenih radno sposobnih graappleana. Barem kad je o stabilizacijskom programu osamdesetih godina rijeë, MMF nije pokazao namjeru da im u tome pomogne. Pod okriljem struke to namjeravate uëiniti s gospodarstvom kad doappleete na vlast? - Pa, otvoriti (ubacite neki velik broj) novih radnih mjesta, bio je standardni odgovor politiëara tijekom devedesetih, ako je netko tada za privredu uopêe pitao. Ta je parola, uglavnom, bilo dovoljna, zapravo sve dok je, nedavno, nije zamijenila retorika bolnih rezova i otpuπtanja. Ako bi novinarka bila baπ neprijateljski nastrojena pa upitala kako namjeravate otvoriti ta mnogobrojna i nova radna mjesta?, nekolicina onih koji su doista pobjeappleivali na izborima imala je i na to spremnu re- Ëenicu (nikada dvije): Pa jasno, ukidanjem administrativnih barijera i stvaranjem pozitivnog ozraëja za izravna strana ulaganja, posebno greenfield investicije, te poticanjem malog i srednjeg poduzetniπtva! Nekako mi je odmah - moæda i prije nego πto sam se upoznao s radovima Joæeta Mencingera o πtetnosti izravnih stranih investicija za tranzicijske ekonomije - bilo jasno da mi nismo Maapplearska ili, kasnije, SlovaËka, i da to s greenfield i export oriented - kao niti u spomenutim zemljama, uostalom - neêe πtimati. Recimo da prihvatimo objaπnjenje da industrijska politika devedesetih nije mogla doêi na dnevni red prije zavrπetka najflagrantnijih ratnih razaranja, jednako kao πto je prethodnim razdobljem dominirao puæuêi meappleunacionalni sukob. Drugim rijeëima: nismo mogli imati autentiënu razvojnu politiku dok ne razrijeπimo kompleksne odnose s Beogradom, zatim je nismo mogli imati dok ne saëuvamo æivu glavu, ali zaπto je nismo mogli imati barem poslije? Odgovor na to pitanje treba traæiti podjednako u negativnom naslijeappleu bivπeg sistema (koje se, uzgred, uvijek apostrofira s lakoêom amnezije, kao da u toj juëeraπnjoj juhi nije bilo nimalo hrvatskih sastojaka), u neizmjerivom ratnom kolapsu, privatizaciji (zapoëetoj 1989.), kao i politici Stabilizacijskog programa koji je hrvatska Vlada usvojila 4. listopada godine. Treba se, takoappleer, zapitati zaπto se veêina opozicijskih prigovora toj politici poziva na Europsku uniju, zatvarajuêi tako - baπ kao i veêi dio postkomunistiëkog svijeta, izuzev Slovenije devedesetih te moæda joπ nekih razdoblja drugih eko-

66 66 HRVATSKA nomskih politika - bezizlazni krug tranzicijskog razvojnog apsurda. Bilanca te politike domaêe proizvodnje niæe od potroπnje naizravnije se oëituje u postojanom rastu deficita tekuêeg raëuna koji je vanjski dug u godini napumpao na neπto viπe od 43 milijarde eura odnosno 95 % BDP-a. Postojani uzmak proizvodnje pred uvozom moæe ilustrirati hrvatski udio u ukupnom izvozu tranzicijskih zemalja koji je pao s 3,2 % na 2,9 % godine, a pritom se izvoz kompleksnih proizvoda smanjio u korist sirovih materijala. Recimo drvo - umjesto da ga preraappleujemo u namjeπtaj - mi ga uglavnom izvozimo izravno iz πume. Osim toga, pozitivnu bilancu imamo jedino u kategoriji piêa i duhana. Hrana je posebna priëa. Proizvodnja æitarica se u razdoblju od do u odnosu na petoljetku od do godine, navodi DruæiÊ, smanjila s na tisuêa tona! to je bilo s onim prividno zaposlenima iz osamdesetih? Oni, dakako, viπe ne hvataju krivine po tvorniëkom krugu, naprosto veê i zato πto je veêinu ruzinavih tvorniëkih krugova zamijenila nova kvadratura shopping mallova. Momci u plavim kapicama, kao πto je najavila grupa Haustor joπ osamdesetih godina, krenuli su na put. Oni koji su preæivjeli sve ratne scenarije proglaπeni su tehnoloπkim viπkom, ranije umirovljeni ili naprosto prepuπteni socijalnoj iskljuëenosti dugoroëne nezaposlenosti. Jednako kao πto je SKH zakljuëio za krupne teπkoêe i promaπaje osamdesetih, o ratnim mutikaπama i privatizacijskim smutljivcima mogla bi se takoappleer napisati, a i napisala se pokoja, podebela knjiga. Analiza Gordana DruæiÊa pokazuje da je hrvatsko gospodarstvo u ekonomskoj krizi koja se proteklih 30 godina neprekidno, ponekad skokovito, produbljavala. Uz mnoge dokaze za tu ocjenu, njegove knjige donose i precizan, dokumentiran popis πteta rata i privatizacije. Navest Êu samo usporedbu ukupnog troπka sanacije banaka, tog glavnog instrumenta pljaëke i devastacije hrvatskog gospodarstva, koji se uz najbolju volju procjenjuje na viπe od 10 milijardi dolara - i javnog prihoda od prodaje tih istih banaka: 3,9 milijardi, ali ne dolara, nego kuna. Kako se to moglo dogoditi?, pita se inaëe smireni autor, nije li bilo pametnije i kudikamo jeftinije banke pokloniti i novom vlasniku dati joπ 100 milijuna US dolara da mu se naapplee?. BuduÊi da je popriliëno (i ispravno) raπireno razumijevanje pogubnosti ovih procesa za razvojnu perspektivu Hrvatske, spomenut Êu ukratko tek teëajnu i monetarnu politiku Hrvatske narodne banke. Ignoriranje njenih prorecesijskih uëinaka, naime, podjednako je raπireno. Od interesa hrvatskog druπtva svakako nezavisna, u privatnim medijima se politika te institucije Ëesto prikazuje jedinom svijetlom toëkom u tami tranzicijskog horizonta, a njenom dugogodiπnjem guverneru Æeljku Rohatinskom pripisuju se svojstva superheroja iz naπeg sokaka te simpatiëni nadimak Roha. Neizbjeænim ulaskom u prekrasni novi svijet globalnog træiπta, tranzicijska ekonomija je, slaæe se veêina hrvatskih razvojnih ekonomista s Mencingerovom politikom, trebala πtitove zastarjelih carina barem djelomiëno kompenzirati teëajem. Hrvatska se, meappleutim, poëevπi od Stabilizacijskog programa iz 1993., odrekla teëaja kao sredstva makroekonomske politike. Za koji cilj je to teëaj trebao biti sredstvo? Za oëuvanje domaêeg proizvoda i domaêe zaposlenosti, dakako. Za πansu da preæivi, kakvu je Slovenija pruæila veπmaπini Gorenja i njegovim malim i srednjim kooperantima. Kao πto primjeêuju Zvonimir BaletiÊ, Stjepan ZduniÊ i Dubravko RadoπeviÊ i drugi hrvatski neokeynesijanci, Hrvatska se takve moguênosti odrekla. Usidren za njemaëku marku i, kasnije, euro - na razini koja ukida konkurentnost domaêeg proizvoda - teëaj je stvorio uvozniëki ovisne elite koje ga brane svim raspoloæivim sredstvima. Od zastraπivanja zaduæenog stanovniπtva do iluzija koje srednjeklasni aspiranti razvijaju u fiksnom dodiru s konvertibilnom valutom, retorika je ista: Ako Roha padne, slijedi slom stambenih kredita!, Pogledajte πto Êe sve i koliko poskupjeti ako kuna oslabi i krene inflacija!, uzvikuju komentatori (ne samo jednih) dnevnih novina, a dr. Darko Polπek akademski suzdræano upozorava: Inflacija je opij za narod. Upita li neki, recimo, sindikalist bez stvarnih izgleda u predizbornom pozicioniranju je li tzv. valutna klauzula uopêe ustavna u dræavi koja nominalno ima vlastito sredstvo plaêanja, spremno Êe se zaprijetiti: Banke diæu kamate na kredite! Ostavimo po strani pitanje je li uopêe moguêe dodatno podiêi kamate na kredite u vrijeme recesije i na mjestu gdje je tzv. kamatni spread (razlika izmeappleu kamate koju vi plaêate banci i one siêe koju banka plaêa vama) ionako najveêi u poznatom svemiru. Ali zaπto su uopêe kamatne stope koje plaêamo toliko visoke? Osim zarada banaka, uzrok tome su visoke devizne rezerve potrebne za obranu fiksnog teëaja i interesa uvoznika. VeÊina graappleana misli da su devizne rezerve neπto πto je vlasniπtvo dræave, odnosno HNB-a, objaπnjava DruæiÊ, meappleutim, glavninu deviznih rezervi Ëine sredstva poslovnih banaka koja je HNB izvukao i imobilizirao. Tih milijardi dolara i eura ima mnogo viπe od ogromnih kredita koje smo nepromiπljeno i zahvaljuju- Êi duæniëkom mentalitetu uspjeli podiêi, a kamatama moramo platiti troπkove ukupnih sredstava. Recimo je udio sterilnih sredstava u novëanoj masi (tzv. M1) bio viπi od 80 %.! To znaëi, pojednostavljeno, da ako ste te godine podigli kredit od 20 tisuêa eura, banka vam je zaraëunala kamatu kao da ste posudili 100 tisuêa! Naravno, to joπ nije cijela priëa: visini kamata u Hrvatskoj treba dodati umjetno stvorenu nestaπicu novca i veê uhodanu nelikvidnost privrede, stare gubitke u bankarskom sustavu, raznorazne nadnice za strah (tj. premije rizika) kao i sustav prebacivanja domaêeg novca u strane banke-matice, a plasmana stranog putem njihovih hrvatskih ispostava. Tako je 1993., otprilike na desetu godiπnjicu prvog stabilizacijskog programa - na snagu stupila makroekonomska politika koja bez promjena traje do danas. Struka je rekla svoje: u Hrvatskoj se proizvoditi, jednostavno, ne isplati. U zadnjim godinama globalne krize, ona svoje pogubne efekte zbraja s dugotrajnom domaêom krizom koja, vidjeli smo, traje neprekidno od godine. Niti nulte godine rasta potaknutog uvozom i infrastrukturnim investicijama Vlade predvoappleene socijaldemokratima nisu pokazale rjeπenje strukturnog problema: veêe potroπnje od proizvodnje. Ubrzo se sve vratilo na staro. Rast nezaposlenosti podsjeêa na devedesete, a atmosfera pesimizma i kolektivne krivnje na desetljeêe prije. Pri-

67 HRVATSKA premajuêi se za dolazak na vlast godine hrvatski socijaldemokrati bi trebali odgovoriti na pitanja πto proizvoditi i kako stvoriti (makroekonomske) uvjete da se ta proizvodnja isplati. Zaπto su za izlazak iz krize vaæne politiëke ideje? U eseju Kolonizirana misao: periferija bez razvojne perspektive iz godine Vjeran KatunariÊ piπe: Za razliku od sedamdesetih, kada se na ekonomski i tehnoloπki razvoj gledalo kao blagodat za sve ljude i dræava je vodila glavnu rijeë u ekonomskoj politici - danas, u eri globalizacije, postoji dominantni sektor koji obuhvaêa oko 20 % stanovniπtva (financijsko-vlasniëko-menadæersku elitu plus radnike kojih ih opsluæuju poslovima na kompetitivnom træiπtu rada), i koji nije ograniëen geografski nego prelazi nacionalne i regionalne granice (drugim rijeëima, saëinjava ga i periferna elita). NajveÊi sektor obuhvaêa oko 50 % stanovniπtva koji su, meappleutim, iskljuëeni iz globalnog sustava, ne obavljaju nikakvu proizvodnu funkciju, niti pridonose træiπtu roba i usluga. Najgore je, meappleutim, πto ne postoji nikakva ideja, program ili akcija da se ta veêina ukljuëi u svjetski napredak pa je razvoj praktiëki mrtav pojam. (...) DapaËe, Ëini se kao da je misaona sfera koja bi trebala korespondirati potrebama periferije pretrpjela moædani udar. Tako je razvojni optimizam - kojim je sluæbena govornica zavrπnih desetljeêa SFRJ poravnavala devijacije ispod tepiha socijalistiëke izgradnje - dobio svoju tranzicijsku pljusku od koje nikako da se oporavi. Pretjerano samopouzdanje opsjena o visokoj naobrazbi svih bosonogih dæajiêa koji haklaju u praπini - dok im oba hladnoratovska bloka ne daju da ostvare uroappleene talente - strovalilo se u periferijsku samokoloniziranost koju tako uvjerljivo analizira KatunariÊ. Promjenom geopolitiëke ravnoteæe u razdoblju do taj meappleuprostor je izgubio i svoju autentiënu razvojnu perspektivu. Preostala mu je, u najboljem sluëaju, periferijska anonimnost πto bræeg procesa pridruæivanja zapadnoj matici koja se prema bivπem istoku sada odnosi kao hijerarhijski viπa instanca. Nove periferijske elite se rutinirano zanimaju financijama i marketingom. Njihovi aspiranti bi na avanturu inæenjera Srebrne strijele - kad bi im uopêe bila poznata - gledali s hinjenim zamorom podsmijeha nekoga tko je sito i reπeto Wall Streeta proπao valjda joπ u treêem koljenu. Oni ne znaju πto bi mnogobrojni lokalni radnici trebali proizvoditi, ali znaju da su si za to sami krivi jer nisu dovoljno kompetitivni u druπtvu znanja. I znaju da to, zaboga, nisu lokomotive! Njih - ili, joπ bolje, automobile - treba uvoziti! Unutar tako postavljenih pravila igre, pitanje industrijske politike postaje prvorazredno pitanje na ideoloπkom meniju. PolitiËke ideje ne mogu sljedbenicima u teπkim vremenima poruëiti samo πto da se radi. Potrebno je odgovoriti, podjednako inspirativno - ali i realno-ekonomski uvjerljivo - πto da se proizvodi?! Mainstream politiëkim strankama je donedavno bilo dovoljno definirati subjekt (recimo, koaliciju radniëke i srednje klase), njegove vrijednosti (npr., solidarnost) i ciljeve (jednakost i puna zaposlenost), a redistribucijske politike su sve same provodile u djelo. Ako je nacionalnoj ekonomiji trebalo malo gasa da krene, posegnulo bi se 67 za keynesijanskim stimulusom i konsenzualnom politikom plaêa, i stvar bi proradila. Uvijek je, doduπe, bilo, kao πto kaæe Paul Krugman, bezobrazno bogatih ljudi koji iznimno mrze plaêati poreze, i cijela ta situacija socijalne dræave mora da ih je uæasno æivcirala, ali ni njima nije bilo loπe. Ta bili su, naprosto, bogati. Takva politika, kaæu, nije viπe odræiva. Objaπnjenja se, kao πto je veê reëeno, svode na - u neoliberalnim napadima preëesto prenaglaπavane - nesposobnosti politiëkih elita da deficitno financiranje upraænjavaju samo za razvojne projekte, a ne i pokrivanje minusa u tekuêem poslovanju dræave, ili - joπ gore - vlastitom dæepu. PolitiËare se, uz to, smatra nesposobnima da s politike kratkoroënog proraëunskog deficita prijeappleu na srednjeroënu i dugoroënu stabilnost. Postoje razlozi koji, meappleutim, ne pripadaju u sferu nesavrπenosti ljudskog faktora - nego su, bojim se, strukturne prirode. Iako se mnogi ljudi s njima identificiraju. Radi se o promjeni geopolitiëkih odnosa poraêa (ili Hladnog rata, kako æelite) koju je pratio nestanak bilo koje uëinkovite prepreke globalnoj mobilnosti kapitala, kao πto upozorava John Gray u eseju Poslije socijaldemokracije. U jednom momentu ostvarivanja Rooseveltova New Deala najviπa porezna stopa na nasljedstvo u SAD-u iznosila je 79 % - i Ëak 91 % sredinom pedesetih - a pitanje kako takvu redistribucijsku politiku provoditi u uvjetima slabih æivaca globalnog elektronskog krda danas i dalje, dakako, ostaje bez odgovora. Eric Hobsbawm, kao πto sam veê podsjetio, kolaps socijaldemokratskog konsenzusa locira joπ na poëetak sedamdesetih. Socijaldemokrati se otada suoëavaju s promjenom u bazi biraëke podrπke. SvjedoËili su usponu nove srednje klase urbanih profesionalaca koji se radnicima ne pokazuju tako vjernim saveznicima poput seljaka. Zatekla ih je kulturalizacija politike, uspon pojedinca i identiteta, ali ih niπta nije tako pokosilo kao slobodno træiπte. I u najkompetitivnijim ekonomijama Zapada radna mjesta su otiπla, a nama je ostala potreba za radom i zaπtitom od rizika koje træiπte donosi i kojima nas izlaæe. Odgovornost za zadovoljenje te potrebe moæemo do mile volje pokuπati prebaciti na pojedinca, Europsku uniju ili privatni sektor. Moæemo traæiti krivce u imigrantima, dræavi i posloviëno loπoj poduzetniëkoj klimi ili pak mentalnom sklopu i Bolonji koja nije zaæivjela, ali takvi stavovi Êe nas teπko dovesti do nove ekonomske aktivnosti. Ona viπe nije neko specijalistiëko pitanje ekonomske ili tehnoloπke struke, nego pitanje politiëke ideje. To viπe nije pitanje neke nove ili viskoprofitabilne tehnologije, nego pitanje radnih mjesta na odreappleenom mjestu. To viπe nije pitanje industrije, nego politike. Milan F. ÆivkoviÊ je tajnik Srediπnjeg Savjeta SDP-a, predsjednik SDP-ovog Savjeta za kulturu i medije, te je direktor Novog druπtva - udruge za razvoj socijalne demokracije.»lan je Savjeta Novog Plamena. 1 Esej je pripremljen za radionicu Export-led Growth in Central Europe and the Western Balkans u organizaciji Friedrich Ebert Stiftunga u studenom i bit Êe objavljen u knjizi istoga naslova.

68 68 Laæi, kriza i legitimitet Bosna i Hercegovina doc. dr. Goran MarkoviÊ Nacionalna biblioteka u Sarajevu HoÊemo li izaêi iz krize? U svjetlu aktuelne svjetske krize, Bosna i Hercegovina ima jednu prednost. Njena kriza je sveobuhvatna, oπtra i dugotrajna, tako da nam nije bilo teπko da se prilagodimo na nova krizna kretanja i svu tu priëu o krizi. Dok ljudi na Zapadu strahuju, mi viπe nemamo za πta - sve nam je veê oduzeto. Kriza je sistemska i totalna. Ona je podjednako ekonomska, politiëka, socijalna i moralna. Teπko je reêi koja je teæa, a uzete skupa, imaju porazan rezultat - dovode do totalnog uniπtenja druπtva. Kad nam se dogodi joπ teæa kriza, koja Êe biti samo eufemizam za potpuni krah sistema, to neêe biti u prvom redu zbog prelijevanja svjetske krize kod nas, veê zbog nemoguênosti sistema da viπe odolijeva vlastitim slabostima. PolitiËke elite u Bosni i Hercegovini, meappleutim, ne brinu zbog toga. One su se uvjerile da sistem moæe jako dugo æivjeti u krizi a da ne doæivi potpun slom. To, naravno, nije nikakvo rjeπenje, pogotovo nije poæeljno stanje, veê je privremena realnost koja savrπeno odgovara politiëkim elitama. Treba imati na umu da je bosanskohercegovaëkoj ekonomiji, smjeπtenoj na periferiji kapitalistiëkog globalnog træiπta, namijenjen latinoameriëki scenario: decenije stagnacije ili, u najboljem sluëaju, rasta bez razvoja, izvora jeftine radne snage i neregulisanog træiπta za plasman zapadnih roba i divljanje bankarskog kapitala. Posljedica i pratilac toga je socijalno raslojavanje do nesluêenih granica i oπtro klasno podijeljeno druπtvo. DomaÊe politiëke elite prihvataju taj scenario iz viπe razloga. Prvo, postoji djelimiëno poistovjeêivanje politiëke elite i domaêe buræoazije - neki pripadnici politiëke elite su i sami krupni kapitalisti, pa im odgovara ovakav ekonomski sistem. Drugo, kapitalistima u cjelini odgovara odsustvo ekonomske politike dræave koja bi podrazumijevala da ona ureappleuje træiπte i usmjerava ekonomsku aktivnost putem umjerenog planiranja, fiskalne politike i ograniëavanja uvoza. Njima odgovara najpuniji liberalizam u ekonomiji jer tad mogu razvijati onu ekonomsku aktivnost koja u kratkom roku donosi najveêi profit, prvenstveno u tercijarnom sektoru. Privatni kapital favorizuje privredne djelatnosti u kojima su ulaganja sigurna, a profit se moæe ostvariti na kratak rok. Otud uporno insistiranje na ekonomiji zasnovanoj na malim i srednjim preduzeêima. TreÊe, ovakva ekonomska politika proistiëe iz recepata zvaniënih zapadnih ekonomista i odgovara ekonomijama velikih sila, koje na naπe træiπte plasiraju svoje suviπne robe.»etvrto, novim vladama nije potrebna nova ekonomska politika. Njih nema ko da primora na nju. U Federaciji BiH, Savez samostalnih sindikata je otvoreno stao na stranu nove federalne vlade, podræavajuêi Platformu. Stoga nije realno oëekivati bilo kakav organizovan otpor koji bi potekao od birokratske sindikalne centrale, Ëak i kad bi bila sposobna da to uëini. Ovaj put nije problem samo u nesposobnosti, nego i u odsustvu volje - sindikat se konaëno otvoreno upregao u zapregu SDP-ovog premijera NikπiÊa. Poπto se ovdje radi o sistemskoj orijentaciji, ne treba oëekivati da Êe nova vlada uëiniti bilo kakve korake. Uostalom, SDP je formirao vladu u Federaciji Bosne i Hercegovine, a ne vidimo bilo kakav otklon od neoliberalne politike, πto smo i oëekivali i najavljivali. Formiranje Savjeta ministara Bosne i Hercegovine ne moæe biti suπtinski razlog zbog kojeg joπ uvijek tavorimo u ekonomskoj i socijalnoj krizi. Nova vlada Êe voditi staru politiku, pa Êe i posljedice biti iste. Uostalom, zar su vladajuêe stranke ponudile izlaz iz krize? Savez nezavisnih socijaldemokrata vrπi apsolutnu vlast u Republici Srpskoj veê pet godina. Da su njegovi lideri bar ponudili neki program, pa nas onda slagali da ga nisu mogli ostvariti zbog krize, moæda bi im neko i povjerovao. Tog programa nema. Jedini program je zaoπtravanje politiëke krize kroz stalno prepucavanje sa boπnjaëkom politiëkom elitom. SliËno je sa HDZ-om, Ëiji su se kadrovi pretplatili na ministarske fotelje, a kojima ekonomski program nije potreban. Dva su razloga za to. Prvi je πto je ekonomija uniπtena u vrijeme HDZ-ove suverene vladavine. Drugi je πto voapplestvo HDZ-a joπ uvijek osvaja vlast manipuliπuêi hrvatskim nacionalnim interesima i objektivno neravnopravnim poloæajem Hrvata u Bosni i Hercegovini. Za veêinu Hrvata koji izlaze na izbore, HDZ je joπ

69 Bosna i Hercegovina uvijek branilac hrvatstva u Bosni i Hercegovini, πto je za nacionalizmom zadojene, a donekle i uplaπene i frustrirane, mase dovoljno da glasaju za one za koje misle da πtite interese Ëitave nacije. Bosna i Hercegovina je specifiëna u mnogo Ëemu, ali je jedna od velikih, za mnoge neoëekivana, specifiënosti to πto politiëke elite ne samo da nemaju antikrizni program, nego ga ne moraju imati. Nacionalna, taënije nacionalistiëka, homogenizacija, s jedne strane i odsustvo bilo kakvog organizovanog i osmiπljenog otpora odozdo, s druge strane, omoguêavaju politiëkim elitama da bezbriæno tiraniπu svoje podanike, a da ne budu kaænjeni gubitkom vlasti. Nacionalizam je tehnologija vladanja. To nam je bilo jasno joπ od kraja 80-ih godina u Jugoslaviji. Bez obzira na svoju ideoloπku moê, ni nacionalizam nije svemoêno sredstvo vladanja. Da bi on mogao igrati neku ulogu u dræanju ljudskih duπa u okovima, mora biti praêen drugim sredstvom - autoritarnom politiëkom kulturom, koja negira i ne poznaje kulturu otpora, kulturu participacije u politiëkim procesima. Poslije izbora od oktobra proπle godine, dogodilo se neπto novo - stvorene su velike koalicije. Na istoj strani su se naπli SDP i SDA, SNSD i SDS, HDZ i HDZ Parlamentarna opozicija skoro ne postoji. Ovo se moglo dogoditi iz dva razloga. Prvi je povezan sa ustavnim reformama. Zna se da Êe se morati pregovarati o izmjenama Ustava. U pregovorima moraju jedinstveno uëestvovati najjaëe stranke sva tri naroda. Tako se doπlo do tri nacionalna bloka, mada to SDP poriëe. Stvaranje tako snaænih nacionalnih koalicija obeêava burne pregovore, u kojima svaka nacionalna politiëka elita mora da uëestvuje potpuno jedinstvena. Drugi razlog je, Ëini se, od ne manje vaænosti. Sistem je truo, dræava je bankrotirala, sprema se joπ veêe stezanje kaiπa. Entitetske vlade Êe nastaviti da teret krize prebacuju na ljude koji æive od svog rada - radnike i zemljoradnike, u prvom redu. Ta politika Êe neminovno izazvati nezadovoljstvo, moæda i otpor. Nijedna vlada, ma koliko jaka, ne æeli da se sama suoëi sa tim nezadovoljstvom. Ipak treba misliti na sljedeêe izbore. Stoga je SDP-u, HDZ-u i SNSD-u najbolje da, dræeêi najveêe komade vlasti, uappleu u veliku koaliciju sa svojim dojuëeraπnjim protivnicima i podijele odgovornost za svoju politiku. Na koncu, biêe krivi, manje ili viπe, svi koji su u vladi ili za koje graappleani budu mislili da podræavaju vladu. Elita vlada tako πto teret krize prebacuje na narod, a teret vladanja dijeli sa slabijim koalicionim partnerima. Ko Êe tu biti viappleen kao najveêi krivac, ne moæe se unaprijed znati. 69 PolitiËka kriza kao osnov legitimiteta PrihvatajuÊi neoliberalni koncept i ulazeêi u proces tranzicije, domaêe politiëke elite su stvorile ekonomsku i socijalnu krizu. Za njih je, Ëini se, joπ vaænije da odræavaju i povremeno podgrijavaju politiëku krizu. Ekonomska kriza je posluæila kao temelj uspostavljanja nove klasne strukture druπtva i novog ekonomskog sistema. Ona je predstavljala druπtveno okruæenje u kome je u formi ratnog profiterstva, podræavljenja druπtvene imovine, a potom privatizacije dræavne imovine, izvrπena prvobitna akumulacija kapitala i preraspodjela druπtvene moêi. Sad je potrebno zadræati stvoreno stanje, a to se najlakπe postiæe time πto dræava ne radi svoj posao, odnosno odbija da definiπe i vodi bilo kakvu ekonomsku i socijalnu politiku. PolitiËka kriza je temelj legitimiteta nacionalnih politiëkih elita, koje dominiraju politiëkim æivotom Bosne i Hercegovine. Osnov ove krize je ustavna kriza. U Ëitavom spletu politiëkih problema, kojih nije malo, ustavno pitanje igra prvorazrednu ulogu. Stoga nacionalne politiëke elite ne smiju dozvoliti da ono bude rijeπeno. Rasprave o ustavnoj reformi sluæe samo tome da pomognu nacionalnu homogenizaciju, a politiëke stranke iz reda svakog naroda meappleusobno se bore da u tom procesu homogenizovanja proappleu πto bolje, pa ne æele da zaostaju jedna za drugom u onome πto nazivaju odbranom nacionalnih, entitetskih ili dræavnih interesa, zavisno od toga da li je rijeë o hrvatskoj, srpskoj ili boπnjaëkoj eliti. Osnovna poruka koja dolazi do obiënog Ëovjeka je da se politiëke elite ne mogu dogovoriti i da dræava ne moæe funkcionisati ovakva kakva je, pa treba razmisliti o tome da se dræava razgradi ili da se temeljno reformiπe. Oba rjeπenja su nerealna, ali njihovo promovisanje dodatno komplikuje politiëku situaciju. Postoje dva rjeπenja, koja ne iskljuëuju jedno drugo, ali je upitno koliko su izvodljiva. Jedno je da politiëke elite postignu sporazum o ustavnoj reformi. Drugo je da Visoki predstavnik proglasi da su ustavne reforme okonëane za izvjesno vrijeme i da vlast treba da se okrene rjeπavanju ekonomskih i socijalnih problema. Dokle god je ustavno pitanje otvoreno, ono Êe predstavljati izvor sukoba i nepovjerenja. PolitiËke elite mogu povratiti legitimitet samo eksploatisanjem ustavnog pitanja. U suprotnom, potpun krah njihovog legitimiteta je neminovan. Stalna politiëka kriza, posebno zbog aktuelnosti ustavnog pitanja, Ëini otvorenim pitanje opstanka dræave ili njenog temeljitog preureappleenja.»ini se kao da dræava ne moæe postojati i funkcionisati ako se politiëke elite tako dugo ne mogu sporazumjeti o tome kako ona treba da izgleda. Zbog toga treba davati najveêi znaëaj svakoj inicijativi za ustavne reforme do kojih doapplee bilo koja multietniëka i dvoentitetska grupa ljudi, makar to bila lica koja su potpuni politiëki autsajderi. Za rjeπavanje politiëke krize i, posebno, ustavnog pitanja u Bosni i Hercegovini vaæniji je prijedlog bilo koje grupe od deset ljudi, koji su uspjeli da doappleu do njega bez svaapplee i uzajamnih optuæbi i sumnjiëenja, nego svi pregovori nacionalnih politiëkih elita koji ne dovode do bilo kakvih rjeπenja. Da je u Bosni i Hercegovini sve moguêe i da problem nije u multietniënosti druπtva i u postojanju same dræave, govori nekoliko Ëinjenica. Prvo, sklapaju se sve moguêe koalicije. Nakon πto je SDP uπao u koaliciju sa HSP-om, pale su i posljednje maske. Teπko da iko moæe povjerovati kako je HSP umjerena stranka koja prihvata ideju multietniënosti. Otkud onda ta koalicija? Odgovor je, Ëini se, jasan. SDP-u je bio po-

70 70 Bosna i Hercegovina treban koalicioni partner kako bi doπao do parlamentarne veêine, uz to joπ sa hrvatskim predznakom. S druge strane, HSP je dobila jedinstvenu priliku, koja se neêe ponoviti, da uapplee u vlast. Postojao je, dakle, obostran interes. Zaπto SDP nije uπla u koaliciju sa HDZ-om, koja nije niπta ekstremnija stranka od HSPa? Odgovor je takoapplee jasan. Obje stranke su suviπe moêne i uticajne da bi mogle lako doêi do koalicionog sporazuma, pogotovo u vrijeme kad se priprema nova runda pregovora o ustavnim promjenama, koje Êe po prirodi stvari postaviti na dnevni red pitanje preraspodjele moêi izmeappleu nacionalnih politiëkih elita. To je istovremeno odgovor na pitanje kako je moguêa tako Ëvrsta koalicija SNSD-a i HDZ-a. U ovom trenutku, srpska i hrvatska elita nemaju spornih pitanja, a imaju zajedniëkog protivnika - boπnjaëku politiëku elitu, koju æele, svaka iz svojih razloga, da oslabe. Eto dobrih razloga za Ëvrstu koaliciju. A ne zaboravimo da su srpski i hrvatski nacionalisti godine stajali na suprotnim stranama barikada i vodili rat. U Bosni i Hercegovini je, dakle, zaista sve mogu- Êe i sve zavisi od interesa nacionalnih politiëkih elita. Ako hrvatska politiëka elita sutra odluëi da traæi stvaranje hrvatskog entiteta koji bi ukljuëivao Derventu i Bosanski Brod u Republici Srpskoj, ovaj isti SNSD Êe uêi u koaliciju sa SDA i SDP, jer Êe s njima imati zajedniëki interes - da osujeti stvaranje takvog hrvatskog entiteta. Tako ispade da nacionalisti elegantno vuku za nos svoje sunarodnike, koji im u nacionalistiëkom transu daju izbornu podrπku. Za πta? Odgovor na to pitanje je ona druga Ëinjenica o kojoj æelimo govoriti i koja je suπtinska. Nacionalne politiëke elite dobijaju izbornu podrπku upravo za ostvarenje ciljeva suprotnih onima koje javno istiëu. Naime, one javno govore da se bore za interese svoje nacije. Kod nas se, meappleutim, uporno zabaπuruje πta je to nacionalni interes. Govoriti svojim jezikom, pisati svojim pismom, njegovati svoju kulturu i tradiciju, uëiti svoju istoriju - sve to je nacionalni interes. Ali, zar nije nacionalni interes æivjeti u ekonomski naprednom druπtvu, koje se uspjeπno bori protiv siromaπtva, socijalnih razlika, mrænje i netolerancije, kriminala i korupcije? Kako su ovo nesumnjivo interesi svakog naroda, a naπe politiëke elite ih ne ostvaruju, dolazimo do zakljuëka da one uopπte nisu u stanju, Ëak i kad bi imale najbolju volju, da ostvare nacionalne interese u koje se toliko zaklinju. U neëemu ipak postoji pun konsenzus nacionalnih politiëkih elita - one se savrπeno slaæu o ekonomskosocijalnim ciljevima koje æele postiêi. Od Dejtona do danas, niko nije Ëuo da se nacionalisti razilaze u odgovoru na pitanje kakav ekonomski sistem nam je potreban. Oni imaju isti stav o problemu privatizacije, socijalnim razlikama, eksploataciji radnika, odsustvu vladine pomoêi poljoprivrednicima, problemu spoljnotrgovinskog deficita, itd. Otvoreno neprijateljstvo na ustavnom frontu nadomjeπteno je punim bratstvom na ekonomsko-socijalnom frontu. Bosna i Hercegovina, dakle, moæe funkcionisati na ekonomsko-socijalnom planu, ali ne moæe na politiëkom. Drugim rijeëima, ona moæe funkcionisati kad i dokle se nacionalne politiëke elite slaæu. One odreappleuju granicu funkcionisanja druπtva i dræave. Bosna i Hercegovina kao Belgija. KonaËno! Naπi politiëari su se oduvijek ugledali na Zapad. KonaËno im se ispunila æelja da u neëemu liëe barem na jednu njegovu dræavu. Kao i u Belgiji, u Bosni i Hercegovini postoji kriza vlasti. Eto dokaza da su nas nacionalisti uveli u Evropu! Nema dræavne vlade, a i ona u Federaciji Bosne i Hercegovine je formirana na neustavan naëin. Iako je Centralna izborna komisija odbila verifikovati izbor Doma naroda Parlamenta Federacije BiH, Visoki predstavnik je poniπtio njenu odluku i omoguêio SDP-u da formira svoju parlamentarnu ve- Êinu i federalnu vladu. Ta odluka je samo dolila ulje na vatru i zakomplikovala proces formiranja vlasti na dræavnom nivou. Uo- Ëi nove runde pregovora o formiranju Savjeta ministara, predstavnici dva HDZ-a insistiraju na formiranju nove federalne vlade i izboru novog predsjednika Federacije. PolitiËku situaciju zakomplikovala je izjava HSP-a kojom zahtijeva formiranje novog distrikta na podruëju Posavine. Dva HDZ-a su, naravno, brzo reagovala, izjavljujuêi da sad nije vrijeme da se o tome razgovara. Naravno da nije, sad kad cvjeta ljubav sa SNSD-om, a pitanje distrikta u Posavini nuæno otvara pitanje prekrajanja linije razgraniëenja izmeappleu entiteta, poπto se najveêi dio Posavine nalazi u Republici Srpskoj. Time HSP prebacuje loptu HDZ-ovima. Dok voapplee dva HDZ-a optuæuju HSP da se prodao boπnjaëkom SDP-u, HSP idejom o distriktu Posavina æeli primorati dva HDZ-a da se izjasne o njoj, πto njima u ovom trenutku nikako ne odgovara, i da ih time kompromituje u oëima Hrvata. Dakle, opet se vode rasprave o tome ko najbolje zastupa nacionalne interese. Da Êe Visoki predstavnik poniπtiti svoju odluku i vratiti proces formiranja federalne vlasti na poëetak, teπko je zamisliti. Jedino je moguêe da moêni meappleunarodni Ëinioci izvrπe pritisak na SDP i primoraju njene voapplee na rekonstrukciju federalne vlade. Time bi se naπao Ëastan izlaz iz situacije koju je zamrsio OHR, pothranjujuêi apetite za vlaπêu SDP-a. S druge strane, podjela plijena u Federaciji veê je izvrπena. Teπko je oëekivati da se tu neπto drastiënije promijeni, πto æele oba HDZ-a, jer bi to znaëilo novu seriju smjena i postavljenja. Na koncu, postavlja se pitanje kako rekonstruisati federalnu vladu a da to odgovara i SDPu i HDZ-u.»ini se nikako. Stranci su svjesni da su pretjerali, SDP i HDZ-ovi takoapplee. Svi su htjeli da ostvare maksimalne ciljeve, pa se pokazalo da to nije moguêe. Zato Êe moæda kompromis biti pronaappleen u sljedeêem: dva HDZ-a Êe i dalje tvrditi da je federalna vlast nelegalna i nelegitimna, ali je neêe moêi rekonstruisati. S druge strane, SDP Êe se pomiriti sa uëeπêem dva HDZ-a u Savjetu ministara, kojima Êe ustupiti premijersko mjesto, ali Êe zauzvrat saëuvati vlast u Federaciji. Time Êe se pokazati koliko je SDP-ov program samo preslikana verzija programa njenih socijaldemokratskih sestrinskih partija sa Zapada. A to su oni isti programi protiv ko-

71 71 Bosna i Hercegovina jih protestuju desetine miliona radnika. Najsvjeæiji primjer je borba grëkih radnika protiv programa grëke socijaldemokratske partije PASOK. Sa stanoviπta ekonomsko-socijalnih interesa velike veêine stanovniπtva, formiranje novog Savjeta ministara neêe donijeti poboljπanja. Iste partije i ljudi Êe se samo izmijenjati u ministarskim foteljama. Na koncu, nije li ovih dana iz HDZ-a stiglo obavjeπtenje da Êe se na sastanku stranaëkih lidera razgovarati o sastavu i naëinu rada Savjeta ministara? Dakle, ni rijeëi o programu. Potpuno je jasno zbog Ëega: programa jednostavno nema. Ekonomsko-socijalnog programa ne moæe ni biti, jer neoliberalni koncept eliminiπe vladu koja bi æeljela voditi aktivnu ekonomsku i socijalnu politiku. Ma koliko ogromna veêina stanovniπtva oëekuje ovaj program, privatni kapital ga zabranjuje. PolitiËkog programa, s druge strane, joπ uvijek ne moæe biti, jer nacionalne stranke ne mogu da pronaappleu minimum kompromisa o ureappleenju dræave. Nekima Ëak odgovara da Savjet ministara ne bude formiran. S jedne strane, to odgovara svim parlamentarnim strankama, jer dokle god nema Savjeta ministara, nema potrebe i moguênosti da se vodi bilo kakva politika. Odsustvo politike znaëi odsustvo odgovornosti, makar i formalne. S druge strane, odugovlaëenje sa izborom Savjeta ministara najviπe odgovara strankama koje su prije ovih izbora Ëinile parlamentarnu veêinu, jer njihovi ministri nastavljaju da vrπe duænost a da pritom ne moraju voditi bilo kakvu politiku, jer Ëekaju da budu razrijeπeni. Ovo pogotovo vaæi za politiëke stranke koje bi u novom Savjetu ministara dobile manje mjesta nego πto ih imaju trenutno. Na koncu, ne treba zaboraviti joπ jednu stvar. Nije sluëajno πto je OHR insistirao na formiranju federalne vlade, Ëak i po cijenu krπenja federalnog ustava. Stvarna vlast se vrπi na nivou entiteta, jer je dræava dosta razvlaπtena. Spoljnu politiku vodi Predsjedniπtvo. Od novog Savjeta ministara niko ne oëekuje, veê i zbog njegovih nadleænosti, da rjeπava æivotne probleme graappleana i ekonomije. Zbog toga se nikome ne æuri da ga formira. Ustav Bosne i Hercegovine i Zakon o Savjetu ministara Bosne i Hercegovine ne sadræe norme o partijskoj pripadnosti ministara iz reda svakog konstitutivnog naroda. Nigdje ne piπe da, na primjer, Hrvati moraju biti iz reda stranaka za koje je glasala veêina Hrvata. Na koncu, takvo πto moæda uopπte neêe moêi biti pouzdano utvrappleeno. Ipak, dokle god je nesumnjivo da jedna ili dvije politiëke stranke uæivaju naklonost biraëa iz reda jednog naroda koji su izaπli na biraliπta, njihovi kadrovi treba da dobiju πansu u Savjetu ministara. Ustav i Zakon to ne zahtijevaju izriëito, ali to proistiëe iz prirode samog politiëkog sistema. Savjet ministara je znaëajna politiëka institucija, a ne tek institucija koja obavlja administrativne poslove. On vodi politiku i nije prost izvrπilac tuapplee volje. Stoga nije svejedno koje liënosti sjede u njemu. Sa stanoviπta interesa velike veêine stanovniπtva, nema razlike u tome da li Êe Hrvate, na primjer, predstavljati ministri iz reda HDZ, SDP ili HSP. Zaπto? Zato πto se ove stranke ne razlikuju mnogo u pogledu svojih ekonomsko-socijalnih ciljeva. Razlike se moæda mogu vidjeti pod mikroskopom, a u stvarnom æivotu ih malo ko osjeêa. RijeË je o strankama krupnog kapitala, mada se SDP pokuπava predstaviti kao stranka rada. Zanemarimo li kompletan program SDP-a, koji je oda neoliberalizmu na socijaldemokratski naëin, niko ne moæe shvatiti kako SDP moæe voditi politiku u interesu ljudi iz svijeta rada, a pritom paktirati sa LijanoviÊima. Kad je rijeë o politiëkim ciljevima ovih stranaka, razlike su uoëljive. ImajuÊi u vidu politiku koju je vodio HDZ svih ovih godina, kao gospodar hrvatskih duπa i novëanika, zvuëi krajnje odbojno misliti da ova stranka treba da ima svoje ministre u dræavnoj vladi. UËeπ- Êe HDZ-a u radu Savjeta ministara jedna je od najja- Ëih garancija da Êe se sve raditi po starom. ta uraditi povodom toga? Jedino πto se moæe uraditi, SDP je veê pokuπala - formirati Savjet ministara u kome Êe tri ili Ëetiri mjesta koja pripadaju Hrvatima dobiti pristalice SDP-a, HSP-a i LijanoviÊa. Da li bi to iπta promijenilo? Da, ali nagore. Ekonomsko-socijalno stanje ogromne veêine stanovniπtva ne bi se ni najmanje promijenilo, ali bi politiëka kriza bila zaoπtrena, poπto bi se Hrvati ponovo homogenizovali oko HDZ-a. I tako, umjesto da rejting Dragana»oviÊa opada, zato πto ga tuæilaπtvo tereti za zloupotrebu sluæbenog poloæaja, on mu raste, jer Hrvati vjeruju da ih brani od nasrtaja Lagumdæijine stranke. Nacionalna homogenizacija ponovo stavlja u zapeêak suπtinska, ekonomska i socijalna, pitanja i ponovo zamagljuje osnovni problem - nacionalne elite ne predstavljaju i ne mogu predstavljati interese Ëitavnih naroda, veê samo uskih vladajuêih grupa unutar svojih naroda. Nismo bili u skupπtini kad se usvajao Zakon o Savjetu ministara, pa ne znamo pouzdano, ali sve se nekako Ëini da su poslanici, odreappleujuêi njegov paritetan nacionalni sastav, imali na umu obezbjeappleenje nacionalne ravnopravnosti u njegovom radu. Ako, meappleutim, boπnjaëki biraëi izaberu SDP-ove poslanike, a ovi uz pomoê minornih hrvatskih stranaka imenuju nekoliko hrvatskih ministara, ravnopravnost neêe biti postignuta. Samo Êe biti ojaëana dva HDZ-a, a to je upravo ono πto ovoj zemlji nije potrebno. No, kako SDP i njegovi sateliti ne mogu obezbijediti podrπku relativne veêine hrvatskih biraëa, oni pribjegavaju πirem tumaëenju zakonske norme - hrvatski ministri ne moraju pripadati bilo kojoj, a pogotovo ne najjaëoj, politiëkoj stranci.»oviê i kompanija trljaju ruke, jer je jasno da Êe na koncu uêi u Savjet ministara, samo Êe nakon godinu dana dobiti nekoliko procenata viπe, jer su se pokazali kao branioci ugroæenog hrvatskog naroda. To πto su HDZ-ovi ministri, poslanici i vijeênici, zapravo, glavni tlaëitelji hrvatskog naroda, jer ga ekonomski i socijalno ruiniraju, ne nailazi na razumijevanje tog istog naroda u dovoljnoj mjeri, jer se on zabavio drugim jadom - Lagumdæija i druπtvo hoêe da mu nametnu ministre za Ëije stranke on nije glasao. Igre bez granica se nastavljaju, a o krizi malo ko brine. Dokle god je nacionalizma i lakovjernih da u njega vjeruju, politiëke elite mogu vladati i ako proizvode krizu.

72 72 Bosna i Hercegovina Socijaldemokratija u BiH: Izmeappleu autoritarnog nasljeapplea proπlosti i neoliberalizma Vuk BaËanoviÊ Propadanje staljinistiëkih i staljinoidnih 1 sistema u jugoistoënoj Evropi, krajem 80-tih i poëetkom 90-tih godina proπlog stoljeêa, natjeralo je partijske birokratije u jugoslovenskim republikama da, kroz restauraciju kapitalizma, formiraju strategiju oëuvanja povlaπtenog druπtvenog statusa ste- Ëenog u SFRJ, odnosno SR BiH. Ova strategija je imala tri faze: 1. transformaciju u socijal-πoviniste, koji Êe se, u sklopu priprema za podjelu kolaëa u predstojeêoj privatizaciji, koristiti nacionalizmom, patriotizmom ili najrigidnijim πovinizmom, te vojnom i policijskom represijom, kako u razbijanju πtrajkova i pobuna 80-ih godina, tako i zarad demonstracije sile rivalskim republiëkim birokratijama. Najbolji primjer ove faze je vlast Slobodana MiloπeviÊa, koji je desniëarsku opoziciju suzbijao sopstvenom nacionalistiëkom i agresivnom velikosrpskom politikom 2.) masovno pridruæivanje (radi ostanka na vlasti) narodnjaëkim, odnosno nacionalistiëko-klerikalnim desniëarskim partijama Ëija moê rapidno raste usled novonastale klime πovinizma koju je sama titoistiëka birokratija stvorila. Ova je faza bila uspjeπna zbog podrπke opoziciji od strane imperijalistiëkih sila i narodnog nezadovoljstva vladavinom crvene birokratije koju su desniëari kanalisali ka antikomunistiëkoj histeriji. Ovakva politika je bila najistaknutija u Hrvatskoj i BiH, Ëije birokratije nisu iznjedrile socijalistu tipa MiloπeviÊa koji bi ekstremnim nacionalizmom stavio pod kontrolu i tvrdolinijaπke liberalne desniëare. narodnjaπtvo, etniëki nacionalizam i patriotizam ostaju najbitnije okosnice partijske politike 3.) profiliranje kao graappleanska ili centristiëko-reformistiëka stranka, pokuπavajuêi da razvodnjenom socijalnom priëom i diskursom multikulturalizma popune politiëki vakuum na ljevici koji je ostavio desni zaokret SKJ i da time profitiraju na nezadovoljstvu masa u krajnjoj fazi procesa antiradniëke reakcije koja je zapoëeta upravo od strane SKJ. U ovom procesu nastaju u SDP Hrvatske, a u BiH, SDP BiH i SNSD. Radi se o transformaciji u socijaldemokratske partije zapadnoevropskog tipa, iako u nekim sluëajevima narodnjaπtvo, etniëki nacionalizam i patriotizam ostaju najbitnije okosnice partijske politike. U sva tri sluëaja, od zastupanja interesa radniëke klase i radniëkog internacionalizma, osim prilikom raznolikih ispraznih deklamovanja povodom obiljeæavanja bitnih godiπnjica NOB-a i sliënih prilika, nije ostalo niπta. U svakoj od tri politiëke strategije radniëko organiziranje i klasna borba se nastoje predstaviti, ili kao relikt 19. stoljeêa, ili se o njoj moæe diskutovati tek u okvirima podreappleenosti interesima novoformirane tranzicijske klase kapitalista, odnosno sluæenja naciji i/ili domovini/otadæbini. Mi Êemo se u ovom kratkom radu o politikama bosanskohercegovaëkih socijaldemokrata ograniëiti na analizu politiëkih programa i ideologije dvije najveêe socijaldemokratske stranke u BiH: Socijaldemokratske partije BiH (SDP) i Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Geneza: Avangarda koja to nije bila I jedna i druga partija nastale su mahom iz Ëlanstva SK BiH primarno na temelju primjenjivanja strategije, koju smo gore oznaëili pod 3.), s tim da je SNSD, u meappleuvremenu u tolikoj mjeri degenerirao da se, bez mnogo premiπljanja moæe svrstati i pod 1.). ta to zapravo znaëi? Ruski revolucionar Lav Trocki, je joπ predvidio slom staljinistiëkih birokratskih despotija socijalizma u jednoj dræavi. Prema njegovoj analizi, staljinistiëka birokratija Êe kad tad nuæno morati traæiti oslonac u vlasniëkim odnosima 2, dok Êe buræoaske partije koje budu restaurirale kapitalizam, naêi nemali broj spremnih slugu meappleu postojeêom birokratijom, administratorima, tehniëarima, direktorima, partijskim sekretarima i privilegiranim vladajuêim krugovima generalno. 3 Ovaj scenario se nije odigrao samo u SSSR-u, veê i u svim staljinoidnim reæimima, kakav je, uz Titove i Kardeljove preinake, progresivne inovacije i neizbjeæne kompromise sa razvijenim kapitalistiëkim dræavama, bio i jugoslovenski. Gdje god se birokratija uzdigla do upravljaëke kaste i stvorila socijalizam u jednoj dræavi, odnosno svoje parazitsko gospodstvo nad radniëkom klasom, bio je to prvi korak ka ponovnom uspostavljanju kapitalistiëkih proizvodnih odnosa. Zbog toga se staljinizam, kao i staljinoidni derivati, s pravom mogu definirati kao birokratska kontrarevolucija 4. I pored ogromnih zasluga u borbi protiv faπizma i desni- Ëarskih ekstremizama, posljeratnoj industrijalizaciji i urbanizaciji zemlje, Savez komunista Jugoslavije (SKJ) je, prema svojoj unutraπnjoj strukturi, kao i tehnici vladanja bio i ostao staljinistiëka partija, koja se uæasavala svake vrste radniëkog organizovanja nezavisno od oficijalnih dræavnih struktura. 5 Ovo je u realnosti znaëilo partijsko-dræavnu kontrolu sindikata i radniëkih savjeta i skupπtina, te onemoguêavanje

73 Bosna i Hercegovina donoπenja bilo kakvih odluka odozdo. Kada se tome joπ doda do bigotrije promovisani kult nepogrjeπivog voapplee, dræave i vojske, nezasluæene priviligije i crvenoburæoaski elitizam visokih partijskih duænosnika, direktora i birokrata, univerzalistiëko bratstvo i jedinstvo naroda i jugoslovenski nacionalizam naspram revolucionarnog radniëkog internacionalizma, onda nam je jasno iz kakvog su nedemokratskog, patriotsko-mistifikatorskog, a samim time i suπtinski nemarksistiëkog humusa iznikla trenutna liderstva socijaldemokratskih partija u BiH. Baπ kao πto su staljinoidni reæimi proizaπli iz ranije razvijenog staljinistiëkog sistema, tako su i bosanskohercegovaëke socijaldemokratske partije izrasle iz staljinoidne SK BiH u kojoj su demokratizam, demokratsko donoπenje odluka, sukob miπljenja i interesa, formiranje veêine i manjine kod bitnih pitanja bili svedeni na izravnavanje uskih interesa birokratskih klika. RadniËka klasa je bila u potpunosti istisnuta iz partijske politike i svedena ne sredstvo birokratskih manipulacija. Demokratija se zapravo svodila na izvrπavanje birokatskih dogovora.»ak se ni radniëko samoupravljanje, kao jedinstveni fenomen jugoslovenskog socijalizma nije uspjelo izvuêi ispod birokratske Ëizme direktora i partijskih aparatëika, buduêih privatizatora. Demokratija radnog mjesta bez demokratije na nivou dræave stvorila je zasebne republiëke ekonomske interese 6, koji su potom postali baza nacionalizma na Ëijim su se krilima uzdigli patriotski socijaldemokrati. KritikujuÊi istoëni blok, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih i svjetskih marksistiëkih teoretiëara, Predrag Vranicki je izneo ocjenu, koja se, bespogovorno, moæe odnositi na rukovodstvo komunistiëke partije, koja je 1990., prepustila kormilo institucija SR BiH nacionalistima: Avangarda takvog procesa ne moæe biti skuëenija, bojaæljiva, netolerantnija i nesposobnija da izaapplee iz odreappleenih idejnih okrπaja i kontroverza od one sredine kojoj bi trebala da bude avangarda 7. Formiranje: Opskurni oportunizam u startu Dvije bosanskohercegovaëke socijaldemokratske partije nastale su, kao πto je veê reëeno, iz istog humusa, ali na razliëite naëine. Dok je SDP kao samoproglaπeni pravni sljednik SK BiH, kako stoji u partijskom program, nastao na osnovama reformistiëko-demokratskog iskoraka Saveza komunista i Saveza reformskih snaga Bosne i Hercegovine, potkraj osamdesetih i poëetkom devedesetih godina proπlog stoljeêa, ka viπestranaëju- politiëkoj i ekonomskoj demokratiji, 8 SNSD formiraju razliëiti nezavisni poslanici (bivπi partijski aparatëici) KaradæiÊeve ravnogorske narodne skupπtine Republike Srpske 9. SDP-ovi reformski demokrati i reformske snage su za okvire svoga djelovanja prihvatile ideologiju bosanskohercegovaëkog patriotizma, dok je dio reformista srpske narodnosti iz skupπtine SR BiH (meappleu kojima je bio i trenutni πef SNSD-a i predsjednik RS-a Milorad Dodik) pristao uz KaradæiÊevo velikosrpstvo, Ëime su se otvoreno svrstali na stranu ravnogorske reakcije 10. Umjesto da formiraju jedinstveni front odbrane tekovina NOB-a, partijske birokratija se rasipa, uglavnom, po nacionalnom kljuëu i pronalazi si uhljebljenje svaka u svome nacionalnom toru. Iako bi bilo vrlo nekorektno i banalno izjednaëiti nacinalistiëki πovinizam kojem su se u startu povinovali buduêi osnivaëi SNSD-a sa SDP-ovim deklarativnim zalaganjem za jednake socijalne i politiëke πanse i ravnopravnosti svih graappleana i naroda i nacionalnih manjina 11, izmeappleu dvije partije postoji baziëna sliënost, a to je njihova ekonomska politika. 73 PolitiËki programi: staljinizam se spaja s neoliberalizmom Ekonomske politike obiju partija ne odudaraju od (neo)liberalne deregulacije koju su, poëevπi od 70-tih godina proπlog stoljeêa, postepeno usvajale sve vodeêe socijaldemokratske partije u Zapadnoj Evropi. Zlatno doba dræave blagostanja u kojem jer radniëka klasa povjerenje poklonila socijaldemokratiji pokazalo se neodræivim zbog viπe puta provjerene Ëinjenice da svaki reformizam u kapitalizmu ometa bræu oplodnju kapitala i bræi rast profita. 12 Upravo zbog toga se buræoazije zapadnih zemalja, u skladu sa briæljivo pripremljenim doktrinama neoliberalnih ekonomskih gurua, Friedmana, Misesa i Hayeka, vraêaju laissez-faire kapitalizmu, odnosno klasiënom izrabljivaëkom liberalizmu 19. stoljeêa. Upravo su se zapadnoevropske socijaldemokratske partije pokazale najboljim izvrπiteljima interesa klase kapitalista, kada su u pitanju masovni napadi na izborena radniëka prava, sindikate, programe socijalne sigurnosti, te javne firme i industriju 13. Demontiranje dræave blagostanja, a potom i finansijska kataklizma do koje je neoliberalizam doveo svijet u potpunosti su rasplinuli iluzije razoëaranog staljiniste i oduπevljenog novoreformiste Milovana ilasa o doglednim, malim svakodnevnim sredstvima, koja vode k velikim ciljevima. 14 Socijaldemokratija koju su 90-tih godina u svoje stranaëke programe unijeli staljinoidni birokrati SK BiH, prema tome, nije niπta drugo do paket najrigidnijih desniëarskih ekonomskih doktrina zavijenih u crveni plaπt. Dovoljno je samo letimiëno proêi kroz programe obiju bosanskohercegovaëkih socijaldemokratskih partija da se utvrdi o Ëemu se radi. Naravno, prethodno je potrebno razgrnuti gomilu namjernih nekonzistentnosti, neprincipijelnosti, kontradikcija i skrivanja suπtine, koje doslovno vriπte iz svakog pasusa. Autori SDP-ovog Programa tvrde da partija svoju programsku orijentaciju nije odvajala od radniëkih sindikalnih i nekih druπtava i organizacija Ëije je interese artikulirala, programirala i u granicama svoje moêi realizirala, da podræava interese onih koji æive prvenstveno od vlastitog rada, da bi zatim nakon radnika i seljaka nabrojali i poduzetnike. 15 Autori Programa, koji se Ëak na jednom mjestu pozivaju na ono najvrijednije u marksistiëkoj misli su, Ëini se, zaboravili, njenu osnovnu vrijednost, a to je da svako ko raspolaæe radnom snagom drugih i ko eksploatiπe njihov rad pripada klasi kapitalista. Kako je onda moguêe u one koji æive prvenstveno od vlastitog rada ubrojati i poduzetnike? Kako je moguêe istvoremeno podræavati interese onih koji æive od svoga rada i onih koji, pozovimo se ponovo na najvrijednije u marksistiëkoj misli, prisvajaju viπak vrijednosti tog rada? Na to pitanje je dobro odgovorio urednik web portal Internacionalne marksistiëke tendencije Allan Woods. Socijaldemokrati se u svim zemljama susreêu sa vjeënom dilemom : Jednom kada dograbe vlast, dovode se pred teæak izbor: ili Êe braniti interese radniëke klase i napasti kapital, ili Êe braniti kapital i napadati radniëku klasu. Redovno izaberu drugi put. 16 Ovime se naravno ne æeli re- Êi da ne postoje nikakve razlike izmeappleu malog i krupnog kapitala. Tako je sasvim moguêe das u autori SDP-ovog politiëkog programa za svoj cilj postavili uspostavljanje demokratskog socijalizma, Ëiju okosnicu Ëine emancipacija Ëovjeka od svih vidove politiëke i ekonomske potëinjenosti i otuappleenja, da bi veê u narednom pasusu naglasili da je privatno vlasniπtvo nad sredstvima za proizvodnju (a koje je osnovni uzrok pot- Ëinjenja veêine manjini, kao i otuappleenja radnika od svoga pro-

74 74 izvoda) osnova ekonomskih odnosa 17. U svojoj odbrani radniëke klase od otuappleenja i borbi za uspostavljanje demokratskog socijalizma SDP BiH ide i dalje, te nas radna grupa autora partijskog Programa uvjerava da Nijedan od ciljeva ekonomskog razvoja nije moguêe ostvariti bez dominantne uloge privatnog vlasniπtva u BiH. Zbog toga, poruëuju iz SDP-a BiH, privatizacija dræavne imovine nema alternative, pogotovo ima li se u vidu Ëinjenica da strani strateπki investitori svoja sredstva neêe u ozbiljnijem obimu angaæirati u poduzeêima koja nisu preteæno privatna. 18 Nakon ovoga nas niπta viπe ne moæe iznenaditi. Nikakvo Ëudo da partija koja se u istom program spominje ekonomsku demokratiju, a planira rasprodaju druπtvenog, dakle radniëkog, vlasniπtva strateπkim investitorima u svojoj postizbornoj Platformi naglaπava da se dræavna preduzeêa neêe privatizirati, odnosno prepustiti inostranim kontroverznim biznismenima, za sada. 19 Da SDP BiH u svojoj brizi o politiëkim i ekonomskim prioritetima ne bi bio usamljen, pobrinula se druga socijaldemokratska partija u BiH: SNSD. SliËno SDP-u, autori SNSDovog (u mnogome skromnijeg, ali niπta manje namjerno konfuznog i kontradiktornog) PolitiËkog programa, na po- Ëetku izlaganja obeêavaju zalaganje za slobodu, jednakost, pravednost, socijalnu pravdu, solidarnost, kao i uzajamnu odgovornost. Ove frazetine dopunjene su pozivanjem na ideje socijaldemokratije Svetozara MarkoviÊa, Dimitrija TucoviÊa i Vase PelagiÊa 20. PolitiËka ubjeappleenja ovih progresivnih revolucionarnih mislilaca slaæu se sa ostatkom SNSDovog programa, taman onoliko koliko je Program SDP-a BiH inspirisan najvrijednijem u marksistiëkoj misli. Tako zlouporebljivaëi MarkoviÊevog, TucoviÊevog i PelagiÊevog imena, odmah u startu korigiraju svoje zalaganje za jednakost : Dræava mora bti garant uspjeπnog ekonomskog razvoja samo kroz dvije uloge u privrednom sistemu: regulativnu i nadzornu. Sve ostalo treba da bude stvar træiπne utakmice. 21 Ovo je, u praksi vrπenja privatizacija u RS-u, znaëilo da su snsd-ovski socijaldemokrati uspjeπno izregulirali i nadzirali svaku pljaëkaπku privatizaciju od kako su na vlasti, te i sami u njima uëestvovali kao uspjeπni biznismeni i drugi ugledni Ëlanovi druπtva. Oni, koji su napisali da brza i efikasna privatizacija dræavnog kapitala u preduzeêima i bankama, mora oduzeti dræavi i dræavnoj vlasti neefikasno i netransparentno upravljanje kapitalom, 22 su oni oni ljudi koji su tu neefikasnost uzrokovali, te je sada predupreappleuju tako πto Êe za sebe uzeti procenat, prilikom potpisivanja privatizacijskog ugovora. Zanimljivo je da je i SNSD u svome Programu, napisanom za Opπte izbore 2010, za naredni Ëetverodgodiπnju period predvidio zavrπetak procesa priatizacije svih preduzeêa predviappleenih za privatizaciju, putem tendera, berzanske ponude ili drugih zakonom predviappleenih metoda. Za preostala preduzeêa u kraêem roku pripremiti privatizacione programe i organizovano ponuditi strateπkim stranim investitorima. 23 SNSD je doduπe, djelomiëno, obeêao da neêe vrπiti privatizaciju Elektroptivrede RS, Poπta Srpske, uma i Æeljeznica, s napomenom da je otvoren za manjinska dodatna ulaganja ili dokapitalizacije 24, πto podosta podsjeêa na platformaπko protivljenje privatizaciji kljuënih dræavnih preduzeêa za sada. Zanimljivo je da i jedna i druga stranka insistiraju na dominantnosti malih i srednjih preduzeêa u BiH, dakle onih koja ne bi mogla biti konkurentna inostranim korporacijama. Prema tome, jedni i drugi socijaldemokrati dræavnu imovinu æele prokockati kao da se radi o njihovom, Bosna i Hercegovina a ne vlasniπtvu radnih ljudi koji su ga i stvarali i to sve pod plaπtom zalaganja za socijalnu pravdu i jednakost, πta god to dvoje znaëilo. U tom smislu, njihovo insistiranje na reviziji privatiacije i oduzimanju nelegalno steëene imovine, te borbi protiv pljaëkaπkog tranzicijskog kapitalizma 25 zvuëi kao loπ vic. Niπta Ëudno s obzirom na staljinoidnu upravljaëku kastu iz koje su iznikli. Ideologija i politiëki nastupi - joπ jedna mjera degeneracije PolitiËki nastupi, odnosno ideologije kojima socijaldemokrati zabaπuruju svoje ekonoske politike, takoappleer su spajanje nespojivog i udruæivanje neudruæivog. Razlike u njihovim politiëkim nastupima samo su razliëite lokalne varijante sprovoappleenja jedne te iste ekonomske doktrine. Kako je to jezgrovito objasnio Goran MarkoviÊ: ZnaËajno je da politiëke stranke ne razgovaraju o rjeπavanju ekonomskih i socijalnih problema, niti se o tome spore. Razlog je jednostavan - one imaju suπtinski identiëne ekonomsko-socijalne programe, ili, taënije, pate od odsustva bilo kakvog smislenog i dugoroënog ekonomsko-socijalnog programa, πto se vidjelo joπ u izbornoj kampanji.»ak ni platforma koju je ponudila SDP, a koja sadræi odreappleene prijedloge ekonomskih mjera, nije izazvala polemike u tom dijelu svog sadræaja. 26 A πta je izazvalo postojeêu politiëku metastazu u BiH? Samo i jedino otrovne polemike oko toga u kakvom Êemo tipu polukolonije æivjeti, odnosno da li je progresivniji SDPov bosanskohercegovaëki patriotizam, ili pak navodna zaπtita srpskih nacionalnih interesa od unitarizacije i navodne opasnosti majorizacije koju u svojim manipulacijama koristi SNSD. Socijaldemokrati se ne sukobljavaju oko neophodnih sveobuhvatnih reformi finansijskog sektora, uvoappleenja radniëke demokratije, progresivnih poreza za bogataπe i tranzicijsku mafiju. Osnova njihovog sukoba jeste u tome, koja Êe od kompradorskih mafija koje zastupaju, ili Ëiji su sami pripadnici dominirati u Bosni i Hercegovini. Prirodno je, svakako, da Êe osoba ljeviëarskih politiëkih ubjeappleenja primjetiti da je zapaljiva πovinistiëka retorika daleko zastupljenija u javnim istupima predstavnika SNSD-a, nego kod predstavnika SDPa i u tome Êe imati pravo. Nije zogreg ponoviti da, uprkos svim trulim kompromisima, SDP BiH joπ uvijek nije pretrpio onaj stepen degeneracije kao SNSD. SDP BiH jeste u koaliciji sa neoustaπkom partijom HSP, baπ kao i SNSD sa karadæiêevskim SDS-om, no sam SDP BiH, nije poprimio crte ekstremno nacionalsitiëke - moæe se slobodno reêi i ËetniËke - stranke kao SNSD. Ipak ni jedan Ëlan SDP-a, a pogotovo neko iz rukovodstva, joπ uvijek nije izjavio da je jedino zajedniëko πto imaju stanovnici BiH Prvi maj i meappleunarodna Nova godina, kao πto to na tribinama koje organizira Ëesto istiëe Mlorad Dodik. 27 Pa ipak, kao marksisti, moramo izraziti svoju zabrinutost i pravcem kojim se kreêe SDP BiH, kao i svakim djelovanjem koje klasne protivrjeënosti nastoji prikriti maglom nacionalnog, patriotskog i opπteg. SDP se otvoreno deklarira kao partija sa patriotskom obavezom 28, pri Ëemu je ta obaveza, pogotovo kada se radi o javnim nastupima visokih rukovodioca SDP-a, uvijek u okvirima boπnjaëkog nacionalnog narativa. Tako za Zlatka Lagumdæiju Islamska zajednica BiH vodi dræavotvornu politiku 29, sdp-ovski premijer Unsko-sanskog kantona Hamdija LipovaËa ne vidi niπta sporno u tome da budæetski novac polanja za izgradnju kolosalne nove rezidencije reisul-uleme na sarajevskm KovaËima 30, dok sdpovski Ëlan predsjedniπtva iz reda hrvatskog naroda Æeljko

75 Bosna i Hercegovina KomπiÊ otvoreno podræava Ëlana ustaπke emigracije, komandanta HOS-a, zapovjednika logora Dretelj Blaæa KraljeviÊa i Ëak ga izjednaëava sa Josipom Brozom Titom. 31 KomπiÊ je tada rekao da su Blaæ KraljeviÊ i Tito razliëitog politiëkog uvjerenja, ali su se obojica borili za BiH i ne moæe se ni jednom niti drugom obiti pera. 32 Ovakvi ispadi po svemu podsjeêaju na demagogiju Milorada Dodika i njegove skandalozne pokuπaje da obiljeæavanje vaænih godiπnjica NOB-a pretvori u srpske nacionalistiëke manifestacije. Srpski narod je, objasnio je Dodik u Kozarskoj Dubici povodom obiljeæavanja 27. jula pobjedom nad faπizmom naπiroko dao slobodu i drugim narodima koji su se priklonili borbi, a blagodati slobode koju su izvojevali danas uæivaju svi na prostoru Republike Srpske. U partizanskim jedinicama su bili uglavnom Srbi, koji su vjerovali da ta sloboda pripada svima, da bi shvatili da tu slobodu æele da ugroze svi oni kojima je sloboda data u borbama od do 1945 godine. Obiljeæavanje godiπnjice ustanka na Spomen obiljeæju ærtvama faπizma na sarajevskim Vracama, Ëelnici SDP-a su takoappleer iskoristili za pokuπaj stvaranja laænog kontinuiteta izmeappleu NOB-a i bosanskohercegovaëkog patriotizma. 33 Epilog: Kriv je sistem! Na osnovu svega iznesenog zakljuëujemo da su bosanskohercegovaëke socijaldemokratske sitne, ali poneπto razliëite ribe prisiljene da dijele isti lavor prljave vode i u njemu se koprcaju kompromitujuêi se, po potrebi, na razliëite naëine. Njihovi ekonomski programi nisu Ëak ni programi koje bi saëinila nacionalna buræoazija koja dræi do svojih interesa, veê kompradorskih interesnih skupina proizaπlih iz totalitarne staljinoidne birokratije. Od borbe za interese radniëke klase, ostale su, u politiëkim programima ovih partija samo fraze, koje se, uz titoistiëke dekoracije ili pravoslavnu dekoraciju (veê po potrebi), koriste iskljuëivo u vrijeme predizbornih kampanja. U tom smislu, bosanskohercegovaëki socijaldemokrati su po nivou unutarpartijske demokratiënosti daleko ispod nivoa velikih socijaldemokratskih partija u Zapadnoj Evropi, u kojima je barem moguêe osnivati frakcije, koje mogu biti Ëlanica razliëitih socijalistiëkih internacionala i na svaki moguêi naëin utjecati na formiranje partijske politike. Voappleena s vrha, politika ovih partija dozvoljava jedino razlike koje nastaju po pitanju podjele interesnih zona i plijena. Staljinoidni monolitizam se ujedinio sa najrigidnijim kapitalizmom polukolonijalne dræave. Neki razoëarani Ëlanovi ovih partija Êe reêi da je to realnost i da je sistem takav. Upravo u sistemu i jeste bio i ostao socijaldemokratski problem Pod staljinistiëkim reæimima autor podrazumjeva SSSR i reæime koje je u zemljama istoëne i jugoistoëne Evrope, nakon Drugog svjetskog rata silom nametnula Crvena armija. Staljinoidni sistemi jesu posebni oblici druπtvenog ureappleenja proiziπli iz staljinizma (zadræavπi staljinistiëku partijsku strukturu), ali su u posebnim materijalnim okolnostima razvili odreappleene specifiënosti, kao u Kini, Vijetnamu, Kubi, Albaniji i Jugoslaviji. StaljinistiËki sistemi su svi od reda bili dio jednog sistema, rukovoappleenog iz Moskve, dok su staljinoidni sistemi su bili nezavisni i izolovani na pojedinaëne socijalizme u jednoj dræavi. 2 Lav Trocki, Izdana revolucija, Online verzija: Pobunjeni um / MarksistiËka internet arhiva (marxists.org) 2002, , 11:02 3 Leon Trotsky, The Revolution Betrayed, What is the Soviet Union and Where is it Going? (1936), Transcribed for the Internet: by Zodiac between August 1993 and March 1996., , 22:56, citirani odlomak sa engleskog preveo V. B. 4 Ted Grant, Russia: from Revolution to counter-revolution, Foreword by Vsievolod Volkov, , 23:24 5 Goran MusiÊ, Balkanska kletva - rat i nacija na podruëju bivπe Jugoslavije, 6 Premda je radniëko samoupravljanje uspjelo ostvariti odreappleeni stepen demokratije radnog mjesta, decentralizacijom privrede je sprjeëeno da se takav demokratski model prenese i na institucije dræave. Ovim fragmentovanjem organa radniëke klase je staljinoidna titoistiëka birokratija saëuvala svoju dominantnu ulogu u rukovoappleenju druπtvom kao cjelinom. PolitiËke posljedice ovakvog privrednog modela su se ogledale u javljanju i porastu lokalnog i nacionalnog ekonomskog πovinizma, koji Êe kasnije dovesti i do sveopπteg raspada Federacije. 7 Predrag Vranicki, Dræava i partija u socijalizmu, Praxis (Zagreb), 1967, 5-6, 8 Program Socijaldemokratske partije BiH, 9 Savez nezavisnih socijaldemokrata - zvaniëni portal; ISTORIJAT, 10 Pod ravnogorskom reakcijom autor podrazumjeva sve velikosrpske reakcionarne politiëke pokrete od uvoappleenja viπestranaëja 90-tih, pa do danas 11 Program Socijaldemokratske partije BiH, ibidem 12 I. Silone, Der Faschismus - Seine Entstehung und Seine Entwicklung, Europa Verlag, Zürich 1934; navedeno prema prevodu odlomka u T. KuljiÊ, Faπizam, Nolit Beograd 1987, str Luke Cooper Fri, Social democracy, neoliberalism and new left parties in Europe, 25/09/ :45 14 M. ilas, Nova klasa, Narodna knjiga Beograd 1990, str Program Socijaldemokratske partije BiH, ibidem 16 Alan Woods, The Greek drama eneters a new stage, IMT, Wednesday, 22 June 2011, 17 Program Socijaldemokratske partije BiH, ibidem 18 ibidem 19 Osnove za formiranje vlasti u Federaciji BiH i platforma zajedniëkog nastupa institucijama BiH u mandatnom periodu , ibidem 22 ibidem 23 Koraci za buduênost - 4X4=RS2, 50 ciljeva i politika za 50% glasova, Opπti izbori - 3. Oktobar 2010, 24 ibidem G. MarkoviÊ, Mora li Bosna biti tamni vilajet?, Novi plamen, br. 19, str 27 Mi smo oduvijek bili razliëiti. Jedina dva zajedniëka praznika naroda BiH su meappleunarodna Nova godina i Prvi maj Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a i predsjednik Republike Srpske na tribini Republika Srpska na dobrom putu, odræanoj u IstoËnom Sarajevu , Ono πto je takoappleer povoljno u svemu ovome i πto Êe takoappleer bitno utjecati na to tko Êe biti Ëlan Predsjedniπtva je, slobodno mogu reêi, dræavotvorno i politiëki pozitivno ponaπanje vrha Islamske zajednice., MAGAZIN START, Intervju: Zlatko Lagumdæija, predsjednik SDP-a i zastupnik u Parlamentu BiH, Zlatko-Lagumdzija-predsjednik-SDP-a-i-zastupnik-u-Parlamentu-BiH 30 Nedim JahiÊ, Reis i SDP - Od LipovaËe do SuljagiÊa, Maj u 10:20 31 Ovu je izjavu KomπiÊ u decembru 2006 dao za hrvatski VeËernji list, a moæe se u cijelosti naêi na: komsipronao-ubojice-generala-blafa-kraljevi 32 Podsjetimo, Blaæ KraljeviÊ je bio Ëlan ustaπke emigracije i 1972 je trebao biti Ëlan ustaπke diverzantske Bugojanske grupe sa ciljem podizanja oruæanog ustanka protiv SFRJ. Hrvatske oruæane snage kojima je komandovao 1992., odgovorne su za zloëine nad srpskim civilma u selu Bradina, miniranje manastira ÆitomisliÊ, miniranje pravoslavne crkve u Mostaru i odvoappleenje i zatoëavanje srpskih civila u logor Dretelj, Ëiji je KraljeviÊ bio zapovjednik. 33 Vidi: V. BaËanoviÊ, Kako se okoristiti antifaπistiëkim ustankom?, Juli u 18:41

76 76 PolitiËka ekonomija srpske tranzicije - II deo: Izgradnja kapitalizma od ruπevina privrede Srbija Goran MusiÊ Uvod Desetogodiπnji periodi Ëine se sasvim odgovarajuêim vremenskim razgraniëenjem za analizu krizne istorijske epohe koja se na ovim prostorima otvorila krajem sedamdesetih godina proπlog veka. Iako u svakoj od protekle tri decenije moæemo jasno razlikovati tri politiëka reæima i tri drugaëije druπtveno-ekonomske konstelacije, zajedniëko obeleæje epohe jeste svakako pokuπaj vladajuêih struktura da izvrπe korenite izmene sistema koji je stvoren tokom perioda socijalistiëke modernizacije, kao i permanentna druπtvena kriza koja se javlja kao rezultat ovih pokuπaja reforme odozgo. Nakon perioda relativne stabilnosti i prosperiteta koje je socijalistiëka revolucija donela posle Drugog svetskog rata, osamdesete su bile godine duboke ekonomske krize i pokuπaja dela partijskog rukovodstva da napravi radikalan prekid sa dotadaπnjim tipom samoupravljaëke 1 planske privrede koji je ukljuëivao kontrolisane uplive træiπta. Umesto toga, partija je reπila da se u potpunosti okrene integraciji u svetsko træiπte i profitu kao jedinom merilu ekonomskih performansi preduzeêa. Raspad socijalistiëke Jugoslavije pokazao je da titoistiëka birokratija nije bila dovoljno jaka da preæivi druπtveno vrenje koje je usledilo u trentuku kada je stanovniπtvo na svojoj koæi poëelo da oseêa posledice træiπne reforme. Posle rasformiranja Saveza komunista Srbije, SocijalistiËka partija Srbije planirala je da joπ odluënije nastavi ovim reformskim putem. Meappleutim, ratovi i sankcije koji su usledili uëinili su da devedesete liëe na usporeni snimak tranzicije kroz koju su u to vreme prolazila ostala postsocijalistiëka druπtva. Svoj program ekonomske πok terapije, Srbija je doëekala tek deset godina kasnije, kada su nagomilane protivreënosti specifiëne tranzicije pod MiloπeviÊem otvorile prostor za ekonosmke liberale u dotadaπnjoj opoziciji da sprovedu u delo sopstvenu viziju ekonomskih reformi. Pa ipak, protekle tri decenije nisu iznedrile samo hroniënu druπtvenu krizu i periodiëne smene vladajuêih reæima, veê i druπtvene pokrete odozdo kao svojevrstan odgovor na pogorπanje æivotnih uslova i pokuπaj stanovniπtva da utiëe na politiëke prilike. Pribliæavamo se jedanaestogodiπnjici obaranja reæima Slobodana MiloπeviÊa masovnim mobilizacijama na ulicama 5. oktobra Za marksiste, 5. oktobar je znaëajan zbog Ëinjenice da se radniëka klasa, za razliku od druπtvenih pokreta oko 9. marta i kraapplee lokalnih izbora 1996/97. godine, po prvi put aktivnije ukljuëila u politiëke procese u zemlji pod MiloπeviÊem. trajkovi koji su poëeli sa radnicima gradske ËistoÊe, a kulminirali otvorenim sukobom rudara i policije u basenu Kolubara, bili su presudan tas na vagi u korist obaranja reæima koji je dominirao politiëkim æivotom zemlje Ëitavu deceniju. Krajem osamdesetih, radniëki πtrajkovi i demostracije su se protezali od rudarskih jama na Kosovu do fabrika u Sloveniji. Mobilizacije jugoslovenske radniëke klase na ulicama oznaëile su konaënu krizu jugoslovenskog samoupravnog socijalizma i bile kljuëni faktor u slamanju kiëme tadaπnje titoistiëke birokratije. Danas se ovaj pokret radnika u Srbiji preêutkuje ili mu se negira autonomija stavljanjem u kontekst dogaappleanja naroda, nacionalistiëke histerije i navodne manipulacije od strane MiloπeviÊa kao velikog voapplee. LakoÊa sa kojom se istorijska iskustva radniëke klase ignoriπu ili zlonamerno interpretiraju delimiëno jeste i zasluga samih pokreta. Protesti radniëke klase krajem osamdesetih, kao i one oko 5. oktobra 2000-te, nisu uspeli da stvore klasnu organizaciju koja bi zastupala intrese radnih ljudi i pisala sopstvenu istoriju. PolitiËki vakuum koji je usledio nakon pada starog reæima krajem 1980-tih ispunili su reformski orijentisani bivπi komunisti okupljeni oko Slobodana MiloπeviÊa, a nakon 2000-te bivπi opozicioni liberali i nacionalisti ujedinnjeni u koaliciji DOS. Tako se uπlo u za- Ëarani krug izneverenih oëekivanja, tj. politiëke demoralizacije πirih slojeva, koja je najteæe pogodila osiromaπenu i usitnjenu radniëku klasu. U masama se raπirio stav da je aktivizam vid instrumentalizacije masa, koje, nakon πto sruπe jedan reæim i dovedu na vlast drugi, budu iskljuëene iz politiëkih procesa i gube svaki druπtveni uticaj Ëim bi se novi reæim stabilizovao. Nakon par turbulentnih godina, koje su odlikovali interni obraëuni razliëitih intersnih grupa unutar reæima,

77 77 Srbija slab ekonomski rast i institucionalna nestabilnost, uspon Borisa TadiÊa kao dominantne figure na politiëkoj sceni i pojaëan priliv stranih investicija putem privatizacije konsolidovao je novi, post-miloπeviêevski reæim u Srbiji izmeappleu godine. PolitiËki entuzijazam vezan za produbljavanje ekonomskog i politiëkog poretka kapitalistiëke tranzicije nakon 5. oktobra je bio relativno kratkog daha, baπ kao i inicijalna podrπka reæimu MiloπeviÊa. Uzrok tome je isti u oba sluëaja - drastiëan i kontinuiran pad ekonomskog standarda i kvaliteta æivota ogromne veêine stanovniπtva. Svetska ekonomska kriza od pre tri godine samo je uëinila vidljivijim unutraπnje granice ekonomskog modela zasnovanog na privatizaciji i rastu trgovine i usluga. Nakon tri godine stezanja kaiπa, vlada ovih dana narodu poru- Ëuje da novi talas krize tek treba da usledi. Reæim veê neko vreme otvoreno priznaje da je dosadaπnji model ekonomskog razvoja neodræiv i da je potrebno uvesti promene. Meappleutim, veliki preokreti u ekonomskoj i politiëkoj putanji ne zavise od nacrta ekspertskih komisija i æelja vladajuêih politiëara, ma koliko oni bili svesni gubitka perspektive ukoliko stvari nastave da se odvijaju po starom. Svaki od vladajuêih reæima u proteklih trideset godina bio je zavistan od niza delikatnih odnosa koji je uspostavio sa razliëitim klasama i grupacijama u druπtvu, pre svega sa dominantnom grupom Ëiji su materijalni interesi i sam opstanak usko povezani sa dotadaπnjim modelom razvoja. Bilo da je u pitanju staljinoidna birokratija osamdesetih, ratni profiteri i direktori dræavnih preduzeêa devedesetih ili privatizacioni tajkuni u prvim godinama 21. veka, istorija pokazuje da vladajuêi slojevi nisu sposobni za promenu kursa bez snaænog pritiska odozdo koji ih primorava na nagle zaokrete, ili ih ruπi kada se za te zaokrete pokaæu nesposobnima. U svesti graappleana Srbije se s punim pravom raπirilo uverenje da znaëajnije promene u druπtvu ne nastupaju zaokruæivanjem opcije na glasaëkom listiêu, veê izlaskom na ulice. Izborna pobeda 2000-te bila je ostvarena putem masovnih demonstracija, isto kao i promene na loklanom nivou ili osvajanje demokratskih sloboda krajem osamdesetih. Nakon deset godina neoliberalnog kursa, oseêaj da su potrebne druπtvene reforme i otvaranje novih perspektiva je ponovo opπte prisutan. Nema sumnje da su pred nama novi druπtveni sukobi koji Êe dovesti do raskida sa dosadaπnjim modelom razvoja. Koliko Êe ta promena oznaëiti prekid sa dosadaπnjom tradicijom oslanjanja na træiπna reπenja, i u kojoj meri Êe ona otvoriti kanale za znaëajniji uticaj proseënog stanovnika na politiëke procese, zavisiêe pre svega od snage i politiëkog programa radniëke klase. U Srbiji su se proteklih godina posle duæeg vremena ponovo javila jezgra marksistiëkih aktivista koji pokuπavaju da uspostave komunikaciju sa radniëkim pokretom. Ova Ëinjenica bi mogla biti presudan faktor u slamanju zaëaranog kruga u kome radniëka klasa iznosi promene na svojim ramenima samo da bi se potom na vlasti ustoliëili politiëari koji gaze po njoj. Druπtvene mobilizacije koje predstoje moraju se iskoristiti za πirenje svesti o potrebi izgradnje nove politiëke snage koja Êe biti Ëvrsto utemeljena u radniëkoj klasi i svim ugnjetenim slojevima u druπtvu. Zadatak marksista u tom procesu nije samo da ukaæu na neophodnost izgradnje takve organizacije, veê i da ponude konkretan politiëki program koji bi krenuo od trenutnog stanja svesti radniëke klase i povezao je sa πirokom vizijom druπtva osloboappleenog od bremena razvoja kroz træiπte i eksploatoaciju rada. Vreme je za pokuπaj formulisanja prve serije prelaznih politiëkih zahteva u najboljoj tradiciji socijalistiëkog pokreta. U pitanju su zahtevi koji bi ponovo izdiferencirali interese radniëke klase i napravili temelje za nezavisnu organizaciju svih ljudi koje mediji opisuju kao gubitnike tranzicije. No, da bismo to uradili potrebno je prvo analizirati osnovne druπtveno-ekonomske i politiëke procese koji su oblikovali druπtvo u poslednjih deset godina i uoëiti njihove specifiënosti. U ovom delu, fokusiraêemo se na ekonomsko okruæenje koje je ubrzana restauracija kapitalizma stvorila u proteklih deset godina. Dve tranzicione decenije Iako se koalicija koja je pobedila MiloπeviÊa na izborima 2000-te odavno raspala, a Srbija u meappleuvremenu imala Ëetiri razliëite Vlade, Ëini se uputnim za politiëku vrhuπku koristiti zbirni naziv DOS kako bi se ukazalo na kontinuitet unutar reæima. U dræavnim kabinetima su se kroz izbore smenjivali uglavnom jedni te isti pojedinci, stasali u politiëkom miljeu opozicije devedesetih ili u neoliberalnim intelektualnim inkubatorima zapadnih biznis πkola i banaka. Bez obzira koja je koalicija stranaka u proteklih deset godina formalno upravljala dræavom, osnovne smernice ekonomske i dræavne politike ostale su iste. Postoje dve dominantne crte politiëke ideologije koja se vremenom iskristalisala u krugovima srpske opozicije devedesetih. Prva jeste ideja da MiloπeviÊev reæim predstavlja kontinuitet antinacionalne i komunistiëke vlasti, i da kao takav nije sposoban da ostvari srpske nacionalne interese. MiloπeviÊ dakle nije bio krivljen πto je zapoëeo bratoubilaëke ratove, veê zato πto nije bio dovoljno veπt da u njima i pobedi, zadobije poverenje zapadnih sila i promoviπe Srbiju kao glavnog eksponenta imperijalistiëkih interesa u regionu. Druga taëka oko koje se okupljala opozicija jeste uverenje da MiloπeviÊ nije spreman da do kraja reformiπe ekonomski sistem zemlje u skladu sa tadaπnjim tranzicionim trendovima u IstoËnoj Evropi. Naravno, ove dve stavke su se dopunjavale. Zapad, po njima, nije bio voljan da stane na srpsku stranu u regionalnim obraëunima upravo zbog nespremnosti dræave da u potpunosti usvoji træiπte kao osnovni ekonomski mehanizam. Srbija, s druge strane, navodno nije mogla da se razvije u modernu træiπnu ekonomiju sve dok je zadræavala iluziju o nekakvom jugoslovenstvu i odbijala da se vrati buræoaskom konceptu nacionalne dræave kao prirodnom okviru za druπtveni razvoj. Tako, deset godina kasnije, polove stranaëkog æivota i dalje predstavljaju tvrdoglavi nacionalizam Vojislava Koπtunice i liberalni fundamentalizam»edomira JovanoviÊa, politiëara koji su proizaπli iz opozicionog pokreta devedesetih. Kontinuitet vladavine DOS-a u proteklih deset godina

78 78 Srbija se pak najbolje vidi kroz ekonomsku politiku i individue koji su je spovodile. Neoliberalni Ëinovnici i ideolozi iz Demokratske stranke i G 17 (plus) obeleæile su Ëitav period u raznoraznim sastavima vlada. Figure poput Boæidara eliêa, Aleksandra VlahoviÊa, Mlaappleana DinkiÊa ili Radovana JelaπiÊa predstavljaju novi tip tehnokratskih politiëara, Ëesto πkolovanih u inostranstvu i sa iskustvom u restrukturiranju privrede raznih tranzicionih zemalja devedesetih kroz rad u finansijskim institucijama. Ovi eksperti sa lakoêom menjaju mesta na odgovornim pozicijama kao ministri, guverneri Narodne banke Srbije, savetnici za privatizaciju i evrointegracije, predstavnici multinacioanalnih banaka, zastupnici humanitarnih organizacija ili uspeπni privatni preduzetnici. Mlaapplean DinkiÊ je u narodu postao posebno omraæen kao simbol ove nove generacije hiperaktivnih japi politiëara koja je sa scene zbrisala nekadaπnji tip tromih funkcionera nasleappleen iz SFRJ. PoËetkom raspada SFRJ, SocijalistiËka partija Srbije je imala nameru da ode korak dalje od Saveza komunista Jugoslavije usvajanjem novog zakona o privatizaciji sredinom On je omoguêavao znaëajan uticaj u unutraπnjem ekonomskom æivotu zemlje stranom kapitalu, putem otvaranja granica zemlje za investicije, i otvorio vrata privatizaciji izjednaëavanjem privatnog vlasniπtva sa ostalim oblicima svojine. Do kraja devedesetih meappleutim, privatni sektor u Srbiji je uveêao svoj udeo u proizvodnji Druπtvenog bruto proizvoda na skromnih 37%, dok su druπtveni, dræavni i meπoviti sektori zapoπljavali skoro 80% radne snage i zajedno doprinosili Ëak 61% ukupno proizvedenih proizvoda i usluga u druπtvu. Strane direktne investicije tokom Ëitave decenije iznosile su minornih 1.1 milijardu dolara _ gotovo u potpunosti vezanih za privatizaciju 49% tadaπnjeg Telekoma pred parlamentarne izbore Postoje dva osnovna faktora koji su uticali na to da se tranzicija u Srbiji devedesetih prevori u ovako rastegnut proces. Ka prvo, voapplestvo SocijalistiËke partije Srbije sastojalo se od reformisanih titoistiëkih birokrata koji su prelazak na træiπnu ekonomiju shvatali kao evoluciju samoupravnog træiπnog socijalizma koji je dominirao ekonomskom politikom SFRJ πezdesetih godina proπlog veka. Privatizacioni zakoni su tako predviappleali vauëerski tip privatizacije, po kome sami radnici postaju akcionari preduzeêa, kao najoptimalniji tranzicioni put za zemlju koja je veê imala veliko iskustvo u uvoappleenju træiπnih stimulacija kroz radniëko samoupravljanje. U ostalim zemljama IstoËne Evrope, koje su posegle za vauëerskim tipom privatizacije, finansijska træiπta su ubrzo, za male pare, otkupila akcije od osiromaπenih radnika, prebacujuêi vlasniπtvo nad privredom u ruke stranih multinacionalnih kompanija i lokalnih tajkuna. U sankcijama i ratovima paralisanoj Srbiji, u nedostatku sveæeg inostranog kapitala i institucija finansijskog træiπta, naizgled nije bilo mnogo razlike izmeappleu starog statusa samoupravljaëa nad druπtvenom svojinom i akcionara, vlasnika privatizovanog preduzeêa. Ostanak u sklopu sistema dræavne potpore kompanijama je garantovao investicije za odræavanje minimuma proizvodnje, topli obrok, nastavk radnog staæa i pristup zdravstvenom i socijalnom sistemu. Motiv za svojinsku transoformaciju bio je dakle slab i za radnike i za preduzetnike. Usred izrazito nestabilne makroekonomske situacije i hiperinflacije MiloπeviÊev reæim je novim privatizacionim zakonom bio primoran da u velikoj meri poniπti prethodnu privatizaciju i ojaëa druπvenu i dræavnu svojinu kako bi spreëio potpuni ekonomski kolaps. Drugo, za razliku od najveêih opozicionih stranaka s poëetka devedesetih poput Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke, koje su imale izrazito liberalne ekonomske programe, SocijalistiËka partija Srbije se ugledala na zapadnoevropsku socijaldemokratsku tradiciju i takozvanu socijalnu træiπnu provredu ili kapitalizam s ljudskim likom, gde dræava zadræava jak uticaj u regulisanju ekonomskih kretanja. MiloπeviÊ je od privatizacije izuzeo i pretvorio u dræavna oko 530 preduzeêa kljuënih za privredni æivot i odræavanje socijalnog mira, poput prirodnih monopola i velkih industrijskih giganata. Na taj naëin, uz zadræavanje presudnog uticaja dræave u bankarskom sektoru, reæim nikada nije izgubio kontrolu nad osnovnim polugama kojima je mogao da utiëe na ekonomske tokove u zemlji i finansira ratove u regionu, iznajmljuje politiëke saveznike iz redova opozicije, kupuje lojalnost sluæbi bezbednosti i saradnju vodeêih kriminalnih grupa, kao i da, πto je najvaænije, osigurava dalje nesmetano boga- Êenje svojih kljuënih ljudi. Nova ekonomija destrukcije PolitiËki profil vladajuêe garniture dakle nije bio glavni motiv za odræavanje u æivotu druπtvenog sektora i πirenje dræavne svojine. Glavni kadrovi SocijalistiËke partije Srbije bili su direktori neprivatizovanih preduzeêa koji su obavezno sa strane imali i manja privatna preduze- Êa koja su obsluæivala socijalistiëke gigante. Opstanak druπtvene i dræavne svojine, uz ukidanje i minimuma radniëke kontrole koja je postojala pod socijalizmom, je tako posluæio kao paravan za isisavanje kapitala u privatna preduzeêa i bankovne raëune na egzotiënim lokacijama. Prema tome, ekonomska politika SocijalistiËke partije Srbije devedesetih nije bila nikakva borba za oëuvanje tekovina socijalizma, veê specifiëan oblik restauracije kapitalizma uslovljen ratovima, izolacijom i socijalnim sastavom nove vladajuêe klase koja je nastajala iz redova bivπe socijalistiëke birokratije i ratnih profitera.

79 Srbija Nakon izborne pobede 2000-te, ekonomski eksperti DOS-a reπili su da dignu ruke od kreativnih reπenja i pokuπaja kontrolisanja tokova tranzicije. Ekonomiju Srbije je jednostavno trebalo postaviti na kolosek veê oprobanih reπenja koja su Evropska Unija, Vaπington i Meappleunarodni Monetarni Fond veê Ëitavu deceniju nalagali reæimima zemalja u tranziciji. Da æivimo kao sav normalan svet i Nije teπko biti fin bili su lajt motivi stvaranja nove atmosfere u druπtvu koja je sugerisala ose- Êaj kulturoloπke (u krajnjoj instanci nacionalne) inferiornosti i najavljivala trend servilnosti i skruπenosti pred Zapadnom civilizacijom. Srbija je konaëno trebala da se otrezni, da ne izmiπlja rupe na saksiji, da shvati da ne moæe da ratuje sa celim svetom i strpljivo stane u red u tranzicionoj Ëekaonici za bolju buduênost. Zemlja je navodno kaskala za kapitalistiëkom modernizacijom koja je bila u punom zamahu u ostalim tranzicionim druπtvima. Presija da se mnogo ne razmiπlja, veê da se dela, po unapred zadatim, zdravorazumskim linijama transformacije, postala je glavni politiëki program agresivnijeg reformatorskog dela DOS-a. Sa metaforama o neophodnosti graappleana da podnesu bez otpora napad na kvalitet æivota, poput kad moraπ da progutaπ æabu, samo to uradi, ne gledaj koliko je velika ili buêkuriπima od parafraza reëenica poznatih lidera, poput ne pitaj πta dræava moæe da uradi za tebe, veê πta ti moæeπ da uradiπ za sebe, Zoran inappleiê je bio ovaploêenje ove nove histeriëne demagogije pragmatizma i instant preduzetniπtva. Negde u to vreme, kritika neoliberalne πok terapije, sprovedene u ostatku IstoËne Evrope deset godina ranije, i novo interesovanje za znaëaj institucija u tranzicionim druπtvima ulaze u mejnstrim globalne ekonomske politiëke misli. Bivπi glavni ekonomista Svetske banke, Dæozef tiglic, obljavljuje bestseler Globalizacija i njeni gubitnici u kome zagovara reformu meappleunarodnih finansijskih institutcija i mere uspostavljanja træiπne ekonomije osetljivije na specifiënosti svake od zemalja. ProfitirajuÊi na preko dve decenije formiranoj antikomunistiëkoj i antisocijalistiëkoj atmosferi, koja je postala dominantna tek u spoju sa reagovanjem masa na pseudo-socijalistiëku retoriku SPS-a i, mnogo viπe, omraæenog JUL-a Mirjane MarkoviÊ, te odsustvu dovoljno jakog pritiska od strane dezorijentisane i atomizovane radniëke klase, koja se naπla u πoku od siline naglog 79 ekonomskog napada i bila gotovo sasvim napuπtena od strane sindikalnih rukovodstava, DOS-ov reæim nije oseêao potrebu ni da se pretvara da Êe pokuπati da uëi na greπkama vlada koje su prve zakoraëile u tranziciju. Ekspertsko znanje novih DOS-ovih eksperata uglavnom se svodilo na mantranje neoliberalnih fraza o inheretnoj neefikasnosti dræavne svojine. Trebalo je u πto kraêem roku nadoknaditi tranzicijsko kaπnjenje i privatizovati πto viπe delova ekonomije. U proleêe 2010, suo- Ëen sa kritikama povodom prodaje dræavne kompanije Telekom, Predsednik Vlade Srbije Mirko CvetkoviÊ lepo je sumirao svu vulgarnost vaæeêe ekonomske doktrine prethodne decenije sledeêim reëima: Kada Vlada ne bi prodavala dræavne kompanije, Srbija bi bila komunistiëka, a ne moderna zemlja sa træiπnom ekonomijom...ekonomska nauka je kao aksiom stavila da je privatna svojina efikasnija od dræavne Ubrzo nakon poëetka ubrzane træiπne reforme, pokazalo se da je privatizacija bila cilj sama po sebi, a ne sredstvo nekakvog novog tipa razvoja. Uprkos ranim naznakama da puna liberalizacija ne stvara novu podlogu za ekonomski rast kroz strane direktne investicije u izvozno orijentisane kompanije i poveêanje konkurentnosti domaêe privrede, politika privatizacije preduzeêa nastavljena je do samog kraja, praktiëno bez javne diskusije. Praksa Ëerupanja infrastrukture nasleappleene iz socijalistiëkog perioda i prelivanje druπtvenog bogatstva u privatne dæepove iz devedesetih nastavila se joπ jaëim tempom, ovaj put podræana novim privatizacionim zakonima. Nakon slabe zainteresovanosti stranih kompanija za domaêu industriju u prve dve godine DOSove vladavine, vlada Zorana inappleiêa menja ranije ustanovljenu metodologiju utvrappleivanja vrednosti preduzeêa koja se prodaju putem javnih aukcija, i time prepolovljava knjigovodstvenu vrednost kompanija. Osim toga, tadaπnji Ministar za privatizaciju, Aleksandar VlahoviÊ, uveo je moguênost kupovine preduzeêa na viπe godiπnjih rata u roku od pet godina. Time je, nakon sankcija i NATO bombardovanja, otvoren prostor za novi talas razaranja domaêe industrije. Sitni kapitalisti i prevaranti raznih profila su se tako poput leπinara obruπili na preæivelu supstancu samoupravne privrede. Sve πto je bilo potrebno jeste podiêi kredit, kupiti preduzeêe, a zatim, kroz oπtru eksploataciju zaposlenih, neisplaêivanje plata i neuplaêivanje doprinosa, otplaêivati dug. Novi vlasnici koji su to Ëinili joπ su i odræavali kakvu takvu proizvodnju. VeÊina kupaca pak nije imala ambiciju da se ostvari kao klasiëan kapitalista koji pokreêe proizvodni proces, veê je u privatizaciju ulazila iz Ëisto πpekulantskih razloga. PreduzeÊa su uniπtavana proraëunato, sa namerom da se zemljiπte na kome se nalaze budu preprodata po ceni veêoj od one za koju je fabrika kupljena. Novi vlasnici otkidali bi delove preduzeêa i po internim cenama ih prodavali nekoj od svojih brojnih firmi. Poznat je sluëaj Jovice StefanoviÊa Ninija koji je putem laænih potraæivanja zaduæivao zrenjaninsku fabriku lekova Jugoremedija kod svog matiënog preduzeêa i time pretvarao dug u vlasniπtvo. Ovaj sluëaj se probio u medije samo zahvaljujuêi istrajnosti radnika koju su kroz πtrajk i blokadu fabrike doπli

80 80 do raëunovodstvenih knjiga i raskrinkali malverzaciju unutar preduzeêa. Jugoremedija nije izuzetak veê tipiëna praksa DOS-ove ubrzane privatizacije Ëije posledice istorija tek treba da sagleda u punom obimu. Svaka peta privatizacija u prethodnih deset godina u Srbiji je poniπtena usled neisplaêene kupoprodajne cene, nepoπtovanja socijalnog programa i drugih neregularnosti. Nedavno istraæivanje javnog mnjenja sprovedeno od strane Fridrih Ebert fondacije govori da 44% stanovniπtva privatizaciju izjednaëava sa pljaëkom dok dodatnih 27% veruje da je to nuæna mera, ali da se pogreπno sprovodi. Ovo je frapantan podatak koji dovodi u pitanje legitimitet Ëitavog tranzicionog poretka. Naime, ne postoji nijedna stranka u Srbiji koja u svom programu kao dosledan zahtev ima reviziju dosadaπnje privatizacije, da ne govorimo o konceptu ekonomskog razvoja koji ne bi podrazumevao privatnu svojinu kao glavni oslonac razvoja. Revizija privatizacije se u proteklih deset godina viπe puta na momente spominjala kao predizborna teza, no od nje se brzo odustajalo pod izgovorom da bi takva mera destabilizovala privrednu klimu i poslala pogreπnu poruku stranim investitorima. Razlog za svojevrsnu zaveru Êutanja o pogubnosti privatizacije jeste Ëinjenica da celokupan establiπment profitira od nje. U prvom redu to su novopeëena domaêa buræoazija i strane korporacije koji za male pare kupuju preduzeêa i infrastrukturu koji su graappleeni decenijama. Dræavna birokratija i politiëari su za svoje Êutanje plaêeni malo krupnijim mrvicama sa stola. Zakon o privatizaciji unapred predviapplea da se polovina prihoda od privatizacije ulaæe u razvoj republiëke ili pokrajinske privrede, 5% se odvaja za lokalnu samoupravu, 5% na naknadu nacionalizovane imovine itd. Privatizacioni savetnici i kompanije koje pruæaju konsultantske i revizorske usluge su posebna priëa. Dræavni funkcioneri, poput bivπeg ministra za privatizaciju, Aleksandra VlahoviÊa, bivπeg predsednika Agencije za privatizaciju i sadaπnjeg predsednika Vlade, Mirka CvetkoviÊa ili ekonomskog savetnika predsednika Srbije, Jurija Bajeca, bili su na Ëelnim pozicijama ako ne i vlasnici kompanija, poput Deloitte and Touch i Ekonomskog instituta, koje procenjuju vrednost preduzeêa u privatizaciji. Naravno, ovde govorimo samo o legalnim primanjima koja razni nivoi dræavne birokratije i politiëki povezanih tehnokrata stiëu na osnovu prodaje druπtvene imovine. O razmerama korupcije unutar sistema i sumama koje politiëari primaju van javnih tokova moæemo samo da nagaappleamo na osnovu malobrojnih afera koje su isplivale u javnost kroz sukobe unutar reæima. DefetistiËki duh koji se proπirio sa krizom staljinistiëkih i staljinoidnih sistema osamdesetih godina proπlog veka, doneo je uverenje da kapitalizam, iako surov i nehuman sistem, putem preduzetniëke inicijative barem najoptimalnije rasporeappleuje proizvodne faktore i doprinosi bræem i efikasnijem ekonomskom razvoju dræava. Poslednjih deset godina pokazuje da je u pitanju joπ jedna u nizu zabluda.»injenica je da slobodno træiπte nije uspelo da regeneriπe privredu i donese znaëajne investicije na kojima bi se bazirao buduêi ekonomski rast. Dræava danas nema taëan uvid u proizvodne potencijale i distribuciju delatnosti u srpskoj privredi. Od ukupno Srbija prodatih firmi, procenjuje se da je oko 580 zadræalo dotadaπnju delatnost, dok za ostatak nije poznato Ëime se zapravo bave. Glavni izvozni proizvodi Srbije su Ëelik, gvoæapplee, aluminijum, πeêer, kukuruz, voêe i povrêe. U proteklih dvadeset godina, izvoz maπina i automobilskih delova pao je sa preko 15% na ispod 5%. Udeo poljoprivrednih proizvoda se za isto vreme u ukupnom izvozu popeo sa 4,8% na preko 20%. Drugim reëima, restauracija kapitalizma, tranzicija, uspela je zemlju da gurne nazad u status periferne ekonomije koja na svetsko træiπte izvozi sirovine i poljoprivredne proizvode niæih faza obrade, πto je pozicija sliëna onoj koja je Kraljevini Srbiji dodeljana poëetkom proπlog veka. No, srpski kapitalizam joπ uvek nije dosegao taëku u kojoj bi mogao da se brine o sastavu svog izvoza. Sistem se uglavnom zasniva na uvozu roba πiroke potroπnje bez obnove izvozno orijentisane industrije. Naime, u izvoz Srbije predstavljao je samo 33% BDP, za razliku od ostalih zemalja sliëne veliëine sa rastuêim ekonomijama, gde se udeo izvoza kreêe izmeappleu 50 i 80%. Struktura druπtvenog proizvoda u poslednjih deset godina pokazuje da u rastu sa Ëak 80% uëestvuju sektori trgovine, finansija i saobraêaja. Proces tranzicije je stvorio hroniëno bolesnu ekonomiju koja kroz priliv novca od privatizacije, zaduæivanje i privlaëenje πpekulativnog finansijskog kapitala odræava mehure u finansijskom sektoru, trgovini i na træiπtu nekretnina bez ikakvih temelja za rast u buduênosti. Monetarizam za siromaπne Strani investitori i krupni domaêi kapitalisti se u svom poslovanju suπtinski nisu ponaπali mnogo drugaëije od sitnih kriminalaca koji su se obruπili na industrijska preduzeêa po unutraπnjosti. Multinacionalne kompanije pokazale su se nezainteresovanima za pokretanje proizvodnje, veê su traæile pristup ekonomskoj renti i birale investicije sa sigurnim prihodima u kratkom vremenskom roku, poput banaka, prirodnih monopola (NIS, Telekom) i industrija koje su od strane konkurencije zaπtiêene akcizama i visokim troπkovima transporta (duvan, pivo, cement, mlekare). Gubitak ekonomske suverenosti predajom bankarskog sistema u ruke stranih korporacija i puπtanjem pod steëaj najveêih dræavnih banaka godine, predstavljao je kljuëni momenat koji je odredio dalji tok ekonomskog razvoja u zemlji. Strane banke, u Ëijem posedu je danas 75% finansijkog træiπta, retko su se odlu- Ëivale za riziëne razvojne projekte ili ulaganja u firme koje bi bile potencijalna konkurencija kompanijama iz njihovih zemalja. Umesto da sluæi kao potpora za ubrzani razvoj realnog sektora, monetarni sistem u Srbiji guπi investicije insistiranjem na zelenaπkim kamatama Ëija se visina pravda politiëkom nestabilnoπêu u regionu. Da liberalizovano træiπte i konkurencija neminovno ne dovode do sniæavanja cena i poboljπanja usluga na træiπtu najbolje se pokazalo u sluëaju bankarskog sektora, koji je doæiveo najveêi procvat u poslednjoj deceniji. Kartelski organizovane banke veê godinama odræavaju ekstremno visoke kamatne stope i svojevoljno poveêavaju maræe na veê ugovorene kredite. Samo go-

81 Srbija dine bankarski sektor u Srbiji ostvario je Ëistu dobit od oko 470 miliona evra. Najnoviji primer destruktivnog delovanja bankarskog sistema u javnost se probio ovog leta, kada su putari Nibens grupe nakon par meseci neisplaêenih zarada odluëili da blokiraju radove na izgradnji Koridora 10. Sindikalni aktivisti putara su tokom πtrajka obelodanili podatak po kome su banke sa vlasnikom Nibens grupe ugovorile po preduzeêe niz nepovoljnih kredita sa kamatama koje su dosezale i do 30%. Vlasnik Grupe, Milo uraπkoviê, uhapπen je u maju zbog zloupotrebe poloæaja i malverzacija u privatizovanim firmamama koje je kupio. A kupio ih je mnoπtvo. Kroz privatizaciju niza regionalnih preduzeêa za puteve, dotiëni uraπkoviê pozicionirao je Nibens grupu kao jednu od glavnih firmi kojima dræava dodeljuje odræavanje i izgradnju puteva u Srbiji, ukljuëujuêi i deo famoznog autoputa Koridor 10. Ispumpavanjem kapitala iz kupljenih druπtvenih preduzeêa i njegovim prebacivanjem na matiëna predzeêa, vlasnik Nibensa je u prethodnih par godina kroz dividende zaradio najmanje 15 miliona evra. S druge strane, radnici Nibens grupe nisu primali plate od februara, a regrese, putne troπkove i tople obroke, firma im duguje joπ od godine. Kao garanciju za papreno skupe kredite, uraπkoviê je kod banaka unapred zaloæio novac koji mu je dræava dodeljivala za usluge izgradnje i odræavanja puteva. Na kraju dana, ispostavilo se da banke od Grupacije potraæuju oko 160 miliona evra koje firma nije bila u sanju da isplati. Kako to obiëno biva u ovakvim sluëajevima, dræava je odluëila da se umeπa i zataπka skandal garantujuêi parama poreskih obveznika za zelenaπke kredite koje su ugovorile banke i gazda-hohπtapler, kako bi smirila πtrajk i omoguêila nastavak radova. Kaπnjenje izgradnje Koridora 10, projekta koji dræava vidi kao okosnicu razvoja domaêe privrede, paradigmatiëan je za stanje Ëitave srpske privrede. I pored povoljnih kredita uzetih od Evropske investicione banke i drugih meappleunarodnih finansijskih institucija, kao i ambicioznih izdvajanja iz dræavnog budæeta, rok za izgradnju ove saobraêajnice, koja bi Srbiju uvezala u evropsku putnu mreæu, veê godinama se odlaæe. trajk putara i informacije koje su zahvaljujuêi njemu javnosti postale dostupne razotkrivaju parazitsku prirodu srpskog kapitalizma. Problem je oëigledno mnogo dublji od par neodgovornih politiëara i nameπtenih javnih tendera. Predajom firmi izvoappleaëa i bankarskog sistema u ruke privatnika i stranih korporacija, dræava je stvorila ekonomski sistem pun pijavica koje sisaju dræavni budæet i guπe ekonomski razvoj zemlje. Perspektive razvoja srpskog kaptalizma strukturno su zapeëaêene karakterom novopeëene domaêe buræoazije i presudnim uticajem meappleunarodnog finansijskog kapitala. Kompradorska buræoazija na periferiji evropskog kapitalizma veê dve decenije zainteresovana je iskljuëivo za ostvarivanje brzog profita kroz proædiranje druπtvene i dræavne svojine. Jedan stepenik iznad njih, multinacionalne banke zadovoljno trljaju ruke pored reæima koji je spreman da ekonomsku politiku zemlje podredi brzoj zaradi πpekulantskog finansijskog kapitala. 81 Politika odræavanja jakog dinara bila je glavni oslonac ovakvog tipa razvoja u proteklih deset godina. ZahvaljujuÊi ekonomskoj klimi koju su stvorile DOS-ovske vlade, domaêi kapitalisti nisu imali potrebe da prljaju ruke ulaæuêi u proizvodnju. Precenjenim kursom dinara dræava je stimulisala uvoz, a domaêe proizvode Ëinila skupim na stranim træiπtima. Gotovo svi bogataπi u Srbiji svoje imperije su ostvarili investicijama u trgovinu, usluge, saobraêaj i nekretnine. Novac od privatizacije i kredita usmeravan je ka potroπnji roba i usluga iz inostranstva, posredstvom domaêih uvoznih firmi i trgovinskih lanaca. PoËetna ulaganja u trgovinu i nekretnine vodile su ka rastu cena, ekspanziji kredita i stvaranju træiπnih mehura nastavkom ulaganja u ove sektore. irenje potroπaëkih i stambenih krediti indeksirani u evrima meappleu obiënim graappleanima stvarali su uverenje o neophodnosti odræanja Ëvrste monetarne politike i odbrane kursa dinara po svaku cenu. Reæim je tako celu zemlju uvukao u zaëarani krug oëuvanja ekonomskog mehanizma koji stanovniπtvu kratkoroëno omoguêava da dræi glavu iznad vode, ali ga u perspektivi neminovno vuëe na dno. Procenjuje se da je izmeappleu i u Srbiju uπlo oko 30 milijardi dolara samo na osnovu privatizacionih prihoda i novih zaduæivanja u inostranstvu. Dakle, priliv sveæeg kapitala je bio 30 puta veêi nego za deset godina MiloπeviÊevog reæima. Krajnji rezultat obrta ovih sredstava je poraæavajuêi stanovnika æivi ispod granice siromaπtva. Broj nezaposlenih se nakon blagog smanjenja polovinom decenije, ubrzo vratio na 20% radno sposobnog stanovniπtva. Strane direktne investicije u tom periodu uposlile su svega radnika, dok je nivo plata meappleu najniæim u regionu. 12% celokupnog izvoza zemlje svodi se na jednu jedinu kompaniju _ U.S. Steel. Industrijska infrastruktura podizana decenijama rasprodata je za kratkoroëni potroπaëki bum Ëija je jedina svrha bila kupovina vremena za zavrπetak najveêe pljaëke u istoriji na ovim prostorima. Nakon DOS-ove dekade, Srbija se naπla tamo gde je MiloπeviÊ ostavio, samo ovog puta sa rasprodatom privrednom infrastrukturom i joπ veêom gomilom dugova. Neoliberalni ekonomisti su od Srbije napravili raj za πpekulativni kapital svake vrste. Visoke kamatne stope i precenjen kurs dinara omoguêili su priliv sveæeg πpekulantskog kapitala koji su banke dalje plasirale u vidu potroπaëkih kredita. Rast traænje je stimulisao uvoz, punjenje budæeta kroz naplatu poreza na dodatu vrednost i rast BDP-a. U nedostatku domaêe proizvodnje, ovaj mehanizam je produbljivao deficit platnog bilansa i dovodio do konstantnih inflatornih pritisaka. Kako bi odbranila kurs dinara, dræava tako veê godinama preliva novac poreskih obveznika u dæepove stranih banaka i πpekulanata isplaêivajuêi dvocifrene kamatne stope na dræavne hartije od vrednosti i redovno interveniπuêi na deviznom træiπtu. Mlaapplean DinkiÊ se hvalio rastom deviznih rezervi kao ultimativnim dokazom uspeha DOS-ovske ekonomske politike, ne shvatajuêi da time u stvari priznaje bezidejnost i parazitski karakter srpskog kapitalizma. PuπtajuÊi da milijarde evra godinama leæe u trezoru kao mrtav kapital, Narodna banka Srbije je pokazivala da nema jasnu strategiju niti æelju da pokrene srpsku privredu.

82 82 Srbija Umesto za investicije u razvoj, novac iz deviznih rezervi, sakupljen prodajom dræavne imovine, te raznim kreditima i donacijama, sada se ubrzano vraêa stranim korporacijama i vladama donatorima kroz grëevito odræanje kursa dinara, uprkos rastuêem trgovinskom deficitu i hroniënoj nekonkurentnosti domaêih proizvoappleaëa. Novac koji Srbija isplaêuje stranim bankama i finansijskim πpekulantima za odræavanje privida monetarne stabilnosti samo je jedan tok ukupnog prelivanja stvorene vrednosti u razvijene kapitalistiëke ekonomije. Snaæna liberalizacija spoljne trgovine akcentovala je veê postojeêe nepovoljne odnose razmene izmeappleu Srbije i EU. Sadaπnja Vlada je u decembru 2008 odluëila da, uprkos tome πto je EU zamrzla svoj potpis, jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sadræan u Sporazumu o stabilizaciji i prodruæivanju. Za godinu dana jednostrane primene, Srbija je izgubila stotine miliona evra u prihodima od carine. Meappleutim, carine bi ionako samo ublaæile posledice nepovoljne strukture spoljnotrgovinske razmene. I pored otvaranja EU za proizvode iz Srbije, spoljnotrgovinski deficit nezaustavljivo raste. Samo u on je iznosio Ëitavih 12 milijardi dolara, dakle 2 milijarde dolara na meseënoj bazi. Iznos godiπnje rate srpskog spoljnog duga je proπle godine bio za 34% viπi od ukupnog izvoza. DuæniËka kriza se dakle odlaæe samo rasprodajom dræavne imovine i uzimanjem novih kredita po sve nepovoljnijim usovima. Uprkos isisavanju kapitala iz zemlje putem: intervencije dræave na deviznom træiπtu, libralizovane trgovine, dræavnog subvencionisanja lihvarskih kamata na kredite, prodoru stranih banaka i multinacionalnih korporacija na domaêe træiπte i prebacivanjem profita domaêih tajkuna na inostrane raëune; meappleu stanovniπtvom se perfidno stvara utisak zavisnosti od stranih donacija i investicija. U preambulama kredita Evropske banke za obnovu i razvoj Ëesto se navodi stavka po kojoj je dræava duæna da osigura da na mestima realizacije projekta jasno budu postavljeni promotivni panoi sa logotipom EU. Kolonijalni mentalitet primanja milostinje samo se prirodno nadogradio na viπegodiπnje nacionalistiëko potenciranje predstave naroda kao ærtve. Jedno vreme, dok se ovakav model πpekulacijskog rasta zahuktavao, bilo je moguêe priëati bajke o razvoju i postepenom pribliæavanju evropskom standardu. Meappleutim, dok je sistem jednom delu obiënih graappleana omoguêavao da zaduæivanjem, nakon viπegodiπnjeg srozavanja standarda, sebi eventualno priuπte novi friæider, automobil ili renoviranje stana, na kraju dana, profitirali su samo domaêi uvoznici i kreditne institutcije. Kapital je ubrizgan u zemlju kako bi napunio dæepove domaêim tajkunima, putem trgovaëkih maræi i πpekulacije na træiπtu nekretnina, stimulisao izvoz robe stranih korporacija, putem precenjenog kursa dinara, i napumpao profite banaka kroz zelenaπke kamate. Nakon πto se ciklus zavrπi a mehuri se ispumpaju, kapital se povlaëi iz zemlje ostavljajuêi iza sebe deindustrijalizovanu privredu i stanovniπtvo koje grca u dugovima. Polako se nazire kraj vrednostima u dræavnom vlasniπtvu koje se mogu prodati, dok privlaëenje finansijskog kapitala postaje sve skuplje i teæe usred globalne krize kapitalizma. Kejnzijanizam za bogate Neodræivost neoliberalnog modela postala je viπe nego oëigledna godine kada je srpska ekonomija za dlaku izbegla kolaps. Usled globalne ekonomske krize, priliv stranih direktnih investicija u JugoistoËnu Evropu u prvom kvartalu smanjen je za 46% u odnosu na isti period U februaru iste godine, vlada je obelodanila da privrednih subjekata sa zaposlena radnika ima blokirane raëune usled nemoguênosti naplate potraæivanja. Iz bankarskog sistema je krajem povuëeno skoro 1 milijarda evra πtednje i 113 miliona evra depozita firmi. Do priliv kapitala iz inostranstva bio je dovoljan da finansira deficit, no sa πirenjem krize ovi izvori presuπuju ili postaju skuplji. Cena koju je Vlada Srbije priæeljkivala da dobije za Telekom preko noêi se prepolovila. ZaËarani krug u kome se dræava oslanjala na inostrane kredite i prodaju imovine, domaêi tajkuni na inostrane banke a proizvoappleaëi na velike trgovinske lance naglo je prekinut. Privreda je bila paralisana krizom likvidnosti i padom traænje. Nakon par relativno mirnih godina politiëkog æivota, u kome se veêina predstavnika reæima, svesna Ëinjenice da ima putera na glavi, suzdæavala od jakih reëi i po automatizmu odræavala laissez-faire princip, globalna kriza kapitalizma naterala je vladajuêu klasu da unutraπnje sukobe delimiëno prenese u javnost i zapoëne preispitivanje dosadaπnjeg ekonomskog modela. U julu Guverner Narodne banke Srbije, Radovan JelaπiÊ, πalje otvoreno pismo vodeêim biznis Ëasopisima u svetu, u kome poziva istoënoevropske vlade da iskoriste krizu kao prekretnicu za novi model rasta baziran na ËvrπÊim monetaristiëkim osnovama i rezanju onoga πto naziva preuranjenim dræavama blagostanja. Godinu dana kasnije, JelaπiÊ podnosi neopozivu ostavku na mesto Guvernera Narodne banke Srbije, nakon πest godina na toj funkciji. Mlaapplean DinkiÊ u to vreme poëinje da izjavljuje kako ga je kriza naterala da revidira stavove i postane zagovornik dræavne intervencije, najavljujuêi veliki talas subvencionisanih kredita za izvoznike i domaêe potroπaëe. U aprilu u javnost se probija vest o sastanku krupnih kapitalista, predstavnika sindikata i vlade na temu mera za izlazak iz krize. Glavna ideja plasirana sa tog sastanka bio je ulazak tajkuna u deo neuspeπno privatizovanih preduzeêa u ulozi menadæera i preusmeravanje dela novca koji bi se dobio privatizacijom Telekoma u oæivljavanje tih preduzeêa. Nakon πto je inicijativa naiπla ne veliki odijum u javnosti, Predsednik Srbije, Boris TadiÊ, u leto 2010, naprasno kreêe da daje izjave u kojima kritikuje ulogu krupnih kapitalista u druπtvu, optuæujuêi ih za nepristojno bogaêenje, sticanje prvobitnog kapitala pod MiloπeviÊem i izbegavanje plaêanja poreza u Srbiji. U novembru iste godine, Vlada Srbije i njeni ekonomski savetnici predstalvjaju novi Postkrizni model privrednog rasta i razvoja usled iscrpljivanja moguênosti na kojima se Srbija razvijala u prethodnoj deceniji. Vlada biva primorana da prihvati Ëinjenicu da je na ivici duæniëke krize i okrene se merama za oæivljavanje industrije i izvoznih kapaciteta. Nova proaktivna industrijska politika vlade delom se odslikavala u podræavljenju

83 Srbija jednog broja neuspeπno privatizovanih preduzeêa. Investicijama u Poljprovreni kombinat Beograd, RudarskotopioniËarski basen Bor i PanËevaËku Azotaru, za godinu dana je uraappleeno ono πto privatna inicijativa nije bila sposobna Ëitavu deceniju, obnovljena je oprema i pokrenut proizvodni ciklus. Za kratko vreme panëevaëka Petrohemija postala je jedan od najveêih izvoznika u zemlji. Priteran uza zid, reæim koji je godinama govorio kako nema srestava za investiranje u dræavna preduze- Êa i kako je dræavna svojina inherentno neefikasna, na ovih par primera razotkrio je svoje tvrdnje kao obiënu propagandu. Da li to znaëi da je kriza otvorila novi period u razvoju srpskog kapitalizma? Da li je dræava uspela da stekne odreappleeni nivo autonomije u odnosu na tajkune i krene svesno da usmerava razvoj, izbegavajuêi greπke iz prethodne decenije? Povrπno je govoriti o pogreπnoj ekonomskoj politici DOSa ili nesposobnosti politiëara na vrhu. Srpski reæim je u proteklih deset godina izgubio skoro svaku autonomiju u odluëivanju i svoj opstanak bazira gotovo iskljuëivo na podrπci domaêih tajkuna i transnacionalnog kapitala. Uprkos negativnim iskustvima zemalja koje su pre Srbije krenule u radikalnu liberalizaciju ekonomskih tokova, tranzicijski tok u naπoj zemlji uspeo je da ponovi, i Ëesto nadmaπi, sve negativne pojave vezane za restauraciju kapitalizma u IstoËnoj Evropi devedesetih. Ovde se ne radi o tome da su DOS-ovi ekonomski eksperti bili zaslepljeni neoliberalnom dogmom, te da se ekonomska politika rukovodila pogreπnim prinicipima i pretpostavkama razvoja. Naprotiv, sa ove distance postaje jasno da post-miloπeviêevski reæim od poëetka nije imao nikakav ozbiljan program razvoja niti Ëvrsta ideoloπka ubeappleenja. Neoliberalna retorika bila je samo pogodan izgovor za sprovoappleenje interesa druπtvenog sloja kome su devedesete posluæile kao svojevrstan inkubator -klasi novih bogataπa. 5. oktobar 2000-te oznaëio je kvalitativan iskorak u trodecenijskoj putanji træiπne reforme, sliëan onome s kraja osamdesetih, kada je rasformiran Savez komunista Srbije. Delu narastajuêe preduzetniëke klase, koja je u prvoj tranzicionoj deceniji polako gradila svoje poslovne imperije na uπtrb dræavnih preduzeêa, MiloπeviÊev poredak je vremenom postao tesan. Da bi se privatne firme bivπih socijalistiëkih direktora dalje razvijale, bilo je neophodno raskriëiti put za poptunu privatizaciju druπtvene svojine i uspostaviti kreditne linije sa zapadnim bankama. Krajem devedesetih, niko od preduzetnika iz senke, koje Êe Srbija uskoro upoznati i imenovati tajkunima, nije viπe bio siguran od samovolje vodeêih ljudi reæima koji je tonuo u dekadenciju. BonapartistiËki lider i njegov dræavni aparat, koji su nastajuêoj buræoaziji u prvim godinama tranzicije sluæili kao osiguranje od uzavrele radniëke klase i druπtvenih gibanja, vremenom su postali balast. Porodica MiloπeviÊ, kao i kriminalna bulumenta koja se kroz ratove i sankcije oko nje okupila, postali su Ëep koji je koëio dalji razvoj srpskog kapitalizma. Nakon svrgavanja MiloπeviÊa, srpski bogataπi stavili su svoj kapital iza nekadaπnjih opozicionih lidera koji su im zauzvrat zakonski aminovali bogatstva steëena sumnjivim radnjama tokom devedesetih. 83 Smeπne sume koje su tajkuni isplatili zakonom o jednokratnom porezu na ekstra profit, usvojenom godine, kupile su im aboliciju i osigurale mesto oligarhijskih vladara Srbije. U tome i jeste osnovna razlika izmeappleu dve poslednje tranzicione dekade. Devedesetih, MiloπeviÊ se postarao da politiëko zadræi primat iz socijalistiëkog perioda i bogataπe Ëesto silom primoravao da se povinuju viπim dræavnim interesima. MoguÊnost poslovanja i sticanja bogatstva zavisilo je od usluga koje su tajkuni spremni da naprave dræavi. Danas su politiëari pod potpunom kontrolom uskog sloja bogataπa i periferna dræava svoje postojanje duguje njihovom milosrappleu i podrπci stranih sila. ImajuÊi u vidu ovakve odnose moêi postaje jasno da se sistem perifernog kapitalizma u Srbiji suoëava sa nereπivom dilemom. Da bi preæiveo, on mora stati na put dosadaπnjoj praksi πtetoëinskog pseudo-razvoja i poëeti da generiπe proizvodne investicije u druπtvu. No, nakon deset godina liberalizacije i privatizacije, samozadovoljni domaêi tajkuni i strane korporacije jesu jedini akteri koji mogu znaëajno uticati na ekonomske tokove. DinkiÊ i kompanija dakle moraju smisliti naëin da veê podgojeno krme, koje je davno izgubilo polni nagon, namame da izaapplee iz tora i zapoëne reprodukciju. Zaokret u kursu ekonomske politike se sveo upravo na ovakve pokuπaje veπtaëke oplodnje, gde se slabo motivisani preduzetnici privlaëe da investiraju putem dræavnih podsticaja. Nova ekonomska politika se dakle svodi na niz ustupaka koje vlada nudi bilo kom ulagaëu koji se makar verbalno izjasni da razmiπlja o pokretanju proizvodnje na teritoriji Srbije. Tako je od vlada iz budæeta izdvojila 106 miliona evra kako bi privukla 134 kompanije koje su otovrile radnih mesta i investirale 506 miliona evra. Ukupni podsticaji dræave investitorima obiëno ukljuëuju: besplatno zemljiπte, poreske olakπice, izgradnju infrastrukture, obuëavanje radne snage, a Ëesto dræava investitorima pokriva i polovinu inicijalnih ulaganja. Multinacionalnoj kompaniji Dajtek, je tako za grinfild investiciju od 12 miliona evra u Niπu odobreno evra iz dræavnog budæeta po novozaposlenom radniku. Nacionalna sluæba za zapoπljavanje finansira obuku Dajtekovih radnika dok je grad Niπ obezbedio besplatno zemljiπte. Samo sa stimulacijom za novozaposlene Dajtek se faktiëki oslobaapplea poreskih obaveza za svoju radnu snagu u narednih 6 godina. Pri tome, ne treba zaboraviti da ovi podsticaji za kapitaliste dolaze kao πlag na tortu uz veê duæe godina vaæeêi najniæi porez na dobit u Evropi od 10% ( u Hrvatskoj on iznosi 20%, u Rumuniji 24%). Najbolju ocenu ovakve politike Vlade dao je vlasnik kompanije Dajtek, ulijano Zuko, reëima: Dajtek ima fabrike po celom svetu, ali retki su sluëajevi da naiappleemo na ovakvu saradnju kakvu smo ostvarili sa vladom Srbije i gradom Niπom. Izjava gospodina Zuka joπ bolje osvetljava prirodu vladinih mera kada se pogleda u svetlu ostalih zemalja u kojima Dajtek posluje: Tunis, Meksiko, Kina, Brazil, Turska, Rusija. Oko 64 industrijske zone, koje dræava sredstvima iz budæeta grozniëavo gradi po opπtinama u Srbiji, predstavljaju pokuπaje takmiëenja na svetskom træiπtu oponaπanjem modela koje su nave-

84 84 dene zemlje sprovele devedesetih, i time postale najozloglaπeniji primeri negativnih posledica globalizacije. Komparativna prednost Srbije jeste jeftina radna snaga i spremnost dræave da se servilno stavi na raspolaganje stranom kapitalu. Sa platom od 250 evra, radnik na jugu Srbije je Ëesto jeftiniji od radne snage u veêim fabrikama u Kini. Isti oni ljudi koji su nas godinama ubeappleivali kako druπtvena i dræavna preduzeêa ne vredi zadræavati jer gutaju dræavne subvencije za koje nema para, sada sipaju novac u dæepove privatnih vlasnika kako bi ih privoleli da obnove deliê proizvodnih kapaciteta kojima je Srbija raspolagala u SFRJ. Vladini Ëinovnici se i ne kriju da sakriju prirodu njihovog odnosa sa krupnim kapitalom. Mlaapplean DinkiÊ ovako objaπnjava svoje viappleenje odnosa dræave i preduzetnika: Investitori ne æele da imaju administraciju koja im se meπa u poslovne odluke. Svi oni koji dobro znaju ekonomiju mogu da kaæu da je træiπno odluëivanje uvek najbolje. Joπ od vremena Zorana inappleiêa ovakve floskule nabubane iz priruënika za kurseve menadæmenta opstaju kao opravdanje za prelivanje druπtvenog bogatstva u dæepove pojedinaca. Monstruoznost Ëitavog pokuπaja ponovne industrijalizacije kroz pokornost privatnom kapitalu moæda se najbolje ogleda u sitnim bizarnostima kao πto su primeri dodeljivanja imena ulica stranim kapitalisitma. Kompanija Rejm, iz nemaëke pokrajine Vitenberg nedavno je u Svilajncu investirala viπe nego skromnih 10 miliona evra u proizvodnju plastiënih komponenti. Da bi pokazala svoju zahvalnost, opπtinska vlast odluëila je da jednu od ulica imenuje po vlasniku Karl Reumu. Na isti na- Ëin, osnivaë kompanije Panasonik, Macuhitu Konosukeu, dobio je svoju ulicu. SimboliËna politika, sa kojojm je DOS trijumfalno zapoëeo svoju vladavinu, skidanja petokrake sa gradske skupπtine u prestonici i menjanja ulica koja su podseêala na partizansko nasleapplee, dobila je svoj logiëan zavrπetak. Ekonomska i politiëka suverenost koju je Srbija uæivala kao socijalistiëka republika u sklopu SFRJ danas se Ëini kao nedostiæan san. Parola Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta, na najbolji naëin opisuje svu tragediju istorijskog momenta. Malograappleanska politika nacionalizma pokazala se, kao πto vidimo, kao debakl. Ako je ova velikoduπnost dræave u davanju para poreskih obveznika stranim investitorima promakla domaêim medijima, to ne znaëi da su se i srpski tajkuni pokazali podjednako neinformisanim. U aprilu 2010., nakon famoznog sastanka vlade, sindikalnih voapplea i tajkuna, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, Ljubisav OroboviÊ, pokazao se kao vispren glasnogovornik tajkuna izjavljuju- Êi da u vreme krize vlada mora davati prednost domaêim firmama na javnim tenderima. Vlada naravno nije izbegla svoju patriotsku duænost. Tokom dræava tako u vidu subvencinisanih kredita preduzeêima i graappleanima odvaja 55 miliona evra πto omoguêava injekciju od 1,25 milijardi evra. Na poëetku sledeêe godine, usvojen program subvencionisanih kredita iznosio je skromnijih 35 miliona evra. Procenjuje se da su dræavne subvencije doprinele rastu BDP-a sa preko 40%. Srbija U svetlu ovih brojki, DinkiÊevo magiëno preobraêanje u kejnzijanca postaje mnogo jasnije. Za DOS-ov reæim dræavna intervencija se svodi na odræavanje u æivotu prezaduæenih tajkuna putem subvencionisanja isplate zelenaπkih kamata stranim bankama i odræavanja agregatne potraænje daljim guranjem staovniπtva u duæniëko ropstvo. Naravno, ovde se radi samo o vanrednim merama, posebnim uredbama koje omoguêavaju direktni prebaëaj para iz dræavne kase u privatni dæep. O sistemskim reπenjima koja omoguêavaju domaêim preduzetnicima da neometano akumuliraju bogatstvo takoapplee malo ko govori. Javna je tajna da su skoro sva preduzeêa domaêih tajkuna osnovana u poreskim rajevima of πor zona van Srbinje. Samo na Kipru postoje 682 kompanije srpskih graappleana registrovane na ovaj naëin. Izmeappleu i po osnovu fiktivnih usluga na raëune of πor kompanija prebaëeno je oko 250 miliona evra. Ova suma, u raëunovodstvenim knjigama iskazana kao stavka troπkova, tako je dræavnu kasu u protekle tri godine zakinula za nekih 25 miliona evra prihoda od poreza na dobit. Kao πto smo veê napomenuli, porez na dobit u Srbiji je meappleu najniæima u Evropi i uëestvuje sa mizernih 4,2% u ukupnim fiskalnim prihodima dræave. Po ovom statistiëkom podatku, Srbija se kotira kao poslednja na listi Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD). Sa druge strane, nameti koji oporezuju liënu potroπnju, poput poreza na dodatu vrednost i akcize, uëestvuju sa neverovatnih 47,6% u ukupnim fiskalnim prihodima. Po ovom pokazatelju, samo turska i meksiëka dræava prisvajaju veêi deo fiskalnih prihoda neproporcinalno optereêujuêi najsiromaπnije Ëlanove druπtva. Naravno, za lokalne ekonomske komentatore ovi podaci ostaju irelevantni. Problem srpke ekonomije nisu tajkuni, veê proseëan graappleanin koji se usudio da zameni stari friæider. Neoliberalna mantra o dovoappleenju budæeta u red kroz rezanje javne potroπnje i stezanje kaiπa obiënih graappleana ne prestaje da odzvanja u medijima. Deæurni duπebriænik krupnog kapitala, urednik ekonomskih stranica dnevnog lista Politika, nedavno je nadmaπio sam sebe Ëlankom u kome duæniëku krizu u GrËkoj opisuje kao Propast komunizma. OsnivaË nevladine organizacije Graappleanske inicijiative, Miljenko Dereta, Ëovek koji navodno stoji na strani obiënih graappleana, na sliëan naëin u svojoj kolumni za dnevni list Blic, oπtro kritikuje Mlaappleana DinkiÊa zbog najave moguênosti podizanja plata i penzija. Poput politiëara, srpski novinari i analitiëari ostaju mentalno zarobljeni u BiÊe potrebno joπ dosta vremena da se druπtvo otarasi nasleapplea devedestih - pre svega otrovnog, desniëarskog intelektualnog miljea koji je stvorila tadaπnja opozicija. Radovanova osveta Nova ekonomska politika vlade dakle suπtinski ne predstavlja raskid sa preappleaπnjom praksom, veê pragmatiëno prilagoappleavanje novim okolnostima. OpisujuÊi suπtinu predloga ulaska tajkuna u upravne odbore jednog broja firmi koje su iz privatizacije izaπle sa neregulisanim pravnim statusom, predsednik Vlade Srbije, Mirko CvetkoviÊ, izjavio je: Ne radi se ni o kakvim odlukama, radi se o jednom modelu koji predstavlja suπtinski nastavak

85 Srbija privatizacije u delu u kome ona nije bila uspeπna. Poπto ovaj skandalozan predlog nije proπao u javnosti, vlada je kapitalistima omoguêila priliv sveæeg kapitala zaobilaznim putem. Jednostavno reëeno, kada su poslovne imperije tajkuna postale uzdrmane preteranim zaduæivanjem u stranim bankama, bogataπi su dræavi naredili da krene da se zaduæuje umesto njih, a zatim nizom naruëenih vladinih uredbi taj novac prelili u svoje firme. Oπtrije izjave Borisa TadiÊa tako treba shvatiti kao pokuπaj obuzdavanja domaêih tajkuna koji pritisnuti inostranom konkurencijom kidiπu na dræavni budæet. Spomenute mere podræavljenja par kompanija takoapplee treba posmatrati u ovom kontekstu. Dræava Êe ove fabrike stabilizovati samo da bi ih tako obnovljene dala u ruke privatnicima da ogloappleu kosti nakon πto su pojeli svo meso srpske privrede. Meappleutim, nema te dræavne intervencije koja moæe preokrenuti proces gubljenja pozicija periferne buræoazije. Kapitalizam je sistem u kome velika riba jede malu ribu. NovopeËena srpska vladajuêa klasa je osuappleena da kapitulira pred naletom krupnijeg stranog kapitala. Od ukupnog spoljnog duga, koji iznosi 37 milijardi evra, privatni preduzetnci su se kod lokalnih i inostranih banaka zaduæili sa skoro 20 milijardi. DomaÊe poslovne imperije polako ali sigurno klize u vlasniπtvo velikih svetskih finansijskih institucija. Nedavna prodaja Maksi trgovinskog lanca multinacionalki Delez, kao i napuπtanje zemlje vlasnika koncerna Svislajon Takovo, Rodoljuba DraπkoviÊa, samo su poëetne najave ovog trenda. U svom oproπtajnom oproπtajnom pismu trenutnoj vladi, tajkun-brat nacionalistiëkog politiëara Vuka DraπkoviÊa, Rodoljub apeluje na prestanak uzimanja novca od srpske privrede i srpskih radnika i njihovo prebacivanje u ruke stranih nadri-investitora. U junu ove godine, predsednik interesnog udruæenja domaêih tajkuna Privrednik, Branislav GrujiÊ, na godiπnjem prijemu u dvoriπtu jedne dedinjske vile, okupljenim visokim zvanicama obratio se sledeêim reëima: Mi smo uvek izraæavali svoju iskrenu spremnost za sve oblike saradnje sa stranim partnerima. Meappleutim, upravo zato mi duboko nismo saglasni sa namerom odreappleenih politiëkih i biznis krugova koji æele da privreda u Srbiji bude samo u rukama stranih investitora i korporacija...srpski privrednici zato nedvosmisleno traæe da ih sopstvena dræava prihvata, uvaæava i da im pomaæe na naëine kako se to radi u okruæenju i svim razvijenim zemljama sveta Ostaje da se vidi koliko Êe skupo domaêi tajkuni prodati svoju koæu i kako Êe se njihov sukob sa multinacionalnim kapitalom odraziti na politiëku scenu. U meappleuvremenu, jedno je sigurno - model subvencionisanja proizvodnih investicija i odræavanje u æivotu srpskih tajkuna po cenu daljeg zaduæivanja dræave kod Meappleunarodnog monetarnog fonda i finansijskih πpekulanata je zavrπen. Taj novac je rasut u privlaëanje skromnih investicija uz ogromne stimulacije i prebacivanjem para na bankovne raëune srpskih noveau riche. Poverioci veê kucaju na vrata sa sopstvenim idejama o unutraπnjoj ekonomskoj politici zemlje. Kada dræava bude bankrotirala javiêe se deæurni analitiëari da narodu objasne kako je glavni krivac za krizu ono malo preostalog javnog 85 sektora. Kao alternativa otvoriêe se perspektive dalje liberalizacije. Program ortodoksnog monetaristiëkog πtrebera, Radovana JelaπiÊa, koji je novoroappleeni kejnzijanac Mlaapplean DinkiÊ, uz podrπku domaêih tajkuna, krajem πmekerski izbacio iz opticaja, sada se vraêa sa osvetom. Da bi se dugovi otplatili, biêe potrebna stroga fiskalna disciplina i ruπenje preuranjene dræave blagostanja. Zadaci koje je gospodin JelaπiÊ, sadaπnji direktor austrijske Erste banke u Maapplearskoj, postavio poëetkom globalne krize vrlo su jasni. Kao prvo, privatizacija se mora okonëati i produbiti. Time se ne misli samo na zavrπetak privatizacionih procesa velikih monopola kojima se veê licitira, tipa Telekom, JAT i Elektroprivreda, veê svih javnih preduzeêa, ukljuëujuêi komunalne sluæbe i desetkovanje broja zaposlenih u njima. Drugo, dalje stezanje penzionog fonda i ulazak privatnih finansijskih institucija u sistem penzionog osiguranja. TreÊe, smanjenje dræavnih davanja za obrazovanje i zdravstvo i dalje izlaganje ovih usluga træiπnoj logici.»etvrto, i najvaænije, prestanak prakse periodiënih poveêanja realnih zarada kako bi troπkovi rada ostali dovoljno niski da privuku potencijalne strane investitore. Stanovnicima Srbije je promaklo da primete, ali period izmeappleu i bio je zlatno doba srpskog kapitalizma. Ukoliko su to bile godine ekspanzije, moæemo samo zamisliti kako Êe izgledati naredni period u kome Êemo biti primorani da steæemo kaiπ. Pred stanovniπtvom Srbije su odluëujuêe godine koje Êe doneti nove druπtvene sukobe i politiëka previranja. To Êe ujedno biti i nova πansa da radniëka klasa artikuliπe svoje interese i zakoraëi na politiëku scenu kao organizovana snaga. U sledeêem delu napraviêemo presek stanja na srpskoj politiëkoj sceni i pokuπati da skiciramo polazne taëke i program kojim bi jedna nova radniëka partija mogla da dopre do mase tranzicionih gubitnika i poveæe se sa aktuelnim borbama. Goran MusiÊ je ekonomist i historiëar na doktorskim studijama u Firenci. Dugogodiπnji je aktivist u razliëitim studentskim i radniëkim inicijativama. 1 Autor Êe za titoistiëki sistem koristiti naziv samoupravljaëki socijalizam, umesto samoupravni socijalizam, buduêi da je autentiëni socijalizam, kao sistem masovne demokratije nuæno samoupravan i poëiva na vlasti radniëkih saveta nad celom proleterskom dræavom, ne samo nad svojim firmama. SamoupravljaËki sistem, sa druge strane, predstavlja poseban oblik staljinoidne birokratske diktature, u kojem se, razdvajanjem radniëkih saveta od dræave i radniëkih saveta pojedinih preduzeêa jednih od drugih, radniëka klasa fragmentuje i izopπtava iz voappleenja dræave, dok ona biva prepuπtena birokratiji KPJ, na naëin koji je u naëelu istovetan sa naëinom vladanja drugih staljinistiëkih i staljinoidnih reæima. Iz ovih razloga nema govora o stvarno samoupravnom sistemu u periodu samoupravljaëke Jugoslavije. Pod staljinistiëkim reæimima autor podrazumeva celokupan politiëki sistem zemalja IstoËnog Bloka, nacionalnih birokratskih diktatura pod patronatom Moskve, dok se staljinoidnim reæimima smatraju oni reæimi Ëija je dræavna struktura voappleena na naëelno sli- Ëan naëin (sa odreappleenim manjim razlikama vezanima za konkretne istorijske okolnosti nastanka i razvoja), ali koji su samostalni u odnosu na Moskvu i ne nalaze se u sastavu IstoËnog Bloka. Najpoznatiji primeri staljinoidnih sistema su titoistiëka Jugoslavija, Kuba i maoistiëka Kina.

86 86 Beograd, grad strasti Srbija Vladan Milanko Rejnmejkeri Za vreme studentskih protesta u Beogradu studenti su na svoje zahteve od dekana dobili odgovor u kom se prebacivalo studentima πto u tako teπka vremena, kada Srbija ima problema sa Kosovom (kao da su kosovski problemi stvar od juëe i kao da ih nije bilo joπ od nastanka Jugoslavije), oni misle samo na sebe. Isti odgovor moæe se Ëuti i danas, na primer, kada je u pitanju Gej prajd:»emu paradiranje kad imamo veêe probleme, eto, na primer, Kosovo, pa socijalno stanje u dræavi... Takav odgovor dvostruko je nepoπten: a.) izbegava se suoëavanje sa problemom koji je oëigledno tu (poloæaj studenata u vreme pomenutih protesta, odnosno danas poloæaj homoseksualaca), b.) ciniëno se objektiviziraju ostali problemi, kao πto su oni u vezi sa Kosovom ili u vezi sa socijalnim standardom. Socijalno stanje, ili pak Kosovo, koriste se kao da su smrt iz onog Epikurovog: Tamo gde je smrt, ja nisam, a tamo gde sam ja, smrt nije. Gurnuti u neku drugost, objektifikovani preko svake mere, oni se u ovakvom govoru naprosto pojavljuju kao kantovska Stvar, das Ding, koja je van bilo Ëijeg domaπaja, ali je svejedno realno postojeêa. Pa, iako ne moæemo da dohvatimo Stvar, moramo o njoj da vodimo raëuna. to je, naravno, apsurdna pozicija buduêi da ne moæemo na tu Stvar da utiëemo. No, s druge strane, Stvar moæe da utiëe na nas - ali zaëkoljica je u tome πto ovako izgleda kao da ona moæe da utiëe na nas samo kad se mi njoj izloæimo. Na primer, kao da pada kiπa i onda svaki put kada se obratimo nekome u vezi sa drugim problemima, taj neko, umesto da odgovori na postavljena pitanja, izaapplee napolje i kaæe: Pa vidiπ da pada kiπa, zaπto me sad pitaπ za druge stvari? No, moæda ni ova analogija nije sasvim odgovaraju- Êa, jer nije kao da oni koji su po pretpostavci odgovorni za kosovske probleme, socijalno stanje itd. stvarno izlaze na kiπu. Oni, po potrebi, kao keca iz rukava vade kiπu, tj. socijalnu pravdu i Kosovo. I time se podsmevaju i socijalno ugroæenima i ugroæenima po pitanju rodnih prava, ali i onima koji æive na Kosovu. U pitanju je jedan ciniëni fetiπizam u kom se fetiπista, kako mu i dolikuje, hvata za bilo koju stvar, ali onda joπ ciniëno zadræava tek fetiπistiëku strukturu, dok stvari, po potrebi, zamenjuje jednu drugom, drugu treêom, itd. A Kosovo nije da nije problem, moglo bi se dodati. Ali opet, kao u onom Epikurovom tamo gde je smrt, ja nisam..., Kosovo i problemi kosovskih Srba pojavljuju se tek kao vest u novinama, kao povod za zabrinute izraze lica i odgovore elite u kojima nije niπta artikulisano, ali se jasno da uoëiti velika zabrinutost. Kao da iz dana u dan situacija tamo nije sve dramatiënija, kao da neëije busanje u prsa usred Beograda i vikanje Kosovo je Srbija! moæe da uradi bilo πta, kao da genijalni planovi humanih beogradskih neo-liberalnih struja - kao πto je onaj da se ukinu srpske opπtine, ali da ostane srpski dispanzer Ëime se unapred otpisuje svaka moguênost politizacije problema i problem se gura u bioloπko - mogu da ispostave bilo kakvo reπenje. A baπ ovo kao da - postaje geslo beogradske elite: Ako se pravimo kao da je Beograd centar sveta, onda moæemo da se pravimo i da je sve drugo tek fatamorgana, jer se samo u Beogradu deπavaju prave stvari. I Kosovo i ostatak Srbije pojavljuju se kao oni Dekartovi potencijalni fantomi, kada se Dekart u jednoj od meditacija pita da li, ako se popnemo na vrh neke visoke zgrade i s nje bacimo pogled na ljude koji su dole, na ulici, i vidimo samo taëkice koje se pomeraju, i onda se zapitamo da li su to stvarno ljudi ili su ljudi zapravo tek taëkice koje se pojavljuju samo u mom pogledu, u mojoj svesti, itd.? Ljudi postaju objekti, sve πto je viappleeno s tolike visine postaje tek taëkica koja se pomera i ide na (ne)æeljenu stranu, ali, boæe moj, ipak je na kraju krajeva u pitanju samo i jedino taëkica, pa nema razloga za bilo kakvu veliku brigu. Pa kad neko ukaæe na problem koji je vezan za jednu, prosto se prstom pokaæe na drugu taëkicu, i time se stvara distanca - jer nisu ipak ozbiljne stvari u pitanju, pa zato lako moæemo da ih menjamo jednu za drugu. Dakle, nije stvar u tome da, kada beogradski politi- Ëari uoëi Gej prajda kaæu da imamo veêe brige, te

87 Srbija veêe brige realno izostaju. Problem je u tome πto su za njih te brige veêe brige samo onda kada je potreban izgovor. Uzmimo samo situaciju sada, kada se najavljuje joπ jedan Gej prajd i kada se priëa o evropskim uslovima postavljenim pred Srbiju, uslovima koji podrazumevaju i poπtovanje prava onih koji su u istopolnim vezama, te kada iz patriotskog ugla pristiæu pretnje zagovornicima Prajda. Koga to stvarno zanima van Beograda? Nisu li i domaêi faπisti koji bi da orgijaju usred Beograda, tuku se sa kim stignu, iz van-beogradske perspektive podjednako beogradski fenomen kao i Gej prajd? Da li se neko u Srbiji a izvan Beograda ozbiljno bavi beogradskim huliganima ili beogradskim nevladinim organizacijama koje se zalaæu za odræavanje Gej prajda? Pri tom, treba da izostavimo one koji po narudæbi iz Beograda podræavaju bilo jedno ili drugo, razne van-beogradske ogranke bilo desniëarskih partija bilo nevladinih organizacija. I pretnja masovnim desniëarskim nasiljem i odræavanje Gej prajda za ljude van Beograda predstavlja beogradski cirkus i niπta viπe. Tu se, i sa osvetom, Beogradu vraêa ono njegovo ciniëno kao da - dok se Beograd ponaπa kao da niπta van njega nije zaista realno, dotle ostatak Srbije u Beogradu baπ na isti taj naëin ne vidi bilo πta realno, veê vidi bilo gej bilo porodiëne, faπistiëke, kvazipolitiëke, itd. parade i niπta viπe. to, naravno, nikako ne znaëi da ostatak Srbije predstavlja bilo kakav progresivni potencijal. Daleko od toga. Resantiman uzima maha sve viπe i sve πto se nalazi van Beograda taj resantiman gura u jednu reaktivnu formaciju formiranu spram Beograda. Mali gradovi po Srbiji i Vojvodini sve viπe nalikuju na naselja poznata iz ameriëkih filmova socijalne tematike, saëinjena od dve benzinske pumpe, jednog striptiz-bara, nekoliko (stranih) banaka, neπto privatnih ku- Êa i neπto njiva u daljoj okolini. Stanovnici su nezadovoljni, i glavni krivac iz njihove perspektive jeste beogradska elita i neumorni beogradski rijaliti πou-program koji se preëesto da pratiti na beogradskim ulicama ili u beogradskim institucijama. Ako taj resantiman dostigne taëku kljuëanja, neêe biti bitno ko je u Beogradu bio za a ko protiv Gej prajda. Ustaljeno srpsko desniëarsko kukanje o potencijalnim pretnjama da se Vojvodina otcepi upravo je ono πto istu tu Vojvodinu tera na razmiπljanje o otcepljenju. to opet ne bi bio nikakav progresivni Ëin, jer oni koji se zalaæu za otcepljenje Vojvodine jesu naprosto oni koji nisu uspeli da izdræe nekoliko rundi u ringu sa beogradskom elitom, i sada nameravaju da budu kraljevi u paklu pre nego robovi u raju. AutistiËno ponaπanje institucija u Beogradu stvara svoje frankenπtajnovske dopelgengere svugde po Srbiji i nikakvi pokuπaji decentralizacije nisu reπenje kad je ovaj problem u pitanju. Problemi kosovskih Srba jesu realni problemi i jesu problemi na kojima se hitno mora raditi. Problemi opredeljenih za istopolne veze isto tako jesu realni problemi. Problemi Ëije je oliëenje populistiëka desnica jesu realni problemi. Osim svega toga, problem Beograda i onoga πto je Srbija - (minus) Beograd isto su tako realni problemi. Ako se iz ovog niza izdvoji samo 87 jedan problem, a ostali se zapostave, onda se, zapravo, ne vodi raëuna ni o tom jednom problemu. Sam, taj problem ne moæe da se reπi, jer je ispreplitan sa onima ostalima. Ako se izdvoji samo jedan problem i predstavi se kao da je bitniji od ostalih, tu onda svedoëimo takvom neëemu kao πto je, svojevremeno, bio pokuπaj suprotstavljanja radnika Gej prajdu iniciran od strane nekih desniëarskih partija ili kao πto je bilo ono pomenuto neukusno i potpuno nesuvislo suprotstavljanje problema Kosova studentskim problemima. Ukratko, ako iz ovog bogatog niza problema izdvojimo samo jedan i pozivamo se ne samo na njegovu prednost u odnosu na ostale, veê Ëak na to da je taj realniji od drugih, time uniæavamo ostale probleme i predstavljamo ih kao manje realne, Ëime se isti samo privremeno potiskuju sve dok jednom to potiskivanje ne prestane da bude moguêe i dok ono πto je potisnuto eruptivno ne izbije. Za uzvrat, takvo uniæavanje za sobom obavezno povlaëi i to da taj jedan problem, koji se tako izdvaja iznad ostalih, takoapplee biva falsifikovan, u smislu da se, izdvojen iz πireg pogleda, on vidi samo kao izolovani sluëaj. to onda spreëava da se na njemu bilo πta radi, buduêi da je povezan sa ostalima. Strukturalno, ovakav cinizam kakav je ispoljen pri odricanju realnosti ostalim problemima, te davanju prednosti jednom pronalazi svoj pandan u ostraπêenosti. Isti cinizam, koji na povrπini sluæi samo zato da bi se skrenula tema i tako se obezvredili pokuπaji skretanja paænje na bitne probleme, na duæe staze proizvodi svoje ostraπêene zagovornike. Kao da laæ, jednom iznesena, mora dodatno da se joπ sakriva strastima sve viπe i viπe, kako bi se od silne ispoljene strasti poëelo previappleati ono za πta se te strasti zapravo zalaæu. Zato, nije dostatno naprosto utvrditi da neko menja temu i ciniëno se odnosi prema realnim posledicama. Glavna stvar upravo jeste strast, za koju se, po opπtem mestu, misli da je po sebi iskrena, istinita. Upravo je ta strast, taj viπak ostraπêenosti kojem svedoëimo u svim naπim medijima, bilo da su oni pro-evropski ili anti-evropski nastrojeni, bilo da zagovaraju desniëarski populizam ili ga osuappleuju, niπta drugo do jedan viπeslojni πtit kojim se πtiti ovo ciniëno odmeravanje problema, te negiranje njihovog realiteta. Kao da oni koji laæu moraju joπ da slaæu i same sebe, pa se zato ne zadovoljavaju samo time da neëemu pristupe ciniëno, veê joπ i moraju da preappleu preko vlastitog cinizma i prvo sami nasednu na sopstvenu laæ, te tako vlastitim primerom pokaæu kako oëekuju da se primi ono za πta se zalaæu. Zato nije niπta veliko u pitanju kada se vidi πta je ispod maske, veê je stvar u tome da se vidi kako da se izaapplee na kraj sa tolikom iskrenoπêu ostraπêenih. A kako je strast nezaustavljiva, sa njom eventualno moæe da se izaapplee na kraj tako πto Êe u jednom trenutku ona sama da ekslopodira, pa Êemo posle toga da gledamo πta dalje, te da li se uopπte moæe dalje. Intimne medijske poruke Ovde su bili pomenuti mediji, za koje se, sve redom, konstatovalo da pate od prevelike doze ostraπêenosti.

88 88 Da li je zamislivo da sve te strasti, na primer, kulminiraju u neëemu kao πto bi bio πtrajk medijskih radnika i, ako da, o kakvom bi se πtrajku tu radilo? U junu poljoprivrednici su traktorima blokirali puteve u Vojvodini i time primorali vladu da im ispuni zahteve. Ali πta bi mogli da urade novinari koji niti imaju traktore kojima bi mogli da privuku dovoljnu paænju, niti proizvode neπto πto puni stomak. Da li bi neko uopπte primetio ako bi novinari stupili u πtrajk, te da li bi ikome nedostajali? I, ne priëamo sada i na prvom mestu o novinarima velikih medijskih kuêa kao πto su RTS, B92 ili Pink. Niti pre svega priëamo o istraæivaëkom novinarstvu kakvo je u jednom svom obraêanju na konferenciji posveêenoj medijima krajem juna podsticao predsednik Srbije, Boris TadiÊ. PriËamo o svima onima koji rade, proizvode tekstove, a da za to nisu plaêeni a koji proizvode tekstove koji itekako obiluju πto liënim sudovima πto sudovima odreappleenih grupa, koji obiluju predlozima i promiπljanjima, koji obiluju iskrenim afektima, te kao takvi jesu puno znaëajniji od tekstova istraæivaëkog novinarstva. Dok istraæivaëko novinarstvo izlaæe Ëinjenice, i zbog toga nikako ne moæe da bude nebitno, ovo drugo novinarstvo, da ga nazovemo autorsko novinarstvo, ipak je puno bitnije, jer pruæa okvir, kontekst u kom se odreappleene Ëinjenice shvataju. Niko ne moæe da porekne uticaj tekstova koji se svakodnevno objavljuju na sajtu E-novina, Nove srpske politiëke misli ili PeπËanika. A to su samo neki od elektronskih medija koji iz dana u dan graappleanima sluæe tako πto artikuliπu perspektivu kroz koju oni posmatraju svakodnevne Ëinjenice. Na to mislimo ovde, da li bi ikome iπta znaëilo ako bi oni koji za te medije proizvode tekstove stupili u πtrajk? To bi bio πtrajk onih koji pruæaju okvir u koji se smeπtaju Ëinjenice, πtrajk proizvoappleaëa konteksta. Odgovor je: sigurno bi. Neki bi odsustvo autorskog novinarstva itekako primetili i doëekali ga s ogromnim veseljem. IsËistila bi se novinarska scena od nereæimski nastrojenih glasnogovornika i ostali bi samo pro-reæimski. Onima koji su na vlasti to bi bila velika usluga. Nije li, zato, baπ to jedan od smislova neplaêene proizvodnje tekstova, neplaêenog artikulisanja perspektiva, neplaêenog promiπljanja aktuelnih situacija iz jednog drukëijeg ugla od onog koji servira vlast? Jer, oni koji se bave proizvodnjom autorskih tekstova nalaze se pred izborom uzmi ili ostavi - ili piπi i objavljuj bez ikakve nadoknade ili nemoj da piπeπ uopπte! Vlastima odgovara i jedno i drugo. A zaπto odgovara ovo drugo, tj. zaπto vlasti odgovara neplaêena proizvodnja tekstova koji su nastrojeni protiv nje? Ako je autor neplaêen, onda on nije u stanju da posveti mnogo vremena radu na tekstu buduêi da mora da se na druge naëine dovija kako bi preæiveo. Dalje, ako nije plaêen, onda sigurno neêe da piπe o svemu, veê baπ o onome πto negde moæda i pogaapplea neke druge ali πto sigurno i na prvom pogaapplea baπ autora i na najliënijem nivou. Pa zato umesto da imamo strpljivo i pedantno uraappleene tekstove, umesto da dobijamo tekstove napisane hladne glave, dobijamo ostraπêene proglase koji obiluju viπkom strasti a manjkom promiπljanja. Srbija Dok je za one koji se bave istraæivaëkim novinarstvom svejedno πta Ëinjenice znaëe - jer znaëenje Ëinjenica, artikulisanje Ëinjenica u odreappleeni pogled nije njihov posao - za ove druge Ëinjenice neretko ne zna- Ëe baπ niπta. I to se onda ovima koji se bave autorskim novinarstvom vraêa sa osvetom, jer preëesto ti ostraπêeni tekstovi nemaju jakih veza sa aktuelnim stanjem stvari, a s druge strane imaju veze samo i jedino sa nekim idiosinkratiënim poljem samoga autora. Takvo stanje naravno da odgovara vlasti, jer, dok god su neplaêeni autori zarobljeni u sopstvenom idiosinkratiënom polju, dotle ne mogu da zaista uzrokuju bilo πta u svetu van njih samih. Njihovi tekstovi tek su ispusni ventili kojima se oslobaapplea viπak strasti, nezadovoljstvo koje bi, da je pravilno usmereno, moglo da bude subverzivno. Pa dok su ovi autori, meappleu sobom podeljeni zbog ovih ili onih principa, uglavnom po liniji onoga πto se dugo nazivalo drugosrbijanskim i patriotskim diskursom, ono πto ih ipak spaja jeste upravo ovo neplaêanje njihovog rada, a zatim i bezopasnost njihovog rada koja je posledica spreëavanja da se tom radu ozbiljno posvete. Da to kaæemo i ovako: dok su podeljeni po pro- i anti- patriotskoj liniji, klasni momenat ih sve spaja i dozvoljava generalizaciju na koju bi mali broj istih tih autora o kojima je ovde reë rado pristao. Ali, kako ovakvo stanje perzistira iz godine u godinu, ono i pravolinijski umnoæava broj kako autora tako i njihovih Ëitalaca. Zamislivo je da u jednom momentu isti ovi tekstovi koji nemaju veze sa aktuelnom stvarnoπêu zamene tu stvarnost novom, baπ onom stvarnoπêu koja se prethodno nalazila samo u glavama nekih. Ako se fantazija dovoljno raπiri, prestaje da bude fantazija i postaje nova stvarnost. Igranje sa ne- Ëim takvim kao πto je autorsko novinarstvo vrlo lako moæe da se premetne u igranje s vatrom. Ta vatra tinja samo u neëijoj unutraπnjosti samo dok se ne uveêa broj onih u Ëijoj unutraπnjosti ona tinja - a kada se uveêa, onda ta vatra poëinje da zahvata i sve ono πto se nalazilo spolja. I ne samo da je zamislivo, veê se to deπavalo: na æalost primeri koji padaju na pa- Paul Klee, Crystal Gradations, 1921.

89 Srbija met prvi jesu primeri proπlogodiπnjeg Gej prajda protiv kojeg su kao jedan nastupili svi patriotski mediji i tako delom indirektno a uglavnom direktno pruæili pokriêe i opravdanje nasilja koje je tada usledilo. Iskuπenje je da se ne napiπe: Tako to ide - ako dræava ne vodi raëuna o onima koji piπu, onda oni piπu ono πto inspiriπe ukidanje svakog dijaloga sa bilo kim, te prelazak na Ëistu akciju. Ta Ëista akcija onda je samo fiziëko ispoljavanje strasti koja je dugo tinjala, a nikako ne moæe da bude bilo πta πto bi racionalno moglo da odvede do prave transformacije druπtva. Igranje sa vatrom reæima koji ne vodi raëuna o onima koji piπu autorske tekstove tako nije niπta drugo do kolateralna πteta, jer sve πto je u plamenu jednom mora i da prestane da gori. Strast na kratke staze moæe da bude subverzivna, ali na duge ne moæe da proizvede bilo πta novo. to desniëarski, πto leviëarski nastrojeni autori i Ëitaoci uspevaju da doappleu tek do privremenog oslobaappleanja viπka tenzije posle kojeg, na kraju, sledi povratak na staro. Ne bi li zato, da kaæemo to pomalo naivno, pravi πtrajk primeren ovakvoj situaciji bio upravo πtrajk strasti? UskraÊivanje strasti moglo bi da doprinese tome da namesto brzog, ishitrenog, netaënog konstatovanja situacije, te istih takvih netaënih odgovora na bitna pitanja vidimo da su problemi dublji i da njihovo reπavanje zahteva ozbiljnu organizaciju i re-organizaciju kako principa tako i argumenata. Onaj Ëuveni citat, koji se obiëno pripisuje Abrahamu Linkolnu, ovde nam puno govori: Neke ljude moæeπ da varaπ neprestano, a moæeπ i da varaπ sve ljude neko vreme, ali ne moæeπ sve ljude da varaπ sve vreme. A πta su drugo ovi ostraπêeni pogledi na aktuelnu situaciju ako ne varanje? Kad-tad ljudi prestaju da veruju u neëije ostraπêene vizije i priviappleenja i onda uvide da su uëestvovali ili da su svedoëili neëemu πto nije zapravo ni postojalo, veê se nalazilo samo u neëijoj glavi. trajk strasti bi bio upravo suprotan ovakvom zavoappleenju, varanju. Ako veê niko ne plaêa rad, onda je besmisleno iêi na ruku onima kojima odgovara da od silne strasti oni koji piπu previappleaju kako se oni drugi koriste o njihov rad. Naravno, kada ovde kaæemo πtrajk strasti nikako ne mislimo na pribliæavanje autorskog novinarstva nekom objektivnom, istraæiteljskom novinarstvu koje bi, toboæe stoiëki i sa nekom uzviπenom distancom, prilazilo Ëinjenicama i ne bi dozvoljavalo da ga bilo πta ponese. trajk strasti u novinartvu znaëio bi zaobilaæenje zamke u koju se pada kada se zbog ostraπêenosti previapplea da je to stanje upravo prikriveno stanje pasivnosti. Nasuprot onom opπtem mestu po kom neko ko je u ostraπêenom stanju jeste u tom stanju baπ zato πto dræi do odreappleenih principa toliko da ga oni odræavaju u stanju uzbuappleenosti, ne bi li ipak bilo taënije ako bi se konstatovalo da onaj ko je ostraπêen jeste zapravo onaj ko zadræava distancu u odnosu na odreappleene principe? Upravo je ta distanca nuæna kako bi bilo moguêe stanje ostraπêenosti - distanca koja dopuπta da se neko ko je odmaknut od principa prepusti uzbuappleenju u kom onda moæe da se ogreπuje o principe, jer njegove ili njene greπke nikako ne mogu da 89 naπkode onim uzviπenim principima od kojih se nalazi na distanci? OstraπÊenost legitimiπe oportunizam. OstraπÊenost nikako ne bi bila osobina onih koji se Ëvrsto dræe ne- Ëega i od toga se ne odmiëu. Principi prilikom ostraπ- Êenosti ostaju na nekom navodno uzviπenom, povlaπtenom mestu, dok strast, koja se nalazi negde mnogo niæe od ovih visokih principa zavodi na bilo koju stranu. Za ostraπêenog, principi su uvek van njegovog polja delovanja, pa zato kao da ih ni nema. Umesto da se bavi principima, da aktivno i iznutra, u tesnoj vezi sa principima dela, ovaj obavezno dela potpuno bez njih - jer, principi su u odnosu na strast u potpuno drugoj dimenziji. Nije problem sa dogmatizmom to πto je dogmatik preusko vezan za dogmu, veê upravo to πto je predaleko od dogme: dogmatiku dogma koju Ëuva daleko od sebe garantuje to da moæe da greπi koliko god da mu se prohte - bilo koliko da zgreπi, ipak ne moæe da naπteti dogmi na bilo koji naëin. Oportunizam o kom se tu radi puno je gori od proseënog oportunizma kakav se obiëno zamiπlja a u kom se inaëe radi o novcu. Ovde, kad je ostraπêenost u pitanju, radi se o zadovoljenju liënih afekata i ni o Ëemu drugom. Principi, kao nedodirljivi, ostaju na jednoj strani, a liëna korist, bilo da se radi o novcu ili, πto je sada mnogo ËeπÊi sluëaj, o zadovoljenju strasti, na drugoj. Naravno, ako izostaju strasti i ako izostaje distanca, onda su baπ principi ono πto se dovodi u opasnost, buduêi da su tek onda oni podloæni ispitivanju i eventualnom menjanju. A ako se desi neka promena na nivou principa, ko zna kuda to moæe da odvede. Zato, sigurnije je a i prijatnije dræati se strasti, jer Ëak i ako dovedu do opπteg rasula, ipak se Ëovek koji je zaπtiêen svojim strastima oseêa kao kod svoje kuêe. A kuêa je kuêa i kad se sruπi - ipak se tu i posle toga ostaje svoj na svome. I tako to onda moæe da ide sve dok - ne tek nekima veê dok - mnogima ne poëne da smeta ovakvo svojatanje. Vladan Milanko je filozof i filmski kritiëar iz Beograda.»lan je Savjeta Novog Plamena. Posjetite internet stranicu

90 90 Omladinski protesti na makedonski naëin : Makedonija Da li je moglo viπe? TrajËe Panov Makedonija je bila svedok i ærtva tipiënog reæimskog nasilja i brutalnosti 6. Juna 2011., kada je konzervativna vlast VMRO- DPMNE-a preko sudbine mladog, nevinog æivota Martina Neπkovskoga pokazala svu svoju arogantnost, nasilnost i nelegitimnost. Niko joπ uvek ne zna zaπto je ubijen ovaj mladi Ëovek koji je, da tragedija i ironija bude veêa, bio na glavnom trgu Makedonija upravo da bi proslavio pobedu politiëke partije koju je podræavao i Ëiji je aktivista bio. Ovo je joπ jedan dokaz da je reæim toliko izgubio kontakata sa realnoπêu da je poëeo da jede i svoju decu. Ipak, ovaj dogaappleaj nije proπao bez reakcije makedonskog druπtva. TragiËna smrt 22-godiπnjeg Martina - koji je do smrti brutalno pretuëen od strane pripadnika specijalnih policijskih jedinica Tigar i jednog od Ëlanova πireg obezbeappleenja desni- Ëarskog lidera i premijera Nikole Gruevskog, Igora Spasova - zapravo je uzrokovala dramatiëne reakcije makedonske javnosti, a posebno makedonske omladine. Mladi Makedonci, kao retko dosad u novijoj istoriji Makedonije, spontano su organizovali nezavisne proteste protiv policijske brutalnosti uz pomoê druπtvenih mreæa, bez ikakve partijske organizacijske pozadine, i jasno iskazali politiëku zrelost i kapacitet za druπtveni aktivizam. Kako je sve poëelo i koji su razlozi ovih protesta Posle proglaπenja pobednika na vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji 6. juna u 00.40h, tokom proslave pobede vladajuêe stranke VMRO-DPMNE, pripadnik specijalne policijske jedinice Tigar Igor Spasov, prema sopstvenom naknadnom priznanju, pretukao je na smrt jednog od uëesnika proslave, 22-godiπnjeg Martina Neπkovskoga. Beæivotno telo ovog mladiêa je ostavljeno da leæi - na travnjaku na glavnom trgu Makedonija u Skoplju - nekoliko sati prekriveno plastiënim kesama. S obzirom na to da se ovo brutalno ubistvo dogodilo na jednom od najfrekfentijih mesta u glavnom gradu Makedonije, pred velikim brojem svedoka, istinu nije bilo moguêe lako sakriti. Vest se prvo proπirila preko druπtvenih mreæa - na Facebooku i Twitteru - kroz formu glasina i svedoëanstava. Druπtvene mreæe su na ovaj naëin prevaziπle tradicionalne medije u jednoj od njihovih osnovnih funkcija, a to je brzina informisanja graappleana. Informacije su πirili oëevici dogaappleaja, pritom dajuêi i nekompletne i neproverene informacije (na primer, na poëetku je jedan od svedoka pogreπno identifikovao ubijenog momka i proπirio infomaciju da se ærtva zove Danijel). Tradicionalni mediji nisu ni mogli da pokriju dogaappleaj bræe od druπtvenih mreæa zato πto se informacija o ubistvu prvo pojavila kao iskaz oëevidaca na Twitteru i Facebooku, tako da je odmah prouzrokovala reakciju korisnika tih mreæa. Ipak, ono πto je najstraπnije u celoj ovoj tragediji je zapravo Ëinjenica da je vlast postala indirektan izvrπilac i direktan sauëesnik ovog brutalnog ubistva. Na prvom mestu, pripadnik specijalnih policijskih jedinica i, vaænije, pripadnik obezbeappleenja premijera Nikole Gruevskog je izvrπio ovaj zloëin. Ni nakon tri i po meseca od ubistva nije ponuappleen nijedan logiëan argument koji bi mogao da ukaæe da je Spasov trebalo na bilo koji naëin da interveniπe. Niti je bezbednost premijera mogla da bude ugroæena od momka, odanog simpatizera svoje partije, koji je potroπio mesec dana svoje mladosti na kampanju kako bi obezbedio desniëarskoj eliti joπ Ëetiri godine udobnog æivota na raëun graappleana, niti je Martin Neπkovski uëinio bilo πta πto bi moglo da se okarakteriπe kao povod za primenu sile. Naprotiv, ovo je jasan primer najprizemnije bahatosti vlasti. Nekontrolisana sloboda koju je desniëarska nedemokratska vlast dala pripadnicima specijalne policije nije sluëajna. Sejanje straha, konstantno nasilje i pokuπaj guπenja svake slobode, vlast je realizovala u odreappleenoj meri i preko specijalnih jedinica. Spasov nije neki zalutali specijalac koji se tu eto sluëajno zadesio. On je bilo pripadnik bezbednosnih snaga Makedonije u etniëkom sukobu UËestvovao je i u brojnim ratnim akcijama koje su najverovatnije ostavile postratne traume i uticale na njegovo psihofiziëko zdravlje - πto je sluëaj i sa najveêim delom uëesnika vojnih konflikata. U svojoj specijalnoj jedinici on je treniran da ubija, i to je primenio u prvoj situaciji kada mu se za tako neπto ukazala prilika. Spasov je samo egzekutor i eksponent ovog nasilniëkog reæima i slika i prilika vlasti i liderπipa u Ëijoj je sluæbi bio. Zapravo, pitanje je zaπto je premijeru bilo potrebno toliko obezbeappleenja na proslavi pobede pred svojim aktivistima i saradnicima? Reæim je oëito, kao i svaki nedemokratski reæim, postao paranoiëan i sklon kreiranju konspiracije. Da li se to premijer boji i svog Ëlanstva, pa mu je zbog toga potreban toliki

91 Makedonija broj pripadnika obezbeappleenja Ëak i u prijateljskoj sredini? Spasov, za koga se precizno i ne zna u kom je svojstvu bio na proslavi, reagovao je u skladu sa atmosferom koju je krug oko premijera duæe vremena proizvodio. Reæimski mediji su nekoliko puta spinovali priëu o planiranju atentata na velikog reformatora i patriotu Gruevskog, da bi na kraju definitivno i sama vlast poverovala u tu priëu. Kako je vlast postala sauëesnik ovog zloëina? Umesto da, kako bi svaka demokratska i odgovorna vlast trebala da radi, osudi zloëin svog pripadnika i da otpoëne zakonsku proceduru protiv ubice, Ministarstvo unutraπnjih poslova je pokuπalo da prikrije ovaj zloëinaëki akt. Smrt mladiêa uopπte nije zavedena u dnevnom biltenu makedonske policije za dan , a prvo zvaniëno obrazloæenje MVR-a bilo je da je pronaappleeno telo mladog Ëoveka kome je pozlilo, dok na telu nije bilo nikakvih znakova nasilja.»injenica da je makedonska policija pokuπala da sakrije istinu oko ubistva mladog Neπkovskog jedan je od glavnih razloga zaπto su mladi poëeli sa protestima. Ministarstvo unutraπnjih poslova (MVR) je do tada zamajavalo makedonsku javnost. Oficijalni predstavnici makedonske policije su zapravo lagali makedonske graappleane. ZvaniËni stav policije je bio suprotan onome πto su svedoci videli na licu mesta i poëeli da prenose kao vest preko druπtvenih mreæa. Od tog momenta, definitivno viπe nije bilo reëi o individualnom ubistvu jednog pojedinca. MVR je sama sebe uplela u ovo brutalno ubistvo, pretvorivπi zloëin u kolektivan, sistemski i reæimski Ëin ove desniëarske vlade. Joπ uvek nema odgovora zaπto se MVR najpre odluëio za ovakvu interpretaciju brutalnog ubistva. Ni nakon viπe od 100 dana od zloëina, niko iz makedonske policije nije naπao za shodno da se izvini javnosti, niti da prizna greπku. Naprotiv, bahatost vlasti ide toliko daleko da oni ni najmanje ne prihvataju Ëinjenicu da se MVR ponaπala neodgovorno i suprotno pravnom sistemu dræave. Ali, Ëinjenica je da su protesti zapravo bili reakcija i protiv ove drskosti reæima, tj. protiv pokuπaja poniæavanja inteligencije makedonskog naroda. Mladi graappleani Makedonije su se solidarilisali sa svojim vrπnjakom koji je postao ærtva dræavnog zloëina, ali su organizovali proteste i kao reakciju na zloupotrebe sistema i prikrivanje zloëina od strane upravo organa koji su duæni da se protiv ovakvih stvari sistemski bore. Zaπto pre-dominantno mladi ljudi na protestima i zaπto se mobilizacija odvijala preko druπtvenih mreæa, a ne preko tradicionalnih medija? Mobilizacija za uëestvovanje na ovim protestima je bila predominantno uspeπna kod mladih ljudi - tj. skoro svi uëesnici su bili mladi. Jedan od razloga za ovo bi moglo da bude to πto se cela organizacija odvijala preko druπtvenih mreæa i interneta gde mladi ljudi apsolutno dominiraju kao korisnici u odnosu na starije generacije. StruËnjaci koji istraæuju metode za informisanje i mobilizaciju za politiëku participaciju smatraju da bi u slu- Ëaju koriπêenja drugih sredstava komunikacije u svrhu mobilizacije, kao sto su telefonski pozivi ili flajeri, odziv razliëitih kategorija graappleana bio veêi (Prior). Naime, uspeh druπtvenih medija u ovom sluëaju mobilizacije mladih nije sluëajan kada se uzme u obzir nekoliko vaænih faktora.»injenica je da su mladi ljudi mnogo manje povezani i zainteresovani za politiku nego starije generacije (Bauerlein, Mindich, Wattenberg). Istraæivanja politiëkog ponaπanja mladih, koja su uglavnom raappleena u Sjedinjenim AmeriËkim Dræavama i zapadnoj Evropi, ukazuju na to da je manje verovatno 91 da Êe mladi uëestvovati u politici glasanjem, doniranjem novca, volontiranjem, kao i da pokazuju manji interes za uëestvovanje u protestima nego njihovi stariji sugraappleani. Medijske navike mladih se takoapplee razlikuju od onih starijih graappleana. Mladi daleko manje od starije generacije koriste tradicionalne medije, kao πto je Ëitanje dnevnih novina, gledanje veëernjih vesti koje emituju televizije ili sluπanje vesti na radiju (Baumgartner and Morris). S druge strane, druπtvene mreæe postaju pravi medijski prostor na kojem mladi ljudi mogu da iskaæu svoje stavove o druπtvu i politici (Lupia and Pilpot). Republika Makedonija, sa malo viπe od 2 miliona stanovnika (Zavod za statistiku Republike Makedonije, 2002), prema nekim izvorima ima oko 870 hiljada registrovanih profila na Facebooku % korisnika Facebooka u Makedoniji imaju izmeappleu godina, 32.8% su u grupi od 18 do 25 godina, a 27.7% imaju od 25 do 34 godine. Dakle, skoro 80% korisnika Facebooka u Makedoniji pripada mlaappleoj populaciji - izmeappleu 14 i 34 godine. Kada se uzmu u ozbir i ove Ëinjenice, moæe se pretpostaviti da druπtvene mreæe imaju veliki potencijal i predstavljaju veliki prostor i izvor za politiëki i druπtveni aktivizam meappleu mladima u Makedoniji. Istraæivanje o efektima druπtvenih mreæa na politiëki aktivizam i participaciju, opet uraappleeno na teritoriji SAD, potvrappleuje fenomen koji se dogodio i u Makedoniji. Nalazi istraæivanja Zhanga i drugih upuêuju na to da oslanjanje na povezivanje preko druπtvenih mreæa uzrokuje znaëajno poveêanje graappleanske participacije, koja obuhvata i uëeπêe u protestima, ali ne i politiëku participaciju, koja obuhvata uëeπêe u izbornim i partijskim aktivnostima. Razlozi za makedonski sluëaj, gde su uëesnici protesta kategoriëki odbijali bilo kakvu povezanost sa politiëkim partijama i insistirali na distanci i od tradicionalnih medija koji su bliski odreappleenim politiëkim partijama, mogao bi da bude zapravo Ëinjenica koju su Zhang i drugi pokazali na ameriëkom sluëaju, a to je da druπtvene mreæe omoguêavaju graappleansku participaciju, dok istovremeno uëesnici nemaju interes da uëestvuju u partijskim i politiëkim dogaappleajima. Druπtvene mreæe su takoapplee najdostupniji medijski prostor za mlade ljude. S aspekta aktivizma i mobilizacije, oni su kako finansijski najprihvatliviji medij, tako i struëno - profesionalno najlakπi za upotrebu (Rice, Bucy). Brzina πirenja informacija je takoapplee jedna od najveêih prednosti ovih medija, kao i veêa moguênost za interaktivnost (Bucy). U makedonskim sluëaju, brzina πirenja informacija i moguênost za mobilizaciju su zapravo bile i jedan od najvaænijih elemenata za uspeπnu realiziciju protesta. Kako i sami uëesnici svedoëe, na proteste su otiπli spontano kada su proëitali da se ogranizuje ovakav dogaappleaj kao naëin za iskazivanje revolta protiv policijske brutalnosti i solidarnosti sa vrπnjakom. Na Facebooku i Twitteru su se ugovarale inicijalne pokretaëke aktivnosti, da bi se zatim ovi ljudi na samim dogaappleajima dodatno dogovarali oko sledeêih koraka. Makedonija i jasmin-revolucija, Makedonija i ManËester NaËin organizacije i mobilizacija za ove proteste vrlo su sliëni organizaciji jasmin-revolucije na Bliskom istoku, posebno u Egiptu i Tunisu na poëetku I u Makedoniji, sliëno kao i u Egiptu i Tunisu, protesti su poëeli preko druπtvenih mreæa - internet je bio glavni izvor informacija i mobilizacije demonstranata. Meappleutim, u Egiptu i Tunisu prisustvo mladih na protesti-

92 92 ma jeste bilo dominantno, ali ne iskljuëivo, kao πto je sluëaj u Makedoniji. Makedonski primer karakteriπe joπ i pokuπaj brisanja grupa na druπtvenim mreæama od strane vlasti (Ministarstvo unutraπnjih poslova - MVR), πto se desilo i u pomenutim bliskoistoënim zemljama. PomoÊnik ministra za informacije u MVR Ivo Kotevski potvrdio je medijima da su zaposleni u MVR prijavljivali grupe koje su pozivale na proteste sa obrazloæenjem da su πirile mrænju, nakon Ëega ih je Facebook brisao, iako za to nije bilo ËinjeniËnog osnova. Ipak, u Makedoniji ovo zabranjivanje, odnosno brisanje grupa na Facebooku nije dalo rezultate, iz razloga πto su mladi svoje aktivnosti preselili na Twitter i po blogovima. Ipak, makedonski protesti nisu uzeli razmere onih u Egiptu i Tunisu. Oni nisu ni otvorili pitanje legitimnosti reæima i promenu politiëkog sistema - niti su imali takav cilj. Takoapplee, njihov miran i nenasilan karakter razlikuje ih i od protesta koji se desili u Velikoj Britaniji, nakon verovatno najsliënijeg policiskog nasilja onom u Makedoniji. Dakle, makedonski protesti nisu postali niti socijalni niti antireæimski protesti kao u svim ostalim sluëajevima. Na kraju krajeva, nisu uspeli da proizvedu niti generacijski sukob u dræavi, ali ni organizovan otpor protiv tretmana mladih ljudi u druπtvu. ta su mladi ljudi dobili od ovih protesta, πta je Makedonija nauëila, zaπto je propuπtena πansa za socijalnu i antisistemsku revoluciju? Makedonska revolucija je bila na vrhuncu u prvih mesec dana. Mladi su se svakodnevno okupljali i pokazivali volju i energiju da istraju u svojim zahtevama. To su definitivno bili naintenzivniji i najduæi protesti organizovani u kratkoj istoriji Makedonije. Ipak, kada je sunce silno sevnulo a miris mora i jezera se poëeo πiriti, i sami protesti su prestali da budu prioritet mladim ljudima. Iako i dalje postoje pokuπaji da se oni nastave, a neformalni organizatori ovih aktivnosti nikad neêe javno priznati da su se odrekli od svoje borbe, ipak, najslavniji dani protesta su daleko iza nas. Gvoæapplee se kuje dok je vruêe, a rezultat tih protesta dosada je bio manji od oëekivanja i najveêih skeptika. Da ne govorimo o pustim æeljama nepopravljivih sanjara i entuzijasta koji su se nadali snaænom socijalnom i druπtvenom otporu protiv nepodnoπljivog i antihumanog tranzicijskog bremena ovog reæima. DesniËarska vlast VMRO-DPMNE je ostala gluva na zahteve mladih. Zahteve koji su bili itekako skromni i neradikalni, traæeêi ostavke ministarke Gordane Jankulovske i portparola Iva Kotevskoga, puno rasvetljenje sluëaja kao i kaænjavanje svih odgovornih. Meappleutim, ministarka je zadræala svoju poziciju na Ëelu makedonske policije i pri izboru nove vlade, a do ovog momenta nema nikakvih naznaka da Êe sluëaj ubistva biti razreπen. Analiza razloga ovakvog epiloga protesta moæe se svesti na dve velike grupe faktora i Ëinjenica. Prvo, jasno je da su se mladi definitivno suprotstavili reæimu. Ovaj reæim, meappleutim, za razliku od onih u severnoj Africi, joπ uvek uæiva znaëajnu podrπku graappleana i pored znatno loπijih rezultata na zadnjim parlamentarnim izborima u poreappleenju sa prethodnima. Vlast je iskoristila sva sredstava kako bi uniπtila, relativizovala i oslabila ovaj omladinski pokret. Policija je pokuπala da briπe grupe sa Facebook_, provladini medijski posluπnici su zapoëeli sa klevetama, laæima i kreiranjem kampanje protiv celog protesta ali i protiv pojedinaca koji su se pojavljivali u Makedonija javnosti kao neformalni lideri istog. Takoapplee, pojavile su se i grupe kontra-demostranata, oëigledno bliske vladajuêoj strukturi, koje su optuæivale ostale za partijsku bliskost sa opozicionim Socijaldemokratskim savezom Mekedonije. Drugi vaæni faktor su naravno neformalni organizatori ovih protesta. Protesti su ostali, ili imali tendenciju da pripadaju, ekskluzivno samo omladincima. Organizatori nisu uloæili dovoljno snage da proteste proπire i na druge grupe kako bi otpor i pritisak na vlast bio veêi. Takoapplee, ni druge grupe nisu æelele da se u dovoljnom broju prikljuëe mladima. Takoapplee, organizatori su odbijali bilo kakvu saradnju i podrπku opozicionih politiëkih stranaka.»ak su odreappleeni predstavnici demonstranata odbijali i saradnju sa medijama koji se percipiraju bliskim opozicionim partijama, kako ne bi bili povezivani sa opozicijom. I dok su mladi imali apsolutno pravo da sumnjaju i u motive opozicije, ipak, sama ta Ëinjenica je doprinela da desniëarski reæim veoma lako neutraliπe pobunu. Dakle, ukoliko bismo pokuπali da analiziramo pravac razvoja protesta, zakljuëili bismo nekoliko stvari: oni su ostali eksluzivna, elitistiëka svojina omladinaca sa jedne strane, a onda i nekoliko pojedinaca koji su se nametnuli iznad grupe. Takoapplee, naæalost, mladi nisu uspeli da iskoriste ovaj momenat kako bi pokrenuli krucijalna druπtvena pitanja, a nisu uspeli da obezbede ni konaëno razreπenje ubistva Martina Neπkovskoga. Makedonska omladinska revolucija zapravo nikad nije ni postala revolucija. I to ne samo zbog okrutnosti reæima, veê i iz razloga πto organizatori to verovatno nisu hteli. U dræavi u kojoj je ekonomsko, politiëko i druπtveno stanje na uæasno niskom nivou - sa rekordnom nezapoπlenosëu, bezperspektivnoπ- Êu, kvazinacionalizmima i ozbiljnim guπenjem demokratije, slobode medija i ljudskih prava - graappleani se joπ uvek ustruëavaju da radikalnije preuzmu stvari u svoje ruke. Ono πto je najviπe nalikovalo na prvi ozbiljni otpor u istoriji makedonske demokratije, na æalost, nije proizvelo nikakve bitnije promene. Neki znaëajniji pomaci su uëinjeni u smislu da su to prvi omladinski protesti u Makedoniji koji su uspeli da kontinuirano, toliko vremena, odræe relativno veliku grupu ljudi na jednom simboliëkom mestu. Takoapplee, mobilizacija se odvijala uglavnom preko druπtvenih mreæa, pri Ëemu je i ovaj protest prvi primer u Makedoniji da je upotreba druπtvenih mreæa dala znaëajne rezultate u informisanju i mobilizaciji graappleana. Deæurni pesimisti bi ove dogaappleaje verovatno tumaëili kroz onu narodnu: Tresla se gora - rodio se miπ. To je definitivno pretenciozno interpretiranje cele situacije. NajveÊi gubitnik je svakako Martin Neπkovski, kao nevina ærtva izopaëenosti jednog sistema. Njegov mlad zivot je vrlo rano ugaπen, porodica je ostala bez najbliæeg, a sve je moglo biti drugaëije. Makedonija je u poslednje vreme u slavljeniëkom zanosu. Slavi se nezavisnost, promoviπu se novi i novi spomenici izgraappleeni od novca samih graappleana. Nacija se raduje istoriskom uspehu koπarkaπa, a desniëarska nedemokratska vlast Gruevskog i VMRO-DPMNE-a vrlo komotno uæiva u svojoj poziciji. U momentu kada je vlast uspela da proda svoju priëu i ubedi graappleane da su spomenici bitniji od hleba i demokratije, mogli bismo da parafraziramo Marksa kroz konstataciju da su se makedonski graappleani ustvari otuappleili od æelje i ambicije za borbu za svoje bolje sutra. TrajËe Panov je doktorant politiëkih znanosti na Europskom univerzitetskom institutu u Firenci i Ëlan Savjeta Novog Plamena.

93 Makedonija Kako da izaappleemo iz antiëkog sadaπnjeg vremena? 93 Anastas Vangeli Vremenska maπina VMRO-DPMNE Centar Skoplja ovih dana nalikuje velikom gradiliπtu. Intenzivno se radi na realizaciji velikog projekta, najavljenog kao Vizija za Skopje 2014, koji ima za cilj jaëanje nacionalnog duha i identiteta, ali i da od Skopja napravi, kako to vlasti predstavljaju, evropsku metropolu i turistiëku atrakciju. U sredini centralnog trga Makedonija veê je montiran divovski kip Aleksandar Veliki (pod nazivom Ratnik na konju kako bi se izbegla provokacija GrËke), koji se izdiæe iznad okolnih zgrada. Njegovo sveëano puπtanje u pogon realizovano je na proslavi 20. godina nezavisnosti, osmog septembra Aleksandar tokom svog æivota nikada nije bio u Skoplju ali, trenutno, to je najmanje vaæno. U bliæoj buduênosti se oëekuje izgradnja joπ veêeg spomenika njegovom ocu Filipu Drugom, na ulazu u Staru Ëarπiju; kao i spomenika njegovoj majci Olimpiji. Pored Aleksandra, postavljeno je na desetine masivnih spomenika raznih istorijskih liënosti iz protekla dva stole- Êa - meappleu njima i spomenik vizantijskom imperatoru Justinijanu Prvom, slovenskom caru Samuilu koji je svoju propast doæiveo upravo u borbi protiv Vizantije, i Gemidæiji, grupi anarhista terorista voappleenih od kasnijeg staljiniste Pavela Sateva, koji se danas tretiraju nacionalnim herojima. Na obe obale reke Vardara se zavrπava nekoliko zgrada u starinskom stilu (ukljuëujuêi tu i muzej ærtavama komunizma); jedan od postojeêih mostova je ukraπen lavovima- Ëuvarima, a grade se i dva nova, dodatna mosta, na kojima Êe biti postavljeno desetak novih skulptura znanih i neznanih junaka. U neposrednoj blizini trga uzdiæe se trijumfalna kapija; a zgrade okolo, ukljuëujuêi i republiëku Skupπtinu, pretrpeêe kozmetiëku izmenu nakon Ëega Êe dobiti neoklasiëni izgled. U neoklasiënom stilu se Ëak grade i viπeetaæna parkiraliπta za vozila. Na gradskom trgu se oëekuje takoapplee i izgradnja ogromne pravoslavne crkve, koja Êe etno-nacionalnom karakteru dodati i hriπêansku bogougodnost. Masovni graappleevinski projekti u sklopu Skopje 2014 su kulminacija novog makedonskog etnonacionalizma utemeljenog na priëi o antiëkim korenima, viπemilenijumskom kontinuitetu i, iznad svega, bogatoj i slavnoj proπlosti. Obskuran narativ o direktnoj povezanosti sa Aleksandrom, koji se prvi put javlja u XIX veku kao rezultat helenizacije Slovena u juænoj Makedoniji, a oæivljuje zahvaljujuêi dijasporskom nacionalizmu u inostranstvu meappleu migrantima iz druge polovine dvadesetog veka, danas je osnova sluæbene ideologije Vlade VMRO-DPMNE. Mnogi istoriëari i arheolozi u sluæbi te partije objaπnjavaju povesne istine kroz novootkrivene Ëinjenice i otkopane artefakte, a provladini mediji plasiraju priëu u javnosti preko senzacionalistiëkih izveπtavanja.»esto se deπava da predstavnici javnih institucija, obrazovnih i kulturnih, ali i Makedonske pravoslavne crkve koja je vaæan politiëki i ekonomski subjekt u dræavi, na razliëite naëine podræavaju i stimuliπu πirenje priëe o antiëkom poreklu i slavnoj proπlosti. U celoj toj euforiji, Ëinjenice i zdrav razum nisu vaæni. Da bi se dokazala veza sa antiëkom Makedonijom, na primer, u sluæbenu posetu Skopju (i na sastanak sa premijerom) dolaze pripadnici pakistanskog plemena Buruπo iz regije Hunza, koji sebe smatraju potomcima Aleksandrovih vojnika. FiziËari iz Makedonske akademije nauka i umetnosti su Ëak inovirali matematiëku formulu koja deπifruje poznati Kamen od Rozete; prema njihovom miπljenju, pismo za koje je ceo svet (joπ od vremena ampoliona) verovao da je demotsko-egipatsko, zapravo potiëe od antiëkih Makedonaca, a antiëki jezik ima mnogo sliënosti sa savremenim makedonskim. U jednom video spotu na nacionalnoj televiziji, sam Gospod Bog se obraêa Makedoncima, nazivajuêi ih osnivaëima bele rase, i obeêava im da Êe istina o Aleksandru i istorijska nepravda naneπena im od suseda, uskoro biti izneta pred svetom. Diskurs politike antikvizacije Za razliku od kasnije dobro isplaniranih faza, identitetska politika preko koje je vlada raspalila nacionalizam (skupno oznaëeno antikvizacija ) je, ipak, zapoëela iznenada i spontano. Ona je usledila, pre svega, kao posledica nedostatka kapaciteta za razgraniëavanje unutraπnje i spoljaπnje politike i intuitivnog prepuπtanja nacionalistiëkim sentimentima i resentimanima. Nepromiπljeno preimenovanje skopskog meappleunarodnog aerodroma 2006/7 u Aleksandar Veliki rezultiralo je oπtrom reakcijom Ati-

94 94 ne i kopanjem starih rana nakon decenija mira (tj. nakon πto je potpisan privremeni sporazum izmeappleu GrËke i Makedonije kojim se kontroliπe pitanje imena i koriπêenje antiëkih simbola iz proπlosti). Oπtra GrËka reakcija je rezultirala blokadom Makedonske kandidature za ulazak u NATO na samitu u Bukureπtu 2008; taj Ëin je uspeo da rasplamsa inat i oseêaj ærtve kod etniëkih Makedonaca, te da ubrza spiralu nacionalizma. Kada su spin-doktori VMRO-DPMNE uvideli emocionalni naboj kod graappleana po pitanju grëkog pritiska, zapo- Ëeli su sa konkretnim antikvizatorskim merama. Suprostavljanje i arogancija prema neprijateljskoj GrËkoj, od tehnokrate Gruevskog su preko noêi napravile nacionalnog junaka. To je pak rezultiralo nastavljanjem, u punom gasu, sa preimenovanjem objekata, izmiπljanjem i proizvodnjom tradicije, i, naravno, velikim poduhvatom za izgradnju antiëkog i savremenog Skoplja. Mnogi danas ose- Êaju liënu satisfakciju πto se, u trenutku kada je GrËka prezaduæena i rasprodaje svoje resurse, u Makedoniji sa velikom lakoêom gradi najveêi (a verovatno i najskuplji) spomenik Aleksandru na svetu. Ali antikvizacija nije samo reakcija protiv grëkog pritiska veê i reakcija oseêaju bezizlaznosti u post-komunistiëkoj, post-konfliktnoj i post-tranzicijskoj tuænoj realnosti Makedonije (najsiromaπnija bivπa jugoslovenska republika sa viπe od 30% nezaposlenosti i sa preko 30% graappleana koji æive ispod praga siromaπtva). Najgnevniji su etniëki Makedonci - koji se osim sa univerzalnim druπtveno-ekonomskim problemima suoëavaju i sa latentnim nacionalistiëkim diskursom od 2001 pa nadalje, izgraappleenim na oseêanju poraza u sukobu i percepciji da se Makedonija veê deset godina aktivno Albanizuje. Gruevski i njegovi saradnici produæavaju a kasnije i eksploatiπu takve frustracije i nesigurnost kod etniëkih Makedonaca, naroëito onih koji pripadaju najniæim slojevima. PriËu o slavnoj proπlosti su upakovali i prodali kao naknadu za sve savremene poraze. Kao odgovor na tamnu (Ëesto puta demonizovanu) sliku komunizma i post-komunizma, sukoba i postkonfliktnih realnosti, antikvizatori nude Zlatno doba kroz oæivljavanje slike Makedonije i Makedonca kao uspeπne zajednice i svetske sile. To je u stvari slika u kojoj bi se razoëarani Makedonci æeleli videti - oni æele da se oseêaju kao deo velike i znaëajne svetle priëe. U priëama o Aleksandru, njegovim uspesima, kao i priëama da su oni njegovi potomci, ali i dæinovskim spomenicima i graappleevinama, oni prvi put pronalaze neπto vredno za veru i neπto vredno za ponos. Posebno vaænu simboliku za njih ima i sam Ëin gradnje - kao πto vladina kampanja kaæe stvaranje neëeg novog. Prvi put jedna makedonska vlada kreêe u toliko zahtevan graappleevinski poduhvat, koji je za razliku od mnogih drugih projekata, za sada stvarno efikasan (verovatno Êe biti zavrπen pre 2014.). Antikvizacija ima i snaæan samokolonizatorski i redefiniπuêi aspekt; predstavljena je kao popravljanje istorijskih nepravdi - zbog loπih Turaka i komunista, Skopje nikada nije uspelo da liëi na pravu evropsku metropolu, a sada je vreme da se to promeni. Sami spomenici i starinska arhitektura koja se promoviπe targetiraju frustracije makedonskih nacionalista koji proizlaze iz kompleksa niæe vrednosti u odnosu na susede i Zapad. Za razliku od susednih dræava, Makedonska dræava je osnovana tek Makedonija god., decenijama nakon perioda nacionalnog osveπêivanja i poëetaka susednih nacionalnih projekata. Zbog toga, antikvizatori veruju da je sada momenat kada Makedonija nadoknaappleuje nedostatak onog starinskog - ono πto πto su Atina, Sofija i Beograd dobili u devetnaestom veku. Samo Skopje ima puno orijentalnih karakteristika, a nakon zemljotresa dobilo je pragmatiëno modernistiëki izgled - dva aspekta koji antikvizatori smatraju neautentiënim i out, u odnosu na velike svetske metropole. Vlasti, preko novih graappleevina i spomenika æele da daju gradu Skopju ono πto on nikada nije imao - neoklasiëni i pomalo imperijalan glamur; ali iznad svega autentiëni zapadnoevropski izgled (kao da takav obrazac uopπte postoji). S druge strane, Skopje 2014 predviapplea i obnavljanje nekoliko od onih retkih neoklasicnih zdanja koje je grad nekada imao. Paradoksalno je da sva ona potiëu iz perioda Kraljevine Jugoslavije koji je u sluæbenom diskursu vladajuêe VMRO-DPMNE demonizovan kao razdoblje srpske hegemonije nad Makedonijom. Opasno i neodgovorno Novi makedonski etnonacionalizam nadahnut idejom o direktnoj vezi sa Aleksandrom je pretnja stabilnosti Makedonije. Antikvizacija je, kao πto je pomenuto, u odreappleenoj meri i pokuπaj vraêanja dostojanstva makedonskim nacionalistima koji su morali da odustanu od ideje o Makedoniji kao naciji-dræavi Makedonaca u kojoj su manjine graappleani drugog reda, te prihvatili izgradnju multikulturalnih institucija u skladu sa Ohridskim sporazumom. Antikvizacija je, u tom smislu, samo korak unazad vra- Êanju ideji Makedonija Makedoncima. Zbog toga su njen glavni cilj etniëki Makedonci ; ogroman budæet uloæen u politike identiteta zanemaruje one makedonske graappleane koji to nisu (a oni Ëine gotovo 40% od ukupnog stanovniπtva) - zbog Ëega oni negoduju. Istina, albanskim Ëelnicima je obeêano nekoliko spomenika albanskim herojima. Meappleutim, mnogo viπe od aktuelnog zanemarivanja manjina brine dræavno sponzorisanje i promovisanje ideje o antiënosti i autentiënosti makedonske etno-nacije. Pogotovo jer je legitimisan koncept autohtonosti. Kao direktni potomci Aleksandra Makedonskog, etniëki se Makedonci danas smatraju autohtonim (predslovenskim) stanovniπtvom u Makedoniji i istinskim nosiocima suvereniteta, dok se sve ostale nacionalnosti - u prvom redu se misli na Albance i slovenske narode, smatraju doseljenicima na njihovoj zemlji; to je odnos iz koga se vrlo lako mogu izroditi etniëke tenzije u bliskoj buduênosti - ne samo zato πto se time gazi Ohridski sporazum, veê i zbog toga πto stvara nove frustracije meappleu manjinama (a kod etniëkih Makedonaca i militantni zanos da se oëisti Makedonija). Po pitanju realizacije, Antikvizacija i posebno plan Skopje 2014 su manifestacija velikog nedostatka razumevanja temeljnih pojmova demokratije, javnosti i transparentnosti. Iako se radi o masovnom preureappleenju javnog prostora, ceo se projekt izvodi zatvoreno i tajnovito. Osim toga, investiranje stotina miliona evra u simboliëke svrhe u vreme ekonomske krize kada Makedonija opet pozajmljuje sredstva od Meappleunarodnog monetarnog fonda, pokazuje potpuni nedostatak odgovornosti i oseêaja za prioritete. Da

95 Makedonija Postavljanje kipa Aleksandra Makedonskog u Skopju stvar bude tuænija, Skopje 2014 je ekonomski mutan deal ; autori spomenika koji su prema onome πto govori vlast dobili milionske honorare javno kaæu da su dobili nekoliko puta manje sredstava. Dokumentacija za neke od tendera je misteriozno nestala iz arhiva institucija. Samo izvoappleenje se odvija pod sumnjivim okolnostima - mnogo graappleevinskih radnika radi na crno u substandardnim uslovima, a nekoliko je veê izgubilo æivot gradeêi projekat Skopje Arhitekti i struënjaci iz podruëja urbanizma imaju brojne zamerke na sam projekt, od kojih je osnovni daljnje gomilanje novih objekata u ionako prenatrpanom centru Skopja, dok periferija polako izumire. Potreba za autentiënim otporom Veliki broj etniëkih Makedonaca, meappleutim, na spomenike Gruevskog gledaju kao na traëak nade da Êe Makedonija najzad postati dræava koju Ëeka svetla buduênost, jednako svetla kao u dobra stara vremena koja ti spomenici oslikavaju. On im je dao ono πto levica nikada nije uspela - priëu u koju se moæe verovati. Organizuju se manifestacije u Ëast Aleksandra Velikog, pevaju se pesme i, na razliëite naëine, slavi spoznaja korena. MladiÊi i devojke odeveni u plastiëne oklope sa plastiënim πlemovima na glavama i kopljima, maëevima i πtitovima u rukama, neizbeæan su dekor sluæbenih i nesluæbenih dogaappleanja, a antiëke uniforme sve viπe zamenjuju narodne noπnje u folkloru. AntiËki simboli, posebno Sunce Vergina, od koga se Makedonija sluæbeno odrekla tokom 1990ih, vratio se u modu : πtampaju se majice, posteri i plakati; a sunce je Ëest motiv rada i tattoo-majstora. Oni retki koji se javno protive ili govore sa podsmehom o antikvizaciji su javno obeleæeni (æigosani) kao izdajnici. Kada je grupa studenata arhitekture izaπla na trg da protestvuje protiv izgradnje crkve godine, bili su saëekani od nekolko hiljada razjarenih pravoslavnih vernika koji su ih najurili i premlatili. Provladine novine su objavile insinuacije o nekoliko aktivista koji su podigli svoj glas. Opozicione stranke pak deluju neuverljivo u svojoj kritici. VeÊina nezadovoljnih Êuti i odbijaju da se bave politikom. U ovih nekoliko meseci, u kojima je Gruevski zapoëeo svoj treêi mandat na mestu premijera, pokazao je svoje pravo lice i najavio kako Êe izgledati naredne Ëetiri godine: stalni obraëun sa opozicijom (ukljuëujuêi i televizijska hapπenja), beskrupulozni lov na veπtice i odstrel kritiëara vlade i Ëelnika civilnog druπtva, prikrivanje policijskih brutalnosti i sabotiranje graappleanskih protesta, zatvaranje 95 medija i medijskih organizacija, pa Ëak i nelegalne amnestije ratnih zloëinaca do kako bi se odobrovoljila albanska partija za ostanak u koaliciji sa VMRO- DPMNE. Takva vladavina poziva na hrabrost i istrajnost u stvaranju autentiënog otpora. Naæalost, u periodu neophodnosti otpora, vladajuêa struktura i antikvizacija se uglavnom poistovjeêuju sa borbom za pro-evropsku agendu dræave. Mnogi ljudi (s pravom) Êe reêi da politika VMRO-DPMNE ugroæava integraciju Makedonije u meappleunarodne strukture. S druge strane, veliki deo odgovornosti za kolaps makedonske demokratije leæi u pogreπnoj strategiji meappleunarodne zajednice prema Makedoniji i Gruevskom. Sa odlaganjem Makedonske integracije u EU zbog spora oko imena, i pored pozitivnih ocena od strane Komisije, populizm Gruevskog pronasao je savrπenu mantru - EK je rekla da smo evropska demokratija, ali problem je eto πto æelimo da se zovemo Makedonija i da slavimo makedonsku proπlost. Dve godine kasnije, EU nema vremena (ni æivaca) da se bavi na istoj razini Makedonijom i proπirenjem, a po prvi put u istoriji Unije uzima se u obzir i obaranje statusa zemlje kandidata i povlaëenje pozitivne ocene. Proevropske snage u zemlji su prepuπtene na milost i nemilost Gruevskom. A na kraju krajeva ni uspeπna evropska buduênost ne znaëi prevladavanje nacionalnog populizma i autoritarne tendencije - dovoljan je primer Maapplearske i vladavina Viktora Orbana (Ëiji je bliski saveznik i pristaπa sam Gruevski). Stoga, Makedoniji treba artikulacija nove i autentiëne kritike Gruevskog koja Êe se temeljiti prvenstveno na implikaciji njegove vladavine na svakodnevni æivot graappleana. Kritika koja bi se svodila na ugroæene evropske vrednosti i demokratske standarde je nepotpuna, a uspeπna mobilizacija je zagarantovana samo kod zatvorenog kruga ljudi koji unapred znaju zaπto su protiv ove vlade. Ono πto nedostaje je obraêanje najranjivijem sloju, obiënim ljudim, Ëiji je pokrovitelj upravo Gruevski. RazoËaranim i ogorëenim graappleanima mora biti ponuappleena alternativna ideja i alternativni narativ oko koga bi se ujedinili. Narativ koji ne iskoriπtava njihove slabosti i dalje ih zatvara u etno-nacionalne matrice korena, porekla i istorijskih junaka, i inaêenje prema susedima. Narativ koji bi bio ostvarljiv i koji Êe voditi prema suπtinskom poboljπanju situacije, poveêanju socijalne pravde i vraêanju ËoveËnosti u makedonsku politiku. * U periodu posle zavrπetka rada na originalnoj verziji teksta, imali smo jedan vaæan simboliëki dogaappleaj - masovnu proslavu dvadesetogodiπnjice nezavisnosti Makedonije, 8. septembra. Proslava je bila skoncentrisana oko monumentalnih zdanja iz proπlosti i veliëanja vlasti VMRO-DPMNE. Ali to nije od posebnog zna- Ëaja za ovaj tekst; taj dogaappleaj, u stvari, samo potvrappleuje teze iznesene u Ëlanku. Anastas Vangeli je magistar iz Skoplja, bavi se prouëavanjem nacionalizma i autor je knjige AntiËka sadaπnjost: osvrt na grëko-makedonski spor oko Aleksandrovog nasleapplea. Trenutno je student Narodnog univerziteta u Pekingu.

96 96 Interview BD: Svetska levica je proπla kroz dva velika istorijska poraza. Prvi je bio i najvaæniji. To je bio poraz pokuπaja da se Oktobarska revolucija proπiri na industrijski razvijenu Zapadnu Evropu, sto bi omoguêilo socijalistiëkoj revoluciji da primi demokratski i veêinski karakter. Jedna od posledica tog neuspeha je bila istorijski pogubna podela svetske levice u reformistiëko i lenjinistiëko, a posle i staljinistiëko krilo. Staljinizacija komunistiëkog pokreta je konsolidizirana porazom leve opozicije i zabranom internih frakcija u SSSR-u od do godine. Posle slede rat protiv seljaka i masovne Ëistke. Ta podela je dovela do pobede faπizma u Italiji, gde su i socijalisti i komunisti bili veoma jaki. Dovela je i do pobede nacizma u NemaËkoj, iako je preko osam miliona ljudi glasalo za leve stranke, i do postepenog poraza Blumove leve vlade u Francuskoj, ali i do poraza republikanske vlade Ujedinenog Fronta u paniji u krvavom graappleanskom ratu. Svi ti porazi radniëkog pokreta i levice su doveli do Drugog svetskog rata za koji je preduslov bio i pakt izmeappleu Staljinovog Sovjetskog Saveza, a implicitno i svetskog komunistiëkog pokreta, i nacistiëke NemaËke i njenih saveznika. Koprof.dr. BOGDAN DENI Rak rane levice na post-jugoslovenskim prostorima joπ su uvek neizleëeno liderstvo i seksizam Razgovor vodio: Ivica MladenoviÊ Prof. dr. Bogdan DeniÊ (Denitch) je su-predsjednik organizacije Democratic Socialists of America (Ëlanica SocijalistiËke Internacionale iz SAD-a). On je i jedan od osnivaëa te stranke.»lan je socijalistiëkog pokreta u SAD-u od a u rukovodstvo organizacije ulazi Bio je aktivan u sidndikatima metalaca (UAW i IAM) i u borbama za rasnu ravnopravnost kao Ëlan rukovodstva CORE (Congres for Racial Equality). Hapπen je dvanaest puta zbog svog socijalistiëkog angaæmana. Ima dva doktorata, sa Sorbonne i sa Columbia University u New Yorku. Vodio je postdiplomsku katedru Sociologije na City University NY-a. Predavao je kao gostujuêi profesor na londonskim, bolognskim, rimskim i pariskim univerzitima, ali i na UNAM-Univerzitetu Meksika. Jedan je od osnivaëa stranaka SDU i ASH u Hrvaskoj, kao i NGO-a ToD (Udruga za istraæivanje tranzicije k demokraciji). Profesor Emeritus City Univerziteta New York. Æivi u Supetru i u New Yorku. IM: U odnosu na kraj XIX i poëetak XX veka kada se Ëitav politiëki, kulturni i ideoloπki spektar Zapadne Evrope konstantno pomerao ulevo, kraj XX i poëetak XXI veka karakteriπe civilizacijski zaokret udesno, tj. jedan radikalno suprotan i regresivan proces. Na politiëkoj razini, sa jedne strane, na levici imamo socijaldemokratizovane komuniste na marginama politiëkog i druπtvenog æivota i, sa manjim ili veêim izuzetkom, na drugoj strani mainsteram liberalizovane socijaldemokrate, koji, u suπtini, zajedno sa ostalim relevantnijim strankama Ëine leva i/ili desna krila neo-liberalne imperije koja hegemono vlada i Ëiji se kraj joπ uvek ne nazire. Da li mislite da bi u skorije vreme moglo da doapplee do kvalitativnih promena u odnosu na postojeêe stanje i ko su grupni politiëki i druπtveni akteri koji bi mogli da ih izazovu?

97 Interview 97 munisti ulaze u rat protiv faπizma posle napada na Sovjetski Savez i od tada su vodeêa snaga u pokretima otpora protiv nacistiëke okupacije i dobivaju dominantu ulogu u anti-faπistiëkom pokretu. Drugi istorijski poraz je bila nesposobnost levice u Evropi da iskoristi poraz sila osovine i da postane politiëki hegemona. Desne i buræoaske partije su bile mahom diskeditirane saradnjom sa okupatorima, a levica je dominirala pokretima otpora i tako mogla i da igra na patriotsku kartu. Za taj poraz lavovski deo krivnje je snosio tadaπnji svetski komunistiëki pokret koji je izgubio svaki trag nezavisnosti od svakodnevne politike Sovjetskog Saveza. Ta dominacija staljinizma u svetskim komunistiëkim partijama je radikalno razbila istorijsku sponu izmeappleu levice i demokracije. Sve veêe i πire znanje o stvarnosti u Sovjetskom Savezu, o gulazima, represiji, svemoênoj politiëkoj policiji je katastrofalno slabilo komuniste i njihove simpatizere i saveznike. VeÊina levice u Evropi i treêem svetu Ëak i kada je bila kritiëna prema Sovjeskom Savezu i njegovim novim satelitima u istoënoj Evropi nije shvatila da ta druπtva predstavljaju jednu sasvim novu druπtvenu formaciju, niti kapitalistiëku, iako su postojali leviëari koji su ta nova druπtva zvali dræavno kapitalistiëkim, niti socijalistiëka u ikakvom pravom smislu tog pojma. Trockijevi sledbenici su smatrali Sovjetski Savez radniëkom dræavom, ili preciznije reëeno degenerisanom radniëkom dræavom. Jugoslovenski komunisti su i posle raskida sa Staljinom ta druπtva smatrali nekom vrstom socijalizma, loπijeg od naπeg ali ipak taj genus. Zbog tih osnovnih greπaka, levica je unakaæena grehovima staljinizma i identifikacijom sa birokratskim kolektivizmom, to jest sa birokracijom i administracijom druπtvenih usluga koje su bile koncesije izborene pod kapitalizmom. Tako da, na primer, penzije i zdravstvena osiguranja su ili darovani, kao pod Bismarkom u NemaËkoj, ili su bili popusti radniëkoj klasi, ali u oba sluëaja primeri birokratizovanog odnosa prema klijentima od strane svemoêne dræave. Sa slabljenjem radniëkih partija i sidikata i ove koncesije su sada ugroæene u jednoj globaliziranoj privredi. Sve to se deπava u druπtvima gde osnovna klasna solidarnost popuπta pred prodorom vrednosti jednog potroπaëkog druπtva i kulture. Kao u antiëkom Rimu, mase se smiruju hlebom i cirkusima koje legitimiziraju neviappleeno jaki mass mediji u rukama privatnih vlasnika. Ta korumpirana popularna kultura je na primer zamenila ljubav prema sportu, sportu kao aktivnosti u kojoj ljudi uëestvuju. Sport je danas samo pasivno posmatranje komercijaliziranih predstava ili joπ gore, kao u starom Rimu i Bizantiji, povod za divljaëko navijanje klubova sportskih navijaëa. Ta vrsta ljubavi prema sportu je bila karakteristiëna za nacistiëku NemaËku kao i Sovjetski savez, ali i za komunistiëku elitu i vojni vrh Jugoslavije i postjugoslovenskih nacionalistiëkih vladajuêih partija. Moj liëni stav je bio formiran u levom, luxemburgistiëkom krilu Socijalisticke omladine u SAD. Posle je taj stav potvrappleen u zajedniëkoj organizaciji demokratsko revolucionarne socijalistiëke omladine, Young Socialist League. Taj naπ stav da su ta nova klasna druπtva bolje definisana kao birokratski kolektivizam ili etatistiëki kolektivizam, razvijen je pod uticajem jednog krila ameriëkih trockista. U tim druπtvima radniëka klasa nije na vlasti, poπto i ne moæe da bude na vlasti ako nema stvarne demokracije. Na vlasti je jedna nova vladajuêa klasa koja se sastoji od partijske birokracije koja autoritarno ili totalitarno kontrolira i dræavu i druπtvo i privredu. Ja smatram da je jugoslovenski socijalizam predstavljao najblaæu postojeêu varijantu birokratskog kolektivizma. To je i razlog da su sve moguêe reforme u Jugoslaviji samo mogle biti pokuπaji decentralizacije ali ne i demokratizacije. Moglo se decentralizirati s tim da se moê delegira lokalnim (sve viπe nacionalnim) partijama, ali se nije moglo iêi u demokratizaciju poπto bi sama vlast partitokracije bila ugroæena. ta god bila teoretska definicija tih novih druπtvenih formacija, jedna stvar je bila jasna i to vremenom sve jasnija. U njima je radniëka klasa imala manje prava nego u buræoaskim dræavama u kojima ta klasa ipak ima pravo da se bori za svoja prava i da organizira svoje sindikate i partije. Istina je da oπtra ofanziva kapitala u SAD i Velikoj Britaniji koja traje veê trideset godina sve viπe i u Evropi ugroæava ta steëena prava. Od osamdesetih godina sindikati i druπtvene reforme su sve ugroæeniji i uglavnom vode, kada vode, defanzivne borbe protiv daljeg pada standarda i prava. Ovo se razvija pod sve veêim uticajem mass medija i korumpirane potroπaëke kulture. Ta kultura je bila razorna prema kulturi solidarnosti radniëkih pokreta koja je naglaπavala participaciju pojedinaca u celoj plejadi ustanova, od zadruga do planinarskih klubova, omladinskih akcija, amaterskih pozoriπta i pevaëkih grupa. Naglasak je bio na dobrovoljaëkoj mobilizaciji. Danas je taj dobrovoljaëki volontarizam skoro potpuno nestao i zamenjuje ga profesionalizacija Ëak i ne-vladinih organizacija i dobrovoljnih druπtava. Profit i komercijalizacija. Ti procesi su omoguêili desnici u savezu sa silno oja- Ëanom ameriëkom imperijom i Vatikanom da sve viπe dominira u politiëkoj kulturi zapadne Evrope. Ta dominicija je sve viπe terala socijaldemokratske i radniëke stranke ka centru. Jedan od rezultata je bio i taj da je socijaldemokracija prestala da bude reformistiëka u klasiënom smislu. Reformizam se, da podsetim, sastojao od uverenja da je moguêe i poæeljno da se prelaz u socijalistiëko druπtvo razvije kroz borbe za reforme i nenasilno. U to danas naæalost nijedna socijaldemokratska partija viπe ne veruje niti ima u svojoj praksi. Oni nisu ni reformisti. Zato bi odliëna parola u tim pokretima, sindikatima i strankama danas bila - napred u reformizam! Prekinite sa neo-liberalizmom. U svakom sluëaju, kao πto panija, GrËka, Francuska i Engleska veê pokazuju, veêa borbenost bolje mobilizira πiroke slojeve nego politika levog razumnog krila neo-liberalizma. To znaëi da se sve ugroæeniji oseêaju i slojevi koji nisu istorijski bili deo radniëkog pokreta. Studenti, sitna buræoazija, penzioneri, manjine, æene.

98 98 Interview Svi su oni na udaru neo-liberalizma i globalizma. To sugerira i pravce otpora-protiv globalizacije, protiv MMF-a, protiv otplate dugova svetskim bankama (kao u Argentini), radikalno smanjenje birokracije, borba za pristupaëno πkolovanje i zdravstvo kao graappleansko pravo a ne kao træiπna kategorija. Radikalno oporezovanje bogatstva i smanjenje razlika u prihodima. Radikalno pojednostavljenje zakona, pravo na brze administrativne odluke i brzo suappleenje. To su samo neke osnovne crte. IM: Centar se pomerio udesno a periferija jos viπe. Profesor Todor KuljiÊ kaæe da je levica u Evropi dezorjentisana a na ovim naπim prostorima potpuno izgubljena. Ako govorimo o politiëkoj levici kod nas, partije koje na materijalnom i politiëkom planu odraæavaju kontinuitet komunistiëke levice su uglavnom preuzele socijaldemokratska imena i na toj osnovi pokuπavaju da izgrade druπtveni legitimitet u novom kapitalistiëkom kontekstu. Nesumnjivo je da ove partije predstavljaju, osim eventualno u Srbiji gde se odvijao jedan popriliëno osoben proces post-komunistiëke politiëke transformacije, manje zlo na politiëkoj sceni ex-yu dræava, ali isto je tako oëigledno da su danaπnje socijaldemokratske partije na ovim prostorima po unutarstranaëkoj strukturi i organizaciji sliënije nekdaπnjim SK Makedonije, Hrvatske, Srbije... nego danaπnjim evropskim socijaldemokratskim strankama. Izgleda da tu mnogo veêu ulogu igra politiëka tradicija i kultura specifiënog balkanskog prostora (koja datira mnogo pre komunista) nego ideoloπka orjentacija i njene vrednosti. Kako Vi gledate na ove procese i na Ëemu bi trebalo da insistiraju i rade mlaapplee generacije politiëara u tim partijama kako bi doπlo do razbijanja ovih petrifikovanih struktura? BD: Dve stvari su kljuëne u projektu stvaranja jedne demokratske politiëke kulture. Jedna je opπta demokratizacija odnosa i struktura koje bi se bavile transformacijom post-komunistiëkih druπtava. To zna- Ëi uhvatiti se u koπtac sa problemom liderstva koji je endemiëan i na levici i u NGO-ima. NajveÊi broj tih ustanova ima rukovodstva koja se ne menjaju decenijama. U mnogim sluëajevima NGO-i su privatizirani sa potpunim nedostatkom interne demokracije ili odgovornosti, i pod istim rukovodstvom pod kojim su i osnovani. Neki rade veoma dobre i vredne stvari, a neki su samo radna mesta za zasluæne. Ne postoji kultura demokratske i prijateljske kritike. Sa strankama koje se identificiraju kao leve stvari su iste, ako ne joπ gore. Sve pate od liderstva. U nekim sluëajevima u ekstremnoj formi. TaËno je da je u igri nasledstvo organizacione istorije Saveza Komunista. Stranke koje se zovu socijaldemokratskim nemaju nikakvu socijaldemokratsku tradiciju, πto je joπ gore nemaju nikakav interni program koji bi pomogao da se ta tradicija nauëi. Normalna socialdemokratska ili socijalistiëka stranka bi imala πiroki program internih πkola, predavanja, debata i konferencija. Taj interni politiëki æivot jednostavno ne postoji u socijaldemokratskim strankama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Zbog toga u njima i nema neke razvijene interne demokracije.»lanstvo srpske Demokratske Stranke u SocijalistiËkoj Internacionali je blamaæa te stranke, koja baπ ni na kakav naëin ne deluje kao socijaldemokratska ali, i to valja reêi, i same Internacionale koja i ovde kao i u Hrvatskoj i Bosni pokazuje svoj krajnji oportunizam. Meni je liëno KoraÊeva SDU simpatiëna kao i Vojvoappleanski socijaldemokrati Nenada»anka, ali iako su programatski dobre one nemaju veza sa sidikatima i πirim slojevima. Ja bih liëno bio Ëlan. Iz razloga πto smatram da ne postoji neorganizovan socijalista, potoje neorganizovani simpatizeri, ali ja sebe ne smatram simpatizerom nego aktivistom. Najbliæi socijaldemokratskoj formaciji u Srbiji je joπ uvek sindikat Nezavisnost. Druga osnovna rak-rana levice u bivπoj Jugoslaviji je neizleëen seksizam. Formalno su sve te stanke i strankice i NGO-i za ravnopravnost polova. To je nominalno taëno ali se ne vidi u aktivnostima. Na primer, osnovno pravo homoseksualaca da odræe svoj skup se baπ i ne podræava.»ak i od strane gradona- Ëelnika Beograda koji je Ëlan stranke koja je u Internacionali! Kad smo kod toga, tu postoji i bojaæljiv stav prema klerikalizaciji u Srbiji, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori. Crkve, sa Ëasnim i retkim izuzecima, igraju veoma negativnu ulogu πto se tiëe razvoja demokratske neπovinistiëke kulture i tolerancije spolnih razlika. To je tim skandaloznije kada se uzme u obzir obaveza verske nastave i otvoreno nacionalistiëki stavovi glavnih crkava. A crkve su na budæetima postjugoslovenskih dræava. IM: Na ovim naπim prostorima se, kao i u veêini slu- Ëajeva tzv. zakasnelih i nedovrπenih nacija, nacija i etnicitet potpuno izjednaëavaju, a nacionalizmi imaju, za razliku od recimo Francuske ili SAD, izrazito etnocentriëki karakter. Neki ljudi od knjige iz Srbije i Hrvatske, koji se bore protiv ovih ekskluzivistiëkih meapplea, pak predlaæu, u skladu sa izvornima evropskim kriterijumima nacije kao graappleanske politiëke zajednice, novi politiëki diskurs. Recimo, u Srbiji, doduπe na druπtvenim i intelektualnim marginama, postoji ideja o tome da treba osavremeniti i obogatiti taj graappleansko- nacionalni diskurs konstrukcijom Srbijanac. Ideja je da bi svi stanovnici Srbije, bez obzira na etniëku pripadnost, mogli da se poistoveêuju ovom nacionalnom odrednicom, za razliku od one etniëke-srbin, sto bi dovelo do odreappleene univerzalizacije i kohezije razliëitih aktualno suprotstavljenih identiteta. U Hrvatskoj se obrazovaniji pojedinci iz srpskog etniëkog korpusa u etniëkom smislu izjaπnjavaju kao Srbi a u politiëkom kao Hrvati. Kako Vi, kao Srbin iz Hrvatske, gledate na sve ove pokuπaje i kakav je

99 Interview Vaπ stav po tom pitanju, pa i s obzirom na iskustvo æivota u SAD? BD: to se mene liëno tiëe, mene su uëili Tuappleman i MiloπeviÊ da sam ja Srbin. Ja sam sebe uvek smatrao Jugoslovenom, a kad smo veê na tome i to je bila mala ne mnogo vaæna nacija da bi na njoj gradio svoj identitet. Moja nesreêa je da je moj minorni predmet na fakultetu bio istorija, i to istorija jugoistoëne Evrope, i da mi je to ostao hobi kojim se bavim dosta intenzivno. Tako se nalazim u oπtrom sukobu sa ogromnom veêinom pismenih ali i polupismenih ljudi u bivπoj Jugoslaviji. Naπi prostori su preplavljeni nacionalistiëkom mitomanijom za koju su odgovorni mlada nacionalna inteligencija u XIX veku, pod uticajem romantizma i piedmontizma, crkve koje su bile sve samo ne univerzalne, πkolski sistemi koji su shvatani kao sredstvo za izgradnju nacije i politiëke elite, takve kakve su bile. to se jezika tiëe ja se potpuno slaæem sa Sneæanom KordiÊ u njenom: Jezik i Nacionalizam (Zagreb, Durieux 2010) da Srbi, Hrvati i Bosanci govore jedan te isti srpskohrvatski jezik koji je policentriëan. Kao na primer engleska i ameriëka varijanta engleskog jezika, ili pak brazilske i portugalske varijante portugalskog. Ja smatram da se nikada neêe moêi izgraditi jedna levica (demokratska levica, poπto je samo takva moguêa) ukoliko se druπtvene grupe koje budu njeni nosioci ne obraëunaju, i to dosta radikalno, sa naπim mikro nacionalizmima. Kada tvrdim da je to jedan jezik iz toga ne sledi da to mora da bude jedna dræava. Niko ne spori da Austrijanci i Nemci, pa i veêina vajcaraca, govore nemaëki jezik, ali iz toga ne sledi da treba da æive u jednoj dræavi. Oni dele jednu knjiæevnu kulturu ali ne i istu politiëku kulturu. to se identiteta tiëe, svi mi imamo viπe od jednog identiteta. Kao recimo u mom sluëaju: Srbin, hrvatski graappleanin, graappleanin SAD-a, ateist, otac, muæ, heteroseksualac, levi-socijalista, intelektualac, mondijalist itd. Pitanje je koji identitet postaje najrelevantniji u kojoj situaciji. Tj. πta aktivira koji identitet. IM: Zalaganje za zajedniëku dræavu svih autonomnih balkanskih naroda je jedna od istorijskih vertikala u delovanju levice na ovim prostorima. Da li je nakon neslavnog kraja Jugoslavije ta ideja definitivo delegitimisana meappleu graappleanima, i kakav je, generalno, Vaπ odnos prema istorijskom iskustvu te zajedniëke dræave? Da li je to, s jedne strane, bila odræiva ideja i koje su, sa druge strane, prema Vaπem miπljenju najpoæeljnije i najrealnije forme udruæivanja bivπih jugoslovenskih dræava u narednom periodu, a na kojima bi savremena balkanska demokratska levica morala da insistira? BD: Ja mislim da je na æalost Jugoslavija ideja koja je poginula nasilnom smrêu. To ne znaëi da se bliski odnosi ne mogu razviti na prostoru bivπe Jugoslavije. U celini ili u delovima tog prostora. Normalno bi bilo da oëekujemo bliæe odnose i sa bliskim zemljama poput Bugarske, Albanije, GrËke, Austrije, Maapplearske i 99 Turske. Mnogo bi pomoglo ukoliko bi se profesionalni nacionalisti i bivπi branitelji marginalizovali. Ipak, buduênost je u πirim integracijama: kulturnim, ekonomskim i delanjem kroz zajedniëke projekte stvaranja pravednijih druπtava. Zbog toga treba pokuπavati razvijanje saradnje izmeappleu sindikata i levih stranaka u celoj regiji. IM: EU je zaëeta kao ekonomski projekat. Dubravka UgreπiÊ tvrdi da je ideoloπki deo priëe napravljen da bi se ljudi koji ne razumeju ekonomski projekat motivisali da rade u njegovu korist. U svakom sluëaju, nesumnjivo je da je u samom procesu nastajanja EU prevladao jedan neokonzervativni koncept koji je i danas dominantan u evropskim okvirima. U ovim naπim postkomunistiëkim dræavama najveêi i najrelevantniji deo politiëkih elita, kao rezultat poniæavajuêeg odnosa prema ideji demokratije i potencijalu graappleana da racionalno razmiπljaju i donose odluke, EU predstavlja kao neki apstraktni cilj po sebi, a ne kao sredstvo moguêeg opπtedruπtvenog i ekonomskog razvoja. S obzirom da se Vi zalaæete za pridruæenje Srbije i Hrvatske EU, interesuje me koji su Vaπi argumenti po tom pitanju i to u kontekstu najnovijih ksenofobnih pa i, moæe se slobodno reêi, kulturrasistiëkih izjava i delovanja koji dolaze od francuskog predsednika i nemaëke kancelarke? Dakle, dræava koje predstavljaju samu osnovu EU. BD: Jedan levi politiëar u SAD je, kada je bio suo- Ëen sa predlogom da se ujedine posvaappleane leve snage pod jednim velikim πatorom, rekao : ipak je bolje da svi stojimo unutra i piπamo napolje nego da stojimo napolje i piπamo unutra.»lanstvo u EU nam daje ipak neki minoran glas u odluëivanju oko ekonomskih pitanja koji se nas itekako tiëu. Pored toga, ja stvarno imam viπe poverenja u birokratizovani pravni sistem EU nego u pravne i administrativne sisteme bivπih jugoslovenskih dræava. Ja mislim da nam EU treba da nas izmeappleu ostalog, ma koliko to neadekvatno bilo, brani i od naπe dræave. IM: Iz ove, da kaæemo, evropske perspektive nam izgleda kao da su oni makartistiëki progoni zadali smrtonosan udarac levici u SAD. ta se deπava sa levicom i sindikatima u toj dræavi? Zaπto su oni zaboravili svoje pobede? Takoapplee, iako je u poslednjih dve decenije doπlo do tzv. procesa amerikanizacije evropske mainstream levice, Demokratska stranka u Americi nikada nije bazirala svoj rad na socijaldemokratskoj tradiciji kakvu danas poznajemo. Socijalna dræava, u Ëijoj je izgradnji i sama uëestvovala pred poëetak i nakon Drugog svetskog rata, uveliko je erodirana i u vreme nedavnih demokratskih administracija, a Obama obilato prihvata politiku kresanja budæeta i suæavanja socijalnih prava koju silovito nameêu republikanci. O imperijalizmu i desnim demokratima da i ne govorimo. Ima li ta stranka ikakve πanse da se preokrene u nekom progresivnijem smeru?

100 100 Interview BD: Progresivne snage koje postoje u SAD se nalaze u Demokratskoj stranci, ali se tamo ne nalaze sami. Oni su u sve oπtrijoj borbi protiv imperialistiëkog krila te stranke i kolebljive politike predsednika Obame. Tu se na levljoj strani nalaze i sindikati, veêina crnaëkih glasaëa i politiëara, veêina Latinoamerikanaca, dobar deo æenskih orgaanizacija, jake penzionerske organizacije kao i mirovnjaci i levica takva kakva je. DesniËari napadaju moju malu socijalistiëku organizaciju tvrdeêi da mi kontroliramo tri ili Ëetiri glavna sindikata (SEIU, AFSME, UAW, Machinists) i da dominiramo u Progresivnom kaukusu/krilu u Kongresu sa 80-ak Ëlanova. Tako da borba postoji. Meappleutim, trebamo se setiti da je SAD daleko najjaëa kapitalistiëka dræava sa najborbenijom kapitalistiëkom klasom koja suvereno dominira mass medijima i troπi nepojmljivo velike svote u izbornim kampanjama. Vrhovni sud u SAD je definirao korporacije kao OSOBE, koje kao takve imaju neograniëeno pravo da troπe u politiëkim kampanjima! Mi smo u neravnopravnom ratu protiv najmoênijeg kapitalistiëkog sistema na svetu. Naπa pobeda bi imala svetski znaëaj, kao πto i naπ poraz pogaapplea levicu svugda. IM: Tokom borbe protiv rasne segregacije poznavali ste i Martina Lutera Kinga. Da li biste mogli sa nama da podelite svoje impresije o tom Ëoveku kao drugu u zajedniëkoj borbi, ali i borcu protiv rasne segregacije i za socijalno pravedno druπtvo? BD: Imao sam tu Ëast da sam poznavao Martin Luther Kinga i da sam uëestvovao u mnogim borbama za ravnopravnost. Bio sam hapπen 12-tak puta. Martin je priπao socijalistiëkoj omladini godine kada je bio u Bostonu na Teoloπkom fakultetu. On je takoappleer bio Ëlan, kao i svi mi, Kongresa za rasnu ravnopravnost i drugih borbenih organizacija. Martin je bio i sin i unuk protestantskog pastora. Vaæno je znati da je crnaëka crkva bila i ostala najvaænija ustanova kod Afroamerikanaca. Mnogi pastori su bili izuzetno politiëki angaæirani i veoma levi, a neki su poput Kinga bili i otvoreni socijalisti. Dan-danas pet Ëlanova Kongresa su Ëlanovi Demokratskih socijalista Amerike. Ima i drugih socijalista u Kongresu i jedan u Senatu. Jedan od ko-predsednika DSA-a je poznati crnaëki teolog i profesor Princeton Univerziteta Cornel West.

101 Interview prof.dr.latinka PEROVI Jugoslavija je bila historijska πansa koja je samo delimiëno iskoriπêena, pa onda ispuπtena Razgovor vodili: Srapplean MiloπeviÊ i Ivica MladenoviÊ 101 Prof. dr. Latinka PeroviÊ, histori- Ëarka iz Beograda, imala je najprije politiëku, a zatim uspjeπnu nauënu karijeru koja i dalje traje. Kao sekretarka CK SK Srbije od godine, zbog koncepcijskih razlika unutar SKS u viappleenju druπtvenog ureappleenja Srbije i Jugoslavije, ostala je u manjini, zajedno sa dijelom tadaπnjih - kako su ih protivnici stigmatizirali - liberala (KoËa PopoviÊ, Mirko Tepavac, Milentije PopoviÊ...), i s Markom NikeziÊem, predsjednikom SKS, podnijela ostavku na partijsku duænost godine. IskljuËena iz javnosti, a potom i iz partije, poëela se baviti nauënim radom i istraæivanjem politiëkih ideja u Srbiji 19. vijeka. Postala je jedan od najboljih poznavalaca srpske historije druge polovine 19. veka. Latinka PeroviÊ je danas jedna od nauglednijih liënosti srpske historijske nauke, ali i javne scene. NP: Jugoslavija veê 20 godina ne postoji, ali se povremeno intenzivira priëa o njoj: razume se, najviπe kao tema analiza, istraæivanja, ali i u politiëkom govoru. Uglavnom je to i danas, kada je reë o politiëarima, u negativnom kontekstu. To je, dakle, uvek aktuelna tema i ovaj razgovor poëeli bismo upravo jednim opπtim pitanjem o Jugoslaviji, dvadeset godina posle raspada te zemlje. Kako vidite jugoslovensko iskustvo u 20. veku? LP: O Jugoslaviji se puno pisalo i govorilo, i sama sam o tome puno toga rekla. Ali to jeste tema koja Êe joπ dugo trajati i na neki naëin ona za istoriografiju tek dolazi na dnevni red. Nije reë samo o novim pristupima istraæivanju proπlosti, novim metodama, veê i o tome da se naprosto pomeraju hronoloπke granice istraæivanja, ka sedamdesetim, osamdesetim godinama. Sve to ostaje vaæna tema za istoriografiju i mi Êemo tek sa novim istoriografskim i drugim istraæivanjima steêi potpuniji uvid u celinu, zaokruæiti hronoloπki okvir od neπto viπe od sedamdeset godina. Srazmerno mali broj sinteza istorije Jugoslavije govore o tome da je to jedna tema od koje istoriëari iz razliëitih razloga, meappleu kojima su ideoloπki moæda samo jedna dimenzija, pomalo zaziru. Istorija Jugoslavije se ne moæe napisati bez spremnosti da se upustite u najguπêu mreæu protivreënih odnosa, ne mistifikujuêi ih. Bez uvaæavanja te sloæenosti nije moguêa kvalitetna sinteza istorije Jugoslavije. Ali bez tih uvida naπa saznanja, a time i naπa analiza ostaju da lebde u vazduhu. To ne znaëi da su opπtiji pogledi nemoguêi niti da je dosadaπnja istoriografija zanemarljiva, veê samo to da je potrebno viπe nauëne skromnosti kada se radi o generalizacijama. Nema jednostavnog odgovora na pitanje o tome koji je bio unutraπnji istorijski znaëaj Jugoslavije, ali mislim da opπta ocena o jugoslovenskoj dræavi mora poêi od Ëinjenice njenog viπenacionalnog karaktera i to je u istoriografiji prisutno kao tema, iako joπ

102 102 Interview uvek nedostaje izoπtren pogled na to πta je ta Ëinjenica znaëila u svakom od nacionalnih korpusa koji su u sastav Jugoslavije uπli. To je samo po sebi jedna specifiënost (iako ne unikatnost) Jugoslavije. Drugo polaziπte je izvedeno iz prethodnog i buduêi da je reë o zajednici viπe naroda, ta zajednica je nuæno uslovna, odnosno moguêa samo onda ukoliko ne postoji supremacija jednog naroda. Zato je federalizam bio formula za funkcionisanje zemlje. Otkad politiëki mislim tako sam gledala na to pitanje. Ekonomski Ëinioci mogu da budu katalizator integrativnih ili dezintegrativnih procesa, ali nisu primarni u objaπnjenju ni nastanka ni raspada Jugoslavije. NajkraÊe reëeno, Jugoslaviju vidim kao jednu istorijsku πansu koja je samo delimiëno iskoriπêena, a potom ispuπtena. U Srbiji Ëak uz poniπtavanje gotovo svega onoga πto je bilo dostignuto. To nije sluëaj u svim dræavama nastalim raspadom Jugoslavije. Kada je poëeo raspad Jugoslavije i kada je promovisana uloga Srbije kao branitelja Jugoslavije, smatrala sam i javno govorila: to su udruæeni narodi, ne moæe ve- Êinski narod braniti Jugoslaviju od drugih njenih naroda. Kakva je bila ta odbrana danas je belodano jasno. NP: Proπle godine odræan je u Beogradu i nauëni skup Tito: viappleenja i tumaëenja, u organizaciji Instituta za noviju istoriju Srbije. LiËnost Josipa Broza Tita je uvek u srediπtu paænje kada je reë o socijalistiëkoj Jugoslaviji. Kako posle trideset godina od njegove smrti vidite njegovu istorijsku ulogu? LP: Istorija pa i istorijske liënosti mogu, uslovno, u okviru nekih opπtih trendova da se pojednostavljuju, ali ni tada se to ne Ëini bez opasnosti da se zapadne u greπku Ëije posledice mogu biti razliëite, od dovoappleenja ljudi u zabludu, pa do brutalnijih ishoda. To je opπte pravilo i u æivotu. Engleski istoriëar Erik Hobsbaum kaæe da je verovao da profesija istoriëara ne moæe biti opasna kao profesija nuklearnog fiziëara, ali da danas zna da itekako moæe. Jedna od opasnosti leæi u banalizaciji istorijskih liënosti. Kada je reë o Titu, svedoci smo ne samo pojednostavljivanja, veê neshvatljivog uproπêavanja. Ali realno-istorijski Tito se tome opire. To jako dobro pokazuje knjiga Joæe Pirjevca koju sam upravo proëitala i koja je visoko podigla kriterijume pisanja o Titu kao istorijskoj liënosti. Vi moæete da kaæete da je on bio manipulator, ali rizikujete da ispadnete smeπni. Jer trebalo je manipulisati Himlera, koji kaæe: Ako ga zarobimo, tretiraêemo ga kao marπala. Pa onda Staljina, koji je kao svevlast u komunistiëkom svetu bio toliko oprezan sa Titom. Pa onda»erëil, pa HruπËov koji dolazi u Jugoslaviju, pa toliki svetski dræavnici. A onda neko kaæe: manipulacija, πizofrenija, kult liënost, zloëinac... Tito je i snaga i ograniëenje pokreta na Ëijem je Ëelu bio. Verovao je u socijalizam, tu ne treba imati nikakve sumnje. Sa Zapadom se trgovalo robom, ali ne idejama i naëelima. Njegovo polje je, razume se, praktiëna politika, ali on je Ëovek koji ima naëela.»itam srpskog filozofa Mihaila MarkoviÊa koji kaæe: Tito je imao sreêne istorijske okolnosti. Pa nijedna liënost ne bira okolnosti. Kada je reë o odnosu prema Titu u Srbiji, vaæno je iskustvo rata. Partizanski pokret u samoj Srbiji nije bio jak, Ëetnici su tu bili u prednosti. Tito se ne bez razloga oseêao nesigurno u Srbiji i sam se na neki naëin borio za Srbe, isticao da su veêinu u njegovim partizanskim jedinicama Ëinili Srbi. To su, istina, bili prekodrinski Srbi, ali dobro... Uvek, kada sam sluπala Marka NikeziÊa i Draæu MarkoviÊa koji su rat proveli u Srbiji i bili gonjeni kao divljaë, mislila sam da je onima na Sutjesci bilo lakπe. Kada Ëitate memoare disidenata vi vidite da je njima glavno skloniti Tita. Oni piπu o tiranidi i tiraninu. Sa druge strane, u partiji, pa i u dræavi, trajno je postojala borba za Tita, za to da se on ima na svojoj strani. Tito nije direktno nametao reπenja, ali podrazumevalo se njegovo stanoviπte. Presecao je u kardinalnim stvarima, ali se i raspravljalo, razgovaralo, diskusije su bile metod za donoπenje odluka. Imaju- Êi u vidu kolikom moêi i liënim autoritetom je raspolagao, Tito je bio veoma ekonomiëan. Za Nikolu PaπiÊa se govorilo da ima ekonomiju mrænje, da nikad ne ide predaleko u obraëunu sa politiëkim protivnikom. Kod Tita imate iskustvo revolucije, zatim Goli otok, borbu protiv poraæenih snaga u Drugom svetskom ratu. To je sve bilo surovo, ali to se ne bi moglo reêi za Titovo ponaπanje u potonjoj fazi. On nije bio morbidan. I ilas i RankoviÊ su ostali æivi. Ono πto odreappleuje Tita kao istorijsku liënost je to πto je on Ëesto davao prednost dræavniku nad revolucionarom u sebi. Zbog toga je, izmeappleu ostalog, i bio moguê mekπi oblik socijalizma. Ali spremnost na reforme kod cele ratne generacije nije bio neograni- Ëena. Limit koji ta generacija nije mogla da prevaziapplee je, naravno, socijalizam, ali i vlast. To su tekovine revolucije. To ne treba gubiti iz vida kada se objaπnjava Titova uloga u slamanju reformskih tendencija u Savezu komunista. Tito je maksimalno iskoristio sukob sa Staljinom i do krajnjih moguêih granica doveo taj raskid. Zapad je bio svestan toga i to je cenio. Tito je bio fretnaπ gerilac, ali i svetski Ëovek. Iskustvo sa spoljnim svetom je uticalo na njegov naëin vladanja. Njegovo iskustvo je bilo fascinantno. U Jugoslaviju je verovao sve do pred smrt. Ali je bio svestan i relativnosti ljudskih tvorevina pa i dræava. U jednom razgovoru sa Dedijerom je rekao: Mene je iskustvo Prvog svetskog rata nauëilo da dræave nisu veëne. NP: Meappleutim, Tito je ipak podræao partijske strukture koje su se protivile demokratskim promenama u sistemu. ta su bile prepreke za modernu alternativu u Partiji? LP: Te prepreke su bile viπestruke. Najpre, ideoloπko ograniëenje kadrova iz revolucije. Razume se, i samog Tita. Oni su bili ljudi jednog naëina miπljenja i u granicama idejnog sveta kojem su pripadali oni

103 Interview su se pomerili maksimalno. Sukobljavali su se sa dogmom u sebi, da veêina iz nje i ne iziapplee. Formirani u odreappleenom istorijskom periodu, sa iskustvom Kominterne, rata, revolucije oni su ostali u okvirima komunistiëke ideologije. U promenama koje bi iπle izvan njihovog horizonta videli su opasnost za socijalizam i poredak stvari koji je posle rata uspostavljan i bili odluëni u svemu πto su smatrali da predstavlja opasnost. Tu je i strah od Sovjetskog Saveza. Marku NikeziÊu i meni Kardelj je, imajuêi sve to u vidu govorio: Prebrzo idete. A Titu je neposredno pred samrt pisao de je mislio da je opasnost od SSSR mora odlazeêe generacije, ali da sada veruje da to ostaje i novoj generaciji. OgraniËenje je svakako bilo i druπtvo. Ja sam to rekla na skupu o Titu: on je uvek mogao da preko glava partijskih kadrova komunicira sa masama i da naiapplee na odjek. Reformska struja je znala da deluje u sredini koja je, moram tako da kaæem - neprijateljski raspoloæena prema promenama. NP: Kosovo i dan danas predstvalja simboliëku snagu koja profiliπe javnu scenu Srbije. Poslednja deπavanja oko graniënih prelaza nam govore da se pitanje Kosova vrlo lako instrumentalizuje u funkciji raspaljivanja jakih nacionalnih naboja i iskljuëivosti. Dakle, Kosovo kao cilj ili sredstvo nacionalne politike? LP: Kosovo je paravan za otpor izgradnji Srbije kao moderne dræave. To je dakle jedno sredstvo kojim se blokira ne samo proces integracije u Evropu veê, pre svega, pomeranje Srbije iz razornog nacionalizma. I dalje ostajemo u ideologiji: samo drugim sredstvima insistira se na reπenju srpskog nacionalnog pitanja kao dræavnog pitanja. U ratovima ih godina ta je politika pokazala svoje naliëje: pljaëka, zloëini, zaostajanje Srbije, nepoverenje suseda. Problem Kosova ima istoriju i u socijalistiëkoj Jugoslaviji. Teπka borba Albanaca uz otpor Srba, kako je govorio Milentije PopoviÊ. Zatim, autonomija, pa njeno ukidanje. Zahtevi za republikom, koji su plaêani æivotima, dugim robijama i terorom. U svom poslednjem intervjuu godine, Tito je govorio stranom novinaru o teπkoêama izgradnje Jugoslavije na federalistiëkim osnovama. Upitan πta mu je bio najteæi potez u unutraπnjoj politici, bez oklevanja je odgovorio: ubediti Srbe u potrebu pokrajina Vojvodina i Kosovo. Ideju o Kosovu kao republici nije se zbog Srba ni usudio da iznese. Kada su pod MiloπeviÊem poniπtena prava Albanaca steëena u Jugoslaviji, kosovski Albanci su gurnuti u paralelni svet, a zatim proterani. Bahatost kojom je ukinuta autonomija Kosova dala je putokaz Albancima. Danas je glavno pitanje kakvi Êe biti odnosi Srba i Albanaca u buduênosti. Jer, Albanci su se pokazali kao potentan narod na Balkanu. Laæno je pitanje: Kosovo ili Evropa? Pravo je pitanje: da li razvoj Srbije ili njeno ispadanje iz razvoja ili odlazak na istorijsku marginu? 103 NP: Srbija je u modernoj istoriji prolazila kroz veoma burne politiëke i istorijske procese, vrlo Ëesto protivreëne. Meappleutim, neki socijalni sadræaji i problemi razvoja opstaju. Kako Vama izgleda savremena Srbija? LP: To je danas zaostala i zapuπtena zemlja u kojoj je, joπ uvek, nacionalizam glavno vezivno tkivo. U Srbiji joπ nije uspostavljena vladavina prava, tranzicija je i duæa i muënija nego bilo gde u regionu, ekonomija je u æalosnom stanju, odnosi sa susedima se povremeno komplikuju, naroëito sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. A druπtvo materijalno osiromaπeno i politiëki smeteno. Odgovornost za to snose intelektualna i politiëka elita, koje parazitiraju na zaostalosti. Putujem po Srbiji i vidim tu zapuπtenost. U Srbiji se bukvalno æivi od danas do sutra. Takva je politika, ekonomija, pa i nauka. Zemlja ide ka granici ispod koje postaje sve ireparabilno. NP: Odnosi zvaniëne Srbije i Hrvatske u poslednje vreme idu u smeru toplo-hladno? Kakva je percepcija Hrvatske u zvaniënim krugovima u Beogradu? LP: Teπko se prihvata Ëinjenica da je Hrvatska samostalna dræava, a ne neki istorijski provizorij. Ona vodi politiku zaπtite i artikulisanja svojih interesa. Za njenu stabilnost je vaæno da to nije protiv interesa Srba u Hrvatskoj, kao ni protiv interesa srpske dræave. Mnogo je onih kojima neêe prijati ako kaæem da Hrvatska vodi realistiënu politiku koju u velikoj meri odreappleuje Ëinjenica da je Hrvatska stigla do praga Evropske Unije. Ali tonovi izmeappleu zvaniënika, moram reêi i sa jedne i sa druge strane, Ëesto su provincijalni. U svom iskustvu imam dijalog sa Hrvatima u kome se odmeravala svaka reë. NP. Veoma ste aktivni u druπtvenom i intelektualnom æivotu Srbije.»ime se trenutno bavite? LP: Trenutno sam zavrπila opπiran prikaz istoriografske studije slovenaëkog istoriëara Joæe Pirjevca Tito in tovariπi. To je veoma znaëajna knjiga, superiorna ne samo u istoriografijama juænoslovenskih naroda. Æelela sam da na nju skrenem paænju akademskoj javnosti u Srbiji i preporuëim da se knjiga prevede na srpski jezik. VeÊ dugo radim na prilozima prouëavanju srpske elite. U ranijim radovima bavila sam se njenim predstavnicima u 19. i neπto manje u 20. veku. Najnoviji prilozi obuhvataju predstavnike politiëke i intelektualne elite Srbije u 20. i 21. veku. To su ljudi koji su kreirali ideju moderne dræave i otvorenog druπtva kao alternativu svesrpske dræave i zatvorenog druπtva. U odnosu snaga koji je bio konstanta u srpskom druπtvu ti su ljudi predstavljali i predstavljaju neæeljenu elitu. A bez nje nema pluralne demokratije, razvoja i komunikacije sa svetom.

104 104 Interview INGE HÖGER Kapitalizam dovodi do ogromne preraspodjele u korist bogatih Razgovor vodili: Goran MarkoviÊ Vuk BaËanoviÊ i Nedim Klipo Inge Höger je poslanica njemaëke partije Ljevica (Die Linke) u njemaëkom Bundestagu. Roappleena je godine u tadaπnjoj Saveznoj Republici NjemaËkoj. Aktivna je u sindikalnom i æenskom pokretu, te u socijalnim pokretima.»lanica je sidnikata Verdi, a od do godine bila je predsjednica Æenskog komiteta njemaëkog sindikata DGB. Jedna je od osnivaëica WASG, zapadnonjemaëke partije nastale godine otcjepljenjem od Socijaldemokratske partije, koja se istoënonjemaëkom Partijom demokratskog socijalizma ujedinila u Ljevicu. Pripada lijevom krilu Die Linke. NP: Drugarice Höger, pripadate partiji Ljevica (Die Linke), koja posljednjih godina biljeæi stalne izborne uspjehe. Ljevica trenutno ima 76 poslanika u Bundestagu, osvojivπi 12% glasova na izborima odræanim godine. Izbori odræani u pojedinim federalnim jedinicama pokazali su daljnje snaæenje Ljevice. Koji faktori su odluëujuêe uticali na snaæan porast izbornog uticaja Ljevice? Höger: Ono πto je bilo odluëujuêe jeste da je Die Linke pokuπala da bude glas vanparlamentarne opozicije, glas svih onih koji su bili pogoappleeni Hartz zakonima: nezaposlenih, onih koji su pogoappleeni pogorπanjem socijalnih davanja, onih koji su trpjeli zbog preraspodjele bogatstva odozdo prema gore, u suπtini svega onoga πto je bilo zahtijevano od strane crveno-zelene koalicije na saveznom nivou, odnosno neoliberalnog preobraæaja. Die Linke je sve to osuappleivala. Zbog toga πto smo to konzekventno razotkrivali, imali smo uspjeha na izborima. Isto tako, moæemo zapaziti da je u ponekim saveznim dræavama gdje nismo bili uspjeπni postojala masovna medijska kampanja protiv Die Linke, gdje se nije raspravljalo o programskim rjeπenjima koja nudi Dile Linke, veê su se isticale unutarstranaëke razmirice. S druge strane, tamo gdje je Die Linke veê bila u vladi i gdje je vodila socijaldemokratsku politiku, biraëi su radije birali socijaldemokrate. NP: Kakav je odnos Ljevice i Socijaldemokratske partije NjemaËke (SPD)? Da li bi na federalnom nivou bila moguêa koaliciona vlada SPD-a i Ljevice ukoliko bi ove stranke osvojile parlamentarnu veêinu, i da li bi to uopπte bilo korisno sa stanoviπta interesa radniëke klase? Höger: S jedne strane, ja bih podræala izjavu Oscara Lafontena u kojoj kaæe da Êe to biti moguêe samo kada SPD bude bila protiv Hartz zakona i protiv ratova, kada se bude usprotivila uniπtavanju radnih mjesta u javnom sektoru, kada bude protiv privatizacije dræavne imovine. SPD nije voljna sve to uëiniti. Moje

105 Interview miπljenje je da je vrlo teπko da Die Linke uapplee u koaliciju sa SPD-om, jer bi tada Die Linke preuzela socijaldemokratsku politiku i ne bi viπe branila interese radnica, radnika i nezaposlenih. SPD ne bi dozvolila takvo neπto. Ako bi to ipak bilo moguêe, onda bi se o tome moralo nanovo diskutovati unutar Die Linke. NP: Kako ocjenjujete praksu uëeπêa Ljevice u izvrπnoj vlasti u pojedinim federalnim jedinicama? Na ljevici se Ëesto Ëuju ocjene da koaliciona vlada SPDa i Ljevice u Berlinu nije vodila politiku u interesu radniëke klase. Höger: To je i moje miπljenje, da je Die Linke u Berlinu u koaliciji sa SPD-om vodila socijaldemokratsku politiku. GradonaËelnik Wovereit je na poëetku prve koalicije rekao da æeli pripitomiti Die Linke. To mu je oëigledno uspjelo, jer je Die Linke pomogla u privatizaciji stanova, privatizaciji Sparkassea, takoappleer su krivi za poveêanje kirija u javnim zgradama, za raskidanje kolektivnog ugovora za zaposlene u javnom sektoru. Politika Die Linke u Berlinu nije bila u interesu radniëke klase i to Êe se, sutra, sasvim sigurno, odraziti u loπim izbornim rezultatima. NP: Kako biste opisali viziju socijalizma koja proistiëe iz ideologije Ljevice? Da li u toj viziji ima mjesta za ideju samoupravljanja? U prijedlogu programa Ljevice posebno se govori o problemu svojine i ekonomske demokratije. Moæete li detaljnije objasniti kako Ljevica gleda na ova pitanja u demokratskom socijalizmu za koji se zalaæe? Uskoro se odræava partijski kongres Ljevice. Na njemu treba da bude usvojen novi partijski program. Koji su osnovni pravci pretkongresne diskusije i koje novine se uvode u partijski program? Höger: S jedne strane, smatram da je potrebna jedna dublja analiza postojeêeg kapitalistiëkog sistema, kao πto smo to uradili u prijedlogu naπeg novog programa, gdje jasno ukazujemo na problematiku privatnih vlasniëkih odnosa i kapitalistiëkih proizvodnih odnosa, kao uzroënika krize: da je potrebno da se iz temelja promijene vlasniëki odnosi. Prvenstveno zahtijevamo nacionalizaciju banaka kao glavnih uzroënika krize, te da se nacionaliziraju energetski koncerni, zbog toga πto imaju preveliku moê. To su poëetni koraci. Mnogi koraci Êe se razviti u hodu, jer mi nemamo konaëan plan, odnosno korake ka demokratskom socijalizmu. Cilj je, meappleutim, svakako jasan. NP: Koji su osnovni oblici djelatnosti Ljevice i na koji naëin se kombinuju elementi parlamentarnog i vanparlamentarnog rada? Poznato je da je u formiranju Ljevice znaëajnu ulogu igrao dio sindikalnih aktivista. Kakav je danaπnji odnos Ljevice sa sindikatima i njen uticaj u njima? Höger: Moje miπljenje je da Die Linke sama u parlamentu ne moæe postiêi nikakve promjene, veê da je potrebno da se udruæi sa svim vanparlamentarnim 105 pokretima i da tako stvori parlamentarni glas vanparlemantarne opozicije, te da sindikalni pokret u tome bude vaæan faktor. Sindikalni pokret je bitan faktor ako æelimo promijeniti druπtvene odnose. Die Linke ima vrlo dobre kontakte sa Ëlanovima sindikata u NjemaËkoj, uprkos tome πto je dio sindikalnog voapplestva u savezu sa SPD-om. Zbog te Ëinjenice da su Ëlanovi priklonjeni Die Linke-u voapplestvo SPD-u svakako Êe stvarati sukobe unutar sindikata, ali je bitno da Die Linke bude prisutna u svakodnevnoj borbi meappleu radnicima. NP: Proπlo je dvadeset godina od poëetka tranzicije istoënog dijela NjemaËke u kapitalizam. Kako Ljevica ocjenjuje rezultate tranzicije sa ekonomskog i socijalnog aspekta? Höger: Ja sam iz zapadne NjemaËke, tako da sam ta iskustva posmatala iz drugog ugla, ali je bilo tako da su stanovnici istoëne NjemaËke pokuπavali stvoriti socijalistiëko druπtvo. Iz raznih razloga nisu uspjeli, iz Ëega treba uëiti. Baπ u tom pogledu treba uëiti i po pitanju javnog vlasniπtva, da probleme neêe rijeπiti ako sve postane dræavno vlasniπtvo. Stanovniπtvo DDR-a nije branilo tu imovinu, jer je sve rasprodato i privatizirano. Poznat vam je sluëaj agencije za privatizaciju Treuhant, koja je rasprodala svo dræavno vlasniπtvo. Iz toga uëimo da moramo postaviti pitanje vlasniëkih odnosa, ali ne na naëin da se stvori birokratski aparat koji je otuappleen od radnika. NP: irom razvijenog kapitalistiëkog svijeta sprovodi se neoliberalna politika, koja u prvi plan istiëe slobodu træiπta, odsustvo dræavne intervencije u ekonomiji, te dovodi do smanjivanja socijalnih davanja. Socijalna dræava je na izdisaju. Na koji naëin se Ljevica u NjemaËkoj bori protiv ove politike? Da li se slaæete sa ocjenom da su njemaëki socijaldemokrati odigrali znaëajnu ulogu u demontiranju socijalne dræave? Höger: Prvo æelim reêi da sam uvijek gledala kritiëki na frazu dræava blagostanja. Ona za vrijeme Hladnog rata jeste dala radnicima niz prava, ali se u kapitalizmu niπta suπtinski nije promijenilo. S druge strane, kada je crveno-zelena koalicija peuzela vlast godine, mnogi ljudi u NjemaËkoj su mislili da je napokon kraj Helmutu Kohlu, koji je branio pozicije kapitala i najavljivao pogorπanje u socijalnim davanjima, ali je sve mjere, kada su u pitanju socijalno, zdravstveno ili penziono osiguranje, sprovela socijaldemokratija. Oni su uradili sve ono πto se nije usuappleivala vlada CDU-a, jer bi doæivjela veliki pritisak. SPD, kao navodni zaπtitnik radniëkih prava, je to uradila. NP: Kakvi su rezultati neoliberalne politike i demontiranja socijalne dræave u NjemaËkoj sa stanoviπta nezaposlenosti, socijalnih razlika, poπtovanja socijalnih prava i poloæaja radniëke klase uopπte? Höger: Doπlo je do ogromnog pogorπanja za radniëku klasu, pogotovo za nezaposlene, kroz Hartz

106 106 zakone. Socijaldemokratija je dovela do rascjepa izmeappleu stalno zaposlenih, privremeno zaposlenih i nezaposlenih. Time je sindikalni pokret u mnogome oslabljen. Kroz ta zakonska rjeπenja, koja u potpunosti odbacuju nezaposlene, doπlo je do joπ veêeg slabljenja sindikata i do velikog raslojavanja izmeappleu bogatih i siromaπnih. Sistem je doveo do ogromne preraspodjele odozdo prema gore i time oslabio radniëku klasu. NP: NjemaËka je poznata po modelu participativne demokratije. Po Vaπem miπljenju, do kog nivoa je participativna demokratija razvijena u NjemaËkoj i koje su najozbiljnije prepreke njenom razvoju u praksi? Moæete li objasniti programsko zalaganje Ljevice za politiëki πtrajk kao sredstvo politiëke borbe? Höger: Iako NjemaËka moæda i vaæi kao mjesto gdje postoji participativna demokratija, u stvari postoji samo parlamentarna demokratija. Bilo bi iznimno vaæno uspostaviti drugaëiji pristup upravljanju Interview kompanijama i lokalnim zajednicama, kako bi se uspostavilo stvarno uëeπêe ljudi u svojim interesima. Kod Die Linke tu joπ ne postoje odreappleene vizije. Joπ se mora osnovati puno odjeljenja Die Linke u kompanijama i lokalnim zajednicama da bi se to pitanje moglo raspravljati. O toj temi se tek poëinje razgovarati u naπoj partiji. to se tiëe politiëkog πtrajka, smatramo da bi bilo vaæno πtrajkovati ne samo u slu- Ëaju spora oko smanjenja i poveêanja plaêa, nego da je potrebno i kod politiëkih pokreta izboriti se za politiëki πtrajk kao sredstvo borbe radniëkog pokreta. Upravo u ovom trenutku mislim da bi bilo potrebno da se mobilizira radni narod da izaapplee na ulice u NjemaËkoj, kao πto to rade ljudi u GrËkoj koji se bore protiv posljedica krize, u paniji ili Portugalu. Moram napomenuti da i ako bi se sada u NjemaËkoj zakonom regulisao politiëki πtrajk, njega ne bi bilo zbog nepostojanja jednog takvog πtrajkaëkog pokreta. Joπ je sve relativno mirno, iako je æivotni standard obiënog Ëovjeka u NjemaËkoj u mnogome pogoappleen.

107 Svijet u 21. stoljeêu Zbog Ëega Britanija naoruæava arapske diktatore? 107 Emily Johns i Milan Rai Neposredno prije πtampanja ovog broja Peace News, sistematska, kontinuirana i duboko ukorijenjena podrπka britanske vlade represivnim arapskim reæimima, biva razotkrivena valom masovnih pro-demokratskih pokreta na Bliskom Istoku, kao i valom antiratnih demonstracija kod kuêe. Joπ 18 februara, britanska vlada je bila prisiljena da suspenduje viπe od 40 dozvola za izvoz oruæja Bahreinu, nakon πto su oruæane snage ove zaljevske dræave pucale na mirne prodemokratske aktiviste, ubivπi Ëetvoro ljudi i nakon πto je Kampanja protiv trgovine oruæjem objavila razmjere britanskog izvoza oruæja kraljevskoj diktaturi. Tony Blair s Moamerom Gadafijem Od do 2009., vlada je odobrila licence za izvoz oruæja u vrijednosti 118, 1 miliona funti vojnih proizvoda, kao i onih koji se mogu koristiti i u vojne svrhe u Bahrein. U prvoj polovici 2010., britanska vlada je odobrila 42 dozvole za izvoz oruæja u Bahrein u vrijednosti od 5,3 miliona funti, ukljuëujuêi dozvole za mitraljeze, puπke, piπtolje, kao i suzavac i nadraæujuêe naoruæanje. Ministar vanjskih poslova Alistair Burt je potvrdio da je u proteklih devet mjeseci, na stotine punjenja suzavca i drugih sredstava za suzbijanje demonstracija licencirano za izvoz u Bahrein. Amnesty International je objavio izvjeπtaj o represiji u Bahreinu samo sedmicu dana prije ubistava na Bisernoj zaobilaznici 17 februara. Izvjeπtaj, Represija u Bahreinu: ljudska prava dovedena u pitanje, zatvaranje mirnih politiëkih aktivista bez suappleenja, optuæbe za muëenje. U izvjeπtaju stoji: Poπtovanja ljudskih prava u Bahreinu se znatno pogorπalo u posljednjih godinu dana, tokom rastuêeg antireæimskog raspoloæenja i nasilnih protesta. Paralelno sa ovim krπenjem ljudskih prava, britanska vlada je Bahreinu prodavala opremu za kontrolu demonstracija, kao i drugu policijsku i vojnu opremu. Kampanja protiv trgovine oruæjem (The Campaign Against Arms Trade - CAAT) je oznaëila Bahrein kao kljuëno træiπte za britanski izvoz oruæja. Saudijski kralj Abdulah doëekuje francuskog predsjednika Sarkozya u Riadu Libija CAAT je, takoappleer, ukazao da je Libija primarno træiπte za UKTI/DSO. U drugoj polovini oprema koja je odobrena za izvoz za Libiju je ukljuëivala municiju za kontrolu protesta, kao i suzavac i gas/nadraæujuêu municiju. Municija je Ëinila dvije treêine 4,7 miliona funti licenciranih vojnih proizvoda. Human Rights Watch je 19. februara saopπtio da je 84 ljudi ubijeno tokom tri dana antivladinih protesta u Libiji. I Libija i Bahrein su bili pozvani na vazduhoplovni show u Farnboroughu 2010., kao Internacionalni sajam odbrambenog i sigurnosnog naoruæanja i opreme UKTI/DSO je podræao bahreinski Internacionalni vazduhoplovni show 2010., gdje je organizovan i jedan dogaappleaj na otvorenom, a prema CAAT-u, Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo najveêi paviljon na libijskom sajmu naoruæanja - LibDexu 2010.

108 108 Svijet u 21. stoljeêu Suzavac Kanal 4 je 18. februara preneo informaciju da je proπle godine izvoz kanistera suzavca odobren za Libiju, Oman, Ujedinjene Arapske Emirate i Kuvajt, dakle sve dræave u kojima je zabiljeæeno teπko krπenje ljudskih prava. U Kuvajtu je npr. Human Rights Watch krajem januara izvjestio da je tokom vlada ograniëila pravo na javna okupljanja i poëela koristiti metode prisile. Uprkos tome, britanska vlada je bila vrlo sretna da izvozi represivnu tehnologiju. Sarah Waldron, koordinatorka kampanje CAAT-a, je izjavila: Vladini ministri tvrde da æele podræati otvorena i demokratska druπtva na Bliskom Istoku i πirom svijeta, dok u isto vrijeme pomaæu autoritarnim reæimima i opskrbljuju ih oruappleima represije. Oni ne samo da odobravaju prodaju ove opreme - oni tu prodaju Ëak promoviπu. Trebalo bi odmah uspostaviti embargo na uvoz oruæja, ali je mnogo bitnije da se zapitamo, zbog Ëega je ikada izdata licenca za ovaj izvoz. Razlozi Postoji jednostavno objaπnjenje za ovu naklonost represiji: demokratija je, zapravo, prepreka britanskoj spoljnoj politici na Bliskom Istoku i πirom svijeta. U tome je viπe tehniëkih elemenata, od same trgovine oruæjem. Prvo, proizvodnja oruæja za britansku vladu je skupa i ukoliko firme mogu proπiriti proizvodnju na inostrana træiπta, to istovremeno znaëi smanjenje troπkova za Ministarstvo odbrane. Drugo, prodaja oruæja pomaæe recikliranju petrosterlinga. Kada Britanija kupuje naftu od bliskoistoënih dræava, dolazi do gomilanja funti sterlinga na njihovim ra- Ëunima, koje zatim moraju biti vraêene u Britaniju, kako ne bi doπlo do slabljenja britanske ekonomije. Idealno za recikliranje petrosterlinga, jeste da naftne dræave budu potaknute da kupuju skupe britanske proizvode, one proizvode u kojima se ekonomski ne mogu natjecati sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Drugim rijeëima, skupog otpada - oruæja. Ukoliko æelimo razumjeti postratnu britansku politiku spram Bliskog Istoka, dovoljno je da se osvrnemo na Kuvajt. Kada su 1950-tih, kreatori britanske politike shvatili da viπe nemaju snage da odræavaju Kuvajt kao protektorat, morali su donijeti strateπku odluku. Ministar inostranih poslova Selwyn Lloyd je poslao tajni telegram premijeru, opisujuêi dvije opcije: trenutna britanska okupacija Kuvajta ili nezavisnost. Prednost okupacije bi bila da bismo konaëno imali u rukama kuvajtsku naftu, ali bi politiëka cijena, odnosno meappleunarodno miπljenje, kao i ostatka arapskog svijeta, bila isuviπe visoka. Nezavisnost kojom Britanci ne demonstriraju fiziëku kontrolu je bila poæeljnija, jer, kako je Selwyn Lloyd primijetio: mi moramo svakako djelovati u skladu sa potrbama, ukoliko stvari krenu pogreπnim smjerom, odnosno nemilosrdno intervenirati protiv svakog ko bi uzrokovao nevolju. Ministar vanjskih poslova je sumirao britanske interese u Perzijskom zaljevu kao slobodan pristup naftnoj proizvodnji dræava Zaljeva, kontinuiranu dostupnost nafte po pristupaënim uslovima i za sterling i odræavanje odgovarajuêih aranæmana za investicije viπaka vrijednosti u Kuvajt. Kako bi se osigurali ovi interesi, komunizam, pseudokomunizam i arapski nacionalizam bi morali biti zabranjeni. Cijena nafte je kljuëno pitanje, kao i dostupnost za njenu kupovinu u funtama sterlinga. Reinvestiranje viπka prihoda od Kuvajta u britansko træiπte dionica, finansijsko podupiranje Londona, sterlinga i britanske ekonomije bilo je, prema ovoj analizi, takoappleer krucijalno. Narodi koji æive u bliskoistoënim naftnim dræavama Ëesto æive u zabludi da bi se profiti ostvareni od crpljenja nafte sa njihovog tla trebali koristiti kako bi se ostvarile njihove socijalne i razvojne potrebe, a ne za bogaêenje zapadnih investitora. Tu nastupa represija. Cijepljenje Ukoliko nema konstantnog retrogradnog pritiska od strane represivnih dræava, neka forma demokratije bi se mogla probiti, a ljudi Êe se poëeti mijeπati u pravedno odreappleivanje cijena naftnih rezervi, kao razumno koriπtenje ostvarenih naftnih profita. Upravo se to dogodilo nakon Drugog svjetskog rata u Iranu, kada je demokratski izabrani parlament pozvao na viπe jednakosti sa zapadnim naftnim kompanijama koje su dominirale iranskom ekonomijom i politikom. Anglo-iranska naftna kompanija (danas poznata kao BP) je odbila da se prilagodi aranæmanu, πto je znaëilo da je plaêala viπe poreza britanskoj vladi, nego za naknadu za naftu iranskoj vladi. Iran je potom nacionalizirao svoju naftu. Britanija je potom blokirala Iran ratnim brodovima, presjecajuêi tako izvoz nafte i bacajuêi ekonomiju Irana na koljena. Britanija je takoappleer inicirala dræavni udar u izvedbi CIAe iz 1953, utvrappleujuêi zlu muëiteljsku dræavu iranskog πaha, koja je imala enormnu ameriëku i britansku podrπku. Ne radi se samo o naftaπkim dræavama kao πto je Iran, koje moraju biti cijepljene protiv nacionalizma i demokratije. Cijelom regionu trebaju britanski suzavac, meci itd., buduêi da, kao πto smo upravo vidjeli, kuga nacionalizma i demokratije, moæe biti vrlo zarazna. Vojno snaæna dræava kao Egipat mora biti neutralizirana kako bi se sprijeëio njen utjecaj na joπ vaænije (i joπ podloænije) reæime kao πto je islamistiëko-fundamentalistiëka diktatura u Saudijskoj Arabiji. Upravo zbog toga su Britanija i Francuska pokrenule invaziju na nacionalistiëki Egipat Upravo zbog toga je uspjeπno izraelsko uniπtavanje egipatskog vojnog kapaciteta uæivalo tako snaænu zapadnu podrπku. Upravo je zbog toga pro-zapadna diktatura Hosnija Mubaraka imala bezrezervnu britansku podrπku - sve dok nije postalo jasno da se viπe ne moæe odræati. Za sistematsku, kontinuiranu i ukorijenjenu podrπku arapskim diktatorskim reæimima, britanska vlada ima viπe razloga. Ukoliko æelimo zaustaviti ovu podrπku, moramo mijenjati naπ predatorski politiëki, finansijski i ekonomski sistem, a ne samo grupu pohlepnih i beπêutnih trgovaca oruæjem. Emily Johns i Milan Rai su kourednici Ëasopisa Peace News od Preuzeto sa: Preveo Vuk BaËanoviÊ

109 Svijet u 21. stoljeêu Otvoreno pismo Alaina Badioua Jean-Luc Nancyu Alain Badiou Dragi Jean-Luc, stav koji braniπ u prilog zapadnoj intervenciji u Libiji me je iskreno neprijatno iznenadio. Zar nisi od samog poëetka uvideo veliku razliku izmeappleu deπavanja u Libiji i onoga πto se dogaapplea u drugim zemljama? Kako to da smo u Tunisu i Egiptu mogli da vidimo masovna javna okupljanja, dok u Libiji nije bilo niëeg sliënog? Jedan moj prijatelj koji prouëava arapski jezik se poslednjih nekoliko nedelja bavio prevoappleenjem plakata, transparenata i zastava koje su bile dosta zastupljene na demonstracijama u Tunisu i Egiptu, dok u Libiji, Ëak ni u Bengaziju, nije uspeo da naapplee nijedan takav primer. Iznenaappleuje me da nisi uvideo joπ jednu veoma oëiglednu Ëinjenicu u vezi sa libijskim pobunjenicima, a to je da meappleu njima nema æena, dok su one u Tunisu i Egiptu itekako prisutne. Zar nisi znao da francuske i britanske tajne sluæbe pripremaju pad Gadafija joπ od proπle jeseni? Zar Ti nije Ëudno to πto se u Libiji, za razliku od pobuna u drugim arapskim zemljama, najednom stvorilo oruæje nepoznatog porekla? Isto tako i to πto su grupe mladiêa odmah poëele da ispaljuju rafale u vazduh, πto je u drugim zemljama bilo nepojmljivo? Zar Te nije iznenadilo ni to πto se pojavio nekakav navodni revolucionarni odbor predvoappleen od strane bivπeg Gadafijevog saradnika, dok ni u jednoj drugoj zemlji ustanici nisu imenovali odreappleene pojedince kao vladu koja treba da zameni postojeêu? Zastraπivanje iz vazduha Kako ne shvataπ da sve ove osobenosti, ali i mnoge druge, govore u prilog Ëinjenici da su samo ovde i nigde drugde velike sile bile pozvane da pruæe podrπku? Da su niπtarije poput Sarkozya i Camerona, Ëiji su ciljevi oëigledno mraëni, mogle da budu predmet hvale i oboæavanja - a ti im najednom dajeπ podrπku. Zar nije oëigledno da je Libija omoguêila ulazak ovim silama, u situaciji koju u ostalim zemljama uopπte nisu mogli da kontroliπu? I da je njihov cilj, potpuno jasan i oëekivan, bio da pretvore revoluciju u rat, tako πto Êe narod izbaciti iz igre i dati primat za oruæju i vojsci - tj. onim resursima nad kojima ove sile imaju monopol? Ovaj proces se kontinuirano odvija pred Tobom i Ti ga podræavaπ? Kako ne vidiπ da Êe posle akcija iz vazduha, na zemlji biti koriπêeno teπko naoruæanje, u koordinaciji sa vojnim instruktorima, oklopnim vozilima, stratezima, savetnicima i plavim πlemovima, i da Êe na taj naëin zapoëeti veê viappleeno (a nadam se, sporadiëno) osvajanje arapskog sveta od strane despotske dræave kapitala i njenih birokrata? Kako od svih da baπ Ti upadneπ u ovu zamku? Kako moæeπ da pravdaπ bilo kakvu spasilaëku ulogu koja je poverena onim istim ljudima kojima je prethodna situacija odgovarala, i koji na svaki naëin æele da se vrate natrag u igru kroz koriappleêenje sile, dok su im motivi nafta i sticanje prevlasti? Da li moæeπ tek tako da prihvatiπ zvaniënu masku humanitarnih ciljeva, tu sramotnu ucenu koja se provodi u ime ærtava? Naπa

110 110 vojska ubije puno viπe ljudi u nekoliko dræava nego πto to lokalni πerif Gadafi moæe da postigne u svojoj. Kakvo je to poverenje koje odjednom pruæaπ kljuënim krvnicima danaπnjeg ËoveËanstva, onima koji nose odgovornost za pervertirani svet u kome æivimo? Da li Ti verujeπ, tj. kako moæeπ da verujeπ da ti isti oliëavaju civilizaciju, da njihove monstruozne vojske predstavljaju vojske pravde? Priznajem da sam zaprepaπêen. Pitam se kakva je korist od filozofije ukoliko ona nije direktna i radikalna kritika ovako olako datog miπljenja; miπljenja koje je produkt propagande koju sprovode reæimi poput naπeg; reæimi koje su narodni ustanci u oblastima koja su za njih od kljuënog znaëaja naterali da se povlaëe; reæimi koji zbog toga sada æele osvetu. Svijet u 21. stoljeêu Napad na ustanke U svom Ëlanku kaæeπ da Êe kasnije biti na nama (a ko smo to mi ukoliko danas to podrazumeva Sarkozya, Bernard-Henri Lévya, naπe bombardere i one koji ih podræavaju?) da se pobrinemo da poslovi sa naftom, oruæjem i sl. ne postanu ponovo aktuelni. Ali zaπto kasnije? Upravo sada treba da se pobrinemo za to tako πto Êemo onemoguêiti velike sile, u granicama moguênosti, da se meπaju u politiëke tokove koji se dogaappleaju u arapskom svetu. Treba uëiniti sve πto je u naπoj moêi da onemoguêimo ove sile, koje su na sreêu veê nekoliko nedelja van ovih deπavanja, da - pozivajuêi se na demokratiju i pod izgovorom moralnih i humanitarnih vrednosti koji se koriste joπ od prvih imperijalnih osvajanja - obnove naftne i druge poslove, πto je u stvari kljuëna stvar za koju su ove dræave i njihove vlade zainteresovane. Dragi moj Jean-Luc, u trenutnom kontekstu, nema smisla da Ti i ja razmiπljamo u skladu sa jednoglasnom odlukom zapadnih zemalja koja podrazumeva krilaticu: moramo da zadræimo apsolutnu kontrolu nad svim πto se dogaapplea. Mi smo duæni da branimo stav protiv onoga πto je opπteprihvaêeno i da otkrijemo da pravi cilj bombardera i vojnika zapadnih dræava u svakom sluëaju nije nesreêni Gadafi, bivπa muπterija istih onih koji sada nastoje da ga eliminiπu jer je prepreka njihovim viπim interesima. Pravi cilj tih bombardera je iskljuëivo narodna pobuna u Egiptu i revolucija u Tunisu, tj. njihov neæeljeni karakter koji zapadne dræave ne mogu da trpe, njihova politiëka autonomija, tj: njihova nezavisnost. Opirati se destruktivnim intervencijama ovih dræava podrazumeva poduprti politiëku nezavisnost i buduênost ovih pobuna i revolucija. To je neπto πto moæemo da uradimo; to je naπ bezuslovni imperativ. Alain Badiou je jedan od vodeêih suvremenih post- ili neomarksistiëkih mislilaca, filozof, matematiëar, romansijer, dramaturg, osnivaë Instituta za suvremenu francusku filozofij i profesor na École Normale Supérieure u Parizu. April, Preuzeto sa : 1 ta za nas znaëe arapski narodi, Jean-Luc Nancy Arapski narodi nam upravo pokazuju da otpor i pobuna ponovo dolaze na dnevni red i da je istorija u stanju prevaziêi Istoriju. Oni to Ëine, kako to i treba raditi, stalno: u dobar i u zao Ëas njihovog poduhvata. Manje ili viπe, dali su snaæan signal i treba se nadati da Êe taj signal biti prepoznat i da Êe se proπiriti po celoj Africi, te uticati na neprekidno ponavljanje drame u drevnoj zemlji Kanaanskoj. Na jednom od mesta, gde se najmanje oëekivalo da Êe pobuna uzeti maha, voapplea bande (sluæbeno dræave) je gazi, spreman da pobije sve, koga god treba, od naroda koji dræi svojim. Za to vreme u ostalim se dræavama bune s velikom æestinom, katkad pomognuti i od nekog snaænog arapskog suseda. Pobunjenici u Bengaziju traæe pomoê: to nije lako i nosi u sebi rizike i praktiëne i politiëke prirode. Procenjivati i suëeljavati ovu vrstu okolnosti zahteva politiëku odgovornost. Da li je to trenutak da se bez bilo kakvih zadrπki upozorava na moguêe kolateralne πtete i sumnjiëenja zbog (viπe ili manje) skrivenih interesa; da se podseêa na naëelo nemeπanja i na veliku krivicu Zapada, gde se treba upitati, da li se tu ubrajaju i Libija, Saudijska Arabija ili Sirija, bez da se spominju Kina i Rusija? Dakle, treba najstroæe kontrolisati vazduπne udare, koji moraju onesposobiti zlog ubicu naroda, ali treba gaappleati njega, a ne njegov narod. Ne moæemo se s jedne strane pozivati na suverenost, dok je sa druge liπavamo njenog legitimnog sadræaja zarad svih njenih povezanosti - u najboljem i u najgorem smislu - s mondijalizovanim svetom. Na libijskom narodu je kao i na svim ostalima da ponovo ne zapoënu, oni isti ili neki drugi, igre s naftom, finansijskim marifetlucima ili graappleevinskim poduhvatima, koje su tog pajaca doveli i odræavali na vlasti, isto kao i mnoge druge. Dakle na narodu je ta odgovornost. Naravno, ona je adresirana i na sve nas, narode Evrope ili Amerike Mart, 2011., Libération Jean-Luc Nancy je francuski filozof i jedan od najuvaæenijih postmodernistiëkih æivih intelektualaca u svijetu.

111 Svijet u 21. stoljeêu 111 Arapska proljeêa i jesen kapitala prof. dr. Samir Amin Godina poëela je buënim eksplozijama bijesa arapskih naroda. Da li Êe arapsko proljeêe dati æivot drugoj fazi buappleenja arapskog svijeta? Ili Êe pobune krenuti brzim korakom da bi na kraju bile pobaëene kako se to veê dogodilo u sluëaju prvog buappleenja, πto sam opisao u knjizi Léveil du Sud (Ed. Le temps des cérises, Paris 2008.)? U prvoj pretpostavci, napredak arapskog svijeta bit Êe svakako ubiljeæen u pokret prevazilaæenja kapitalizma-imperijalizma na svjetskoj skali. Neuspjeh bi, nasuprot tome, zadræao arapski svijet u sadaπnjem stanju dominirane periferije, kojoj je onemoguêeno napredovanje i uspon, kako ne bi postala aktivni faktor i utjecala na oblikovanje danaπnjeg svijeta. UopÊavanja su uvijek opasna kad je rijeë o arapskom svijetu, jer na taj naëin ne odraæavaju objektivno razliëite uvjete koji karakteriziraju pojedinu zemlju toga svijeta. Zato Êu svoja razmiπljanja koncentrirati na Egipat, jer nije teπko priznati kljuënu ulogu koju je ta zemlja oduvijek igrala u opêem razvitku regije. Egipat i pokret XIX stoljeêa Egipat je bio prva zemlja periferije mondijaliziranog kapitalizma, koji je pokuπao da se istakne. Joπ mnogo prije Japana i Kine, poëetkom devetnaestog stoljeêa, Muhamed Ali zaëeo je i zapoëeo program obnove Egipta i zemalja iz okoline arapskog Marheka. Taj je znaëajni pokuπaj potrajao dvije treêine devetnaestog stoljeêa i izgubio je dah tek kasnije, u doba druge polovine vladanja Khedivè Ismaila, tokom godine. Analiza njegovog neuspjeha ne moæe zanemariti æestinu vanjskog napada od strane vodeêe snage industrijskog kapitalizma tog vremena Velike Britanije. U dva navrata, prvo 1840., a zatim u godinama nakon 1870., kontrolom financija kedifatskog Egipta i naposljetku vojnom okupacijom (1882.), Velika je Britanija ostrvljeno teæila vlastitom cilju: guπenju modernog Egipta. Vjerojatno je egipatski projekt nosio ograniëenja vlastitog vremena, jer je trebalo da se istakne zemlja u okviru kapitalizma i putem kapitalizma, za razliku od drugog egipatskog pokuπaja ( ), do kojeg Êu kasnije doêi. Vjerojatno druπtveni uvjeti unutar samog projekta, kao i politiëke, ideoloπke i kulturne uslovljenosti, na Ëijim se osnovama temeljio, snose dio odgovornosti za taj neuspjeh. Ostaje Ëinjenica da bi, bez imperijalistiëke agresije, te uslovljenosti vjerojatno mogle biti prevaziappleene, kako to pokazuje japanski primjer. Poraæen u pokuπaju napretka, Egipat je gotovo Ëetrdeset godina ostao ( ) sveden na podruëje periferije kojom se upravlja, a njegove su strukture bile koncipirane tako da posluæe imperijalistiëko-kapitalistiëkom modelu epohe. Regresija, koja je na taj naëin nametnuta, pogodila je, osim proizvodnog sistema zemlje, njegove politiëke i druπtvene strukture, neprekidno pojaëavaju- Êi nazadne i reakcionarne ideoloπke i kulturne koncepcije, nuæne koliko i smiπljene da zemlju zadræe u podreappleenom poloæaju. Drugi val ( ) Egipat, πto znaëi njegov narod i njegove élite, koje predstavljaju naciju, nisu nikad priznali taj status. Ovo tvr-

112 112 Svijet u 21. stoljeêu doglavo odbijanje rodilo je drugi val narastajuêeg pokreta, koji se odvijao tokom polovine nadolazeêeg stoljeêa ( ). Vidim cijelo to razdoblje kao momenat permanentne borbe i znaëajnog napretka. Cilj je bio trostruk: demokracija, nacionalna nezavisnost, druπtveni napredak. Ta tri cilja, ma kako bile ograniëene i konfuzne pojedine formulacije, nerazdvojni su jedan od drugog. Isprepletenost ciljeva predstavlja u stvari upravo integraciju suvremenog Egipta u svjetski imperijalistiëko-kapitalistiëki sistem tog vremena. U tom viappleenju poglavlje otvorene kristalizacije odnosa za vrijeme Nasera ( ) samo je zadnje poglavlje velikog pokreta plime i narastanja borbi, koju je zapo- Ëela revolucija Roappleenje WAFD-a U prvom trenutku, za vrijeme tih pola stoljeêa uspona i emancipatorskih borbi u Egiptu, naglasak je bio stvaranjem Wafd-a godine na politiëkoj modernizaciji, primjenom buræoaskog oblika ustavne demokracije i na borbi za nezavisnost. Zamiπljeni demokratski oblik omoguêavao je napredak laicizacije, ukoliko i nije bio sasvim laiëki, u radikalnom smislu tog termina. Zastava Wafd-a, koja spaja polumjesec sa krstom, koja se ponovo pojavila za vrijeme manifestacija u januaru i u februaru 2011., predstavlja njegov simbol. Normalni izbori omoguêavali su u to vrijeme Koptima ne samo da budu birani od strane muslimanske veêine, veê i mnogo viπe od toga: da isti ti Kopti zauzimaju vaæna mjesta u dræavnom aparatu i da zbog toga ne bude nikakvih problema. Britanska velesila, uz aktivnu podrπku reakcionarnog bloka, podupiranog od strane monarhije, velikih zemljoposjednika i bogatih latifundista, dala je sve od sebe kako bi natjerala na povlaëenje demokratske uspjehe wafdijskog Egipta. Diktatura Sedki Paπe, u godinama oko (suspenzija demokratskog Ustava 1923.) sukobila se sa studentskim pokretom, koji je u to vrijeme predstavljao vrh koplja odnosno oπtricu demokratskih i antiimperijalistiëkih borbi. Nije nimalo sluëajno πto su, da bi smanjili rizik izazivan ovim borbama, Britanska ambasada i Kraljevski sud aktivno podræavali stvaranje Muslimanske braêe (1927.), inspirirane na islamskoj misli u (nazadnoj) salafitskoj verziji wahabita, koju je formulirao Raπid Reda, a radilo se o joπ reakcionarnijoj verziji (antidemokratskoj i usmjerenoj protiv druπtvenog napretka) od strane novog politiëkog Islama. Osvajanje Etiopije, koje je otpoëeo Mussolini i perspektiva svjetskog konflikta natjerat Êe London na ustupke demokratskim snagama: dozvolit Êe da se Wafd vrati na scenu i pristat Êe na potpisivanje te iste godine Angloegipatskog traktata sa Wafd-om, za koji se smatralo, uop- Êe uzevπi, da je urazumljen. Drugi svjetski rat, po sili stvari, predstavljao je razdoblje prekida. Ali, rastuêi val borbi ponovo je uzeo maha 3. februara 1946., stvaranjem studentsko-radniëkog bloka, koji je joπ viπe radikaliziran stupanjem na scenu komunista i radniëkog pokreta. Ponovo su reakcionarne snage, podræavane od Londona, æestoko odgovorile i u tu su svrhu iskoriπtena Muslimanska braêa, koja su podræavala drugu diktaturu Sedki Paπe, a da pokret pri tom nije uêutkan. Povratak Wafd-a na vlast i njegovo optuæivanje Traktata iz 1936., kao i prvi gerilski pokreti u joπ uvijek okupiranoj zoni Sueckog kanala, prekinuti su samo poæarom Kaira (u januaru 1952), a u tu su operaciju bila upletena Muslimanska braêa. Naser i naserizam Prvi dræavni udar Slobodnih oficira (1952.), a naroëito onaj drugi, kojiim je Naser preuzeo vlast (1954.), uspjeli su u tom Ëasu okruniti period porasta neprekidnih borbi, u viappleenju jednih, odnosno uspjelo im je zaustaviti ga, u viappleenju drugih. U mom viappleenju egipatskog buappleenja, naserizam je zamijenio govor ideologije nastojanjem da se poniπti cjelokupna historija razdoblja od do 1952., kako bi se egipatska revolucija pozivala iskljuëivo na dogaappleaje od jula mjeseca U to su vrijeme veê mnogi komunisti optuæivali ovakvo tumaëenje dogaappleaja i svojom su analizom pokazali kako je cilj dræavnih udara i bio da se stane na kraj radikaliziranju demokratskog pokreta. Nisu pogrijeπili, jer se naserizam kristalizirao kao antiimperijalistiëki projekt tek nakon konferenciju u Bandungu (u aprilu 1955). Samo nakon toga naserizam je postao svjestan onog πto moæe dati sam od sebe: bio je to odluëan internacionalni antiimperijalistiëki stav (zajedniëki sa panarapskim i panafriëkim pokretom), kao i napredne druπtvene reforme (nipoπto socijalistiëke). A sve je to bilo spuπteno odozgo, ne samo uz odsutnost demokracije (onemoguêavajuêi na taj naëin πirokim narodnim slojevima da se sami organiziraju i da se organiziraju za sebe), uz aboliciju bilo kojeg vida politiëkog æivota. PolitiËki islam bio je pozvan da ispuni prazninu, koja je nastala. Opisani je projekt iskoristio sve svoje potencijalno progresivne snage u razdoblju od deset godina, od do Regresija i nazadovanje druπtva dala je priliku imperijalizmu, na Ëelu sa SAD-om, da slomi pokret, mobilizirajuêi u tu svrhu vlastiti vojni instrument u toj regiji: Izrael. Nakon 1967.: povlaëenje naprednog pokreta Poraz oznaëio je kraj pola stoljeêa naprednih pokreta. Svakako da je nazadovanje zapoëeo sam Naser, kad je izabrao put koncesija desnici (infitah, otvaranje, koje treba razumjeti kao otvoranje prema kapitalistiëkoj mondijalizaciji), umjesto radikalizacije za koju su se borili, izmeappleu ostalog, studenti (Ëiji pokret zauzima scenu godine, upravo u prelazno doba, kad umire Naser). Njegov naljednik Sadat joπ pojaëava skretanje udesno i integrira Muslimansku braêu unutar svog novog autokratskog sistema. Mubarak nastavlja istim pravcem. Period nazadovanja koji je uslijedio ( ) sa svoje je strane prekrio razdoblje od gotovo pola stoljeêa. Egipat, podreappleen zahtjevima mondijaliziranog liberizma, kao i strategijama Sjedinjenih Dræava, prestao je postojati kao aktivni akter i na regionalnom i na meappleunarodnom planu. U regiji najvaæniji saveznici Sjedinjenih Dræava Saudijska Arabija i Izrael zauzimaju primarnu poziciju.

113 Svijet u 21. stoljeêu 113 Brak sa reakcionarnim politiëkim Islamom U stvari, reæim je savrπeno integrirao reakcionarni politiëki Islam (wahabitskog modela iz Perzijskog zaliva) u svoj sistem vlasti, davπi mu da rukovodi obrazovanjem, pravnim sistemom i najvaænijim medijima (πto je jako vaæno, televizijom). Jedini dozvoljeni govor bio je onaj πto se Ëuo u dæamijama povjerenim salafitima, koji im je na taj naëin omoguêavao da izgledaju kao opozicija, koja postoji u zemlji. CiniËna dvoliënost naëina na koji zemljom upravljaju Sjedinjene Dræave (u tome Obama nije nimalo drugaëiji od Busha) savrπeno sluæi postizanju njihovih ciljeva. U samoj suπtini podrπka politiëkog Islama anulira sposobnosti druπtva da se suoëi sa izazovima suvremenog svijeta (to je uzrok katastrofalnog zaostajanja na podruëju obrazovanja i znanstvenog istraæivanja), dok denunciranje od prilike do prilike zloupotreba za koje je takav Islam odgovoran (na primjer ubojstava Kopta) sluæi legitimizaciji vojnih intervencija Washingtona, koje samozvano proglaπavaju kako su angaæirane u ratu protiv terorizma. Izrael sad moæe proπiriti svoju kolonizaciju okupirane Palestine sa preπutnim suuëesniπtvom Egipta i zemalja Perzijskog zaliva. U vlasti imperijalistiëkih monopola Egipat je u Naserovo doba stvorio ekonomski i druπtveni sistem koji je moguêe kritizirati, ali koji je bio dosljedan. Naser se oslonio na industrijalizaciju, kako bi zemlja iziπla iz meappleunarodne podjele rada kolonijalnog tipa, πto ju je bila osudila na izvoznika pamuka. Taj je Naserov sistem osiguravao raspodjelu bogatstva srednjim klasama, koje su se poveêavale, a da pritom nisu osiromaπeni πiroki narodni slojevi. Sadat i Mubarak su se potrudili da razgrade egipatsku proizvodnu strukturu, nadomjestivπi je sasvim nedosljednim sistemom, zasnovanim iskljuëivo na traæenju profita za poduzeêa, koja u stvari nisu niπta drugo nego podnajamnici kapitala imperijalistiëkih monopola. Stope privrednog rasta Egipta, koje Svjetska banka trideset godina predstavlja i rastrubljuje kao visoke, uzdiæuêi ih u nebesa, nemaju nikakvog znaëaja. Egipatski je rast do krajnosti ranjiv. Osim toga, pratio ga je upravo nevjerojatan porast nejednakosti i nezaposlenosti, koja pogaapplea veêinu mladih ljudi. Ta je situacija bila eksplozivna i eksplodirala je! Stabilnost reæima, na prvi pogled toliko hvaljena od Washingtona, oslanjala se na monstruoznu policijsku maπineriju ( ljudu u policiji nasuprot vojske), koja je svaki dan kriminalno zloupotrebljavala vlastitu moê. ImperijalistiËke velesile pretendirale su kako taj reæim Ëuva Egipatod islamske alternative. E, radi se o prostaëki krupnoj laæi. Ponovo se raapplea otpor Zemlja se mogla Ëiniti podnoπljivom sve dok je postojao ispuπni ventil koji je predstavljala masovna emigracija siromaπnih i srednjih slojeva u zemlje bogate naftom. Kad je taj put iscrpljen (zamjenom imigranata iz azijskih zemalja, koji su nadomjestili imigrante iz arapskih krajeva), doπlo je do ponovnog raappleanja otpora. RadniËki πtrajkovi 2007., najjaëi na afriëkom kontinentu u posljednjih pedeset godina, tvrdoglav otpor sitnih seljaka kojima prijeti eksproprijacija od strane agrarnog kapitalizma, stvaranje udruæenja demokratskog protesta u srednjim slojevima (pokreti Kefaya i 6. april) navjeπtali su neizbjeænu eksploziju koju su u Egiptu oëekivali, ali koja je potpuno iznenadila strane posmatraëe. Dakle, uπli smo u novu fazu tokova emancipatorskih borbi, Ëije pravce i moguêi razvoj treba analizirati. Komponente demokratskog pokreta -Egipatska revolucija u toku ilustrira moguênost najavljenog kraja neoliberistiëkog sistema, koji je doveden u pitanje u svim svojim dimenzijama: politiëkim, ekonomskim i druπtvenim. Taj gigantski pokret egipatskog naroda zdruæuje tri aktivne komponente: mlade, ponovo politizirane njihovom vlastitom voljom u modernim oblicima, koji su izmislili oni sami; snage radikalne ljevice; kao i snage srednjih demokratskih slojeva. Mladi (oko milion aktivista) bili su dijamantna vrhuπka pokreta. Njima se odmah pridruæila radikalna ljevica, kao i srednji demokratski slojevi. Muslimanska braêa, Ëiji su voapplee apelirali da se manifestacije bojkotiraju u vrijeme prva Ëetiri dana dogaappleanja (pretpostavljajuêi da Êe represija slomiti manifestante), prihvatili su pokret kasno, kad je apel, koji je bio upuêen cijelom egipatskom narodu, izazvao gigantsku mobilizaciju 15 miliona manifestanata. Mladi i radikalna ljevica udruæeni su za postizanje tri zajedniëka cilja: obnavljanje demokracije (kraj vojnog i politiëkog reæima), pokretanje nove ekonomske i druπtvene politike usmjerene prema narodnim slojevima (prekid s podreappleenoπêu u odnosu na zahtjeve mondijaliziranog liberizma) i voappleenje nezavisne meappleunarodne politike (prekid s podreappleenoπêu hegemonistiëkim zahtjevima od strane Sjedinjenih Dræava i prekid pristajanja na πirenje njihove vojne kontrole na planeti). Ciljevi demokratskog pokreta Demokratska revolucija na koju oni pozivaju je antiimperijalistiëka demokratska i socijalna revolucija. Iako je pokret mladih diverzificiran u svojoj socijalnoj kompoziciji i u svom politëkom i ideoloπkom izraæavanju, u svojoj je cjelini smjeπten na ljevici. O tome svjedoëe jako spontane mani-

114 114 Svijet u 21. stoljeêu festacije simpatije u odnosu na radikalnu ljevicu. OpÊenito uzevπi, srednje su klase okupljene oko cilja postizanja demokracije, a da se nuæno ne dovede u pitanje træiπte (tako kako se ono predstavlja), kao ni meappleunarodni poloæaj Egipta. Ne treba zapostaviti ni znaëenje grupe bloggera koji su uzeli uëeπêa u pravom pravcatom komplotu, koji je organizirala CIA. Njegovi su animatori mladi porijeklom iz viπih druπtvenih slojeva, amerikanizirani do maksimuma, koji se dræe ni manje ni viπe nego kao da su oni kontestatori diktature na vlasti. Tema demokracije, nametnuta u Washingtonovoj viziji, dominira njihovom intervencijom na mreæi. U stvari su oni samo karika lanëane organizacije agenata kontrarevolucije, koju orkestrira Washington, preruπene u demokratske revolucije, po modelu πarenih revolucija u IstoËnoj Evropi. No, bilo bi sasvim pogreπno zakljuëiti kako je ovaj komplot u temelju narodnih pobuna. CIA pokuπava ni manje ni viπe nego da preokrene smjer pokreta, da borce odvrati od vlastitih ciljeva progresivnog preobraæaja druπtva i da ih skrene na drugi teren. MoguÊnosti na uspjeh ovog komplota bile bi osnovane, kad pokret ne bi uspio stvoriti pristanak na zajedniëku borbu svojih razliëitih komponenti, niti identificirati zajedniëke strateπke ciljeve i takoappleer izmisliti nove organizacione forme i efikasnu akciju. Poznati su primjeri takvih neuspjeha, kako se to dogodilo na Filipinima i u Indoneziji. Zanimljivo je naglasiti kako su naπi bloggeri, koji se radije izraæavaju na engleskom jeziku nego na arapskom (!), i koji su krenuli od obrane demokracije po modelu SAD Ëesto u Egiptu razvijali argumentaciju usmjerenu na legitimiziranje Muslimanske bra- Êe. Poziv na manifestiranje od strane tri aktivne komponente pokreta smjesta je prihvatio cijeli egipatski narod. Represija, koju je u prvim danima karakterizalo krajnje nasilje (viπe od hiljadu mrtvih), nije obeshrabrila ove mlade ljude i njihove saveznike (koji nikada, ni u jednom Ëasu, nisu pozvali u pomoê zapadne sile, kako smo to mogli opaziti drugdje). Njihova hrabrost je bila odluëna i pokazivali su je iz dana u dan (koji put i po cijelu noê) i ona je za sobom povukla petnaest miliona uëesnika u protestima, koji su manifestirali krenuvπi iz svih dijelova velikih i malih gradova, pa Ëak i iz sela. Taj munjeviti politiëki uspjeh dao je svoje uëinke. Strah se premjestio na drugu stranu. Hillary Clinton i Obama su tada otkrili kako je korisnije prepustiti Mubaraka vlastitoj sudbini, iako su ga podræavali sve do tog Ëasa, dok su se komandanti vojske povlaëili u tiπini, poπto su odbili da sudjeluju u represiji spasivπi na taj naëin predstavu o sebi i na kraju su napustili Mubaraka i neki od njegovih najprisnijih suradnika. To πto je pokret egipatskog naroda u svojoj cjelokupnosti postao opêim pokretom predstavlja veê samo po sebi pozitivan izazov. Jer taj je narod, kao i svaki drugi, daleko od toga da predstavlja homogeni blok. Neki od segmenata od kojih je sastavljen neporecivo pojaëavaju perspektivu njegove moguêe radikalizacije. Uloga radniëke klase Ulazak radniëke klase u borbu (oko pet miliona radnika) mogao bi biti presudan. Radnici u borbi (putem brojnih πtrajkova) postigli su napredak u organizacionim oblicima u odnosu na godinu. Moæe se veê izbrojiti viπe od pedeset nezavisnih sindikata. Tvrdoglav otpor sitnih seljaka eksproprijacijama zemlje, koje je omoguêilo poniπtavanje agrarne reforme (u parlamentu su Muslimanska braêa glasala za ove zloëinaëke zakone, pod izgovorom da je u Islamu privatno vlasniπtvo sveto, kao i da je agrarnu reformu nadahnjivao komunistiëki appleavo) doprinosi takoappleer moguêoj radikalizaciji pokreta. Izmeappleu ostalog, gigantska masa siromaha aktivno je sudjelovala u manifestacijama u februaru mjesecu i lako je prepoznala sebe kod stvaranja narodnih komiteta, koji su obrazovani u svakom kvartu, kako bi branili revoluciju. Ovi siromaπni mogu stvoriti utisak (zbog brada, pokrivenosti æena, vlastitog naëina oblaëenja i ureappleivanja) da su zemlja i druπtvo u dubini mobilizirani od Muslimanske braêe. U stvari, njihovo je stupanje na scenu naredilo rukovodstvo te organizacije. Dakle, na taj je naëin zapoëet izazov: tko Êe od njih, Muslimanska braêa i njihovi islamski saveznici (salafiti) ili oni koji pristaju uz demokratski front, uspjeti stvoriti i uëvrstiti savezniπtvo i stvoriti efikasne veze sa dezorijentiranim masama te koje Êe ih snage uklopiti u sebe i pretvoriti ih u vlastite kadrove (izraz koji odbijam)? Jedinstveni front demokratskih snaga U Egiptu je u toku znaëajan napredak u stvaranju jedinstvenog fronta demokratskih snaga radnika. U aprilu pet partija socijalistiëke orijentacije (Egipatska socijalistiëka partija, Narodni demokratski savez, veêina izaπla iz bivπe partije Tagammu, Demokratska partija radnika, Partija revolucionarnih socijalista, trockistiëka, te Egipatska komunistiëka partija, koja je bila dio Tagammu-a) napravili su savez sa druπtvenim snagama i obavezali su se da Êe savez pronijeti dalje njihovu borbu i da Êe ubuduêe nastupati ujedinjeni svi zajedno. Istovremeno je oformljen Nacionalni savjet (Maglis Watany) svih druπtvenih i politiëkih snaga, koje su dale æivot pokretu (partija socijalistiëke orijentacije, razliëitih demokratskih partija, nezavisnih sindikata, organizacija seljaka, mreæe mladih te brojnih druπtvenih institucija). Muslimanska braêa i partije desnice odbile su sudjelovanje u Savjetu, ponavljajuêi ono πto je veê bilo poznato: njihovo protivljenje nastavljanju pokreta. Savjet okuplja oko 150 Ëlanova. Nasuprot demokratskom frontu: reakcionarni front Kao i u periodu odvijanja borbi u proπlosti, u Egiptu se antiimperijalistiëki demokratski i socijalni pokret sudara s moênim reakcionarnim blokom. Taj blok moæe biti identificiran po terminima svojih socijalnih komponenti (jasno, klasnim), ali ga takoappleer treba identificirati i po tome kako su definirani razlozi za njegov politiëki nastup te njegov funkcionalni ideoloπki govor u smjeru tog nastupa. Kompradorska buræoazija U druπtvenim terminima reakcionarnim blokom upravlja egipatska buræoazija uzeta u cijelosti. Oblici zavisne akumulacije, koji su se odvijali posljednjih Ëetrdeset godina, doveli su do pojave bogate buræoazije, koja je jedina profitirala od skandaloznih socijalnih razlika koje prate ovaj model globaliziranog liberizma. Pred nama viπe ne

115 Svijet u 21. stoljeêu stoje deseci hiljada aktivnih poduzetnika, kako to predstavlja retorika Svjetske banke, veê milioneri i milijarderi, koji svi do jednog vlastito bogatstvo zahvaljuju povezanosti s vlaπêu odnosno korumpiranosti aparata politiëke vlasti (korupcija je organska komponenta ovakvog sistema). Ta je buræoazija kompradorska (u kurentnom politiëkom govoru u Egiptu narod je naziva pokvarenim parazitima) i ona daje aktivnu podrπku uklapanju Egipta u suvremenu imperijalistiëku globalizaciju, i bezuvjetni je saveznik Sjedinjenih Dræava. Ta buræoazija ima u svojim redovima brojne generale vojske i policije, civile pridruæene dræavi i partiji na vlasti (Nacional-demokratskoj), koju su stvorili Sadat i Mubarak, vjerska lica (voapplee Muslimanske braêe i utjecajne πeike muslimanskog univerziteta i Azhar, koji su svi milijarderi). Sitna buræoazija Sigurno da joπ uvijek postoji buræoazija, koju Ëinje srednji i sitni aktivni poduzetnici. Ali i oni su ærtve sistema imperijalistiëkog racketa, koje je nametnula kompradorska buræoazija, vrlo Ëesto natjerani na uslove rada podzakupnika, nad kojima imaju vlast lokalni monopoli, a ovi su sami kaiπi zamaπnjaka transmisije stranih monopola. Na graappleevinskom polju ta je situacija gotovo generalizirana: veliki pljaëkaju træiπta, a zatim opljaëkano daju u podnajam malima. Ta buræoazija autentiënih poduzetnika simpatizira sa demokratskim pokretom. Bogati seljaci Ruralna strana reakcionarnog bloka je daleko manje vaæna. Nju Ëine bogati seljaci, πto su se maksimalno okoristili agrarnom reformom, koju je izveo Naser, i koji su nadomjestili nekadaπnje velike latifundiste. SeljaËke zadruge koje je stvarao Naserov reæim udruæivale su sitne poljodjelce sa bogatim seljacima, a funkcionirale su prvenstveno u korist bogatih. Reæim je poduzeo mjere opreza, kako bi ograniëio moguêe napadaje na sitne seljake. Te mjere zaπtite ukinuli su kako Sadat tako i Mubarak, po preporuci Svjetske banke, i sada se bogati seljaci trude da uniπte male zemljoradnike. U suvremenom su Egiptu bogati seljaci uvijek bili dio reakcionarne klase, a danas su to viπe nego ikada ranije. Na selu su oni glavni podræivaëi konzervativnog islama i, putem njega, uski suradnici (Ëesto porodiëno povezani rodbinskim vezama) s dræavnim organima i religioznim tijelima (u Egiptu Azhar ima vrijednost organizirane muslimanske crkve) dominiraju seoskim druπtvenim æivotom. 115 Vojska Taj reakcionarni druπtveni blok ima na raspolaganju politiëke instrumente koji mu sluæe: vojsku i policiju, dræavne institucije, privilegiranu politiëku partiju (u stvari vrstu jedine partije) Nacionalnu demokratsku partiju, koju je osnovao Sadat, religioznu organizaciju (Azhar) i struje politiëkog islama (Muslimansku braêu i salafite). Vojna pomoê, koju su Sjedinjene Dræave dodjeljivale egipatskoj vojsci (milijarda i po dolara godiπnje), nije nikada sluæila pojaëanju sposobnosti obrane zemlje, veê upravo suprotno, posluæila je da putem sistematske korupcije otkloni eventualnu opasnost od nje, dok je korupcija, iako prikrivana, bila tolerirana i ciniëki aktivno podræavana. Ta je pomoê omoguêila oficirima viπih Ëinova da zavladaju vaænim segmentima egipatske kompradorske ekonomije i to do te mjere da se u Egiptu govori o anonimnoj vojnoj kompaniji (Sharkia al geish). Zapovjedniπtvo vojske, koje je na sebe preuzelo upravljanje razdobljem tranzicije je jako daleko od toga da bude neutralno, iako se potrudilo da tako izgleda, izrazivπi vlastito distanciranje i neodobravanje represije. Civilna vlast, kojom zapovijeda vojska (Ëiji su Ëlanovi imenovani od vojnog vrha) sastavljena je dobrim dijelom od ljudi bivπeg reæima, izabranih meappleu manje istaknutim licima, i veê je donijela cijeli niz krajnje reakcionarnih mjera, Ëiji je cilj koëenje radikalizacije pokreta. Meappleu tim mjerama je i zloëinaëki zakon protiv πtrajka (uz izgovor da ekonomiju zemlje treba pravilno usmjeriti), a tu je i zakon koji nameêe vrlo stroge uslove za stvaranje politiëkih partija, Ëiji je cilj da ne dopusti ulazak u izbornu igru nikom drugom osim strujama politiëkog islama (a prvenstveno ide na ruku Muslimanskoj braêi), jako dobro organiziranoj zahvaljujuêi podrπci preappleaπnjeg reæima. Uprkos svemu tome, dræanje vojske i dalje je nepredvidivo. Uprkos naëinu stvaranja njenih kadrova (vojnici su unovaëeni, no oficiri su profesionalci), nacionalistiëki osje- Êaji nisu uvijek odsutni. Osim toga, vojska pati, jer je namjerno bila iskljuëena iz vlasti, dok je policija imala u svemu prednost. U tim okolnostima, buduêi da je pokret pokazao jasnu æelju da iskljuëi vojsku iz politiëkog rukovoappleenja zemljom, vjerojatno je da Êe vojni vrh razmotriti moguênost da se ubuduêe dræi na distanci i da Êe odustati od kandidiranja svojih ljudi u predstojeêim izborima. OËito je da je politiëki aparat ostao nepromijenjen (jer nije predviappleen bilo kakav kriviëni postupak prema odgovornim licima), a isto tako i cjelokupni dræavni aparat (novi vrπioci vlasti pripadaju starom reæimu), dok je, nasuprot tome, Nacionalna demokratska partija nestala u buri i suci su proglasili njeno raspuπtanje. No, budimo sigurni da Êe egipatska buræoazija znati ponovo stvoriti svoju partiju pod novim i drugaëijim nazivom. PolitiËki islam Muslimanska braêa predstavljaju jedinu politiëku snagu Ëije postojanje reæim nije samo tolerirao, veê i aktivno pomagao njihov razvoj. Sadat i Mubarak povjerili su im tri fundamentalne institucije: obrazovanje, pravosuapplee i televiziju. Muslimanska braêa nikad nisu bila niti mogu biti umjerena, a joπ su manje demokrati. Njihov voapplea murπid (arapski prijevod voapplee, Führera) se samoproglaπava i organizacija mu je povjerena po principu discipline i potpune posluπnosti svim naredbama rukovodilaca, bez diskusije bilo koje vrste. Voapplestvo Ëine neizmjerno bogati ljudi (zahvaljujuêi podrπci Saudijske Arabije, a to znaëi Washingtona), kadrovi se regrutiraju iz mraënjaëkih sektora srednje klase, a bazu partije Ëine narodni slojevi, Ëije sudjelovanje obezbjeappleuje milosrapplee socijalnih sluæbi i ukazana briga bratovπtina (sve to kao i uvijek financira Saudijska Arabija), dok udarnu snagu predstabljaju milicije (baltaguis) koje se novaëe u lumpenproletarijatu.

116 116 Svijet u 21. stoljeêu Muslimanska braêa vide vlastiti ekonomski sistem zasnovan na træiπtu i potpuno zavisan od inostranstva. Oni su komponenta kompradorske buræoazije. Izmeappleu ostalog, bili su protiv velikih πtrajkova radniëke klase i protiv seljaka koji su se borili da saëuvaju vlasniπtvo nad vlastitom zemljom. Muslimanska braêa su umjerena samo u ovom dvoliënom smislu: a) jer su uvijek odbijala da izrade bilo kakav ekonomski i druπtveni program, u suπtini ne dovode u pitanje reakcionarne neoliberisitiëke politike; b) u potpunosti prihvaêaju podreappleenost zemlje zahtjevima Sjedinjenih Dræava prihvatajuêi njihovu kontrolu nad svijetom i nad regijom. Zbog toga su korisni Washingtonu (a postoji li bolji saveznik Sjedinjenih Dræava od Saudijske Arabije, svetog zaπtitnika Muslimanske braêe?) koji im je dodijelio patent demokracije! Podmuklo petljanje Sjedinjenih Dræava sa politiëkim islamom Sjedinjene Dræave ne mogu sebi dozvoliti da cilj njihove strategije bude stvaranje islamskih reæima. Moraju se pretvariti da ih to plaπi. Na taj naëin daju legitimitet svojem permanentnom ratu protiv terorizma, koji ide za sasvim drugim ciljevima, a to je vojna kontrola planete, koja treba da Sjedinjenim Dræavama, Evropi i Japanu osigura dostupnost sirovina. Prednost ove dvoliënosti je dvostruka. Ona dozvoljava mobilizaciju islamofobije u javnom mnjenju. Kako je poznato, Evropa nema vlastitu strategiju u odnosu na ovu regiju i zadovoljava se time da se iz dana u dan svrstava kao i Washington. Viπe nego ikad vaæno je potpuno osvijetliti dvoliënost ove strategije Sjedinjenih Dræava, koja efikasno vara i manipulira javnim mnjenjem. Sjedinjene Dræave (i Evropa iza njihovih leapplea) apsolutno se boje stvarno demokratskog Egipta, koji bi doveo u pitanje svoje svrstavanje na pozicije ekonomskog liberizma i podrπku agresivnoj strategiji Sjedinjenih Dræava i NATOa. Poduzet Êe sve da Egipat ne postane demokratski i u tom Êe cilju svim sredstvima dvoliëno podræavati Muslimansku braêu, kao laænu alternativu, jer su ovi pokazali da nisu drugo do li manjina u pokretu egipatskog naroda za istinske promjene. S druge strane, isprepletenost imperijalistiëkih snaga sa politiëkim islamom nije nikakva novost, a u Egiptu je to manje nego igdje drugdje. Muslimanska braêa od svojeg osnutka godine sve do dan danas bila su uvijek koristan saveznik imperijalizma i lokalnog reakcionarnog bloka. Oduvijek su bili najljuêi neprijatelj demokratskih pokreta u Egiptu. Multimilijarderi koji danas osiguravaju upravljanje Bratovπtinom ne dijele sudbinu pristajanja uz stvar demokracije! PolitiËki islam je na jednak naëin saveznik Sjedinjenih Dræava i njegovih podreappleenih saveznika u NATO-u i cijelom muslimanskom svijetu. Washington je naoruæao i financirao Talibane, okvalificirao ih kao borce za slobodu (Freedom Fighter) u njihovom ratu protiv nacionalne vlade nazvane komunistiëkom (prije i poslije sovjetske intervencije). Kad su Talibani zatvorili πkole za djevojke, koje su otvorili komunisti, naπlo se demokrata pa Ëak i feministkinjakoji su pretendirali da je neπto tako neophodno, kako bi se respektirale tradicije! U Egiptu Muslimanska braêa imaju iza sebe podrπku (tradicionalistiëke) salafitske struje, koja je takoappleer vrlo izdaπno financirana od zemalja Perzijskog zaljeva. Salafiti se nameêu kao ekstremisti (uvjereni wahabiti, netolerantni prema svakoj drugoj interpretaciji islama) i oni stoje iza neprestanog sistematskog masakriranja Kopta; takve je operacije teπko zamisliti bez preπutne podrπke (a katkad i potpunog suuëesniπtva) dræavnog aparata, a naroëito aparata pravnog sistema, koji je velikoduπno povjeren Muslimanskoj braêi. Ta Ëudna podjela posla omoguêuje Muslimanskoj braêi da izgledaju kao umjereni, ili se Washington pretvara da u to vjeruje. Borbe unutar islamskih struja Dobijaju fizionomiju æestoke borbe unutar religioznih islamskih struja u Egiptu. Egipatski islam je historijski sufitski i sufitske bratovπtine danas ujedinjuju petnaest miliona vjernika. To je otvoreni i tolerantni islam, koji inzistira na individualnom uvjerenju viπe nego na ritualnoj praksi (postoji isto onoliko puteva k Bogu, koliko ima i osoba); egipatski sufitski islam bio je uvijek sumnjiv dræavi i dræavnoj moêi, koja je stalno maπuêi Ëas batinom Ëas mrkvom, budno pazila da ipak ne uapplee u otvoreni sukob s takvom varijantom islama. Vahabijski islam Perzijskog zaliva je upravo antipod takvog islama: starinski, do kraja ritualan, konformistiëki, otvoreni neprijatelj svake druge interpretacije religije osim njegove vlastite, a ona se sastoji od pustog ponavljanja vjerskog teksta, neprijatelj je svakog kritiëkog duha, koji za njega smjesta predstavlja appleavola. Vahabijski islam je objavio rat sufizmu, kojeg æeli iπëupatii raëuna s pomoêi vlasti i njenog autoriteta za postizanje cilja u tom poslu. Kao reakcija na takav stav, sufiti su danas laicizirani, ako nisu i potpuni laici. Pozivaju se na odvajanje religije od politike (odnosa moêi dræave i religioznog autoriteta, koji se u njoj ogleda: Azhar). Sufiti su pobornici demokratskog pokreta. Vahabitski islam u Egipat je uveden tek djelom Raπida Reda i postao je sadræaj djelovanja Muslimanske bra- Êe tek godine. Istinsku, pravu snagu pokret Muslimanske braêe dobija tek nakon II svjetskog rata, kada su novci od zemalja Perzijskog zaliva, podræavanih od Sjedinjenih Dræava, u konfliktu sa narodnim pokretima nacionalnog osloboappleena πezdesetih godina, omoguêili izdaπno financiranje i stalno umnoæavanje sredstava za taj pokret.

117 Svijet u 21. stoljeêu Strategija SAD-a i Pakistanski model Tri snage koje su dominirale srednjoistoënom scenom u vrijeme povlaëenja naprednog vala i njegovog nazadovanja ( ) bile su: Sjedinjene Dræave, zaπtitnici sistema, Saudijska Arabija i Izrael. Radi se o tri saveznika koji toboæe imaju isti cilj: vidjeti raappleanje demokratskog Egipta. U suπtini, takav Egipat ne bi mogao biti drugo do antiimperijalistiëki i socijalan i morao bi se udaljiti od globalnog liberizma, osuditi Saudijsku Arabiju i zemlje Perzijskog zaliva na nebitnu, beznaëajnu politiëku ulogu i prisiliti Izrael na priznavanje i uvaæavanje palestinske dræave. Egipat je uporiπna toëka u politici planetarne kontrole SAD-a. Cilj Washingtona i njegovih saveznika Izraela i Saudijske Arabije u suπtini je pobaëaj demokratskog pokreta u Egiptu. ImajuÊi u vidu tu metu, æelja im je nametnuti zemlji islamski reæim Muslimanske braêe, jer je to za njih jedini moguêi naëin da nastave ugnjetavanje i podreappleivanje Egipta. PriËanje o demokraciji Obame sluæi jedino zavaravanju i dovoappleenju u zabludu miπljenja naivëina, u prvom redu u SAD-u, a zatim i u Evropi. Kako bi se dao legitimitet vladi Muslimanske braêe (mobilizirane u borbi za demokraciju), spominje se sve viπe primjer Turske. A to znaëi opet bacanje praπine u oëi, jer je turska vojska, koja je stalno prisutna iza kulisa i sigurno nije ni po Ëemu demokratiëna i najvjerniji je saveznik NATOa, jamac laiciteta Turske. Projekt Washingtona, koji su za Egipat izradili i izrazili Hillary Clinton, Obama i think tank u njihovoj sluæbi, inspiriran je pakistanskim modelom: vojska (islamska) iza kulisa, sa izborom (toboæe civilne graappleanske, svjetovne) vlade u koju bi uπla jedna ili viπe islamskih stranaka. Sasvim je jasno da bi se, ukoliko se ostvari hipoteza islamske vlade u Egiptu, njoj moralo platiti i kompenzirati je za pokornost i odanost SAD-u u odnosu na suπtinska pitanja (to jest za nedovoappleenje u pitanje liberizma, kao ni tzv. mirovnih ugovora koji dozvoljavaju Izraelu permanentnu politiku teritorijalne ekspanzije). Na taj bi naëin takva vlada dobila moguênost, demagoπkom kompenzacijom, da ostvari projekt islamizacije dræave i dræavne politike i da nastavi masakrirati Kopte! Zaista lijepu demokraciju sprema Egiptu Washington! Uspostavljanje tog projekta otvoreno potpomaæe Saudijska Arabija svojim (financijskim) sredstvima! Ryadu je savrπeno jasno da njegova regionalna hegemonija (u arapskom i muslimanskom svijetu) zahtijeva osudu Egipta na potpuno marginalnu, beznaëajnu ulogu. A kljuë svega je islamizacija dræave i politike, u stvari vahabitska islamizacija, sa svim πto nju prati i πto ona u suπtini znaëi, a to je, izmeappleu ostalog, fanatiëna diskriminacija Kopta i ukidanje veêine prava jednakosti u odnosu na æene. Borba oko Ëlana 2 Da li je moguê taj oblik islamizacije? To se moæe dogoditi, ali po cijenu krajnjeg nasilja. Bitka se vodi oko Ëlana 2 Ustava propalog reæima. Taj Ëlan, koji je deklarirao da je aria izvor prava, predstavljao je novost u politiëkoj historiji Egipta. Tako neπto nije predviappleao ni Ustav iz 1923., niti je mogao zamisliti Naser. To je u svoj novi ustav unio Sadat uz trostruku podrπku: Washingtona (respektirati tradiciju!), po æelji Ryada (Koran mora preuzeti funkciju Ustava) i Izraela (Dræava Izrael je hebrejska dræava). Projekt 117 Muslimanske braêe je uspostava teokratske dræave, kako to pokazuje svesrdno prihvaêanje Ëlana 2 Ustava Sadat/Mubarak. I viπe od toga, novi program organizacije joπ pojaëava tu mraënjaëku viziju posuappleenu iz proπlosti prijedlogom stvaranja Savjeta Ulema, Ëiji bi zadatak bio nadziranje da li je bilo koji zakonski prijedlog u skladu sa arijom. Takav Ustavni savjet bio bi analogan onom koji u Iranu kontrolira izabranu vlast. Dakle, radilo bi se o jednoj jedinoj religioznoj super-partiji, a sve partije koje bi se borile za laiënost postale bi time ilegalne. I svi oni koji misle sliëno, kao i svi nemuslimani (na primjer Kopti), bili bi isklju- Ëeni iz politiëkog æivota. Uprkos svemu tome, centri moêi u Washingtonu i Evropi ponaπaju se kao da se moæe smatrati ozbiljnom nedavna izjava BraÊe da odustaju od teokratskog projekta (a da pritom ne modificiraju vlastiti program), dok se u stvari radi o oportunistiëkoj izjavi, πtaviπe o laæi. Zar eksperti CIA-e ne znaju Ëitati na arapskom jeziku? NameÊe se, naime, zakljuëak da Washington viπe voli vlast BraÊe, koja jamëi Sjedinjenim Dræavama zadræavanje Egipta u njihovoj orbiti kao i u orbiti liberistiëke mondijalizacije, od demokratske vlasti, Ëime bi rizikovali da bude dovedena u pitanje podreappleena pozicija Egipta. Nedavno stvorena Partija pravde i slobode, koja je evidentno inspirirana turskim modelom, gotovo je sigurno instrument BraÊe. Kopti su takoappleer bili primani u tu partiju(!), πto znaëi da su bili pozvani da prihvate muslimansku teokratsku dræavu posveêenu programom BraÊe, ukoliko æele dobiti pravo sudjelovanja u politëkom æivotu vlastite zemlje. Preπavπi u ofanzivu, Muslimanska braêa stvaraju sindikate, seoske organizacije i cijeli niz politiëkih partija, od kojih svaka ima drugo ime, a Ëiji je cilj razbijanje jedinstvenog fronta radnika, seljaka i demokratskih snaga, koji se upravo raapplea, na najveêu korist, razumije se, reakcionarnog bloka. Ideoloπka pitanja suvremenog Egipta Da li Êe demokratski pokret u Egiptu biti u stanju da ukloni taj Ëlan iz novog Ustava? Nije moguêe odgovoriti na to pitanje bez vraêanja na analizu diskusija o politiëkim, ideoloπkim i kulturnim pitanjima i njihovom razvitku kroz historiju suvremenog Egipta. I zaista, moæe se ustanoviti da faze napredne plime odraæavaju multiformnost slobodno izraæenih miπljenja, koja religiju (stalno prisutnu u druπtvu) stavljaju na drugo mjesto. Tako se to dogaapplealo kroz dvije treêine devetnaestog vijeka (poëevπi od Muhameda Alija do Kadivé Ismaila). U stvari, u toj fazi scenom dominiraju tematike modernizacije (u obliku prosvjeêenog despotizma prije no u obliku demokracije). Isto se dogodilo i izmeappleu i 1970.: doπlo je do konfrontacija izmeappleu demokrata buræuja i komunista, i te su konfrontacije u punom smislu zauzimale politiëku scenu sve do dolaska naserizma. Naser je dokrajëio ovakve konfrontacije zamijenivπi ih panarapskim populizmom, koji je istovremeno imao i modernistiëko obiljeæje. Kontradikcije tog sistema malo po malo otvarale su vrata politiëkom islamu. Tome nasuprot moæe se konstatirati da u fazi politiëke oseke i povlaëenja naprednih snaga razliëitost miπljenja nestaje, ostavljajuêi mjesta konzervativizmu, koji se predstavlja kao islamski, a

118 118 njegova je uloga da uspostavi monopol koji mu je dozvolila vlast. Od do godine Britanci su uspostavili taj kurs, izmeappleu ostalog, pomoêu osuda na protjerivanje (najëeπêe u Nubiju) svih mislilaca i pristaπa modernizacije Egipta, koji su se formirali za vrijeme Muhameda Alija. Treba naglasiti da je i opozicija britanskoj okupaciji takoappleer dijelila iste konzervativne ideje. Nahda (koju je stvorio Gamal al-din al-afghani i koju je nastavio Muhamed Abdu) prihvata isti taj pravac, uz otomansku iluziju, koju brani nova nacionalistiëka partija Mustafe Kemala i Muhameda Farida. Ne treba se Ëuditi πto je taj tok na kraju ove epohe rezultirao ultrareakcionarnim napisima Raπida Reda, a njih je prihvatio i nastavio Hasan el Bana, osnivaë Muslimanske braêe. Dogodila se identiëna stvar i u periodu oseke i regresije od do godine. Nazori sluæbene vlasti (i Sadata i Mubaraka) bili su savrπeno islamski (πto dokazuje uvoappleenje arije u Ustav i prebacivanje utemeljenosti vlasti na Muslimansku braêu), a identiëno je glediπte imala i laæna opozicija, to jest ona koja je jedina bila tolerirana, a Ëija su viappleenja bila identiëna s onim πto se propovijedalo u dæamijama.»lan 2 ne naruπava taj pogled, vrlo solidno ukorijenjen u opêem shvaêanju Ëovjeka s ulice, kako im se to dopada tvrditi kad imitiraju retoriku Sjedinjenih Dræava. PolitiËka i kulturna borba za demokatsku tranziciju Ne mogu se potcijeniti razorni uëinci depolitizacije, koja je sistematski provoappleena za vrijeme perioda povlaëenja i oseka. Nije se nikad lako penjati uzbrdo kosinom. No, nije ni nemoguêe. Debate koje su u toku u Egiptu zasnovane su eksplicitno i implicitno na pitanju toboæe kulturne dimenzije ovog izazova (u ovom sluëaju islamskog). Pozitivni pokazatelji: bilo je dovoljno svega nekoliko tjedana slobodne debate koju su nametnula dogaappleanja, da se vidi kako je parola islam je rjeπenje!nestala sa svih manifestacija, ostavljajuêi mjesto preciznim zahtjevima na planu konkretnih transformacija druπtva (za slobodu miπljenja, formiranja partija, sindikata i ostalih druπtvenih organizacija, u odnosu na plaêe i radna prava, pravo na zemlju, pravo na obrazovanje i na zdravstvenu zaπtitu, odbijanje privatizacija i poticanje na nacionalizacije, itd.). Znak koji ne moæe prevariti: na studentskim izborima, nakon neosporne veêine (80%) glasova, πto su ih dobila Muslimanska braêa prije pet godina (kad se njihovo glediπte prihvaêalo kao glediπte toboænje opozicije) spali su u glasovima na 20% u aprilskim izborima! No, neprijatelj jednako tako umije organizirati odgovor na demokratsku opasnost. Neznatne prerade ustava (koji je joπ uvijek na snazi), πto ih je predloæila komisija sastavljena iskljuëivo od struënjaka za islam izabranih od Vrhovnog savjeta (vojske) i koje su na brzinu odobrene putem referenduma aprila mjeseca (23 % ne, ali veêina je bila za, πto je rezultat prevara i ucjena, koje su masovno izlazile iz dæamija), jasno je da uopêe ne obuhvaêaju Ëlan 2. PredsjedniËki i zakonodavni izbori predviappleeni su za mjesec septembar i oktobar Demokratski se pokret bori za demokratsku tranziciju sa duæim vremenskim rokom, Svijet u 21. stoljeêu kako bi njegovi prijedlozi doista mogli doprijeti do nesvjesnih masa. Obama je meappleutim veê prvih dana pobune odluëio: kratak period tranzicije, sreappleen (πto znaëi da ne smije dovesti u sumnju aparaturu reæima) i izbori (koji na taj naëin mogu donijeti æeljenu pobjedu islamcima). Izbori, kako je poznato, u Egiptu, kao ni u drugim dijelovima svijeta, nisu baπ najbolji naëin za konsolidiranje demokracije, ali su Ëesto sredstvo da se uëini kraj dinamici demokratskih procesa. Organska korupcija kompradorske buræoazije Posljednja uzgredna tematika obuhvaêa korupciju. Reæim tranzicije jako naglaπava prijavljivanje korupcije, te se prijeti da Êe se protiv nje poduzeti pravne mjere (vidjet Êemo πta Êe od toga stvarno ispasti). Svakako da se takav naëin miπljenja jako dobro prima, naroëito od onog priliëno velikog dijela javnog mnjenja koje je dosta naivno. Pri tom se dobro Ëuvaju da ne analiziraju duboko uzroke te korupcije i da ne postane svima shvatljivo da je ta tzv. korupcija (predstavljena kao moralna devijacija, u Ëemu se prati moralistiëka retorika Sjedinjenih Dræava) neophodna organska komponenta formiranja buræoazije; i to ne samo u sluëaju Egipta, nego u svim zemljama juga svijeta, opêenito uzevπi, jer se tu radi o kompradorskoj buræoaziji, za koju povezanost sa aparatom dræavne moêi predstavlja bitan uslov njezinog nastanka. Moja je teza da je u fazi generaliziranog kapitalistiëkog monopola korupcija postala organski konstitutivni element reprodukcije modela akumulacije: oduzimanje dobiti od strane monopola zahtijeva aktivno suuëesniπtvo dræave. I dok govor ideologija viëe: Nema dræave!, ponaπanje je u praksi sasvim drukëije: Dræava je u sluæbi monopola. Burna zona Mao nije bio u krivu kad je tvrdio da kapitalizam (koji u stvarnosti imamo, to jest imperijalizam) nema πta da ponudi narodima tri kontinenta (periferije koja se sastoji od Azije, Afrike i Latinske Amerike a to je manjina od koje je sastavljeno 85 % stanovniπtva svijeta) i da je stoga jug planete burna zona, to jest zona ponavljanih pobuna, koje su potencijalno (ali samo potencijalno) nosioci revolucionarnog napretka u nadvladavanju kapitalizma u socijalistiëkom smjeru. Arapsko proljeêe smjeπta se u tu realnost. Prisustvujemo druπtvenim pobunama koje su potencijalno nosioci kristalizacije alternative, te koje bi se mogle u duæem razdoblju upisati u socijalistiëku perspektivu. To je razlog zbog kojeg kapitalistiëki sistem, kapital monopola dominantnih na svjetskoj skali, ne moæe tolerirati takve pokrete. Kapitalizam Êe protiv njih mobilizirati sva moguêa sredstva destabilizacije, od ekonomskih i financijskih pritisaka do vojnih prijetnji. On Êe dati svu moguêu podrπku, veê prema prilikama, varljivim faπistiëkim ili faπistoidnim alternativama, kao i instaliranju vojnih diktatura. Ne treba vjerovati ni jedne jedine rijeëi onome πto govori Obama. Obama je Bush sa drugim naëinom izraæavanja. Postoji permanentna dvoliënost u govoru voapplea imperijalistiëke trijade (Sjedinjenih Dræava, Zapadne Evrope i Japana).

119 Svijet u 21. stoljeêu Arapska pobuna nije jedini primjer toga, iako je zadnji izraz manifestacija nestabilnosti, uroappleenih burnoj zoni. Prvi val revolucija, ukoliko se mogu takvima definirati, pomeo je u Aziji (na Filipinima i u Indoneziji) te u Africi (Maliju) neke od diktatura koje su nametnuli imperijalizam i lokalni reakcionarni blokovi. Tada su Sjedinjene Dræave i Evropa stavile sebi u zadatak da dovedu do pobaëaja dinamike tih narodnih pokreta, neki put gigantskih, zbog mobilizacije koju su izazvali. Sjedinjene Dræave i Evropa æele ponoviti u arapskom svijetu ono πto se dogodilo u Maliju i na Filipinima, kao i u Indoneziji: sve mijenjati da se niπta ne bi promijenilo! U tim zemljama, poπto su se narodni pokreti oslobodili svojih diktatora, imperijalistiëke velesile su se angaæirale da se tamo saëuva ono bitno, postavljajuêi vlade svrstane uz neoliberizam i uz njegove interese u vanjskoj politici. Zanimljivo je ustanoviti da je u muslimanskim zemljama (Mali, Indonezija) politiëki islam bio mobiliziran u tu svrhu. Talas emancipatorskih pokreta, koji su proπli Juænom Amerikom, s druge je strane dozvolio stvarna napredovanja u pravcu demokratizacije dræave i druπtva, prihvatanje antiimperijalistiëkih pozicija, koje su iz njega potekle, te angaæiranje na polju naprednih druπtvenih reformi. Nema analogije sa u Evropi Medijima prevladava govor koji uporeappleuje demokratske reforme u TreÊem svijetu sa onima koje su dokrajëile socijalizme u IstoËnoj Evropi, nakon pada Berlinskog zida. Radi se o Ëistoj i jednostavnoj prevari. Kakvi god da su bili razlozi (shvatljivi) pobuna o kojima je rijeë, one se ubrajaju u perspektivu aneksije te regije od strane imperijalistiëkih sila Zapadne Evrope (u prvom redu NjemaËke). Kako bi se pobuna pretvorila u revoluciju Pobune koje su potencijalno nosioci revolucionarnog napretka mogu se predvidjeti svugdje ili gotovo svugdje na ova tri kontinenta, koja viπe nego ikada ostaju u burnoj zoni, i na taj naëin opovrgavaju sladunjave priëe o vjeënom kapitalizmu i o stabilnosti, miru, i demokratskom progresu, koji se pripisuju kapitalizmu. A te pobune, kako bi se pretvorile u revolucionarne iskorake, moraju prevaziêi mnoge prepreke. S jedne strane, moraju nadiêi nedostatke samog pokreta, izgraditi pozitivnu zajedniëku suglasnost unutar komponenti samog pokreta, stvoriti i sprovesti efikasnu strategiju, i, s druge strane, suprotstaviti se intervencijama (ukljuëivπi i vojne) imperijalistiëke trijade. Suprotstaviti se svakoj intervenciji NATO-a To je stoga πto svaka vojna intervencija Sjedinjenih Dræava i NATO pakta u unutarnja pitanja zemalja juga svijeta, pod bilo kojim izgovorom, moæda naizgled najprihvatljivijim, kao humanitarna intervencija, mora biti proskribirana u svakom sluëaju. Imperijalizam ne æeli ni druπtveni napredak ni demokraciju u tim zemljama. Lakeji, koje on postavlja na vlast kad dobije bitku, ostaju vjeëni neprijatelji demokracije. Ne preostaje niπta drugo do li izraziti duboko æaljenje da je evropska ljevica, Ëak i ona radikalna, prestala shvaêati πta je imperijalizam. 119 Danas prevladava politiëki govor koji se poziva na primjenu meappleunarodnog prava, koje u principu dozvoljava interveniranje, kad su fundamentalna prava nekog naroda ugroæena. No, nisu se joπ stekli uvjeti za bilo kakav napredak u tom smjeru. Ne postoji nikakva meappleunarodna zajednica. Ona je samo privjesak ambasadora Sjedinjenih Dræava, kojeg u stopu automatski slijede ambasadori Evrope. Da li je baπ neophodno ovdje podnijeti dugi spisak tih intervencija, preko svake mjere nesretnih i kriminalnih po izazvanim rezultatima (kao πto je na primjer Irak)? Da li je baπ potrebno podsjetiti se naëela dvije zemlje, dva mjerila, koje ih karakterizira (a svakako treba predoëiti pogaæena prava Palestinaca i bezuvjetnu pomoê koju pruæaju Izraelu te podrπku bezbrojnim diktaturama u Africi)? ProljeÊe naroda juga i jesen kapitalizma ProljeÊe arapskih zemalja, kao i ono naroda Latinske Amerike, poznaje dvadeset godina koje se definiraju kao drugi talas buappleenja naroda Juga (prvo se πirilo u dvadesetom stoljeêu, dok nije naiπla protuofenziva neoliberistiëkog kapitalizma-imperijalizma), i poprima razliëite oblike, od direktnih eksplozija protiv autokracija, koje su bili dosljedni sljedbenici neoliberistiëkog pravca, do dovoappleenja u pitanje meappleunarodnog poretka od strane zemalja koje izlaze na svjetsku scenu. Dakle, ta se proljeêa poklapaju s jeseni kapitalizma, sa opadanjem snage kapitalizma generaliziranih, mondijaliziranih i financiranih monopola. Ovi pokreti, kao onaj iz proπlog stoljeêa, kreêu u osvajanje nezavisnosti naroda i dræava periferije postojeêeg sistema, ponovo preuzimaju- Êi inicijativu u preobraæavanju svijeta. Oni su, prije svega, antiimperijalistiëki pokreti te samo potencijalno i antikapitalistiëki. Kad bi ti pokreti mogli postiêi zajedniπtvo i izvesti i drugo neophodno buappleenje, ono radnika u centrima imperijalizma, mogla bi se nazreti autentiëna socijalistiëka perspektiva, koja bi obuhvatila cijelo ËovjeËanstvo. Ali, to nikako nije unaprijed zapisano kao historijska nuænost. Opadanje snage kapitalizma moæe isto tako otvoriti put dugotrajne tranzicije ka socijalizmu, kao πto moæe povesti cijeli ljudski rod na put generaliziranog barbarstva. Projekt vojne kontrole planete od strane militaristiëkih snaga Sjedinjenih Dræava i njihovih podreappleenih saveznika u NATO-u, koji je joπ u toku, smanjivanje demokracije u zemljama imperijalistiëkog centra, odbijanje oëuvanja demokracije u zemljama Juga (koje uzima oblike parareligiozne iluzije fundamentalizma πto ih predlaæu politizirani islam, induizam ili budizam) zajedniëki djeluju u korist ove neiskazivo odvratne perspektive. Borba za laiëku demokratizaciju upravo u ovom trenutku dobija presudno zna- Ëenje, jer perspektivu istinske emancipacije naroda suprotstavlja opêem barbarstvu. Prijevod: Jasna Tkalec Prof. dr. Samir Amin je jedan od vodeêih marksistiëkih ekonomista. EgipÊanin je, a trenutno æivi u Dakaru u Senegalu.

120 120 Svijet u 21. stoljeêu Italija: Patuljak na pleêima diva Jasna Tkalec Ovu je metaforu o danaπnjoj Italiji nedavno izrekao Renzo Piano, najpoznatiji talijanski arhitekt, autor vrhunskih ostvarenja arhitekture po cijelom svijetu. U Rimu je Ëuven njegov muziëki Auditorium, suvremena koncertna dvorana, zatim Beaubourg u Parizu, nastao na prostorima nekadaπnje pariπke trænice, o kojoj je Zola napisao roman Trbuh Pariza, te najnovije graappleevine u Academy of Sciences u San Francisku, koja je ekokompatibilna i kojoj nema Airconditioninga u æarkoj klimi, veê se prirodno zraëi i rashlaappleuje, a na krovu joj raste tropsko bilje. Renzo Piano, koji se hvali kako je s poznatim kantautorom i pjesnikom Fabriziom de André bio preteëa πezdesetosmaπa, govori kako je njegovo najnovije saznanje da je zemlja krhka i kako ova spoznaja nadahnjuje njegova posljednja djela. No, krhka je ne samo zemlja, nego i ekonomija u kojoj se æivi i politika koja se vodi u ime drugih, krhak je i svijet ispunjen nevoljama i ratovima, pa i Italija, koja upravo ove godine slavi 160 godina ujedinjenja. Ne, Italija se neêe raspasti kako bi to neki æeljeli, jer je svijest o zajedniπtvu isuviπe jaka. No, ni pritisci kojima je izloæena nisu baπ mali. Svijest da je træiπte vrhovni gospodar, neπto poput boga koji o svemu suvereno odlu- Ëuje, promijenila je danaπnje lice Italije i zato se ona Renzu Pianu Ëini poput patuljka na kolosalnim leappleima proπlosti, koja obuhvaêa antiëki Rim sa cijelim ogromnim grëkim i helenistiëkim nasljeappleem, πto ju je obiljeæilo za vjeënost, ostavivπi na njenom tlu ogroman broj velebnih spomenika i umjetniëkih djela ne samo arhitekture i likovnih umjetnosti, nego i multikulturno nasljeapplee italskih naroda, u prvom redu etrursko. I legenda o osnutku Rima i braêi Romulu i Remu, koje su pustili u kotarici niz Tiber, pa ih je othranila vuëica, a kasnije je Romul ubio brata Rema, jer je preskoëio zacrtane zidine grada, govori viπe o bratoubilaπtvu u borbi za prevlast raznih italskih plemena, no o naslijeappleu grëke antiëke tradicije. Pa, period rimskih kraljeva, zatim slavni period Rimske republike i njene pretjerane veliëine, koja je postala uzrok njene propasti. Zatim dolazak krπêanstva, za koje je Mussolini poruëio papi, kad se s njim natezao oko Lateranskih sporazuma 1926, da bi cijelo to krπêanstvo i katoliëanstvo bilo samo jedna od nebrojenih vjerskih sekti u Palestini, da nije bilo Rimskog imperija. Mussolini je bio, naravno, opsjednut veliëinom Rimskog imperija, koji je æelio i uspio ponoviti u karikaturalnoj i tragiënoj verziji, ali to ne umanjuje gigantsku proπlost ove mediteranske zemlje. Slijedi slavna proπlost gradova dræavica, od kojih su neke bile i republike s nekim oblicima demokratske vlasti i u kojima su se razvili prvi zameci buræoaske privrede (Firenca, Venecija enova) i prvi primjeri lokalne sampuprave. Sve do pojave humanizma i Renesanse, koja je ËovjeËanstvo zaduæila djelima vjeëne ljepote i otvorila mu put u moderno doba. A fiziëki je vrata suvremenosti otvorio opet jedan Talijan, appleenoveæanin Cristoforo Colombo, sa tri karavele date mu za vratolomni pomorski poduhvat u potrazi za novim putem u Indiju od πpanjolske kraljice Izabele, najkatoliëkije vladarke. Uz pomoê te katoliëke kraljice, koja je s muæem iz panije definitivno izagnala i Saracene i Jevreje, Cristoforo Colombo otvorio je put na kontinent, koji Êe pragmatizmom i marljivoπêu sljed-

121 Svijet u 21. stoljeêu benika Reformacije, koliko i genocidom nad autohtonim Indijancima i svirepim iskoriπtavanjem crnaëkog rada, postati, nakon Ëetiri do pet stoljeêa, najmoênijom i najrazvijenijom zemljom svijeta i najsnaænijim primjerom protestantskog shvaêanja druπvene zajednice i ljudske slobode u njoj. Sada se Ëini da taj model polako zalazi, jer je, kao i antiëki Rim, nadiπao i prostorno i suπtinski, vlastite moguênosti i snage, poπto je pohlepno poæelio obuhvatiti i dræati u πaci cijeli svijet. Preveliko carstvo pregolemih suprotnosti bio je Rim 476. u doba Romulusa Augustusa, posljednjeg rimskog imperatora. I onda su se sruëili barbari s granca i definitivno ga uniπtili Ujedinjenje Italije IzbjegavajuÊi paralele i predviappleanja buduênosti, koja nije nikada takva kakvom je zamiπljaju, treba se ovim jubilarnim povodom vratiti na oëeve nacije, tvorce ujedinjenja Italije, na karbonare i na Mazzinija i Garibaldija, heroja dvaju svjetova. Tako su ga nazvali jer je ovaj smjeli pomorski kapetan nakon bijega iz Italije zbog sudjelovanja u urotama za ujedinjenje zemlje, dugo ratovao po Juænoj Americi. Ako je Italija kao ideja iziπla iz glave republikanca Mazzinija i njegovih sljedbenika, oblikovana stoljeêima u ostvarenjima i dometima kulture i umjetnosti, veê postojala i prije Mazzinijevih republikanskih ideja u iluzijama tajne organizacije karbonara, ona je ostvarena Garibaldijevim herojstvom, herojstvom nekoliko generacija, ali i politiëkom prepredenoπ- Êu i upornoπêu grofa Camilla Bensija Cavoura, monarhiste i ljutog protivnika revolucionara Garibaldija. Garibaldi je, poπto je u dva oslobodilaëka rata bila osloboappleena sjeverna i srednja Italija, otiπao s hiljadu oduπevljenih patriota na Siciliju, da bi istjerao mraënjaëke i konzervativne Burbone sa Sicilije i iz Napuljskog kraljevstva. Mase su slijedile Garibaldija i njegove crvene koπulje. Sicilija, juæna Italija i Napulj bili su osloboappleeni od dinastije Burbona, a kod Teana se Garibaldi susreo s kraljem Vittoriom Emanuleom II, kojem je heroj dvaju svjetova poklonio kraljevstvo badava, a zatim se samo s vreêicom sjemenja povukao na otok Capreru, gdje je doæivio starost, ako ne u emigraciji, ono u izolaciji. Nije se republikanac koji je vjeëno stanovao u Garibaldiju tako lako pomirio s monarhijom, kako je to mislio ojaappleeni Mazzini. Dva uzaludna pokuπaja osloboappleenja Rima natjerala su ga na doæivotno povlaëenje na Capreru. Godine Garibaldi je ponovo krenuo na Siciliju u pratnji sina Menottija i velikog broja dobrovoljaca, a joπ mu ih se viπe pridruæilo u Marsali. Geslo je bilo Rim ili smrt!, ali se savojska dinastija bojala revolucionarnih pokreta i nije vjerovala republikancima, pa su u ljutoj gori Aspromonte garibaldince doëekali bersaljeri po nalogu prvog ministra talijanskog kraljevstva Rattazzija i poëeli pucati. Garibaldi je bio ranjen u obje noge, ali je uspio sprijeëiti krvoproliêe. Uhapπen je i na nosilima sproveden na brod i kasnije u tamnicu u vojnom lazaretu La Spezie, sa svim svojim dobrovoljcima. Prilikom æenidbe kêeri Vittoria Emanuelea II, Marie Pije od Savoje s portugalskim kraljem, pomilovan je sa svim drugovima i ponovo se povukao na Capreru. 121 Rim se nalazio joπ od 1849, od poraza Mazzinijeve Rimske republike u rukama papa i katoliëkog sveêenstva, ljutih neprijatelja ujedinjenja Italije. Pomagao ih je (na sprdnju Francuskoj revoluciji i pronositelju njezinih ideja Napoleonu) Napoleon TreÊi, neêak velikog pretka, koji se pod nazivom Louis Napoleon vratio u Francusku, da bi se pretvorio prvo u diktatora, a zatim u cara i da bi njegov reakcionarni general Houdinot uniπtio Rimsku republiku. Na porugu historije, ta Êe ista francuska vojska nakon krvavih bitaka kod Magente, Solferina i San Martina istjerati Austrijance zajedno s vojskom piemontske dinastije iz Sjeverne Italije i omoguêiti stvaranja jedinstvene zemlje. Iako su Francuzi do kraja ostali vjerolomni i kad im je najbolje iπlo, jer je Napoleon III iznenada sklopio mir s Austrougarskom (isprva primirje u Villafranca, a zatim mir u Cirihu), te je dio sjeverne Italije ostao neosloboappleen, Lombardoveneto joπ je dugo morao trpjeti austrougarsku Ëizmu. I Rim je dijelio istu sudbinu - joπ je stenjao pod papskom vlaπêu. Ponovljeni pokuπaj Garibaldija i garibaldinaca da prodru u Rim osujeêen je i drugi puta ne samo od savojske dinastije, veê i stoga πto u samom Rimu nije doπlo do oëekivane pobune. Garibaldijevi dobrovoljci i sam Garibaldi su kod Mentane nastradali, jer su im bile date zastarjele puπke na kresanje, dok su francuske trupe koje su branile Rim veê imale najmodernije naoruæanje. Pijemontezi nisu æeljeli da oslobaappleenje Rima duguju Garibaldiju i republikancima. Reakcionarni dio tek roappleene Italije nosit Êe od samog nastanka neprekidni strah od revolucije. Tako je bitka kod Mentane zavrπila Garibaldijevim porazom. Nacionalni heroj Êe se definitivno povuêi na Capreru, da bi Rim kasnije osvojili, otvorivπi breπu na Porta Pia, piemonteπki bersljeri (to su oni sa crnim perjem na πeπiru, πto uvijek trëe uz zvuk trube). KonaËno je osloboappleena i prijestolnica nove dræave 1871, deset godina nakon ujedinjena i sazivanja prvog talijanskog parlamenta u Torinu. Italija je roappleena kao monarhija, doduπe ustavna, a od herojskih dana Rimske republike 1849, osim velike kosturnice poginulih na Gianicolu, ostala je joπ samo Mamelijeva himna. Ne naroëito lijepa, kako je napisala Oriana Fallaci, sigurno da je daleko ljepπi zbor Jevreja iz Verdijeve Norme (O patria si bella perduta...), ali je time osigurano uspomena na autora himne, mladog Mamelija, koji je sa dvadesetijednom godinom izgubio æivot u obrani Rima pozivaju- Êi Fratelli d Italia! (Talijanska braêo!) i time saëuvao sjeêanje na sve one pogubljene i pobijene Talijane u oslobodilaëkim pokretima (na Felice Orsinija, braêu Bandiera, Manina, Oberdana i mnoge druge), koji su dekapitirani, jer su uhvaêeni u spremanju ili pokuπaju atentata protiv stranih vlastodræaca, a koje se, kao i one πto ih je pogubio papa, preferiralo zaboraviti. Manin, jedan od venecijanskih patriota i voapplea venecijanske republike zgnjeëene od austrougarske soldateske, bio je jevrejskog porijekla, a TrπÊanin Guglielmo Oberdan nezakoniti sin Slovenke s Krasa Marije Oberdanke i padovanca Valentina Falciera, takoappleer austrougarskog vojnika. Nakon studija u BeËu, unova- Ëen je zbog BosanskohercegovaËkog ustanka, ali u rat

122 122 Svijet u 21. stoljeêu nije otiπao. Kao oficir te vojske, objeπen je, jer je spremao neuspjeli atentat na Franju Josipa pri njegovoj posjeti Trstu godine, koja je imala proslaviti pet stotina godina pripadanja Trsta Austrougarskoj monarhiji. Oberdan spada u posljednje pojedinaëne ærtve. Nebrojene karbonare pobili su kako papa tako i patuljasti talijanski tirani prije ujedinjenja zemlje. Danas svuda po Italiji postoje trgovi posveêeni Maninu i Oberdanu ili ulice braêe Bandiera, dvojice austrijskih pomorskih oficira, koje su zbog pokuπaja pobune u Kalabiji strijeljali Burboni, no imena Angela Targhinija i Leonide Montanarija spominju se samo u Uspomenama krvnika izvjesnog Mastra Tite, vatikanskog profesionalnog dæelata, koji je smaknuo u Rimu na Piazza del Popolo, pred velikom gomilom svijeta, dva dvadesetpetogodiπnja karbonara, upravo Amgela Targhinija i Leonidu Montanarija, po zanimanju lijeënika. U ujedinjenoj zemlji S manje ili viπe krvi, Italija je ujedinjena 1861, a1871. dobila je prijestonicu Rim i savojska dinastija iz Piemonta siπla je u vjeëni grad uprkos kletvi i prokletstva papa i izopêenja iz katoliëke crkve uëesnika u politiëkim partijama. Liberalne i reakcionarne vlade (Nitti, Giolitti, Crispi) smjenjivat Êe se naizmjeniëno. Bit Êe poduzimane i zlosreêne afriëke avanture (neuspjelo osvajanje Abisinije nakon bitke kod Dogalija zavrπilo je porazom kod Adue 1886), a zemlja Êe polako poprimati vlastitu fizionomiju s mnogo opreka i s mnogo protivurjeënosti, starih i novih rana, sa morem sirotinje u uæasnom stanju zapuπtenosti i bijede, sa aristokratima i latifundistima na jugu, ali i vrlo marljivom, kreativnom i poduzetnom graappleanskom klasom naprednih gradova srednje i sjeverne Italije. Novi Êe vijek poëeti ubojstvom kralja Umberta I u Monzi kao osvetu za pokolj, koji je u Milanu napravio general Bava Beccaris. Bio je to u Milanu protest gladnih, jer je zbog poskupljenja braπna i u sjevernoj Italiji narod doslovno gladovao. Nakon pokolja - pucanja u masu gladnih - Bave Beccarisa, koja je ostavila viπe desetaka mrtvih na milanskom ploëniku, a viπe stotina ih je pokaæeno konjima ili odvedeno u zatvore, iz Lombardije je emigriralo pola miliona ljudi. Meappleu njima i Gaetano Bresci, jedan od anarhosocijalista, sljedbenika Turatija i Renata Cafiera. Meappleu anarhistima i anarhosocijalistima javilo se miπljenje da pokolj u Milanu treba osvetiti. Smatra se da je Bresci, Toskanac iz gradiêa Prato, izabran ærijebom i da se vratio u Italiju da izvrπi atentat. Pucao je na Umberta I u Monzi, iz piπtolja, kad se ovaj nakon sveëanosti sa sletom, vra- Êao u vlastitu rezidenciju. Osuappleen na doæivotnu robiju, Bresci je naappleen objeπen u vlastitoj Êeliji. No pored nasilnih akcija anarhista i socijalista ujedinjena zemlja se gradi i napreduje. Uz tragiëne uslove æivota seljaka na jugu, te seljaka bezemljaπa ili napoli- Ëara u cijeloj Italiji, ipak je pokrenuta industrija, koja prvih godina proπlog vijeka dobija na sjeveru zemlje neo- Ëekivan zamah. Brzo se razvija industrija tekstila, nadaleko su Ëuvene talijanske svilene i druge skupocjene tkanine, industrija koæne galanterije i obuêe, zatim prehrambena industrija, pa metalopreraappleivaëka i konaëno automobilska industrija, na Ëijem Êe Ëelu gotovo cijelo XX stoljeêe ostati dinastija Agnelli i Ëiji Êe glavni grad biti Torino. I dok sjeverni trokut, saëinjen od gradova: enova (luka), Milano (trgovaëki centar) i Torino (industrijsko srediπte) napreduje, dok narasta centar administracije Rim, jug, na kojem joπ uvijek postoje ogromni zemljoposjedi, a neuspjele Êe agrarne reforme ostaviti seljacima samo male, rascjepkane posjede na mediteranskoj pripeci, liπene slatke vode, ostao je sudbinski obiljeæen katastrofalnim poloæajem masa. Æivot seljaka Italije je dramatiëan, a na jugu gotovo tragiëan. Cijeli krajevi okuæeni su malarijom, koja desetkuje stanovniπtvo, πto trpi od permanentne nedovoljne ishranjenosti i gladi. Seljaci su nepismeni, straπno zaostali, te ih vlasti oholo nazivaju cafoni (prostaci). Na sjeveru, u riæinim poljima u Padskoj nizini i okolici Milana æene rade cijeli dan, od zore do mraka, s nogama u vodi (tzv. mondine ili mondariso), a nije bolja situacija ni u Venetu i Furlaniji, gdje siromaπni æive u bijednim i vlaænim kuêercima i hrane se iskljuëivo palentom (kukuruzno braπno), te se razboljevaju od pelagre, vrste avitaminoze sliëne beri-beriju, koja je u XIX stolje- Êu bila rasprostranjena poput epidemije, da bi poëetkom XX stoljeêa jenjala te broj oboljelih nije prelazio sluëajeva godiπnje. No, boljke ujedinjene Italije nisu bile samo bolesti siromaπtva. Vjerska zatucanost, popraêena praznovjerjem, uzrokovat Êe joπ veêu nevolju, jad i smrti od oboljenja (epidemije kolere i tifusa) ili pogubnih obiëaja i nakaradnog poimanja Ëasti nepismenih i duhovno zapuπtenih masa. Na ujedinjenje zemlje Vatikan i poraæena burbonska dinastija reagirali su podbunjivanjem seljaka, pa se na jugu razvila hajduëija i taj je rat odmetnika s legalnom dræavom potrajao u najotvorenijim oblicima sve do u XX stoljeêe. U Pulji, Kalabriji, u Aspromenteu i Campaniji ubijani su karabinjeri sa sjevera, kao predstavnici nemile vlasti, na zvjerske naëine od strane odmetnika (briganti), koje su πtitila sela, ali ni oruænici ni vojska, slani na jug od savojske dinastije, nisu bili niπta manje okrutni u obraëunu s ovim divljim oblicima seljaëkog otpora i zatucane vjernosti ogranku πpanjolske dinastije (Burbona), Ëije je glavno obiljeæje kroz historiju bilo mraënjaπtvo, istrebljivanje prosvjetiteljskih ideja i zatiranje pristalica Francuske revolucije. Otpor prema vlasti i mentalitetu ujedinjene Italije stalno su podgrijavali i predstavnici katoliëke crkve i klera, koji se do Mussolinijevog konkordata s Vatikanom nikad nisu pomirili s talijanskom dræavom. Situacija je krajem XIX i poëetkom XX vijeka u zemlji prenapuëenoj sirotinjom bila tako drmatiëna, da je u to vrijeme u Ameriku (najviπe sjevernu) emigriralo viπe od dva miliona Talijana. NaroËito su od bijede i zaostalosti patile æene, o Ëijoj se Ëasti na okrutan i licemjeran naëin brinula tradicija (a toboæe je πtitili muπki Ëlanovi porodice), koje su otimane pa se morale udavati za vlastite silovatelje ili ih ubiti, jer su bile obeπëaπêene. Razvod braka nije postojao sve do godine. Porodice su imale desetoro i viπe djece, koju nisu bile u stanju prehraniti, pa su djeca ili umirala ili odlazila na rad u gradove ili u brda kao pastiri u dobi mlaappleoj od deset godina. Situacija je bivala neπto lakπa kad bi ma-

123 Svijet u 21. stoljeêu sovno emigrirali u Ameriku, πto je sjevernoj Americi nakon ukidanja ropstva bilo po volji, jer nije æeljela preveliki broj crnaëke radne snage u industrijskim srediπtima. Naravno da je ovako divlji naëin poimanja æivota, koji je sa zapuπtenog juga prodirao na sjever zemlje, tamo izazivao odbojnost, zgraæanje i mrænju, pa su juænjake nazivali terronima (gejacima) i Ëak Afrikancima, a i dan danas postoji isti πovinistiëki stav, politiëki organiziran kao Lega Nord (Sjeverni savez). Crveno i crno Razlika u bogatstvu, ali i u kulturi, naëinu miπljenja i shvaêanja æivota oduvijek je dijelila na dva dijela talijansku Ëizmu, s izuzetkom takozvanih crvenih pokrajina srednje Italije, gdje su veê krajem XIX stoljeêa djelovali socijalisti, a poëelo je odavna, sa Filippom Buonarrotijem, sljedbenikom Babeufa i s revolucionarnim Livornom. U sjevernoj Italiji djelovao je Turati, sa æenom Ruskinjom Annom Kuliscioff, a socijalnu misao πirili su Andrea Costa, Treves, Labriola, Carlo Cafiero, oæenjen takoappleer Ruskinjom Olimpijom Kutusoff. Naposljetku se tu obreo i Bakunjin, te zapatio anarhiste meappleu socijalistima, a ærtve su mu bili u prvom redu Cafiero i Costa, od kojih mu je prvi poklonio vilu u Toskani, koju je Bakunjin upropastio, a njenog bivπeg gospodara natjerao u ludilo. Cafiero je pronaappleen u kamelomima Carrare (kod mjesta Massa di Carrara i danas jednom od najcrvenijih gradova Italije) u izbezumljenom stanju i vlastite je dane okonëao u ludnici. Ipak, socijalistiëke ideje iz Toskane i Emilije-Romanje nije uspio izbiti ni I svjetski rat, ni faπizam, ni posljeratni industrijski bum, iako to danas neπto bolje postiæe liberalni kapitalizam. Ipak te regije ostaju veêinom socijaldemokratske. Ocem socijalistiëke misli smatra se Filippo Turati, advokat iz Pavie, koji je preko æene Anne Kulishoff doπao u kontakt s marksistiëkim idejama i presadio ih na talijansko tlo. U Milanu je, naime, veê od postojala RadniËka partija koju su osnovali Giuseppe Croce i Costantin Lazzari, ali je bila pod jakim utjecajem anarhista. Turati je radniëke organizacije marksistiëki usmjerio, te najprije osnovao SocijalistiËki savez Milana (Lega milanese socialista) 1882, da bi bio odræan osnivaëki kongres RadniËke partije Italije (Partito socialista italiano) u enovi, koja je postala SocijalistiËka partija Italije, s minimalnim marksistiëkim programom. Crispi je kao reakcionaran dræavnik i predsjednik vlade progonio sve oblike radniëkog organiziranja, dok su u eri liberala Giolittija dobile zamah marksistiëke radniëke organizacije. Talijanski su socijalisti smjesta istakli program minimalnih zahtjeva, da bi kasnije, za Zanardellijeve vlade, koju je podræavao lijevi blok, izbili na Ëelo revolucionarni marksisti poput Artura Labriole. Oni su nastojali izgraditi savezniπtva s mazzinijnskim republikancima i radikalima i postaviti maksimalne zahtijeve. Tako su se talijanski socijalisti od poëetka podijelili na pristalice malih reformi (reformiste) i na maksimaliste, koji su zahtijevali sve, dobro znajuêi da sve ne mogu dobiti, pa su na kraju, prema nekim optuæbama, gubili sve. Na kongresu u 123 Bologni Turati i reformisti ostaju u manjini. Kad dolazi na red pitanje ulaska Italije u rat, reformisti smatraju nacionalnu ideju viπom od klasnih interesa i glasaju za ulazak u rat. SocijalistiËka partija se dijeli, jer veêi dio marksistiëki obrazovanih socijalista ne prihvaêa imperijalistiëki rat, koji je u Italiji prikazan kao oslobodilaëki u odnosu na sjeveoistoëne krajeve pod okupacijom Austrougarske. Ta je vododjelnica u odnosu na rat i njegove strahote, naroëito nakon 1917, pomjerila SPI sve viπe ulijevo, te Êe na kongresu u Livornu doêi do formiranja KomunistiËke partije Italije, kojoj Êe na Ëelu biti Antonio Gramsci (poslije kratkog perioda kad je njom rukovodio napolitanac Amadeo Bordiga). Dogaappleaji nakon rata su poznati. Na socijalistiëki val, izgradnju radniëkih domova Case del popolo), jaëanje radniëkih organizacija, radniëke saveze i val πtrajkova i okupacija fabrika, koji je zahvatio zemlju, talijanska buræoazija reagira financiranjem krajnje desnih nasilnih nacionalistiëkih organizacija ratnih veterana, koji se osjeêaju oπteêeni Versailleskim mirom (pored Istre, koju su dobili, zahtijevali su i Ëitavo Primorje i Dalmaciju). Iredentisti organizirani u fasci di combattimento, izvrsno plaêene i vojnoustrojene, predovoappleene bivπim socijalistom Mussolinijem, koji umije kvazipatriotskom retorikom steêi ugled i popularnost kako sitnoposjedniëkih masa Italije i prestraπene krupne buræoazije tako i lumpenproleterijata u gradovima i selima. Pomahnitali mladiêi tuku, pale i ubijaju radnike i uniπtavaju radniëke i sindikalne domove, premlaêuju advokate socijaliste i uniπtavaju sve πto im izgleda crveno u ime rodoljublja. U faπistiëkoj viziji, domovina je jedna i jedinstvena ili je nema! Svi koji drugaëije misle treba ne samo da budu uπutkani, veê treba da nestanu! S pendrekom u πaci i ricinusovim uljem u drugoj ruci, te noæem u zubima, kao faπistiëki arditi (smjeli), Mussolinijevi skavdristi, koji su bili neznatna manjina u Parlamentu (svega sedam poslanika), u dvije godine uz pomoê nasilja i terora okreêu situaciju u vlastitu korist i dobijaju iznenada veêinu i politiëku snagu. Mussolini izvodi Ëuveni Marπ na Rim, preplavljuje vjeëni grad skvadristima - crnokoπuljaπima i prisvaja organe vlasti. Silom pendreka faπisti pobjeappleuju na izborima, a Musolini se joπ hvali kako je demokratiëan. U Parlamentu viëe Mogao sam od ove sive i mraëne dvorane napraviti bivak svojih trupa.. Faπisti otimaju na jednom mostu preko Tibera socijalistiëkog poslanika Matteottija, koji je upravo odræao vatreni govor razotkrivajuêi faπistiëka zlodjela, ubijaju ga noæem i bacaju u Tiber. Kad je pronaappleeno Matteottijevo izbodeno tijelo, u zemlji je zavladalo zaprepaπtenje i uzbuappleenje. Bilo je to previπe i za neprijatelje crvenih i Mussolini doæivljava krizu, koju Êe prebroditi i joπ viπe ojaëati vlastitu autokraciju, koja se oslanja na borbene faπistiëke odrede (squadre). Aventinska grupa socijalista, komunista i liberala napuπta parlament u znak protesta zbog faπistiëke diktature, no πtrajk politiëkih grupacija ljevice ne uspijeva.godine 1926, poslije viπe neuspjelih atentata na duce-a, od kojih je posljednji bio pokuπaj πesnaestogodiπnjeg djeëaka u Bologni Zambonija, kojeg su skvadristi raskomadali i njegovo okrvav-

124 124 ljeno tijelo vukli po Ëitavom gradu, Mussolini ukida parlament, proglaπava specijalne zakone i zavodi najotvoreniju diktaturu, koja Êe potrajati dvadeset godina. Svijet u 21. stoljeêu Pad diktature i poslijeratna Italija Mussolini je tridesetih godina imao iza sebe cijelu naciju, naroëito nakon brutalnih osvajanja odnosno proπirenja posjeda i guπenja ustanka u Libiji i pokoravanja Abisinije, gdje je u oba sluëaja upotrebljen i zabranjeni bojni otrov hiperit. Libija je bila talijanska kolonija od 1912, ali su Talijani dræali samo Kirinajku i dio Tripolitanije, dok su u unutraπnjosti beduini nastavljali svoj uobiëajeni æivot, a uvijek je tinjao pritajeni otpor. S faπizmom poëinje proπirenje okupacije zemlje (Kufra, Nefusa) i zaoπtravanje odnosa sa stanovniπtvom, πto Êe izazivati opêi ustanak s Omarom-al Mukhtarom na Ëelu. Generali Graziani i Badoglio nemilosrdni su u guπenju pobune. Mussolini preseljava u Libiju siromaπne seljake i sitne poduzetnike. Bio je to pokus, koji je veê bio izveden u Italiji isuπivanjem Agro Romano, moëvarne okoline Rima u Laciju, gdje je sagradio nove gradove Apriliju, Litoriju, Pontiniju i Sabaudiju i tamo naselio seljake bezemljaπe iz Veneta i Furlanije. Reæim gradi u Libiji ceste i naselja za nove stanovnike. Neπto daje i Libijcima, koje upotrebljava kao askare vojnike domoroce - u ratu s Abisinijom. Omar Mukhtar objeπen je u Bengaziju, a na hiljade æena i djece, osumnjiëenih za pomaganje ustanka, otjerano je u koncentracione logore u pustinji, gdje ih najveêi dio neêe preæivjeti. Pobjeda u Abisiniji ( ) bit Êe revanπ nacije za poraze u Africi demokratskih vlada u proπlosti. Trijumf ipak neêe dugo trajati. Nakon otvorenog pomaganja Frankove pobune i pobjede faπizma u paniji, Mussolini se sve tjeπnje vezuje s Hitlerom i 10. juna ulazi u rat prelaskom francuske granice. Preko Albanije Êe zatim napasti GrËku, ali tu veê u jesen i zimu 1940/41. talijanska vojska doæivljava prve neuspjehe. Mussolini πalje s hitlerovcima vlastite trupe u Rusiju na Don i na Staljingrad, poπto je okupirao dio Jugoslavije za koji tvrdi da je talijanski. Rat, za koji se smatralo da Êe biti munjevit, odvija se nepovoljno po slabo opremljenu i joπ gore naoruæanu faπistiëku vojsku.veê Talijani gube sve posjede u Africi. Nakon æestokog bombardiranja Rima 19. jula i iskrcavanja ameriëkih trupa na Siciliju 10. jula faπizam pada 25. jula 1943, a 8. septembra vojska proglaπava kapitulaciju. Na sjeveru zemlje slijedi sramna Repubblica di Salò i njemaëka okupacija zemlje, dok s juga napreduju angloameriëke trupe, a u centru i na sjeveru Italije vodi se partizanski rat. Napulj, Firenca, Milano i Torino osloboappleeni su prije ulaska saveznika, od strane partizana. To bi se dogodilo i s Rimom da nakon atentata u ulici Rassella Nijemci nisu zaveli specijalni reæim terora i streljali 330 talaca u Fosse Ardeatine kraj Rima (u rudniku gline). Zemlja je osloboappleena 25. aprila, Mussolini uhvaêen od partizana, osuappleen u mjestu Dongo na jezeru Como, strijeljan s ljubavnicom Claretom Petacci i izloæen s pobijenim faπistiëkim voappleama na Piazza Loretto u Milanu, gdje su nekoliko mjeseci ranije faπisti na bandere povjeπali pobijene partizane. PoËinje razvoj demokratske Italije, poraæene i uniπtene zemlje, razorene intenzivnim savezniëkim bombardiranjem i suludim ruπilaëkim bijesom nacista, koji su Talijane smatrali izdajnicima. Nakon rata CNL (Komitet nacionalnog osloboappleenja) postaje privremena vlada, u koju ulaze sve partije koje su ga saëinjavale. Pored komunista i socijalista, voapplea oslobodilaëkog pokreta, tu je i Partito d Azione antifaπiste Parrija, koji Êe odustati od vlasti, πto nikako neêe uëiniti demokrπêani, budu- Êi da su i katoliëke organizacije takoappleer sudjelovale u pokretu otpora. Republika je izglasana i kralj i savojska dinastija, kompromitirani suradnjom s faπizmom, prisiljeni su napustiti Italiju. Republika donosi novi demkratski ustav u Ëijem su pisanju veliku ulogu imali komunisti, socijalisti i liberali. Njegova prva reëenica glasi Italija je republika zasnovana na radu. Problem nezaposlenosti oduvijek je bio kljuëni problem zemlje i nikada nije u potpunosti iskorijenjen. Od nadalje, Italija dobija novce Marshallovog plana (ukupno miliona dolara), a na izborima 18. aprila pobjeappleuju demokrπêani i zauvijek (na zahtjev SAD-a) izbacuju komuniste iz vlade i organa izvrπne vlasti. Komunisti i socijalisti uprkos demokrπêanske veêine u zemlji odnosit Êe neprestamo pobjede na izborima za lokalnu administraciju i upravljati velikim brojem gradova i pokrajina, naroëito u Toskani i Emiliji-Romagni, crvenom pojasu Italije. Rim Êe od kraja rata sve do permanentno imati crvenog gradonaëelnika. U zemlji koja se oporavlja od rata, krajem pedesetih i poëetkom πezdesetih poëinje ekonomski bum. Agrarno pitanje Juga viπe nije vaæno, jer su se njegovi vjeëno gladni stanovnici preselili u gradove Sjevera, Ëija industrija buja neviappleenim brzinom, naroëito otkad su u sjevernoj Italiji pronaappleene zalihe plina, a Enrico Mattei razvio dobre odnose s iranskim πahom i doπao do jeftine nafte. Svi Taliijani kupili su prvo motore (Vespe), a zatim Fiatove automobile, izgradili nove kuêe, pokupovali stanove u gradovima... Industrija bijele tehnike cvjeta: svi æele nove kuêanske aparate, televizija jeziëno i kulturoloπki ujedinjuje Italiju, a talijanska manifaktura, stvaralaëki zamah i kreativna fantazija nenadmaπivi su na podruëju mode i modne galanterije, biæuterije, nakita, Ëak i mirisa i uskoro Êe prestiêi i samu Francusku. Ovi Êe artikli postati najtraæenija izvozna roba. Sjever zemlje postao je domovina neumornih proizvoappleaëa. Svaki se zanatlija pretvorio u sitnog, srednjeg ili velikog industrijalca i Italija odjeêom, hranom, namjeπtajem i lakom industrijskom robom osvaja svjetska træiπta. Sela su opustjela, a gradovi prenapuëeni. Istovremeno kreativni duh i smisao za umjetnost Talijana odrazio se na filmu, u kazaliπtu, u muzici i opêenito u kulturi. Javljaju se znaëajni stvaraoci: Moravia, Morante, Pavese, Calvino, Gadda, Lampedusa, Sciascia, Pasolini, a na filmskom platnu Rosselini, Fellini, Visconti, Risi, Germi, Monicelli, De Sica. Italija izvozi i svoje ljepotice Ginu Lolobrigidu, Sofiju Loren, Claudiju Cardinale, sve do danaπnjih Carle Bruni, Marie Grazie Cucinotta i Monike Bellucci. Turizam cvate. U Italiju dolaze turisti sa svih kontinenata i to cijele godine. No, i Talijani putuju po cijeloj planeti. Omladina masovno odlazi na sveuëiliπta i usavrπava

125 Svijet u 21. stoljeêu se u znanjima i shvaêanjima i æeli da dobije rijeë u druπtvu, koje smatra zastarjelim i za koje je odluëila da ga neizostavno treba mijenjati. Tako nastaje pobuna mladih u Italiji na dugom valu studenskih pobuna u Americi i u Evropi. Njeni odjeci trajat Êe do kraja osamdesetih kao izrazito inventivni i inovativni dio druπtva na polju svih stvaralaëkih grana, od znanosti do umjetnosti i kulture na jednoj strani, te kao poludjeli pseudorevolucionarni izdanak, koji Êe izvoditi okrutne i kontraproduktivne atentate na politiëke liënosti, predstavnike pravnog sistema, pa Ëak i na radnike. Bile su to tzv. olovne godine u kojima su Crvene brigade uspjele oteti i ubiti predsjednika demokrπêanske vlade Alda Mora u proljeêe godine. Kroz sve to vrijeme Italija je biljeæila munjevit rast i potpuno izmijenila spojaπnji izgled. Napravljeni su autoputevi u nekoliko traka sa svake strane Ëizme, izgraappleeni hoteli na obali, koja je zalivena cementom. Milano i drugi industrijski gradovi postali su nalik ameriëkim gradovima izvan onog πto nazivaju centro storico, historijskom urbanom jezgrom, a moêna industrija neprekidno proizvodi, trgovina se stalno proπiruje i poboljπava, usluge usavπavaju, a tempo æivota neprekidno raste, kao i blagostanje stanvniπtva. I sve to tako do sredine osamdesetih godina, kad po- Ëinje oseka i kad plimu ljeviëarskih organizacija zaustavlja za dugo vremena pad Berlinskog zida. Ni preobraæaj KomunistiËke partije u socijaldemokratsku pa kasnije samo u Demokratsku partiju (PD), po zamisli mladih lavova D Aleme i Veltronija, nekadaπnjih prvaka omladinske komunistiëke organizacije, ne pomaæe, krunjenje snaga ljevice izgleda nezaustavljivo. Kratko podizanje iz pepala Rifondazione comunista da bi kasnije doπlo do njenog ponovnog stropoπtavnja, takoappleer ne koristi. U meappleuvremenu, liberizam i mahnite privatizacije kao i destrukturiranje radnog zakonodavstva, s mukom stvaranog pedeset godina, donose svoje gorke plodove. Rad je fleksibiliziran: ne postoje viπe stalna radna mjesta. Omladina je bez posla, jer je proizvodnja dislocirana u zemlje s jeftinom radnom snagom. No, izgleda da su socijalni zakoni sliëni fiziëkim: koliko tvornica prenesenih u Rumuniju, toliko Rumunja navaljuje na Italiju, stvarajuêi ogromne socijalne i radne probleme. Nakon posljednjeg proπirenja Evropske unije, i oni su nekako integrirani u Evropu, da bi novi milenij i vijek bili obiljeæeni azijsko-afriëkim imigrantskim valom, poplavom Kineza i jeftine kineske robe, te 125 strahom od mahnitih atenatora iz islamskih zemalja. Za to vrijeme graappleani Italijie su osiromaπili, Ëemu je doprinijelo i uvoappleenje eura, djeca su im nezaposlena, a rok potrebnih godina za penziju nezamislivo je produæen. Radna prava i radno zakonodavstvo razoreni su, a medicinske usluge privatizirane, obrazovni sistem zapuπten, a znanstvena istraæivanja ostala bez sredstava. Italija juri, u suludom kretanju u krug, a proizvodi i zaraappleuje sve manje. Danaπnja Italija je Italija Berlusconija i njegovih ljudi. Oni gotovo neprestano kroz viπe od deceniju i po dræe vlast i dobijaju izbore, ali se maappleioniëarska palica velikog bogataπa i najuspjeπnijeg milanskog poduzetnika πto sve pretvara u zlato Ëim dodirne i koji je s tom famom dobio vlast, u politici pokazala kontraproduktivnom i djelovala obrnuto. Umjesto stvaranja vrijednosti, ona ih je razarala i pretvarala u sme- Êe (trash TV programi, Napulj i Kampanija zagaappleeni appleubretom i Camorrom). Veliki mag Berlusconi i prateêa desnica sve su bezuspjeπniji u pokuπaju da zemlju izvedu iz meandara duge stagnacije, ekonomskog zastoja i posustajanja do konaënog gubljenja koraka s razvijenim zemljama Evrope. U πakama svjetskih træiπta Nerazumne politike i duboko uvjerenje u spasonosnu moê træiπta donijeli su oëekivane rezultate - krizu i kaos ne samo siromaπnih i krhkih veê i moênih svjetskih i evropskih privreda. Italija blagostanja pretvorila se u teπkog bolesnika u ekonomskom smislu, a nepredvidivi skokovi i padovi vrijednosti na burzama kaænjava ne samo Italiju veê i NjemaËku. Zla iz Pandorine posude navaljuju na veê naëete zemlje, a narod i ljevica koji su se konaëno kao Trnoruæica na posljednjim administrativnim izborima prenuli iz sna, pokuπavaju reagirati u situaciji koja je nova i dosad nepoznata u historiji. A to su sve napravila boæanska træiπta i tek sada, prekasno, poëelo se shvaêati kako træiπta u stvari znaëe meappleunarodne financije u svom najsavrπenijem obliku, da su najapstraktniji oblik delokaliziranog kapitala. Iza træiπta stoje ogromna bogatstva i prihodi od rada i ostvareni radom, koji su kroz dugi period oduzimani od zarada i prelivani u profit kapitala. Tako se oko 10 % BDP svih zemalja prelilo u profit, πto je deregulizacija poslovanja na svjetskoj skali, koja traje veê dva decenija, joπ viπe olakπala. Bogati investicioni i penzioni fondovi ne ustruëavaju se uniπtavati poduzeêa, Ëiji su im radnici povjerili vlastite uπtede za osiguranje starosti. Svaki put kad doapplee do otpuπtanja viπka radne snage, burze biljeæe porast. Takva su ponaπanja morala na dugu prugu pogoditi ekonomije zemalja, koje su ih objeruëke prihvatale. Pohlepne na zaradu odmah i smjesta, nisu gledale na dugoroëne posljedice i sada njihove gorke plodove moraju okusiti i privrede najjaëih zemalja svijeta, a njihovi graappleani prolivati krv i suze. Da bi smanjili raskorak u budæetskoj bilanci, predviappleaju se daljnja velika stiskanja kajiπa, rezovi onog πto je veê sad potpuno okljaπtreno, a to je javna potroπnja, dok velika bogatstva ostaju netaknuta. U Italiji, gdje cijela jedna generacija nema sigurnog radnog mjesta i nikakvih radnih prava, to Êe biti joπ bolnije. Berlusconi, koji je izgubio administrativne izbo-

126 126 re, ne æeli se definitivno zamjeriti graappleanima ovakvom divljaëkom politikom πtednje, ima ministra ekonomije koji ostaje neumoljiv, kao πto su i neumoljivi diktati i zahtjevi Centralne evropske banke - treba uπtedjeti milijarde eura i prepoloviti budæetski debalans, koji je u Italiji 120 % BDP, a EU dozvoljava svega 60 % iznosa BDP. ZnaËi, treba joπ viπe skresati prihode javne administracije i otpuπtati ljude iz nekad sigurnih dræavnih sluæbi, te dati manje novca policiji i vojsci. A veê se policajci tuæe kako nemaju Ëime da plate benzin kad progone kriminalce, suci kaæu da sami moraju kupovati kancelarijski materijal na kojem piπu osude i druga akta, a situacija u zatvorima graniëi s neizdræljivoπêu. Broj zatvorenika je dvostruk u odnosu na kapacitet kaznionica. Mnogi su u iπëekivanju procesa, ali pretrpano sudstvo ne moæe raditi bræe, jer nema dovoljno osoblja. I osnovne i srednje πkole kao javne ustanove sve su u teæem stanju: nema didaktiëkog materijala, otpuπtaju se pomoêni nastavnici za uëenike s poteπkoêama, zgrade su ruπevne, a plaêe nastavnika mizerne. Niπta bolja nije situacija ni na sveuëiliπtima, istraæivaëi godinama ne primaju redovne plaêe nego samo tzv. Ëekove za istraæivanja i æive do praga starosti bez stalnog i sigurnog radnog mjesta. Naravno da je u takvooj situaciji odliv talenata odnosno mozgova ogroman. Zdravstvo je druga bolna toëka, a po najnovijim zakonima Berlusconijeve vlade bit Êe financirano od regija, pa Êe tako postojati ogromne razlike u tretmanu bolesnika izmeappleu sjevera i juga zemlje.»uju se æalbe da je premali broj ambulantnih kola, u njima kad dolaze po bolesnika ili ranjenika nema struënog kadra, veê sjede samo bolniëari, a predviapplea se da Êe za koju godinu jako nedostajati i lijeënika u javnim strukturama. Ovo nekad poæeljno i humano zanimanje degradirano je i financijski i druπtveno, osim privatnih klinika i estetske kirurgije, koja ne poznaje krizu, pa se mladi sve slabije odluëuju na dugi studij, koji im ne garantira ni pristojan prihod (osim u privatnim klinikama), veê samo teæak i odgovoran posao sa slabom nadoknadom. Javne ustanove koje su se bavile nemoênima, osiromaπenima ili duπevno oboljelima, ostavπi bez sredstava, morat Êe obustaviti rad. Isto vrijedi i za jaslice i djeëje vrtiêe, Ëija cijena neprestano raste, kao i za strukture za terminalne bolesnike, koje su u sve bjednijem stanju i uskoro neêe imati ni sredstava za lijekove. Ovo nije slika Ëetvrte ili pete ekonomije svijeta, nego neke periferne zemlje tzv. treêeg svijeta. Naravno, sve ovo ne vrijedi za bogate, Ëiji su profiti nenaëeti, a sve usluge omoguêuju im privatne strukture visoko kotirane po kvaliteti usluga visokih cijena. Za one koji ne mogu i nemaju, ostaje karitativna djelatnost katoliëke crkve, koja se na kraju modernizirala u ekonomskom smislu, pa i ona razvila niz vrlo rentabilnih djelatnosti, iz kojih neznatan dio odvaja za osiguranje obroka za gladne. Pokrenuti proizvodnju i rast privrede KljuË rjeπenja svih tih nevolja leæi kao i uvijek u privredi, u radu i zaraappleivanju. A njega je sve manje, jer su fabrike prvo smrπavljene u odnosu na broj radnika, a zatim delokalizirane u zemlje u kojima je rad nezaπti- Svijet u 21. stoljeêu Êen, nadnice niske, a smije se koristiti i æenski i djeëji rad, Êak i noêu, bez opasnosti sankcija po poduzetnika. Ostaje pitanje kako rijeπiti kvadraturu kruga, uëiniti da vuk bude sit, a koza ostane cijela? Kako pokrenuti privredu, poveêati proizvodnju i potaknuti poduzetnike da investiraju kapital u zemlju kojoj prijeti ekonomski slom, a narod natjerati na troπenje, kad nema ni novaca, ni sigurnosti, ni rada? Moæda na to pitanje umiju odgovoriti politiëare EU, koji od Italije zahtijevaju joπ veêu liberalizaciju rada, privatizacije do daske, skidanje svih zajamëenih radnih prava, ukidanje kolektivnog ugovaranja cijene rada putem sindikata, smanjenje zaπtite radnih mjesta radnika koji su poëeli raditi prije viπe decenija sa tadaπnjim garancijama, a ujedno s druge strane zahtijevaju veêu zaposlenost mlade radne snage, koriπtenje njihovih struënih znanja, njihov ulazak na privrednu scenu i pokretanje proizvodnje. Nije jasno kako to postiêi, osim da mladi, ali joπ uvijek s prekarnim ugovorima, naprosto maknu vlastite oëeve, majke i braêu s radnih mjesta (da ih naprosto progutaju) i da ih oni zaposjednu do dolaska nove, joπ izgladnjelije generacije? Eto do Ëega je doveo ekonomski darvinizam - ne samo do poticanja na rat meappleu siromaπnima, veê i do potrebe da mlada generacija naprosto poædere starije, ukoliko æeli mjesto pod suncem. Valjda popovi i crkva sluæe tome da se to ne dogodi u najkonkretnijem, najdrastiënijem obliku? I dok Berlusconi, koji predstavlja sve poroke i realizaciju fantazija prosjeënog Talijana u teπkim situacijama, ipak ispolji bar neku ljudsku zabrinutost i brigu (za vlastite biraëe), koji bi ga rigoroznom primjenom ovakvih mjera mogli zauvijek zamrziti, njegov ministar ekonomije Giulio Tremonti, sa duπom raëunovoapplee, pristaje uz njih svim svojim biêem i dokazuje kako su one jedini izlaz za zemlju. Uz njega pristaje i dio politiëkih snaga centra, od kojih su neke, kao dio demokrπêanske partije, bile dio opozicije. Ali nije vaæan pristanak ili ne na ovu konjsku kuru. Vaæno je πto ona ne donosi i ne moæe donijeti razultate. Iz jednostavnog razloga πto u krizi, to znaëi kad nemaju novaca a mnogi ni posla, familije i pojedinci, dakle cijelo druπtvo, ne troπi ili tek ono najneophodnije za odræanje æivota, a kad se ne konzumira, nema zarade. PoduzeÊa ne πire posao. Uzdræavanje od investicija je maksimalno. Privreda bez potroπnje ne moæe pokrenuti proizvodnju. Tim viπe πto je Italija u zoni eura, o Ëijoj devalvaciji ne odluëuje ona nego svjetska i evropska banka i kretanje træiπta. A Trichet, guverner Centralne evropske banke, vodi politiku Ëvrste valute i nedopuπtanja inflacije. To znaëi da su evropski i talijanski proizvodi skupi i da ih ne mogu izvoziti u onim koliëinama kao nekad. Sadaπnji obim izvoza kao i proizvodnje je premalen. Da li Êe se situacija promijeniti liberalizacijama svega, pa Êe biti moguêno otvarati sve i sva: od kartaπnica i kladionica do javnih kuêa, krëmi, restorana, hotela i bolnica bez neophodne kontrole, a privatizirano Êe biti apsolutno sve, do distribucije vode, pa i javnih zgrada i spomenika kulture, tog dragocjenog porodiënog nakita zemalja u nevolji? Kako je veê predloæeno da GrËka proda Partenon, tako bi

127 Svijet u 21. stoljeêu Italija, financijski stegnuta za guπu, mogla ponuditi na prodaju recimo Koloseum ili Pompeje, kao i svoje divne otoke u Tirenskom i Jonskom moru, na kojima je po legendi æivjela Ëarobnica Kirka. U poëetku tog luappleaëkog kursa prodaje javnih dobara privatnim fondacijama i licima, Romano Prodi, u to vrijeme na Ëelnoj poziciji u EU, nije odustajao od svog primarnog poziva sveuëiliπnog profesora. Zapitan od studenata postdiplomaca o privatizacijama, koje su ostavljale perpleksnim naroëite stanovnike bivπeg istoënog bloka leæerno je odgovorio: Pa πta se oni boje? I nama su Englezi pokupovali Toskanu, pa je nisu odnijeli! Danas je euforija napustila Prodija i on piπe zabrinuta pisma i objavljuje ih u novinama o sudbini evropske zajednice zemalja. A zar nije on sam to zapoëeo, kad je spojio zajedniëkom monetom toliko razliëite zemlje, s neujednaëenim privredama, u uvjerenju da sve Êe to narod - odnosno - træiπte pozlatiti. A umjesto pozlate doπlo je do katastrofe, koja bi mogla imati efekt domina po evropske zemlje. Italija je figura domina koja pada smjesta nakon GrËke i panije. I dok opozicija (Demokratska partija - DS - i Italija dei valori - IDV) ne posustaju u traæenju privremenih izbora, naroëito nakon uspjeha na administrativnim, desnica, koja ima ili kupuje legalnu veêinu s kojom moæe doëekati kraj mandata, uopêe ne kani prijevremeno napustiti vlast. Samo πto vlast u situaciji ekonomskog mitraljeskog reπetanja zemlje nije baπ neka privilegija. Ono πto zovu radikalnom ljevicom poziva na ujedinjenje svih demokratskih snaga, na obranu Ustava i pravnog poretka zemlje, na borbu za rad i radna mjesta, za javno πkolstvo i pravedno oporezivanje bogatstava. Radikalna ljevica podsjeêa kako je bila Kasandra u predviappleanju katastrofalnih ratova u koje je Italija uvuëena. A rat je uvijek katastrofa, dok je nesudjelovanje u ratnim sukobima zapisano Ëak i u talijanskom ustavu. Prema tome su grozni ishodi iraëkog, afganskog i najnovijeg libijskog sukoba, kao i suviπne permanentne pogibije vojnika, koji toboæe Ëuvaju poredak i mir bili predvidivi od samog poëetka. Uostalom, Kosovu kao i Libiji to i nije prvi susret s Talijanima. Tamo su bili i u vrijeme faπizma, ali danaπnja demokratska Italija zaboravlja ili falsificira proπlost. Faπizam je rascarinjen prije viπe od deset godina, a njegove se aspiracije u preruπenoj formi neprestano javljaju. Zadatak je ljevice objasniti kako napad na druge narode, pa Ëak i napad niskog intenziteta, nije lijek za talijansku situaciju, veê izazivanje joπ veêe nesreêe i podnoπenje ogromnih troπkova za vojne jedinice u ratnoj zoni i za skupe projektile πto se troπe u nesuvislom bombardiranju Libije. Ljevica treba da organizira osim vlastitog jedinstva i novi privredni model zemlje. Porast njenih glasaëa i izborne pobjede kandidata radikalne ljevice u gradovima kao πto su Milano, Napulj, Savona daju joj snagu i nadu. Kombinacija SEL (Sinistra e libertà - Ljevica s ekologijom) mogla bi u buduênosti biti pobjedonosna. Pisapia u Milanu, ljeviëar dugog staæa osjetljiv na sva socijalna pitanja, i Ëvrsta ruka suca De Magistrisa u Napulju mogli bi olakπati dugogodiπnje nevolje ovih velikih 127 urbanih aglomeracija. Ali samo bi mogli, jer pred svjetskom, evropskom i talijanskom ekonomskom i financijskom krizom, koja se pretvorila na burzama u pobjeπnjelu zvijer, koju ne mogu obuzdati raspoloæivi projektili, nitko ne moæe predvidjeti ni sutraπnji, a kamoli konaëan ishod. Historija se ruga ËovjeËanstvu. Pad Berlinskog zida porazio je komunizam Ëak i kao pojam. Danas komunistiëka Kina moæe ako joπ ne nareappleivati, a onda svakako uslovljavati ponaπanja SAD-a! Zaista lijepo dostignuêe liberizma u svega dvadeset godina! To treba zahvaliti neznanju i nametanju jednoumlja u shvaêanju svemoêi træiπta, odnosno kapitala, bez ograde i granica. Iako je talijanska ljevica nakon administrativnih izbora zabiljeæila joπ jednu veliku pobjedu na referendumu protiv daljnjih privatizacija vode i pravnih i drugih privilegija politiëara, borba se i dalje nastavlja u najteæim uvjetima. Onima koji je vode mediji ostaju nepristupaëni, a njihov glas bi se morao Ëuti kako bi uspjeli upravljati odozdo i organizirati solidarnost ljudi, i to ne samo u distribuciji vode ili energije, u drugaëijem upravljanju prehrambenim træiπtem (na kojem kilogram rajëice koπta 0,30 centi proizvoappleaëa, a na tezgama postiæe cijenu od 1,76 eura!), veê i drugaëije upravljanje prometom, gdje umjeto Berlusconijevih i evropskih velikih poduhvata, kao πto je TAV, oko kojeg se odvija svakidaπnja tuëa s policijom u Val di Susa (Treno Alta velocità - Vlaka najveêe brzine) u jednoj planinskoj dolini, πirokoj svega 1,6 km kroz koju veê prolaze i autoput i pruga, a koja je nekad bila ljetovaliπno mjesto! Radnici su zainteresirani za vlakove kojima moraju putovati do radnog mjesta, a koji su danas nesigurni, prljavi i zapuπteni, zatim na red dolaze vrtiêi, menze, πkole i bolnice koje treba da ponovo postanu dostupne javnosti. Da bi se sve to ostvarilo, potreban je rast i preusmjeravanje privrede. Privrede u kojoj ljudi rade i stvaraju druπtvena dobra, a za sebe zaraappleuju sredstva za æivot! To je jedini moguêi izlaz. A sve to zahtijeva ne dræavne veê druπtvene forme upravljanja i njihovo Ëupanje iz privatnih ruku. To traæi novu kulturu u shvaêanju æivota i drugaëiju privrednu orijentaciju, te dolazak na scenu novog pokoljenja upravljaëa, sa neophodnim tehniëkim znanjima, nezaraæenim liberistiëkom mahnitoπ- Êu, veê duboko uvjerenim u neophodnost druπtvene suradnje i solidarnosti, uz uëeπêe svih zainteresiranih. HoÊe li talijanska ljevica, koja je prva u ovom dijelu Evrope, voappleena Gramscijevim talentom za vrijeme okupacije fabrika 1919, iskuπala u praksi novoroappleene oblike radniëkog i druπtvenog samoupravljanja u tome uspjeti jedan cijeli vijek kasnije? Ili Êe oëajni radnici i dalje visiti vezani za dizalice (Mestre), penjati se i spavati na krovovima fabrika i πtrajkati glaappleu (Termini Merese) i biti zalivani kipuêim uljem (u fabrici namijenjenoj preseljenju Thyssen-Krupp)? Ukoliko budu imlali snaga, bit Êe kao u prelijepoj pjesmi Vecchionija, koja je suvereno pobijedila dirljivim revolucionarnim sadræajem na jednoj frivolnoj pjevaëkoj manifestaciji kakva je ona u San Remu: Svrπit Êe se, mora se jednom svrπiti ova beskrajno duga noê.

128 128 Svijet u 21. stoljeêu GrËka: Bes πirom druπtva Leigh Phillips Do proπlog meseca, Aris»acistefanu radio je kao novinar Sky Radija, dela Sky Media Grupe, jednog od najveêih medijskih konglomerata u GrËkoj i vlasnika Katimerinija, tiraænog konzervativnog dnevnog lista. Stanica je, po Arisovoj oceni, priliëno desniëarski orijentisana. On je veruje bio obeleæen kao osoba, koja se protivi politici mreæe. Znate kako Fox News i ta vrsta kanala zadræava jednog leviëara u firmi da bi mogli da kaæu: Ne, mi nismo desniëari, uravnoteæeni smo, gledajte, pa imamo Ëak i takve. E, pa ja sam od takvih u Sky-u. Ali on je takoapplee, zajedno sa novinarkom Katerinom Kitidi, reæirao novi dokumentarni film Dugokratija, u kome otkriva neoliberalnu izmiπljotinu, mainstream priëu o tome kako su GrËka i ostatak periferije EU postali zaduæeni. Finansiran uz pomoê internet donacija, film se poput virusa proπirio internetom nakon poëetka distribucije u aprilu. Razljutio je mnoge Ëlanove vlade i πefove medija, koji su odmah krenuli u napad na reditelje filma. Aris, koji je takoapplee otvoreno progovorio protiv smanjene tolerancije za alternativu u mejnstrim medijima, otpuπten je ubrzo poπto je dokumentarac zaæiveo. Bez dlake na jeziku objaπnjava kako bi Grci mogli biti impresionirani revolucijama u Tunisu i Egiptu i prevratima πirom Severne Afrike i Bliskog Istoka. Ali osim πto leviëarske partije, koje nose transparente, na kojima pise da treba da organizuju svoj sopstveni Tahrir Trg na Sintagmi, prostoru ispred grëkog parlamenta, on kaæe da veêina ljudi pravi razliku izmeappleu onoga πto se dogaapplea ovde i onoga πto se dogaapplea tamo. Ima moæda malo, moæda ne rasizma, ali neëega sliënog, Ëak i u toku πtrajkova i tako dalje, kaæe. Ako se ovde dogodi ustanak, oni kaæu da Êe to biti druga- Ëije od Egipta ili Tunisa.Oni ne æele zaista da budu viappleeni kao deo tog talasa, zato πto, znate, oni su Arapi a mi smo Grci. U svakom sluëaju, skeptiëan je da se bilo πta πto se tamo preko Mediterana pribliæava neredima moæe desiti ovde. On kaæe da su stranke, pokreti i organizacije, koje se protive πtednji, previπe sektaπki nastrojene jedna prema drugoj da bi organizovale bilo koji oblik voapplestva ili kanalisale druπtveni bes. Kada se spoje, decenijama su najbolje na izborima, ali postoje Ëetiri razliëite glavne leviëarske partije (levlje od vladajuêeg socijaldemokratskog PASOK-a) i svakih nekoliko meseci dolazi do nekog cepanja. Da li ste gledali Æitije Brajanovo? Pitanje Ëlanstva GrËke u EU Aris naglaπava da je pitanje Ëlanstva GrËke u EU trenutno glavno pitanje u raspravama na prostoru levice u GrËkoj. Komunisti iz KKE, najveêa grupa levo od PA- SOK-a, autora jednog od najrestriktivnijeg programa πtednje u Evropi, æele da GrËka izaapplee iz evro zone i Ëak i iz EU. Sinapsismos, Evro-komunistiËka grupacija, koja se izdvojila iz KKE sedamdesetih godina i glasala za Ugovor iz Mastrihta, koji je uveo prva ograniëenja javne potroπnje, veruje da EU moæe da preuzme levica i da je promeni u pozitivnom smeru. Debata se vodi iracionalno. Mnoge od krajnje leviëarskih stranaka su sliëne KKE i smatraju da su EU i pogotovo evro zona izgraappleene prebrzo, kao instrument, koji koristi kapitalu, a pre svega kapitalu evro zone kao takve. Traæiti da se EU reformiπe iznutra je naivno kao i reêi da postoji napredna verzija smrtne kazne. Njena svrha je da potkopa druπtveni sporazum postignut posle Drugog svetskog rata. Sa druge strane, postoji argument da se EU, kao bilo koja vlada, moæe osporavati i da je lako reêi da je EU potpuno neoliberalna. Oni brinu da bi van EU GrËka postala zemlja izgnanik πto se tiëe træiπta, ne bi mogla da pozajmljuje i bila bi uvuëena u spiralu pada. Kaæu da je joπ gore ako se anti-eu pokret igra vatrom jer se na taj naëin pribliæava nacionalizmu i koristi od izlaska iz EU ne bi imala levica, veê ekstremna desnica. Ali to nije toliko jednostavno kao reêi da neke stranke zauzimaju jednu stranu a ostale drugu. One su i unutar sebe podeljene oko tog pitanja. Sinapsimos veruje da se EU moæe promeniti iznutra, da nema druge moguênosti osim ostanka u njoj. Ali, kaæe Aris, takoapplee istina je i da neke dræave Ëlanice æele da izaappleu iz EU. Mnogi, Ëak i unutar PASOK-a, poëinju da govore da GrËka treba da zakasni sa otplaêivanjem duga, Ëak neki od velikih igraëa na træiπtu poëinju da shvataju da

129 Svijet u 21. stoljeêu GrËka nikada neêe moêi da vrati ceo dug, pa se postavlja pitanje πta znaëi docnja- da li njeno znaëenje odreappleuje træiπte ili ljudi? 129 ZbunjujuÊa meπavina Aris, koji nije Ëlan nijedne stranke, kaæe da neke male leviëarske grupe imaju interesantne predloge, ali one su male i ne manje podeljene. Opisuje zbunjujuêu meπavinu. Morao sam da ga pitam da mi joπ mnogo puta ponovi da bih bio siguran da sam dobro shvatio koje partije su delovi koalicija a koje delovi saveza. Komunisti, KKE, su najveêa stranka levo od PASOKa, sa 21 poslanikom od 300 u grëkom parlamentu, i, kako kaæe Aris, vrlo su dobro organizovani. Problem je, kako on kaæe, njihovo sektaπenje, koje se ogleda u tome πto odbijaju da se udruæe sa ostalim leviëarskim grupama. Uvek se odvajaju i uvek kada ne mogu da kontroliπu, poënu da kritikuju. Pomenuta stranka Sinapsismos je, meappleutim, samo jedna stranka, iako najveêa, deo πire koalicije Siriza. Ova koalicija radikalne levice je savez malih levi- Ëarskih stranaka, koje su izrasle iz alter-mondijalistiëkih grupa nastalih na kraju proπlog milenijuma. Koalicija ima 9 mesta u parlamentu i podræava je 5.5% biraëa. Podrπka im je naglo skoëila od poëetka krize godine, podrπka im se utrostruëila i otiπla na 17% u odnosu na KKE, koja je imala 7%. Ipak, ogor- Ëena liderska borba je koaliciju prepustila sudbini. Danas je obrnuto, Komunisti imaju 12%, a Siriza 5,5% od kraja aprila. Iako nije bila kritiëki orijentisana prema neredima kao KKE, Siriza je lutala izmeappleu toga da neêe igrati ulogu dræavnog tuæioca protiv mladih i objave da je u ideoloπkom sukobu sa bandama pod kapuljaëama. Takva neodreappleenost ih nije uëinila prihvatljivim mlaappleim pristalicama. Levlje je i Antarsija, savez 10 radikalnih leviëarskih stranaka, formiran 2009.godine. Ime saveza je neπto kao prinuappleeno data skraêenica, koja znaëi pobuna, sadræi neka slova iz celog naziva saveza Anti-kapitalistiËki leviëarski savez za zbacivanje vlasti. NajveÊi Ëlanovi saveza su NAR, otcepljeni deo komunista, i SEK, grëka ispostava SocijalistiËke radniëke partije Ujedinjenog Kraljevstva. Takoapplee, anarhisti doæivljavaju porast popularnosti a njihova opcija ima moæda najviπe sledbenika, ako ih tako moæemo nazvati, u Evropi. Sada se mora reêi da je to stvarno. Na primer, crni blok je relativno veliki, to viπe nije nekoliko desetina dece, veê 1000, 2000 ljudi na svakom protestu. trajkovi i lokalni otpor U aprilu je vlada otkrila veliki plan privatizacije od 50 milijardi evra. Takoapplee je najavila novi paket πtednje od 23 milona evra po pritiskom EU i MMF-a. trajk odræan 23.februara se pribliæio onom odræanom u maju proπle godine. I bilo je viπe industrijskih akcija 11. maja. Ipak, to sve ostaje u domenu stvari koja traje jedan dan. Otvoreni πtrajkovi, koji bi mogli da ugroze vladu, joπ uvek nisu na vidiku. Aris upozorava da je jasno da generalni πtrajkovi uglavnom sluæe kao sigurnosni ventil za njihove uëesnike. Vrπi se pritisak unutar sindikata da zauzmu radikalniji stav, ali voapplee sindikata su Ëlanovi PASOK-a, a neki PASOK-ovi ministri su bili sindikalni lideri. To je razlog zbog koga ne mogu da pozovu na otvorene πtrajkove. U isto vreme, sindikati su jedini koji mogu da organizuju bilo πta, pa i da organizuju πtrajkove. Ljudi su takoapplee umorni, a sa rastom nezaposlenosti i platama pod znakom pitanja, ne mogu sebi da priuπte da uzmu slobodne dane. Ipak, i pored ovih neredovnih akcija, mnoge mere Vlade se blokiraju na lokalnom nivou, πto je glavni razlog iz kog inspektori EU, MMF-a i ECB-a daju ocene samo za uloæeni napor u sprovoappleenju πtednje. Veliki broj lokalnih veêa odbija da sprovodi rezove, dok su gradske skupπtine Ëesto pune zaposlenih u opπtinama. Otpor se proπirio izvan pokreta protiv πtednje na bilo koje poteze vlade koji se smatraju nelegitimnim.

130 130 Grad Keratea se herojski dræi protiv napora vlade da izgradi novu deponiju. U ovom poluseoskom regionu na jugoistoku Atine graappleani su cepali puteve od betonskih ploëa u sred noêi da bi spreëili graappleevinske ekipe, koje je πtitila policija, da uappleu u grad. Kada su se buldoæeri i kopaëi pribliæili, zazvonila su crkvena zvona i proradile su sirene za odbranu od vazduπnih napada, uz pomoê kojih su ljudi bili pozivani da brane svoj grad. Suzavac je normalna stvar u gradu, ali moæete gledati video snimke na Youtube-u, na kojima policija goni ljude po poljima, ispaljujuêi kanister za kanisterom meappleu usevima i paπnjacima. Iracionalna mrænja prema politiëarima je preplavila zemlju. Poslanici iz obe glavne stranke ne mogu da proπetaju centrom Atine a da ne budu napadnuti, nastavlja Aris. Ministri su prestali da odlaze u restorane, u koje su nekada iπli. Ne zbog toga πto su zabrinuti da Êe vikati na njih ili da Êe biti napadnuti, veê zato πto im vlasnici restorana govore da ne dolaze jer je to loπe za biznis. Proπlog decembra, bivπi ministar saobraêaja Kostis Hacidakis je ostavljen da krvari posle napada od strane demonstranata. Tokom istog protesta, ministar finansija je zapaljen. U martu je zamenik premijera Teodoras Pagalos bio zarobljen u taverni u gradu Kalivija, dok je gomila od 500 besnih meπtana vreappleala i bacala jogurt na premijera. Sredinom aprila, zapaljene su kancelarije dvojice bivπih ministara, πto je prouzrokovalo veliku πtetu u jednoj od njih. Anketa, koju je sprovela agencija za ispitivanje træiπta Alco krajem aprila, otkrila je da 40% ispitanika podræava talas napada na politiëare. Veoma je opasno po njih. Mediji izveπtavaju da su ljudi koji napadaju ministre mala grupa anarhista, ali to stvarno nije tako. To su obiëni, sredoveëni ljudi, kaæe Aris. On kritikuje i broj reportaæa, koje su i domaêi i meappleunarodni mediji posvetili mini-talasu beznaëajnih teroristiëkih akata, koje su u protekle tri godine vrπile grupe sa nastranim imenima, kao πto su Zavera Vatrenih elija, Letnji Entropijski Komandosi i Ruπioci Bilo»ega to Je Levlje od Socijalnog Mira. Iako su ciljevi napada banke, Vladine kancelarije, nemaëka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, i iako je pomoênik ministra za borbu protiv terorizma ubijen u junu proπle godine, struënjaci za bezbednost ih ipak ocenjuju kao amaterske. Aris kaæe da je paænja medija neumerena. Te male teroristiëke grupe, one su zaista majuπne. Ne zasluæuju paænju, koju dobijaju u medijima, zato πto nisu niëiji predstavnici. Nekad sam mislio da su agenti provokatori, ali mislim da takvo razmiπljanje isuviπe zalazi u teorije zavere. U isto vreme, neumerenost u medijskom prikazivanju sluæi svrsi, poπto daje osnova Vladi da stavi celu opoziciju sa tim grupama u isti koπ svojim merama, ako uopπte u tim grupama ima viπe od jednog Ëoveka, i pove- Êa broj pripadnika snaga bezbednosti na ulicama. Vlast koristi teroristiëke grupe kao izgovor za pove- Êanje broja pripadnika policije na ulicama. Jeste li videli koliko svuda ima policije? NeÊu to nazvati policijskom dræavom, preterao bih, ali policija hapsi ljude Svijet u 21. stoljeêu pre protesta. Nose maske i hapse, a da ne pokaæu legitimacije. To liëi na otmicu. I postaju sve agresivniji. Suzavac kakav ne moæete zamisliti. To je pravi hemijski rat. Rekao je da je jedna od mnogih zastraπujuêih stvari dolazak policijskih patrola na motociklima, koje su osnovane kao reakcija na poëetak nemira godine, i formirane da bi uplaπile demonstrante i saterale ih u Êorsokak. Policija koristi motore kao u Iranu kada ulazi meappleu ljude i udaraju ih sa motora. Opisao je kako to funkcioniπe: Dva policajca su na motociklu-jedan da vozi, a drugi da udara ljude dok prolaze. Umorni od haosa Na desnici ima mnogo onih, koji su umorni od haosa-kako oni vide, anarhija vlada kako u inostranstvu tako i u zemlji. Katimerini je poëeo da objavljuje uvodnike, u kojima osuappleuje πirenje graappleanske neposluπnosti i u kojima se govori da ne postoji volja vlasti da razbije bezakonje. Dræava i vladavina prava bivaju ismevane na dnevnoj bazi, jadikuju te novine, koje su takoapplee poëele da naduvuvaju zdrav razum ekstremno-desniëarske stranke Narodni Pravoslavni Zbor (LAOS). 3.aprila se pojavilo miπljenje da su se demonstracije otele kontroli i da Êe se birati izmeappleu povlaëenja vlasti i policijske dræave, koja Êe uvesti red i zakon. Treba da se pripremimo za oπtru primenu zakona i narod Êe biti prvi koji Êe to traæiti, napisale su te novine. Za dræavu sa skorom diktatorskom proπloπêu, to su reëi od kojih se lede kosti. Kada smo pitali Arisa πta on misli da se deπava, uêutao je. Bes se moæe svuda osetiti, ali bez ikakve snage sposobne za konstruktivan pravac, oseêanja mu se (Arisu, prim.prev.) kreêu izmeappleu optimizma i pesimizma. Da li znate onu pesmu Keiser Chiefs-a I predict the riot? Neredi su ono πto ja predviappleam, i to na sledeêi naëin: verovatno Êe doêi do eksplozije, objasnio je. Na poëetku ovoga, svi su oëekivali ponavljanje decembra godine, ali se to joπ uvek nije desilo. Ali eksplozija bez ikakvog smera, bez kanalisanja u neki koordinisani pokret, ne vodi nikuda i ne vodi ni do Ëega. U isto vreme, ono πto Êe vlada uraditi zavisi od stepena nasilja. Ako se setite (ekonomskog kolapsa 2001) i Argentine, vlade koja je odbila MMF i rekla mu Ne?! To su bili peronisti, priliëno desniëarski orijentisani. Ono πto se deπavalo na ulicama ih je nateralo na takav potez. To Êe upravo uraditi i leviëarske stranke. Nije da se niπta neêe desiti dok leviëarske stranke ne nastupe zajedno. Obrnuto je-stvar je u tome da Grci moraju neπto da urade. Ako to neπto stvarno bude veliko, moæda Êe levica morati da se ujedini. Jun, Prijevod: Uroπ SiljanoviÊ Tekst preuzet sa sitea: Leigh Phillips je novinar iz Brüssela i dopisnik Ëasopisa Red Peppera iz Europe.

131 Svijet u 21. stoljeêu 131 Aktualna revolucija na Islandu Island iz Svemira Deena Stryker Reportaæa italijanskog radija o aktuelnoj revoluciji na Islandu je zadivljujuêi primer toga koliko nam naπi mediji prenose vesti iz ostatka sveta. Amerikanci se moæda seêaju da je Island na poëetku finansijske krize, godine, bukvalno bankrotirao. Razlozi su spominjani samo usputno, a od tad je malo poznata Ëlanica Evropske unije pala u zaborav. U situaciji u kojoj jedna po jedna evropska zemlja propada ili upada u rizik od propasti, u kojoj je i opstanak Evra doveden u pitanje zbog Ëega bi Ëitav svet mogao osetiti posledice, poslednja stvar koju svetski centri moêi æele je da Island postane primer. Evo i zaπto: Pet godina Ëisto neoliberalnog reæima uëinilo je od Islanda (sa svojih 320,000 stanovnika i bez vojske) jednu od najbogatijih zemalja na svetu. Godine sve banke u zemlji su privatizovane, i sa ciljem da privuku strane investitore, nudile su on-line bankarstvo Ëiji su minimalni troπkovi omoguêili ponudu relativno visokih kamata. RaËuni zvani IceSave privukli su mnoge engleske i holandske male investitore. Meappleutim, kako su investicije rasle, tako je rastao i strani dug banaka. U godini dug Islanda iznosio je 200 % bruto nacionalnog dohotka, a u Ëak 900 %. Svetska ekonomska kriza iz godine bila je πlag na torti. Tri glavne islandske banke Landbanki, Kapthing i Glitnir, bankrotirale su i bile su nacionalizovane, dok je Kroner izgubio 85% vrednosti u odnosu na Evro. Na kraju godine i sam Island je proglasio bankrot. Nasuprot oëekivanom, kriza je rezultirala u tome πto su Islanappleani ponovo osvojili svoja suverena prava kroz proces direktne participacije koji je na kraju generisao i nov Ustav. Ali tek nakon puno muke. Geir Haarde, premijer socijaldemokratske koalicione vlade, ispregovarao je kredit od 2 miliona i sto hiljada dolara, na πta su skandinavske zemlje dodale joπ 2.5 miliona. Ali meappleunarodna finansijska zajednica insistirala je da se nametnu radikalne mere. MMF i Evropska Unija æelele su da preuzmu dug Islanda, tvrdeêi da je to jedini naëin da Island otplati dug Holandiji i Velikoj Britaniji, koje su svojim graappleanima obeêale da Êe im nadoknaditi troπkove nastale u islandskoj krizi. Protesti i nemiri su se nastavili, primoravajuêi vladu da podnese ostavku. Izbori su sprovedeni u aprilu godine. Tako je na vlast doπla leviëarska koaliciona vlada koja je osudila neoliberalni ekonomski sistem, ali je istovremeno i pokleknula pred zahtevima tog istog sistema koji je traæio da Island isplati dug od 3.5 miliona eura. Ovo je zahtevalo da svaki graappleanin Islanda meseëno plaêa po 100 evra (ili oko $130) sledeêih 15 godina, sa kamatom od 5.5%, da bi isplatio dug koji je napravilo jedno privatno lice prema drugom privatnom licu. To je bio jedan irvas previπe. Ono πto je usledilo bilo je potpuno izvanredno. Verovanje da graappleani moraju da plaêaju za greπke finansijskih monopola, da se celoj naciji mora naplatiti privatan dug - bilo je sruπeno. To je promenilo odnos izmeappleu graappleana i njihovih politiëkih institucija i, naposletku, postavilo islandske politiëke lidere u istu ravan sa njihovim glasaëima. Predsednik dræave, Olafur Ragnar Grimsson, odbio je da

132 132 potpiπe zakon koji bi graappleane Islanda uëinio odgovornim za dugove bankara i prihvatio je apele za referendumom. Naravno, meappleunarodna zajednica samo je pojaëala pritisak na Island. Velika Britanija i Holandija pripretile su kobnom odmazdom koja bi izolovala zemlju. Kako su Islanappleani odlazili na glasanje strani bankari su pretili da Êe blokirati bilo kakvu pomoê od MMF-a. Britanska vlada pretila je da Êe zamrznuti πtednju i bankovne raëune Islanappleana. Kako je Grimsson to sroëio: Re- Ëeno nam je da Êemo, ukoliko ne prihvatimo uslove meappleunarodne zajednice, postati Kuba sa severa. Ali, da smo prihvatili postali bi Haiti sa severa. (Koliko puta sam veê napisao da kad Kubanci pogledaju stanje u kom se nalazi susedna dræava Haiti, oni sebe smatraju sreênicima.) Na referendumu u martu godine 93% graappleana glasalo je protiv otplate duga. MMF je odmah zamrzao svoj kredit. Ali revolucija (iako nije ispraêena na malim ekranima u Americi), nije se dala zaplaπiti. Uz podrπku ljutitog graappleanstva vlada je lansirala istrage lica odgovornih za finansijsku krizu. Interpol je izdao poternicu za bivπim predsednikom banke Kaupthing, Sigurdurom Einarssonom, kako su bankari odgovorni za propast pobegli iz zemlje. Ali Islanappleani se nisu zaustavili tu: oni su odluëili da sastave nacrt novog Ustava koji bi oslobodio zemlju prevelike moêi meappleunarodnih finansija i virtuelnog novca. (PostojeÊi Ustav bio je napisan kada je Island dobio nezavinost od Danske godine, s tim da je jedina razlika u odnosu na tadaπnji danski Ustav predstavljala zamena reëi kralj reëju predsednik.) Ljudi sa Islanda su za one koji Êe napisati nov Ustav izabrali 25 graappleana od 522 punoletnih graappleana koji ne pripadaju nijednoj politiëkoj partiji, a koje je preporuëilo bar 30 drugih graappleana. Ovaj dokument nije bio Svijet u 21. stoljeêu delo πaëice politiëara, nego je bio stvaran preko interneta. Radni sastanci prenosili su se uæivo preko neta, a graappleani su mogli poslati svoje komentare i predloge, biti prisutni i posvedoëiti kako dokument dobija svoj oblik. Tekst Ustava koji Êe nastati na kraju ovog participatornog demokratskog procesa biêe predat parlamentu na usvajanje nakon sledeêih izbora. Neki Ëitaoci se moæda seêaju da je agrarni kolaps koji je Island doæiveo u 19. veku opisan u istoimenoj knjizi autora Jareda Diamonda. Danas se ova zemlja oporavlja od finansijskog kolapsa i to na naëin potpuno suprotan od onog koji se smatra neizbeænim, kako je Christine Lagarde, nova predsednica MMFa, juëe i potvrdila Fareedu Zakaria. Narodu GrËke reëeno je da je privatizacija javnog sektora jedino reπenje. Graappleani Italije, panije i Portugala suoëavaju se sa istom pretnjom. Trebalo bi da se ugledaju na Island. OdbijajuÊi da se povinuje stranim interesima, ta mala dræava jasno i glasno je izjavila da su graappleani suvereni. Zato ovog i nema viπe u novinama. Prijevod: Milena TimotijeviÊ Tekst preuzet s: Deena Stryker je svojevremeno bila jedina politiëka analitiëarka koja je predvidjela ruπenje Berlinskog zida i raspad SSSR-a. Precizne uvide su joj djelimiëno omoguêili i veoma neobiëni osobni æivot i karijera. Roappleena u SADu, maturirala u Parizu i diplomirala na University of Massachusetts-Amherst, Deena Stryker je æivjela i radila u Francuskoj, Italiji, na Kubi, u Holandiji, SAD-u i u IstoËnoj Evropi. QT magazin, Ëasopis za kvir teoriju i kulturu

133 Svijet u 21. stoljeêu Lulin Brazil 133 Sanja BulatoviÊ Istorija svijeta pamti mnoge dræavnike koji su putem dugogodiπnje vladavine, osvajanja i ratova ostavili dubok trag u svojim dræavama i πire. Danas je u veêini dræava funkcija πefa dræave je izbornog karaktera, πto skoro onemoguêava ostanak na vlasti duæe od nekoliko godina. U takvim okolnostima je teπko ostaviti snaæan peëat i zavjeπtanje za buduêe generacije. Rijetkima je to poπlo za rukom, a oni kojima jeste danas su predmet nepresuπne politiëke analize. Jedan od takvih politiëara je i bivπi brazilski predsjednik Luis Injasio Lula da Silva, koji Êe ostati upamêen kao predsjednik koji je, nakon dva svrπena mandata, otiπao sa vlasti godine sa nevjerovatnih 80% narodne podrπke. Lulina popularnost, koja je rasla iz godine u godinu, mu je obezbijedila niz veoma laskavih nadimaka i odreappleenja. Tako ga je Peri Anderson nazvao najuspjeπnijim politiëarem svog vremena. Obama ga je na samitu G godine u Londonu nazvao najpopularnijim politiëarem na Zemlji. Istina je, malo je politiëara u svjetskoj istoriji koji su se mogli pohvaliti da su na kraju svog mandata bili popularniji nego na poëetku. Lula je stekao nevjerovatnu popularnost zahvaljujuêi ekonomskoj politici kojom je pokuπao da rijeπi nevolje porodica na dnu druπtvene ljestvice Brazila. Ta politika je bila proizvod njegovog liënog æivotnog iskustva. Malo je svjetskih dræavnika koji iza sebe imaju tako trnovit æivotni put kao Lula. Njega je kroz æivot, moæe se slobodno reêi, pratila sreêa koju rijetko ko ima, jer je uspio da bez formalnog obrazovanja, zahvaljujuêi instinktu, πarmu i pronicljivosti, dospije na mjesto prvog Ëovjeka Brazila. Dilma Rousseff s Lulom tijekom predsjedniëke kampanje Poπto je poticao iz siromaπne porodice, Lula nije sebi mogao da obezbijedi visoko formalno obrazovanje. Napustio je osnovnu πkolu nakon Ëetvrtog razreda i poëeo da radi kao ËistaË cipela, a zatim kao prodavaë kikirikija. Kasnije je radio u fabrici metalnih djelova i dobio mjesto na trogodiπnjem kursu za industrijske radnike, koji su zajedniëki finansirali javni i privatni sektor. Nakon tri godine dobio je diplomu radnika u metalnoj industriji. Sa 19 godina je doæivio nezgodu na radu, radeêi u fabrici automobilskih djelova. Po mnogim analitiëarima, taj dogaappleaj je obiljeæio njegov dalji æivotni put, jer je izgubio mali prst na ruci, i obiπao nekoliko bolnica dok nije pronaπao jednu u kojoj mu je pruæena medicinska pomoê. Nakon toga je shvatio da siromaπni ljudi u Brazilu ne mogu ostvariti ni najosnovnija socijalna prava, i da jedino sindikalno udruæivanje moæe to da promijeni. PoËeo je da se ukljuëuje u sindikalne aktivnosti nakon vojnog udara godine, i bio je izabran na niz vaænih funkcija u sindikatu metalne industrije godine je postao predsjednik Unije radnika u metalnoj industriji u Sao Bernardu do Kampo i Dijademi, koja je tada brojala preko sto hiljada radnika. Nakon niza radniëkih πtrajkova koje je upravo on poveo, Lula se godine ukljuëio u politiku osnivanjem RadniËke partije ( PT- Partido dos Trabalhadores), prve velike socijalistiëke partije u Brazilu. U osnivanju je uëestvovalo niz sindikalnih aktivista, intelektualaca i crkvenih aktivista lijeve orijentacije. Kao harizmatiëni sindikalni voapplea, poznat po neumornoj borbi za prava radnika, Lula je lako naπao svoje mjesto na politiëkoj sceni Brazila. Bio je jedan od glavnih lidera narodnog pokreta iz godine za direktno biranje predsjed-

134 134 Svijet u 21. stoljeêu nika Brazila Diretas-já (Direktni izbori sad). Nakon toga je godine postao Ëlan Doma poslanika (donjeg doma Nacionalnog kongresa), sa najveêim ukupnim brojem glasova od svih poslanika. Popularnost RadniËke partije i samog Lule je sve viπe i viπe rasla, πto ga je navelo da se kandiduje na predsjedniëkim izborima godine, a zatim ponovo i godine. Ne moæe se reêi da li je glavni faktor bio njegov neobavezni naëin odijevanja ili reputacija sindikalca ljeviëara koji bi mogao da povede revoluciju i uvede etatistiëki princip upravljanja ekonomijom, ali je ipak tri puta bio poraæen godine ga je u drugom krugu izbora pobijedio Fernando Kolor de Melo, koji je bio primoran da ode sa vlasti zbog optuæbi za korupciju. Na izborima godine, Lula je izgubio od Fernanda Enrikea Kardosa. Kardoso je bio jedan od onih predsjednika koji su 90-tih godina poëeli promociju ekonomske doktrine Ëistog neoliberalizma, i u skladu sa tim on je delimiëno raskinuo sa dotadaπnjim ekonomskim modelom Brazila. Nacionalni merkantilizam koji je bio primjenjivan punih 50 godina podrazumijevao je da dræavna preduzeêa dræe monopol nad infrastrukturom i uslugama, a da se privatne kompanije osnivaju u oblasti poljoprivrede i industrije, i zavise od dræavnih subvencija. Kardoso je to sve promijenio, privatizujuêi niz velikih kompanija iz oblasti telekomunikacija i teπke industrije. Ginijev indeks je smjeπtao Brazil u grupu zemalja sa izrazito visokom razlikom u primanjima izmeappleu onih najbogatijih i onih najsiromaπnijih, a favele su samo jedna od ilustracija æivota onih na margini druπtva u Brazilu. Nakon dva Kardosova mandata, Lula je odluëio da se kandiduje po Ëetvrti put. Ovog puta, RadniËka partija i sam Lula su promijenili pristup u izbornoj kampanji. Lula je skratio bradu i zamijenio majice kratkih rukava elegantnim odijelima, a RadniËka partija je uπla u politiëki savez sa drugim partijama. On je u centar svoje kampanje stavio obeêanje da Êe okonëati glad u Brazilu, Ëime je privukao glasove najsiromaπnijih slojeva stanovniπtva. Osvojivπi skoro 61% glasova (53 miliona glasaëa), izabran je za predsjednika 27. oktobra 2002., i to kao prvi ljeviëar koji je osvojio vlast u Brazilu u posljednjih 50 godina. PoËetak Lulinog prvog mandata nije obeêavao. Kardoso se ranije izborio sa dugogodiπnjom hiperinflacijom, ali je spoljni dug Brazila bio ogroman. Kamatne stope su rasle, a vrijednost reala padala. Bilo je neophodno sprijeëiti da se ponovi scenario iz Argentine koja je bankrotirala godine, kao i ispuniti sve obaveze iz ugovora sa MMF-om. Doπavπi na vlast, Lula je razbio nedoumice da Êe iêi stopama Huga»aveza u Venecueli i da Êe uvesti radikalne ekonomske mjere, nacionalizovati kompanije i izbaciti strani biznis. Prvih par mjeseci, inflacija je poëela da raste, jer je na træiπtima joπ uvijek postojala neizvjesnost oko toga kakvu Êe ekonomsku politiku voditi novi predsjednik. No, Lula je radio na stabilizaciji ekonomije, a u isto vrijeme je oja- Ëao postojeêe i uveo nove programe za borbu protiv siromaπtva. Odmah te godine, u skladu sa ugovorom potpisanim sa MMF-om, Brazil je stvario suficit u budæetu od 4.25% BDP-a, mnogo veêi nego πto je i sam MMF traæio. VeÊ godine ostvaren je suficit od 4.6% BDP-a, a % BDP-a, i na taj naëin je sprijeëen bankrot Brazila. Meappleutim, ove ekonomske mjere nijesu donijele i druπtveni boljitak kojem su se graappleani nadali. Kamatne stope su rasle joπ viπe, tako da je spoljni dug Brazila nastavio da raste. Takoapplee, stopa ekonomskog rasta je bila na veoma niskom nivou, ispod 3% na godiπnjem nivou. Brazil nije doæivio ekonomski napredak kako se oëekivalo, no Lula je i dalje uæivao znatnu podrπku naroda. Njegovo izborno tijelo se uglavnom sastojalo od dela pripadnika srednje klase, ali i od siromaπnih slojeva, koji su se nadali ostvarenju predizbornih obeêanja o smanjenju siromaπtva. Upravo je borba protiv siromaπtva jedna od najvaænijih zaostavπtina Luline vladavine. Nakon programa Fome Zero, koji je bio neuspjeπan, godine Lula je pokrenuo πemu Bolsa Familia, usmjerenu na pomoê najsiromaπnijim porodicama Brazila. Program je zamiπljen tako da se porodicama sa djecom iz najsiromaπnijih slojeva druπtva isplaêuje mjeseëna pomoê do 60USD, a da te porodice zauzvrat moraju da πalju djecu u πkolu i da ih vakciniπu. To je priliëno automatizovan, bezliëan program, a novëane svote su daleko od onoga πto bi jedna prosjeëna brazilska porodica trebalo da ima. No, program je od prvog dana ostvario uspjeh, jer su njegovi niski dometi omoguêili konkretne rezultate. Novac isplaêuje direktno federalna vlada, Ëime se delimiëno sprijeëava moguênost koruptivnih radnji na lokalnom nivou, a uslovi su jasni i ograniëavaju moguênost malverzacija. Na kraju Lulinog mandata program je obuhvatio Ëak 12 miliona porodica, kojima par desetina dolara mjeseëno predstavlja jedino sigurno primanje. Sa druge strane, postavljen je uslov da djeca moraju steêi osnovno obrazovanje, πto je za Brazil bilo rjeπenje joπ jednog strukturnog problema: nepismenosti stanovniπtva. U novëanom smislu, porodice ne dobijaju znaëajnu pomoê, ali je ovim programom omoguêeno da mlaapplee generacije steknu osnovno obrazovanje i da dobiju πansu za dalji æivotni napredak. Takoapplee, politiëki i simboliëki znaëaj ovog programa je nemjerljiv. Kroz πemu Bolsa Familia, Lula je æelio da istakne ono πto je rekao pri preuzimanju predsjedniëke funkcije, da Êe ispuniti svoju æivotnu misiju ako na kraju njegovog mandata svi Brazilci budu imali moguênost da jedu doruëak, ruëak i veëeru. Ovaj program je doprinio Lulinoj pobjedi godine, minimalizujuêi efekte jedne afere zbog koje mu je prijetio poraz. Sve vlade svijeta, popularne ili ne, socijalistiëke ili liberalne, autokratske ili demokratske, boluju od, u manjoj ili veêoj meri, iste bolesti, a to je korupcija. Tako ni Ëlanovi Luline vlade nijesu bili imuni na koriπêenje svog uticaja da bi ostvarili svoje politiëke ciljeve. Kada je godine izbio takozvani Mensalão skandal, to je postalo oëigledno. Tada je lider jedne od manjih partija u brazilskom Nacionalnom kongresu (nakon πto je njegov plaêenik uhvaêen kako prima mito) objavio da RadniËka partija plaêa poslanicima manjih partija pozamaπne svote novca da bi glasali za vladine prijedloge zakona. Najviπi funkcioneri u RadniËkoj partiji i ljudi iz Lulinog kabineta, pod voapplestvom Æozea Dirsoa, su spro-

135 Svijet u 21. stoljeêu vodili ove transakcije, plaêajuêi poslanike novcem iz ilegalnih fondova za finansiranje izbornih kampanja PT-a. Izbio je veliki medijski skandal, no, osim odlaska nekoliko visokih funkcionera on nije nanio teæe posljedice Lulinoj vlasti. Zapravo, korupcija je i ranije bila sastavni dio brazilskog politiëkog æivota, i kupovinu glasova poslanika su praktikovali i Kolor (koji je dao ostavku zbog optuæbi za korupciju) i Kardoso. I ne samo to. Posebno ozbiljan problem je bila pojava prelazaka poslanika iz jedne u drugu partiju tik nakon izbora, Ëime se naruπavao duh principa slobodnog mandata (to je promijenjeno presudom Vrhovnog saveznog suda godine kojom je odluëeno da mandat pripada partiji, a ne poslanicima). Dakle, kupovina glasova bila je ozbiljan druπtveni problem, a ne samo sredstvo za ostvarivanje politiëkih ciljeva u Lulinoj administraciji. Pored mensalão skandala, Lulini ministri su bili upleteni u joπ niz afera. Njegov ministar finansija Antonio PaloÊi je bio predmet medijske paænje kad je otkriveno da u jednoj vili u Braziliji pravi zabave i okuplja saradnike, biznismene i osobe sumnjivog morala. Na kraju afere je protiv PaloÊija pokrenut sudski postupak i bio je primoran da dâ otkaz, jer je provalio u bankovni ra- Ëun jednog siromaπnog mladiêa koji je svjedoëio protiv njega, da bi naπao dokaze da je mladiê bio potplaêen. Kako to Ëesto biva, u epilogu je novac odigrao svoju ulogu. Nakon svjedoëenja, mladiê viπe nikad nije mogao naêi zaposlenje u Braziliji, a PaloÊi je osloboappleen optuæbi presudom Vrhovnog suda. Ovo je samo jedna od ilustracija sprege izmeappleu vlasti i kriminala. To nije niπta neobiëno za Brazil kao zemlju koja doæivljava strukturalne ekonomske i politiëke promjene, a koruptivne radnje nijesu niπta manje prisutne ni u najrazvijenijim zemljama svijeta. Ono πto jeste vaæno je, da kad se problem sagleda u cjelini, Lulin Brazil nije mnogo napredovao u odnosu na Kardosov Brazil kad je u pitanju borba protiv korupcije. Mensalão skandal je poljuljao povjerenje naroda u PT upravo u momentu kad je poëela kampanja za predstojeêe predsjedniëke izbore. Mediji su traæili da se Lula optuæi za korupciju i izjednaëavali ga sa Kolorom, a Lula je pokuπavao da spasi svoju poziciju negirajuêi da je umijeπan u aferu. Lulini glavni protivnici, Kardoso i Sera iz PSDB-a su smatrali da je pobjeda njihovom kandidatu zagarantovana na predstojeêim izborima. Meappleutim, ne samo da je Lula ponovo dobio izbore, veê je u drugom mandatu znatno ojaëao svoju poziciju u odnosu na prvi mandat. Korupcijski skandal je zanemaren, Lula je briljirao u kampanji, a sve zahvaljuju- Êi jednom faktoru: ekonomskom napretku. Na ekonomskom planu, Lula je prvi mandat posvetio stabilizaciji ekonomije i umirivanju stranih investitora. Meappleutim, najveêi broj graappleana Brazila nije osjetio ekonomski napredak zbog visokih kamatnih stopa i niskog ekonomskog rasta. Od godine to je po- Ëelo da se mijenja, zahvaljujuêi povoljnoj meappleunarodnoj situaciji. Kina je postala glavni kupac brazilske rude gvoæapplea i soje, a SAD su poëele viπe da investiraju. Ekonomska situacija je bila znatno bolja, i najveêi broj graappleana nije mario za optuæbe na partijskoj sceni. Bolsa Familia je, kako je i predviappleeno, davala rezultate koji 135 su sami po sebi bili skromni, ali su svjedoëili da Lulina vlada vodi raëuna o svakom graappleaninu. Takoapplee, upravo u vrijeme mensalão skandala Lulina vlada je poëela da podiæe minimalnu cijenu rada. Minimalna zarada je bila dva puta veêa u odnosu na prethodnu godinu. U godini je nastavila da raste, da bi je nakon izbora, u decembru 2006., Lula ponovo podignuo za 8.5%, i iznosila je 177 ameriëkih dolara mjeseëno. Danas je minimalna zarada oko 510 reala, odnosno 300 ameriëkih dolara. Stabilno poveêanje plata znaëilo je bolji æivotni standard za ogroman broj porodica, ali ne samo to. Poπto se penzije u Brazilu obraëunavaju prema minimalnoj zaradi, to je ovo poveêanje predstavljalo direktnu korist za Ëak 18 miliona ljudi. Ekonomski napredak pri kraju prvog Lulinog mandata je bio najvaæniji razlog za njegov izborni uspjeh godine. ZahvaljujuÊi programu Bolsa Familia, stekao je znatnu podrπku kod najsiromaπnijih slojeva stanovniπtva, dovoljnu da nadomjesti izgubljene glasove biraëa iz srednje klase koji su bili razoëarani korupcijskim skandalom. Na izborima godine je u drugom krugu osvojio 61% glasova i pobijedio Geralda Alkmina iz PSDB-a (Brazilske partije socijalne demokratije). Drugi mandat Lula je posvetio snaænijim ekonomskim mjerama. Radio je na proπirenju domaêih kredita i stimulisao ekonomiju dræavnim investicijama u infrastrukturu. Zatim se godine suoëio sa najteæim ekonomskim izazovom: svjetskom finansijskom krizom. Kad su pale akcije na Vol Stritu, Lula nije dozvolio da se svjetska panika proπiri i na Brazil. Samopouzdano, u svom stilu, izjavio je da je to moæda cunami u Sjedinjenim Dræavama, ali da u Brazilu to neêe biti viπe od æubora vode. Ova izjava je tumaëena kao izraz arogancije i neznanja; meappleutim pokazalo se da Lula nije bio daleko od istine, jer je Brazil zemlja koja je posljednja osjetila krizu, i prva izaπla iz nje. Vlada je usvojila mjere za stimulisanje potroπnje i smanjila porez na kljuëne industrije kao πto su automobilska industrija i graappleevina, πto je sprijeëilo recesiju. Za vrijeme globalne krize, u Brazilu je inflacija bila niska i nijedna banka nije bankrotirala, zahvaljujuêi dobrim ekonomskim potezima i povjerenju graappleana u ekonomski sistem. Na kraju drugog mandata Lula je mogao biti ponosan na stopu rasta od 7% godiπnje. Svjetska ekonomska kriza nije omela Lulu da nastavi sa sprovoappleenjem snaænih socijalnih programa, usmjerenih na rjeπavanje æivotnih problema najsiromaπnijih porodica Brazila. Joπ jedan projekat, Moja kuêa, moj æivot ( Minha Casa, Minha Vida ) je pokrenut godine. Ovim programom Lula je joπ jednom pokazao svoju odluënost u obezbeappleivanju pomoêi ljudima koji æive na margini æivotnog opstanka, ovog puta kroz rjeπavanje njihovog stambenog pitanja. Brazil je jedna od zemalja u kojoj broj stanovnika ubrzano raste, a potreba za izgradnjom novih stambenih jedinica je sve veêa iz godine u godinu. Hiljade porodica æivi u favelama Rija de Æaneira i drugih gradova, bez osnovnih higijenskih uslova. Upravo za njih je osmiπljen i pokrenut program, koji zajedno finansiraju federalna i opπtinske vlasti, u saradnji sa privatnim kompanijama i banka-

136 136 ma.. Lula je predvidio da bi u godini vlada trebalo da obezbijedi stanove za dva miliona porodica, a da Êe do kraja ove decenije uspjeti da zbrine Ëak sedam miliona siromaπnih porodica. Jedini uslov za porodice je zaraappleuju najviπe 1500 reala mjeseëno. Takoapplee, ovim bi se rijeπio joπ jedan problem, a to je preseljenje ljudi sa riziënih podruëja, kao πto su kliziπta i priobalna mjesta kojima svake godine prijete poplave. Socijalni programi kao πto su Bolsa Familia i Minha Casa, Minha Vida su kamen temeljac Luline vladavine. On je za osam godina svoje vlasti pokazao da je moguêe ostvariti snaæan ekonomski rast, a u isto vrijeme brinuti o najsiromaπnijima, dati im podrπku i moguênost za napredak. Lula je uspio da promijeni socijalnu strukturu stanovniπtva, znatno smanjivπi procenat siromaπtva. Za prvih πest godina njegovog mandata broj siromaπnih se smanjio sa 50 na 30 miliona ljudi. Meappleutim, joπ je vaæniji Ginijev indeks, pokazatelj stanja nejednakosti. Ginijev indeks je od poëetka od kraja Luline vladavine opao sa 0.58 na 0.538, πto zna- Ëi da je znatno smanjen jaz izmeappleu najsiromaπnijeg i najbogatijeg procenta brazilskih graappleana. Takoapplee, 25 miliona ljudi je, prema nekim procenama, zahvaljujuêi rastu dohotka preπlo u srednju klasu. Pored ekonomske stabilnosti, Lula je donio Brazilu i status znaëajne regionalne i svjetske sile. Za razliku od Kardosa, koji je svoju spoljnu politiku zasnivao na lojalnosti Sjedinjenim AmeriËkim Dræavama, Lula je ojaëao veze sa liderima Latinske Amerike i poëeo promociju Merkosura i Jug-Jug saradnje. Osnaæio je prijateljstva sa Kastrom i»avezom, voappleama dvije najznaëajnije socijalistiëke zemlje Latinske Amerike. Prilikom posjete Kubi u januaru godine Lula je izrazio æelju da Brazil bude Kubi partner br. 1. Sa»avezom je takoapplee izgradio bliske odnose, pretvarajuêi liëno prijateljstvo u snaænu ekonomsku saradnju dvije dræave. Venecuela veê dugi niz godina snabdijeva sjeverni Brazil jeftinom strujom; a godine je sklopljen ugovor o zajedniëkoj izgradnji naftne rafinerije u Brazilu. Ova saradnja je logiëan rezultat druπtvenog procesa koji je zapoëet u Latinskoj Americi nakon pada vojnih diktatura. U procesu svrgavanja reæima nametnutih iz inostranstva, kao voapplee su se izdvojili marksisti, socijalisti i pripadnici ljevice uopπte, koji su poëeli nacionalizaciju prethodno privatizovanih druπtvenih bogatstava, protjerali multinacionalne kompanije i poëeli da sprovode snaæne socijalne programe potrebne narodu. To se dogodilo u Venecueli, Argentini, Boliviji i Ekvadoru, a kad je Lula doπao na vlast, saradnja sa ovim liderima je bila logiëan izbor. Ipak, iako najjaëe liëne veze ima sa»avezom i Kastrom, Lula nije propustio da shvati znaëaj saradnje, na ravnopravnim osnovama, sa ekonomski najsnaænijim dræavama. Tako je povezao Brazil sa ameriëkim investitorima i ojaëao ekonomsku saradnju sa Kinom. OdliËna ilustracija njegovog novog pristupa je Ëinjenica da je on jedini πef dræave koji se, i to na poëetku svog mandata, pojavio na sastanku Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu, u bastionu ekonomskog neoliberalizma, i na sastanku Svjetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu u Brazilu, Svijet u 21. stoljeêu na kojem se okupljaju ljeviëarski aktivisti i dræavnici svijeta. Kao u ekonomskim pitanjima, i na meappleunarodnoj sceni Lula se pokazao kao pragmatiëan politiëar. Brazil je postao dio nekoliko inicijativa, usmjerenih na to da se zemljama sa rastuêom ekonomskom snagom prizna i politiëka moê. Prije svega, Brazil, NjemaËka, Indija i Japan su godine formirali grupu G4, da bi zajedno lobirali za stalna mjesta u Savjetu bezbjednosti UNa. Zatim je godine formiran BRIK, grupacija koju Ëine Brazil, Rusija, Indija i Kina, Ëetiri dræave sa rastuêom ekonomijom i sve veêim politiëkim znaëajem. KonaËno je Brazil privukao svjetsku paænju, prije svega zahvaljujuêi Lulinoj harizmi i ambiciji. Teænju da Brazil uëini svjetskom ekonomskom silom Lula je jasno iskazao joπ na poëetku svog prvog mandata godine je bio pozvan da prisustvuje godiπnjem sastanku grupe G7 u Francuskoj. Pred Ëelnicima sedam najmoênijih zemalja svijeta, iznio je zanimljivu ideju: da se sljedeêi sastanak odræi u Brazilu; uz obrazloæenje da Êe za 20 godina moæda joπ samo tri dræave Ëlanice G7 biti tu, odnosno biti dovoljno bogate da zadræe mjesto u grupaciji. Poruka je bila jasna: Brazil Êe raditi na tome da osvoji mjesto meappleu najbogatijim zemljama svijeta. Lula nije prezao od toga da demonstrira diplomatsku nezavisnost Brazila, te je ponekad pravio i neπto smjelije korake. No, to je novi, ekonomski snaæan i politiëki nezavisan Brazil. Tako je Lula priznao palestinsku vladu krajem 2010., πto je bio snaæan πamar u lice ameriëkoj administraciji. Prije toga se tokom godine ukljuëio u joπ kontroverznije pitanje: pitanje iranskog nuklearnog programa. Teheran je insistirao da uranijum koristi samo u miroljubive svrhe za proizvodnju elektriëne energije i da treba da ga obogaêuje u svojim nuklearnim postrojenjima. Poπto su Iranu prijetile sankcije Savjeta bezbjednosti, Lula je u maju godine posredovao u pregovorima Ahmadinedæada i Erdogana, na kojima je dogovoreno da se uranijum πalje na obogaêivanje u Tursku, a da se zatim obogaêen uranijum koristi u Iranu za proizvodnju nuklearne energije. To je za tren bila Lulina velika diplomatska pobjeda, ali je u julu na insistiranje SAD-a i Velike Britanije u Savjetu bezbjednosti donesena rezolucija kojom su Iranu uvedene sankcije. Brazil i Turska, kao nestalne Ëlanice Savjeta bezbjednosti, su glasale protiv rezolucije. SliËno kao πto je rastuêu ekonomsku moê Brazila is-

137 Svijet u 21. stoljeêu koristio da napravi odluëne diplomatske iskorake, Lula je podrπku koju je uæivao kod brazilskih graappleana iskoristio da na izborima godine promoviπe svog politiëkog nasljednika. Stavljanjem Dilme Rusef u prvi plan Lula je æelio da oëuva svoje ekonomske mjere i vlast PT-a. Poπto brazilski ustav ne dozvoljava treêu uzastopnu kandidaturu, a Lula nije æelio da izvrπi takvu ustavnu promjenu, Rusefova je bila logiëan izbor. Nekadaπnji gerilski borac i ministarka energetike, a zatim Lulin πef kabineta, ona nema ni djeliê harizme koja je igrala krucijalnu ulogu pri Lulinom izboru. Meappleutim, Lula je uspio da njenu buduêu vladu predstavi kao vladu kontinuiteta, πto je u momentu snaænog ekonomskog rasta u Brazilu odgovaralo graappleanima. U drugom krugu izbora 31. oktobra, Rusefova je osvojila 56% glasova, dok je njen glavni rival, Æoze Sera iz PSDB-a osvojio 44% glasova. Pri inauguraciji, obeêala je da Êe nastaviti stopama svog prethodnika u naporima da smanji siromaπtvo, da Êe obezbijediti univerzalno zdravstveno osiguranje, ali i da Êe obezbijediti snaæan ekonomski rast Brazila. Upravo po uzoru na Lulu, u junu Rusefova je pokrenula program pod imenom Brazil bez bijede ( Brasil Sem Miséria ), sa ciljem da joπ viπe smanji procenat ljudi koji æive u apsolutnom siromaπtvu. Njene prvobitne ekonomske mjere predstavljaju nastavak Luline politike, uz neπto jaëu kontrolu dræave nad træiπtem i veêa ograniëenja javne potroπnje. Takoapplee, Ëini se da Êe i ona, kao Lula, πtititi dræavnu imovinu i prirodna bogatstva Brazila od eksploatatorskih multinacionalnih kompanija, posebno novootkrivene zalihe nafte u brazilskim vodama. Kad je u pitanju spoljna politika Brazila, Ëini se da ne- Êe biti radikalnih promjena. Dilma Rusef je zauzela neπto suzdræaniji stav u odnosu na Ahmadinedæada, ali je njen novi ministar inostranih poslova Antonio Patriota izjavio da se zalaæu za dijalog, a ne za sankcije, i da Êe predsjednica nastaviti stopama svog prethodnika kad je u pitanju iranski nuklearni program. Nastavljena je i bliska saradnja sa»avezom, koji je bio prvi πef dræave koji je posjetio Brazil nakon izbora Rusefove, kojom prilikom je potpisano deset ugovora o saradnji. Sa druge strane, odnosi sa zapadnim dræavama se nijesu popravili, veê upravo suprotno. Brazil je blokirao ulazak u vode Rija de Æaneira brodu britanske kraljevske mornarice koji je iπao za Foklandska ostrva, πto je vlada Argentine pozdravila. Na kraju, spoljna politika Dilme Rusef najjasnije se mogla vidjeti prilikom odluëivanja Savjeta bezbjednosti UN-a o krizi u Libiji. Brazil je bio uzdræan prilikom glasanja o rezoluciji br kojom je dozvoljena vojna akcija protiv Gadafijevog reæima. Brazilski ambasador u UN-u je insistirao da Êe vojna akcija nanijeti viπe πtete nego koristi, Ëime je jasno stavljeno do znanja da Brazil ne podræava akciju NATO-a u Libiji. Joπ uvijek je rano izvlaëiti zakljuëke o novoj spoljnoj politici Brazila, ali Ëini se da Êe - i pored neπto oπtrijeg tona o poπtovanju demokratije i ljudskih prava upuêenih ka Ahmadinedæadu - predsjednica Rusef nastaviti da jaëa savezniπtva koja je izgradio Lula. Moæe se reêi da je odlaskom Lule sa vlasti zavrπena jedna epoha u Brazilu. Uzdræane ekonomske mjere, opseæni socijalni programi i Ëesta demonstracija rastu- 137 Êeg politiëkog znaëaja na meappleunarodnoj sceni osnovni su elementi po kojima Êe se pamtiti Lulina vladavina. No, da bi dao jedan konkretan zakljuëak o uspjeπnosti njegove politike, najrelevantniji su ekonomski parametri. Nekada jedna od siromaπnijih zemalja Juæne Amerike, Brazil je danas najsnaæniji ekonomski igraë na zapadnoj hemisferi nakon SAD-a godine bio je osma ekonomska sila, a predviapplea se da Êe do Brazil postati peta ekonomska sila svijeta. U godini Brazil je doæivio rast BDP-a od Ëak 7.5%, i osvojio peto mjesto na listi zemalja Ëlanica G20. Stimulativne mjere i povoljni krediti, ali i strane investicije, omoguêili su da sad Brazil po rastu BDP-a prestigne Ëak i Francusku i Veliku Britaniju. Zatim, u Brazil je premaπio NjemaËku i postao Ëetvrto po redu træiπte automobila na svijetu. Prema procjenama vlade, u se oëekuje rast BDP-a od 4.5%, πto je mnogo viπe nego πto se oëekuje u razvijenim evropskim zemljama. Kao dio BRIK-a, Brazil veê sada nosi reputaciju buduêe svjetske sile, jer se smatra da Êe dræave Ëlanice BRIK-a biti najmoênije ekonomije svijeta za godina. Za ovakav napredak Brazila u velikoj mjeri, ako ne u potpunosti, zasluæan je dosadaπnji predsjednik, Luis Injasio Lula da Silva. LjeviËar u duπi, ali pragmatiëan i oportun pri donoπenju odluka, Lula je uspio ono πto mnogima nije poπlo za rukom: da u isto vrijeme donese ekonomski progres i politiëku moê svojoj zemlji, da kroz opπti druπtveni napredak oëuva podrπku svojih graappleana i ojaëa prijateljstva sa ljeviëarskim liderima, ali i da osvoji poπtovanje zapadnih politiëara. Sada je na njegovoj nasljednici da iskoristi postojeêu prednost i da u bliskoj buduênosti uëini Brazil moênom i prosperitetnom dræavom i istinskim liderom svjetske ekonomije. Sanja BulatoviÊ je diplomirana politikologinja za meappleunarodne odnose iz Kotora. Bila je sudionica osme generacije Internship programa u Skupπtini Crne Gore godine, i od godine je alumna programa koji je financirao State Department (Benjamin Franklin Transatlantic Fellows Initiative). Centar za socijalna istraæivanja

138 138 Etnografska crtica Svijet u 21. stoljeêu Æivot ameriëkog radnika Mirza MustafiÊ Mnogi ljudi na Balkanu i dan-danas smatraju Ameriku zemljom moguênosti, mjestom gdje sposoban Ëovjek sa malo sreêe moæe da se pretvori iz prosjaka u bogataπa. No, kakva je stvarnost za jednog najamnog radnika u ovoj velikoj zemlji? Svrha ovog kratkog Ëlanka nije razbiti iluzije o æivotu u Americi, veê prikazati istinsku sliku æivota ameriëkog radnika, kako bi Ëitalac imao jasniju sliku o uslovima rada i naëinu æivota, objektivnu sliku liπenu holivudskih bajki i predrasuda. Radnik koji je predmet ovog prouëavanja ne æivi u velegradu niti u malom selu, nego u sredini veoma sliënoj tipiënim ameriëkim srednjim gradovima. Njegov grad je administrativni centar regije i nalazi se izmeappleu dva veêa grada koji se nalaze na sjeveru i jugu, udaljeni par sati voænje u oba pravca, i koji su spojeni velikim autoputem. Treba spomenuti da dræava u kojoj æivi spada meappleu pet najsiromaπnijih od ukupnih 50 saveznih dræava po bruto domaêem proizvodu po stanovniku. Grad i opπtina nemaju baπ razvijenu teπku industriju osim u predgraappleu, ali je veoma teπko zaposliti se na tim radnim mjestima zbog jake konkurencije. Moæe se priliëno lako naêi posao u restoranu ili robnoj kuêi, ali s obzirom da oni obiëno pla- Êaju zakonski minimalnu nadnicu, ovakve ustanove naj- ËeπÊe zapoπljavaju appleake ili starce, tj. osobe koje prihvataju da rade za sitne pare. Zaista nije moguêe pokriti sve troπkove radeêi za minimalnu platu u Americi, Ëak ni u najsiromaπnijim dræavama. Najjednostavniji naëin zaraditi i uπtedjeti viπe novaca je zaposliti se u fabrici preko privatne agencije za zapoπljavanje. Kad se Ëovjek prijavi u ove agencije, prima platu od njih a ne od preduzeêa za koje fiziëki radi. Ove agencije ne nude iste beneficije kao πto imaju radnici koji rade za firmu, a osiguranje koje agencije imaju je toliko nepovoljno da ogromna veêina radnika uopπte nisu osigurani uprkos Obamanim reformama. Prelazni period dok Ëovjek radi kao temporary, ili privremeni radnik zaposlen preko agencije, obiëno traje πest mjeseci, ali nije neobiëno da radnik provede duæe od godinu dana na jednom radnom mjestu, a da prima platu od agencije. Podrazumijeva se da je satnica znatno manja za temporalce nego za radnike πto rade za firmu, ili full-timers (dakle, razlika izmeappleu privremenih i redovnih radnika ne odnosi se na broj sati koliko rade jer svi rade isti broj sati veê za koga su zaposleni). Ovaj privremeni period omoguêuje πefovima da procijene kvalitet i prisutnost radnika i nakon odreappleenog vremena mogu odluëiti da li temporalce zaposliti u firmu, dati otkaz zbog nezadovoljavajuêeg rada ili nekog drugog razloga, ili jednostavno produæiti rok. Mnogo puta se desilo da temporalci dobiju otkaz nakon dan-dva zbog sitnica, kao πto je na primjer negativan komentar o brzini montaæne trake na kojoj nikad nisu radili, niti su imali dovoljno vremena da se naviknu. Dvojica stranaca su dobili otkaz prvi dan direktno od glavnog πefa, jednog vampira od Ëovjeka, koji im je rekao: Ako ne znate engleski, marπ iz moje fabrike! AmeriËke fabrike dovode ljude iz svih krajeva zemaljske kugle u kontakt jedne sa drugima.»ak i u manjim gradovima mogu se naêi doseljenici sa svih strana svijeta. Samo u jednoj smjeni radili su radnici iz El Salvadora, Nepala, Bosne, Kambodæe, Maroka i Somalije. Na radnom mjestu uopπte ne postoji sukob izmeappleu radnika na osnovu porijekla i nacionalne pripadnosti veê drugarstvo i saradnja, jer imaju zajedniëki interes da se pokaæu kao vrijedni radnici. Radnik je cijenjen po tome da li pomaæe suradnicima kad ima vremena, a ne po nekim veê postavljenim predrasudama. to se tiëe tolerancije etniëkih manjina, Amerika je jedna od najnaprednijih zemalja po tom pitanju, Ëak nadmaπuje Zapadnu Evropu. Kao πto je navedeno, zato πto nema puno industrije u

139 Svijet u 21. stoljeêu blizini gdje radnik boravi, on mora da daleko putuje autoputem kako bi stigao na posao. Zapravo, mora iêi u susjednu opπtinu! U Americi stvarno niπta nije blizu; auto je potreban Ëak da se poπalje pismo ili da se obave najsitnije kupovine. Radnik izgubi najmanje pola sata putujuêi od kuêe do posla i isto toliko kad se vraêa, a kad pada snijeg ili jaka kiπa, onda je potreban skoro Ëitav Ëas samo u jednom pravcu. Gorivo moæda jest malo jeftinije ovdje nego u Evropi, ali kad se izraëuna koliko Ëovjek mora da preapplee ovdje u odnosu na tamo, onda razlike izmeappleu troπkova za gorivo stvarno nisu toliko znaëajne. Postoji zakon koji kaæe da svako auto na putu mora da ima nekakvu vrstu osiguranja, a to nameêe veliki finansijski teret porodicama zato πto zavodi za osiguravanje djeluju kao karteli, te naplaêuju maltene iste cijene za usluge. Najgore prolaze porodice sa maloljetnom djecom, jer se oëekuje od svakog djeteta iz radniëke porodice da poëne raditi kad napuni 16 godina, ali zato moraju plaêati najmanje duplo viπe za osiguranje dok ne napune 21 godinu. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih hidden fees (skrivenih troπkova); djeca imaju pravo voziti auto kad napune 16 godina, ali zato moraju plaêati duplo viπe od odraslih. Radnici doappleu na posao 15 minuta prije poëetka smjene da dobiju radni zadatak, a skoro svako radi po 12 sati. Dan je podijeljen u X smjenu od 7h do 19h i Y smjenu od 19h do 7h. Naπ radnik je u Y smjeni, dakle, u noênoj, a zato dobija samo ameriëkih centi viπe od onih koji rade danju. Radne sedmice su cikliëne; u dugoj radi ponedjeljkom, utorkom, petkom, subotom i nedjeljom, a u kratkoj srijedom i Ëetvrtkom, meappleutim, kako raëunaju radnu sedmicu od nedjelje do subote, u dugoj dobija platu za 48 sati a u kratkoj za 36 sati. Ovakav je raspored u ovoj fabrici, ali mora se naglasiti da faktiëki u svakoj fabrici na ovom podruëju radna sedmica traje duæe od 40 sati. Prema ameriëkom Uredu za statistiku rada (Bureau of Labor Statistics), za jul god., radnici u komunalnim sluæbama rade najviπe - prosjeëna radna sedmica traje 41,7 Ëasova. Odmah za njima su radnici koje se bave proizvodnjom materijalnih dobara: proizvoappleaëi trajnih dobara 40,6 Ëasova, manufakturom 40,3, proizvoappleaëi netrajnih dobara 39,8. Prevoznici i radnici u stovariπtima prosjeëno rade 38,6 Ëasova u sedmici. Oni koji se bave finansijskim poslovima rade 37,4 sati, a oni koji vrπe profesionalne i poslovne usluge prosjeëno rade samo 35,7 Ëasova sedmiëno. Odjeljenje za rad (the Labor Department) nam daje brojeve za dræave gdje se najviπe radi u godini: dræava Nevada (NV) 37 Vajoming (WY) 36,7 Teksas (TX) 36,3 Kentaki (KY) 36,2 Alabama (AL) 36,0 Vaπington DC 35,8 Misisipi (MS) 35,6 Juæna Karolina (SC) 35,6 Oklahoma (OK) 35,5 prosjeëan br. Ëasova u radnoj sedmici 139 Zanimljivo je πto Ëetiri dræave - SC, KY, AL, i MS - spadaju meappleu deset najsiromaπnijih ameriëkih dræava po bruto nacionalnom proizvodu po stanovniku. Fabrika o kojoj se radi je fabrika plastikara gdje se proizvode plastiëne flaπe i ambalaæe za razne teënosti, od deterdæenta do ulja i putera. U ovoj fabrici je zaposleno viπe od 100 radnika, tako da nije rijeë o sitnoj ustanovi veê o meappleudræavnom preduzeêu sa fabrikama πirom Amerike i Kanade. Maπine proizvode sve boce i flaπe, a radnici se mogu podijeliti u Ëetiri osnovne grupe po vrsti rada koji obavljaju: a) punioci koji pakuju proizvode u kutije; b) maπinisti koji se brinu da maπine rade ispravno; c) πefovi koji nadgledaju rad; i d) menadæeri koji rade u kancelariji do fabrike i koji vrπe administrativne i tehniëke funkcije. Svi neiskusni radnici poëinju raditi kao punioci. Punilac mora stajati na betonu, nekad Ëak bez otiraëa, za 11 od ukupnih 12 sati dok je tu, a sjediti je strogo zabranjeno. Punilac stavi kutiju na podlogu i puni je flaπama koje padaju sa montaæne trake u vrteêi stol. Stol se veoma brzo napuni, ma kakve god bile flaπe, tako da uopπte nema Ëekanja. toviπe, punilac mora da sastavi svoje kutije, stavi kese u njih, sloæi kutije na drvenu paletu, samelje otpadak koji pada iz maπine u kante, izvaga flaπe svaka dva sata da provjeri jesu li odgovarajuêe teæine. Ovo su odgovornosti svakog punioca, a nekad ih ima Ëak i viπe, ovisno na kojoj liniji radi. RadeÊi takvom brzinom, punilac samo moæe da misli o izvrπavanju zadatka. Na jednoj obiënoj liniji svaka kutija je teπka otprilike 13,5 kg a za jednu noê premjesti preko 100 kutija sa poluge na paletu. Ovo je tako iscrpljujuêi posao da ima samo 3-4 punioca u Ëitavoj fabrici koji su radili tu duæe od pet godina. A onda, tu su uvijek nadglednici i πefovi u velikom broju, koji samo otvaraju usta da kaæu πta se radi pogreπno. Najgori je glavni πef, koji je dao otkaz jednoj πefici koja je radila u firmi preko 20 godina jer je pokupila flaπu sa poda i vratila na montaænu traku a nije flaπu obrisala prije nego πto je stavila nazad. Kad pokazuje ovako malo poπtovanja prema starijim radnicima, zamislite kako postupa prema poëetnicima. Moramo se na kratko zadræati na proizvodnosti ameriëkih fabrika. Prva stvar πto se odmah moæe primijetiti je da nema skoro nikakvog rasipanja. Suviπak plastike na flaπama se izbije tokom proizvodnje i pada u kante, punioci samelju ovaj otpadak πto se ponovo istopi pa se vraêa u proces proizvodnje. Kutije koje se koriste su reciklirane i napravljene u drugoj fabrici koja je udaljena 20 minuta od plastikare. Svaki dan rade maπina, a koliko ambalaæe jedna moæe da proizvede za 12 sati zavisi od veliëine i vrste flaπa. Meappleutim, svaka maπina proizvodi najmanje nekoliko hiljada tokom jedne smjene. Cijena za jednu od veêih flaπa je 10 centi. Maπine se redovno Ëiste, a u sluëaju zastoja maπinisti su uvijek prisutni da pritisnu dugma te da opet pokrenu proizvodnju. Sve u svemu, veoma malo je izgubljeno tokom proizvodnje a mnogo dobijeno. AmeriËke fabrike su postigle vrhunski stepen produktivnosti konstantnim usavrπavanjem sredstava za proizvodnju.»itave grane industrije i proizvodnje su toliko povezane da je proizvodnja zaista postala druπtvena, ali u sadaπnjem druπtvenom ureappleenju prisvajanje ostaje privatno. Jedna maπina moæe da zadovolji potraænju Ëitave zemlje, ali profit koji se stvara ne ide radnicima niti druπtvu uop-

140 140 Svijet u 21. stoljeêu πte veê vlasniku firme. Uistinu, izvjesan dio dobitka ide radnicima kao nadnica, drugi dio sluæi da pokrije sirovinu koriπêenu tokom rada i za nabavku novih sirovina, a treêi dio ide dræavi kao porez. Meappleutim, svi ovi izdaci se smatraju kao troπkovi procesa proizvodnje i kad se saberu od ukupnog dobitka, to πto preostaje koriste samo vlasnici umjesto Ëitavo druπtvo. Meappleunarodni radniëki pokret ima kao krajnji cilj potpun preobraæaj postojeêeg ureappleenja. Podruπtvljavanje sredstava za proizvodnju pod kontrolom radniëke klase Êe radnike Ëiniti kljuënim faktorom u procesu proizvodnje. Raspolaganje sredstvima za proizvodnju Êe radniëku klasu Ëiniti aktivnim uëesnicima u odluëivanju πta i koliko da se proizvodi. Aktivno uëestvovanje radniëke klase u radnom procesu uz saradnju sa sopstvenom, radniëkom dræavom Êe stvoriti uslove pod kojima radnici postaju gospodari svojih radnih mjesta. Ukupni profit bi se podijelio meappleu radnicima i dræavom: najzna- Ëajniji dio Êe iêi stvarnim proizvoappleaëima - radnicima - kao poveêana nadnica i priznanje vrijednosti njihove radne snage, dok Êe preostali dio iêi dræavi da se koristi za sprovoappleenje socijalnih programa, odræavanje i obnavljivanje infrastrukture, ulaganje u druge grane industrije, itd. Pravi socijalizam ponovo postaje ideologija buduênosti πirom svijeta, a nosioci crvenog barjaka nastoje da greπke iz proπlosti ne ponove. Socijalizam bez istinske, radniëke demokratije i internacionalizma vodi ka usredsreappleivanju politiëke vlasti u πto uæem krugu elite, sve do diktature. Dræava mora postati aparat radniëke klase, a ne obrnuto. Kapitalizam uopπte, a pogotovo neoliberalni model, se pokazao do krajnosti neadekvatnim za osiguranje visokog standarda æivota i sigurnosti radnika i zato sada sve viπe ljudi teæi za pravim socijalizmom. Kako Ëitaoci ne bi pomislili da smo skrenuli sa naπe prvobitne teme, dodaêemo da Ëak i ameriëki radnici sami dolaze do ovog vaænog zakljuëka. Iako je razgovor o sindikatima u suπtini zabranjen u fabrici, niko ne moæe da sprijeëi radnike da razgovaraju o aktuelnim politiëkim dogaappleajima kad su na pauzi. Dræavni programi za kreiranje poslova su suoëeni sa velikim skepticizmom, da ne kaæemo cinizmom, od strane obiënih radnika dok ismijavaju Obamino obeêanje da Êe poëeti oporezivati bogataπe. Svi priëaju da u Americi nije kao prije, a to se Ëuje od samih Amerikanaca. Veliki πtrajk dræavnih radnika u Viskonsinu oznaëio je buappleenje ameriëkih radnika jer se po prvi put suprotstavljaju pohlepnoπêu same dræave. Ovaj πtrajk je potresao politiëku stabilnost postojeêeg poretka, jer su radnici poëeli shvatati da liberali i konzervativci politiëki zastupaju buræoaziju i njihovne ideologije. To πto najnapredniji ameriëki radnici dolaze do zakljuëka da im je potrebna sopstvena radniëka stranka da brani njihove klasne interese u Kongresu, ukazuje na to da je klasna svijest uistinu univerzalna. Ova nova partija Êe imati veliki oslonac u sindikatima. Predsjednik AFL-CIO, najveêeg savez ameriëkih sindikata u dræavi, je izjavio da ubuduêe sindikati neêe biti primorani da slijepo glasaju za demokrate, navodeêi da je novo doba klasne borbe pred ameriëkim radnicima. Jednog dana prije nego πto su radnici morali poëeti smjenu, nadglednici su ih obavijestili da su im skratili pauze od 15 na 10 minuta dok i dalje dobijaju pola sata za ru- Ëak. Ovo je obavjeπtenje izazvalo veliki gnjev i nezadovoljstvo jer je sasvim nepravedno. Deset minuta nije dovoljno vremena da se ispuπi cigareta ni da se popije sok, nije dovoljno vremena ni za πta. Nadglednici nisu dali nikakvo objaπnjenje zaπto su to odluëili, osim to πto po pravilu oni bi trebali dobijati deset minuta ali ovo je Ëista laæ jer u udæbeniku fino piπe 15 minuta. Svi su znali da je ovo doπlo od pomenutog glavnog πefa. Jedna πefica je priznala da Êe radnicima biti teæe, ali da ipak treba da budu sretni πto uopπte imaju posao. Eto, dokle je Amerika spala! Radnik snosi sve troπkove vlasti, vlasti bogataπa, i daje Ëetvrtinu od svake plate dræavi zato πto bogataπi odbijaju da plaêaju za odræavanje njihove dræave. A kad uraëuna izdatke za kamatu, namirnice, poreze, osiguranja svakakvih vrsta, prevoz, zdravstvenu njegu, πkolovanje, itd., pita se kuda ona Ëetvrtina ode. Joπ je firma tu da radnika maltretira, a on ipak treba biti sretan jer makar ima posao. Meappleutim, od prvog dana kad su uveli ovo novo pravilo, radnici su poëeli pruæati otpor spontano. Mnogi su ostajali na pauzi po 15 minuta a kad bi se πefovi ili poneki maπinisti bunili radnici bi ih pitali: HoÊete li vi ostati po 10 minuta!? Nakon par dana i sve πireg otpora, vratilo se na prijaπnje stanje i nije se viπe Ëulo za pauze po 10 minuta. Ovo je bio sluëaj makar za noênu smjenu a radnici u dnevnoj joπ uvijek moraju da rade 11 od 12 Ëasova. U ovom incidentu radnici su izvukli vaænu pouku o otporu i kolektivnom djelovanju, a πefovi su se malëice povukli, saznajuêi da i za njih postoje granice. Jedan radnik veli: Biti uspjeπan u Americi sada znaëi biti u stanju pokriti sve æivotne troπkove. Ovo je veoma oëajna procjena ali je, na æalost, realnost za veêinu najamnih radnika u ovoj zemlji. Teπko je opisati sa kakvom tugom radnici stiæu na posao prije poëetka smjene. Svi imaju namrπtena lica, pognute glave, i niko ne progovori viπe od par rjeëi. Isto tako, teπko je opisati radost pri svrπetku radnog dana, kad Ëekaju drugog da ih zamijeni. Svi su nasmijani kad se iskucaju, jer znaju da su izdræali joπ jedan dan i ubrzanim koracima idu do svojih auta. Ovako prolaze dani, sedmice, mjeseci, godine, dok se radnikov poloæaj pogorπava zato πto se cijene svake robe, osim radne snage, poveêavaju, dok najamnine stagniraju. Ovo Êe ostati teπka sudbina ameriëkih radnika sve dok ne shvate da nemaju prijatelja ni u Vol Stritu ni u Vaπingtonu. AmeriËki radnici obogaêuju privatnike, dræavu, sve i svakoga osim sebe, dok uzalud Ëekaju da im ovi isti eksploatatori neπto dobro i znaëajno uëine. Osloboappleenje radniëke klase je zadatak same te klase, a ovo pravilo vaæi i za ameriëke radnike. Klasnosvjesni radnici imaju veliku duænost da njihovim suradnicima u Americi objasne da ne smiju oëekivati da Êe im se druπtveni poloæaj poboljπati ako se ne organiziraju kako bi zahtijevali poboljπanje. NeÊe se niπta promijeniti na bolje praznim obeêanjima od ljudi koji uopπte ne shvataju kako je radnicima. Jedino stvaralaëki trud, aktivni rad od strane klasnosvjesnih radnika moæe da postepeno pokrene masu da promijeni sopstveni poloæaj. Kako se ekonomska i druπtvena kriza proπiruje i klasni odnosi se zaoπtravaju, sve Êe viπe radnika dolaziti do zakljuëka da stvari mogu promijeniti samo ako su ideoloπki jedinstveni i politiëki organizirani. Mirza MustafiÊ je aktivist ameriëkog i bosanskohercegovaëkog ljeviëarskog pokreta.

141 Svijet u 21. stoljeêu AmeriËka ljevica zaboravila svoje pobjede 141 Alexander Cockburn Pedeset godina nakon Greensboroa Poπto je iziπla s ogromnim gubitkom krvi iz makartistiëkih progona u pedesetim godinama, ameriëka je radikalna ljevica najprije doæivjela spektakularni preporod. Godine 1960., pogazivπi interno pravilo da crnci moraju jesti stojeêi, Ëetiri uëenika Poljoprivredne i TehniËke πkole iz Sjeverne Karoline sjeli su u kafeteriji robne kuêe Woolworth u Greensborou. SljedeÊi dan je to isto uradilo dvadeset i pet uëenika. Dva dana kasnije pridruæilo im se Ëetrdeset bijelih studenata. Pokret je zahvatio petnaest gradova i devet dræava na jugu SAD-a. Dana 25 jula, poπto je morala prebrisati dolara gubitka, robna kuêa (podruænica velikog nacionalnog lanca) sluæbeno je ukinula ovo segregacijsko pravilo. Dogaappleaj je izazvao pravi potres u zemlji. Bila je to polazna toëka dubinskog ponovnog taljenja do kojeg je doπlo u ameriëkom druπtvu. U Raleighu, πezdeset kilometara od Greensboroa, godine osnovan je Komitet nenasilnih studenata (SNCC) sa ciljem da proπiri i strukturira pokret. Bob Moses, prvi voapplea kampanje, izjavio je da je potresen natmurenim dræanjem, bijesom i odluënoπêu oponenata, sasvim suprotnim od straπljivog dræanja, punog snishodljivosti, koje je vidljivo na fotografijama demonstranata iz juænih dræava SAD. Iste se godine sastala u Ann Arboru, u Michighanu, prva Studentska konferencija za demokratsko druπtvo (SDS) - koja Êe imati kljuënu ulogu u organiziranju protesta protiv Vijetnamskog rata. U maju mjesecu studenti iz Kalifornije, sa Berkelyja, preπli su zaljev, kako bi se svi skupili podno stepenica Gradske vijeênice u San Franciscu i izviædali drastiënu makartistiëku istraænu komisiju, o neameriëkim aktivnostima (HUAC), koja je zasjedala u PredstavniËkoj komori. Neobuzdanost u upotrebi sredstava, πto su ih snage reda primijenile pri rastjerivanju gomile, potrest Êe javno mnijenje zemlje i ubrzati kraj makartistiëkim progonima. Kroz Ëetiri kratke godine, ameriëki Êe pokret za graappleanska prava prisiliti predsjednika Lyndona Johnsona da potpiπe cijeli niz zakona koji su modificirali Ustav SAD-a i zabranjivali rasnu diskriminaciju. Godine ulicama Washingtona razlijeæe se grmljavina protestnih manifestacija protiv rata u Vijetnamu. Krajem decenije ameriëko druπtvo u cjelosti proæivljava duboki potres. Skrupulozno Ëitanje (bez imalo naklonosti) historije zemlje dovodi u pitanje ameriëki imperij i ideologiju nacionalne sigurnosti: tajne i svirepost Federalnog ureda za istrage (FBI) i Centralne agencije za informacije (CIA) postali su dostupni javnosti; optuæuje se upotreba znanstvene djelatnosti razvijane na sveuëiliπtima u vojne svrhe; javljaju se pobune vojnika u Vijetnamu; advokat Ralph Nader i njegova organizacija Public Citizen usmjeravaju svoje optuæbe na potroπaëko druπtvo. Godine predsjednik Richard Nixon prisiljen je podnijeti ostavku, a homoseksualni i lezbijski pokret potvrappleuju svoju snagu i izgleda da Êe u nadolazeêih Ëetvrt stoljeêa ljevica biti u stanju zadobiti veêu politiëku ulogu. Tako radikalni zaokret nije nastao ni iz Ëega. VeÊ je poëeo bojkot kafeterija u Oklahoma Cityju. Njegova zaëetnica, Clara Luper, bila je pobuappleena primjerom Rose Parks, koja je postala slavna jer je u Montgomeryju, u Alabami, odbila da ustane bijelcu s mjesta na kojem je sjedila u autobusu. Taj je Ëin doveo na politiëku pozornicu pastora Martina Luthera Kinga. Parksova i King posjeêivali su seminare Highlander Folk School, institucije osnovane od krπêanske ljevice, bliske KomunistiËkoj partiji. Tako se uzlet ameriëke ljevice πezdesetih godina odvija unutar borbe za socijalnu pravdu i protiv rasne diskriminacije. Ali on Êe postati ærtvom vlastite nesposobnosti da preobrazi zanos svojih boraca u snagu vlasti. RazliËite struje progresivne ljevice bile su ujedinjene oko kandidature za predsjedniëke izbore pacifistiëkog senatora Georga McGoverna, a ovu je kandidaturu istakla Demokratska partija. Meappleutim, sindikati, koji su imali glavnu ulogu u davanju novaca za izbornu kampanju, i viπi forumi partije, ostavili su tog senatora na cjedilu, dopustivπi na taj naëin ponovni izbor republikanskog kandidata Nixona. StupajuÊi u Bijelu kuêu 1977., predsjednik iz demokratskog tabora James Carter postao je pobornik neoliberalnih teza i angaæirao je zemlju u novom hladnom ratu u Afganistanu i u okrπajima u Srednjoj Americi, a da pri tom ni-

142 142 Svijet u 21. stoljeêu je doπao u sukob s antiratnim pokretom, koji je svega nekoliko godina ranije proslavio poraz Sjedinjenih Dræava u Vijetnamu. Ljevica Êe ponovo doêi k sebi u osamdesetim godinama, organiziranjem otpora ratovima Ronalda Regana u Srednjoj Americi. Ona Êe prvi put podræati ozbiljnu kandidaturu za predsjednika jednog crnca, Jessea Jacksona. Taj se baptistiëki sveêenik i borac za ljudska prava nalazio u Memphisu pored Kinga, kad je ovaj ubijen godine. Na Ëelu vlastite koalicije nazvane duga (Rainbow Coalition), Jackson je sudjelovao za demokrate na predsjedniëkim izborima i 1988., predlaæuêi program koji je predstavljao pravu pravcatu antologiju svih progresivnih ideja, koje su iznjedrile sve ameriëke ljeviëarske struje, joπ od godine. Nije raspolagao blagajnom vlastite partije, ali je mobilizirao milione Amerikanaca. PoËevπi od 1990., zauzimanje pozicija moêi neprofitnih organizacija i privatnih fondacija (Howard Heiny, Rockefeller, itd.), koje financiraju progresivne ciljeve, ove su izvrsno odigrale svoju ulogu u debaklu ameriëke ljevice. BuduÊi da ih Ëine bogati investitori, kojima je zato oproπteno plaêanje poreza, isti dijele i usmjeravaju sredstva i dotacije prema vlastitom politiëkom opredjeljenju. Njima progresivni ambijenti i sveuëiliπne sredine duguju financijski opstanak, vlastite zarade, plaêanje prostorija, itd., te æive od subvencija koje svake godine mogu biti dovedene u pitanje. Tako su se uplele velike karitativne organizacije, kad su sindikalne centrale i ekoloπke grupe zaprijetile da Êe se ujediniti kako bi osujetile ratificiranje SjevernoameriËkog ugovora o slobodnoj trgovini (NAF- TA) od strane predsjednika Williama Clintona. Do tada su ekoloπke organizacije primile 40 miliona dolara dobijenih od razliëitih mecena, vlasnika naftne industrije, od kojih je 20 miliona dala Pew Charitable Trusts. SuoËeni s opozicijom bogatih neoliberalnih donatora, protivnici NAFTA-e nisu dugo pruæali otpor. PoËetkom novog milenija od tog pokreta preostalo samo nekoliko siromaπnih grupa, jer su svi drugi uπli u Demokratsku partiju ili su ih absorbirale neoliberalne snage. Isto se tako i feministiëki pokret malo po malo okrenuo i okanio borbe za socijalna prava, jer se koncentrirao na borbu za pravo na pobaëaj, koje se neprekidno dovodi u pitanje. irokogrudno finaciran sredstvima Hollywooda, koji je gajio pravi kult predsjednika Clintona, taj pokret nije podigao ni jedan jedini glas kad je ovaj ukinuo federalnu potporu za siromaπne, koju je uæivala veêina neudatih majki. to se tiëe gay pokreta, jako radikalnog sedamdesetih i osamdesetih godina, on se danas bori iskljuëivo za priznavanje brakova homoseksualaca, πto neki meappleu njima ipak analiziraju i vide kao povezivanje s konzervativnim vrijednostima porodice. Tokom vremena lenjinistiëke i trockistiëke struje, koje su mladima otvarale pristup rudimentarnom poznavanju ekonomije kao i minimalnoj organizacionoj disciplini, smanjivale su se poput πagenske koæe. To propadanje kulture ljevice doprinijelo je marginalizaciji generacija, koje nisu bile dovoljno formirane u idejnim debatama. Njima su ostale nepoznate lekcije historije, te su bile sklonije nadomjeπtanju prave analize proizvodnih odnosa putem raznih komplotistiëkih teza ili klimatskog katastrofizma. Gaπenje ljevice sposobne da formulira bilo kakvu kritiku dostojnu tog imena objaπnjava i krajnje personalizirane reakcije do kojih je doπlo, kad se javnost susrela s politikama Georgesa W. Busha i njegove desne ruke Billa Cheneya, koje su doprinijele nastanku iluzije da Demokrati predstavljaju istinsko rjeπenje za promjene, te da Êe bilo koji od njih posluæiti u tu svrhu godine. Pa bilo da se radilo o gospoapplei Hillary Clinton, koja je od pristalica neoliberalnih politika (meappleu kojima i deregulative u poslovanju banka), bilo o gospodinu Baracku Obama, Ëija je izborna kampanja podræana sredstvima Wall Streeta. Najradikalniji izborni okruzi u zemlji, uglavnom sa veêinskim crnaëkim stanovniπtvom, koji su se mobilizirali za izbor Obame, ostat Êe mu bez sumnje vjerni do kraja mandata. Sadaπnji predsjednik u Bijeloj kuêi uvjeren je da Êe ljevica podræavati svaki njegov potez, πto god on bude radio u Afganistanu, Pakistanu i drugdje, i πto god ne bude radio na planu socijalne zaπtite i financijske reforme. Sumoran bilans prvih godina njegove vlasti predstavlja viπe zaborav nego nasljeapplee Greensoboroa. Prevod: Jasna Tkalec Preuzeto iz: Le monde diplomatique Alexander Cockburn je istaknuti politiëki novinar irsko-ameriëkog porijekla. Lijeve je provenijencije, te je oπtar kritiëar vanjske politike SAD-a i Izraela.

143 Evropska demokratska ljevica Demitologizacija Starog laburizma 143 Willem de Kooning, Excavation Stuart Holland Jedan od izazova sa kojima ne samo Ed Miliband nego i ostali u parlamentarnoj laburistiëkoj partiji i πirem radniëkom pokretu znaju da moraju da se suoëe biêe tvrdnja Davida Camerona i veêine medija da se Partija vraêa na Stari laburizam i da je stoga osuappleena na propast. Ovaj Ëlanak teæi da se suprotstavi ovome demitologizujuêi neke od kljuënih mitova kreiranih od strane arhitekata Novog laburizma, a koji se tiëu laburizma u sedamdesetim i poëetkom osamdesetih godina (XX veka, prim.prev.).»lanak pobija tvrdnju Geralda Kaufmana da je program laburista iz godine najduæe oproπtajno pismo u istoriji, i pravi kontrast toj tvrdnji ironiënim komentarom Alistaira Darlinga, koji je izjavio nakon πto je predloæio da se nacionalizuju banke - da je danaπnja vladina politika zapravo program Laburista iz godine. Ali s jednom razlikom πto je Program iz godine predloæio javno vlasniπtvo nad finansijskim institucijama ne da bi ih spasao i omoguêio da izbegnu propast, veê da bi osigurao da se πtednja usmeri ka socijalnim i ekonomskim investicijama pre nego u finansijske πpekulacije.»lanak takoapplee teæi da se kontekstualizuje u okviru πokantne izjave Jima Callaghana sa LaburistiËke konferencije godine kada je on rekao: budimo iskreni ne moæemo se izvuêi iz recesije troπenjem. Jer on je tu bio delimiëno u pravu. Jedno od ograniëenja posleratnog kejnzijanizma je bilo upravo to πto je on, koncentriπuêi se na menadæment traænje zanemario Ëinjenicu da su horizonti investicija krupnog kapitala prevazilazili godiπnje budæete i same vlade, i veê postali globalni pre nego nacionalni, zbog Ëega je laburistiëki Program iz izneo argumentaciju u prilog Ugovorima o planiranju sa takvim firmama da nastoji da osigura da program menadæmenta traænje bude uparen sa odgovorom ponude. Jim je takoapplee bio iskren u vezi sa tim da je i on poëeo da shvata isto, rekavπi mi tokom glasanja u donjem domu odmah nakon izbora godine: Da smo bili ponovo izabrani, ja bih uveo Ugovore o planiranju. Tokom rada prethodne vlade sve viπe sam shvatao da su nam potrebni da bismo se nosili sa multinacionalnim kompanijama. 1 Ovo je bilo nekakvo priznanje. Ugovori o planiranju bili su stigmatizovani kao prevaziappleeno centralno planiranje, kao kad bi dræavne birokrate upravljale industrijom, i varijanta Gosplan-a (Dræavni komitet za planiranje u bivπem SSSR-u, prim.prev.), a zapravo su bili bazirani na novonastalim primerima dobre prakse u kontinentalnoj Zapadnoj Evropi i Japanu. Ali za razliku od Jima koji je sa nauëenom lekcijom tri godine zakasnio da bi pomogao laburistima u vladi 70-tih, Peteru Mandelsonu je trebalo tri decenije da nauëi samo pola lekcije. Tek je bivπi glavni arhitekta business friendly Novih laburista, i potom poslovni sekretar, primetio nakon sastanka sa rukovodeêim francuskim preduzetnicima, da: Imamo neπto da nauëimo od kontinentalne prakse Mi ne priëamo o javnom vlasniπtvu niti priëamo o centralizovanom planiranju. U ovom priznanju takoapplee je prepoznao da je Francuska uspeπnija u postizanju strateπkih ciljeva navodeêi primere kao πto su nuklearna energija, brza æeleznica i avio-transport. 2 Ipak, ono πto je, tad veê lord, Mandelson potpuno prevideo je da je javno vlasniπtvo bilo kljuëno u francuskoj industrijskoj strategiji, posebno u ovim sektorima nuklearne energije, brzih æeleznica i avio-transporta. Ono je takoapplee bilo krucijalno da bi Francuska bila u moguênosti da dugoroëno sagleda investicije i odræi svoje obaveze u odnosu na njih. Francuski planeri su postavili francuskoj elektrodistribuciji, koja je bila u javnom vlasniπtvu, cilj da 4/5 nacionalne potroπnje pokrije proizvodnjom nuklearne energije, a to su i postigli bez topljenja jezgra kao u elektrani Three Mile Island (Elektrana u Pensilvaniji, u Americi u kojoj se godine dogodio incident sa topljenjem jezgra, prim.prev.). Kroz SCNF, koji je takoapplee bio u javnom vlasniπtvu, produkovali su svoj brzi TGV (Train à Grande Vitesse, prim.prev.) nacionalni æelezniëki sistem koji je veê doæiveo drugu generaciju, dok je britanski privatizovani æelezniëki sistem u posrnuêu. Bez dugoroënog finansiranja i javnog vlasniπtva u odræanju Concorde-a, uprkos Ëinjenici da on nikada nije pokrio troπkove svog razvoja, Francuska ne bi zadræala

144 144 Evropska demokratska ljevica napredni inæenjerski kapacitet u pogledu letelica koji je uëinio Airbus moguêim. Monopol koji je Boeing imao na polju civilnog vazduhoplovstva nije bio doveden u pitanje zahvaljujuêi samo drugaëijoj strategiji, veê je presudno bilo πto je Airbus industrija bila u zajedniëkom vlasniπtvu viπe vlada.»istiji, tiπi i veêi Concorde je mogao da bude razvijen da Britanija nije odbila ponudu o saradnji na njegovom razvoju 60ih godina. Britanija je napustila svoj Blue Streak lanser program i povukla se iz Evropske organizacije za razvoj lansera (ELDO). Francuska kontinuirana posveêenost svom Diamant lanseru bila je osnova za kasniju Ariane i Evropski vazduπni program. Takoapplee, dok je hvalio francusku industrijsku strategiju, Peter Mandelson je predlagao da se privatizuje britanska poπta, oëigledno bivajuêi nesvestan da je kljuë uspeha planiranja u Francuskoj bila Ëinjenica da je Poπtanska πtedionica Caisse des Depôts et Consignations, koja je bila u javnom vlasniπtvu decenijama osiguravala dugoroënu ponudu πtednje za produktivne investicije u privatnom sektoru. Takoapplee, ili nije znao ili nije æeleo da zna, da su se laburistiëki predizborni manifesti iz godine, kada su laburisti dva puta dobili izbore, pozivali na javno vlasniπtvo i planiranje kao u Francuskoj kao uslovu za vrednost javnog novca u privatnom sektoru, bilo kroz grantove privatnom sktoru ili kroz javnu kupovinu od privatnog sektora, i da je takvo francusko planiranje kroz vodeêe firme bila baza i legitimacija za ugovore o planiranju u laburistiëkom programu iz Ugovori o planiranju U prilog ovome, ja sam konstruisao argumentaciju za ugovore o planiranju prema francuskom, italijanskom i belgijskom iskustvu. Francuski sluëaj je bio posebno privlaëan i skoro potpuno nepoznat u Britaniji dok ga ja nisam citirao u tekstovima koje sam napisao za Potkomitet za trgovinu i industriju u okviru Komiteta za potroπnju Donjeg doma, i za partijski komitet za industrijsku politiku. Francuski sluëaj planiranja kroz vodeêe firme doveo je u pitanje indikativno planiranje koje je bilo sadræano u laburistiëkom nacionalnom planu iz godine. Pretpostavka nacionalnog plana koga je zastupao tadaπnji Wilsonov ekonomski savetnik Thomas Balogh, za koga sam neko vreme radio u kabinetu, bila je da francusko planiranje funkcioniπe kroz sektorske modernizacijske komitete. Ovo je bilo jasno konzervativcima i pre godine jer su oni prema ovome oblikovali svoje komitete za nacionalni i ekonomski razvoj (NEDC s). Ali veê godine francusko ministarstvo finansija zapoëinje direktno pregovaranje sa kljuënim kompanijama - najpre kroz Contrats de Stabilité, odnosno ugovori o stablnosti, a zakljuëno sa i Contrats de Programme ili ugovorima o planiranju. Saznao sam za ovu promenu u pravcu planiranja kroz vodeêe firme u januaru od Jean Saingeour, koji je tada bio direktor za planiranje u francuskom ministarstvu za ekonomiju i finansije. Uπao sam u njegovu kancelariju sa primerkom knjige Francois Perroux-a po imenu Techniques Quantitatives de la Planification 3, koju sam tad Ëitao. Perroux je imao stav da su komiteti za modernizaciju priëaonice a da su ono πto je bilo potrebno planiranju u træiπnoj ekonomiji bili ugovori u stilu radionica sa firmes motrices, odnosno vodeêim firmama. U oligopolnim ekonomijama oni su bili ti koji su donosili odluke πta Êe biti uraappleeno, gde, kada i kako. Perroux je takoapplee naglaπavao da Francuska treba da se takmiëi ne kroz sniæavanje troπkova proizvodnje i doprinosa za radnike nego promoviπuêi inovaciju u πumpeterijanskom maniru. Saingeour je istakao da Perroux ima znaëajan uticaj u okviru ministarstva. Imao je. UvodeÊi ugovore o stabilnosti sa vodeêim firmama, Ministarstvo ekonomije i finansija obezbedilo je da moæe da promeni cene bilo kog proizvoda pod uslovom da odnos ukupnog obrta i cene proseëno odgovara datoj stopi koja bi se poklapala sa ciljanom inflacijom. Cilj je bio ishod vezan za makro politiku, na primer, ako bi se krupni preduzetnici koji formiraju cene dræali ciljane inflacije, verovatnije bi bilo da ona ne bi bila preappleena. Ipak, oni koji su bili ukljuëeni u pregovore oko ugovora brzo su shvatili da nemaju dovoljno znanja o tome na osnovu Ëega firme prijavljuju troπkove, a joπ manje o naëinu na koji se formiraju cene unutar firmi ili kroz internacionalne transfere. Drugim reëima, vodeêe firme dozvoljavale su svojim podruænicama da naplaêuju drugim podruænicama ili majci kompaniji po cenama koje su naduvavale njihove osnovne troπkove i predstavljale realne profite manjim nego πto jesu. Ovo je ukljuëivalo troπkove za istraæivanje i razvoj koje Ministarstvo nije imalo naëin da proceni, a takoapplee i troπkove uvoza iz podruænica u okviru dræave ili iz inostranstva. U odgovoru na ovo Ministarstvo je uvelo Contrats de Programme ili ugovore o planiranju. Ovo je znaëilo da kompanije moraju da predaju informacije o svim svojim troπkovima i cenama kako u svojim nacionalnim, tako i u internacionalnim poslovima. Ministarstvo je takoapplee odluëilo da koristi Contrats de Programme i da daje grantove ili ugovore o javnoj potroπnji postavljajuêi kao uslov veêe investicije u manje razvijenim regionima, kao i veêu posveêenost inovaciji i projekatima dugoroënih investicija. Razmere ove operacije u okviru Ministarstva ekonomije i finansija bile su πokantne. Polovina administrativnog osoblja radila je na dobijanju informacija od vode- Êih firmi i sklapanju ugovora o planiranju u vreme kad je Centralna banka Britanije tek imenovala svog prvog ekonomskog savetnika. Ishod u Francuskoj danas, kao i razlika u odnosu na Britaniju je evidentna. Oni imaju javni brzi TGV æeleznioëki sistem za koji sami proizvode svu potrebnmu opremu. Mi nemamo. 4 Oni joπ uvek imaju sveobuhvatan industrijski sektor pod svojom kontrolom ukljuëuju- Êi vozila, gume, elektro i maπio inæenjerstvo, hemiju, elektroniku i raëunare. Mi nemamo. Njihova industrija nuklearne energije funkcioniπe dobro i nadvladala je ono πto je ostalo od britanske. Oni su izbegli deindustrijalizaciju. Britanija nije. To πto Britanija ima bar smanjenu industriju civilnog vazduhoplovstva to duguje tome πto su Francuzi insistirali da se ne povuëemo iz Condorde, i time saëuvamo dugoroënu osnovu za Airbus industriju. U meappleuvremenu Westland helicopters preuzela je Augusta - podruænica firme Finmeccanica, koja je i sama podruænica italijanske dræavne holding kom-

145 Varvara Stepanova, Apstract textile design, Evropska demokratska ljevica panije IRI, na osnovu koje sam sastavio argumentaciju za Savez o nacionalnom preduzetniπtvu o Ëemu Êe viπe biti reëi kasnije. Koristio sam primer francuskih - i paralelno belgijskih i italijanskih - ugovora o planiranju u prvom tekstu koji sam priloæio Komitetu za industrijsku politiku u okviru LaburistiËke partije. 5 Ali predao sam tekst o njima, zastupajuêi njihovo usvajanje, takoapplee i Haroldu Wilsonu kada sam radio za njega, radeêi za Thomasa Balogha u kabinetu. 6 Kasnije sam ih zastupao i direktno, razgovarajuêi sa Haroldom godine kad me je doveo u politiëko odeljenje unutar vlade. Zastupao sam tezu da je ovaj pristup - planiranje kroz vodeêe firme - bio naëin da se ponovo lansira Nacionalni plan koji je bio u kolapsu sa deflatornim paketom od jula prethodne godine. Harold je tvrdio da je impresioniran i prosledio je tekst Peteru Shoreu, koji je nasledio Georgea Browna u odeljenju za ekonomska pitanja. Meappleutim, nije bilo daljeg razvoja dogaappleaja. Nacionalni plan nije bio ponovo lansiran. Ovo je delom uticalo na moju odluku da podnesem ostavku u vladi godine. U tom trenutku nisam pretpostavljao da Êu se vratiti sa ugovorima o planiranju podræan od strane izvrπnog odbora LaburistiËke partije, svakog veêeg sindikata i kongresa partije godine. Ali Ëinjenica da je zastupanje jedan na jedan bazirano na presedanu i detaljnoj argumentaciji bilo neuspeπno sa premijerom, svakako je uticala na volju sa kojom sam ja nadalje zastupao ugovore o planiranju kroz partijski Komitet za industrijsku politiku. Argumentacija u prilog ugovorima o planiranju kao sredstvima za obezbeappleivanje viπe investicija i zaposlenosti u regionima u meappleuvremenu bila je ojaëana drugim izveπtajem Potkomiteta za trgovinu i industriju u okviru Komiteta za potroπnju, koji je usledio nakon njihove preporuke za osnivanje velike britanske dræavne holding kompanije u tekstu Javni novac u privatnom sektoru. Komitet je razmatrao evaluaciju efektivnosti podrπke cenama poljoprivednih proizvoda. Ali ja sam ubedio predsedavajuêeg, Billa Rodgersa, a on komitet, da su razmera i ograniëenje ovoga dobro poznate dok Ëinjenica da li je vlada dobijala pravu vrednost za javne novce usmerene u grantove za regionalni razvoj - koji su tad iznosili 40% subvencije za svaku investiciju u regionima predviappleenim za razvoj - nije bila. Moja procena je bila da one kompanije koje idu u regione to Ëine zbog dostupnosti radne snage i da bi tako uëinile bez obzira na tako izdaπne vladine subvencije. Komitet je onda prikupio dokaze iz otprilike 75 vrhunskih firmi u Britaniji. Nijedna od tih firmi nije bila spremna da tvrdi da su vladini grantovi bili vaæniji faktor u njihovim odlukama da nove fabrike lociraju u regionima od dostupnosti radne snage. U tom smislu nismo koristili javne novce za javno dobro veê smo ih davali bespotrebno i bespovratno nekim od najveêih kompanija u zemlji bez ikakvog efekta. Izveπtaj od komiteta za troπkove koji je potvrdio ovo 7 izrazito je osnaæio argumentaciju u prilog ugovora o planiranju kao neëega na osnovu Ëega bi vodeêe kompanije bile obavezane da uzvrate uslugu - bilo da je to regionalna investicija, ili joπ istraæivanja i razvoja u Britaniji ili dugoroënih inovativnih investicija - za javne grantove, javnu potroπnju ili πto je reapplee ali nije iskljuëenno javne zajmove. Niπta manje znaëajno je bilo i to πto sam imao dokumentaciju o formama ugovora o planiranju - njihove primerke koji su bili koriπêeni u Francuskoj, Italiji i Belgiji, kao i o tome koje su ih vodeêe kompanije prihvatile u ovim zemljama. Ovo sam prosledio Potkomitetu za inflaciju u okviru Komiteta za industrijsku politiku Izvrπnog odbora u februaru godine uz dopis od oko 6 strana u kom sam ovu dokumentaciju stavio u kontekst promene u okviru francuskog planiranja koje se pomerilo od modernizacijskih komiteta ka direktnim pregovorima sa firmama. 8 to se tiëe belgijskog sluëaja, takoapplee sam uëinio dostupnim saæetke konkretnih ugovora o progresu potpisanih sa vodeêim kompanijama kao πto je Siemens. Siemens-ov ugovor ukljuëivao je obavezu na Ëetvorogodiπnji program koji bi viπestruko uveêao njihove investicije i uëetvorostruëio njihovo upoπljavanje u Belgiji i u okviru kog bi bila otvorena nova fabrika u nekoj od oblasti predviappleenih za razvoj. Uz podrπku od strane sindikata, Siemens se takoapplee obavezao na program novih metoda organizacije rada. 9 Dræavno preduzetniπtvo Takvi dokazi legitimizovali su argumentaciju za Ugovore o planiranju kao dodatak direktnoj akciji kroz dræavne holding kompanije osmiπljene na Italijanskom Institutu za indusktrijsku rekonstrukciju (IRI) i Italijanskoj dræavnoj Agenciji za ugljovodonik (ENI). 10 Nedugo zatim, ja sam izneo isti argument u prilog dræavnom akcionarstvu u tekstu koji se pokazao kljuënim za Komitet za idustrijsku politiku LaburistiËke partije. 11 Evo kako to izgleda: (1) Lokacija kompanije moderne i napredne tehnologije u regionima. (2) Kanalisanje dræavne potroπnje u direktno produktivne investicije kao promocija rasta ili instrument protiv recesije. (3) Osnaæivanje makro-ekonomske trgovine i kursne

146 146 politike kroz investiranje koje je zamena za uvoz ili koja promoviπe izvoz. (4) Suprotstavljanje koncentraciji ekonomske moêi kroz konkurentna javna preduzeêa u oblasti industrije i finansija. (5) NadomeπÊivanje kratkoroënosti kroz preduzimanje investicija koje privatna industrija ili ne æeli da poduzme ili nije spremna da poduzme u meri ili u dovoljno dugom periodu vremena koji je potreban za dugoroëan rast. (6) Promovisanje i osnaæivanje novih pravaca inovacija. Ovaj argument u prilog dræavnom vlasniπtvu ticao se toga da je potrebno uëiniti da træiπta funkcioniπu u javnom interesu - ukljuëujuêi firme koje nisu mogle da obezbede dugoroëne vitalne finansije na berzama (British Leyland), koje nisu mogle da si priuπte inovaciju sopstvenih tehniëkih proboja veê su kupovale licencu iz inostranstva (Ferranti), ili kojima je bilo potrebno dugoroëno finansiranje da ojaëaju i promoviπu ono πto se veê smatra træiπnim uspehom (Sinclair). Najvaænije kod dræavnog akcionarstva u ovom IRI modelu bilo je da dok bi glavna holding kompanija bila nepodeljeno vlasniπtvo, uëeπêe u vlasniπtvu u individualnim kompanijama bi moglo biti manje ili Ëak manjinsko. Ovo nije bila nacionalizacija u stilu stare πkole nego sluëaj selektivnog dræavnog akcionarstva. U to vreme to je bilo prijemëivije za Izvrπni odbor partije u svetlu veê dostupnih podataka o træiπnim trendovima koncentracije u britanskoj industriji. Prvih 100 kompanija poveêalo je svoj udeo u proizvodnji sa 20% u na preko 40% do godine i svoj udeo u zaposlenosti u sektoru proizvodnje na treêinu od ukupne. 12 Prvih 30 firmi bilo je odgovorno za treêinu ukupnog vidljivog britanskog izvoza, a prvih 75 za skoro polovinu istog. 13 Stoga mreæa malih firmi koju pretpostavlja model konkurentskog træiπta ustuknula je pred dominacijom 2, 3 ili 4 firme na svakom pojedinaënom træiπtu. Promocijom spajanja (menadæera) meappleu britanskim firmama 60ih godina koja se bazirala na pogreπnom oëekivanju da Êe se tako postiêi ekonomija obima, Korporacija za industrijsku reorganizaciju laburistiëke vlade zapravo je doprinela koncentraciji a ne smanjenju ovakve raspodele moêi. Takoapplee, takve velike firme bile su multinacionalne u dvostrukom smislu: ili su bile kontrolisane iz inostranstva ili su investirale u inostranstvu u razmeri koja je nastojala da zameni izvoz. Za razliku od NemaËke ili Japana u to vreme, Ëija je vrednost proizvodnje u podruænicama u inostranstvu Ëinila svega 2/5 nacionalnog uvoza, vrednost proizvodnje britanskih firmi van Britanije Ëinila je viπe nego duplo u odnosu na ukupan britanski vidljivi izvoz. Inostrana proizvodnja u toj razmeri teæila je da zameni izvoz sa gubitkom efekta uveêanja i rasta unutar domaêe ekonomije. 14 MoÊ diktiranja cena koju je imala πaëica takvih multinacionalnih kompanija u svakom od glavnih sektora industrije bila je pojaëana njihovom sposobnoπêu da umanje izvoz ili pojaëaju uvoz u odreappleivanju cena izmeappleu domaêih i stranih podruænica na takav naëin da naduvaju nominalne Evropska demokratska ljevica troπkove, smanje prikazane profite i izbegnu oporezivanje. Ovakvo manipulisanje cenama za mene je bilo evidentno od ranih 70ih na osnovu istraæivanja u elektronskoj industriji koje je sproveo jedan od mojih doktoranata u Saseksu, 15 ali u veêoj meri i na osnovu izveπtaja Komisije za monopole. Godine Shirley Williams postala je dræavni sekretar za cene i zaπtitu potroπaëa. Kada sam joj rekao da Hoffman-La Roche prodaje Librium i Valium organizaciji NHS-u (National Health Service) za 370 i 922 po kilogramu dok ih je italijanska kompanija prodavala na træiπtu za 9 i 20, ona je predloæila da Roche prepolovi cenu, ali nije to izgurala do kraja. 16 Kad je Tony Benn bio dræavni sekretar za energiju upozorio sam ga na Ëinjenicu da mi je πkotski sindikalac belog okovratnika na konferenciji rekao da on sad razume zaπto su cene komponenata za naftnu buπotinu SAD majka firme koje se prave u Clydesideu naduvavane mnogo i brzo svakog meseca, i da je on predvideo da Êe kompanija tvrditi da je fabrika neprofitabilna i/ili reêi vladi da mora da kupi i rashoduje buπotinu ili zatvori fabriku πto je kompanija posle i uëinila. Tony je bio svestan problema manipulisanja sa cenama, ali nije imao moêi da uëini bilo πta poπto je Harold Wilson potpisao ugovore o planiranju sa multinacionalnim kompanijama samovoljno, i to ih je zapravo uëinilo bespomoênim. Ali ovo je, do sredine sedamdesetih, frustriralo i Desnicu i Levicu u laburistiëkoj vladi, ne samo zbog manipulisanja cenama, veê i zbog naduvavanja cena komponenata iz podruænica, smanjenja prikazanog profita i poreza. Zbog ovoga je, izmeappleuostalog, Jim Callaghan izjavio da je postao ubeappleen da su laburistiëkoj vladi potrebni ugovori o planiranju da bi se nosila sa multinacionalnim kompanijama. Dominacija πaëice ogromnih multinacionalnih firmi veêinom træiπta znaëila je da je konvencionalna razlika izmeappleu mikro i makro plana u ekonomskoj teoriji i planovima vlade prevaziappleena. To me je podstaklo da konceptualizujem njihovu moê u tekstu The Socialist Challenge 17 kao mezoekonomsku, od grëke reëi mesos πto znaëi posrednik ili izmeappleu ekonomije malih mikro firmi i makro rezultata a ipak dominirajuêi oboma, koji je imao slab odjek u mainstream ekonomskoj teoriji tih dana, ali je precizno predvideo fenomen preveliki da bi propali, koji je doveo do velikih javnih subvencija πa- Ëice banaka Ëiji je nemar uronio zapadne træiπne ekonomije u krizu. Argumentacija koju sam izneo u The Socialist Challenge, i pred Izvrπnim odborom stranke, sadræala se u tome da indikativno nacionalno planiranje znaëi malo ili uopπte ne znaëi niπta izvrπnim direktorima takvih multinacionalnih kompanija osim da sedeêi u Savetima za nacionalni ekonomski razvoj oni liëno stiëu ugled. Zauzvrat, njihov globalni doseg veê je podrio efektivnost kljuënih elemenata kajnzijanske politike traænje, koje su bazirane na savrπenoj ili nesavrπenoj konkurenciji u sferi ponude u jednoj nacionalnoj ekonomiji. 18 Kejnzijanska nacionalna fiskalna i kursna politika veê je bila duboko kompromitovana. Na osnovu ovih stavova 19 zastupao sam argument od πest taëaka u prilog konkurentnim javnim preduzeêima

147 Evropska demokratska ljevica godine u svom izveπtaju o Evropskim para-vladinim agencijama pred Komitetom za troπkove Komitetu za troπkove u okviru Trgovine i industrije kojim je predsedavao Bill Rodgers. Dræava nije mogla da se suprotstavi oligopolnoj moêi ukoliko ne bi i sama postala preduzetnik. Komitet u kom su uëestvovale sve partije prihvatio je moj izveπtaj a onda i posetio IRI i njene filijale, kao i vodeêe kompanije privatnog sektora kao πto su FI- AT i Pirelli u Italiji. U sopstvenom izveπtaju Komitet je predloæio uspostavljanje Britanske dræavne holding kompanije sa argumentima koje sam ja zastupao. 20 ZnajuÊi za moju sveæe πtampanu studiju o IRI godine i nakon πto mu je primerak dostavljen, 21 Roy Jenkins me je pitao da li bih sastavio argumentaciju u prilog Britanske dræavne holding kompanije. On je planirao da odræi seriju govora o tome πta bi trebalo da uradi sledeêa laburistiëka vlada koje je posle objavio izdavaë Fontana pod imenom ta je sada vaæno (What Matters Now). 22 Prepoznao sam da je Roy istovremeno bio vrlo progresivan dræavni sekretar 60ih, ali i oportunista. Znao sam takoapplee da je ovo bila i bitka za voapplestvo u partiji πto je on i priznao 23 ali me ovo nije preterano brinulo. Vaænije mi je bilo da vodeêe liënosti u parlamentarnoj laburistiëkoj partiji izvuku lekciju iz greπaka iz 60ih i da pruæim argumentaciju za nove dimenzije javnog vlasniπtva u onome πto su sada bile nove komandujuêe visine nacionalne ekonomije pre nego dubine kojima se komanduje baziëne industrije koje su laburisti, u izvesnoj meri opravdano, ali sa ograniëenim uticajem na proizvodnju ili finansije, nacionalizovali posle rata. Roy je obznanio da Êe prvi u njegovoj seriji govora biti posveêen Potrebama regiona, πto je odzvanjalo tada kao i sada, i postavio pitanje koje Êe se kasnije vratiti kao eho od strane manje poznatog John Chalmers, koji je bio predsedavajuêi Komiteta za industrijsku politiku partije u to vreme, i koje je tada osvanulo na prvim stranama u sasvim pogreπnom kontekstu da Izvrπni odbor partije nastoji da nacionalizuje najboljih 25 kompanija. Pitanje je bilo koliko je potrebno da bude velika dræavna holding kompanija da bi ostvarivala realnu dobit za regione. Ja sam naglasio da, kako bi bila u stanju da to uëini, je potrebno da moæe da promoviπe πiroki talas 24 novih investicija od strane firmi u Ujedinjenom kraljevstvu, inaëe neêe biti neto investicija u nove fabrike u regionima. Zamolio me je da analiziram i navedem sektore. Ja sam to i uëinio analizirajuêi regionalno mobilne odnosno slobodne sektore industrije koji nisu bili uslovljeni lokacijom i kapitalno intenzivni. Ovaj kriterrijum iskljuëio je veêi deo nacionalizovane industrije koja je bila kapitalno vrlo intenzivna ili geografski specifiëna, kao πto je sluëaj sa ugljem, ili distributivno specifiëna kao πto je to sluëaj sa æeleznicom, poπtom, gasom ili strujom. Rekao sam mu da nisam siguran da li je potrebno da navodi sve ove primere, veê da je bolje da kao ilustraciju ponudi svega nekoliko, ali je on svejedno naveo sve u uvodnom poglavlju o Potrebama regiona u njegovom tekstu ta je sada vaæno. 25 Kako je Roy to sroëio dræavna holding kompanija trebalo bi da bude reprezentovana u: 147 πirokom spektru inæenjerske i industrije motornih vozila, zajedno sa Ëarapama i drugom odeêom, keramikom i staklom, nameπtajem, farmaceutskim proizvodima, i joπ po kojom industrijom [ova dræavna holding kompanija] morala bi da raste postepeno iz baze uz podrπku postojeêih holdinga u privatnoj industriji ali veê postoji vrlo solidna osnova, mi posedujemo 49% British petroleum-a, sad veê najveêe meappleu najprofitabilnijim britanskim kompanijama. Mi posedujemo Rolls Royce, imamo udeo u velikom broju drugih kompanija. Ovo, zajedno sa ograniëenim brojem selektovanih nacionalizacija trebalo bi da obezbedi kvalitetnu osnovu iz koje se mogu granati razliëite industrije koje Êe upoπljavati, koje su potrebne regionima. 26 to se tiëe finansija koje su potrebne da bi se otisnuli u ono πto je Roy zvao ekstenzivni program akvizicije i diverzifikacije dræavne holding kompanije, one bi trebalo da budu obezbeappleene delom iz sopstvenih profita, delom iz vladinih grantova i delom sa træiπta kapitala. 27 Roy-eva argumentacija, onakva kakva je objavljena - πirok spektar inæenjerstva i njen ekstenzivni program akvizicije i diverzifikacije plus samo menadæmentsko ograniëenje stope rasta - bila je u svom opsegu radikalnija nego tekst zelenog dela izvrπnog odbora partije o odboru za nacionalno preduzetniπtvo koji je ograniëio njen rast u vremenu na uëeπêe u vlasniπtvu u 20 do 25 kompanija. 28 To πto je Jenkins prvo osudio ovaj tekst kao zastarelu nacionalizacijsku dogmu, a onda tome suprotstavio svoju argumentaciju u prilog dræavnom vlasniπtvu nad akcijama u tekstu ta je sada vaæno, zahteva ili da imate kratkoroënu amneziju ili da uopπte ne proëitate taj tekst. I πta sada? Koje lekcije sada laburisti mogu nauëiti iz ovoga sa novim rukovodstvom? Ovde postoji prostor da se navedu samo neke od njih, a koje se odnose na borbu protiv mitova sa ciljem uspeπnijeg suoëavanja sa trenutnom stvarnoπêu. Prva je da cilj laburistiëkih programa od do i ukljuëujuêi onaj iz nije bio nekakva prevaziappleena nacionalizacija ili kontrola administracije nad industrijom ili neka varijanta Gosplana veê da se uëini da træiπta rade u javnom interesu i da se stekne odgovornost za javni novac u privatnom sektoru. Druga je da je ovu argumentaciju prvo usvojilo desno krilo u partiji u sluëaju Bill-a Rodgers-a i Roy-a Jenkins-a, koji su je dobro poznavali s obzirom da je Bill Rodgers predsedavao Komitetom za troπkove Donjeg doma koji je stekao podrπku svih partija, a Roy Jenkins je usvojio u svom tekstu iz godine ta je sada vaæno, pre nego πto su je obojica napustili kad ju je usvojio Izvrπni odbor partije. TreÊa je da je to bilo dobro potkovano naprednim industrijskim strategijama u ekonomijama kao πto su francuska i italijanska Ëiji se uspeh bazirao na kombinaciji javnog vlasniπtva i planiranja na nivou vodeêih firmi.»etvrta je da ovo nisu bili stari laburisti koji se priseêaju proπlosti, veê da je to bila arumentacija novih laburista koja se zasnivala na prepoznavanju trendova u globalizciji i potrebi da im se suprotstavi kako bi se iz-

148 148 begla deindustrijalizacija i gubitak efektivnog oporezivanja kroz manipulacije sa cenama i druge tehnike koje je usvojio multinacionalni kapital. Peta se tiëe potrebe da se prepozna da se deindustrijalizacija dogodila i da industrijska strategija sada mora biti regionalna, sprovoappleena kroz agencije za regionalni razvoj koje su bile deo laburistiëkog programa iz godine i bile uvedene u sluëaju kotske, velπke i severno irske agencije za razvoj, a od i engleske. esta je da laburisti ne treba samo da spaπavaju banke veê i da upravljaju njima u javnom interesu, πto Êe postati relevantnije u sluëaju da rezovi deficita u Ujedinjenom kraljevstvu i Evropi rezultiraju u recesiji zbog duple dobiti. Postoje i druge. Jedna od njih je da je potrebno oæiveti princip obostranih udruæenja (mutual societies) 29 kao sredstva Ëuvanja liënih πtednji i investicija koja su postojala pre primereno nazvanog velikog praska liberalizacije banaka kada je zapoëet proces u okviru kog je ovim udruæenjima bilo dozvoljeno da spekuliπu sa ovom πtednjom. Joπ jedna je da je potrebno viπe iskoristiti evropske finansije kroz Evropsku investicionu banku. Ova banka je od godine u moguênosti da finansira investicije u oblasti zdravstva, obrazovanja, oæivljavanja gradova, okoline i zelene tehnologije, sa prednoπêu da se sa takvim finansijama ne mora raëunati na uslove za pozajmice iz javnog sektora. Ovo sve doprinosi tvrdnji Johna Smitha da bi træiπta trebalo da sluæe ljudima, a ne obrnuto. (The Spokesman, br. 110, 2010.) Prevela: Milena TimotijeviÊ Stuart Holland je britanski politiëar iz redova LaburistiËke partije i akademik. Bio je savjetnik premijera Harolda Wilsona i izravno ukljuëen u izradu nacrta laburistiëkih programa od do 1983, a od do je bio zastupnik u Parlamentu, te ministar za meappleunarodnu suradnju u sjeni za vrijeme Neila Kinnocka. Suraappleivao je na ostvarivanju demokratsko-socijalistiëke ekonomske strategije sa Jacquesom Delorsom, Willyem Brandtom, Brunom Kreiskym i dr.»lan je uredniπtva Ëasopisa The Spokesman, koji izdaje Bertrand Russell Peace Foundation. 1 On je uveo ovu priëu dozvoljavajuêi moguênost da bih ja mogao da mu ne verujem. Ali ja sam mu verovao, jer je postojala implicitna logika u tome da je svakoj nacionalnoj vladi potrebno da u odnosu na krupni kapital stekne prednost za koriπêenje javnog novca u privatnom sektoru. Jim me je takoapplee pitao da li bih pripremio materijal o aktivnostima multinacionalnih kompanija za govor koji je trebalo nedugo zatim da odræi na tu temu, πto sam ja odmah i uëinio. 2 Hollinger, P. (2009). Mandelson praise for French strategy. Financial Times. March 15th. 3 Francois Perroux, Les Techniques Quantitatives de la Planification, Presses Universitaires de France, »ak su i naπe velike kompanije dugog veka kao πto je GEC u oblasti elektro i maπnio inæenjerstva i ICI u oblasti hemije bile ogoljene ili ispraænjene. 5 Italijanska verzija ugovora o planiranju odnosno Programmazione Contrattata, je uglavnom bila skoncentrisana na postizanje regionalnih investicija u juænu Italiju od strane privatnih kompanija. Evropska demokratska ljevica 6 Stuart Holland, French Incomes and Prices Policy, Cabinet Office, 2 December Drugi izveπtaj Komiteta za troπkove, sesija , Regional Development Incentives, HMSO December Stuart Holland, Inflation and Price Control: Note on French Programme Contracts, Labour Party Working Group on Inflation, RD 605, February Zaposlenost je trebalo da poraste sa 1100 na 4100 radnih mesta u oblastima elektronike i kompjutera, telekomunikacija i medicinske opreme. Contrat de ProgrËs Entre l État Belge et S.A. Siemens, ST. no. 265/ Memorandum o evropskim para-vladinim agencijama u Sixth Report from the Expenditure Committee: Public Money in the Private Sector, vol III, pp Stuart Holland, Planning and Policy Coordination, tekst priloæen Komitetu za industrijsku politiku LaburistiËke partije, RD 315, March Vidi daljethe Annual Census of Production i S.J. Prais, The Evolution of Giant Firms in Britain, Cambridge University Press, Profesor Prais mi je ljubazno ustupio kljuënu statistiku iz svoje studije pre nego πto je ona objavljena. 13 Vidi dalje The Department of Trade s Annual Overseas Transactions Enquiry, HMSO. Najboljih 75 firmi dostiglo je 50% udela u vidljivom izvozu godine. 14 Bertil Ohlin je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju u radu u kom je ovo istakao, iako je ova poenta kasnije izmakla veêini teoretiëara meappleunarodne trgovine. Cf. Bertil Ohlin, Interregional and Interrnational Trade, Harvard University press, 1933 i dopunjeno izdanje Edmond Scribberas, Multinational Electronics Companies and National Economic Policies, JAI Press, Greenwich, Connecticut, Hoffman-La Roche brzo je istakao da je italijanska kompanija zanemarila njihove patente i tvrdio da je razlika u cenama odraz troπkova istraæivanja i razvoja. Ali Shirley Williams izgleda nije Ëak ni zatraæila otkrivanje tih troπkova ili manipulacija cenama. 17 Stuart Holland, The Socialist Challenge, Quartet Books, London, Savrπeno takmiëenje podrazumevalo je da firme zapravo preuzimaju cene od suverenih potroπaëa pre nego da same formiraju cene. Nesavrπeno takmiëenje jednostavno funkcioniπe na principu da firme formiraju cene na osnovu zbira troπkova i profita, pre nego maksimizirajuêi profit i minimizirajuêi porez kroz transfer pricing izmeappleu svojih podruænica. 19 Vidi inter alia moj doprinos u Wayland Kennet, Larry Whitty and Stuart Holland, Sovereignty and Multinational Companies, Fabian Tract 409, July 1971, za mnoge Ëijim uvidima sam dugovao mnogo kao πto sad dugujem Robin-u Murray-u koji je nekada radio u London Business School, kasnije u Institutu za razvojne studije u Sussex-u i posle bio direktor Komiteta za zapoπljavanje u okviru Visokog londonskog saveta. 20 Memorandum o poseti Potkomiteta za trgovinu i industriju u Italiju, April 1972, in Sixth Report from the Expenditure Committee: Public Money in the Private Sector, vol III, pp Stuart Holland (Ed) The State as Entrepreneur: the IRI State Shareholding Formula, Weidenfeld and Nicolson, Roy Jenkins, What Matters Now, Fontana Paperback, Collins/Fontana, London, Na ruëku sa mnom i Eric-om Roll-om, koji je bio stalni sekretar George-a Brown-a u odeljenju za ekonomske poslove. 24 Ovaj pristup πirokog talasa zastupali su Ragnar Nurkse i Paul Rosenstein-Rodan. Oni su meappleutim, zastupali proπirenje opsega infrastrukture u zemljama u kojima je nije bilo dovoljno, pre nego kroz kompanije. 25 Roy Jenkins (1972), What Matters Now, Fontana Paperback, Collins/Fontana, London, op cit. 26 Roy Jenkins, ibid. p. 35ff.»arape i druga odeêa bili su njegova ideja, ne moja. Ali oni su usvojili njegove preporuke da bi dræavna holdining kompanija trebalo da bude reprezentovana u viπe od sektora πto je sledeêe godine trebalo da zastupa predsednik izvrπnog odbora partije. 27 Roy Jenkins, ibid. pp The Labour Party, The National Enterprise Board, Opposition Green Paper, London, April Mutual society je udruæenje koje se bazira na principu obostranosti. Za razliku od kooperativa gde Ëlanovi ulaæu inicijalni kapital i na osnovu toga ostvaruju pravo na deo profita - ovde se to pravo ostvaruje tako πto Ëlanovi daju doprinose koji se onda uglavnom troπe na usluge koje dobijaju svi Ëlanovi ili neke druge zajedniëke interese. Nema spoljaπnjih akcionara koji ubiraju dividende - pa ni princip maksimizacije profita nije primaran, veê princip obostranosti. Mi radimo za nas! (prim.prev.)

149 Evropska demokratska ljevica Nacionalizacija ili radniëko upravljanje? 149 Tony Benn Ne treba da bude iznenaappleenje πto se rudari opet nalaze u prvim redovima ofanzive. Iz razloga πto su upravo rudarska industrija i NUM (National Union of Mineworkers, prim.prev.) prokrëili put industrijskom sindikalizmu, pritom dugo i najuspeπnije zagovarajuêi druπtveno vlasniπtvo. Postavlja se pitanje - πta bi bio sledeêi korak u organizaciji i voappleenju ove industrijske grane? Sindikalno Ëlanstvo ove industrijske grane mora odluëti koji bi to bio sledeêi korak i πta god da se mislilo pod pojmom industrijske demokratije, to ne sme biti nematnuto od strane vlade, niti Nacionalnog odbora za ugalj ili Nacionalnog izvrπnog odbora NUM-a, bez dobre volje i podrπke Ëlanstva. Dakle, πta god bilo usvojeno, mora proisteêi iz iskustva Ëlanstva NUM-a, iskustva steëenog radom u rudokopu. ta je to sindikalizam? ta je poëetna motivacija sindikalizma? U osnovi, to je zaπtita onih koji rade u industriji, zatim, pregovaraëka pozicija u odnosu na poslodavce po pitanju radnih najamnina i radnih uslova, zdravstveno osiguranje i zaπtita, kao i perspektive zaposlenih u pomenutoj industriji. Ali bilo bi sasvim pogreπno ograniëiti naπe razumevanje sindikalizma na ono izreëeno u prethodnom pasusu u kontekstu mnogih banera noπenih na naπim demonstracijama, koji sadræe tri kljuëne reëi: obrazuj, agituj i kontroliπi. KonaËni cilj Od samog poëetka, u naπem sindikalnom pokretu je uvek postojao snaæan pravac - u poreappleenju sa ostalim dræavama - koji je kao konaëni cilj podrazumevao punu kontrolu industrije u kojoj radimo. Svrha sindikalne moêi u njenom zaëetku je bila da se ograniëi moê træiπta (jer nikada nismo bili saglasni sa time da træiπte stvara ravnomernu distribuciju bogatstva i moêi u naπem druπtvu), ali i ograniëavanje moêi industrijskih vlasnika, kao i ograniëavanje dosadaπnje neograniëene diskrecije industrijskog menadæmenta u voappleenju industrije. Priloæen tekst je jedinstvena rasprava ( Rasprave u Harrogateu: rudari raspravljaju o radniëkoj kontroli ) vodeêih liënosti britanskog radniëkog pokreta 70-tih i 80-tih godina po pitanju radniëke kontrole u industriji. To je diskusija koja je davno iπëezla iz sjeêanja sindikalnog pokreta. Rasprava u okviru Nacionalnog sindikata rudara nastaje kao rezultat perioda intenzivne klasne borbe Ëije se posljedice i danas osjeêaju u britanskom druπtvu. Pokret radniëke kontrole i radniëkog samoupravljanja razvijao se joπ od 70-tih godina. Raspravu u Harrogateu vode udarne igle radniëkog pokreta - voapplee rudara Heathfield i Scargill i voapplea britanskog socijalizma svoje generacije --Tony Benn, Ëije zapaæanje ovoga puta prenosimo. Ova rasprava sadræi mnoge lekcije za naπu generaciju i trebalo bi je svakako vratiti na historijsko mjesto vaænosti koje zasluæuje. Nacionalizacija Koliko ljudi, zaposlenih u nacionalizovanim industrijama, je zaista zadovoljno onim πto je proisteklo iz statuta o nacionalizaciji? Verujem da je odgovor sadræan u razoëarenju po mnogim pitanjima. Ali kada je reë o rudarskoj industriji, u zaëetku nacionalizacije, mnogi u NUM-u su oëekivali njen dalji razvoj nasuprot ograniëavanju koje je usledilo. Moramo uvideti da je bez angaæovanja NUM-a u samom srediπtu industrijske politike, integrirane politike za gorivo, i bez vidljivih promena na radnom mestu, nacionalizacija podbacila na polju oëekivanja. Plan za ugalj Suπtinska promena o odnosu NUM-a i rudarske industrije je postignuta tripartitnom nagodbom Ëiji je rezultat bio Plan za ugalj - zajedniëka strategija zape- ËaÊena na osnovu zajedniëke diskusije i sporazuma. SledeÊi korak nakon tripartitnog sporazuma je bilo obezbeappleivanje objedinjene politike za gorivo koju je NUM dugo zahtevao i, u okviru toga, Komisije za energetiku, koja ukljuëuje sve sindikate energetike i rukovodstva nacionalizovane energetske industrije. Ovo su sve znaëajni dogaappleaji koji su doprineli razvoju industrijske demokratije ali nam je poznato da ovaj napredak, a svakako jeste znaëajan napredak, joπ uvek nije imao svoj uticaj na radno mesto, osim πto oni koji rade u rudnicima imaju sigurniju buduênost u industriji koja je osigurana objedinjenom politikom za gorivo. Postoje tri πkole miπljenja o industrijskoj demokratiji od kojih Êe NUM, zapravo, biti primoran napraviti izbor. Prva πkola miπljenja preovlaappleuje u ovkirima privatizovane industrije, a moæe se definisati kao participacija bez

150 150 moêi; druga se moæe nasloviti kao moê bez participacije; dok treêa predstavlja postepeni program koji se kre- Êe u pravcu potpunog samupravljanja i radniëke kontrole u okvirima rudarske industrije. ImajuÊi u vidu da se ove πkole miπljenja Ëesto meπaju, razloæiêu ih odvojeno. Participacija bez moêi Ova ideja, podupirana od strane poslovnih lidera u privatnom sektoru, podrazumeva participaciju bez realne moêi kao naëin da se zaobiapplee moê sindikata. Celokupna rasprava o industrijskoj demokratiji mora biti prosuappleena na osnovu jednog kriterijuma - da li je omoguêena preraspodela moêi ili nije? Poznato mi je takoapplee, da bolja komunikacija - kada bi radnici samo znali potpunije o Ëemu rukovodstvo razmiπlja - moæe rezultirati prestankom sukoba u industriji. To je teorija o kojoj moæete Ëitati u Ëasopisima za rukovodioce. Angaæovanost bez preraspodele moêi se promoviπe od strane onih Ëiji su ciljevi da se zaobiapplee sindikat nuappleenjem prividne kontrole namesto suπtine nezavisnog sindikalizma. Niko u sindikalnom pokretu ne moæe biti zainteresovan za participaciju bez moêi. MoÊ bez participacije Drugi argument se sastoji u insistiranju da veê imamo pravu moê i da je ona snaænija bez bilo kakvog oblika industrijske demokratije, te da je ne treba slabiti dodajuêi joj neπto πto ne nosi punu moê. Sindikalci, svesni prijemëivih argumenata u pravcu udaljavanja sindikata od prave moêi, Êe biti u iskuπenju da odgovore: Dobro, dræaêemo se moêi koju imamo i ne æelimo udela u bilo kakvom obliku industrijske demokratije bez stoprocentne radniëke kontrole u stoprocentnom socijalistiëkom druπtvu. Niko ne moæe osporiti moê nezavisnog sindikalizma kroz kapacitet reprezentovanja Ëlanstva bez otpereêenih veza polu-odgovornosti. Ta moê je oslobeappleena kompromisa koji su neizbeæni kada je u pitanju angaæovanost, direktna ili indirektna, prilikom donoπenja odluka u rukovoappleenju i, generalno, omoguêuje izbegavanje kompromisa koji su neizbeæni ako ste delimiëno ukljuëeni u sistem koji je primarno kapitalistiëki. Participacija i kapitalizam Diskusija se vodi u pravcu da nije poæeljno uplitati sindikat u bilo koji od ovih procesa sve dok se ne uspostavi socijalizam. Biti ministar rada u laburistiëkoj vladi u kapitalistiëkom druπtvu je, u neku ruku, sliëno radniku u Odboru. Ako posvetim vreme ovom argumentu, to je svakako zbog toga πto je to moj svakodnevni problem koji doæivljavam. U isto vreme moraπ πtititi interese Ëlanova udruæenja, i povezati ih sa æeljom i podsticajem da se menja druπtvo u kom si angaæovan u rukovoappleenju. Teorija po kojoj Êe socijalisti ostati u opoziciji sve dok se ne uspostavi socijalizam, koliko god razumljiva bila ideoloπka pozicija, je u potpunosti suprotna celokupnoj tradiciji britanskog radniëkog pokreta. Evropska demokratska ljevica Izolacija Ako je zaista istinito da NUM ne æeli da ima bilo kakav upliv u rukovoappleenju rudarske industrije sve dok se ne uspostavi socijalizam, zbog Ëega se onda sponzoriπu NUM-ovi Ëlanovi u Parlamentu u nadi da Êe oni voditi ekonomiju kojoj socijalizma svakako nedostaje? ta to radi Alex Eadie, kao vodeêi i istaknuti ministar u laburistiëkoj vladi, odgovoran za razvoj rudarske industrije u kapitalistiëkom druπtvu ako je strategija NUM-a da Ëeka? Korak po korak Postoji opasnost, u debati o industrijskoj demokratiji unutar NUM-a, o uzgrednom napuπtanju celokupne istorije razvoja bazirane u etapama. Da sumiramo, uvek smo verovali u borbu za socijalizam zato πto se u procesu iste razvija rukovodstvo koje je sposobno voditi taj socijalizam u trenutku kada on bude zapravo stupio na snagu. Stoga, nije iznenaappleuju- Êe πto istiëem program korak po korak u pravcu samoupravljanja. Da li bilo ko veruje da NUM neêe biti dovoljno snaæan da spreëi intrige koje oslabljuju njegovu temeljnu snagu? Moramo se oslanjati na snaæne strukture a naëin na koji Êe se to Ëiniti mora iznaêi samo Ëlanstvo NUM-a. Nije na meni da govorim kako to treba uraditi. ta god da se odluëi, mora doêi nakon rasprave i sporazuma sindikata unutar same industrije ukljuëujuêi NA- CODS i BACM. ZnaËajna veêina ljudi u industriji su Ëlanovi NUM-a, ali treba napomenuti i da su NACODS i BACM proizaπli iz NUM-a. Stav prema rukovodstvu Moramo biti jasni u stavu prema rukovodstvu u industrijskoj demokratiji. Nisam do sada sreo delegata sindikata koji, u raspravi o industrijskoj demokratiji, nije æeleo najbolje rukovodstvo u kompaniji. Ono πto oni æele jeste rukovodstvo koje Êe biti odgovorno prema njima a ne prema nekom dalekom πefu multinacionalne kompanije u Tokiju, Milanu, Njujorku i sl. Siguran sam da ono πto ponekad deluje kao nepremostiv problem - a to je: kako oëuvati opreznost, sposobnost i statutarnu odgovornost rukovodstva u rudarskoj industriji - jeste reπivo ukoliko je moguêe odræavati diskusije na radniëkom nivou izmeappleu sva tri sindikata. SledeÊi korak rudara - radniëka kontrola Verujem da je doπlo vreme da rudari naëine sledeêi korak. Velik napredak je postignut i iako su postojale poteπkoêe i posrnuêa u proπlosti, niko ne treba da se izvinjava za ono πto smo postigli do sada. To je znaëajna potvrda i dovodi nas do taëke posle koje moramo krenuti napred. Naπa dosadaπnja istorija, sadaπnje iskustvo i buduêi planovi upuêuju na uspostavljanje potpunog samoupravljanja i radniëke kontrole unutar rudarske industrije. Prijevod: Dubravko BilinoviÊ Tony Benn (Anthony Neil Wedgwood Benn, odrekao se titule Viscount Stansgate) je bivπi ministar, visoki funkcioner i pripadnik lijevog krila sada opozicione LaburistiËke partije Velike Britanije.

151 Evropska demokratska ljevica Mitbestimmung u NemaËkoj 151 Ivana AmidæiÊ Termin Mitbestimmung je teπko prevodiv. U engleskom jeziku se najëeπêe koristi sinonim co-determination, dok bi kod nas najpribliænije znaëenje imale reëi saupravljanje, suodluëivanje ili zajedniëko upravljanje. Radi se, najkraêe reëeno, o pravu neposrednih proizvoappleaëa u odnosu na vlasniπtvo nad sredstvima za proizvodnju. Danas, priliku da njihovi interesi budu zastpuljeni u top menadæmentu preduzeêa u kojima su zaposleni, imaju radnici 18 zemalja Ëlanica Evropske unije. Ovo ne vaæi u sluëajevima Belgije, Velike Britanije i Italije. U poreappleenju sa ostalim dræavama EU, NemaËka ima jedan od najrazvijenih sistema radniëke participacije. To je jedina zemlja (ne raëunajuêi osnivaëke statute slovenaëkih kompanija) gde zaposleni imaju pravo da dræe do 50% mesta u nadzornim odborima kompanija. U skandinavskim zemljama je broj ovih mesta ograniëen na jednu treêinu. Koncept saupravljanja (Mitbestimmung) u NemaËkoj Saupravljanje se u NemaËkoj odvija na dva nivoa: na nivou osnivanja i na grupnom nivou upravljanja preduzeêem. Posebni zakoni se odnose na njihove razliëite strukture. Nasleapplee i istorijat saupravljanja RadniËka participacija na osnivaëkom nivou se odnosi na saradnju sa radniëkim savetima (Betriebsrat), πto je utemeljeno osnovnim Aktom o osnivanju radniëkih saveta iz godine, koji je pretrpeo znaëajne reforme usvajanjem dva veoma vaæna amandmana (1972. i godine). Prvi od njih, iz godine je bio fokusiran na poboπljanje opπtih uslova rada radniëkih saveta po pitanju ljudskih i socijalnih resursa. Drugi amandman je donet sa namerom da olakπa osnivanje radniëkih saveta i da unapredi njihove radne uslove. U smislu istorijskih ideja koje su se razvijale, on pokriva πirok spektar, od katoliëke socijalne teorije, preko radikalne demokrarije, pa sve do socijalistiëkih perspektiva. Ovaj akt je veê obezbedio pravo radniëkim savetima da nominuju svog predstavnika za Ëlana nadzornog odbora. Prava koja radniëki saveti uæivaju, a koja proizilaze iz ovog zakona se odnose na sledeêe: pravo na informacije, pravo na uvid u dokumentaciju, pravo na superviziju i preporuku, pravo da budu konsultovani i/ili da traæe konsultacije, pravo na savetovanje, protivljenje i stavljanje veta, pravo na pregovaranje i na povlaëenje inicijative za uvoappleenje odreappleenih mera. Konflikt interesa izmeappleu poslodavaca i zaposlenih ima svoj najdirektniji uticaj upravo ovde. Prema ovom nemaëkom zakonu, poslodavac i zaposleni treba da se upravljaju duhom uzajamnog poverenja, diskutujuêi o spornim pitanjima sa neodoljivom æeljom da postignu dogovor, πto u praksi vrlo Ëesto nije i ne moæe biti sluëaj. Meappleutim, ono πto je specifiëno za ovaj sluëaj je Ëinjenica da, iako su, po svom osnivaëkom aktu i glavnim odredbama radniëki saveti nezavisni (kako od sindikata, tako i od preduzeêa), u praksi uglavnom oko 80-95% tela radniëkih saveta istovremeno pripada i Ëlanstvu sindikata, πto sindikatima omoguêava da imaju svoje indirektne predstavnike kod osnivaëa kompanije. Kada govorimo o radniëkoj grupnoj participaciji u upravljanju preduzeêem, ono se sporvodi kroz Ëlanstvo u nadzornim odborima prduzeêa (Aufsichtstrat), πto je regulisano u odnosu na industriju, formu kompanije, kao i na broj zaposlenih (navedeno se ogleda u tri razliëita statutarna nivoa). UzimajuÊi u obzir formu saupravljanja na nivou evropskih kompanija, na raspolaganju su tri varijante. Prva se odnosi na model koji je usko oblikovan na osnovu koncepta NemaËke i Holandije, dok druga varijanta viπe odgovara francuskom sistemu. TreÊi oblik obezbeappleuje minimalne uslove za zajedniëko upravljanje i u ovom sluëaju njegova forma moæe biti odreappleena na osnovu dogovora menadæmenta i predstavnika zaposlenih, ali kompanija ima obavezu da predstavnike zaposlenih informiπe i konsultuje o poslovnoj situaciji u kompaniji samo na poëetku kvartalnog perioda u tekuêoj kalendarskoj godini. Kao generalno naëelo pri-

152 152 roda zajedniëkog upravljanja je ipak regulisana odredbama koje su po pitanju toga na snazi u odreappleenoj dræavi Ëlanici EU, a odnose se na tzv. Evropsku kompaniju (Societas Europea). Sistem koji obezbeappleuje najπiru formu saupravljanja, tzv. paritetno zajedniëko upravljanje je najrazvijeniji u industriji gvoæapplea, uglja i Ëelika, a na osnovu Zakona o saupravljanju (Montan-Mitbestimmungsgesetz) u industriji gvoæapplea, uglja i Ëelika iz godine. Akt o saupravljanju iz godine, kao prateêi sistem ustanovljen na osnovu Zakona o saupravljanju, i pod okriljem Zakona o radu iz godine, je poloæio temelje za novu formu particpacije na nivou preduzeêa, kao mnogo opπirniju i dalekoseæniju. U kontekstu poreappleenja sa originalnim dokumentom iz godine, jasno je da je on bio ograniëavajuê u smislu stvarne participacije i viπe se odnosio na prikupljanje informacija. Propisi u kompanijama u drugim industrijama, koje imaju od 501 do 1999 zaposlenih, su regulisani od strane odgovarajuêe odredbe Zakona o radu (Betriebsverfassungsgesetz) iz godine, u kom slu- Ëaju predstavnici zaposlenih dræe samo jednu treêinu mesta u nadzornim odborima. Na posletku, Akt o zajedniëkom utvrappleivanju (Mitbestimmungsgesetz) iz godine pokriva sve standardne forme kompanija koje pod normalnim okolnostima zapoπljavaju viπe od 2000 ljudi. Ovo omoguêava jednak broj predstavnika sa obe strane u nadzornim odborima, koji se sastoje od 12, 20 ili 16 Ëlanova u zavisnosti od veliëine kompanije. Meappleutim, procedura za izbor predsedavajuêeg za nadzorni odbor nalaæe da, u slu- Ëaju druge runde glasanja, predstavnici zaposlenih imaju pravo da izaberu samo potpredsednika nadzornog odbora, dok se predsedavajuêi bira od strane Ëlanova koji predstavljaju kompaniju. Ovo je presudno, s obzirom na to da odluke nadzornog odbora zahtevaju prostu veêinu glasova. U sluëaju nereπenog ishoda, predsedavajuêi ima dva glasa u drugom krugu i samim tim moæe dati odluëujuêi glas u korist kompanije (akcionara). Ovo u suπtini znaëi da je strana na kojoj su akcionari uvek zastupljena sa jednim glasom viπe. Evropska demokratska ljevica Predstavnici zaposlenih mogu biti izabrani direktno od strane radnika ili indirektno od strane delegata koje su izabrali radnici. Predstvanici akcionara se biraju na utvrappleenom sastanku akcionara ili na generalnom sastanku kompanije. Danas, sistem saupravljanja ima jaku podrπku sa obe strane politiëkog spektra u NemaËkoj, a posebno u sluëaju velikih kompanija koje su uglavnom organizovane kao akcionarska druπtva. Akcionari, koji prepoznaju dugoroëni interes, a svojim ulaganjima snose i veêe rizike, za razliku od vlasnika manjih privatnih kompanija, prepoznaju prednosti sistema radniëke particpacije u najviπim upravljaëkim nivoima menadæmenta preduzeêa. NemaËke velike kompanije, koje Ëesto operiπu na viπe od dva kontinenta i u nebrojeno zemalja, na ovaj naëin lakπe sintetiπu zahteve i implementiraju odredbe i zakonske akte u vezi sa socijalno odgovornim naëinom poslovanja i odræivim razvojem, Ëime naravno πtite sopostvene interese u vidu pokuπaja stabilizacije træiπta i minimiziranja rizika. Svakako da postoje brojne kritike upuêene sistemu zajedniëkog upravljanja i radniëkoj particpaciji u odborima kompanija, gde se neefikasnost i tromost tih kompanija, iz perspektive politiëke desnice, vrlo Ëesto pripisuju radniëkoj particpaciji i sindikatima. Ove kritike stiæu i od vlasnika manjih privatnih kompanija koje, i u NemaËkoj kao i svugde, prate trend pokuπaja minimiziranja znaëaja radniëke particpacije radi smanjenja troπkova i bræe zarade. Ekonomska kriza koja je ozbiljno pogodila nemaëku privredu bila je povod da se ove kritike pooπtre. Meappleutim, opseæno istraæivanje koje je sproveo dr Nico Raabe o uëeπêu zaposlenih u upravnim i nadzornim odborima nemaëkih kompanija, jasno otkriva da tehnokratska teza o tome da su radnici i njihovi predstavnici glavni uzrok problema u menadæmentu kompanija, potpuna besmislica. Dr Raabe kaæe da je njegova petogodiπnja studija o 26 od najveêih 30 nemaëkih kompanija pokazala upravo suprotno. U svakom od navedenih preduzeêa je upravo radniëka particpacija jedan od glavnih faktora stabilnosti, sa Ëime se uglavnom slaæu i akcionari ovih kompanija.

153 Evropska demokratska ljevica U Pragu ponovo proljeêe 153 doc. dr. Goran MarkoviÊ»eπka je jedna od malobrojnih dræava bivπeg istoënog bloka za koju se u medijima Ëesto tvrdi da je uspjeπno izvrπila tranziciju. Jedan od argumenata koji dovodi u pitanje tu tvrdnju je postojanje snaæne antisistemske partije, koja veê dvadeset godina osvaja znatan broj glasova. RijeË je o KomunistiËkoj partiji»eπke i Moravske (KS»M), koja je na izborima odræanim godine osvojila 11 % ili skoro glasova. Iako s promjenjivim uspjehom, ova partija je na svim izborima nakon godine osvajala izmeappleu 11 i 18 % ili izmeappleu 600 i 800 hiljada glasova. 1 Na izborima za Evropski parlament, odræanim godine, partija je osvojila 14 % glasova. Javnost je o radu KS»M najviπe upoznata posredstvom dnevnih novina Halo Noviny, koje su glasilo partije i izlaze u dnevnom tiraæu izmeappleu 30 i 40 hiljada. 2 Izborni uspjesi Ëeπkih komunista i masovnost njihove partijske organizacije, koja broji Ëlanova, 3 zanimljivi su fenomeni, koji zasluæuju detaljniju analizu, imajuêi u vidu nekoliko Ëinjenica: (1) rijeë je o partiji koja negira postojeêi druπtveni sistem; (2) djeluje u dræavi u kojoj je godine sruπen rigidni staljinistiëki sistem, koji se Ëesto poistovjeêuje s komunizmom; (3) u»ehoslovaëkoj je godine uguπen pokuπaj zamjene staljinizma socijalistiëkim sistemom, πto je uëvrstilo miπljenje o malim izgledima za renesansu socijalizma; (4)»eπka, kao relativno razvijena dræava sa demokratskim tradicijama od prije Drugog svjetskog rata, je dræava u kojoj je tranzicija ostavila manje negativnih posljedica nego u drugim dræavama. Ideoloπki profil VladajuÊe partije u dræavama istoënog bloka su nakon godine doæivjele radikalne promjene. Ne samo da su promijenile nazive i simbole, veê i ideologiju i politiëke programe. Postale su socijaldemokratske partije, najëeπêe sa tim ili sliënim nazivima (socijalistiëke partije ili partije demokratske ljevice). Promjena ideoloπko-politiëkog identiteta bila je praêena promjenom naëina organizovanja i masovnim gubitkom Ëlanstva. KomunistiËka partija»eπke i Moravske je specifiëna po tome πto je uspjela ostvariti znaëajan izborni uspjeh i uticaj na biraëko tijelo bez napuπtanja komunistiëke ideoloπko-politiëke orijentacije i naziva. Partija je stvorena godine, transformacijom KomunistiËke partije»ehoslovaëke (KS») u federaciju dviju partija - Ëeπke i slovaëke. Ova partija je nekako funkcionisala do godine, kada je definitivno nestala sa politiëke i istorijske scene. U okviru KS»M postavila su se dva kljuëna pitanja: prvo je bio odnos prema vlastitoj proπlosti, a drugo je bilo pitanje ideoloπko-politiëkog identiteta, samim tim i naziva. Problem odnosa prema proπlosti je u prvoj fazi postojanja KomunistiËke partije rijeπen na radikalan na- Ëin. Pozitivnim su se smatrale samo dvije faze njenog postojanja - faza oko godine, kad je partija obrazovana izdvajanjem tadaπnjeg lijevog krila Socijaldemokratske partije i faza praπkog proljeêa godine, kad je voapplestvo KomunistiËke partije nastojalo uvesti autentiëni socijalizam, u opoziciji prema staljiniziranom sistemu Sovjetskog Saveza. Stav prema vlastitoj proπlosti je u kasnijim fazama postojanja KS»M poneπto ublaæen, ali partija nikad nije opravdavala ËehoslovaËku verziju staljinizma uspostavljenu nakon godine. U tom smislu se za KS»M moæe reêi da je antistaljinistiëka partija. Sistem koji je postojao do godine ocjenjivan je pozitivno sa stanoviπta ostvarivanja socijalnih prava graappleana, ali je ukazivano i na odsustvo graappleanskih prava i sloboda, pogotovo 50- ih godina, kada su organizovani staljinistiëki procesi nepodobnim partijskim funkcionerima. Insistiranje na komunistiëkom nazivu partije jeste jedan od bitnih elemenata njenog ideoloπkog samorazumijevanja. Kako je poëetkom 90-ih godina bilo razliëitih shvatanja o nazivu koji partija treba da prihvati, odluëeno je da pitanje bude rijeπeno na demokratski naëin - referendumom Ëlanstva. Na referendumu se 76 % Ëlanova (od Ëlanova glasalo je ) izjasnilo za naziv koji partija joπ uvijek nosi, 4 mada je bilo i drugih prijedloga, poput Partija demokratske ljevice, Partija demokratskog socijalizma i

154 154 Evropska demokratska ljevica Partija radikalne ljevice. Nema sumnje da je masovnost Ëlanstva, koje je decenijama nosilo Ëlansku knjiæicu KomunistiËke partije»ehoslovaëke, bila odluëujuêi faktor koji je odredio ishod referenduma. U to vrijeme u partiji su postojale tri struje: neostaljinistiëka, koja je zagovarala povratak na reæim od prije godine; demokratsko-socijalistiëka, koja je zagovarala napuπtanje naziva partije i prihvatanje umjerene koncepcije demokratskog socijalizma; i neokomunistiëka, koja je zagovarala kritiku i napuπtanje staljinizma, ali i otpor socijaldemokratizaciji partije. Nakon nekoliko godina unutraπnjih borbi, pobijedila je treêa struja. KomunistiËka partija»eπke i Moravske je odredila svoj ideoloπki profil u tri dokumenta: Programu iz godine, te dokumentima Program obnove i KomunistiËka partija na pragu novog milenija iz godine. 5 U ovim dokumentima komunisti definiπu svoje trenutne, minimalne i dugoroëne, strateπke ciljeve. Druπtvo za koje se zalaæu isprva su definisali kao demokratski socijalizam, da bi poslije godine napustili taj termin i opredijelili se za termin moderno demokratsko socijalistiëko druπtvo, koje, meappleutim, nije identiëno ni sa druπtvom kakvo je postojalo u»ehoslovaëkoj prije godine ni sa socijaldemokratskom vizijom tzv. demokratskog socijalizma. Po shvatanju Ëeπkih komunista, moderno i demokratsko socijalistiëko druπtvo ima sljedeêa bitna obiljeæja: (1) pluralizam oblika svojine, uz dominaciju razliëitih oblika kolektivnog vlasniπtva; (2) pod druπtvenom svojinom se podrazumijevaju razliëiti oblici kolektivne nekapitalistiëke svojine, pri Ëemu dræavna nije glavni, veê tu spadaju i preduzeêa u vlasniπtvu radnika i ona kojima radnici upravljaju na principima samoupravljanja; (3) privatna svojina se priznaje pod uslovom da nema eksploatatorski karakter i kritikuje se ËehoslovaËki sistem zbog potpune negacije svakog oblika privatne svojine; (4) ekonomija treba da poëiva na elementima planiranja i træiπta, πto se naziva socijalistiëka træiπna privreda ; (5) samoupravljanje i samoorganizovanje radnika i graappleana u razliëitim oblicima treba podupirati i razvijati, ukljuëujuêi samoupravna preduzeêa; (6) priznaju se sva ljudska prava i sloboda, ukljuëujuêi i slobodu izbora i politiëkog organizovanja i djelovanja; (7) promoviπe se ideja neposredne demokratije, koja znaëi da graappleani treba da sami odluëuju o odreappleenim pitanjima. U programskim dokumentima se izriëito spominju principi samoupravljanja, samoosloboappleenja deprivilegovanih klasa i demokratije iz baze, odozdo, dok se koncept sveobuhvatne nacionalizacije odbacuje, jer dovodi do uspostavljanja moêi birokratije. IzriËito se kaæe da je partija antikapitalistiëka i da svoju ideologiju zasniva na teoriji Marksa i Engelsa, mada se ne zaboravlja spomenuti ni Lenjinov doprinos, neπto πto poëetkom 90-ih godina nije spominjano u partijskim dokumentima. Komunisti smatraju da se izmeappleu 75 i 80 % druπtvenog proizvoda treba stvarati u preduzeêima u kolektivnom vlasniπtvu, pri Ëemu viπe ne istiëu u prvi plan velika preduzeêa u dræavnom vlasniπtvu. Sada se veêi akcenat stavlja na radniëke kooperative, poput onih koje postoje u okviru sistema Mondragon u paniji, te preduzeêa po uzoru na ameriëki ESOP, gdje su radnici suvlasnici preduzeêa. Ideoloπki posmatrano, KomunistiËka partija»eπke i

155 Evropska demokratska ljevica Moravske naëinila je snaæan otklon od nekad vladaju- Êe KomunistiËke partije»ehoslovaëke. Osim Ëisto terminoloπki, a i to samo jednim dijelom, to su dvije razliëite partije. Te razlike se mogu prikazati na sljedeêi naëin. 155 Prijedlozi opozicione partije KomunistiËka partija»eπke i Moravske djeluje kao snaæna opoziciona parlamentarna stranka. Uprkos znaëajnom izbornom potencijalu komunista, Ëeπki socijaldemokrati su dosad odbijali svaku moguênost saradnje ili formiranja zajedniëke vlade. Radije su vladali zajedno sa desniëarskim strankama. Djelovanje komunistiëke poslaniëke grupe se ogleda u predlaganju niza zakona. Da bi to djelovanje bilo usklaappleeno i plansko, posluæio je naprijed navedeni dokument Program obnove, koji predstavlja skup kratkoroënih ciljeva, odnosno prijedloga za rjeπavanje aktuelne ekonomske i socijalne krize. Iako je KomunistiËka partija definisala detaljne prijedloge mjera koje treba preduzeti, njihov uticaj na Ëeπke vlade nije bio veliki. To i ne Ëudi, buduêi da su ti prijedlozi usmjereni ka otklanjanju posljedica tranzicije, a sama partija je jasno definisana kao antisistemska. Prije svega, prijedlozi za koje su i sami komunisti znali da neêe biti prihvaêeni od strane politiëke elite ti- Ëu se stava prema NATO paktu, buduêi da je KomunistiËka partija jedina parlamentarna stranka koja se protivi Ëlanstvu»eπke u ovom savezu. Stav prema Evropskoj uniji neπto je mekπi. Komunisti ne odbacuju ideju Evropske unije uopπte, odnosno ideju evropske saradnje i povezivanja, veê situaciju u kojoj se»eπka, ulaskom u EU, stavlja u poziciju jednostrane ekonomske zavisnosti i potëinjenosti. Pristupanje»eπke Evropskoj uniji trebalo je biti praêeno pregovorima koji bi imali za cilj postizanje obostrane koristi. U svakom slu- Ëaju, joπ godine je 79 % Ëlanova ove partije bilo protiv Ëlanstva»eπke u EU. 6 Na planu unutraπnje politike, svi prijedlozi KomunistiËke partije su usmjereni u istom pravcu - zaπtiti prava ugnjetenih i neprivilegovanih druπtvenih klasa i slojeva. Komunisti posveêuju posebnu paænju zaπtiti prava na rad, prava na praviënu i dostojanstvenu penziju, prava na zdravstvenu zaπtitu, i sl. U kontekstu privatizacije, za razliku od ostalih partija, koje zagovaraju πto temeljniju privatizaciju dræavne imovine, komunisti stavljaju akcenat na preduzeêa u kojima su radnici istovremeno samoupravljaëi i vlasnici, dakle promoviπu ideju radniëkog akcionarstva, koja u kapitalistiëkom okruæenju treba da umanji negativne posljedice procesa privatizacije. Istovremeno smatraju da ovaj oblik preduzeêa moæe doprinijeti razvoju ekonomske demokratije na viπi stepen. Nakon πto je proces tranzicije odmakao, imajuêi u vidu naëin na koji su se odvijali pojedini procesi, komunisti su istakli zahtjev za revizijom privatizacije i kontrolom naëina sticanja svojine. Potrebno je obezbijediti punu zaposlenost, znatno poveêati penzije i preispitati zakonska rjeπenja o starosnoj granici za odlazak u penziju. Træiπne principe treba ukloniti iz zdravstvenog sistema, obezbijediti besplatno πkolovanje na svim nivoima i osigurati dræavno sufinansiranje stambene izgradnje. Dræava mora igrati znatno snaæniju ulogu u voappleenju socijalne politike i obezbjeappleenju ekonomskog razvoja. Nezaposlenost se moæe smanjiti organizovanjem javnih radova i uvoappleenjem 35-satne radne nedjelje. Zahtjevi u oblasti ekonomije ukljuëuju, izmeappleu ostalog, i: podrπku izvozu domaêih proizvoda; dræavnu podrπku, u saradnji sa bankama, preduzeêima u kojima je dræava vlasnik ili suvlasnik; stvaranje dræavne kancelarije za strateπko planiranje i upravljanje, kako bi dræava sistematski, a u okviru træiπne ekonomije, usmjeravala privredni razvoj; podrπku stranim investicijama koje doprinose modernizaciji i zapoπljavanju; reviziju privatizacije, jednakost svih oblika svojine, obnovu dræavne svojine u mjeri koja je potrebna u oblasti bankarstva, telekomunikacija, elektriëne energije, πumarstva, itd.; izmjenu steëajnog zakonodavstva, kako bi se dræava obavezala da pomogne oporavak preduze- Êa; formiranje radniëkih vijeêa u preduzeêima i uëeπêe radnika u upravljanju preduzeêima i raspodjeli dobiti. U oblasti politiëkog sistema, komunisti se zalaæu za: snaæenje politiëke demokratije, potpunije poπtovanje politiëkih prava i zaπtitu malih partija od diskriminacije; smanjivanje izbornog prava sa 5 na 3 %; ukidanje Senata; neposredan izbor predsjednika Republike; poveêanje uticaja udruæenja graappleana i zaposlenih u procesu odluëivanja; jaëanje lokalne samouprave; uvoappleenje neposredne demokratije, uz zakonom garantovano pravo na referendum na lokalnom i dræavnom nivou. 7 Organizacija i Ëlanstvo KomunistiËka partija»eπke i Moravske je zanimljiva jer je uspjela da zadræi masovnu Ëlansku bazu, naziv i ideologiju, a da ne izgubi biraëku podrπku. Istina je da je Ëlanstvo znatno manje nego πto je bilo prije gubitka vlasti, kad je KS» imala 1,7 miliona Ëlanova, πto je ukljuëivalo i Ëlanove u SlovaËkoj. Kada je osnovana, KS»M je imala oko Ëlanova. Iako je taj broj dosad znatno opao (veê godine imala je oko Ëlanova), ona i dalje slovi kao masovna partija. Uostalom, gubitak Ëlanstva nije praêen gubitkom broja glasova osvojenih na izborima. 8 Partija trenutno ima devet puta viπe glasaëa nego Ëlanova, πto je znatno povoljniji omjer nego prije deset ili petnaest godina, 9 tako da odliv Ëlanova nije istovremeno znaëio odliv glasaëa. Vjeruje se da je masovnost partije poslije godine znaëajno oteæala napore demokratsko-socijalistiëke struje da od nje napravi nekomunistiëku lijevu partiju. Naime, u prvim godinama postojanja, KS»M je imala za cilj politiëko preæivljavanje u krajnje nepovoljnim uslovima. Njena strategija je bila Ëisto odbrambena - trebalo je preæivjeti, reorganizovati se i ponuditi alternativna politiëka rjeπenja. Partija je u prvim godinama bila dosta decentralizovana. Regionalne organizacije su imale znatan stepen samostalnosti. Stoga je reformistiëka struja u voapplestvu partije bila nemoêna da se nametne. iroko Ëlanstvo, koje nije preπlo u Socijaldemokratsku partiju, partije desnice, niti se pasivizira-

156 156 lo, zadræalo je komunistiëka uvjerenja i nije bilo spremno da ih se odrekne zarad eksperimentisanja sa stvaranjem nove partije lijevog usmjerenja koja bi bila izmeappleu socijaldemokratije i komunizma. Masovnost Ëlanstva i decentralizacija partijske organizacije bili su kljuëni faktori koji su doprinijeli da partija saëuva svoj komunistiëki karakter. Istovremeno, partija se u prvim fazama svog postojanja oslanjala na glasove svojih Ëlanova, tako da nije imala potrebe da se mnogo obraêa potencijalnim biraëima mimo svojih redova. 10 KomunistiËka partija se suoëava sa znaëajnim problemom: njeno Ëlanstvo je staro, jer veêinu Ëlanova Ëine penzioneri, ljudi koji su postali Ëlanovi te partije prije 30 ili 40 godina. Osim toga, ona ima malo univerzitetski obrazovanih ljudi u svojim redovima, kao i malo radnika. Iako ima i svoju omladinsku organizaciju, broj mladih komunista je krajnje nezadovoljavajuêi. Ove Ëinjenice su navele pojedine analitiëare da predvide nestanak KomunistiËke partije zajedno sa bioloπkim nestankom njenih Ëlanova i biraëa. To se, naravno, nije dogodilo. Iako je taëno da znatan broj komunistiëkih biraëa Ëine oni koji tradicionalno glasaju za komuniste, ne moæe se reêi da je KS»M partija glasaëa iz reda penzionera. 11 Treba znati da je broj glasaëa ove partije tokom godina znatno oscilirao. Komunisti su uspijevali poveêati broj glasova i za , da bi potom doæivjeli pad, πto oëigledno nije moglo biti uslovljeno bioloπkim faktorom povezanim sa staroπêu njihovog Ëlanstva, veê drugim faktorima - dio njihovih Ëlanova i glasaëa, pa i onih starijih, prelazio je na stranu socijaldemokrata, kao πto su umjereni biraëi ljevice u drugim periodima kaænjavali socijaldemokrate, kad bi ovi bili u vladi, tako πto su glasali za komuniste. Osim ljudi koji osjeêaju nostalgiju za proπlim vremenima, znatan broj biraëa KomunistiËke partije Ëine tzv. gubitnici u tranziciji, dakle pripadnici druπtvenih klasa i slojeva koji su obespravljeni i potlaëeni uslijed procesa kapitalistiëke restauracije. Stoga se ne moæe reêi da je ona partija nostalgiëara. Na koncu, πirom Centralne i IstoËne Evrope æivi znatan broj nostalgiëara, ali skoro nigdje oni nisu odluëili da u duæem vremenskom periodu masovno podræavaju partije koje zagovaraju povratak starog sistema.»eπka ne moæe predstavljati izuzetak. Strategija i taktika - problemi i opasnosti PolitiËka elita»eπke Republike doæivljava KomunistiËku partiju kao nereformisanu partiju krajnje ljevice s kojom ne æeli saraappleivati. Iako su komunisti u viπe navrata izrazili spremnost da saraappleuju sa socijaldemokratima, to se nije dogodilo, poπto je Socijaldemokratska partija izriëito protiv saradnje na dræavnom nivou. Dok komunisti saraappleuju sa drugim partijama na lokalnom nivou, saradnja na dræavnom nivou koja bi se ogledala u formiranju koalicione vlade je iskljuëena. To je i prednost i nedostatak. Prednost je zato πto komunisti mogu nesmetano kritikovati vladu i predlagati zakonska rjeπenja, a da pritom ne vezuju sebi ruke podræavajuêi nepopularne mjere neoliberalnih vlada. Time mogu izbjeêi zlu sudbinu francuskih i italijanskih komunista, Ëiji izborni potencijal je prepolovljen nakon uëeπêa u koalicionim vladama sa socijaldemokratima. Evropska demokratska ljevica S druge strane, teπko je reêi koliko dugo Êe biraëi pruæati snaænu podrπku partiji koja je konstantno u opoziciji, bez izgleda da se oproba u upravljanju dræavom. To zavisi od sposobnosti buduêih vlada da rjeπavaju druπtvene probleme, pogotovo kada nosioci vlasti budu socijaldemokrati. Ukoliko socijaldemokratske vlade budu u stanju da rjeπavaju nagomilane ekonomske i socijalne probleme proistekle iz tranzicije, izborni uspjesi komunista Êe biti manji, jer Êe dio biraëa koji za njih glasa u znak protesta glasati za socijaldemokrate. Ako je dopuπteno povlaëiti paralele, KomunistiËka partija Francuske je 30 godina bila u opoziciji, ostaju- Êi pojedinaëno najsnaænija partija. PoËela je gubiti popularnost tek nakon πto je 1970-ih godina obrazovana SocijalistiËka partija, koja je usvojila radikalno-lijevi program. U ovom trenutku nema nikakvih izgleda da se u»eπkoj formira takva socijalistiëka partija, poπto Ëeπki socijaldemokrati Ëvrsto slijede neoliberalni kurs SocijalistiËke internacionale. Stoga Êe glasaëi i dalje moêi da glasaju za komuniste uslijed nezadovoljstva vladajuêim partijama. Istina, glas za komuniste nije samo glas protesta. Ova partija je u prethodnih petnaest godina uloæila dosta napora da formuliπe alternativne prijedloge koji ne dovode u pitanje sistem kao takav, buduêi da su svjesni da joπ uvijek nemaju snage da ga dovedu u pitanje. Aktivna uloga komunistiëkih poslanika u parlamentu, u kome su Ëesto predlagali donoπenje novih ili izmjene vaæeêih zakona, takoapplee je uticala na popularnost njihove partije. Problem s kojim se Ëesto suoëavaju velike parlamentarne stranke koje zagovaraju radikalne druπtvene promjene je odnos izmeappleu parlamentarnih i vanparlamentarnih metoda borbe.»eπki komunisti su se opredijelili da daju primat parlamentarnoj borbi. Polovinom 90-ih godina su osnovali Asocijaciju sindikata»eπke i Moravske, ali ta organizacija nije doæivjela uspjeh. Isto tako, djelovali su i u raznim druπtvenim organizacijama, ali je parlamentarna aktivnost ostala osnovna. Viπe razloga je uticalo na to opredjeljenje. Prvo, voapplestvo KomunistiËke partije veêinom Ëine bivπi pripadnici KomunistiËke partije»ehoslovaëke, koji su decenijama sticali odreappleene navike i metode djelovanja. Rad u institucijama, posebno parlamentu i lokalnim skupπtinama, za njih je prirodno opredjeljenje, bez obzira na sve njegove slabosti. Drugo, glasaëka i Ëlanska baza ove partije je takva da onemoguêava stavljanje akcenta na vanparlamentarne oblike borbe. Snaænije prisustvo radnika i mladih u partiji bi stvorilo povoljne uslove za snaænije vanparlamentarno djelovanje. TreÊe, u uslovima snaænog antikomunizma, socijalne polarizacije i siromaπtva, kao i nepostojanja snaænog radniëkog pokreta, a uz naklonost biraëa prema komunistima, oni su na neki naëin bili primorani da se koncentriπu na parlamentarne metode borbe. Tako je ova njihova strategija, mada vrlo manjkava po svojoj prirodi, iznuappleena konkretnim uslovima, nezavisno od toga πto je voapplestvo KomunistiËke partije, po svojoj ideologiji, politiëkoj kulturi i socijalnom poloæaju, i samo sklono njenom praktikovanju. Parlamentarno djelovanje nije bez rezultata, a ko-

157 Evropska demokratska ljevica munisti nisu bez uticaja. PolitiËke elite»eπke Republike suoëavaju se s velikim problemom - ne æele saradnju s komunistima, ali ih ne mogu viπe ignorisati. To pogotovo vaæi za socijaldemokrate, koji uporno odbijaju formalnu saradnju s komunistima, ali kad su u vladi, zavise od komunistiëke podrπke pri usvajanju pojedinih zakona. Nije se samo jednom desilo da je vladin prijedlog zakona usvojen zato πto su komunisti glasali za njega. Stvari su ponekad ozbiljnije. Izbori za predsjednika Republike godine odluëeni su glasovima komunista. Glasovi komunistiëkih poslanika su bili odluëujuêi pri glasanju o povjerenju socijaldemokratskoj vladi Stanislava Grosa. Drugi put su komunisti uticali na Grosa u trenutku kad je ovaj vrπio izmjene u svojoj vladi. Komunisti su iskoristili svoj uticaj tako da zahtijevaju imenovanje ministara koji su ljeviji od ostalih socijaldemokrata i bliskiji komunistima. Ovakav razvoj dogaappleaja opravdava davanje glasa za ovu, jer sa svojih 26 (od ukupno 200) poslanika u PredstavniËkom domu ponekad moæe odluëujuêe uticati na politiëki æivot zemlje, premda ostaje u opoziciji. Zanimljivo je da KomunistiËka partija, viπe od drugih parlamentarnih partija, dopuπta da se na njenim kandidatskim listama naappleu kandidati koji nisu njeni Ëlanovi nego su Ëlanovi drugih, marginalnih lijevih partija ili su partijski neorganizovani. Dok su na izborima za PredstavniËki dom parlamenta odræanim godine na socijaldemokratskim i graappleansko-demokratskim listama kandidati-ëlanovi ovih partija uëestvovali sa 99,7 odnosno 100 %, na komunistiëkim listama je bilo 11 % kandidata koji nisu Ëlanovi ove partije. Na izborima za Evropski parlament odræanim godine, na komunistiëkoj listi je bilo 19 % kandidata ne- Ëlanova ove partije, dok su na listama socijaldemokrata i graappleanskih demokrata svi kandidati bili njihovi Ëlanovi. 12 Eventualni ulazak u vladu ili odluka da se podræava manjinska vlada Socijaldemokratske partije znaëili bi kraj izbornih pobjeda KomunistiËke partije. Ona bi se time naπla u situaciji da podræava vladu koja sprovodi neoliberalnu politiku. GlasaËi to ne bi razumjeli, a dobar dio njih bi odluëio da apstinira od glasanja ili da na novim izborima podræi socijaldemokrate. Razlog bi bio jednostavan - kad dvije partije, koje se razlikuju u pogledu svoje snage i prihvaêenosti u druπtvu, sprovode istu politiku, glasaëi koji nisu Ëvrsto ideoloπki vezani za jednu od njih uvijek Êe radije glasati za onu koja je snaænija i ima veêe izglede na izbornu pobjedu. Glasa- Ëi koji glasaju za KS»M u znak protesta zbog neoliberalne politike koju vode socijaldemokrati, vjerovatno bi to dobrim dijelom prestali Ëiniti, kako bi kaznili komuniste zbog davanja podrπke socijaldemokratima. Stoga je dosadaπnja taktika komunista bolja, πto su, uostalom, pokazali rezultati izbora - oni daju podrπku socijaldemokratskim vladama samo od sluëaja do slu- Ëaja, odnosno onda kad treba glasati za prijedloge zakona koje smatraju prihvatljivim, ali nema unaprijed date bezuslovne podrπke. BiÊe teæe rijeπiti drugi problem - kako veliko povjerenje graappleana zadræati u godinama koje dolaze. Jedan od naëina je da se komunisti u veêoj mjeri aktiviraju u 157 vanparlamentarnoj borbi i da na taj naëin nadomjeste nemoguênost da veliki ugled u narodu pretoëe u koalicioni potencijal. Pod tim se podrazumijevaju rad u sindikatima, studentskim udruæenjima i ostalim druπtvenim organizacijama, odnosno aktivnosti koje takoapplee znaëe borbu za interese potlaëenih, ali se ne vode u institucijama sistema, u kojima su moguênosti uticaja ionako jako ograniëene. Pokuπaji odmazde Komunisti polako postaju dosadni politiëkoj eliti. Punih dvadeset godina nikako da im biraëi okrenu leapplea i oslobode socijaldemokrate i graappleanske demokrate neprijatne obaveze da trpe tu crvenu opoziciju u parlamentu, od koje povremeno zavisi izbor njihovih predsjednika i opstanak njihovih vlada. Stoga je donesena odluka da se pokuπa prijekim putem. Rezolucija donesena u Parlamentarnoj skupπtini Savjeta Evrope iz godine, kojom se osuappleuju zloëini komunizma, posluæila je kao dobro pokriêe. Probni test bila je zabrana Saveza komunistiëke omladine (KSM), koju je izvrπilo Ministarstvo unutraπnjih poslova. Povod za zabranu bilo je nekoliko reëenica u programu ove organizacije, u kojoj se ona zalaæe za ruπenje kapitalizma i ukidanje privatne svojine. Iako se u programu nigdje ne zagovara nasilna revolucija, vlast je protumaëila ove stavove kao zagovaranje neustavnog djelovanja. U dotadaπnjem periodu aktivisti KSM nisu bili skloni nasilnim i nezakonitim metodima borbe, niti su igdje pozivali na nasilno ruπenje postojeêeg poretka. Uprkos dugotrajne meappleunarodne kampanje i borbe pred domaêim institucijama, odluka o zabrani je provedena u oktobru godine. Nakon toga je partija osnovala novu omladinsku organizaciju - Mlade komuniste. Jaromir tetina, senator Zelene stranke, pokrenuo je inicijativu u Senatu, gornjem domu Ëeπkog parlamenta, da se obrazuje istraæna komisija, koja bi utvrdila da li su aktivnosti KomunistiËke partije u suprotnosti sa ustavom. On je pokrenuo akciju prikupljanja potpisa pod naziva Zabranimo komuniste, a nakon dvije godine prikupio je potpisa. Poreappleenja radi, u akciji prikupljanja potpisa radi spreëavanja postavljanja ameriëkih raketnih baza na Ëeπkoj teritoriji, koju su pokrenuli mladi komunisti, u toku πest mjeseci prikupljeno je potpisa. 13 O zabrani rada KomunistiËke partije Senat je Ëak i odluëivao u novembru godine. Od prisutnih 38 Ëlanova, 30 je glasalo za pokretanje postupka zabrane, πto je bilo nedovoljno da se udovolji njihovom zahtjevu, imajuêi u vidu da u Senatu sjedi 81 senator. Vlada»eπke Republike je 20. jula godine razmatrala materijal koji je pripremio ministar unutraπnjih poslova, u kome se navodi da nema osnova za pokretanje postupka za zabranu rada KomunistiËke partije. Ministar vjeruje da Vrhovni upravni sud ne bi donio odluku o zabrani rada, jer nema elemenata nezakonitosti u radu partije, πto bi u krajnjoj liniji kompromitovalo vladu. Pojedini Ëlanovi vlade zahtijevaju da se ovaj izvjeπtaj posmatra samo kao radni materijal i da se saëeka izvjeπtaj sluæbe dræavne bezbjednosti. U jav-

158 158 nosti se plasira i tvrdnja da cilj vlade nije da zabrani rad partije veê da je primora da donese odluku o promjeni naziva tako πto Êe suspendovati njen rad. Agenti tajne sluæbe prisluπkuju komunistiëke funkcionere, dok u isto vrijeme neonacistiëka organizacija Krv i ponos na svom sajtu opisuje kako se moæe izvesti napad na sjediπta KomunistiËke partije iz automobila u pokretu, na πta tajna sluæba ne reaguje. Pozivi na zabranu KomunistiËke partije, nezavisno od toga da li Êe biti realizovani, znatno oteæavaju njen rad, stvaraju strah i neizvjesnost kod odreappleenog broja biraëa, odvraêajuêi ih time od davanja glasa ovoj partiji. NaËin razmiπljanja je jednostavan - zaπto glasati za partiju koja moæda bude zabranjena i o Ëijoj legalnosti se vode rasprave i glasa u tako znaëajnim institucijama kakve su Senat i Vlada»eπke Republike. Strah se pojaëava time πto je organizacija mladih komunista veê stavljena van zakona. Ovi koraci su preduzeti u vrijeme kad su komunisti veê izmijenili svoj program i djelovali punih 15 godina u parlamentu i drugim institucijama sistema. Sve se dogaapplea nakon πto je KomunistiËka partija na izborima odræanim godine, iznad svih oëekivanja, osvojila 18,5 % glasova. Gubitak glasova na izborima odræanim godine, osim straha glasaëa da bi socijaldemokrati mogli izgubiti vlast pred naletom desnice, vjerovatno je jedinim dijelom uslovljen i ovom kampanjom. Nejasan fenomen U svakom sluëaju, fenomen zvan KomunistiËka partija»eπke i Moravske ostaje teπko razumljiv mnogim istraæivaëima. Ona ima sve manje Ëlanova, ali i dalje ostaje najmasovnija Ëeπka partija, Ëak poslije dvadeset godina. Uostalom, nije neoëekivano ni loπe πto se broj Ëlanova smanjio. Radilo se, ipak, o ljudima koji su svojim Ëlanstvom dokazivali vjernost svojoj partiji, iako u stvarnosti nisu vrπili bilo kakvu aktivnost. Drugo, iako su analitiëari oëekivali da Êe partija vremenom izgubiti podrπku biraëa, jer za nju glasaju stari ljudi, ni to se nije dogodilo. Partija je Ëak znaëajno poveêala uticaj na izborima godine. Bila je pogreπna polazna pretpostavka - KS»M nije partija nostalgiëara i penzionera, veê partija za koju masovno glasaju ljudi koji su gubitnici tranzicije. TreÊe, iako je KomunistiËka partija zadræala svoj naziv, znaëajno je modifikovala program i ideologiju. Stoga se za nju ne moæe reêi da je nereformisana partija po uzoru na onu od prije godine. U njenoj ideologiji su snaæno prisutni elementi eurokomunizma i ideologije samoupravljanja, mada se ne moæe reêi da je samoupravljanje dominantno u njenom politiëkom programu. Njena ideologija poëiva na kombinaciji træiπta, dræavne intervencije i samoupravljanja.»etvrto, iako konstantno u opoziciji, KomunistiËka partija je snaænim prisustvom u parlamentu uspjela uticati na neke vaæne politiëke procese, tako da su se biraëi u praksi uvjerili da glas za nju nije baëen glas. Kombinacija ovih Ëinilaca dovela je Ëeπke komuniste i politiëku elitu tu gdje su. PolitiËka elita joπ uvijek ne razumije poruku tipa ne voliπ ih, ali se navikneπ na njih, pa pokuπava da silom uguπi partiju. Gubitnici u Evropska demokratska ljevica tranziciji su sreêni da imaju svoju politiëku partiju koja πtiti njihove interese. KomunistiËka partija nastavlja da traæi najbolje metode politiëke i druπtvene borbe. Bez uëeπêa u svakodnevnim borbama radnika, studenata i ostalih druπtvenih grupa, bez povezanosti sa njihovim masovnim organizacijama, oslonjena samo na svoj partijski aparat i parlamentarnu grupu, ona neêe uspjeti da ostane ono πto jeste. Adekvatnom kombinacijom parlamentarnih i vanparlamentarnih metoda borbe moêi Êe ne samo da saëuva nego i uveêa politiëki kapital. 1 O rezultatima izbora izmeappleu i godine viπe u Maxmilian Strmiska, The Communist Party of Bohemia and Moravia: A Post-Communist Socialist or a Neo-Communist Party?, German Policy Studies, 2 (2), 2002, str Sean Hanley, Towards Breakthrough or Breakdown? The Consolidation of KS»M as aneo-communist Successor Partyin the Czech Republic, Journal of Communist Studies and Transition Politics, Vol. 17 No. 3, September 2001, Frank Cass, London, str Viπe podataka o izbornim rezultatima i broju Ëlanova moæe se naêi na sajtu KomunistiËke partije: 4 Maxmilian Strmiska, nav. djelo, str Vidjeti na sajtu KomunistiËke partije: 6 Maxmilian Strmiska, nav. djelo, str The Programme of the Renewal, Internet prezentacija KS»M, 8 Partija je od do godine izgubila Ëlanova, dok je na izborima odrêanim tih godina osvojila 14 odnosno 11% glasova. (Maxmilian Strmiska, nav. djelo, str. 233) 9 Na izborima godine, udio Ëlanova partije u njenom biraëkom tijelu iznosio je skoro 39%, da bi godine pao na skoro 13%. To nije uslovljeno samo smanjenjem broja Ëlanova partije veê i znaëajnim izbornim uspjehom i porastom biraëkog tijela partije, koje potiëe upravo od tzv. gubitnika tranzicije (Lukaπ Linek and tepan PechaËek, Low Membership in Czech Political Parties: Party Strategy or Structural determinants?, Journal of Communist Studies and Transition Politics, Vol. 23, No. 2, June 2007, str. 262) 10 Vladimir Handl, Choosing Between China and Europe? Virtual Inspiration and Policy Transfer in the Programmatic Development of the Czech Communist Party, Journal of Communist Studies and Transition Politics, Vol.21, No.1, March 2005, str Na izborima godine, penzioneri su Ëinili 38% glasaëa KomunistiËke partije, dakle samo neπto viπe od jedne treêine, dok su radnici (tzv. bijeli i plavi okovratnici) Ëinili 42,5% biraëkog tijela ove partije. (Maxmilian Strmiska, nav. djelo, str. 235) 12 Linek and tepan PechaËek, nav. djelo, str Anticommunism in the Czech Republic, Internet prezentacija KS»M,

159 Financijski sektor i ljevica Traæi se: alternativni bankovni sustav 159 Sargon Nissan Nacionalizacija banaka je dobar po- Ëetni korak - ali πto kasnije? Kako bi izgledala banka za obiëne ljude? Sargon Nissan iz New Economics Foundationa istraæuje lokalno, meappleunarodno i povijesno iskustvo u potrazi za odgovorima Globalna razina trenutne krize predstavlja novi problem za civilno druπtvo i nevladine organizacije, izazivaju- Êi dominantni oblik globalizacije. Da bi se sprijeëio povratak uobiëajenom stanju stvari borba civilnog druπtva protiv meappleunarodne financijske liberalizacije sada mora udruæiti snage sa narodnim pokretom lokalnih investicijskih i financijskih alternativa koje se nalaze na poëetku, te zajedno moraju preuzeti kolektivnu diskusiju o tome πto je poπlo po zlu te πto po tom pitanju treba uëiniti. U Velikoj Britaniji, financijske alternative propalim bankama ukljuëuju neprofitne modele lokalnog kreditiranja i bankarstva, kao πto su kreditne zajednice i financijske institucije za razvoj zajednice (CDFI), modelirane po uzoru na juæne mikrofinancije, te zamiπljene kao zajmodavci za pojedince i mala poduzeêa u zajednicama koje se nalaze u loπoj situaciji. Oni takoappleer ukljuëuju poznatije subjekte, kao πto su poπta i πtedno-kreditne zadruge, koje su opstale unatoë politiëkom neprijateljstvu i regulatornom zanemarivanju. ZnaËaj ovih raznih institucija nije samo u tome πto predstavljaju alternativu financijskoj monokulturi koja je stvarala banke navodno prevelike za propast, veê u njihovoj sposobnosti da ukazuju na buduêi financijski sustav koji bi sluæio ljudskim potrebama umjesto povratka uobi- Ëajenom poslu. Deregulacija i demutualizacija Raznolikost lokalnih financijskih institucija u Velikoj Britaniji je djelomiëan odgovor na naëin odigravanja liberalizacije. Kad je nastupila politiëka plima 80-ih, financijski sektor je predstavljao kljuëno bojno polje za testiranje ta- ËeristiËkih naëela deregulacije. London je privukao ameriëke financijske institucije u maniri financijskog zaljeva Guantanamo, gdje se mogla provoditi praksa inaëe zabranjena u SAD-u. Dolazak novih igraëa potaknuo je val konsolidacije u bankovnom sektoru. Deregulacija je takoappleer pomogla u poticanju stambenog rasta i propasti. Banke su se nastavile udruæivati i rasti preko granica, primjenjujuêi one-sizefits-all (jedna veliëina odgovara svima) pristup, gdje je ta veliëina uvijek ekstra veliko. U siromaπnijim zajednicama πirom Velike Britanije bankovne podruænice su se zatvarale zbog rezanja troπkova. Oni upravitelji banaka koji su imali osobne odnose sa svojim duænicima postali su anakroni, a te zajednice su se sve viπe odvajale od πire ekonomije kako je financiranje za njihove potrebe postajalo predmet spekulacija. Takva redukcija znaëila je smanjivanje ukupnog broja podruænica svake banke i stambeno-πtednih zadruga na veliëinu manju od mreæe poπtanskih podruænica. Vlada je prepoznala ovaj problem tek 2000., kada je sazvan Social Investment Task Force (radna skupina za socijalno investiranje) koja je pokrenula mjere za borbu protiv financijskog iskljuëenja. Ipak, prema nedavnim podacima dræavne blagajne, u Velikoj Britaniji je joπ uvijek 2.1 milijun ljudi bez bankovnog raëuna. Financijska iskljuëenost je posljedica nedoliëne utrke koja se pojavila u bankovnom sektoru 90-ih. Banke su se tada natjecale kako bi pomaknule srediπte svoje aktivnosti od dosade ortodoksnog bankarstva prema profitabilnim spekulacijama grada. U meappleuvremenu su ljude iskljuëene iz kreditnog rudnika poëeli vrebati naπi ekvivalenti bezgarantnih zajmodavaca. NajveÊi od njih, Provident Financial, svoju træiπnu niπu zove nestandardnom umjesto zajmovi bez garancije, reklamirajuêi kreditnu stopu kredita za osobne potrebe veê od 189,2 posto. Dok su financijske tvrtke pretrpjele milijunske gubitke ili bankrotirale, tijekom cijena dionica Provident Financiala je rasla, time reflektirajuêi oëekivanja da Êe se okoristiti iskljuëenjem koje je kreditna kriza pogorπala. Iskrivljena logika financijske liberalizacije najoëitija je u zajedniëkom sektoru, gdje su stambeno-πtedne zadruge ohrabrivali kako bi odustali od suraappleivaëkih korijena u potrazi za veêim profitom. ZahvaljujuÊi njihovom modelu zajedniëkog vlasniπtva, u kojem su deponenti istovremeno i vlasnici tvrtke, one posluju koristeêi konzervativniji i viπe lokalni pristup. Deregulacija 80-ih ukljuëena je u Zakon o stambenoj πtednji iz 1986., koji je nastojao omoguêiti stambeno-πtednim zadrugama i bankama da posegnu jedni drugima u podruëja poslovanja. Banke su æeljele provaliti u rastuêi sektor hipotekarnih financija, kojim

160 160 Financijski sektor i ljevica su dominirale stambeno-πtedne zadruge. PoËevπi sa Abbey Nationalom 1989., jedna po jedna zadruga se poëela demutualizirati i pretvarati u druπtvo sa ograniëenom odgovornoπêu kako bi profitirali od agresivnijeg kreditiranja.»lanove su mamili vrtoglavim sumama novca kako bi glasali za demutualizaciju , Ëlanovima zadruga (kasnije ukljuëivale i Northern Rock te Bradford & Bingley) je isplaêeno 36 milijardi funti u gotovini i dionicama. Obje zadruge su sada pod bankrotom , istraga provedena od strane parlamentarne skupine za stambeno-πtedne zadruge i zajedniëke financije otkrila je da od tog procesa klijenti imaju malo koristi i da su plaêanja obiëno bila ispod vrijednosti udjela Ëlanova. Northern Rock se bezbriæno dræao istrage, tvrdeêi da njihov uspjeh tijekom zadnjih 8 godina ne bi bio moguê pod starim zajedniëkim modelom. Prema Building Society Associationu, u razdoblju izmeappleu i postotak zatvorenih podruænica iznosio je 24,1 posto kod demutualiziranih banaka, u usporedbi sa 2,4 posto kod druπtava koja su ostala zajedniëka. Alternative odozdo Stvarnost alternativnih financijskih institucija u Velikoj Britaniji ostaje skromna. CDFI zbraja manje od 300 milijuna funti u kreditima. Kreditne zadruge, koje prihvaêaju depozite i daju kredite, zbrajaju malo manje od 400 milijuna funti u πtednjama. Iako su dobili neka javna sredstva i politiëku podrπku, politiëari su joπ uvijek slijepi πto se tiëe pravog potencijala ovih inicijativa. Nasuprot tome, SAD ima financijski sektor vrijedan milijarde dolara. Zakoni poput onog o zajedniëkom reinvestiranju (CRA) iz osigurali su sudjelovanje i potporu mainstream financija za CDFI. Tamo CDFI sektor ukljuëuje i lokalne banke, socijalni poduzetniëki kapital, korporativne zajmodavce i kreditne zadruge. Od 1994, sektoru je dodijeljeno viπe od 800 milijuna dolara iz saveznih fondova, koji su, prema podacima dræavne blagajne, stimulirali 27 puta veêi iznos u privatnim investicijama. Poticajni paket predsjednika Obame ukljuëivao je 100 milijuna dolara, ne za spaπavanje neuspjeha, nego u znak priznanja financijske sposobnosti zajednice koja se bori protiv iskljuëenja i za poticanje ekonomije. UnatoË nedavnim suprotnim tvrdnjama, kod siromaπnijih ku- Êevlasnika kreditiranih po tom Zakonu puno je manja vjerojatnost neplaêanja nego kod bezgarantnih hipoteka, sada bezvrijednih i Ëesto stvaranih samo za izbjegavanje kontrole po zahtjevima Zakona. Meappleunarodna dimenzija Meappleunarodna dimenzija financijske globalizacije jest rob perverzne logike globalizacije. Sukladno tome predstavlja veêu vaænost za siromaπnije dræave i njihove stanovnike. UnatoË podrijetlu trenutne krize i bez obzira na visokoprofilirane sluëajeve poput Islanda, najugroæenije su upravo zemlje u razvoju. International Institute of Finance predviapplea da Êe ulaganja u zemlje u razvoju pasti sa 1 bilijun dolara iz na samo 165 milijardi. Troπkovi posudbe za zemlje u razvoju takoappleer disproporcionalno rastu kako investitori imaju sve viπe averzija prema riziku i traæe povrat svog kapitala. Ovo dovodi te zemlje u opasnost od valutnih i bankovnih kriza koje bi ih poslale natrag u πake MMF-a i Svjetske banke. Usprkos jasnim poukama izvuëenim krize, multilateralni sporazumi te Bretton Woods institucije Svjetske banke i MMF-a Ëini se ne vide potrebu za reformom procesa liberalizacije. Na nedavnom sastanku u Dohi, SAD i EU su obnovili snage kako bi progurali OpÊi sporazum o trgovini i uslugama (GATS) bez prihvaêanja potrebe za izazivanjem njegove primjene u veêoj financijskoj liberalizaciji. Ostalim savezima, poput G8 ili G20, nedostaje legitimitet multilateralnih tijela, ali i dalje ostaju kamen kuπnje globalnim reformnim sporazumima. GledajuÊi ispod povrπine vidi se da je perspektiva istinske reforme i uklju- Ëenja juænih zemalja dalja nego ikad. Jedino kritiëko tijelo koje odreappleuje meappleunarodna financijska pravila je financijski Stabilnosni pakt (FSF). FSF nije sluæbeno tijelo, ali ga Ëlanice G8 podræavaju u svrhu oblikovanja njihove meappleunarodne financijske regulacijske politike, a bez ikakve odgovornosti prema drugim narodima. Dok se sve oëi okreêu na sastanak Ëlanica G20, koji Êe se odræati u Londonu 2. travnja, ideja da taj summit o globalnoj krizi ukljuëi brige svakog pogoappleenog naroda se uëinkovito ignorira. Roubini Global Economics procjenjuje gubitke od 3.6 bilijardi dolara. Pola od toga izvan SAD-a. Nakon tzv. Nixon-πoka 1971, koji je prekinuo vezu izmeappleu zlata, ameriëkog dolara i globalnih valuta, Nixonov je ministar financija obilazio ministarstva diljem svijeta kako bi ih informirao da je to naπa valuta, ali vaπ problem.»ini se da se otada nije puno promijenilo. Bank of the South Jedino nastojanje da se promijeni ova dinamika pokazala je Banco del Sur, prijedlog Venezuele i Argentine za zamjenu Svjetske banke u Latinskoj Americi. To je eksplicitan izazov jedna-veliëina-za-sve neoliberalnom modelu. Odraæava sliëan konceptualan izazov, kao πto to Ëine i zadruge, ideji da evolucija bankarstva neizbjeæno vodi u sustav konsolidiranih profita gladnih meappleunarodnih monstruma. Banco del Sur je pokuπaj financijske regionalizacije predloæene na temelju jedan Ëlan - jedan glas, za razliku od upravljaëkih modela Svjetske banke i MMF-a, koji djeluju pod vetom SAD-a i privilegija najbogatijim zemljama. Ipak, ulaæu se napori kako bi se Banco del Sur oblikovala prema Bretton Woods institucijama umjesto na kooperativnom naëelu, implicirajuêi pritom potrebu za tehniëkim poboljπanjem, umjesto politiëkog izazova dominantnim institucijama sa sjediπtem u Washingtonu i njihovim filozofijama. Kako raste bijes prema bankovnim praksama, civilno druπtvo treba demonstrirati da izopaëenost nagraappleivanja neopreznosti bankara i pohlepe na raëun poreznih obveznika nije niπta Ëudnija od MMF-ovih spaπavanja i kreditne uvjetovanosti. Kroz namete teπkih ograniëenja na socijalnu potroπnju da bi se isplatili neoprezni meappleunarodni zajmodavci (koji su Ëesto pozajmljivali nedemokratskim reæimima), na meappleunarodnoj razini su najsiromaπniji oni koji su plaêali pogreπke financijske industrije desetljeêima, ne samo u jeku kreditne krize.

161 Financijski sektor i ljevica IskljuËenje i politiëki sankcionirano napuπtanje marginaliziranih zajednica u ime slobodnog træiπnog natjecanja vuëe izravne paralele sa jednostranim multilateralnim sporazumima sklopljenim u ime slobodne trgovine financijskim uslugama. Prijelaz na Co-op Potreba za stvaranjem novog zajedniëkog identiteta u suprotnosti sa financijskom globalizacijom, koja ukljuëuje utjecaj socijalne iskljuëenosti i nejednakosti u nerazvijenim zemljama, ogleda se u bogatstvu Co-operative Bank i eufemistiëki nazvanih nestandardnih najmodavaca kao πto je Provident Financial. Investitori koji æele profitirati od krize kupili su dionice Provident Financial-a. Meappleutim, πtediπe Co-operative banke su takoappleer imale koristi od rekordnih brojeva novih klijenata koji prebacuju svoje raëune u Co-op to je poveêanje iznosilo 65 posto. Dok veêina banaka paniëari oko toga kako ponovno izgraditi kapital, Co-op Bank je poveêala iznos osobnih depozita sa 2.7 milijardi na 3,7 milijardi funti. Poslovni krediti, koji se inaëe ukidaju zbog nervoze banaka, rastu i πire se diljem V. Britanije. U meappleuvremenu, ministri javno mole propale high-street banke da opet poënu pozajmljivati tvrtkama. Pozitivno bogatstvo dvije tako razliëite tvrtke u izrazitom je kontrastu sa 1.5 bilijardi funti odgovornosti prema gubicima na raëun πtediπa koje je vlada upravo objavila. To takoappleer otkriva neodreappleenu buduênost financijskog sustava i njen utjecaj na ekonomiju i druπtvo. Kako Co-op pokazuje, oprezno bankarstvo temeljeno na tradicionalnim vrlinama sa jakom druπtvenom etikom moæe pobijediti financijske divove prema njihovim vlastitim uvjetima. Ipak, politiëki svijet ostaje predan povratku uobiëajenom poslu - ali uz godine rastuêeg deficita koji Êe sprije- Ëiti bilo kakav oporavak. To poveêava vjerojatnost isklju- Ëenja veêeg broja zajednica koje neêe moêi potpuno sudjelovati u ekonomiji V.B. Takoappleer predlaæe da revitalizacija u razmjeru sa Bretton Woods institucijama neêe doêi sa reformama u upravljanju i politiëkim pristupima koji su tako razoëarali zemlje u razvoju. 161 Stvaranje novog financijskog sustava Ono o Ëemu se nije pravilno razmiπljalo jest moguênost, moæda i neizbjeæna, veleprodaje nacionalizacije, te toga πto bi to znaëilo za stvaranje novog financijskog sustava kao transparentnog, stabilnog i pravednog. Mala je πansa da Êe se toksiëna imovina banaka oporaviti na vrijeme za spas njihovog poslovanja. Te banke bit Êe insolventne, a nacionalizacija postaje neizbjeæna, kao u sluëaju Northern Rocka. Rasprava je usmjerena na postizanje rezultata koji bi omoguêio bankama da minimiziraju vrijeme za koje posjeduju banke ili to potpuno izbjegnu. Odgovor vedske na financijsku krizu ranih 90-ih uzet je kao model za privremenu nacionalizaciju insolventnih banaka, u pokuπaju razdvajanja toksiëne imovine i reprivatizacije ostatka odræive tvrtke. Umjesto poduzimanja sliënog pristupa kako bi se vratile uobiëajenom poslu, vlade bi trebalo prisiliti da odvoje banke i iz meappleusobnih zagrljaja, a ne samo od toksiëne imovine. U svjetlu velike depresije 30-ih, predsjednik Roosevelt donio je Glass-Steagall zakon, koji je odvajao investicijske banke od maloprodajnih lanaca. Banco del Sur, osnovni financijski moduli te posljedice jednog jedinog modela globalizacije pokazuju potrebu za raznolikoπêu u razmjeru bankovnih operacija, pa tako i u njihovim funkcijama. Glass-Steagall zakon je povu- Ëen 1997., πto je bila odluka koja se opetovano krivi za pridonoπenje trenutnoj krizi omoguêavanjem prekomjerne konsolidacije i sukoba interesa koji su se razvijali u bankovnom sektoru. Meappleutim, uspjeπan napad na zakonodavstvo postignut je ne samo kroz prijateljske senatore i blizinu banke Bijeloj ku- Êi. Operacije neodgovornih i dereguliranih financijskih centara u inozemstvu, ne samo u Londonu, fatalno su potkopale korisnost takvih propisa dopuπtajuêi ameriëkim bankama zaobilaæenje zakona u inozemstvu. PolitiËari se trebaju uhvatiti u koπtac s time i to nacionalizacijom i razdvajanjem bankovnog sektora. KonaËno razdoblje javnog upravljanja neêe uspjeti ukoliko se ne iskoristi prilika za razdvajanjem prekomjerno konsolidiranih i konfliktnih banaka. Kompleksni prekograniëni posjedi, zajedno sa propaπêu Glass-Steagalla u SAD-u, zahtijevaju takav pristup kao dio multilateralnog procesa koji moæe poëeti veê kod kuêe respecifikacijom uloge highstreet zajmodavaca. Bit financijskih alternativa, ukljuëujuêi modele odozdo, stambeno-πtedne zadruge pa Ëak i poπtanske banke, leæi u pokuπaju ponovnog nametanja lokalnog i globalnog suvereniteta nad gospodarskim odlukama. Lokalne financijske inovacije ne predstavljaju univerzalni lijek te u nekim aspektima reflektiraju strategije suoëavanja uvjetovane utjecajem liberalizacije. Njihova raznolikost sliënija je ekologiji, koja omoguêuje razliëita rjeπenja za napredovanje, ovisno o lokalnim, nacionalnim ili internacionalnim potrebama, za razliku od nametanja samoposluæne i gramzive monokulture. Doπlo je vrijeme za ponovno nametanje zajedniëkog interesa graappleana, kako u bogatim, tako i u siromaπnim zemljama. Sastanak Ëlanica G20 veê je predmet velikog interesa. Zagovaranje mora inkorporirati razumijevanje da nas sa siromaπnijim zemljama ne povezuju samo moralno pitanje ili filantropski nagoni. Izdræljivost alternativnih financijskih institucija predstavlja bogatstvo rjeπenja oblikovanih da adresiraju zajedniëke probleme uzrokovane dominantnim financijskim sektorom koji ne sluæi niëijim potrebama, osim vlastitih. (Red Pepper, maj 2011., per.org.uk/wanted-alternative-banking-system) Sargon Nissan je istraæivaë na podruëju ekonomskih znanosti i financija, Ëlan je New Economics Foundation (NEF). Njegova istraæivanja ukljuëuju reforme financijskog sustava, razvojno financiranje, socijalne investicije i zajedniëko financiranje.

162 162 Financijski sektor i ljevica Obnova bankarstva Banke trebaju postati javno dobro prof. dr. Leo Panitch Prvo, razjasnimo neπto o kapitalizmu - samim time i o karakteru dræave u istom. Postoji uoobiëajena pretpostavka, moæda zaostatak hladnog rata, da je kapitalizam u svojoj biti za træiπte, a socijalizam za dræavu. Zapravo, srediπnja povijesna znaëajka dræave u kapitalistiëkom druπtvu je uloga koju igra kao jamac privatne imovine i, ono πto je najvaænije za financijska træiπta, da Êe uvijek jamëiti svoje obveznice - to jest, zajmove od privatnih banaka. Zbog tog jamstva - koje predstavlja obeêanje vraêanja duga od poreznih prihoda u buduênosti dræavne obveznice, bilo za financiranje rata ili socijalne skrbi, Ëine najmanje riziëan oblik kreditiranja. Kao takve, tvore temelj uloge financijskih træiπta kao potpore sposobnosti kapitalista da gomilaju zaradu, tj. da nastave investirati i stvarati profite. Srediπnja uloga dræave u kapitalistiëkom gomilanju najoëitija je u odnosu na dominantne dræave, poput SAD-a, Ëije obveznice su temelj svih kalkulaciju globalnog kapitalizma; dræave koje sadræe i podræavaju glavne centre meappleunarodnih financijskih træiπta, kao πto su New York i London. Razumijevanje uloge dræave u kapitalistiëkom druπtvu pomaæe nam da vidimo zaπto bankari, kad ih vlada pomaæe sa javnim novcem, to ne vide kao poëetak socijalizma. Naprotiv, oni smatraju da vlada tako ispunjava svoju duænost prema financijskim træiπtima - o Ëijem glatkom radu ovisi i dræava, pruæajuêi temelj povjerenja u kredibilitet bankarskog sustava. Stoga je pogreπno promatrati ukljuëenost vlade u poslovanje banaka - bilo to u vidu spaπavanja originalnog Paulsonovog programa u SAD-u ili naknadnih neupravljivih dionica koje su uzele ameriëke, birtanske i druge vlade - kao neπto πto po sebi predstavlja odmak od neoliberalizma. (Takoappleer je pogreπno smatrati da je bit neoliberalizma povlaëenje dræave iz træiπta, i stoga gledati trenutno ukljuëenje dræave kao poraz neoliberalizma. Dræava pod neoliberalizmom vrlo aktivno promovira golemo πirenje financijskih træiπta i sluæi njihovom nestalnom rastu, te kako taj promjenjivi rast neizbjeæno vodi do opetovanih finacijskih kriza, Ëuva financijski sustav koji se kreêe od trenutaka kaosa prema trenucima kaosa). ZnaËi li to da trenutna kriza financijskih træiπta ne predstavlja priliku za raspravu i traæenje alternativa? Gdje uopêe poëeti? Prilika je to ne samo zato πto je u ovoj krizi jasno da je ono πto se krivo nazivalo slobodnim træiπtem propalo, nego i zato πto je jasno da su dræave odgovorne za promociju onog πto je propalo te da sada trebaju doêi u pomoê bankama. Ovo usredotoëuje svijest veêine ljudi na problem: njihove plaêe su deponirane kod banaka, njihove mirovine uloæene u træiπte dionica, njihova potroπnja ovisi o bankovnim kreditima, kao i krov nad glavom kao kuêevlasnika sa hipotekom. U tom smislu znaëajno je kako je, gledajuêi proteklo stoljeêe, uz razne pokrete koji su se borili za pravo glasa radniëke klase, uvijek postojao pritisak za nadzorom financijskog sustava, pa Ëak i za dovoappleenjem banaka pod javno vlasniπtvo, odraæavajuêi tako opêe miπljenje da bi financijski sustav trebao biti odgovoran ili Ëak pripadati narodu - novac bi trebao postati javni resurs, a banke komunalne. Doista, takav demokratski pritisak na sustav nije ostao bez rezultata: neki propise koje dræava nije uvrstila u bankovni sustav nakon proteklih kriza pokazali su se kao odgovor na zahtjeve da bankari ne obmanjuju narod. Naprimjer, nacionalizacija Bank of England trebala je donijeti vladine agente na financijskim træiπtima pod demokratsku kontrolu - iako se zapravo Bank of England u dræavi sada ponaπala kao glas grada unutar dræave, predstavljajuêi moê financijskog kapitala. Lekcije su se poëele uëiti u jeku uspona nove ljevice i krize kejnezijanske dræave blagostanja Prepoznalo se da je jedini pozitivni naëin za prevladavanje kontradikcija takve dræave stavljanje financijskog sustava pod nadzor javnosti. (Najbolji popularni pisani primjer za to je, i danas vrijedna Ëitanja, Richard Minnsova Take Over the City: the case for public ownership of financial institutions, u izdanju Pluto-a iz 1982.) Ljevica britanske LaburistiËke partije uspjela je osigurati prolaz konferencijskog rjeπenja za nacionalizacijom velikih banaka i osiguravaju- Êih druπtava grada Londona, iako bez utjecaja na laburistiëku vladu koja je prihvatila jedan od MMF-ovih prvih strukturalnih programa prilagodbe. Joπ uvijek plaêamo za poraz tih ideja (te industrijskih strategija na koje se referira Stuart Holland u ovom broju).

163 Financijski sektor i ljevica Sada je potrebno nadograappleivati njihove prijedloge i uëiniti ih relevantnima u trenutnom stanju stvari. Razmjer danaπnje krize pruæa slobodno mjesto za obnovu radikalne politike koja napreduje kao sustavna alternativa kapitalizmu. Bila bi tragiëno kada u planu ne bi bio ambiciozniji cilj od stvaranja razboritijeg financijskog kapitala. Teπko je vidjeti kako itko moæe biti ozbiljan u namjeri da pretvori naπu ekonomiju u zelenu ekonomiju bez razumijevanja potrebe za demokratskim sredstavima planiranja kroz nove grupe javnih institucija, πto bi nam omoguêilo donoπenje kolektivnih odluka o rasporedu sredstava za ono πto proizvodimo te kako i gdje proizvodimo stvari potrebne za odræavanje naπih æivota i naπeg odnosa prema okoliπu. Razlozi zaπto je trgovanje kompenzacijama za emisiju ugljika kao rjeπenjem klimatske krize slijepa ulica pokazuju se u trenutnoj financijskoj krizi. To bi ukljuëivalo, ovisno o vrstama derivata, træiπta koja su tako nestabilna i tako, sebi svojstveno, otvorena financijskoj manipulaciji i slomu. (Nedavno objavljeni Green New Deal poëinje se baviti tim pitanjima.) U smislu neposrednih reformi - u situaciji gdje je jedini siguran dug javni dug - trebamo poëeti zahtijevati opπirne programe koji bi osigurali takve kolektivne usluge i infrastrukturu koji neêe samo kompenzirati one koji odumiru, veê se upoznati sa novim definicijama osnovnih ljudskih potreba i pomiriti sa danaπnjim ekoloπkim izazovima. Takve reforme bi uskoro isplivale u borbi sa ograniëenjima koje donosi razvoj kapitalizma. Zato je vaæno ne samo podiêi razinu regulacije financija, nego i transformirati, te demokratizirati sustav u cjelini. Zapravo je potrebno cijeli bankovni sustav uëiniti komunalnim, kako bi se raspodjela kredita i kapitala vrπila u skladu sa demokratskim prioritetima umjesto onima usmjerenim na kratkoroëni profit. To bi ukljuëivalo ne samo kontrolu kapitala u odnosu na meappleunarodne financije, nego i kontrolu nad domaêim ulaganjima, buduêi da bi cilj trebao biti i preuzimanje kontrole nad financijama uz transformiranje potroπnje za koju se sada koristi. To bi zahtijevalo i puno viπe u smislu demokratizacije kako πire ekonomije, tako i dræave. Naravno, bez novih pokreta i stranaka koje mogu obnoviti snage radniëke klase, sve Êe pasti na neplodno tlo. Za takvu obnovu presudno je navesti ljude da ponovno misle ambiciozno. Koliko god kriza bila duboka, koliko god zbunjena i demoralizirana bila financijska elita unutar i izvan dræave, te koliko god raπirena bila ogorëenost na njih, bit Êe potreban teæak i predan rad brojnih aktivista. Trebamo misli usredotoëiti na teπka pitanja o tome kako Êe izgledati nove institucije i demokratske javne financije - te kakvi Êe pokreti biti potrebni za njihovu izgradnju. (Red Pepper, januar 2009., Knjigu Lea Panitcha Renewing Socialism objavio je Merlin Press. Dodatni Ëlanak The Current Crisis and Socialist Politics moæe se proëitati on-line na Leo Pantich je kanadski marksistiëki teoretiëar i profesor politiëke ekonomije, urednik je godiπnjaka Socialist Register. Autor je brojnih knjiga i Ëlanaka s podruëja politiëkih znanosti. Kredit tamo gdje je potreban dr. sc. Mick Mcateer 163 Potpunu financijska oluju koja drma britansku ekonomiju neki komentatori opisuju kao najozbiljniju financijsku krizu koja prijeti zapadnom financijskom sustavu od Prvog svjetskog rata. Zasada je prioritet vlada i regulatornih tijela bilo podupiranje velikih banaka i zaπtita interesa kuêanstava s uπtedama u svrhu spaπavanja naπeg financijskog sustava. Sada trebamo posvetiti jednako toliko Kreditne zadruge su za siromaπne, viπe nego ikad, suπtinska financijska alternativa tradicionalnim bankama truda i sredstava kako bismo zaπtitili interese financijski iskljuëenih potroπaëa. Financijski sustav veê je razoëarao milijune ranjivih kuêanstava bolno izloæenih financijskoj krizi te Êe se omjer financijske iskljuëenosti svakako pogorπati kako se glavne banke ograniëe, a ekonomska klima pogorπa za godinu-dvije. Pristup poπtenim i pristupaënim kreditima uskraêenim zajednicama postat Êe prioritet, a oæivjet Êe se i ideja komunalnih financijskih institucija kao alternativa vodeêoj industriji financijskih usluga. Vlada je ispravno odluëna u namjeri da podupre bankovni sustav i zaπtiti uπteappleevine srednje Engleske. To se moralo uëiniti za vraêanje povjerenja. Meappleutim, polovica kuêanstava u Velikoj Britaniji ima vrlo malo uπteappleevine (vrijednosti manje od tri prosjeëne plaêe). Oko Ëetvrtine nema nikakve uπteappleevine - ovaj broj raste i do 62 posto u siromaπnijim kuêanstvima. Ranjiva kuêanstva su takoappleer nesrazmjerno pogoappleena rastuêim raëunima za hranu i reæije te Êe sve teæe uspjeti stvoriti pristojan iznos uπteappleevine koji bi ih πtitio kada uappleemo nepredvidljivije i nesigurnije

164 164 razdoblje britanske ekonomije. Moraliziranje o bespomoênim, neodgovornim potroπaëima koji se sve viπe zaduæuju, ili ne πtede za crne dane, samo dodaje sol na ranu. Mnogo kuêanstva sa niæim prihodima nema izbora nego zaduæivati se kako bi spojili kraj sa krajem ili odræavali privid pristojnog æivota u modernom konzumeristiëkom druπtvu. Financijski iskljuëena kuêanstva trebaju pristup poπtenim i pristupaënim kreditima kako bi preæivjeli. Ali pristup povoljnim kreditima predstavlja ozbiljan problem za 3 do 4 milijuna kuêanstava sa niskim prihodima ili oslabljenim kreditnim rejtingom. Kako nisu komercijalno atraktivni vodeêim zajmodavcima, okreêu se sub-prime træiπtu ili uopêe nemaju uvjete za kreditiranje. Ova kuêanstva plaêaju ogromnu cijenu za pozajmljivanje. Naprimjer, netko tko se zaduæio za 300 funti na 1 god. kod Provident Financiala (stambeno kreditne tvrtke) moæe oëekivati iznos od 504 funte za povrat - sa godiπnjom kamatnom stopom od 183 posto.»ak ni kamatne stope od viπe od 1000 posto nisu neobiëne za kratkotrajne zajmove na sub-prime træiπtu (a radi se o licenciranih zajmodavcima, ne deëkima sa bejzbolskim palicama). Nasuprot tome, kod tipiëne kreditne zadruge taj iznos bit Êe 321 funti - sa kamatnom stopom od oko 12 posto. Joπ nismo ni poëeli shvaêati kako Êe πtetno financijska kriza utjecati na ranjive potroπaëe. U novom ekonomskom, komercijalnom i regulatornom okruæenju vodeêe zajmodavce manje Êe privlaëiti pozajmljivanje siromaπnim radnicima, dodajuêi ih u veê iskljuëene skupine. VisokoriziËna kuêanstva bit Êe najviπe pogoappleena dok se pozajmljivanje bude koncentriralo na manje riziëna kuêanstva. DoÊi Êe do znaëajnog smanjenja broja kredita vodeêih zajmodavaca ranjivim kuêanstvima, koje Êe se iskljuëiti iz træiπta, uskraêen pristup kreditima ili izgurati u sub-prime sektor. Kredit, slatki kredit Postoje samo dva naëina kreditiranja iskljuëenih potroπaëa. Vlada bi mogla prisiliti zajmodavce na kreditiranje tretirajuêi banke kao komunalne tvrtke (plin, struja). To jest opcija, ali vlade i regulatorna tijela bi teπko nagovorila velike banke da pozajmljuju direktno riskantnim kuêanstvima, dok bi u isto vrijeme zajmodavce prisiljavala da djeluju razborito i obnove bilance. Druga opcija je da vlada sama pozajmljuje najranjivijima, te da pomogne zajmodavcima alternativnom politikom koja nije usmjerena prema profitu. Takvi zajmodavci, kao πto su kreditne zadruge i komunalne financijske institucije (CDFI), za potroπaëe pruæaju povoljnu alternativu komercijalnim sub-prime zajmodavcima. No, unatoë oëitim prednostima NFP zajmodavaca, postigli su priliëno malen proboj (osim dijelova Sjeverne Irske, kotske i Merseysidea) u usporedbi sa komercijalnim non-prime zajmodavcima (stambeno kreditna poduzeêa). Na primjer, broj Ëlanova Financijski sektor i ljevica kreditnih zadruga dosegao je , tek djeliê broja kuêanstva u potrebi za povoljnim kreditom. Komercijalni non-prime zajmodavci raznih tipova baratali su sa minimalno 4.3 milijardi funti U usporedbi, NFP zajmodavci (ukljuëujuêi vladu kroz socijalni fond) ukupno su pozajmili 1 milijardu. Kreditne zadruge imale su milijuna funti u novim kreditima, dok su CDFI poveêali poslovanje za oko 77 milijuna funti (samo 3 milijuna su bili osobni krediti). 688 milijuna funti dano je kroz socijalni fond 2006./2007. Komercijalni non-prime zajmodavci su dobro ukorijenjeni u lokalnim zajednicama kao rezultat njihova poslovnog modela (temeljenog na door-to-door prikupljanjima). NFP zajmodavci ne mogu se uëinkovito natjecati ako nemaju pristup dodatnim odræivim sredstvima da ih zaustave na pragu. Uz duæno poπtenje vladi, koja je poboljπala poloæaj ljudi kojima prijeti oduzimanje vlasniπtva,valja reêi kako je rast financijske iskljuëenosti puno veêi sustavni problem koji treba rijeπiti. Kreditne zadruge i ostali komunalni zajmodavci trebaju novac, trebaju ga sada i trebaju ga puno. Dodatna sredstva mogu doêi iz tri izvora. NajoËitiji je srediπnja i lokalna vlast. Kad bi se potroπio samo dio novaca poreznih obveznika koji se koristi za podupiranje velikih banaka, masivno Êe poveêati iznos kredita za ugroæene zajednice. Drugi izvor je sama industrija pruæatelja financijskih usluga. Postoji snaæan ekonomski i moralni razlog za uvoappleenje poreza bankama koje vrπe financijsko isklju- Ëenje, kako bi otplatili πtetu koju su uzrokovale financijskom sustavu. Velikoj Britaniji je bar potrebna vlastita verzija ameriëkog Zakona o zajedniëkom investiranju, kako bi se banke prisililo na transparentnost πto se tiëe broja kuêanstava koja iskljuëuju. TreÊa opcija je da vlada potakne nove oblike druπtvenih investicijskih fondova koje kreditne zadruge, mirovinski fondovi i moralni investitori mogu iskoristiti za ulaganje u ugroæene zajednice putem moralno voappleenih NFP zajmodavaca. Meappleutim, Ëak i oni imaju svoje granice. Za mnoge od najsiromaπnijih kuêanstava jedina smislena opcija je da im dræava pozajmi beskamatni novac kroz socijalne fondove. Sveukupno gledano, nema manjka politiëkih opcija u sluëaju da vlada æeli zaπtititi najugroæenije od financijske oluje. Ali to je sada pitanje volje. (Red Pepper, januar 2009., Mick Mcateer je osnivaë i direktor centra za financijsko ukljuëivanje. Glavni je savjetnik najveêe organizacije potroπaëa u Europi Koji? :»lan je brojnih odbora i vijeêa na podru- Ëju pruæanja financijskih usluga i socijalnog investiranja.

165 Financijski sektor i ljevica Banke za narod Razmiπljanje o financijskom sustavu iz socijalistiëke perspektive za rezultat bi imalo pravu renesansu 165 prof. dr. Costas Lapavitsas Kriza od bila je viπe sistematski pomak nego samo rezultat loπih zakona ili nesigurnih financija. Bila je to kriza financijskog kapitalizma. Financijalizacija je strukturna transformacija naprednih kapitalistiëkih ekonomija, koja je rezultirala neravnomjernim rastom kretanja novca u odnosu na proizvodnju i omoguêila je financijama da uappleu i u najmanje pore druπtvenog i privatnog æivota. Na taj naëin, sistemski neuspjeh privatnog bankarstva mogao bi postati globalni problem. Radnici koji malo zaraappleuju, na primjer, jako su zabrinuti za mirovine, πtednju i osiguranje. Teret dugova - kako hipotekarnih tako i osobnih - postao je nezaobilazan problem u æivotu moderne radniëke klase. U meappleuvremenu, nejednakost su poveêali bankari koji zaraappleuju astronomske bonuse, a troπkove krize prebacuju na druπtvo. Radikalni aktivisti veê dugo zahtijevaju trenutno poboljπanje uvjeta rada. U sluëaju financijskog sustava, takvi zahtjevi mogli bi potaknuti sagledavanje πireg problema kontroliranja ekonomije kao cjeline. Reorganizacija financijskog sustava pod sadaπnjim uvjetima mogla bi predstavljati izravan izazov kapitalistiëkim odnosima. Stoga je æalosno da ljevica ne moæe utjecati na javnu raspravu - da ne spominjemo politiku - u Velikoj Britaniji i πire. Kad je izbila kriza, veêina ljevice okrenula se ideji financijalizacije u potrazi za odgovorima. To je bio teoretski razvoj koji najviπe obeêava unutar socijalistiëkog pokreta u posljednje vrijeme. Zaista, ideja je nastala unutar ljevice - prvenstveno, ali ne i iskljuëivo u struji koju predstavljaju pisci kao πto su Harry Magdoff i Paul Sweezy. Preozbrazba financijskog sustava je sistematski i politiëki zadatak ljevice. Obzirom na financijalizaciju kapitalistiëkih ekonomija - s Velikom Britanijom kao izvidnicom - reorganizacija financija mogla bi imati velike posljedice i za ekonomiju i za druπtvo. Kao rezultat, radnici i ostali imali bi bolje uvjete u smislu zapoπljavanja, stanovanja, obrazovanja, zdravlja i potroπnje. GledajuÊi πire, financije bi mogle biti restruktuirane na naëin da olakπaju javnu kontrolu, pomaæuêi tako transformaciji ekonomije u socijalistiëkom smjeru. Osnovni smjerovi Kako onda razmiπljati o financijskom sustavu iz socijalistiëke perspektive? Odgovor ovisi o prihvaêanju osnovnih trendova financijalizacije, od kojih su tri kljuëna. Kao prvo, velike korporacije financirale su investicije ve- Êinom iz zadræanog profita, dok su istovremeno bile financirane na otvorenom træiπtu. Postale su manje ovisne o bankama. Istina, one posjeduju neovisnu sposobnost financiranja za svoju vlastitu dobit. Drugo, banke su same sebe odgovarajuêe transformirale. Usmjerile su kreditiranje prema fiziëkim osobama, a ne korporacijama. Takoappleer su se okrenule prema naknadama i provizijama od posredovanja na otvorenom træiπtu novca, a ne samo prema zaradi od kamata u kreditiranju. Takoappleer, svojim standardnim aktivnostima dodale su i investicijsko bankarstvo. TreÊe, radnici gurnuti u financijski sustav. Stvarne pla- Êe stagniraju ili padaju u veêini zrelih kapitalistiëkih zemalja veê desetljeêima. Dræavne naknade πto se tiëe mirovina, stanovanja, obrazovanja, zdravlja i sliëno su povuëene, stoga su ljudi prisiljeni okrenuti se privatnima, u Ëemu u veêini sluëajeva posreduju banke i druge financijske institucije. Stavovi prema dugovima i osobnoj financijskoj dobiti takoappleer su se promijenili, ohrabrujuêi radnike da uzimaju kredite. Ovi trendovi Ëine podlogu krize od do godine. Oni su potaknuti financijskom deregulacijom, ali njihovi korijeni su dublji od toga. Tradicionalna uloga kapitalistiëkog financijskog sustava je podræavanje akumulacije pokretanjem raspoloæivog kapitala, koji se onda usmjerava u industrijska gospodarstva. Meappleutim, danaπnje financije su to odavno premaπile. One sada pokreêu neiskoriπten novac, ostvarujuêi veliki dio svog profita posredujuêi u financijskim transakcijama ili posuappleujuêi fiziëkim osobama. Financijska dobit danas nije samo podjela viπka novca stvorena u proizvodnji. Ona takoappleer proizlazi iz preraspodjele neiskoriπtenog kapitala koji nastaje na nov- Ëanom træiπtu, kao i iz izvlaπtenja radniëke zarade. Neke od primarnih karakteristika - lihvarska i pljaëkaπka - zajmodavaca proizaπle su iz modernih financija. Na taj

166 166 naëin financijske institucije mogle su ostvariti odliëan prihod (Ëak do 45 % od ukupnog prihoda SAD-a u god.), iako je glavni prihod ostao problematiëan. Financijalizacija je daleko od spontanog ili prirodnog razvoja kapitalistiëke ekonomije i druπtva. Oslanjala se, u osnovi, na dræavnu financijsku deregulaciju, kao i na povlaëenje javnih naknada iz socijalne i javne potroπnje. Takoappleer se oslanjala na dræavne institucije - uglavnom na centralnu banku - da posreduju u krizi, posebno Dræava je mogla odigrati ovu ulogu zato πto upravlja, kao prvo, poreznim prihodima, a kao drugo, osnovnim sredstvom plaêanja, novcem centralne banke. ire ekonomske i druπtvene posljedice financijalizacije bile su podjednako negativne. ProsjeËni postotak rasta u razvijenim zemljama opadao je u svakom desetlje- Êu od 1980-ih. Velike financijske krize uvijek su slabile svjetsku ekonomiju. Kapacitet proizvodnje u zrelim ekonomijama nije bio dinamiëan, dok je nezaposlenost uglavnom rasla. Osobni dohodci su stagnirali, a zaduæenost je rasla. Financijski sektor i ljevica Dræavne banke Mjere za ukidanje financijalizacije su u interesu radnika i druπtva u cjelini. Strateπki cilj je nedvosmislen: osnaæiti javno i zajedniëko protiv privatnog. To znaëi, kao prvo, osnivanje dræavnih banaka koje bi zamijenile privatne, πto je definitivno propalo. Dræavne banke distancirale bi se od investicijskog bankarstva, i na taj naëin uniπtile katastrofalan miks komercijalnih i investicijskih financija. Nesigurne i krizi sklone investicijske aktivnosti banaka bile bi svedene na minimum u financijskom sektoru. Dræavne banke tada bi se fokusirale na ponovno uspostavljanje osnovnih kreditnih i novëanih usluga, ispravljajuêi tako greπku privatnih banaka, koje su Ëesto tretirale ove usluge kao podlogu za investicijsko bankarstvo. Postoji velika potreba za reorganizacijom zaπtite kreditnih i novëanih usluga. Kreditiranje stanovanja i masovne potroπnje ima usluænu dimenziju, kao i jednostavne novëane usluge kao πto su depoziti i novëani prijenosi. Dræavne banke omoguêavale bi oboje, sigurno - i bez visokih naknada. Dræavne banke takoappleer bi preuzele teret kreditiranja za malo i srednje poduzetniπtvo. Takvi krediti takoappleer imaju usluæni aspekt, dok se njihovo vraêanje moæe koliko-toliko toëno predvidjeti, ukoliko se izbjegnu nesigurni poslovi. Stabilna ponuda moæe biti vaæno sredstvo u odræavanju proizvodnje i zaposlenosti, koji su opali u i godini. Takve mjere mogu poboljπati uvjete za veêinu. Ali, dræavne banke takoappleer mogu odigrati vaænu ulogu u promjeni strukture sadaπnjih ekonomija, postavljanjem pitanja socijalistiëke transformacije. No prije svega, dræavne banke mogu pomoêi u preusmjeravanju zajedniëkih investicija prema novim proizvodnim aktivnostima. Infrastruktura æudi za obnovom u veêini europskih zemalja i u SAD-u. Postoji snaæna æelja javnosti za Ëistom proizvodnjom kao i za uëinkovitom energijom za kuêanstva, automobile, transport, itd. Dræavno kreditiranje moglo bi biti snaæna poluga u podrπci javnom miπljenju u svim ovim podruëjima, spreëavajuêi dominaciju privatnog kapitala kao i osiguranje da Êe kod donoπenja odluka prevladati socijalni kriteriji. SocijalistiËka transformacija Restrukturiranje ekonomije i preuzimanje dugoroënih investicija neizbjeæno Êe dovesti dræavne banke u sukob sa velikim korporacijama i otvorenim financijskim træiπtima. To Êe podiêi pitanje opêe regulacije financija, kao i kontrolu velikog kapitala i ekonomije u cjelini. Kako bi to izgledalo, teπko je predvidjeti i ovisi o udruæivanju socijalnih snaga i ravnoteæi klasne borbe. Ali, neke inicijalne mjere su neizbjeæne: prije svega, kontrola kamatnih stopa i zakonska regulacija cijena, koliëina i zahvata. Iako, manipulacija kamatnim stopama veê je na snazi - stope centralne banke dræe se vrlo nisko u SAD-u pomoêu povijesnih standarda joπ od 2001, a joπ duæe u Japanu. Vrijeme je da ta politika, od koje su najviπe koristi imale privatne banke, sluæi i u πire druπtvene svrhe. Ukratko, osnivanje dræavnih banaka mogao bi biti vaæan korak u preoblikovanju financija, uniπtavanju financijalizacije i usmjeravanju ekonomije u socijalistiëkom smjeru. Meappleutim, u tu svrhu unutarnja organizacija i upravljanje dræavnim bankama moralo bi biti pravilno postavljeno. Dræavne banke morale bi biti transparentne, odgovorne, ukljuëivati πiroki spektar javnih interesa, i biti voappleene strogim normama javnih sluæbi. U posljednje vrijeme u podruëju financija nema demokracije, jer su se financijske institucije temeljile na neobuzdanoj pohlepi. Posljedice za druπtvo bile su katastrofalne. Javnost je ogorëena na banke. Postoji jaka, ali tiha potraga za novim idejama. Po prvi puta, nakon mnogo godina, ljevica bi mogla zaplivati sa strujom. (Red Pepper, februar 2010., Costas Lapavitsas je profesor ekonomije u School for Oriental and African Studies u Londonu. Debatte: Journal of Contemporary Central and Eastern Europe

167 Financijski sektor i ljevica Kako pobijediti recesiju: dræavna ulaganja, a ne fiskalni poticaji 167 prof. dr. Oliver Penrose U pokuπaju da upravlja svojim financijskim poslovima kao i prije, Banka Engleske smanjila je kratkoroëne kamatne stope gotovo na nulu i okrenula se nedelikatno nazvanoj politici koliëinske olakπice u cilju smanjenja dugoroënih kamata. Meappleutim, sve dok vlada nezainteresiranost i nepovjerenje u buduênost meappleu ulagaëima, niti jedna mjera manipulacije kamata neêe podignuti stopu novih ulaganja. To je kao pokuπaj voænje auta bez upravljaëa. Od travnja broj nezaposlenih radnika u Velikoj Britaniji stalno raste uz alarmantnu stopu od 50,000 (1) po mjesecu; to je 600,000 (oko 2 % radne snage) po godini. Uzevπi u obzir da veliki broj zastupnika laburista moæe izgubiti svoje pozicije u parlamentu nakon sljedeêih izbora, pomalo je iznenaappleujuêe da se samo nekolicina njih poëela aktivno zalagati za pitanje naglog porasta broja nezaposlenih i teπkoêa koje te brojke predstavljaju.tijekom krize 1930-ih nepokolebljiva i hrabra Ellen Wilkinson iz laburista zauzimala se za nezaposlene, ali danas ne postoji nitko poput nje u parlamentu. Vaænost novih ulaganja Veliki ekonomist J.M. Keynes bio je prvi koji je objasnio (tijekom 1930-ih) kako je moglo doêi do takve situacije u naizgled prosperitetnom druπtvu; situacije u kojoj toliko ljudi koji su bili æeljni posla nisu bili u moguênosti naêi posao. Njegova teorija (2) govori da su nova ulaganja (3) glavna sila koja pokreêe ekonomiju. Kada nema dovoljno novih ulaganja, rezultat je velika nezaposlenost. Tuæna priëa ispriëana od strane zadnjih vladinih statistika (4) odgovara njegovoj teoriji: izmeappleu i godiπnja stopa potroπnje na nova ulaganja pala je za oko 15 milijuna funti, sa 257 bilijuna na 242 bilijuna funti, tijekom tog vremena nezaposlenost porasla je za otprilike 600,000: svaki put kada godiπnja stopa potroπnje na nova ulaganja padne za 25,000 funti jedna osoba izgubi svoj posao. Kada je postao dræavni blagajnik godine, Gordon Brown predstavio je politiku za kontrolu ekonomske aktivnosti, ovisno o rati inflacije.»im je oëekivan rast inflacije iznad odreappleene razine (u poëetku 2,5 %, kasnije promijenjeno na 2 %), Banka Engleske podigla bi kamate. To je oteæavalo poduzetnicima pozajmiti novce za nove projekte; tako je stopa potroπnje na nova ulaganja pala i usporila ekonomiju. U drugu ruku, kada su cijene rasle sporije, Banka Engleske smanjila bi kamate kako bi ulagaëi posuappleivali novac lakπe, pojavilo bi se viπe novih investicijskih projekata i ekonomija bi se opet ubrzala. Politika G. Browna bila je uspjeπna viπe od deset godina, ali je zdrobljena od strane kreditne krize. Banke su oπtro smanjile prijaπnje viπe nego optimistiëne zajmove i potroπaëi viπe nisu mogli kupovati kuêe i aute lako kao i prije. Bili su primorani smanjiti troπkove i tvrtke su po- Ëele lagano propadati. UlagaËi su izgubili povjerenje u buduênost te viπe nisu htjeli otvarati nove projekte. U pokuπaju da upravljaju svojim financijskim poslovima kao i prije, Banka Engleske smanjila je kratkoroëne kamatne stope gotovo na nulu te su se okrenuli nedelikatno nazvanoj politici koliëinske olakπice u cilju smanjenja dugoroënih kamata. Meappleutim sve dok vlada nezainteresiranost i nepovjerenje u buduênost meappleu ulagaëima, niti jedna mjera manipulacije kamata neêe podignuti stopu novih ulaganja. To je kao pokuπaj voænje auta bez upravljaëa. VeÊa odgovornost za dræavu Ako vlada æeli ponovnu kontrolu nad stopom novih investicija, potrebna su neka uëinkovitija sredstva za manipulaciju kamatnih rata. Keynes je i osobno to prepoznao u svojoj izreci (5) OËekujem da Êe dræava uzimati joπ veêu odgovornost za izravno organiziranje ulaganja. Uistinu, ne postoji niti jedan razlog izuzev slobodno træiπne ideologije zaπto dræava sama ne bi investirala u profitabilne projekte na isti naëin kako bi i privatan ulagaë to uradio. Ti dræavnopoduzetniëki projekti bi bili financirani uz posudbu, a posuappleeni novac bio bi vraêen kasnije (isti sluëaj kao s privatnicima) od profita investicije. Skromni cilj programa za profitabilne dræavne investicije bio bi pokriti proπlogodiπnji pad od 15 bilijuna upravo pomoêu novih ulaganja. Nema manjka projekata koji bi odgovarali tom programu. OdliËan projekt bio bi graappleenje domova za ljude koji trenutno Ëekaju stan od dræave. Procijenjeno je da ima potrebe za 1.77 milijuna takvih kuêanstava. Ako gradnja nove kuêe koπta 75,000 funti, vlada bi mogla uloæiti procijenjenih 15 bilijuna godiπnje za izgradnju 200,000 domova za najam. Kao druga moguênost, vlada bi se mogla ponuditi da financira izoliranje domova kojima to treba, uzimajuêi, primjerice, pola novaca uπteappleenih na raëune za struju, plin, gorivo itd., a stanodavac drugu polovicu. (To bi bilo priliëno drugaëije od subvencijskih planova poput onog u iznosu od bilijuna funti za dodatnu pomoê u cilju uveêanja energetske efikasnosti najavljenu u proraëunu 22. travnja Ovdje ne go-

168 168 vorim o subvencijama veê o profitabilnim ulaganjima). U cijelosti, bili bi potrebni raznorazni dræavni projekti zbog razliëitih vjeπtina i znanja koje ljudi posjeduju i razliëitim mjestima u zemlji gdje æive. Vaæna stavka takvih dræavnih projekata bilo bi oëekivanje da su isti profitabilni, tako da novac koji je posuappleen bude vraêen od profita. Taj novac bio bi posuappleen od naroda ili od banke na klasiëan naëin. Atraktivna moguênost bila bi da projekte financiraju nedavno bankrotirane banke, koje su sada pod veêinskim vlasniπtvom dræave - odliëan naëin da se pokaæe zahvalnost prema poreznim obveznicima na nedavnoj dareæljivosti naspram banaka, koja je iznosila otprilike 55 bilijuna funti u financijskim injekcijama (7). Unoπenje novaca u gospodarstvo Vladin odgovor na ekonomsku krizu, najavljen od Alastaira Darlinga u njegovom izvjeπtaju prije usvajanja proraëuna 24. studenog 2008, bio je dosta drugaëiji od onoga πto sam ja predlagao. Princip nije bio da se podignu investicije, nego, po rijeëima gospodina Darlinga, financira gospodarstvo (8). Dvije glavne ideje bile su (i) smanjenje PDV-a za otprilike 12.5 bilijuna u razdoblju od 13 mjeseci (ii) tri bilijuna funti poticaja za javni sektor investicija za godinu 2009/10. Do dana konaënog budæeta 22. travnja 2009, planirani porast u javnom sektoru investicija za 2009/10 u odnosu na 2008/09 porastao je za 0.5% bruto domaêeg proizvoda, odnosno oko 7 bilijuna funti (9). Kakav uëinak Êe imati ti fiskalni poticaji na nezaposlenost? Planirani porast od 7 bilijuna u dræavnim investicijama otprilike je pola iznosa potrebnog da se dosegne skromni cilj od ranije spomenutih 15 bilijuna funti, ali ukidanje poreza je nepredvidljivo. Moglo bi biti puno manje ili pak puno viπe novaca da se pokrije razlika, zbog toga πto Êe ovisiti u potpunosti o tome πto Êe potroπaëi birati i uëinit, πto je nepredvidljivo. U jednoj krajnosti, potroπaëi bi mogli odluëiti πtedjeti i sa- Ëuvati novac (s obzirom da je buduênost tako nepredvidljiva) dobiven od strane dræave kao dodatnu zarada u proraëunu, otprilike oko 200 funti po osobi. U tom sluëaju, porez ne bi imao nikakvog efekta na ulaganja ili zaposlenost: novac bi jednostavno otiπao u mirovanje na raëune u bankama. A kao druga krajnost, sav novac bi mogao biti potroπen. U takvom sluëaju potroπnja bi porasla za 12.5 bilijuna funti tokom godine (gruba procjena) i zaposlenost bi porasla za broj ljudi potreban da proizvede ta dodatna dobra i usluge u tom iznosu. Ako raëunamo po 25,000 funti po zaposlenom, to je 500,000 radnih mjesta - dovoljno da pruæi privremeni jednogodiπnji posao veêini od tih 600,000 nezaposlenih koji su izgubili posao u prijaπnjoj godini. Takoappleer, novozaposleni Êe vjerojatno potroπiti dobar dio njihovih plaêa tako da Êe (to je, dakle, taj drugi sluëaj krajnosti) i dobar dio tih 12,5 bilijuna funti biti reciklirano, πto Êe kao posljedicu imati nova zaposlenja odnosno novu potroπnju i u konaënici bi moglo biti otvoreno ukupno milijun pa i viπe radnih mjesta samo na temelju daljnje potroπnje koja se reciklira. Stvarni ishod tog reza u porezu Êe biti negdje izmeappleu te dvije krajnosti, meappleutim nitko ne moæe unaprijed znati kakav Êe biti, jer nitko unaprijed ne zna koliko Êe se novca potroπiti, a koliko saëuvati (a niti koliko Êe se recikliranja dogoditi). Financijski sektor i ljevica Od kuda Êe taj novac doêi? BuduÊi da najavljene financijske mjere ne donose nikakav novi profit u dræavnu blagajnu, predlaæe se da se novac posudi (primjerice izdavanjem dræavnih obveznica): kao πto je dræavni blagajnik rekao u svojoj izjavi prije izrade proraëuna, namjera je podræati poduzetnike kao i obitelji uveêavajuêi broj zajmova (10). Taj opis je donekle zavaravajuêi, naime: porast dræavnih zajmova poduzetnicima ne podræava ih izravno, naprotiv, Ëini im æivot teæim, s obzirom da takvo πto ima tendenciju da poveêa kamatne stope. Da to izrazimo na drugi naëin, blagajnikov opis mjera kao korakom da novac uapplee u ekonomiju (11) je samo pola priëe, s obzirom da posudba o kojoj govori Êe uzeti isti iznos novca iz ekonomije. U tom sluëaju, te poteπkoêe su djelomiëno ublaæene kada su nedavno puπtene u opticaj nove dræavne obveznice od strane vlade otkupljene od Banke Engleske kao dio plana kupnje imovine (drugo ime za koliëinske olakπice). (12) U praksi, financijski stimulansi nisu plaêeni na naëin kako je blagajnik rekao - posuappleivanjem novca od naroda, veê novostvorenim novcem iz Banke Engleske. Naæalost, tiskanje novog novca od strane centralne banke nosi rizik: ako je previπe novog novca stvoreno, moglo bi dovesti do πtetne inflacije. Nema jednostavnog odgovora na pitanje koliko novog iznosa treba stvoriti pa je lako moguêe da centralna banka pogrijeπi i stoga je vrlo oprezna i usprotiviti se stvaranju dovoljno novog novca da nas izvede iz recesije (13). ZakljuËak Mjere financijskog stimulansa, naroëito rezovi u porezu, su uzaludni i osuappleeni na propast kao pokuπaji upravljanja ekonomijom, jer njihov ishod ovisi o nepredvidljivom ponaπanju ljudi. toviπe, takve mjere su vjerojatno neadekvatne jer zahtijevaju stvaranje novog novca πto nailazi na otpor i golemi oprez u centralnoj banci. Mjere temeljene na dræavnim ulaganjima (dræavna ulaganja s ciljem ostvarivanja profita, financirana po moguênosti zajmovima banaka) bi bila sigurniji na- Ëin smanjenja nezaposlenosti, Ëak i na vrijeme za iduêe parlamentarne izbore...? (Compass think-tank, 2010, Oliver Penrose je profesor emeritus iz podruëja matematike. 1 Labour Market Statistics, Office of national statistics, March 2009; 2 J M Keynes, The general theory of employment, interest and money (Macmillan, 1936) 3 New investment means here the formation of new capital, such as the construction of new houses or factories. It also includes changes in inventories, but it does not include some things that are often referred to as investment, such as the purchase of existing capital (houses, stocks and shares, etc ) by one person from another. 4 UK output, income and expenditure 4th quarter 2008, Office of National Statistics, Feb. 2009; 5 J M Keynes, Ibid., page 164, chapter 12 6 Jon Cruddas and Jonathan Rutherford, p. 13 of The crash: a view from the left, Lawrence & Wishart 2009; 7 Gordon s Debt Mountain, The Economist, April , page 34 8 Hansard, 24 Nov 2008, column Budget report 2009, table 1.1, which shows public sector net investment increasing by 0.5% of GDP, from 2.6% of GDP in 2008/9 to 3.1% in 2009/10; 10 Hansard, 24 Nov 2008, column Ibid., column Gordon s Debt Mountain, The Economist, April , page I think the fiscal position in the UK is not one where we could say, well, why don t we just engage in another significant round of fiscal expansion. Mervyn King answering questions from MPs at a Treasury committee: BBC News 24 March 2009.

169 Financijski sektor i ljevica Ljuljanje sustava 169 dr.sc. Hilary Wainwright Provodi se kampanja vezana za Northern Rock, banku Ëija je propast najavila financijsku krizu u Britaniji. Hilary Wainwright izvjeπtava o naporima da se osnuje javna banka koja Êe sluæiti druπtvenim potrebama, a ne privatnom profitu Danas je teπko zamisliti da su ljudi ikada osjeêali privræenost bankama. Ali, sluπajuêi osoblje Northern Rock banke i stanovnike jugoistoka, Ëut Êete priëe o banci koja je bila osjetljiva i bila sklona javnoj sluæbi. Stoga je neobiëno Ëuti nedavnu obavijest vladine ministrice Tesse Jowell u prosincu da se zajedniëki fondovi neêe koristiti u svladavanje financijske katastrofe, veê u upitne koristi rastavljanja javnog sektora. Obavijest je ukljuëivala i smijeπan prijedlog da zajedniëki javni sektor moæe crpiti iz produktivnosti privatnog sektora. Krah banke Northern Rock bio je prvi vidljivi znak πire financijske krize, koja je bila rezultat poveêanja profita koje je model zajedniπtva trebao osporiti. Sada Êe se profitabilni dijelovi tvrtke opet prodati privatnom sektoru. TragiËni sluëaj privatizacije profita. Nothern Rock, koji je spasila dræavna pozajmica od 26 milijardi funti, podijeljena je na dva dijela. S jedne strane tu je Northern Rock, potencijalno vrlo profitabilna banka. Osobe upuêene u poslovanje predviappleaju da bi godiπnji profit mogao iznositi viπe od 250 mil. funti veê prve godine. S druge strane je organizacija koja je odgovorna za riziëne hipoteke, otplatu dræavnih dugova. Ona Êe ostati u sklopu dræave. Ali, nije sve izgubljeno. Regionalne tradicije udruæuju snage sa ekonomskim argumentima koji kreêu od druπtvenog dobra. KreÊe snaæna kampanja razdruæivanja Northern Rock banke. PoËelo je sa izvjeπtajem Centra za zajedniëke fondove i poslove u vlasniπtvu radnika na Oxford SveuËiliπtu, u kojem se, na primjer, tvrdi da zajedniëko vlasniπtvo moæe imati protuteæu u odnosu na pritisak grada. Takoappleer tvrdi da zajedniëki fondovi pomaæu smanjenju sadaπnje koncentracije sredstava financijskog sektora i zapoπljavanja, πireêi bogatstvo i dobrobit na lokalne ekonomije. Ove argumente preuzeo je Savez za financiranje, rastuêa konfederacija 15 trgovaëkih sindikata u financijskim sluæbama u Velikoj Britaniji (sa ukupno Ëlanova). Russell Greig, tajnik Saveza, smatra da Northern Rock ne bi viπe postojala da nije bilo dræavne pomoêi. Stoga ima smisla da se zbog dræavne podrπke neπto vrati druπtvu. Ne smije se dozvoliti da joπ netko profitira zbog financijske pomoêi Northern Rock-u. Nova tvrtka mogla bi se pretvoriti u organizaciju u druπtvenom vlasniπtvu koja sluæi potrebama zajednice i koja moæe u nju investirati. Kada Greig priëa o reinvestiranju u zajednice, tada priëa o investiranju profita u zajmove veêem broju ljudi i pod boljim uvjetima. Takoappleer priëa o davanju viπe sredstava Fondu Northern Rock banke, koji je prije krize, bio glavni investitor u druπtvene projekte na Sjeveru. Umjesto pritiska od strane dioniëara u lovu na profit i dividende, pritisak bi bio od strane druπtva za brigu o svojim klijentima i druπtvu u cjelini. Takoappleer postoji dugoroëna korist i za dræavu: kako zajedniëka tvrtka bude ostvarivala profit, moêi Êe redovito otplaêivati zajam od dræave. Takoappleer, dræava moæe vratiti dio tih sredstava u vidu dræavnog investiranja. Vlada tada moæe iskoristiti zajedniëke fondove kako bi omoguêila druπtveno korisno bankarstvo za prevladavanje financijskih i ekonomskih problema tvrdi Russel Greig. Takoappleer ih moæe iskoristiti i u obnavljanju pogoappleenih podruëja opet kroz zajednicu u kojoj djeluje, Oko 100 Ëlanova parlamenta potpisalo je prijedlog za razdruæivanje Northern Rock banke. Ima li RadniËka stranka snage primijeniti svoju retoriku o udruæivanju na financijski sektor, te graditi na stoljeêima staroj priëi o suradnji i udruæenim organizacijama? (Red Pepper, februar 2010., Dr. sc. Hilary Wainwright je istraæivaëica na Transnational Institute u Amsterdamu, urednica Red Peppera i istaknuta politiëka analiti- Ëarka.

170 170 Financijski sektor i ljevica PriËe sa obale rijeke: Prema odræivoj ekonomiji dr. sc. Molly Scott Cato Krah bankarskog sustava bio je spektakularan, ali banke nas razoëaravaju veê godinama. Prema jednom izvjeπêu, one veê duæe vrijeme usmjeravaju novac prema projektima koji uniπtavaju okoliπ i druπtvo umjesto da investiraju u sigurnu buduênost ËovjeËanstva. S obzirom na to da smo vlasnici velike koliëine dionica banaka, imamo pravo traæiti da se te investicije preusmjere, ali moramo razmiπljati i o ulozi koju Êe banke imati u ekoloπki orijentiranom druπtvu. U osnovi, ono πto æelimo je da banke Ëuvaju novac ako ga ima previπe i da nam ga posude kada ponestane. Za vrijeme ljudskog æivota te dvije krajnosti bi trebale biti u ravnoteæi. Ako ljudski æivot traje, recimo, 80 godina, prvu Ëetvrtinu provest Êemo obrazujuêi se, a zadnju Ëetvrtinu u mirovini. Oba razdoblja su u crvenom πto se novca tiëe. U srednjem razdoblju smo ekonomski aktivni i plodove rada dijelimo uzdræavajuêi generaciju naπih roditelja i djecu koja Êe nas uzdræavati kada viπe ne budemo aktivni. Ako gledamo tjedno, godiπnje pa Ëak i generacijski, takve usluge trebale bi pruæati banke, i tako dijeliti novac kroz vrijeme i izmeappleu Ëlanova druπtva. A kako bi cilj banaka bila dobrobit druπtva, tada ima smisla da njima upravlja druπtvo. Odluke o investicijama donosio bi odbor koji bi se sastojao od demokratski izabranih Ëlanova. Ako se odluëi investirati tako da se zaradi na kamatama, tada bi se te kamate trebale podijeliti meappleu Ëlanovima druπtva, a ako se investira beskamatno u turbine koje pokreêe vjetar, tada bi druπtvo od toga takoappleer trebalo imati neku korist. Kako onda prevladati ovu trenutnu situaciju? S obzirom na to da veêina komercijalnih banaka sada pripada poreznim obveznicima, mislim da bi ta sredstva bez veêih poteπkoêa mogli staviti pod nadzor druπtva. Rastavljanje banaka na regionalnoj osnovi moglo bi pripomoêi da se druπtvo viπe ukljuëi u njihov rad. Druπtvene banke bile bi u zajedniëkom vlasniπtvu i njima bi se upravljalo na demokratski naëin. Sredstva koja trenutno samo teoretski kontroliramo, tada bismo zajedniëki zaista i kontrolirali. Porezni obveznici bi, dugoroëno gledano, najveêi povrat novca dobili kroz bankarski sustav koji je pod njihovom kontrolom i koji sluæi njihovim interesima. Banke na lokalnoj razini mogle bi Ëak izdavati i vlastitu valutu. U gradu Stroud, Gloucestershire, lokalna valuta ima oblik negativne kamate, πto znaëi da gubi 3% svoje vrijednosti svakih 6 mjeseci. Na taj naëin poveêava se njena cirkulacija kako bi se suzbila recesija. Ono πto ovdje æelim reêi je toliko nespretno da me podsjeêa na πalu o dabrovima koji svoj novac spremaju na obalama rijeke. Ali okrenimo se sada onoj loπijoj strani bankarstva: sukob sa velikom zvijeri. Glass-Steagall zakon u SAD-u, koji je postao poznat za vrijeme krize, donesen je kako bi razdvojio lokalne banke od visokoriziënog investicijskog bankarstva. Mijeπanje te dvije vrste bankarstva je ono πto je dovelo do velike koliëine bankrota za vrijeme kraha burze godine, nakon πto su ljude privukle visokoriziëne investicije. To nas dovodi do samog nastanka bankarstva u srednjovjekovnoj Italiji, kada su financijski trgovci svoj posao radili iza klupe zvane banco. Bili su to dani πirenja trgovine - sjeêate li se MletaËkog trgovca? - kada su oni koji su imali viπka gotovine ulagali u riziëne pomorske pothvate. TrgovaËko bankarstvo uvijek je bilo sport manjine, gdje je bila moguênost za veliku zaradu ali i za veliki gubitak. Takvo visoko-riziëno bankarstvo je nemoralno i apolitiëno: novac prati put prema velikom profitu, bez obzira na druπtvene posljedice. Zato uvijek ima dovoljno novca za investicije u derivate i strane valute, a nikada dovoljno za izgradnju bolnica ili πkola. Jedini odgovor na ovo je politiëki: moramo vratiti naπu politiëku kontrolu nad komercijalnim bankarstvom koja je nestala zadnjih 40 godina. Vlade moraju stvoriti druπtveno povoljne osnove za bankarstvo i moraju imati hrabrosti ponovno uvesti kontrolu kreditiranja. Ne zagovaram sovjetski sistem centralne kontrole i mikroupravljanje politikom bankarskih zajmova. Ali ukupan iznos koji se moæe posuditi i sektori u koje novac treba biti usmjeren, trebao bi biti podloæan politiëkom upravljanju. Kada se jednom postave povoljne strukture, tada banke mogu djelovati slobodno u njihovim okvirima. Na kraju dolazimo do uloge bankarskog sustava u odreappleivanju monetarne politike na makro razini, u suradnji sa centralnom bankom. Kako banke stvaraju novac kroz dugove je neπto πto uëimo studente ekonomije na prvoj godini, ali politiëke implikacije ne dolaze do druπtvene svijesti. UËimo ih onome πto je poznato kao multiplikator novca - sredstvo pomoêu kojega bankarski sustav desetostruko uveêa bilo koji depozit, uzimajuêi priëuvni omjer od 10%. Ali, obzirom da je priëuvni omjer zadnjih godina uëinkovito ukinut, jedina moguênost da banke stvore novac bila je naπa volja da ga posudimo. Nedostatak ljudi koji Êe uzeti kredit od banke doveo je do kolapsa ove prodajne piramide i koriπtenja novëanih mehanizama. To je omoguêilo vladama da preuzmu moê stvaranja novca - ali novac je stavljen na træiπte kroz kupovanje dugova, a ne kroz stvarnu ekonomiju. Zeleni kancelar bi troπio novac kako i gdje je potrebno. To bi dovelo do manje inflacije nego trenutni sistem, jer bi vlada mogla uravnoteæiti razinu novca u ekonomiji izvlaëenjem novca pomoêu poreza ako cijene pokaæu da ga ima previπe. Glavni cilj monetarne politike bio bi uravnoteæiti razinu novca u opticaju srazmjerno ekonomskoj aktivnosti. To bi omoguêilo zeleno orijentiranoj vladi lakπi prijelaz u stabilnu ekonomiju i, za vrijeme tog prelaska, usmjeravanje novca prema ekoloπkim investicijama koje svi trebamo. Prvi korak prema ekoloπki orijentiranom bankarskom sustavu je ispravljanje laæi koja dobiva na snazi stalnim ponavljanjem: bankari gomilaju bogatstvo. Nadam se da sam uspjela objasniti: banke stvaraju novac, ali to nije isto πto i gomilanje bogatstva. John Ruskin je to veoma rjeëito rekao: Æivot je jedino bogatstvo. (Red Pepper, februar 2010., Molly Scott Cato predaje zelenu ekonomiju u koli za menadæment u Cardiffu i autorica je knjige Zelena Ekonomija. Ona je takoapplee glasnogovornica za ekonomiju Stranke zelenih, iako ovaj Ëlanak predstavlja njen osobni stav.

171 Financijski sektor i ljevica Zeleni New Deal 171 Jim Jepps i Rupert Read Tridesetih godina proπlog stoljeêa svijet je pretrpio straπnu ekonomsku depresiju. U Sjedinjenim dræavama, F. D. Roosevelt naπao je izlaz pomoêu New Deala, koji je pomogao u stabilizaciji financijskog sustava i pokretanju ekonomije. Danas se susreêemo sa istim financijskim problemima, ali i sa ekoloπkim opasnostima. Razdoblje dostupne i jeftine nafte je pri kraju i ne moæemo jednostavno investirati u tvornice koje zagaappleuju okoliπ, masivne brane i transport kao πto je to tada uëinila vlada F. D. Roosevelta. Ako treba napraviti novi New Deal, to onda mora biti Zeleni New Deal, a to je upravo ono πto predlaæe istaknuta grupa ekologa i ekonomista, kao πto su Andrew Simms iz New Economics Foundation; Tony Juniper, bivπi direktor Friends of the Earth; Larry Elliott, ekonomski urednik Guardiana i Ëelnica Zelene stranke Caroline Lucas. Grupa Zeleni New deal inspiraciju je pronaπla u Rooseveltu i traæi: Regulaciju protoka kapitala. MoÊ stabilizacije kamatnih stopa i valutnog teëaja vratiti izabranim, suverenim vladama. U konaënici, to znaëi da im se mora vratiti devizna kontrola. OmoguÊiti javno odgovornim centralnim bankama slobodno ubacivanje novca u ekonomije i troπkove zajmova svesti na minimum (kako bi se rashodi projektnih zajmova lakπe financirali). Sposobnost stvaranja novih poslova, dijelom popunjavanjem poreznih rupa i zatvaranjem poreznih utoëiπta. Osnivanje nove globalne i neovisne centralne banke. Utemeljena na Keynesovom prijedlogu za globalnu banku (International Clearing Union), upravljala bi i stabilizirala trgovinu izmeappleu zemalja, stvorila trgovinsku valutu i stvorila zalihu imovine koja je neutralna (recimo onu koja je bazirana na ugljenu). Ukratko: trebamo novi Bretton Woods dogovor. Stvaranje ugljene vojske Brown priëa o poslovima u gradnji nasljednika Trojnog sistema nuklearnih projektila. Ali takvi poslovi bili bi financijski zahtjevni (da ne spominjemo potencijalni ratni zloëin), no trenutno imamo zasiêenje radnom snagom, a ne kapitalom. Ono πto Zeleni New Deal prvenstveno treba znaëiti su dobri, sigurni, zeleni poslovi. Potrebna nam je ugljena vojska visoko struënih zelenih radnika, pa je novac potreban za prekvalifikaciju kao i za investicije u nove tranπe javnog transporta, ali i rad na zemlji uëiniti odræivim i lokaliziranim. KapitalizirajuÊi ekonomiju razmjera, Velika Britanija bi vrlo brzo mogla postati svjetski lider u jeftinoj i ekoloπki prihvatljivoj energiji - ne samo vjetra, nego i plime, solarnoj energiji i ostalim obnovljivim vrstama energije. Ali moæe li vlada zaista provesti relokalizaciju naπe ekonomije i druπtva? Da - u stvari, samo vlada to i moæe uëiniti. Moæemo imati centralizirani nagon za stvaranje alata za lokalizirana rjeπenja. Proizvodnja mikro - energije i decentralizirani sustavi grijanja Ëetvrti imaju smisla, ali zahtijevaju velike investicije i koordinaciju iz centra. Moramo motivirati lokalne Ëelnike da pozdrave darove obnovljivih izvora energije u vidu sigurnosti u opskrbi - moæda kroz smanjenje tarifa u podruëjima koja prihvaêaju energetske sustave vjetra, valova ili plime. Ovo je prihvatljivo i iz perspektive radikalne ljevice kao i bilo koje glavne politiëke stranke. Bili bi ludi kada ne bi slijedili put koji moæe postati politiëki konsenzus. Britanski proizvoappleaëi trenutno proizvode nekoliko, ako i toliko vjetrenih turbina, a planiranje regulativa Ëini proces prelaska na ekonomiju bez ugljena nepotrebno skupim i dugog trajanja. Voappleenje zemlje prema neovisnosti o fosilnim gorivima omoguêuje dvije stvari odjednom. Smanjuje ekoloπki utjecaj i udaljava nas od nesigurnih meappleunarodnih cijena goriva i træiπta. To Êe nam omoguêiti da postanemo odræivija i otpornija ekonomija u svakom smislu. Nema oporezivanja bez zastupanja Globalni financijski sustav koji poznajemo bio bi proturje- Ëan Keynesu, koji æeli da financije i kapital budu nacionalizirani - i tako pod demokratskim nadzorom. Trebamo sistematsku reformu bankarskog sustava, ali samo reforme nikada neêe osigurati dugoroënu sigurnost jer Êe nakon nekog vremena privatizirani bankarski sustavi traæiti naëine kako zaobiêi zaπtitu i zakone. Umjesto toga, trebamo bankarski sustav koji bi se sastojao od velikog javnog sektora, demokratski usmjeren prema odræivoj ekonomiji koja podræava proizvoappleaëe u stvarnoj ekonomiji, sa niskim kamatnim stopama i veliko mreæom kooperanata, zajedniëkim fondovima i kreditnim unijama. Glavni princip koji mora voditi pravilan odgovor na financijsku krizu je - ne oporezivanju bez zastupanja. Ako Êemo mi, mali ljudi, staviti milijarde funti naπeg novca za garanciju banaka, tada nam se mora omoguêiti stvarna kontrola nad tim bankama kako bismo promijenili njihovo ponaπanje. Skandalozno je, na primjer, da Nothern Rock i Bradford & Bingley oduzimaju viπe kuêa nego privatna konkurencija. Ako im naπ novac omoguêuje poslovanje, traæimo da te zgrade budu javno dobro. Vrijeme je za veliki korak naprijed u naπoj sposobnosti da prebrodimo golemu trostruku prijetnju u vidu opasnih klimatskih promjena, visoke cijene nafte i financijske krize. S naπeg glediπta, stavljanje banaka pod javnu kontrolu je logi- Ëan zakljuëak hitno potrebnog prijedloga Zelenog New Deala. (Red Pepper, januar 2009., Green-New-Deal) Jim Jepps je Ëlan Zelene partije i socijalist. Rupert Read je predavaë filozofije na University of East Anglia i gradski odbornik Zelene partije u Norwichu.

172 172 Nove tehnologije i ljevica Tehnoloπke alternative Michel Bauwens Kako se ekonomski i druπtveni sustavi transformiraju u distribuirane mreæe kroz tehniëke moguênosti razvijene posljednjih desetljeêa, nastaje nova peer-to-peer (P2P) dinamika. Najpoznatija kao sredstvo za razmjenu glazbenih datoteka na internetu, P2P predstavlja zapravo puno πiru druπtvenu logiku temeljenu na spajanju ljudi kako bi se stvorile i razmijenile zajedniëke vrijednosti na globalnoj razini - πto dovodi do novih oblika proizvodnje, upravljanja i imovine. Na mnogo naëina, to nadopunjava i proπiruje veê postojeêe oblike kooperativnog i solidarnog gospodarstva. Kako P2P funkcionira P2P se temelji na slobodnom angaæmanu, predstavljaju- Êi time neotuappleeni rad, potaknut osobnim interesima i strastima. Nakon πto se zajednica uspostavi i popularizira, postoje dobri razlozi za vjerovanje da ona postaje hiperproduktivna. Subjektivno, zato πto unutarnja i pozitivna motivacija dominira nad onom vanjskom i negativnom. Objektivno, jer je karakteristike tog naëina rada - uravnoteæenu participaciju, zajedniëko vrednovanje procesa, raspodjelu zadataka, ad hoc meritokratsko vodstvo, aktivni angaæman korisnika te veliku bazu sudionika - vrlo teπko usporediti sa nekim profitnim konkurentom. Takvoj zajednici takoappleer je potrebna kooperativna infrastruktura, pa tako dobivamo hibridne oblike, gdje se samoupravna zajednica spaja sa neprofitnim zakladama koje upravljaju njenom infrastrukturom, kao i sa tvrtkama koje træiπno posluju na temelju bogatstva naroda. Kroz praksu dijeljenja dobara, takve tvrtke podupiru zajedniëku infrastrukturu, πto zauzvrat jaëa zajednicu. Kad bi se tvrtka usmjerena na profit, oslonjena na vlasniëke oblike, susrela sa takvom konkurencijom, mogla bi slobodno zatvoriti vrata. Stvarni primjeri ukljuëuju Microsoftov Internet Explorer nasuprot Mozillinom Firefoxu te privatnu Britannicu nasuprot javnoj Wikipediji. P2p foundation wiki stranica sadræi stotine drugih primjera, sastavljenih od strane neovisne globalne istraæivaëke zajednice. Hardver je teæi Takvu dinamiku nimalo ne ograniëava proizvodnja nematerijalnih dobara, kao πto je otvoren sadræaj i besplatan softver, ali se ona ubrzano pribliæava otvorenim i zajedniëkim projektima - onome πto se Ëesto naziva otvorenim hardverom. Razlog je jednostavan: sve πto treba fiziëki proizvesti potrebno je intelektualno osmisliti.»itatelji bi moæda htjeli pogledati stranicu na kojoj se nalazi popis od gotovo 150 projekata otvorenog hardvera, uz priliëan broj njih dovoljno zrelih. Ali tu dolazimo do prepreke: dok peer proizvodnja nematerijalnih dobara treba skup pojedinaca za nematerijalna sredstva proizvodnje - mozgove, raëunala te pristup druπtvenim mreæama - fiziëka proizvodnja treba i metode vra- Êanja troπkova. Ovo ograniëenje sugerira da su za temeljnu promjenu potrebne osnovne izmjene politiëke i druπtvene moêi, kako bi se peer proizvodnja mogla uskladiti sa kooperativnom proizvodnjom u fiziëkoj sferi. Alternativa je, po meni vjerojatna u tranzicijskom razdoblju, built-only kapitalizam, voappleen sektorom kapitalista koji se, umjesto oslanjanja na intelektualno vlasniπtvo, odluëuju omoguêiti i osnaæiti sudjelovanje - te od toga profitirati. Tako se stvara nova fronta druπtvene suradnje i konflikta, onih izmeappleu vlasnika platformi i korisniëkih zajednica (model dijeljenja); te izmeappleu produktivnih zajednica i okolnih poslovnih ekologija (model zajedniπtva). Model dijeljenja temelji se na potrebi i æelji pojedinaca da dijele kreativnu proizvodnju, a model zajedniπtva temelji se na stvaranju zajedniëkih rukotvorina. Oba modela imaju razliëite logike, druπtvenu strukturu te osnovni druπtveni ugovor. Mislim da Êe druπtvene promjene nastati i od nove strukture æelje suvremene mladeæi. Jednom kad okusite neotuappleenu dobrovoljnu participaciju u produktivnoj online zajednici, visoko ste motivirani to nastaviti cijeli æivot, πto pokreêe moêni globalni pokret koji obuhvaêa tri nove paradigme druπtvene organizacije: slobodna i besplatna dostupnost sirovog materijala za suradnju; participacijske oblike proizvodnje koja utjeëe na stvaranje tehno-socijalne suradnje; te proizvod orijentiran zajednici, dostupan svima. Kombinacija ovih triju naëela stvara cirkulaciju javnog dobra, osiguravajuêi time druπtvenu reprodukciju P2P-a. Vrijednosna kriza Pod kojim uvjetima se to moæe olakπati? Prije svega, mo-

173 Nove tehnologije i ljevica ramo razumijeti da Êe se ono πto se dogodilo sa raëunalima i mreæama ( smanjivanje sredstava nematerijalne proizvodnje ) opet dogoditi, zapravo se veê dogaapplea u sferi sredstava materijalne proizvodnje. Stvara se moguênost kombinacije nove kooperativne i relokalizirane ekonomije, u kombinaciji sa globalnim i meappleusobnom povezanim otvorenim zajednicama. Ako moæemo ponovno stvoriti oblike vlasniπtva dalje od trenutne monopolizacije financijskog vlasniπtva, takvi trendovi bi se mogli nevjerojatno ubrzati. Vaæno je razumjeti da peer proizvodnja stvara krizu vrijednosti, krizu akumulacije ako æelite, za kapitalistiëku ekonomiju, gdje su i vlasnici i proizvoappleaëi ærtve. Razlog leæi u tome da sve viπe i viπe esencijalnih inovacija postaje javno, kao rezultat mreæa distribuirane suradnje u otvorenim zajednicama. Stvorili smo moguênost za eksponencijalni rast u direktnom stvaranju upotrebne vrijednosti (sjetite se stotina milijuna videa preuzetih preko YouTube-a; kvantni skok druπtvene proizvodnje u usporedbi sa modelom masovnih medija), ali samo linearni rast zarade. Google moæda jest div, ali samo djeliê web stranica moæe æivjeti od internet oglaπavanja. Dakle, dok Linux stvara 40 milijardi dolara uπteda, istovremeno rasipa 65 milijardi dolara godiπnje u privatnom softverskom poslovanju. Ali naruπavanje starih poslovnih modela na taj naëin takoappleer izaziva nesigurnost meappleu radnicima. Kratkotrajno rjeπenje bila bi organizirana razmjena dobara meappleu produktivnim zajednicama, neprofitnim zakladama koje upravljaju infrastrukturom te tvrtkama koje profitiraju od javnog dobra. To dobro funkcionira za Linux, ali samo daje otpor. Ipak, 75 posto Linuxovih programera je sada plaêeno, i nedavno, dok sam pohaappleao kongres besplatnog softvera u Ekvadoru, reëeno mi je da nema nezaposlenih programera besplatnog softvera na tom kontinentu. Na kraju, ove ad hoc evolucije nisu dovoljne i, kako dræave i regije prepoznaju da njihova konkurentnost uvelike ovisi o takvim slobodnim inovacijama, mogli bi poëeti razmiπljati u smislu osnovnih prihoda. Prednost je, kao priznanje vrijednosti koju svaki graappleanin stvara sudjelovanjem u takvim mreæama, ta πto se stvara osnova kojom bi radnici mogli imati neku autonomiju na træiπtu. Takav osnovni prihod ne bi se samo okoristio od nematerijalne peer proizvodnje, veê i od eksperimentiranja sa druπtvenim i kooperativnim sredstvima materijalne proizvodnje. Partnerska dræava Treba nam temeljna preorijentacija javne politike, vezana uz pojam partnerske dræave, koja omoguêava i osnaæuje stvaranje direktnih druπtvenih vrijednosti. Predloæio sam skupinu od 3 institucije koje bi promovirale zajedniëku peer proizvodnju: Institut za stvaranje i zaπtitu javnih dobara, koji promovira i odræava kreaciju novih oblika stvaranja vrijednosti; Institut za otvoreno poslovanje, koji promovira modele druπtvenog poduzetniπtva tako da svaki narod moæe stvoriti ekologiju poduzeêa; te Institut za podjelu dobara i priznanja narodu, koji se fokusira na pokroviteljstvo te razne oblike potpore koji ne uniπtavaju P2P logiku dobrovoljnog sudjelovanja. On daje nagrade i priznanja pojedincima ukljuëenim u zajedniëko stvaranje vrijednosti. Pristup partner dræave, u kombinaciji sa jaëanjem oblika zajedniëkog vlasniπtva te novih oblika kapitalnog vlasniπtva sa uzajamnim kreditom i nekapitalistiëkim novcem, dobro 173 bi stimulirao autonomnu sferu proizvodnje. Sa razvojem protuekonomije i druπtvenog æivota na osnovu nove logike ne trebamo poëeti nakon dobivanja politiëke moêi, veê upravo sada. U ovoj fazi nemamo magiëno rjeπenje kao odgovor na raspadanje neoliberalnog sustava. Trebamo nastaviti graditi alternativni sistem unutar postojeêeg. Novi otvoreni/besplatni, participativni i pokreti orijentirani zajedniπtvu, koji su se pojavili na svim podruëjima ali su zapoëeli oko nematerijalne suradnje, sada su spremni za spajanje sa svojim dvojnicima u stvarnom svijetu. OËekujem ubrzanje stvarnih alternativa u raznim poljima: viπe lokalizacijskih napora, kao πto su Transition Towns, veêu upotrebu alternativnih valuta i uzajamnih kredita te brzi rast napora globalnog otvorenog stvaranja sa lokalnim partnerima u polju stvarne proizvodnje. Jedan scenarij jest da Êe prosvijetljeni dio poduzeêa, oni sa dugoroënom vizijom koji znaju da je finalni stadij blizu, progurati novi globalni ugovor temeljen na zelenom kapitalizmu, πto jednostavno ne moæe funkcionirati bez veêe participacije u politiëkom i druπtvenom stvaranju. Usporedite to sa 18. stoljeêem, u kojem se vidio pad plemstva i uspon buræoazije, dosegnuvπi privremenu toëku ravnoteæe. Zeleni kapitalizam dopustio bi takav scenarij te doveo do novih tehnoloπkih i druπtvenih inovacija. Ali ako, poput mene, vjerujete da je beskonaëni rast kapitalizma u osnovi neodræiv, to Êe otvoriti vrata novoj fazi tranzicije, gdje bi P2P postao nova druπtvena logika, sa træiπtima koja postaju podsustavi za pojedina dobra. P2P kao alternativa kapitalizmu P2P ukljuëuje proizvodnju upotrebnih vrijednosti kroz slobodnu suradnju proizvoappleaëa sa pristupom distribuiranom kapitalu (u osnovi raëunala), razliëitu od profitno orijentirane proizvodnje poduzeêa u dræavnom vlasniπtvu. Njen proizvod nije razmjena vrijednosti za træiπte, veê upotrebna vrijednost za korisniëku zajednicu (na primjer za razmjenu filmova i glazbe). Regulira je sama zajednica proizvoappleaëa (i korisnika), umjesto træiπne raspodjele ili korporativne hijerarhije. A to ukljuëuje reæime zajedniëke imovine u kojima je koriπtenje usluge ili proizvoda slobodno dostupno na univerzalnoj osnovi, kroz nove reæime zajedniëke imovine, razliëite od privatnog ili javnog (dræavnog) vlasniπtva. Postoji fundamentalna razlika izmeappleu kapitalistiëkog træiπta i distribucijske P2P dinamike, koja je upravo razlog zaπto ona mora zamijeniti træiπni fundamentalizam. Træiπte je poput roja kukaca, i nedostaje mu intencionalnosti. Sudionici samo traæe vlastitu korist, a sustav ne moæe uzeti u obzir ikakve eksternalitete, pa tako uniπtava biosferu i ima visok druπtveni troπak. P2P dinamika je dosta razliëita: to je cilj ili objektno orijentirana druπtvenost, koja ujedinjuje ljude oko zajedniëkog objekta, πto je gotovo uvijek izgradnja javnog ili opêeg dobra. Stoga su eksternalije ugraappleene u samo tkivo P2P dinamike. Michel Bauwens je direktor Peer to Peer Foundationa - ovaj Ëlanak je temeljen na razgovoru sa Red Pepperom. Bauwensovu Political Economy of Peer Production moæete proëitati na

174 174 Manifest 11 teza za Novu levicu prof. dr. Todor KuljiÊ Francois Morrelet, Sphere-Trame Treba sistematski, a ne sporadiëno, problematizovati snaæno orkestriranu ideologiju neoliberalizma, Ëija teologija matematike postaje univerzalna vera, novo ekumensko jevanappleelje sa nekoliko Ëarobnih reëi kao sto su globalizacija, træiste i tranzicija (Bourdieu). Kao posledicu slabosti levice treba razumeti i to πto je danas kapital preuzeo monopol na multikulturalizam i internacionalizam, a levica se vezuje za nacionalni identitet. A cilj demonizacije poraæenog socijalizma je rat protiv socijalnih tekovina 20. veka, protiv civilizacije povezane sa socijalnom dræavom. Denunciranje utopije olakπava trijumf bankarskog neoliberalnog miπljenja u kom su novac i profit mera svih stvari. Neoliberalna Evropa bankara poëiva na novom spoju nacionalnog i liberalnog - etnokratskom liberalizmu. Treba prozreti moralizaciju meappleunarodne politike koju sledi Zapad, sa ljudskim pravima na svojoj zastavi u demokratskim krstaπkim ratovima (Beck, Hofbauer), ali ne zarad nacionalistiëkih, nego socijalnih interesa. Iza fasade kosmopolitskih misija kriju se stari imperijalistiëki motivi i meappleudræavni odnosi patrona i klijenta. U kritici imperijalizma levica treba da paæljivo uoëava kada se nacionalno izrabljivanje podudara sa klasnim. 2. U tom cilju vaæno je dekonstruisati antitotalitarnu retoriku koja je zajedniëka inaëe priliëno suprotstavljenim strujama ekstremne desnice, konzervativnim nacionalistima i umerenoj nacionalnoj i anacionalnoj desnici. Naime, uprkos normalizaciji kapitalizma i nacionalizma, oba termina joπ uvek su nepopularna za ugradnju u liëni i grupni samoopis. Nacionalizam je kostimiran kao patriotizam, a kapitalizam kao demokratija i tranzicija. Nacionalisti sebe nazivaju patriotama, a liberali i konzervativci sebe smatraju demokratama legalistima i antipopulistima. Misliti da nelagoda postoji zbog ranije leviëarske proπlosti u strukturi novog druπtvenonauënog revizionizma bio bi povrπni psihologizam. BiraËka masa osiromaπenog druπtva ne prihvata otvorenu kapitalistiëku retoriku, pa je sigurnije nastupati preko zalaganja za demokratiju, a ogoljeni nacionalizam takoapplee je pouzdanije neutralizovati kao nesebiëni patriotizam. Danas na naπim prostorima dominiraju dve vrste naracija sa snaæno osmiπljenim kontinuitetom: etnocentriëna i antitotalitarna. Obe treba prozreti. Ni kod jedne nije uravnoteæeno samoviappleenje i viappleenje Drugog. Razlike su uvek povuëene na πtetu Drugog. Drugi je ili neprijatelj Srba, Hrvata, Boπnjaka... ili boljπevik. AsimetriËnost procena kod obeju struja ogleda se u neskrivenom pripisivanju pozitivnih crta ili normalnosti svojoj grupi, a negativnih ili abnormalnih Drugome. Nove asimetrije prerasle su u ortodoksiju poslesocijalistiëke kulture seêanja. Zato πto toboæe svaka teænja za radikalnim reπenjem socijalnog pitanja goni u utopiju i teror, osiromaπenim slojevima nude se legalizam i privatizacija kao metadon u borbi protiv realne droge nacionalizma. Ogoljena ideologija procedure prepuπta socijalno pitanje ultrakonzervativcima, koji uspeπno manipuliπu nezaposlenima i siromaπnima. I ovde, kao kljuënu ideologiju, treba markirati etnokratski liberalizam. 3. Na opπtem idejnom planu treba sistematski raditi na razdvajanju levice od nacionalizma. Demokratiji nije potrebno mentalno ukorenjivanje u naciji kao prepolitiëkoj sudbinskoj zajednici. Za one koji su lojalni poreklu demokratija jeste debata uglavnom oko procedure, nacionalni interes je neprikosnoven, a kapitalizam uglavnom bezalternativan. Za levicu, pak, druπtvenoekonomska jednakost jeste preduslov meappleunacionalne jednakosti, a ne obrnuto. Zato je prioritet levice skandalizacija protivreënosti kapitalizma, a ne isticanje ærtve vlastite nacije. U protivnom Êe ispasti da srpske vrline leæe u srpskoj krvi. Imperijalizam velikih nikako ne moæe biti pokriêe πovinizma levice malih naroda. Danas je normalizacija nacionalnog hegemona retorika u spreëavanju internacionalne prosvetiteljske normalnosti.»ak i kada je pozivanje na nacionalni interes operativno i politiëki korisno, u strateπkom smislu to ne moæe biti cilj levice. Treba pronaêi socijalno u nacionalnom i razdvojiti protest protiv bede od mrænje prema drugom narodu.

175 Manifest Treba problematizovati etnocentriënu istoriju koja polazi od dogmatskog poimanja najviπe vrednosti patriotskog angaæmana. Moæda je najjeftinija vrsta ponosa upravo nacionalni ponos. Nije to ponos na liëna svojstva i zasluge, veê na ono πto se sa drugim deli. openhauer je primetio da samo onaj ko nema niëega na Ëega se moæe ponositi, sluæi se poslednjim sredstvom, nacijom kojoj pripada i u tome vidi patriotizam. Kada ovaj ponos nije agresivan moæe biti normalna sastavnica patriotizma. Meappleutim, danas je salonski pojam patriotizam najëeπêe umiveni nacionalizam. Kod πovinizma je joπ viπe od toga patriotizam maska neodarvinistiëkog nacionalizma, a kod faπizma je to odbrana od neëiste krvi. Da bi stvari bile jasnije treba razdvojiti slepi od kritiëkog patriotizma: prvi se raspoznaje po tome πto tvrdi da je moja nacija uvek u pravu i da se uvek brani, kritiëki patrioti misle da i vlastita nacija moæe biti agresor i Ëiniti zloëine. Ne treba posebno isticati da je danas slepi patriotizam u ekspanziji, dok je kritiëka kultura seêanja akademski marginalna. Nacionalna slika proπlosti lako se konstruiπe u nizove dogaappleaja, narativno struktuiranih po politiëkoemotivnim kriterijima i kostimiranih selektivnim izvorima. Ovo svojevrsno rasulo uma treba jasno raspoznati samorefleksijom, negovanjem sposobnosti da i sebe sagledavamo kritiëki. Metodoloπki racionalizovana empatija razvija sposobnost sagledavanja problema iz perspektive Drugog. Koliko god zvuëalo utopijski, treba okupljati antiπovinistiëke struje, ali ne u nostalgiënu zajednicu seêanja, nego u sasvim realnu kritiku postojeêe rebalkanizacije. Pitanje svih pitanja je suoëavanje sa vlastitim, a ne tuappleim nacionalizmom. Svaki nacionalizam neosetno preko slepog patriotizma prelazi u πovinizam i faπizam. Stav da je moja nacija uvek ærtva treba potiskivati stavom da smo svi ærtve. Treba odozdo pripremati svest o potrebi stvaranja, bar kulturnog, juænoslovenskog bloka, kao brane protiv vazalnog statusa protektorata novih banana dræava. Danaπnji ponos na nezavisnost vlastite banana dræave treba pretvarati u stid zbog dodvoravanja imperijama. Kada Hrvati javno odbace Danke Deutschland, a Srbi nadu u Rusiju stvoriêe se pretpostavka za snaænije povezivanje jeziëki i kulturno srodnog prostora. U svetlu nove vazalnosti treba se zapitati da li je Jugoslavija bila srpska iluzija i hrvatska tamnica ili protivreëna dræava sa kojom se ipak moglo samostalno iêi u svet? 4. Zato πto je antititoizam probojni slogan antikomunizma treba ga dekonstruisati. Titoizam ne moæe biti uzor modernoj levici, ali treba imati na umu da je u svom vremenu u Evropi to bio ugledni i neupadljivi autoritarizam, smeπten izmeappleu breænjevizma i frankizma. Demokratska levica treba da bude kadra da se suoëi sa senkama svoje proπlosti, a da pri tome ne sklizne u apologiju kapitalizma. Danas mediji savladavaju sloæenost deπavanja na taj naëin πto personalizuju vaæna zbivanja, tj. vezuju ih za markantne liënosti. Da bi se haotiënost deπavanja redukovala nuæni su glavni krivci. Masmedijski posredovani antititoizam prihvatan je kao koristan samoopis 175 mnogih iskonstuisanih disidenata i fiktivnih ærtava socijalizma. Realne ærtve Titove politike po pravilu nisu toliko solunaπile (isticale ranije zasluge i stradanje). Antititoizam je vaæniji sadræaj samoopisa kod bivπih aktivnih komunista, nego kod realnih stradalnika iz doba socijalizma. Najopπtije govoreêi, otuda πto je antitotalitarizam potisnuo antikapitalizam, kao i zbog toga πto je antifaπizam nacionalizovan i iznuappleen, a anti-antisocijalizam iπëezao. Demonizovani socijalizam sabijen u antititoizam poëetkom 1990-ih bio je aktivna poluga rata skoro kod svih zaraêenih strana, ali ni kasnije nije izgubio aktuelnost kod pravdanja nacionalne demokratske tranzicije. Oslobaappleanje od komunizma, more i brozomore, bio je kljuëni moralnopolitiëki uslov ustoliëenja nove proπlosti i prohodnosti politiëkog æargona (od nacionalne levice, preko raznih struja konzervativnog πovinizma do liberalnih kritiëara nacionalizma). PovezujuÊi raznorodne struje antitotalitarizam je blokirao kritiku etnocentrizma. SpreËavao je slojevitiji odnos prema socijalizmu i problematizovanje kljuënih etnocentriënih naracija kod domaêih kultura seêanja. RaπËaravanje procesa preusmeravanja antifaπizma u antitotalitarizam uëinilo bi prozirnijim hegemonu detraumatizaciju i relativizaciju faπizma. U tom smislu treba uoëiti apriorizam kod ocene revolucije kao kriminalnog Ëina i kod gledanja da je utopija o besklasnom druπtvu nuæno vodila teroru. Danas se fundamentalistiëki kritiëari socijalizma raspoznaju i po tome πto detronizuju Francusku revoluciju iz pravolinijski je vezujuêi za Oktobarsku. Uprkos raπirenom neselektivnom revolucionarnom teroru, teπko je reêi da su Francuska i Oktobarska revolucija bile ogoljeno bezidejno nasilje, puë ili kriminalni Ëin. Sloæenost zbivanja Êe se saëuvati ako se ima na umu da su pomenuti preokreti bili nasilna nadoknada spreëenog razvoja. Iako se u savremenoj kulturi seêanja (lakπe nego u komunistiëkoj) u revolucijama raspoznaju teror, eshatologija, utopija i iluzija, ipak to nije bila suπtina ovih revolucija. Naravno da se sa neoliberalne osmatraënice ne moæe kod revolucija videti protest protiv bede, klasne nejednakosti i zasiêenost verskom manipulacijom i ratom. Levica se samo otvorenim suoëavanjem sa senkama revolucionarnog terora, a ne njegovim pravdanjem, moæe odupreti pokuπaju da se epohalni revolucionarni preokreti predstave kao monstruozne iluzije. Opovrgnuta je eshatoloπka svest da je socijalizam konaëno stanje druπtva, ali ne i Ëinjenica da je socijalizam osigurao najduæi period mira u Evropi. Uprkos svemu, tek odluëno odbacivanje tople nostalgije za proπlim socijalizmom, koja neosetno paraliπe, moæe omoguêiti hladnije i oπtrije raspoznavanje uzroka zaπto je poslesocijalistiëki kapitalizam u IstoËnoj Evropi kriminogen i korumptivan (VidojeviÊ). Istinska generacija koja nosi novo nije nostalgiëna niti pominje dobra stara vremena. Ali i restaurativna generacija moæe æiveti u laænoj svesti da donosi novo, kao πto to misli generacija iz 1990-ih, ne videêi da je samo obnovila nacionalizam, kapitalizam i religiju.

176 to je diferenciraniji odnos prema socijalizmu, to je oslobodilaëki trijumfalizam neoliberalizma prozirniji, a sadaπnjost problematiënija. Samoupravljanje i nesvrstanost su nadideoloπke ideje i nisu vezane samo za jednopartijski reæim. Nije ironija istorije to πto danas nesvrstanost brane Toma NikoliÊ i Stipe MesiÊ, veê je to rezultat i nemoêi levice. Istraæiti narativnu tehnologiju konstruisanja mraëne proπlosti i njeno masmedijsko πirenje odozgo, podjednako je vaæno koliko i ispitivanje zaπto se ova slika lako prihvata u prostoru optereêenom viπkom proπlosti. Slavnu proπlost treba demonumentalizovati, a iskonstruisanu mraënu proπlost destigmatizovati. Svuda gde je kapitalizam bezalternativan socijalizam je satanizovan. Tome nasuprot, Ëim se dopusti da kapitalizam ima alternativu, odmah i slika socijalizma postaje sloæenija. Liπen kontrastne demonske socijalistiëke proπlosti i ostraπêenog antititoizma balkanski etnocentrizam bio bi verovatno manje delotvoran i eksplozivan. Nije teπko razumeti da je najteæe upotrebljiva sloæena viπeslojna proπlost, jer zbunjuje i otima se instrumentalizovanju. To joπ viπe vaæi za levicu, koja mora biti kadra da se suoëi sa autoritarnim stranama titoizma, ali ne na antitotalitaran naëin. Dekonstruisati titoizam sleva, a ne zdesna, zna- Ëi istaêi antiautoritarnu kritiku titoizma i partijske birokratije iz koju preobraêeni 68-aπi danas vide kao romantiënu iluziju. Revolucionarni studentski pokreti iz bili su akteri poslednjeg meappleunarodnog potresa kapitalizma u SAD i u Zapadnoj Evropi koji su doveli u sumnju mnoge obmane slobodnog sveta i druπtva izobilja (MiliÊ). U Beogradu je Tito javno pominjao svoju ostavku, a partijska birokratija je bila u panici. Nemir se probio kao prva graappleanska duænost. NemaËki studenti su prozivali roditelje zbog nacizma, beogradski studenti zbog birokratizma. U generacijskom pogledu je bila kosmopolitsko osveπêivanje mladih, dok su 1990-te bile reakcionarni zaokret ka nacionalizmu i religiji. Antiinstitucionalna i antikapitalistiëka obeleæila je zvezdane trenutke neposredne, a ne forumske demokratije na Berkliju, Sorboni i Berlinu, ali i na jugoslovenskim univerzitetima koji su pokazali da je demokratija kao proces stalnog uëenja solidarnog saodluëivanja spojiva sa revolucionarnim aktivizmom. Tome nasuprot, povratak kapitalizmu traæio je harizmatizaciju legalizma - preruπenog birokratizma. Novi legalizam poëiva na premisi o normativnoj snagi faktiëkog, a demokratija, samo naizgled javna, svedena je na forumsku trgovinu stranaëkih vrhova. 6. Solidarna i demokratska samouprava, a ne forumsko ili decizionistiëko dekretiranje, nije samo antiteza neoliberalizmu nego i cezarizmu Ëiji hilijazam poëiva na emocionalizaciji rata. Zato je naredni vaæan uslov usloænjavanja slike proπlosti potiskivanje ratnocentriënog seêanja. Naime, viappleenje svoje grupe kao ærtve uverljivije je kada se proπlost centrira oko ratova, a ne oko perioda mirnog razvoja. Istorija 20. veka piπe se preteæno sub speciae ratova, premda su na Zapadnom Balkanu tek 15 od 100 godina u 20. veku bile Manifest ratne godine. Ratovi jesu razvojne prekretnice, ali oni su u srediπtu istoriografije viπe kao markantni simboli smisla, pre svega osloboappleenja (nacionalnog, klasnog). Isticanje ratova, a ne perioda mira, jeste mehanizam redukcije sloæenosti haosa balkanske proπlosti i osnova periodizacija (predratni, posleratni, meappleuratni). Joπ viπe od toga, rat je simbol slavne proπlosti (koja bez stradanja to ne moæe biti), a u ratu se lakπe prostor seêanja deli na javne prijatelje i neprijatelje nego u miru. Ne treba zaboraviti da se na Balkanu 1990-ih podjednako ginulo i liferovalo pod plaπtom zaπtite nacionalnog interesa, pravne dræave i borbe protiv komunistiëke izdaje i jednoumlja. Ratni profiteri lako su se patriotizovali, a πok globalizacije dodatno je zamagljavan oruæanim graappleanskim ratom i prateêim graappleanskim ratom seêanja. Da je bilo uticajnije gledanje da je mir, a ne rat, na ovim prostorima bio istorijski, domovinski ratovi 1990-ih bili bi apsurdni, a ne monumentalni. Ratni kriminal je patriotizovan i otuda πto je poluvekovni mir svuda ocenjivan kao nacionalno propadanje. 7. Treba odluëno i uporno razotkrivati Ëvornu protivreënost savremenog kapitalizma izmeappleu verbalne jednakosti i realne nejednakosti. Na jednoj strani je inflacija zalaganja za dijalog, pluralistiëku jednakost i legalizam, a na drugoj je realna i opora nejednakost kapitalizma. Mediji su prepuni demokratskih debata, a naliëje je ogromna nezaposlenost. Hegemona retorika toboænje pluralistiëke jednakosti zamagljuje realnu druπtvenoekonomsku nejednakost normalizovanog kapitalizma. Nema kritiëne mase leviëarskih intelektualaca koji bi analitiëki, a ne politiëki, pokazali da kod nas nisu samo pukli novi vidici, nego se digla i nova magla. Razbiti je, znaëi da umesto normalizacije nejednakosti, ove treba skandalizovati. Kako? Treba najpre dekonstruisati emfatiënu i romantiënu viziju tranzicije i tranzicijski fundamentalizam kao jedinu osnovu velikih oëekivanja od EU. Vaæna osnova tranzicijske tople oseêajne zajednice nadanja je satanizacija socijalizma. Oduvek je onaj ko je gradio poredak morao stvarati strah od haosa. Danas ko gradi kapitalizam mora stvarati strah od socijalizma. Nove socijalne nade su uprte u legaliste, tranziciju i EU. Svako se nada da Êe imati vlastiti duêan, pa tako kapital lakπe postaje human. Oskar Negt dodaje da nedostaje rad na zaoπtravanju. Ne radikalizovati, niti dramatizovati situacije, nego bi stvarnost trebalo tako analizirati da druπtvene protivreënosti postanu skandalozne. To je smisao rada na zaoπtravanju, Ëime bi se spreëilo otupljivanje protivreënosti kapitalizma. Prosto reëeno treba prozreti cinizam vladajuêih, koji naæalost ima racionalni sadræaj: bolje biti eksploatisan, nego nikada eksploatisan. Lako je uoëiti potencijalni strah od nezaposlenosti koji postoji kod zaposlenih, kao i kod miliona nezaposlenih. To je egzistencijalni strah da se bude izgnan iz druπtva gubljenjem radnog mesta. To poveêava spremnost za prilagoappleavanjem i za tim da se bude eksploatisan. Ni preduzetnici, a ni njihova dræava, ne uklanjaju ovaj strah, veê manipuliπu njim. Levica treba

177 Manifest da ovaj strah preusmeri u proces izoπtravanja druπtvenih protivreënosti. A to znaëi da u πirenju EU na Istok treba videti ne samo kosmopolitizaciju, nego i ekonomsku kolonizaciju, a tajkune koji se predstavljaju kao novi investitori treba markirati kao privredni polusvet (Hofbauer). 8. Ne manje odluëno levica treba da se, prirodnopravnom premisom da je nezaposlenost patoloπka a ne normalna pojava, suprotstavi refrenu neoliberalnih fundamentalista da je proπlo vreme full time job i da je u jezgru tranzicijske pravde part time job. Samovolja kapitala liπena otpora levice i sindikata decizionistiëki zaoπtrava eksploataciju legalizujuêi otvorenu samovolju kapitalista kod otpuπtanja zaposlenih. Ako se sloæimo da je uposleni rad bitan segment samoopisa Ëoveka, onda treba bez okoliπenja reêi da je nezaposlenost akt nasilja i napad na integritet Ëoveka. Danas Ëovek ne moæe osigurati radno mesto za Ëitav æivot, pa mu je radna biografija pocepana. O druπtvenoj strukturi treba danas razmiπljati u svetlu novih pocepanih radnih biografija nezaposlenih i privremeno zaposlenih. Francuski sociolog A. Turen (Tourene) je skoro uoëio da je na delu tendencija raslojavanja druπtva na tri dela: prva treêina je stabilna i privilegovana sa garantovanim radnim mestima i kreêe se na relativno visokom æivotnom nivou. Æivot druge treêina radno sposobnog stanovniπta, koja je u porastu, sve je nestabilniji. Sve viπe je privremenih ugovora koji se ne produæavaju i radnih odnosa koji ne omoguêavaju preæivljavanje. PojaËana socijaldarvinistiëka borba za preæivljavanje postaje osnova opasnih ekstremizama. Poslednju treêinu Ëini sve brojnija armija trajno suviπnih. Neoliberalna ideologija smatra normalnim novi druπtvenoekonomski socijaldarvinizam. Nacionalizovanjem sukoba ona joπ viπe spreëava skandalizovanje obnovljenog kapitalizma. 177 NeÊe se preterati ako se kaæe da danaπnja levica visi u vazduhu, jer su iπëezle vrednosti demokratskog socijalizma, druπtvene pravde i solidarnosti. Oskar Negt podvlaëi da je demokratski socijalizam reformski proces u demokratiji, otvoren, ali ne besciljan. Smera alternativnoj celini i traæi privrednu demokratiju. Druπtvena pravda, solidarnost i demokratski socijalizam nisu muzejske ideje. taviπe vrlo su aktuelne. U globalizaciji su po prvi put druπtvo i delatni pojedinac postali u celini privesci kapitala i træiπta. Zaposlenima je potrebno dosta empatije da shvate da je nezaposlenost akt nasilja, udar na telesni i duhovni integritet, porobljavanje sposobnosti i znanja koje je mukotrpno sticano u porodici i πkoli i da ona izaziva teπke poremeêaje liënosti. ReËju, kapital uzima dostojanstvo pojedincu. A dostojanstvo nema cenu (Kant). 9. Zato treba reafirmisati ideje solidarnosti, demokratskog socijalizma i samoupravljanja. Levici je potreban rad na zaoπtravanju druπtvenoekonomskih protivreënosti, umesto njihovog otupljivanja preko apsolutizacije nacionalnog interesa ili maglovite legalistiëke retorike. Zaboravlja se da je demokratija, kao oblik æeljenog ureappleenja, procesno stanje koje se mora stalno uëiti i obogaêivati. Ne jednom za svagda zatvarati u konaëne, najëeπêe verbalne, konstitucionalne i legalistiëke kanone, nego stalno tragati za novim spojem druπtvene sigurnosti, zaposlenosti i zakonske jednakosti. Ohrabrena nestankom evropskog realnog socijalizma globalizacija je pustila duh iz boce, neoliberalni duh preduzetniπtva i dobiti. Suma preduzetniëkih dobiti izjednaëava se sa dobrobiti celog druπtva, a podvlaπêeni prihvataju ovu politiëku samoobmanu, jer nema alternativnih vizija poæeljnog druπtva. Realno ispada kao jedino moguêe. Zaboravlja se da je istorijsko iskustvo viπe puta ubedljivo pokazalo da se moguêe ne moæe dosegnuti, ukoliko se stalno ne stremi nemo- Jean Tinguely, Metamatic No.9 (Scorpion), 1959.

178 178 Manifest guêem. Ne samo πto su bivπi komunisti kao Fransoa Fire (Furet) najzasluæniji za to πto je utopija nakon sloma Hladnog rata degradirana na opasnu iluziju, nego se njima najviπe i veruje, jer su toboæe upravo oni proæiveli utopiju. Doduπe i bez normativne perspektive lako se moæe uoëiti sve dublji jaz izmeappleu siromaπnih i bogatih, centra i periferije i sve oπtrija klasna polarizacija u sferi obrazovanja. Elitni univerziteti potrebni su dræavi kao instrument za reπavanje krize (O. Negt). Na drugoj strani univerziteti napuπtaju vlastitu humanistiëku i univerzalistiëku ulogu i srozavaju se na nivo proπirenih struënih πkola. Po prirodi stvari bezalternativnost kapitalizma guπi kriterije izvan profitne racionalnosti. Tehnokratsko i menadæersko suæavanje obrazovnih sadræaja i ideologija modula suæavaju slobodu kod nauënih istraæivanja. Nema kritiëne mase leviëarskih intelektualaca niti kritike otuappleenja: radosni relativizam postmoderne degradira teoriju o otuappleenju na teleoloπku veliku priëu i hazardnu utopiju. Prozirno je Deridino (Derrida) svojatanje Marksovog naëela kritike svega postojeêeg jer ova dva pisca deli tanka crvena linija - potpuno razliëit odnos prema bezalternativnosti kapitalizma. Ne treba dozvoliti da u sociologiji Froma (Fromm), Marksa i Milsa (Mills) potisnu Derida (Derrida), Gidens (Giddens) i Hajek (Hayek). Samo se uz prosvetiteljske autoritete moæe uspeπno pokazivati da nema razvijene pluralistiëke demokratije bez visoko institucionalizovane socijalne pravde, jakih sindikata, zaπtite nezaposlenih i deklasiranih, ne samo na dræavnom nego na meappleunarodnom nivou. Dok multinacionalni kapital udruæivanjem osvaja træiπta, udruæivanje levice na meappleunarodnom nivou jeste uslov socijalnog oslobaappleanja. Veberovski reëeno reë je o razlici izmeappleu nebratske i bratske kosmopolitizacije. Enormne nejednakosti lako se πovinizuju pa se javlja globalizacijski socijalfaπizam kao verzija etnokratskog liberalizma: pravna dræava i socijalni program, ali samo za pripadnike moje nacije. O strancima neka brinu nevladine organizacije. Naravno da se viπe materijalne jednakosti ne sme kupovati suæavanjem demokratije. Ali za to je potrebna solidaristiëka politiëka kultura umesto takmiëarske koja veliëa i rastereêuje uspeπne dobitnike tranzicije, a gubitnike optereêuje i goni πovinistiëkoj desnici. Socijalizam 21. veka treba da poπtuje pluralizam svojinskih oblika, ali mu je prioritet solidarnost i puna zaposlenost. Nije cilj ravnoteæa kapitalizma preko socijalne dræave, nego borba protiv razorne kolonizacije druπtva logikom nemilosrdnog træiπta. Treba skandalizovati globalizacijski fundamentalizam koji regulaciju prepuπta nekontrolisanom træiπnom takmiëenju. 10. Ponajmanje treba kritiku divljeg træiπta prepuπtati crkvi, koja institucionalizovanu eksploataciju zamagljuje govorom o odsustvu bratske ljubavi. Treba jasno re- Êi da onostrano ne moæe biti oslonac morala. Solidarnost koja poëiva na racionalnom otkrivanju svetovnih izvora nejednakosti ne treba meπati sa zagovaranjem ljubavi prema bliænjem, kao kljuëom spasenja i istinske veze sa bogom. Unutar savremene retradicionalizacije crkvu treba jasno raspoznati kao organizaciju iracionalnog izbavljenja sa monopolom na davanje milosti. Ne samo πto crkva nakon sloma socijalizma ne uskra- Êuje milost novim vladajuêim grupama, nego glavne puteve spasenja traæi upravo unutar interesa vladaju- Êih. Nema znaëajnijeg politiëkog skupa niti poëetka proizvodnje bez posveêenja. Da bi vlast stranaka ili ekspanzija kapitala bila manje prozirna kao puka moê novca, stranke i firme moralizuju svoju aktivnost preko ritualne veze sa onostranim. Popovi, kao profesionalni posrednici u postizanju spasenja, blagosiljaju akumulaciju, a zauzvrat crkve dobijanju donacije. Postojanost u uæivanju milosti osiguravaju raznovrsna posveêenja i stranaëke i preduzetniëke krsne slave. Nema popova na radniëkim πtrajkovima, ali su neizostavni na nacionalnim i stranaëkim skupovima i slavama tajkuna. Kao nekada i danas u retradicionalizovanoj Srbiji imuêni stoje u milosti boæjoj, a pokorno trpljenje oplemenjuje podvlaπêene. Levica ne treba da dekonstruiπe religiju kao privid spasenja, nego kao polugu pravdanja sistemskih nejednakosti kapitalizma. 11. U ovom zadatku nuæna je kritiëka sociologija koja treba da razvija sistemsku kritiku hegemonog duha vremena, a ne da bude socijalna tehnologija ili moralistiëko kritizerstvo. Do skora je ova nauka bila sinonim kritiëke nauke, a od skora je sve viπe druπtvena tehnologija koja usavrπava preduzetniëki duh i domiπlja tranziciju, umesto da se bavi osmiπljavanjem prepreka privatizaciji, komercijalizaciji i jalovoj politizaciji svakodnevnog æivljenja. Danas se javna upotreba uma svodi na apologiju slobode preduzetniπtva, tranzicije, verbalistiëku odbranu pravne dræave i nacionalnog interesa. Socijalnu dræavu je uguπio legalizam, træiπna konkurencija je ubila solidarnost, a nacionalizam je postao kriterij patriotizma. U svim sferama probija se reë leader kao oznaka pobednika u konkurenciji i trci za dobiti, a profitabilnost je postala skoro kriterij moralnosti. Socioloπko prosveêivanje treba da razgrne maglu novih pojmova koja se digla poπto su pukli novi vidici sa slomom realnog socijalizma. Tek kada se to uëini moæe biti vidljiva celina novih nejednakosti, a ne samo njen epifenomen - beda. Videti celinu znaëi oπtro markirati nove izvore kapitalistiëke nejednakosti i prozreti njihovu ideologizaciju. Za poëetak to zna- Ëi normativno prevrednovati neoliberalnu terminologiju: tranziciju treba Ëitati kao put ka nejednakosti, legalizam kao moralizam privatizacije, a Evropsku Uniju ne kao bratsku veliku porodicu, nego i kao nebratsko druπtvo neravnopravnih. Ako se liëni uspeh moæe meriti profitom, druπtveni napredak svakako ne moæe. ProsveÊivanje ove vrste nije lako jer leviëarska inteligencija ne moæe poljuljati epohalnu svest bez snaæne druπtvene snage. Pre toga levica mora definisati vlastitu odgovornost za Ëinjenicu da kapitalizam ispada danas sve normalniji i neduæniji, kao i za to πto se kapital ne otima viπe samo demokratskoj kontroli nego je imun od svake sistemske kritike. LeviËarsku kritiku svakako oteæava nova planetarna etika i novi moralni patos planetarne svesti kao kontekst novog

179 179 Manifest spasenja. Nije lako problematizovati zov za novim milenijarizmom koji iskazuju globalizacija, internet, ekologija, slom komunizma i multikulturalnost. Novi globalni sklop olakπava novo moralizovanje bezalternativne sadaπnjice. Treba precizno raspoznati srediπta novog moralizma zato πto svaki moralizam suæava miπljenje, a onaj ko priziva moral nije spreman da uëi. Moralizam apsolutizuje moralna naëela, ili ih primenjuje strogo i iskljuëivo u kritici druπtvenih odnosa. Ekstrem je moralni fundamentalizam, koji polazi od simetrije prava i duænosti, pa u kritici meπa pravne i moralne imperative. Pri tome zaboravlja da je kod prava drugaëija uloga slobode nego u moralu. Osim toga, kada se teorijski problemi preobraæavaju u moralne, redukcija druπtvene sloæenosti dodatno se relativizuje zato πto moralnopolitiëka naëela nisu svuda ista. MoralistiËka redukcija globalnog kapitalizma je dvojaka. Iskazuje se u njegovoj kritici, ali i u apologiji. Prenaglaπena pridika o neëoveπtvu kapitalizma i nostalgija za socijalizmom vidljivi su kod dela levice πto sputava promiπljanje i prodornost analize, a moæe biti i pravdanje nerada. Ne treba se bojati da Êe potiskivanje moralistiëkog lamenta ove vrste ublaæiti oπtricu kritike kapitalizma. Naprotiv, liπiêe je toplog seêanja i melanholiëne nostalgije koja spre- Ëava shvatanje promena u razvoju kapitalizma (VuletiÊ). I levica mora biti naëisto s tim da globalizacija zbliæava i podstiëe razmenu iskustva. U novom vremenu leviëari se moraju suoëiti sa vlastitom proπloπêu (ekonomskim neuspesima i politiëkim nasiljem) koju je svojevremeno zamagljivala upravo hipermoralistiëka kritika kapitalizma. Socijalizam 21. veka ne moæe biti zatvoren sistem, nego otvoren prema globalizaciji. Dakle, ne prazna vizija, opasna utopija koja zavodi, niti istorijska nuænost, nego istorijski utemeljeni horizont smisla i alternativni regulativni princip savremenom kapitalizmu. Moralizam neoliberalizma je drugaëiji i iskazuje se direktno i posredno. Ekonomska sloboda je preduslov politiëke slobode, a to πto bogati kupuju glasove, a u divljem kapitalizmu drogu i ljude, tumaëi se kao deformacija, a ne kao struktura neoliberalizma. EU se moralizuje balkanistiëkim diskursom: kritikom etniëkog ËiπÊenja, diktature, rata, haosa, Bosne i Balkana. I njen neoliberalizam polazi od procedure i pozitivnog prava kao vrhovnog kriterija pravednosti, a zapostavlja prirodno pravo i zaboravlja da i pravo podleæe moralnoj oceni. Pravda se legalnoπêu postupka, Ëime moralizuje pozitivno pravo jer legalnost poistoveêuje sa legitimnoπêu. Izbori su kruna legitimnosti, ali se malo ko pita o izbornoj manipulaciji bogatih koji finansiraju kampanje i stvaraju legalne ustanove. Lako je uvideti da upravo otuda πto je kadar da novcem nametne izbornu volju, neoliberalizam ne strepi od pluralizma. NajËeπÊe je reë o verbalnom pluralizmu, jer se u realnosti na razne naëine propisuje tvrda skala vrednosti centrirana oko slobode akumuliranja. Kada se teænja za jednakoπêu denuncira kao totalitarna, prirodno pravo neosetno otvara prostor pravnom decizionizmu. Odluka ostaje legalna i kada je steëena manipulativnom podrπkom podvlaπêenih i sumnjivim novcem na izborima. O njoj se ne moæe raspravljati jer su nestala dublja prirodnopravna naëela legitimnosti. Liπen smetnji prirodnopravne kritike nakon uruπavanja evropskog socijalizma, neoliberalizam antitotalitarnom retorikom oktroiπe kljuëne vrednosti epohalne svesti i politiëke korektnosti. Naizgled pluralistiëki i samorazumljiv, neoliberalni moralizam koji gospodari javnim diskursom u temelju je represivan. Zalaganje za demokratiju, pravnu dræavu, nevidljivu ruku træiπta i sveopπtu privatizaciju ne brani doduπe drugome da drugaëije misli, ali neslaganje uspeπno marginalizuje snagom novca. Ugovor koji garantuje samo part time job uveêava slobodu, ali vlasnika kapitala. ReË je o represivnoj toleranciji bogatih za Ëiju jednakost pred zakonom i danas vaæi ono πto je rekao Anatol Frans (France): to je jednakost koja podjednako zabranjuje bogatima i siromaπnima da kradu hleb i u istoj meri dopuπta bogatima i siromaπnima da spavaju ispod mostova. Slep je onaj koji vidi izvitoperavanje liberalizma u okolnosti da maksimizacija profita i privatizacija katkad prelaze u amoralni decizionizam i brutalni socijaldarvinizam. Naprotiv, reë je o prirodnoj evoluciji liberalne konkurencije liπene solidarnosti u rasizam i faπizam. Trgovina robljem u SAD i Brazilu u 20. veku i nemaëki nacizam podjednako su uverljivi istorijski primeri doslednih, do ekstrema razvijenih, naëela kapitalistiëke konkurencije. Brutalna priroda liberalizma je krajem 20. veka iznova normalizovana, jer je globalizovani kapitalizam razorio druπtvene veze (sve se moæe kupiti) i uveêao potencijal nasilja. Nestanak socijalne dræave goni vladajuêe grupe da viπe ulaæu u troπkove bezbednosti jer raste kriminal izazvan bedom, a oruæane pljaëke postaju zarazni riziëni naëin stvaranja poëetnog kapitala. Realno lagano prima status jedino moguêeg, a bezalternativnost lakπe stiëe normativno pokriêe i zbog degradacije utopije na opasnu fikciju. Malo je verovatno da Êe se kapitalizam spontano civilizovati, tj. da Êe vremenom stvoriti uslove pod kojima Êe ljudi moêi dostojanstveno raditi i æiveti, ako je vizija levice, kao suma neprolaznih veënih ljudskih ideala (druπtvene pravde, solidarnosti, slobode za potëinjene, pomoêi za siromaπne) marginalizovana, a konkurencija moralizovana? Ako je globalizacija nepovratan proces, koliko se nepravedne nejednakosti moæe izdræati? Da li je dovoljno samo strpljivo Ëekati ono πto je Hegel u Filozofiji istorije raspoznao kao uznemirujuêi istorijski obrazac: da se civilizacije raspadaju zbog samoubilaëkog prenaprezanja vlastitih osnovnih naëela? Drugim re- Ëima, hoêe li odveê konkurencije spontano stvoriti grobare globalizovanog neoliberalizma? Nepredvidljivi razvoj svakako krije latentnu alternativu, ali njen svesni detonator moæe biti samo sistemska, a ne reformska kritika kapitalizma. Prof. dr. Todor KuljiÊ predaje sociologiju politike na Filozofskom fakultetu u Beogradu.»lan je Savjeta Novog Plamena.

180 180 Sindikati Konstruiranje transevropskog radniëkog pokreta mr. sc. Mladen JakopoviÊ Uvod U vrijeme kada su progresivne snage generalno trpjele poraz, velik novi iskorak veoma je zanemaren. Po prvi put u povijesti, pred nama nastaje relativno snaæna, tijesno povezana kontinentalna zajednica rada. Radnici i organizacije radniëkog pokreta πirom Evrope sve viπe se angaæiraju u razliëitim oblicima prekograniëne suradnje. PrevazilazeÊi tradicionalne narative simboliëkog internacionalizma, korijeni ove nove pojave leæe u opipljivim, novim materijalnim uvjetima koji su nastali. PrevazilazeÊi uske funkcionalistiëke analize, koje se zasnivaju na nacionalnoj dræavi, dijelovi radniëkog pokreta utvrappleuju svoju ulogu kao transnacionalna, kontrahegemonska snaga demokratizacije i klasne borbe. Ovaj put ne osporava znaëaj dræave: upravo zato πto uloga suvremenih evropskih dræava nije jednostavno potkopana, veê je rekonceptualizirana oko interesa neoliberalnog kapitalizma, progresivan antineoliberalni pristup zahtijeva rekonceptualizaciju uloge dræave u skladu sa novim transnacionalnim kontrahegemonskim projektom. Upravo kroz ovu πiru, progresivno internacionalistiëku, historijsko materijalistiëku perspektivu, pristupat Êemo predmetu ovog rada. Vrla Nova Evropa Procesi evropske integracije duboko su transformirali krajolik evropskih odnosa rada i kapitala. Liberalizacija meappleunarodnog ekonomskog sistema fundamentalno i permanentno ograniëava opcije nacionalne makroekonomske politike (Scharpf, 1987: 317), potkopavajuêi nacionalne forme kejnesijanske ekonomske regulacije. Stvaranje jednog evropskog træiπta dalje ograniëava nacionalne regulatorne prakse, dok disciplinarni neoliberalizam Ekonomske i Monetarne Unije (EMU) vodi u gubitak suvereniteta dræava Ëlanica nad monetarnom politikom i u obavezu voappleenja restriktivne fiskalne politike, kako je to predviappleeno Maastrichtskim kriterijima o meappleusobnoj konvergenciji i Evropskim paktom stabilnosti (Gill, 2001: 47-69). PolitiËka, monetarna i ekonomska politika sve viπe se ureappleuju na evropskom nivou. Napad na dræavu blagostanja nastavio se poglavljem o zapoπljavanju u Apstrakt Prvi dio ovog rada objaπnjava smisao postojanja transevropskog radniëkog pokreta, u kontekstu globalnih promjena u dominantnom naëinu proizvodnje, razmjene, distribucije i socijalne reprodukcije, i u kontekstu glavnih specifiënih socioekonomskih okolnosti u Europskoj Uniji. U drugom dijelu ukratko se izlaæu glavne teorije o fenomenu socijalne solidarnosti (u odnosu na evropski radniëki pokret). TreÊi dio analizira ograniëenja ideologije, prakse i institucionalnih struktura socijalnog partnerstva, πto je polazna toëka za Ëetvrti dio, u kojem se daje pregled glavnih postojeêih prekograniënih sindikalnih strategija. Posljednji dio identificira i raspravlja o nekim demokratskim i kontrahegemonskim strategijama. Nakon toga slijedi sumacija glavnih zakljuëaka. KljuËne rijeëi: Evropska integracija, meappleunarodna konkurencija, meappleunarodna solidarnost, socijalno-sindikalni pokret, transnacionalistiëki radniëki pokret Amsterdamskom ugovoru, koje proglaπava za svetinju neoliberalni pojam zaposlivosti (Taylor i Mathers, 2002) kao i neoliberalnim budæetskim politikama koje su osigurane Paktom o stabilnosti i rastu, uspostavljenim iste godine (Bieler, Lindberg and Pillay, 2008, 233). Lisabonska agenda, usvojena 2000., osnaæila je ove neoliberalne tendencije, kao i Lisabonski sporazum. Administrativne pobjede radniëke klase, postignute na nacionalnom nivou, stalno su poniπtavane kroz restrukturiranje kapitala na evropskom nivou. EU koncept o supsidijarnosti Ëesto je prizivan u ovom procesu primjene direktiva na EU nivou, koje se nameêu na nacionalno specifiëan naëin i tako promoviraju prakse korporativnog kupovanja reæima (corporate regime shopping). Kao πto su Radice i drugi prije njega primijetili, uska nacionalna perspektiva svoj popularni izraz nalazi u pristupu koji cilja na progre-

181 181 Sindikati sivnu konkurentnost, i koji traæi da se radnici upregnu u strategiju jaëanja nacionalne konkurentnosti prihvaêanjem statusa mlaappleeg partnera u koaliciji kojom dominiraju socijaldemokratske partije i poslovna elita (Radice, 2000: 15). Transnacionalne kompanije sve viπe organiziraju svoje aktivnosti na panevropskoj razini, kroz prekograniëne fuzije, kupovine i ekspanziju. Osim toga, sve se viπe transnacionalizira organizacija proizvodnje, distribucije i financija, transnacionalne konkurencije na træiπtu kapitala i rada, ubrzava se globalno kruæenje kapitala i rastu moguênosti povlaëenja kapitala (capital flight), deregulacijskih pritisaka meappleunarodnih kreditnih institucija itd., kao i neoliberalnih evropskih acquis communautaires (koje se bave pitanjima kao πto je zapoπljavanje, radno vrijeme, zdravlje i sigurnost, jednakost πansi, itd.), benchmarking okviri i ekonomski tokovi. U meappleuvremenu, na nivou pregovaranja o plaêama, fundamentalni zaokret od politike plaêa orijentirane na produktivnost do politike plaêa orijentirane na poveêanje konkurentnosti, poëevπi od ranih 1980-tih (Schulten, 2001: 17-36). Ovo uvelike odraæava oslabljenu politiëku moê sindikata u uvjetima masovne nezaposlenosti (Schulten, 2002: 178), uzrokovane privatizacijama, racionalizacijama i ekonomskim restrukturiranjem. Ovi pritisci takoappleer sve viπe dovode do napuπtanja kolektivnog pregovaranja o modelu ( pattern bargaining ) do pregovaranja o koncesijama ( concession bargaining ). Istovremeno, pregovaranje je uveliko decentralizirano i ponovno se uspostavlja na nivou kompanije (Bieler, 2006: 6). Potreba da se izbjegne natjecanje prema dnu i dumpingu plaêa, da se plaêe iskljuëe iz prekograniënog natjecanja, snaæno je uvela pitanje evropeizacije politike pregovaranja o plaêama. Internacionalizacija ne vodi u meappleusobno pribliæavanje ili homogenizaciju praksi industrijskih odnosa i ishoda pregovora, veê prije u porast inter- i intrasektoralne diferencijacije unutar zemalja (Katz i Darbishire, 1999).»esto se spominje izglednost da Êe se poslodavci upuπtati u meappleunarodni benchmarking i kupovanje reæima ( regime shopping ) u svrhu reduciranja troπkova proizvodnje i eksploatacije sindikalnih razlika u preferencijama nivoa plaêa, s obzirom da je jedinstvena evropska politika plaêa eksplicitno iskljuëena iz sporazuma u Maastrichtu (Freyssinet, 2000: 65-72; Sisson, 1998). Ali, kao πto sam indicirao u prethodnim paragrafima, ovo novo politiëko i ekonomsko okruæenje prevazilazi pregovore o plaêama kao izolirani proces. Budu- Êa uloga organiziranog rada u politiëkom i makroekonomskom razvoju EU i globalnog socioekonomskog sistema zavisi od sposobnosti sindikata da se kreativno adaptiraju na ove nove okolnosti. RastuÊa transnacionalizacija kapitala, ekonomskih i politiëkih procesa donoπenja odluka, u velikoj je mjeri izmijenila teren borbe, intenzivirajuêi strateπku nuænost transnacionalnih regulatornih struktura i transnacionalne sindikalne intervencije πirom planete. Konvergencija snaænih integrativnih ekonomskih i politiëkih tendencija u EU donosi poseban potencijal za jaëanje transevropskog radniëkog pokreta. Taj bi transevropski radniëki pokret mogao igrati jednu od kljuënih uloga u legitimiziranju - i konstruiranju - prve istinski transnacionalne demokratske politiëke i socijalne zajednice. Jedno je sigurno: demokratska, ujedinjena Evropa dogodit Êe se jedino kroz svjesnu transnacionalnu borbu evropskih graappleana. Transnacionalna radniëka solidarnost Utvrdili smo da transnacionalna neoliberalna ekonomija poveêava potrebu za kooperacijom radniëkih snaga kako bi se one oslobodile utega tradicionalnih nacionalnih identiteta i nacionalnih sistema industrijskih odnosa. RadniËka solidarnost je prijeko potrebna za uspjeπan razvoj ovog projekta. Kao preliminarni korak, vaæno je problematizirati primjenu Durkheimovskog koncepta organske solidarnosti zasnovane na meappleuzavisnosti stvorenoj rastu- Êom transnacionalnom podjelom rada. Tommie Shelbyev (sliëno objektivistiëki ) naglasak na zajedniëkom iskustvu ugnjetavanja (kao konstitutivnom elementu crnaëke solidarnosti u kontekstu njegovog rada) prije nego na zajedniëkim identitetima, takoappleer optimistiëniji πto se tiëe buduênosti transnacionalnih radniëkih pokreta, pretjerano pojednostavljuje problem solidarnosti (Shelbie, 2002: ). Prije svega, taj pristup propuπta dati adekvatno objaπnjenje za tragiënu Ëinjenicu da ugnjeteni dijelovi druπtva vrlo Ëesto rade protiv svojih najboljih (materijalnih i drugih) interesa. ZnaËaj formiranja identiteta i proizvodnje zajedniëkih znaëenja (proces koji se Ëesto opisuje kao uokviravanje / framing ), kao i istovremeno postojanje viπestrukih i Ëesto kontradiktornih identiteta, trebaju dobiti odgovarajuêu valorizaciju. Koncept Stuart Halla da klasa æivi kroz rasu za ljude tamne boje koæe, koristan je primjer ove kompleksnosti (Hall, 1978). Paradoksalno, neoliberalizam i transnacionalizacija kapitalizma teæe stvaranju masovne nesigurnosti, nepovjerenja meappleu radnicima (posebno meappleu radnicima razliëitih nacija i kultura), novih podjela i nacionalistiëkog, rasistiëkog i antisekularnog odgovora. KapitalistiËki internacionalizam okidaë je radniëkog parohijalizma i πovinizma. Porast radne mobilnosti/ fleksibilnosti i decentralizacija regulatornih instanci od nacionalnih i sektoralnih sistema do pregovaranja na nivou kompanije, posebno su restriktivni za razvoj solidarnosti. Drugi vaæan aspekt kapitalistiëkog restrukturiranja koji djeluje na potencijal za solidarnost je klasno restrukturiranje i rekompozicija, koji su uveli πiru i dublju provaliju izmeappleu raznih dijelova radniëke klase (npr. proizvodni vs. radnici usluænog sektora), i izmeappleu stabiliziranih (i.e. radnici sa sigurnim ugovorima o radu) i prekarnih ili nesigurnih segmenata radno-zavisnog stanovniπtva (Bieler, Lindberg and Pilay: 2008: xxi). Tenzije i antagonizmi izmeappleu domaêih i radnika-imigranata joπ su jedan problem, iako bi strani radnici mogli i doprinijeti transgraniënoj suradnji kroz svoje transnacionalne aktivistiëke (Erne, 2008: 197) i privatne mreæe. Intersektoralne razlike u prirodi i nivou transnacionalne solidarnosti su takoappleer priliëno znaëajne, takoappleer. Beverly Silver je identificirala, na primjer, veêi

182 182 interes za transnacionalnu kooperaciju meappleu radnicima u transportnom sektoru, buduêi da oni obiëno ne konkuriraju jedni drugima direktno preko granica svojih dræava (πto je u velikoj mjeri posljedica ograni- Ëene mobilnosti transportne infrastrukture), te zbog manje prostorne diferencijacije u transportnom sektoru. Obrnute tendencije i materijalne baze preraappleivaëkih industrija rezultiraju u generalno slabijim uvjetima za radniëki internacionalizam (Silver, 2008: 101). Generalno je utvrappleeno da se primarna osnova radniëke solidarnosti nalazi u percepciji zajedniëkih interesa (npr. Bayertz, 1999: 3-28). U skladu s klasiënim marksistiëkim razumijevanjem, Rick Fantasia vidi solidarnost kao svijesnu klasnu akciju (Fantasia, 1988). Ipak, razvoj duboke radniëke solidarnosti, pored kljuënog faktora nivoa klasne svijesti, uvelike poëiva na razvoju uzajamne brige, zajedniëke perspektive i zajedniëkih aspiracija, ili onoga πto Andrew Mason zove moralnom zajednicom (Mason, 2000: 27), o kojoj bi konzistentnija i ne-instrumentalistiëka praksa uzajamne pomoêi mogla u konaënici ovisiti. Jedan neposredan problem u vezi s komunikativnom proizvodnjom radniëke solidarnosti, koji kreira ne-mehaniëka priroda ovog tipa solidarnosti (u smislu Durkheimove tipologije) je da su direktna empatija i generalizirana ljudska solidarnost kao cilj po sebi, kao i razvoj odnosa povjerenja, teæe dostiæni kada nedostaje kontakt licem u lice. Ovaj problem je posebno evidentan u transnacionalnim borbama opêenito, da ne spominjemo masovne radniëke organizacije i pokrete. Ipak, personalizirana prekograniëna interakcija i dalje moæe igrati veliku ulogu u transnacionalnim radniëkim pokretima, s obzirom na πirenje jeftinijeg transporta i pojednostavljenje komunikacije na daljinu. Meappleunarodni sastanci sindikalista i sindikalnih Ëlanova (ukljuëujuêi rastuêu upotrebu telefonskih, internet i TV-konferencija) presudni su za razvoj transnacionalne radniëke solidarnosti, kao i za produktivno planiranje i konstrukciju transnacionalnih radniëkih inicijativa i institucija. Jedna vidljiva razlika u stavu prema evropskoj kooperaciji postoji izmeappleu nacionalnih i transnacionalnih sektorskih sindikata, i ona odraæava centralnost osobnih interesa, kao i znaëaj tenzije izmeappleu nacionalnih i transnacionalnih organizacionih formi i perspektiva. Nacionalni ekonomski sektori (kao πto je obrazovanje), poëivajuêi na nacionalnim regulacijama, pravima i financijskoj potpori, teæe naglaπavanju nacionalnog nivoa donoπenja odluka (Bieler, 2006: 34), mada Bolonjski proces i opêi kapitalistiëki pritisak na nacionalne obrazovne sisteme polako poëinju mijenjati ovaj tradicionalni nacionalni pristup. Nasuprot tome, transnacionalizirani sindikalni sektori (kao πto su sektori metalske i kemijske industrije) najviπe su ukljuëeni u transevropsku suradnju (Bieler, 2006: 145). Naravno, ovo je samo opêa tendencija, kao πto ilustriraju obrnuti primjeri transnacionalnog sektorskog sindikata EMCEF (koji nije jako osobito ukljuëen u transnacionalne inicijative) i nacionalni sektorski sindikat EPSU (koji ima relativno razvijeni pristup evropskim aktivnostima) (Bieler, 2005: 478). Takoappleer, sindikati koji su Sindikatii Heraklo u borbi protiv Nemejskog lava, srebrorez, 6. stoljeêe, Bibliothèque nationale de France, Pariz izgubili utjecaj na nacionalnom nivou viπe su naklonjeni evropskoj kooperaciji i evropskoj regulaciji nego sindikati koji su saëuvali veêi stupanj kontrole i bolji pristup politiëkom odluëivanju na nacionalnom nivou, nego πto su ga stekli na evropskom (Bieler, 2006: ). Nacionalno specifiëne forme kontrole kapitala i specifiëni ekonomski uvjeti sluæe kao baza za kontinuirano postojanje ekonomskog nacionalizma. Na primjer, istoëni i jugoistoëni evropski sindikati vjerojatno nisu toliko uvjereni oko koristi harmonizacije radniëkih standarda na nivou EU, buduêi da to Ëesto prepoznaju kao sredstvo za zaπtitu zaposlenosti u bogatijim zemljama (Gajewska, 2008). Osim toga, slabe istoënoevropske sindikalne organizacije i decentralizirane pregovaraëke strukture predstavljaju znaëajne strukturalne barijere transevropskoj suradnji. Druge zemlje EU s pregovaranjem na nivou kompanija, poput Irske i Velike Britanije, sliëne su πto se ovoga tiëe. U sadaπnjem trenutku, znaëajnije inicijative i veêi resursi za transevropsku sindikalnu konvergenciju izgleda da se nalaze na strani sindikata u bogatijim zemljama Evrope, sa snaænije organiziranim sistemima nacionalnih sindikalnih odnosa ( industrial relations ). PrimijeÊen je razvoj defanzivnog sindikalizma na zapadu i neoproleterskog sindikalizma na istoku (Gajewska, 2008). Bohle je utvrdio da poljski sindikati nisu uspjeli formulirati kontrapoziciju evropskoj integraciji i

183 Sindikati restrukturiranju træiπta (Gajewska, 2008: b). KritiËko pozicioniranje prema praksama EU i njihovim ekonomskim i politiëkim implikacijama neizbjeæno je za razvoj panevropske solidarnosti (u tome su nuæne prizivanja progresivnih i legitimizirajuêih motiva kao πto je pojam socijalna Evropa ). Meappleutim, generalizirana akcija i propaganda protiv bilo kakve participacije u EU (koju poduzimaju neki segmenti ljevice) posebno su opasni, imajuêi na umu ozbiljan potencijal da Êe objektivno pomoêi osnaæivanju nacionalizma i povla- Ëenju u nacionalne granice. Nesigurnost Ëesto raapplea daljnje nepovjerenje i sebiënost, a ekonomska kriza je izgleda ojaëala neke od najgorih formi parohijalizma, socijaldarvinizma i zadrtosti (kao πto ukazuje uspjeh partija radikalne desnice na posljednjim izborima za Evropski Parlament, na primjer). Iako moderna popularna kultura uvodi novu, potencijalno harmonizirajuêu dinamiku, koju prethodne generacije radnika nisu nikada iskusile do te mjere, ova popularna kultura je uvelike izraz kapitalistiëkih vrijednosti, a stare forme radniëkog i lijevog kulturnog internacionalizma u velikoj mjeri su nestale. Razlike u institucionalnim formama, kulturama, identitetima i jezicima joπ su smetnja izgledima za razvoj panevropskog sindikalnog diskursa i prekograniëne suradnje. Razlike mogu biti kontrolirane, i samo prihvaêanjem raznolikosti radniëke klase radniëki pokret moæe demokratski prevladati vlastitu fragmentaciju. Obrazovanje Ëlanstva i duboka promjena u opêem sindikalnom diskursu neophodni su za postavljanje osnova za konkretni radniëki internacionalizam. U krajnjoj instanci, meappleutim, radniëka solidarnost se razvija do svog punog potencijala ne samo kroz apstraktne verbalne razmjene, nego takoappleer kroz realnu praksu, zajedniëko iskustvo borbe. Ovaj aspekt bit Êe dalje istraæivan kroz ostatak ovog rada. 183 OgraniËenja socijalnog partnerstva Postoji jasna potreba da se razvijaju permanentne, dobro organizirane pregovaraëke strukture i linije komunikacije. Naravno, institucije i pokret Ëesto ne mogu biti jednostavno razgraniëeni. Ipak, birokratsko popuπtanje i deaktivacija pomaæu da se razjasni ovo pitanje. Socijalni dijalog je nuæan aspekt sindikalne aktivnosti. Socijalno partnerstvo, kao status quo ideologija koja skriva postojanje klasne borbe, druga je stvar. Neki su autori sugerirali da, Ëak i ako bi se sindikati i sindikalne konfederacije u raznim zemljama mogli sloæiti oko odluëne zajedniëke pregovaraëke strategije, socijalni dijalog ne bi bio u stanju uvjeriti poslodavce i dræavu da se sloæe oko redistributivne intervencije koja vi se sukobljavala s njihovom centralnom deregulatornom doktrinom (Schulten, 2002: 185). Ovo ne zna- Ëi da nisu moguêi institucionalni mehanizmi prekograniëne suradnje, veê jedino da ambiciozni transnacionalni sindikalni planovi vrlo vjerojatno ne mogu biti ostvareni samo kroz konvencionalni tripartizam. Metode Evropske sindikalne konfederacije (ETUC-a) za ohrabrivanje uzlazne konvergencije æivotnih standarda u Evropi (ibid.: 189) su nedosljedne i neadekvatne. U stvarnosti, ETUC je promovirala monetarnu stabilnost, træiπnu fleksibilnost i zaposlivost na evropskom nivou i na nivou poduzeêa (Taylor i Mathers, 2002: 49). Mada je ponekad naglaπavala znaëaj stimulacije potraænje (Bieler, 2006: 178), generalno je prihvatila kompartmentaliziran socijalni dijalog koji ne pokriva makroekonomsku politiku (Bieler, 2006: 181). Neki su autori tvrdili da participacija sindikalne birokracije u tripartizmu proizvodi situaciju u kojoj je implicitna logika iskljuëenja radniëkog pokreta legitimizirana kroz diskurs partnerstva i dijaloga (Taylor and Mathers, 2002: 95). OgraniËeni uspjesi (Ëvrsto omeappleeni dominantnom neoliberalnom logikom korporativizma baziranog na potraænji ( supply-side corporatism ) mogu zapravo pomoêi legitimizirati neoliberalni smjer EU. ETUC predstavnici predstavljaju predstavljene; sami formuliraju njihove potencijalne stavove i interese (Muckengraber, 2004: ). Uvelike odraæavajuêi inter-governmentalistiëku politiëku logiku EU, ETUC je sebe odvojio od obiënih Ëlanova sindikata (ibid: 97). Mnogi to vide kao re-kanaliziranje borbe u nove fetiπizirane forme medijacije interesa na evropskom nivou (Taylor and Mathers, 2002b). Ovo takoappleer stimulira razvoj kontra-tendencije - otpor evropeizaciji od strane nacionalnih sindikalnih konfederacija, jer se evropeizacija percipira kao sinonimna s ETUC-ovom ekspanzijom autoriteta i funkcija (ibid.). Osim toga, sindikalne internacionale su trenutno udaljene od radnika iz pogona, iz kancelarije ili zajednice, koji_ su,_uz izuzetke, nesvjesni postojanja tih sindikalnih internacionala (Bieler, Lindberg and_ Pillay, 2008: 250). Birokratske supranacionalne institucije organiziranog rada Ëesto imaju znaëajan demobilizirajuêi efekt, koji umanjuje potencijal za istinsku promjenu. Teæak demokratski deficit radniëke integracije odozgo πteti samoj legitimnosti evropeizacijskih inicijativa (Hyman, 2005: 9-40). Meappleutim, mada je ETUC Ëesto bio skeptiëan i distanciran od socijalnih pokreta (Martin i Ross, 1999: 354,358), on nije uvijek zauzimao neprijateljski stav prema europskim mobilizacijama. S vremena na vrijeme, ETUC je takoappleer bio primoran prihvatiti pristup socijalnog pokreta. Na primjer, na demonstracijama u prosincu 2000., za vrijeme meappleuvladinog summita u Nici, pomogao je mobilizirati oko sindikalista u korist inkorporacije Povelje o fundamentalnim pravima u Ugovor Evropske Unije (Taylor i Mathers, 2002: 105). Takoappleer je nuæno primijetiti ideoloπka ograniëenja koja su izvana nametnuta ETUC-u, a uglavnom su posljedica percipirane potrebe da se osigura aktivno uëeπ- Êe svih znaëajnih nacionalnih sindikatnih konfederacija, bez obzira na njihove supstancijalne praktiëne i ideoloπke razlike, kako se ETUC-ov zadatak unapreappleivanja panevropske suradnje ne bi suoëio s opasnoπêu prekograniëne sindikalne konkurencije, pregovaranja o ustupcima ( concession bargaining ) i transevropskom trkom na dno. Ovaj poloæaj bi trebalo ozbiljno razmatrati u skladu sa svakim sluëajem, ali se, kao op- Êe pravilo, Ëini suviπe nepovjerljivim prema proaktivnosti i snazi pozitivnog primjera. SliËno tome, intradræavna meappleuklasna kolaboracija teæi osnaæivanju globalne kapitalistiëke agende koja se bazira na rastuêoj konkurentnosti, gurajuêi sindikate

184 184 natrag u nacionalistiëku obranu prethodnih nacionalnih postignuêa na raëun meappleunarodne radniëke solidarnosti. Kao πto smo prethodno napomenuli, nacionalne sheme socijalnog partnerstva generalno ograniëavaju volju i resurse za sindikalnu integraciju na transnacionalnom nivou. Izgleda korektno zakljuëiti da je u kontekstu evropske integracije, organizirani rad bio prihvaêen kao socijalni partner jedino u mjeri u kojoj je prihvatio neoliberalnu agendu. ( ) Suvremene forme partnerstva predstavljaju defanzivnu formu odustajanja od angaæmana i povlaëenja (Taylor i Mathers, 2002: 104). Sindikati Forme transevropske radniëke suradnje Sada Êemo se osvrnuti jednom (uvodnom) ispitivanju razliëitih transeuropskih strategija koje su trenutno prisutne. Prvo, kratko Êu se dotaêi onoga πto je moæda najinstinktivniji nivo na kome se odvija prekograniëna suradnja: nivo kompanije. Ova baziëna forma suradnje brzo otkriva svoja znaëajna ograniëenja sa stanoviπta kontrahegemonistiëke strategije: svaka diskusija o sistematskim radniëkim pristupima u otporu neoliberalizmu zahtijeva analizu nacionalnih i sektoralnih nivoa transgraniëne sindikalne suradnje. Kao πto sam upravo spomenuo, inter- i intra-kompanijska transnacionalna kooperacija je moæda najoëitija i najspontanija forma transnacionalne aktivnosti organiziranog rada. ZnaËajna implikacija veêe vezanosti radnika za direktne probleme i lokalna pitanja, pored veêih izgleda za sektoralnu suradnju umjesto suradnje na makro-nivou, je vjerojatnost da Êe se transnacionalne mobilizacije obiëno dogaappleati unutar jednog poduzeêa i njegovih podruænica i kooperanata. Kroz dobre prekograniëne veze i aktivnu praktiënu suradnju na ovom nivou, sindikati mogu koristiti ranjivost transnacionalnih proizvodnih sistema, distribucijskih i prodajnih mreæa kao svoju prednost. Sistemi just in time uveêavaju ranjivost poslodavca, buduêi da su radnici i sindikati Ëesto u stanju prekinuti lanac Ëitave transnacionalne proizvodnje tamo gdje je najtanji (Moody, 1997). U ovom je trenutku uoëljiva tendenciju prema nacionalistiëkom internacionalizmu Doug Imig je napisao: Skoro 95% nedavnih protesta u Zapadnoj Evropi primjeri su privatnih aktera koji podnose zahtjeve protiv nacionalnih ili subnacionalnih ciljeva u korist Ëisto domaêih pitanja (Imig, 2004: 223). Keck i Sikking piπu o bumerang obrascu po kome domaêe aktivistiëke grupe koriste svoje meappleunarodne mreæe i angaæiraju se u transnacionalnoj areni da bi pobijedili u domaêim borbama (Keck and Sikkink, 1998: 12). Ipak, iako je udio svih dogaappleaja motiviranih EU institucijama i politikama i dalje malen, njihova frekvencija kao i njihov udio u cjelini rapidno su rasli nakon Maastrichta (Imig, 2004: 223). Slabost evropskih reprezentativnih veza i nedostatak strateπke inovacije reflektiraju se u Ëinjenici da iako su Evropljani sve viπe uznemireni politiëkim upadima EU, oni nastavljaju ispostavljati svoje zahtjeve blizu kuêe - traæeêi od svojih nacionalnih vlada da djeluju u njihovu korist (ibid.: 233). Osim toga, decentralizacija prema kompanijskom nivou otvara moguênost (trenutno priliëno daleku) da se prekograniëno kolektivno pregovaranje u Evropi zasnuje na nivou kompanija umjesto na sektoralnom nivou (Marginson, 2003: 177). Relativno nestrukturirana i spontana priroda transnacionalne suradnje na nivou kompanija ozbiljan je problem iz perspektive pokuπaja da se kreira viπi tip transnacionalne solidarnosti i uzajamnosti. Osim toga, Ëesto je teπko ili nemoguêe bazirati organiziranije i generalnije forme transnacionalne regulacije - socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovanja i _benchmarkinga - na ovom mikro-nivou (1 ). Kao πto smo indicirali, sektoralni i nacionalni nivoi prikladniji su za makroekonomski izazov neoliberalizmu. Najprije Êemo se baviti ovim potonjim nivoom. Jedinice transnacionalne suradnje na nacionalnom nivou, koja se izraæava kroz interakciju konfederacija nacionalnih sindikata, imaju prednost jer su najviπi realistiëki nivo na kome se transevropske radniëke inicijative mogu odigravati. Meappleutim, nacionalne konfederacije su Ëesto prihvaêale pacificirajuêu medijaciju ETUCa, i do sada se taj nivo suradnje najëeπêe ostvarivao na sporadiëan i neinventivan naëin. Svojevrstan birokratski internacionalizam (Wahl, 2002: 52) postao je posebno ustaljena forma kooperacije na makro nivou. Ovaj pristup moæda je samo produbio radniëko nepovjerenje prema transnacionalizmu, a definitivno je proizveo malo pozitivnih, opipljivih rezultata. U klimi neprekidno rastuêe transnacionalne konkurencije, politika konsenzusa koju su slijedile sindikalne birokracije kroz socijalni dijalog i pregovaranje (u sluëajevima kada je korporativni sektor imao volju da u tome sudjeluje) bila je u stanju osigurati jedino minimalne standarde (ibid.: 50). Dok su neki autori tvrdili da su moguênosti za sindikalnu regulaciju na makro nivou bile nedovoljno razvijene (Goetschy, 1999: ), skeptiëna struja na polju istraæivanja odnosa rada i kapitala ( industrial relation ) propituje potencijal za centralizirano kolektivno pregovaranje kao takvo (e.g. Streeck, 1998: ; Dolvik, 2000: 58-77). Neki su tvrdili da je trenutno prekograniëna koordinacija po pitanju plaêa moguêa samo na osnovi ne-hijerarhijskih mreænih struktura, najvjerojatnije pokrenutih kombinacijom intra-asocijacijske koordinacije i pregovaranja o obrascu ( pattern bargaining ) na nivou Europske Zajednice (Traxler, 1999: 130). Pored opêih birokratskih implikacija topdown regulacije, briga za oëuvanje suvereniteta nacionalnih sindikata vjerojatno djeluje kao ograniëenje potencijala za centralistiëku opciju u korist horizontalnije integracije sindikata. TransgraniËno kolektivno pregovaranje sve viπe se razvija kao autonomna forma radniëkog otpora neoliberalizmu, makar je joπ u inicijalnoj fazi (Bieler, Lindberg and Pillay, 2008: 245) Ono dopuπta senzitivnost i fino usklaappleivanje nacionalnih razlika; ono moæe djelovati Ëak i ako poslodavci ne æele uêi u ozbiljan socijalni dijalog, te izbjegava strukturalno nepovoljan poloæaj rada u institucionalnom okviru EU (Bieler, Lindberg and Pillay, 2008: 241). Iako Êe razni nivoi sindikalnog donoπenja odluka

185 Sindikati (ukljuëujuêi nacionalne, lokalne i nivoe poduzeêa) vjerojatno utjecati na prekograniënu sindikalnu politiku donoπenja odluka i implementaciju (potencijalno takoappleer na komplementaran naëin - Jacobi: 2000: 12-28), sektoralni meso-nivo (meappleu-nivo) evropskih industrijskih federacija (EIF-a) izgleda da je u prednosti zbog relativno visokog stupnja kohezije i inkluzivnosti (Le Queux i Fajertag, 2001: 121). Normativne prednosti pregovaranja o obrascu s raznim poslodavcima (posebno poæeljnost standardizacije i regulacije) dobro su poznate (Sisson, 1987; Traxler, 2001). Prema nekima, EIF predstavljaju u biti jedina prekograniëna sindikalna tijela direktno vezana za individualne nacionalne sindikate i zapravo su jedina raspoloæiva transnacionalna sindikalna struktura u koju se moæe integrirati transnacionalno radniëko predstavniπtvo na nivou kompanija (Le Queux i Fajertag, 2001: 121). Regionalna suradnja je Ëesto inicijalni nivo na kome se poëinje razvijati transgraniëna suradnja, uvelike zbog sliënosti u sistemima odnosa rada i kapitala, ekonomskih uvjeta i kulturnih sliënosti, kao πto je sluëaj sa suradnjom izmeappleu sindikata sektora graappleevinarstva u centralnoevropskim dræavama i NjemaËkoj. Istaknutiji primjer je Doorn deklaracija (iz 1998.) koja je obavezala sindikate zemalja Beneluxa i NjemaËke da koordiniraju nacionalne kolektivne pregovore. Kolektivni ugovori trebali su korespondirati totalnoj sumi evolucije cijena i porasta radne produktivnosti (Kreimer-de Fries, 2000: 162). ETUC je potvrdio ovaj cilj na nivou Ëitave EMU (Ekonomske i monetarne unije), te je osnovao evropski komitet za kolektivno pregovaranje Evropska federacija metalskih radnika (EMF) posebno je istaknuti akter transevropskog kolektivnog pregovaranja (Schulten, 2000: ). Ona je vodila inicijativu da se kreiraju supstancijalni kriteriji za solidaristiëko kolektivno pregovaranje, traæeêi formulaciju evropskog okvira za nacionalno kolektivno pregova- Renato Guttuso, Diskusija, , Tate Modern, London 185 ranje kroz razvoj zajedniëkih zahtjeva i poloæaja (Gollbach i Schulten, 2000: 162) i Ëvrstu novu sindikalnu institucionalnu bazu za transnacionalnu kooperaciju. Iako je zastupala jedinstvenu politiku kolektivnog pregovaranja poëevπi od 1970-tih, ta je federacija dugo vremena bila priliëno neuspjeπna u svojim pokuπajima da generira konkretan zajedniëki rad na kolektivnom pregovaranju meappleu nacionalnim sindikatima metalskih radnika, buduêi da su oni sve viπe prihvaêali ideju politike pregovaranja na osnovu nacionalne konkurentnosti, u stilu trke prema dnu (silazne konkurencije). EU prihvaêanje Maastrichtskog ugovora i ideje EMU poëeli su mijenjati ovaj scenarij. Suprotstavljanje dumpingu plaêa postalo je kolektivna politika evropskog metalskog sektora. Osim toga, pored pitanja distribucije i plaêa, EMF Povelja o radnom vremenu (usvojena 1998.) oznaëila je prvi ujedinjeni pokuπaj sindikata evropskih metalskih radnika da postave minimum standarda o radnom vremenu πirom Evrope. Koordinacija i mobilizacije radnika evropskog General Motors (GM) pruæila je joπ jedan snaæan primjer transgraniëne kooperacije, ukljuëujuêi i Kopenhaπku deklaraciju o solidarnosti izmeappleu tvornica (odbacivanjem konkurencije izmeappleu proizvodnih pogona) uz medijaciju EMF-a, kao i simultane evropske GM πtrajkove 2000., 2001., i 2007., u velikoj mjeri inicirane kroz Evropski radni savjet (European Works Council) General Motorsa. Ipak, EMF napori na implementiranju transnacionalnog kolektivnog pregovaranja nastavljaju se suoëavati s problemom nedostatka efektivnih sankcija za nekolaborativne nacionalne federacije, usprkos nizu mekih sankcija. EMF inicijative za izgradnju institucija koje bi ojaëavale transnacionalnu kooperaciju u kolektivnom pregovaranju - kao πto je transformacija EMF-ovog Kolektivnog pregovaraëkog komiteta (CBC) u tijelo za stvaranje zajedniëke politike, kao i stvaranje CBC-eve Specijalne radne grupe za zajedniëku pripremu transnacionalnih sastanaka i formulaciju konkretnih prijedloga za zajedniëke poloæaje i benchmarke - priliëno su obeêavajuêe za razvoj evropske suradnje i discipline. MoÊni njemaëki sindikat IG Metall bio je u prvom redu razvijanja nekih od ovih transgraniënih kolektivnog pregovaranja, snaæno inicirajuêi interregionalne kolektivne pregovaraëke mreæe. Manje izloæeni uobi- Ëajenim ograniëenjima poput manjka osoblja i resursa, skoro svi IG Metal distrikti veê su uspostavili prekograniëne mreæe kolektivnog pregovaranja (Gollbach i Schulten, 2000: 167-8), πto ukljuëuje konstantnu razmjenu informacija izmeappleu participirajuêih sindikata, kao i meappleunarodnu razmjenu promatraëa za vrijeme kolektivnog pregovaranja, zajedniëke trening seminare i zajedniëko planiranje (ibid., 170). Ovi sastanci nude dobru priliku za bolje uzajamno upoznavanje u relativno neformalnom okruæju, i za razvoj transnacionalnih odnosa povjerenja graappleenjem osobnih kontakata (ibid.: 171). Nuæno je, ipak, imati na umu i moguêi strah od imperijalistiëkog nametanja (Frundt, 2005: 34) koji proaktivnost IG Metalla moæe kreirati. Ove potencijalno destabilizirajuêe tenzije mogu biti minimizirane davanjem velike paænje sindikal-

186 186 nim posebnostima i kulturi solidarnosti prilikom pokuπaja organiziranja (ibid., 34). Na transnacionalnom sektoralnom nivou, druge europske industrijske federacije slijedile su ove primjere iz metalskog sektora. Sindikati graappleevinara, na primjer, takoappleer su uveli praksu razmjene promatraëa u meappleunarodnom kolektivnom pregovaranju. Federacija evropskih transportnih radnika organizirala je nekoliko velikih evropskih πtrajkova. Ipak, postoje znaëajne varijacije izmeappleu sektora, i skromnije prakse koordinacije (kao πto je mekπi obavezujuêi ugovor o razmjeni informacija u javnim uslugama, ili francusko-njemaëki sporazum o interregionalnoj koordinaciji u kemijskoj industriji) karakteriziraju viπe sektora. Osim toga, praksa socijalnog dijaloga predominira u privatnim sektorima usluga i agrikulture, dok glavni preraappleivaëki sektori teæe ukljuëivanju u pregovaraëku koordinaciju (Marginson i Sisson, 2004: 115). Gledano iz nacionalne perspective, takoappleer postoje velike razlike (na primjer izmeappleu, da uzmemo dva ekstremna primjera, proaktivnih integrativnih aktivnosti njemaëkih sindikata i op- Êe atomizacije britanskog sistema industrijskih odnosa, gdje je sektoralno pregovaranje u velikoj mjeri nestalo), koje potvrappleuju potrebu za fleksibilnim pristupom transnacionalnoj integraciji. Progresivna strategija mora diferencirati izmeappleu zahtjeva koji odgovaraju Danskoj i onih koji odgovaraju Rumunjskoj, da damo ekstreman primjer. EMF-ova evropska koordinacija nacionalnog kolektivnog pregovaranja je primjer takve fleksibilne strategije, koja dovodi u sklad zahtjeve za plaêama s nacionalnim nivoima produktivnosti i inflacije (Bieler, Lindberg and Pillay, 2008: 277). Meappleutim, znaëajno razliëite opcije mogle bi viπe odgovarati prema specifiëno sektoralnim karakteristikama. Umjesto evropskog pregovaranja o benchmarkima za plaêe koje je EMF inicirala, Evropska federacija graappleevinara i radnika s drvetom zasnovala je svoj pregovaraëki pristup plaêama na poπtovanju autonomije lokalnog pregovaranja (Erne, 2008: 197). Bez obzira na specifiënu formu u kojoj ovo treba biti postignuto, koordinirano pregovaranje o plaêama, kao i o benchmarkima, zahtijeva pristup konzistentan s principom autentiëne supsidijarnosti, (Marginson i Sisson, 2004: 70), koji je vaæan zbog demokratske odgovornosti, odreappleene nacionalne autonomije, participacije obiënih radnika u æivotu sindikata i fleksibilnosti u skladu sa specifiënim kontekstom. Sindikati Transnacionalni socijalno-sindikalni pokret ZnaËaj πirokih mobilizacija za transgraniënu kooperaciju veê je bio spomenut. Da bi imali ozbiljan potencijal za uspjeh, kolektivno pregovaranje, benchmarking i socijalni dijalog trebaju biti poduprijeti potencijalom za efektnu direktnu akciju. Takoappleer, potreba da se prevaziapplee doktrina socijalnog partnerstva, kao i kooperativna priroda solidaristiëkog radniëkog projekta (vidi Gould, 2007: 158), podrazumijevaju vaænost participativnog demokratskog horizontalizma u radniëkoj interakciji i inicijativama. Inkluzivna, participativna priroda socijalno-sindikalnog pokreta ( social movement unionism ) korisna je za razvoj osjeêaja pripadnosti i predanosti borbi za radniëka prava, πto su nuæni elementi za πiroke, transnacionalne progresivne mobilizacije, kao i za demokratskiju i eksplicitniju artikulaciju progresivnih i transformativnih radniëkih zahtjeva. Osim toga, πiroka participacija i transparentnost pomaæu legitimizirati transnacionalne koalicije i suradnju. Ovaj novi, participativno demokratski sindikalizam, veê prisutan u sindikalnim strujama koje organiziraju radnike odozdo, kao i u nekim postojeêim borbenim sindikatima πirom planete, kao i, da navedemo jedan znaëajan primer, Transnational information exchange - jedina globalna, demokratska i inkluzivna sindikalna mreæa (Moody, 1997) - produbljuje i transcendira debatu o usluænim ( service unionism ) i organizacijskim ( organising model unionism ) modelima ustrojstva sindikata, pri Ëemu potonji model u globalnim razmjerima ponajbolje utjelovljuje SEIU-ova (Service Employees International Union, veliki ameriëki sindikat radnika u usluænom sektoru) ekspanzionistiëka ali birokratska agenda. Borba za sindikalnu demokraciju trebala bi postati dio agende za promjenu, ako Êe sindikati ostvariti efektnu ulogu. ( ) Nedavna studija, napravljena u SAD-u, pokazala je da sindikati pobjeappleuju u 73% slu- Ëajeva u glasanjima za sindikalizaciju novih poduzeêa kada su obiëni Ëlanovi sindikata ujedno i organizatori, u usporedbi s 27% glasanja kada su ih organizirali profesionalni organizatori (ibid.). Na transnacionalnom nivou, da damo drugi primjer, birokratsko vodstvo Meappleunarodnih sindikalnih sekretarijata Ëesto demobilizira i sprijeëava radnike od poduzimanja transnacionalnih kolektivnih akcija. Pristup EMF evropskim pregovaranjima trpi od sliënog problema: iako osigurava priliëno tehnokratsku transnacionalnu suradnju, ne uspijeva potaknuti transnacionalnu mobilizaciju odozdo (Erne, 2008: 198). U Evropi se otpor u stvari Ëesto razvija kao reakcija na EU institucionalnu logiku, kao u sluëaju iz rujna/septembra prilikom zapadnoevropskog protesta vozaëa kamiona, ribara i farmera protiv visokih cijena goriva, koji su, blokiranjem rafinerija, skladiπta goriva, autoputeva i luka, paralizirali ekonomije i vlade Zapadne Evrope (Imig, 2004: 216) Evropska federacija transportnih radnika organizirala je πtrajk diljem Europe protiv EU direktive o fleksibilizaciji luëkih radnika. Direktne transnacionalne forme otpora takoappleer su se dogodile iste godine kada su se radnici EPSU (Evropska federacija radnika u javnim sluæbama) pridruæili nekim belgijskim sindikatima, AT- TAC-u i drugim progresivnim socijalnim akterima i pokretima u kampanji protiv Evropske direktive o uslugama (sliëne mobilizacije deπavale su se i i 2006., i uspjele su sprijeëiti usvajanje prvog nacrta direktive) (Bieler, Lindberg i Pillay, 2008: 242-3). SliËan kurs akcije dogodio se protiv liberalizacije luka (iste godine dogodile su se i evropske demonstracije protiv Bolkestein direktive) su desetine tisuêa radnika sudjelovale u meappleunarodnom protestu zbog privatizacije æeljeznica. Kao πto je ranije primijeêeno, transportni radnici nisu izloæeni prekograniënoj konkurenciji u istoj mjeri, te su zbog toga uspijele postiêi ne-

187 Sindikati ke od najmilitantnijih i najorganiziranijih transnacionalnih mobilizacija. ZnaËajan sluëaj kontinuirane prekograniëne mreæe radnika mreæa je evropskih luëkih radnika, koja je nastala kasnih 1970-tih na osnovi duge historije sindikalnog internacionalizma; specifiëne, svakodnevne, od rada zavisne svijesti o meappleunarodnoj ekonomskoj meappleupovezanosti; a mreæa je osnaæena uslijed strateπke pozicije transportnih radnika pod novim just in time sistemom (Waterman, 2001: 79-83). Medjutim, djelomiëno zbog svoje polu-sindikalistiëke ideoloπke isklju- Ëivosti (u smislu radikalnog sindikalistiëkog pokreta bliskog revolucionarnom i Ëak anarhosindikalizmu) i predrasuda protiv formalne organizacije, militantna, autonomna incijativa luëkih radnika ostala je neformalna i nije uspjela postiêi kontrolu nad sindikatima luëkih radnika (vidi Waterman, 2001b: ). Vaæan primjer πire asocijacije transacionalnog socijalnog otpora je mreæa Evropskih marπeva (Euromarch), protiv mjera πtednje, nezaposlenosti, nesigurnosti na radu i socijalnog iskljuëivanja, koja se ukljuëila u organiziranje niza akcija, poëevπi od snaænih prosvjeda ( ljudi) ispred mjesta odræavanja EU summita u Amsterdamu (1997.) do fiziëkih okupacija ureda za nezaposlene u Francuskoj (vidi Mathers, 1999). Ovu mreæu, meappleutim, karakterizira slab institucionalni kapacitet (Mathers, 2007: 51). ATTAC je takoappleer sliëan, ali bolje organizirani tip formacije. Osim toga, Evropski socijalni forumi su izgradili veze izmeappleu stabiliziranih i neformalnih sektora radnika, te su pomogli u formiranju zajedniëke evropske aktivistiëke zajednice. Francuski SUD-PTT sindikat, kao i njegova konfederacija G10-Solidaires, te talijanski Comitati di Base (COBAS) i Sindicato intercategoriale dei comitati di base (SINCOBAS) bili su posebno proaktivni u ovim tipovima aktivnosti i koalicija, kao i u prekograniënim sindikalnim akcijama (Bieler, 2006: 149). Borbeni klasni sindikalizam Ëesto se razvija u opoziciji prema sluæbenom, korporativnom/tripartitnom evropskom sindikalnom modelu, i njegovoj generalnoj kapitulaciji pred glavnim zahtjevima neoliberalnog projekta. COBAS je, na primjer, ostvario πiroku podrπku budu- Êi da su glavne sindikalne federacije podræavale EMU, te je pomogao u inspiriranju i organiziranju πtrajkaπke borbenosti javnog sektora (Gall, 1995: 9-20). Socijalno-sindikalni pokret je, naravno, takoappleer znaëajno prisutan u brojnim kritiënim strujama sindikalista odozdo ( rank-and-file ) unutar oportunistiëkijih i birokratiziranih masovnih sindikata. Ovo je doprinijelo novom razvoju unutar birokratiziranih sindikata, koji su se poëeli otvorenije suprotstavljati neoliberalnom projektu. DjelomiËno kao rezultat tog obrata uoëen je porast prekograniënih kampanja i demonstracija evropskih sindikata i socijalnih pokreta (Lefebure, 2002; Della Porta i Mosca, 2007; Erne, 2008). VeÊ se EMU mjerama πtednje suprotstavilo nekoliko nacionalnih demonstracija i masovnih πtrajkova (Taylor i Mathers, 2002: 100). Potencijal za evropsku masovnu sindikalnu mobilizaciju potvrappleen je raznim drugim mobilizacijama koje sam veê spomenuo. VeÊi problem je moæda kako razviti 187 odræivu mobilizirajuêu strukturu (vidi Gajewska, 2008.). U mnogim sektorima, radniëki transnacionalizam ostaje predmet sporadiënih kampanja umjesto stabilne organizacije (Anner, 2006: 8). RadniËka solidarnost mora biti dopunjena Ëvrstim permanentnim strukturama sposobnim da prevaziappleu lokalizirane i sporadiëne radniëke ustanke, i da osiguraju snaænije buduêe mobilizacije. U skladu sa svojim opêim ciljem maksimiziranja radniëke demokratske snage, socijalno-sindikalni pokret predan je sveobuhvatnom pristupu promjenama koji takoappleer unaprijeappleuje πiroke interese radniëke klase izvan radnog mjesta, u zajednicama, kroz korporativne kampanje ( corporate campaigns ), i na nacionaloj i meappleunarodnoj politiëkoj sceni. Demokratski klasni sindikati kao πto su talijanski COBAS (Comitati di Base - komiteti iz baze) i CGIL (Confederazione Generale Italiana del Lavoro), ili francuski SUD (Solidaires Unitaires Démocratiques), opet su vodeêi pozitivni primjeri. Progresivna radniëka alijansa sindikata i lijevih partija mogla bi znaëajno unaprijediti procvat organiziranog rada i prekograniënih aktivnosti. PolitiËko i ekonomsko krilo radniëkog pokreta moraju se ponovno povezati. JaËa klasna svijest je kljuëna za razvoj boljeg razumijevanja i svijesti o podijeli pa vladaj kapitalistiëkoj strategiji. Taj razvoj klasne svijesti mogao bi takoappleer biti joπ jaëe induciran putem transnacionalne akcije - na primjer, kroz pojavu konkretnog radniëkog internacionalizma, kroz novootkrivenu snagu i veêe razumijevanje steëeno u aktivnoj, dezalijeniranoj interakciji sa strukturama i procesima transnacionalno organiziranog rada, i tako dalje. Izgradnja Ëvrste demokratske organizacije (npr. jaëanjem uloge sindikalnih povjerenika) evropske sindikalne mreæe (koja treba nadrasti internacionalizam na razini pogona - shop floor internationalism ) mogla bi imati kljuënu ulogu u stvaranju vrlo demokratskog, borbenog radniëkog pokreta. Druga praktiëna razmatranja Transnacionalna financijska strategija za radniëki pokret takoappleer treba biti razvijena. Transevropske kreditne zadruge u vlasniπtvu sindikata, kao i sindikalni mirovinski fondovi, moæda bi takoappleer mogli imati zna- Ëajnu ulogu u financiranju evropskog radniëkog pokreta, a moæda i πirih pokreta za demokratizaciju i borbu protiv neoliberalizma. Ovo bi moglo pomoêi da se ukloni jedna od znaëajnih prepreka πirenju transnacionalne aktivnosti - povremeno visoki financijski troπkovi transgraniëne suradnje i ujedinjene akcije. Osim toga, moguêe je, na primjer, zamisliti moguênost da se nekada progresivniji evropski sindikati poveæu u projektu osnivanja evropskog TV kanala koji bi se suprotstavio monopolu masovnih medija koji su u rukama ekonomskih i politiëkih elita. JuænoameriËki TeleSUR (koji uvelike financira venezuelanska vlada) jedan je od najpoznatijih (iako moæda ne i najimpresivnijih) primjera ove nove ambiciozne strateπke struje u kontrahegemonistiëkim borbama ljevice (2 ). Danas viπe nego ikada, radniëka solidarnost mora biti istinski transkontinentalna. Danas bi Ëak bi i stra-

188 188 tegija oëuvanja privilegija radniëke aristokracije u najrazvijenijim zemljama teπko funkcionirala ako bi zanemarila sve globalniju prirodu kapitalistiëkih lanaca proizvodnje i distribucije. Djelotvorna kampanja za istinski kraêe radno vrijeme mora biti svjetska. ( ) Ako bi 73 ili viπe milijuna radnika direktno zaposlenih u transnacionalnim kompanijama, ili 110 milijuna Ëlanova sindikata pridruæenih ICFTU (Meappleunarodna konfederacija slobodnih sindikata) i desetine milijuna i dalje izvan organizacije, poëeli da vuku zajedno u svjetskoj borbi za kraêi radni tjedan, imali bi ogroman utjecaj na krizu nezaposlenosti (Moody, 1997). SliËna evropska kampanja (kao dio globalnog pokreta za kraêe radno vrijeme), inkorporirajuêi istoënoevropske sindikate, mogla bi predstavljati znaëajan blok za takvu strategiju, nudeêi snaæan primjer moguênosti kolektivne transnacionalne akcije. OpÊenito govore- Êi, znaëajni aspekti ove progresivne alternative uklju- Ëuju uvoappleenje novih europskih minimalnih standarda (u vezi plaêa, radnih sati, zaπtite od otkaza i isplata, socijalne zaπtite i javnih usluga, sindikalnih prava itd.) s jedne strane, ali takoappleer i novo investiranje i novu poreznu politiku, politiëku i ekonomsku demokratizaciju, te redefiniranje uloge javnog sektora na evropskom nivou. Meappleutim, na duæu stazu, koherentna, odræiva vizija i strategija socijalne Evrope kao alternativa neoliberalizmu vjerojatno Êe zahtijevati (snaæno politiëki) transkontinentalni kontra-hegemonistiëki izazov postojeêem globalnom politiëkom i ekonomskom reæimu. ZakljuËne misli Sada Êemo sumirati neke od glavnih toëaka vezanih za demokratsku, organiziranu ali fleksibilnu transnacionalnu strategiju za evropske snage rada. Prvo, postuliramo da empirijski uvid, koji sam upravo izloæio, otkriva nedostatak voluntaristiëkih, sporadiënih i nepovezanih impulsa za transevropsku sindikalnu koordinaciju. Transnacionalne inicijative moraju osigurati ËvrπÊu osnovu kroz svjesno stvaranje snaænih regulatornih i koordinatornih transevropskih institucija radniëkog pokreta. Uspjeπne inicijative Êe se najvjerojatnije dogoditi kada se pronaapplee fina linija izmeappleu koordinacije i autonomije. Drugo, vezano za prethodnu tvrdnju, trebalo bi biti jasno da bi bilo koji pokuπaj da se pronaapplee jedan jedinstveni, opêevaæeêi strateπki odgovor bio ozbiljan promaπaj. Dublja kompleksnost ove strateπke debate prevazilazi okvir ovog rada. Tvrdimo - kao πto sam veê indicirao u raspravi o utjecaju nacionalnih i sektoralnih razlika na forme transgraniënih aranæmana - da konture i dinamike razvoja πirom Evrope imaju Ëvrsto tlo u postojeêim kontinentalnim, nacionalnim, sektoralnim i kompanijskim institucionalnim okvirima, kao i u organizaciji samog radnog mjesta, u njihovoj znaëajnoj heterogenosti. Prema tome, rigidna vertikalna integracija aktivnosti radniëkog pokreta i sistema industrijskih odnosa je i nerealna i nepoæeljna. Dominantna tendencija prema evropskom sistemu kompleksnih viπeslojnih industrijskih odnosa (Marginson i Sisson, Sindikati 2004: 289) odraæava izvjesna objektivna ograniëenja i impulse. Jedan vaæan aspekt dijalektiëkog pristupa transevropskoj sindikalnoj integraciji izvjesno je sjedinjenje kooperativne koordinacije na transnacionalnom nivou i autonomije i inicijative na nacionalnom, sektoralnom i kompanijskom nivou. Ova meappleuzavisnost se takoappleer oëituje u vaænosti efektne vertikalne integracije pregovaraëke koordinacije na nacionalnom i kompanijskom nivou za djelotvornu prekograniënu horizontalnu koordinaciju (Margison i Sisson, 2004: 114). Traxler i Mermet (2003: 245) izgleda da su u pravu u svojoj tvrdnji da ono πto je stvarno bitno nije uspostavljanje uniformnog pregovaraëkog i benchmarking okvira, nego generalna koherentnost kritiëke mase razliëitih koordinatornih jedinica sposobnih da utjeëu na makroekonomski sistem kroz izvjesne opêe pregovaraëke i benchmarking parametre, koji trebaju biti primjenjivi i implementirani u skladu s potrebama i moguênostima konkretnog nivoa koji je u pitanju. Na kraju, ukratko Êemo se osvrnuti na procjenu uloge sindikalnih inicijativa i organizacije odozdo u prekograniënoj sindikalnoj suradnji. Naravno da je mogu- Êe predoëiti situacije u kojima ove transnacionalne opozicione mreæe zaobilaze sindikalne Ëinovnike. Takve bi fenomene, meappleutim, trebalo generalno promatrati kao konjunkturne, buduêi da nisu niti uvijek moguêi, niti univerzalno poæeljni, jer ne mogu uvijek osigurati dobro organiziranu i dovoljno resursima opskrbljenu ujedinjenu akciju. Postojanje neprijateljstva ETUC birokracije prema demokratskim klasnim sindikatima kao πto su SUD, CGIL i COBAS (Mathers, 2007: 56) otkriva opasnu vjerojatnost izraæeno antagonistiëkog pozicioniranja izmeappleu raznih segmenata sindikalnog pejzaæa u momentu kada su kreativne, nove transnacionalne inicijative moæda joπ suviπe krhke da bi dozvolile potpunu konfrontaciju izmeappleu konfliktnih perspektiva u radniëkom pokretu. Dugotrajna borba za hegemoniju unutar predominantno nedemokratskih sindikata (i sindikalnih konfederacija) ne smije biti napuπtena. Odreappleeni stupanj sindikalne centralizacije je zapravo neophodan za djelotvoran, ujedinjen management resursima i strateπko upravljanje. Ipak, potencijal za istinski borbenu i nebirokratsku strategiju da inkorporira (kao uzajamno osnaæujuêe) i centralizirane i horizontalne organizacijske nivoe, zavisit Êe od radikalne redistribucije moêi i stvaranja demokratskog organskog odnosa izmeappleu raznih nivoa. Transnacionalni, nepokolebljivo demokratski - ali svejedno i pragmatiëni - socijalno-sindikalni pokret pruæa najveêu nadu za renesansu organiziranog rada. Taj pokret takoappleer posjeduje potencijal da postane jedna od kljuënih snaga u demokratizaciji Europske Unije.»lanak je originalno objavljen u londonskom akademskom Ëasopisu Capital & Class, Vol. 35 No.1, (Ovaj malo modificirani tekst je s engleskog prevela beogradska Republika

189 Sindikati Biljeπke 1) Evropski radni savjeti/european Works Councils (nastali direktivom evropskog VijeÊa ministara 1994.) druga su znaëajna, iako vrlo kontroverzna, evropska struktura na EU mikro nivou, koju neki vide kao faktor zauzdavanja radniëkog pokreta, a neki kao korisno oruapplee. Vezano za EWC vidi, na primjer, Royle T (1999) Where s the Veal? McDonalds and its European Works Council, European Journal of Industrial Relations 5(3); Arrowsmith J, Marginson P (2006). The European cross-border dimension to collective bargaining in multinational companies, European Journal of Industrial Relations, 12(3); Hancke B (2000) European works councils and industrial restructuring in the European motor industry, European Journal of Industrial Relations, 8(3); Lecher W et.al. (2001) European Works Councils: Developments, Types and Networking; itd. 2) O znaëaju prevazilaæenja tradicionalne lijeve i sindikalne medijske strategije, vidi npr. Debray R (2007) Socialism: A Life Cycle, New Left Review 46, July-August. Bibliografija: Anner M et al. (2006) The industrial determinants of solidarity: Global inter-union politics in three sectors. European Journal of Industrial Relations 12(1). Bayertz K (1999) Four uses of solidarity. In Bayertz K (ed.) Solidarity. Dordrecht: Kluwer. Bieler A (2005) European integration and the transnational restructuring of social relations: The emergence of labour as a regional actor? Journal of Common Market Studies 43(3). Bieler A (2006) The Struggle for a Social Europe. Manchester: Manchester University Press. Bieler A, Lindberg I, Pillay D (2008) Labour and the Challenges of Globalization: What Prospects for Transnational Solidarity? Scottsville: University of KwaZuluPress-Natal Press. Dølvik JE (2000) Building regional structures: ETUC and the European Industry Federations. Transfer 6(1). Fantasia R (1988) Cultures of Solidarity (University of California Press, Berkeley). In Frundt HJ (2005) Movement theory and international labor solidarity. Labor Studies Journal 30(2). Freyssinet J (1998) The impact of the European Monetary Union on pay policy and collective bargaining. In Jacobi O, Pochet P (eds.) A Common Currency Area: A Fragmented Area for Wages 78 (2000); and Sisson K et al. (1998) The Industrial Relations Implications of EMU. Brussels: European Commission. Gajewska K (2008) The emergence of a European labour protest movement? European Journal of Industrial Relations 14(1). Gall G (1995) The emergence of a rank and file movement: The Comitati di Base in the Italian workers movement. Capital & Class 55. Gill S (2001) Constitutionalising capital: EMU and disciplinary neo-liberalism. In Bieler A, Morton AD (eds.) Social Forces in the Making of the New Europe. Houndsmills: Palgrave. Goetschy J (1999) The European employment strategy: Genesis and development. European Journal of Industrial Relations 5(2). Gould CC (2007) Transnational solidarities. Journal of Social Philosophy 38(1). Hall S (1979) The politics of mugging, in Hall S (ed.) Policing the Crisis: Mugging, the State, and Law and Order. New York: Holmes and Meier. Hyman R (2005) Trade unions and the politics of the European social model. Economic and Industrial Democracy 26(1). Imig D (2004) Contestation in the streets: European protest and the emerging Euro-polity. In Marks G, Steenbergen MR (eds.) European Integration and Political Conflict. Cambridge: Cambridge University Press. Jacobi O (2000) Transnational trade union cooperation at global and European Level: Opportunities and obstacles. Transfer 6(1). Katz H, Darbishire O (1999) Converging Divergences: Worldwide Changes in Employment Systems. Ithaca, NY: Cornell University Press; cited in Anner M et al., The industrial determinants of transnational solidarity: Global interunion politics in three sectors, European Journal of Industrial Relations 12(1). Keck ME, Sikkink K (1998) Activists beyond Borders: Advocacy Networks in International Politics. Ithaca and London: Cornell University Press. 189 Kreimer-de Fries J (2000) Tarifkooperation der Gewerkschaftsbunde BeNeLux-Deutschland: Die Erklärung von Doorn. In Schulten T, Bispinck R (eds.) Tarifpolitik unter dem Euro. Perspektiven einer europäischen Koordienierung: das Beispiel Metallindustrie. Hamburg: VSA-Verlag. Cited in Gollbach J, Schulten T, Cross-border collective bargaining networks in Europe, European Journal of Industrial Relations 6(2). Le Queux S, Fajertag G (2001) Towards Europeanization of collective bargaining? Insights from the European chemical industry. European Journal of Industrial Relations 7(2). Marginson P et.al. (2003) Between decentralization and Europeanization: Sectoral bargaining in four countries and two sectors. European Journal of Industrial Relations 9(2). Martin A, Ross G (1999) In the line of fire: The Europeanization of labour representation. In Martin A, Ross G (eds.) The Brave New World of European Labour: European Trade Unions at the Millenium. Oxford: Berghahn Books. Mason A (2000) Community, Solidarity and Belonging (2000). Cambridge: Cambridge University Press. Cited in Gould CC (2007) Transnational solidarities, Journal of Social Philosophy 38(1). Mathers A (1999) Euromarch: The struggle for a social Europe. Capital & Class 68. Mathers A (2007) Struggling for a Social Europe. Aldershot: Ashgate Publishing. Moody K (1997) Towards an international social-movement unionism. New Left Review I(225), September-October. Mückengraber U (2006) Towards procedural regulation of labour law in Europe. In Magnusson L, Strath B (eds.) A European Social Citizenship? Preconditions for Future Policies from a Historical Perspective. Brussels: PIE-Peter Lang. Radice H (2000) Responses to globalisation. New Political Economy 5(1). Scharpf FW (1987) Sozialdemokratische Krisenpolitik in Europa. Frankfurt: Campus. Cited in Schulten T (2002) A European solidaristic wage policy. European Journal of Industrial Relations 8(2). Schulten T (2000) The European metalworkers federation on the way to a Europeanisation of trade unions and industrial relations. Transfer 6(1). Schulten T (2001) On the way towards downward competition? Collective bargaining under the European Monetary Union. In Schulten T, Bispinck R (eds.) Collective Bargaining Under the Euro: Experiences from the European Metal Industry. Brussels: ETUI. Schulten T (2002) A European solidaristic wage policy. European Journal of Industrial Relations 8(2). Shelbie T (2002) Foundations of black solidarity: Collective identity or shared oppression? Ethics 112, January. Silver B (2008) Forces of Labor, New York: Cambridge University Press. Sisson K (1987) The Management of Collective Bargaining: An International Comparison. Oxford: Blackwell. Cited in Traxler F et al. (2001) National Labour Relations in Internationalized Markets. Oxford: Oxford University Press. Streeck W (1998) The internationalization of industrial relations in Europe: prospects and problems. Politics and Society 26(4). Taylor G, Mathers A (2002) Social partner or social movement? European integration and trade union renewal in Europe. Labor Studies Journal 27(1). Taylor G, Mathers A (2002) The politics of European integration: A European labour movement in the making? Capital & Class 78. Traxler F (1999) Wage-setting institutions and European Monetary Union. In Huemer G, Mesch M, Traxler F (eds.) The Role of Employer Associations and Labour Unions in the EMU. Aldershot: Ashgate. Turner L (1996) The Europeanization of Labour: Structure Before Action. European Journal of Industrial Relations 2. Vos KJ (2006) Europeanization and convergence in industrial relations. European Journal of Industrial Relations 12(3). Wahl A (2002) Labor s Demand for a Social Europe. Monthly Review 54(2). Waterman P (2001) Globalization, Social Movements and the New Internationalism. London and New York: Continuum. Waterman P (2001) Beyond the bureau: The waterfront internationalism of the Spanish dockers. In Waterman P (2001) Globalization, Social Movements and the New Internationalism. London and New York: Continuum.

190 190 Sindikati Organski intelektualci sindikalnog pokreta prof. dr. Sheila Cohen Usprkos svim usmjerenim napadima na nezavisnu organizaciju na radnim mjestima kako u Britaniji tako i u SAD-u, maleni dio aktivista je ostao i oformio borbu protiv silne moêi kapitala.»ak i u juriπu koji je uslijedio nakon 1980-ih, radnici su nastavili biti organizirani uglavnom kroz rad sindikalnih povjerenika na temelju predstavljanja i radniëke participacije. Upravo je taj oblik organiziranja pruæio kamen temeljac za nastavak prisutnosti sindikata u tvornicama. Dok se jakost ovog temelja moæe mijenjati, njegova dinamika ostaje ista: jedna vrsta kombiniranog i neravnomjernog razvitka zastupanja zaposlenih koje ukazuje na to da godine nisu jedino πto je bitno kao faktor iskustva za vodstvo na radnom mjestu. Istraæivanje obnove britanskih sindikata ukazuje na Ëinjenicu da se mijenjanjem uvjeta na radnim mjestima i organiziranja istih naposljetku stvaraju nove grupe aktivista, Ëije ih iskustvo pruæanja otpora povezuje sa sklopom razmiπljanja o osjeêaju obaveze i radikalizmu koji obiljeæavaju starije slojeve aktivista. Aktivistom se postaje, a ne raapplea, a ironija je da je kapitalizam upravo taj koji ih redovito stvara. Ova obiljeæja stvaraju vaæan sloj radniëke klase; sloj izmeappleu ugroæenog formalnog vodstva i onoga πto predstavlja relativno neinformirano, nesvjesno Ëlanstvo. Ono πto je jedinstveno za taj sloj jest to da je izravno vezan uz probleme Ëlanova sindikata na radnom mjestu, kao i za mnogo πire mreæe izmeappleu klasnih udruæenja u bazi pokreta. Ovo πire iskustvo gradi klasnu solidarnost, takoappleer πireêi zanimanje za πire politiëke probleme, pa mnogi aktivisti s radnih mjesta postaju dobro naëitani i posjeduju znanje o praksi ali i teoriji. Takvi aktivisti su Ëesto vrlo predani svojemu radu. Sindikalno djelovanje shvaêaju viπe kao svoj naëin æivota, a manje kao birokratski zadatak kojeg se æele πto prije rijeπiti. Korijeni takve predanosti meappleu niæom administracijom i volonterskim Ëlanstvom sindikata udahnjuju æivot i energiju u kontrastu s uπtogljenom rutinom i birokratskom formom sluæbene sindikalne aktivnosti; radi se o energiji koja se crpi ali i izravno stvara, pokreêuêi oblike radniëkog otpora. Ipak, najbitniji kod ovog sloja aktivista nisu njihov integritet i predanost, koji su svakako zadivljujuêi u ovim uvjetima koji ne pogoduju tako neëemu. Najbitnije je da postojanjem ovog sloja obiëni nosioci borbenog klasnog sindikalnog djelovanja unutar pokreta posjeduju moguênost stvaranja unutarklasnog vodstva predanih aktivista koji su u moguênosti preæivjeti periode pada, te izgraditi veze u bazi pokreta, te su u stanju utjecati i voditi iduêi rast - od dna prema gore. Upravo je to vodstvo ono vodstvo koje je ukorijenjeno meappleu obiënim Ëlanstvom, te koje pruæa najbræa, te najrealnija, rjeπenja za neprekidan ciklus izdaje i poraza. Baza za takav pokret veê postoji u trenutnom sloju predanih aktivista s radnih mjesta, u korijenima otpora i organiziranja u SAD-u i u Britaniji. Takvi aktivisti - viπe iz potrebe nego iz ideala - trajno grade meappleuklasne oblike nezavisnih radniëkih organizacija koje, Ëak i u trenutnim okolnostima, mogu suraappleivati kako bi odræavale solidarnost i masovno organiziranje od jedne borbe do iduêe. U vremenima koja su viπe pruæala, aktivisti s radnih mjesta su pokazivali znatan interes u izrazito politiëkim pokuπajima da izgrade meappleuklasne mreæe meappleu Ëlanovima sindikata odozdo, mreæe poput Komiteta za obranu sindikata koji je organizirala KomunistiËka partija (eng. Liaison Committee for the Defence of the Trade Unions, LCDTU) koja je mobilizirala tisu- Êe sindikalnih povjerenika u organiziranju protiv anti-sindikalnih vladinih mjera, da bi bili raspuπteni sredinom 1970-ih nakon πto se KP usmjerila iskljuëivo na privlaëenje lijevih laburistiëkih parlamentarnih zastupnika i voapplea sindikata. SliËno tome, International Socialism grupa je odræala Ëitav niz inkluzivnih konferencija na razini Ëitavog pokreta za obiëne Ëlanove kao i za priliëan broj sindikalnih povjerenika, prije nego πto je popustila pred uvijek prisutnom kuπnjom ostvarivanja interesa svoje stranke.

191 Sindikati Relativno malena veliëina i izolacija danaπnjih mreæa aktivista djelomiëno su posljedica toga πto jako malo prijatelja sindikalnog pokreta pridodaje vremena, paænje i truda kako bi podræali te aktiviste u njihovom naumu da izgrade i πire pokret iz baze, koji tako bitno zastupaju. Jedinstveni klasni poloæaj tih aktivista i njihova uloga u izgradnji sindikalizma kao druπtvenog pokreta moraju biti uzeti u obzir u razmatranju danaπnjeg radniëkog pokreta i njegovih πansi za obnovu. Gramiscijev koncept aktivista iz redova obiënog Ëlanstva, kao organskih intelektualaca, predlaæe moguêu ulogu za mainstream ili tradicionalne intelektualce - one koji piπu analize o obnovi sindikata - u vidu kanaliziranja aktivnosti tih organskih intelektualaca i ostvarivanja veza izmeappleu klase i odreappleenih slojeva tradicionalnih intelektualaca. Od te tradicionalne inteligencije se traæi da ne slijedi toliko partijske linije s margina, veê da radi unutar radniëke klase u suradnji s njenim organskim kolegama podupiruêi ih, istraæujuêi i educirajuêi ih, s ciljem razvoja postojeêe klasne organizacije i otpora. 191 Ocean sindikalnih volontera Dok se rijetko spominje u trenutnim raspravama o obnovi sindikata, ovaj pristup je konkretno prikazan u nekoliko trenutnih inicijativa od kojih je najbolje poznat reformski pokret Teamsters for a Democratic Union (TDU) meappleu sindikalnim volunterima i dijelom sindikalne administracije u SAD-u. Nedavno priznanje ukazuje na preobraæaj Teamstera (veliki sindikat u SAD-u i Kanadi, op.a., okuplja prvenstveno vozaëe kamiona) na temelju TDU-ovog pokreta kao najznaëajniju pobjedu bilo kojeg pokuπaja grupiranja obiënog Ëlanstva u sindikalnoj povijesti 20. stoljeêa u Americi. to je izazvalo ovu pobjedu i ovu preobrazbu? Umjesto da guπe autonomiju i iskustvo svojih pristaπa apstraktnim programima i politikama, mainstremni intelektualci TDU-a su se upustili u dinamiënu klasnu borbu utemeljenu na radnim mjestima. Radi se o pristupu koji je viπe πirio nego πto je zaobilazio odredbe politike sindikata na radnim mjestima. Kao πto je jedan od osnivaëa to sroëio - bio bih budala kada bih koristio TDU za dogmatsku socijalistiëku politiku, jer bi on tada ostao vrlo malen. Ja æelim da bude jako velik. Paralelni projekt i bilten Labor Notes (RadniËke biljeπke) je pokrenut kako bi pomogao predanim aktivistima diljem radniëke klase kao cjeline, podupiruêi njihov rad konferencijama na nacionalnoj razini, susretima mreæa sindikalista odozdo, kao i organiziranjem πkola s raznim temama u rasponu od koncesionarskih plaêanja poslova do timskog rada. Takva okupljanja pruæala su aktivistima moguênost stvaranja veza meappleu pojedinim pokretima, te stvaranja strategija borbenih tehnika dogovaranja koje su Ëesto bile prihvatljive lijevijim voappleama sindikata i komentatorima , na 20-oj godiπnjici osnivanja TDU-a, RadniËke biljeπke su izrazile zahvalnost tom moru sindikalista odozdo na kojemu su plutale, mnogim sindikalnim aktivistima koji su odræavali projekt informiranim, radili na dogaappleanjima koja su se organizirala, davali njenim priruënicima, konferencijama i πkolama utemeljenje u dnevnim aktivnostima vezanim za razliëite borbe radniëkog pokreta. Pokuπaji izgradnje grupa podrπke sindikalistima odozdo nisu ograniëeni samo na podruëje SAD-a. Mreæa internacionalnih aktivista Transnational Information Exchange (TIE), osnovana kasnih 1970-ih u Europi, brzo se odmakla od svojeg originalnog koncepta kao istraæivaëke mreæe ka direktnijoj ulozi u dogovaranju meappleunarodnih susreta i uspostavi kontakata meappleu radnicima-aktivistima i drugim sindikalistima odozdo. TIE je naglaπavala vaænost lokalnih skupova i aktivnosti, izbjegavajuêi veêa, gotovo simboliëka, okupljanja koja su imala kao cilj povezivanje nacionalnih sindikalista birokrata. Usprkos naglaπavanju internacionalne povezanosti, ovaj pristup, u svojoj suπtini baziran na radnom mjestu, oslanjao se na snaæne nacionalne, regionalne i lokalne inicijative - prepoznajuêi izrazitu vaænost povezanosti izmeappleu globalnog i lokalnog, te stavljajuêi lokalno na prvo mjesto, u kontrastu s mnogim romantiënim razmiπljanjima o globalnim radniëkim mreæama koje su previdjele Ëinjenicu da su poveznice u globalnom lancu upravo organizacije bazirane na nacionalnoj razini. UgraappleujuÊi to u svoju perspektivu, TIE je radio na napretku nacionalnih mreæa sindikalnih povjerenika i drugih sindikalnih aktivista u opsegu zemalja od NjemaËke do Brazila, koje su dijelile kritiëan pogled na novu radnu praksu i reorganizaciju proizvodnje. Dio ovog napretka bio je i porast brojnih nacionalnih biltena radnika-aktivista do sredine 1990-ih. Od Solidariteta u Nizozemskoj, Expressa u NjemaËkoj, Labor Notes na Novom Zelandu, Rodo Joho u Japanu, Labora u Tajvanu, Trade Union Foruma u vedskoj, Collectifa u Francuskoj i Trade Union News u Britaniji, te inicijative su rasle tijekom ih i 1990-ih kao dio napora da poveæu nacionalne tokove aktivista u svakoj zemlji. Ipak, povijesne i politiëke okolnosti koje su dopustile roappleenje i uspjeπni rast Labor Notesa viπe nisu bile prisutne za mnoge od ovih projekata. U Britaniji, do vremena kada je Trade Union News zapoëeo s izdanjem 1990-ih, politiëka podrπka za nesektaπku, inkluzivnu udrugu sindikalista odozdo uglavnom nije bila prisutna. Usprkos obeêavajuêem poëetku, s brzo rastuêim opticajem od oko 4,000 sindikalnih aktivista, novine su propale zbog nedostatka svakodnevne praktiëne podrπke. Za razliku od Labor Notesa, TUN-ov projekt nije mogao iskoristiti postojanje prozora moguênosti na revolucionarnoj ljevici, kao πto je sliëno uëinila Internacionalna socijalistiëka grupa u SAD-u 1970-ih. Kao πto se ranije komentiralo, politiëka sumnjiëavost ljevice naspram takvih inicijativa se moæe pronaêi u korijenima preokreta perspektive za koju se zalaæu. Pristup utjelovljen u TDU-u, Labor Notes-u,

192 192 Socijalno krπêanstvo TIE, te kratko i TUN-u, znaëajno se razlikuje od obiljeæja uobiëajenih modela oæivljavanja pokreta, bilo da su ona revolucionarna, radikalna ili jednostavno pragmatiëna. Misao da korijeni oæivljavanja sindikata moæda leæe u svraêanju paænje na ono πto radnici veê Ëine, ne Ëini se naroëito seksipilnim mnogim radikalnim aktivistima, dok veliko neprijateljstvo vodstva sindikata naspram Labor Notes-a i TDU-a svjedoëi o golemoj opasnosti kojima takve mreæe sindikalnih aktivista prijete njihovom uobi- Ëajenom radu. UobiËajeno sektaπtvo revolucionarne ljevice, ma koliko suptilno bilo, djeluje kao prepreka ozbiljnom stranaëkom ulaæenju u rad nesvrstanih inicijativa od vaænosti za konsolidiranje i izgradnju postojeêih oblika inkluzivnog sindikalnog aktivizma. Takve inicijative spajaju reprezentativne i razliëite slojeve radniëke klase u milje u kojemu socijalistiëke, transformacijske i druπtvene ideje predstavljaju dio razgovora, umjesto da se gleda na njih s visoka. Labor Notes, TDU ili TIE skupovi okupljaju radniëku klasu i etniëki razliëitu publiku u kontrastu s onime πto obiëno bude mobilizirano od strane radikalnih malih sindikata ili revolucionarne ljevice. To predstavlja joπ jedan potencijal - πansu prevladavanja etniëkih, seksualnih i ostalih podjela koje oteæavaju postizanje jedinstva radniëke klase. (Ulomak iz knjige Ramparts of Resistance: Why Workers Lost Their Power, and How to Get It Back, Pluto Press, 2006.) Prof. dr. Sheila Cohen je angaæirana u britanskom i meappleunarodnom sindikalnom pokretu kao znanstvenica i aktivistkinja je ureappleivala newsletter za britanske sindikaliste odozdo /iz baze, Trade Union News, a blisko je suraappleivala i u istaknutom ameriëkom sindikalnom projektu Labor Notes. Predavala je podruëje sindikalnih studija (Labour and Trade Union Studies) na London Metropolitan University, te u Center for Worker Education u New Yorku. t o o s t prof. dr. Georg Sans Iz bijede proletarijata svojih dana Karl Marx je izveo zakljuëak da alijenacija ili otuappleenje moæe biti neutralizirano ukidanjem kapitalizma i privatnog vlasniπtva. Historija marksizma nauëila nas je da su svi pokuπaji da se nasilno uvede komunizam zavrπili u nepravdi i bijedi joπ veêoj nego ranije. to dakle ostaje od Marxa kao filozofa i ekonomista dvadeset godina nakon pada Berlinskog zida? Novina Pariskih rukopisa sastojala se u povezivanju antropoloπkih i filozofsko-socijalnih tema s ekonomskim problemima. Kao πto Marx ilustrira, principi i teorije ekonomske znanosti imaju snaæne osnove. Pogotovo u pogledu fundamentalnog objekta svega vezanog za financije: novca. Marxov Kapital zadire u samu prirodu novca. Marx je preko 30 godina radio na svome glavnom djelu, od kojeg je uspio dovrπiti samo prvi tom. ProtiveÊi se kritiëki predstavnicima klasiëne politiëke ekonomije, Adamu Smithu i Davidu Ricardu, Marx je nastojao novac pretvoriti u kapital. Dok novac, koji netko posjeduje, u principu sluæi tome da bude upotrebljen za nabavku najrazliëitijih stvari za svakodnevnu upotrebu, funkcija plaêanja kapitala je Ëisto teoretska. Tko posjeduje ili bi volio da posjeduje kapital, æeli da on bude uveêan. Ta æelja nije nikako znak izvjesne osobite pohlepe ili bestidnosti, veê jednostavno pokazuje koja je je istinska funkcija i pravo svojstvo kapitala. Za Marxa porijeklo kapitala leæi, takorekuê, u sekundarnoj funkciji rada, kada poslodavac, prodavπi proizvedenu robu, zaradi viπe nego πto mu je potrebno da plati radnike. Poduzetniku je potreban novac da bi kupio maπine i sirovine, s kojima Êe proizvoditi novu robu; ali on dolazi do vlastitog profita samo onda kad odbije da radnicima da pravedan udio od dobiti postignute prodajom proizvedene robe. Kapital se uveêava jedino zahvaljujuêi radu radnika, koji je po koliëini veêi od vrijednosti njegove radne snage. On proizvodi viπak vrijednosti, koji se smijeπi kapitalu sa svim Ëarom stvorenog ni iz Ëega. Iako marksistiëka teorija otvara slabost mnogim primjedbama na ekonomskom planu, u posljednje je vrijeme izazvala veliki interes. Potaknuto uvodnim radovima na Kapitalu, koji se sada moæe nabaviti u integralnom kritiëkom izdanju radova Marxa i Engelsa, prije svega u NjemaËkoj i u Italiji, javilo se takozvano novo Ëitanje Marxa, koje nastoji osloboditi deterministiëkog viappleenja historije prve kritiëke elemente u odnosu na kapitalizam, koje je formulirao Marx u zrelim godinama. Ona polazi od pretpostavke da socijalna nepravda, koju se svugdje u kapitalistiëkim druπtvima, nije jednostavno posljedica pogreπnog individualnog ponaπanja, veê se njezin najdublji temelj nalazi u naëinu na koji novac postaje kapital, za kojeg se pretpostavlja da se sam od sebe

193 Socijalno krπêanstvo 193 a j e o d M a r x a? poveêava. Prema tim studijima Marx je evidentirao da, protivno onom πto izgleda izvana, novac nije jednostavno predmet razmjene i da nije toëno kazati da novac u banci ili na burzi radi za svog vlasnika. Zacijelo nije pretjerano ustvrditi da niπta kao marksizam nije naπkodilo Marxu filozofu. Ideoloπka zloupotreba, koja je trajala desetljeêima, i pretjereno hvaljenje znaëaja njegove misli, dovelo je, s jedne strane, do odluënog pobijanja, a s druge strane, do tvrdoglavih nerazumijevanja. Dvadeset godina poslije Hladnog rata trebalo bi biti dovoljno vremena da se naëini razumna bilanca. S tim ciljem neophodno je razlikovati Marxa KomunistiËke partije i Engelsa od mladog Marxa i Marxa autora Kapitala. Isto tako treba dati prednost kritiëkom promatraëu u odnosu na tvrdi dogmatizam. Upravo istraæivanja o evoluciji njegove misli pokazala su da je Marx u svojim uvjerenjima bio manje determiniran nego πto se misli. Na kraju krajeva, debata koja æeli biti produktivnom pretpostavlja da se zna praviti paæljiva razlika izmeappleu razliëitog kamenja od kojeg je sagraappleena zgrada marksistiëke misli. Tako, na primjer, nitko viπe neêe smatrati uvjerljivom materijalistiëku koncepciju historije, koja smatra proizvodnju materijalnog æivota za fundament cijele historije. Isto tako je suviπe reduktivna materijalistiëka vizija Ëovjeka, prema kojoj se naπa kultura moæe razumjeti samo na osnovu fiziëkih potreba i na bazi konkretne ljudske aktivnosti. No to joπ ne znaëi iskazati sud o otuappleenju rada niti je time rijeπen problem viπka vrijednosti. To su problemi kojima bi se trebalo baviti danas, izuëavajuêi Marxa. Morali bismo biti zahvalni filozofu zbog ideje da Ëovjeka treba promatrati i u svjetlu naëina proizvodnje i na osnovu onog oblika upravljanja ekonomijom, koji prevladava u naπem druπtvu. Poslije propasti komunizma ne radi se o tome da se osudi svako privatno vlasniπtvo kao loπe ili nepravedno samo po sebi. Iskustvo proπlog stoljeêa u dovoljnoj mjeri uëi da porast poteπkoêa do kojih je doπlo industrijalizacijom ne mogu biti prevaziappleen kolektivizacijom privatnog vlasniπtva. Tim viπe se postavlja problem pravednog sudjelovanja svih ljudi, a ne samo vlasnika, u ekonomskim i politiëkim procesima odluëivanja.»injenica da je velik dio ËovjeËanstva iskljuëen iz participacije u druπtvu moæe se smatrati, kako je tvrdio Karl Marx, kao otuappleenje Ëovjeka od sebe samog, kao druπtvenog biêa. Drugi aspekt otuappleenja, kojeg smo daleko svjesniji, tiëe se Ëovjeka u odnosu na prirodu. Nije nephodno biti materijalist za priznavanje kako je potrebno uspostaviti izvjesnu harmoniju izmeappleu æivog biêa kao πto je Ëovjek i njegovog prirodnog ambijenta. Ne radi se samo o odnosu prema æivotnom prostoru ili o pronalaæenju hrane, veê treba voditi raëuna o Ëovjeku, koji se sastoji od jedinstva tijela i duha. Pretjerano iskoriπtavanje prirodnih resursa i uniπtavanje okoliπa, koje iz toga proizlazi, pokazuje u kojoj je mjeri neophodno formirati integralnu viziju Ëovjeka. Na kraju se moramo zapitati s Marxom da li oblici otuappleenja, o kojima je bilo rijeëi, ne nalaze svoju ishodiπnu formu u kapitalistiëkom sistemu? Iako danas postoji πiroka suglasnost da marksistiëka teorija o nadnicama i cijenama ne odgovara konkretnim ekonomskim situacijama, pitanje porijekla viπka vrijednosti nije izgubilo niπta od svoje legitimnosti. Ukoliko se novac kao takav ne umnaæa sam od sebe, odakle dolazi u tom sluëaju renta i kako se tumaëi gomilanje dobara u rukama malobrojnih? U svakom sluëaju, Ëini se da dosad nije poreknuta marksistiëka teza da je na kraju krajeva uvijek realan rad jednih onaj koji stvara pretjerano bogatstvo drugih. Naravno da tu tvrdnju treba staviti u red i ublaæiti drugim glediπtima, kao πto je na primjer uloga inteligencije, prikupljenog znanja, vremena, koliëina raspoloæivih prirodnih sirovina u formiranju kapitala. Zacijelo, postalo je opêom modom suprotstavljati træiπnu ekonomiju, pozitivno shvaêenu, kapitalizmu shvaêenom u njegovom negativnom smislu. Ali to suprotstavljanje ostaje neprecizno dok ga se ne podræi opêom teorijom novca. I s tog glediπta nije uopêe uputno jednostavno ostaviti ljevici Marxovu kritiku politiëke ekonomije. (L Osservatore Romano, 21 oktobar 2009.) Prof.dr. Georg Sans je profesor povijesti moderne filozofije na rimskom Gregorijanskom sveuëiliπtu, koje je izravno u vlasniπtvu Svete stolice. L Osservatore Romano je polu-sluæbeni vatikanski list. Capital&Class

194 194 Requiem za jednu ljevicu (p)ogledi prof. dr. Predrag MatvejeviÊ Moæda nije sluëajno dio ljevice dobio ime upravo po otoku: KorËula, sudjelovati na KorËuli, pridruæiti joj se, napustiti je, podræati, zabraniti. Tako se skraêivao naziv KorËulanske ljetne πkole. Bila je otokom slobodnog miπljenja. OliËavala je naπu ljevicu. Trajala je desetak godina. Ukinuta je 1974: zapravo uskraêena su joj sredstva, tj. moguênost da okuplja svoje sudionike i Ëlanove. Lokalnoj upravi je nareappleeno da im ne dopusti da se sastaju u gradu KorËuli, na KorËuli. I... nije viπe dopuπtala. Pokuπavalo se drugdje, na drugim otocima, na obali: na Visu - u Komiæi; na Cresu - u gradiêu Cresu; na Kvarneru - u Crikvenici; zatim u zaleappleu, u samu Zagrebu; i ne znam gdje joπ. Gradski su oci pokazivali ponegdje dobru volju, æelju da nas prihvate; onda su im nareappleivali odozgo da to ne Ëine; i viπe nisu Ëinili. Nakon toga se opet pokuπavalo na nekom drugom mjestu, dalje od obale. I tako do kraja: nomadi bez πatora, bez broda. LjeviËari. KorËula je neodvojiva od Praxisa, Ëasopisa koji su pokrenuli filozofi i sociolozi iz Zagreba, kojima su se pridruæili kolege i drugovi iz Beograda, Ljubljane, iz raznih dijelova zemlje i svijeta: Praxisovci su bili napadnuti i u zemlji i u svijetu, osobito na Istoku i u SSSR-u. Jugoslavenske vlasti ih nisu trpjele, nacionalistiëka opozicija nije ih voljela: jednima su bili suviπe opozicioni, drugima nedovoljno nacionalni. U nekim brojevima Praxisa javili su se, doduπe, i intelektualci koje Êe vlast optuæiti kao nacionaliste: u prvim brojevima profesor Grgo Gamulin i knjiæevnik Petar egedin sa hrvatske strane, filozof Mihajlo uriê i pisac Dobriπa osiê sa srpske; pjesnik i partizan Jure Kaπtelan, kojem je bio stran nacionalizam, objavio je takoappleer svoj ogled. No to su bile uglavnom iznimke od pravila. Ili pak izlike za optuæbu: praxisovci i nacionalisti se udruæuju, tvrdilo se, apsurdno.za partiju koja se smatrala lijevom, bili su to laæni ljeviëari : vlast ih je optuæivala da æele vlast za sebe. Bilo je i praxisovaca koji nisu objavljivali u Praxisu. Bio sam jedan od njih.»inilo mi se da to nije Ëasopis za literate. U posljednjem broju sloæen je moj ogled o shvaêanju angaæmana, ali su radnici odbili da dalje πtampaju Ëasopis : tako se, naime objaπnjavalo administrativne zabrane. Æao mi je πto u Praxisu nisam niπta objavio! Na KorËuli sam bio πest ili sedam puta, od do godine. Postao sam Ëlanom njezina upravna odbora i ostao to do kraja. U Ëasopisu Razlog izaπao je moj govor odræan na studentskim manifestacijama u Zagrebu pod naslovom to je zajedniëko protestima studenata Evrope. Taj je Ëasopis (broj 57.) bio sudski zabranjen (Vrhovni sud potvrdio je zabranu moga govora, ne znam zaπto). Moæda je i to bio jedan od razloga πto mi se profesor Branko Boπnjak obratio u ime KorËule i predloæio da uappleem u njezinu Upravu. Poæalio mi se da su stalno izmeappleu ËekiÊa vlastodræaca i nakovnja nacionalista : prvi su sve viπe gubili vlast u kulturi, drugi su je naglo stjecali. Filozof Gajo PetroviÊ i sociolog Rudi Supek bili su stupovi πkole zajedno s Dankom GrliÊem, Milanom Kangrgom, Ivanom KuvaËiÊem, Predragom Vranickim, Veljkom CvjetiËaninom, najmlaappleim od njih Æarkom Puhovskim. Danilo PejoviÊ, obrazovan filozof, otpao je zbog veze s nacionalistima, oko godine. Pridruæio nam se Mladen»aldareviÊ nakon prelaska iz Sarajeva u Zagreb i joπ neki drugovi. Nekoliko kolega iz Beograda bili su od samog po- Ëetka i u Praxisu i na KorËuli : Veljko KoraÊ, Ljubo TadiÊ, Svetozar StojanoviÊ (koji je prevodio i lijepo se oblaëio), Mihajlo MarkoviÊ (koji je stalno neπto zapisivao), Miladin ÆivotiÊ, Nebojπa Popov, tada ljepuπkasti Dragoljub MiÊunoviÊ, Zaga PeπiÊ-GoluboviÊ, lucidna kritiëarka staljinizma, povremeno i Andrija KreπiÊ, te joπ neki mlaapplei kolege koje ne zaboravljam. Boæo JakπiÊ je u Sarajevu dopao zatvora zbog radikalnosti jednog od svojih tekstova. Joπ neki od Sarajlija podræavali su KorËulu, ali su rijetko dolazili na nju. Iz Ljubljane su bili Ëesti gosti Veljko Rus i Duπan Pirjevec, zvani Ahac, Ëiji je anarhizam bio neodoljivo ciniëan i simpatiëan. Uz njega se obiëno nalazio obazrivi Vanja SutliÊ, koji je bolje govorio

195 (p)ogledi nego pisao.(napisao san neki pamflet o njemu, zbog kojeg se pomalo kajem). Ne nabrajam sva imena, ovo nije povijest KorËule - KorËulanske πkole - nego tek uspomena na nju. Knjiæevnika gotovo nije bilo s nama: nije ih zanimalo; ili pak nisu æeljeli riskirati. Jednom je doπao, 1968, moj prijatelj, Sveta LukiÊ i moæda joπ ponetko (Milan MiriÊ, Bruno PopoviÊ, Viktor ÆmegaË, koji je tada bio blizak marksistiëkoj kritici ili ljevici ). U policiji su sigurno saëuvana sva ostala imena. Iz nekih sredina strogo kontroliranih nitko nam se nije usuappleivao pribliæiti: bilo je opasno, posebno za Ëlanove partije u provinciji, gdje se to pratilo. Bilo je nesporazuma, prije i poslije zabrane πkole. S viπe blagosti se odnosilo spram srpskog nego spram hrvatskog nacionalizma: prvi je bio lukaviji, drugi brbljaviji. Nitko nije bio spreman reagirati na nacionalistiëki istup beogradskog profesora Mihajla uriêa, Ëije se nadahnuêe pokazalo srodnim s budu- Êim Memorandumom. Na Dobricu osiêa gledalo se viπe kao na otpadnika od Titova reæima nego branitelja bivπeg πefa policije RankoviÊa; smatralo ga se nekom vrstom jugoslavenskog disidenta a ne zastupnika srpstva. Predloæio sam Supeku i Petrovi- Êu da se zauzmemo za hrvatskog filozofa i pjesnika Vladu Gotovca, osuappleenog na zatvor kao nacionalistu, ali to nije proπlo: prepuπtalo se vlasti da se obra- Ëunava s nacionalistima koji su ionako mrzili Praxis. Stanovito jugoslavenstvo, koje sam dijelio s praxisovcima, pribojavalo se viπe separatizma nego unitarizma. Uostalom i izvan KorËule i ljevice uopêe, dio hrvatske inteligencije koji je baπtinio jugoslavensku ideju u izvornom obliku kakav se javio upravo u Hrvatskoj, nastojao je po svaku cijenu izbjeêi nesporazume s braêom Srbima. Ustaπki zlo- Ëini nad Srbima u Hrvatskoj ostavili su za sobom stanovit osjeêaj krivice, koji je moæda pridonosio takvu ponaπanju. (U oklijevanju hrvatskog dijela Saveza komunista da se suprotstavi MiloπeviÊu, u Ëasu kad je veê pokazivao izrazito faπistoidne sklonosti, oëitovat Êe se sliëni stavovi). Na KorËuli sam upoznao staroga Ernsta Blocha, mislioca utopije protjeranog iz istoëne NjemaËke u zapadnu, Herberta Marcusea na vrhuncu slave koju je dosegao upravo godine, Henri Lefebvrea sa svojim πezdesetosmaπima iz Nanterrea, Ericha Fromma, kojeg su zvali Evropljaninom iz Amerike, tada joπ mladog Jürgena Habermasa, Eugena Finka, Luciena Goldmanna, zajedno s mnogim drugim filozofima i sociolozima, profesorima i studentima. Na prvim sesijama sudjelovali su Leszek Kolakowski, iskljuëen iz poljske partije godine, i Karel Kosik, izbaëen nakon praπkog proljeêa. Filozof Kostas Axelos, bivπi marksist koji se pribliæio Heideggeru, dolazio je viπe puta kao i neki suradnici pariπkih Ëasopisa Argumenti i Socijalizam ili barbarstvo. Agnès Heller, Ferenz Feher i Georgy Markus iz Peπte povezivali su KorËulu s Lukacsem, rezerviranim prema revizionizmu.»lanovi Instituta Gramsci iz Italije ostali su, za razliku od ostalih inozemnih sudionika, povezani s komunistiëkom partijom u svojoj 195 zemlji: dolazili su k nama Lombardo Radice, Mario Spinella, Leonardo Zanardo i joπ neki prijatelji Vjekoslava Mikecina, prije eurokomunizma. Trockisti okupljeni oko Ernesta Mandela i anarhisti oko Daniela Guerina, slobodni mislioci poput Lelija Bassa i Pierrea Navillea, zastupali su svatko svoju herezu. OsnivaËi Frankfurtske πkole, Max Horkheimer i Theodor Adorno, gledali su sa simpatijom KorËulansku πkolu ali je nisu posjeêivali (bili su veê stari). Maπtalo se o tome kako suprotstaviti izvornu Marxovu misao marksistiëkoj vulgati, ideje ranoga Marxa ideologiji marksizma, renegata Kautskoga Lenjinu, samog Lenjina mumificiranom lenjinizmu, februar oktobru, oktobarsku revoluciju onoj izdanoj, novu ljevicu staroj ili staljiniziranoj, pluralizam jednopartijskom sistemu, samoupravljanje autoritarnoj vlasti, stvarnu utopiju utopizmu, kritiëku kulturu kulturnoj revoluciji, socijalizam s ljudskim licem koji smo shvaêali na razne naëine i nismo uspjeli definirati, takozvanom realnom socijalizmu. U odnosu spram KorËule, Ëiji misaoni domaπaji nisu bili uvijek onoliko znaëajni koliko se to æeljelo, veêina jugoslavenskih kulturnih manifestacija - ZagrebaËki razgovori (u Ëijoj organizaciji sam i sam viπe puta sudjelovao). beogradski ili bledski susreti itd. bili su skromni i provincijalni, htio to netko ili ne htio priznati. Tvrdnje da su filozofi i sociolozi okupljeni oko Praxisa i KorËule bili isklju- Ëivo marksisti te da su krajnjoj konzekvenci traæili od partije na vlasti da bude joπ viπe i dosljednije marksistiëka, nisu utemeljene. Dijelu suradnika, Ëlanova Savjeta Praxisa ili same πkole marksizam nije bio doli relevantno miπljenje jedne epohe. Nekima je Ëak bio posve stran (V. FilipoviÊ, E. Paci, E. Fink, A. SarËeviÊ i dr.). Sam Herbert Marcuse isticao je, upravo na KorËuli, da je zadovoljenje ljudskih potreba cilj oslobaappleanja ali, napredujuêi prema tom cilju i sama potreba postaje potrebom. Takva je ideja bila mnogima od nas bliska i nismo je dovodili u vezu sa Marxom. U stanovitom liberalizmu traæili smo potvrdu samostalnosti, u nekoj vrsti anarhizma protuteæu partijnosti. Slobodu izraæavanja nastojao sam, u svom radu izvan KorËule, povezati s izraæavanjem slobode: pitao sam se kako od Ëovjeka ljevice postati slobodnim Ëovjekom. Nakon zabrane πkole i smjene nekolicine liberalnih politiëara u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, poslao sam otvoreno pismo drugu Titu i predloæio mu da se povuëe. Saznao sam da mu ga nadleæni funkcionari nisu uopêe uruëili. Napisao sam ga ponovo za javnost, dopunio i doradio, pustio da kola. Titovo djelo sam cijenio, ali ne bez rezervi: raskinuo sam sa Savezom komunista. Uviappleao sam kako je neophodno promisliti razliku koja se ukazala nakon raskida sa S.S.S.R.-om godine, odrediti je i odrediti se spram nje: spram same teπkoêe da se postoji i opstane kao razlika. Smatrao sam (i danas to smatram) da samoupravljanje nije i ne mora biti ono πto se s mukom ostvarilo u druπtvu bez demokratskih tradicija i odgovarajuêe politiëke kulture, kakvo je bilo jugoslavensko: u dræavi koja nije bila

196 196 (p)ogledi pravna dræava. Ideja Êe - joπ u to vjerujem - naêi svoj pravi oblik i primjenu u sljedeêem stoljeêu i unaprijediti dosadaπnja iskustva demokracije, suviπe svedena na izborne prakse i liπena moguênosti graappleana da stvarno odluëuje o svome radu i naëinu æivota. KorËula je bila preslaba i nedovoljna da potvrdi i unaprijedi takav povijesni projekt. Premalo se vremena i paænje posvetilo pitanjima samoupravljanja i samoupravne demokracije na KorËulanskoj πkoli. Pribojavali smo se da naπ govor ne poëne sliëiti sluæbenom govoru: partiji na vlasti, tj. samoj vlasti koja je - to joj valja priznati - preuzela ideju iz nasljeapplea ljevice i upisala je u svoj program. KorËula nije bila nikakav politiëki projekt, nego prije svega pokuπaj da se stanovita pitanja drukëije postave, odbaci dio balasta koji smo vukli za sobom: stanovite ostatke staljinizma koji se nije priznavao staljinistiëkim. Kor- Ëulanska πkola nije bila jedina ljevica u zemlji ali jest prva, i intelektualno najnaprednija, ma koliko se tome suprotstavljale partija na vlasti ili nacionalistiëka opozicija toj istoj partiji. Uostalom, u druπtvu i dræavi, osobito viπenacionalnoj, mnoge stvari ne proizlaze iz odnosa lijevo-desno i ne svode se na nj. To sam uvidio prije nego πto sam se usudio priznati to samome sebi. Na KorËuli nije bilo sve onako kako smo æeljeli ili zamiπljali. Ali gdje je i kad sve tako bilo? Nakon preseljenja s jednog mjesta na drugo, koja su se odbijala bez osobitih rizika (i to treba priznati - rizici su bili znatno manji od onih s kojima su se suoëavali istaknuti nacionalisti), nalazili smo se sve rjeapplee i u sve ograniëenijem broju. Dio starijih Ëlanova iscrpio je svoje ideje a i same ideje su brzo zastarijevale. UoËi rata koji Êe razoriti Jugoslaviju, okupljali smo se u uskom krugu, u Zagrebu, kao grupa»ovjek i sistem. Izvrsno ju je vodio, zajedno s Rudijem Supekom, profesor Eugen PusiÊ, lijevi hrvatski intelektualac liπen nacionalizma, prihvatljiv za praxisovce, nekompromitiran u oëima vlasti praxisovπtinom. Krajem osamdesetih godina poëele su se osjeêati razlike u pristupima, promjene stavova pojedinih sudionika. PrisjeÊam se jednog od posljednjih sastanaka na kojem je beogradski filozof Ljubo TadiÊ, sav usplahiren, zatraæio od Rudija Supeka da oduzme rijeë Bogdanu DeniÊu, ameriëkom profesoru srpskog porijekla, koji je upozoravao na greπke MiloπeviÊeve vlasti na Kosovu: TadiÊ nije sliëio na sebe sama. Mihajlo MarkoviÊ postao je podozriviji, manje je zapisivao nego svojedobno na KorËuli. Imali su dojam da zagrebaëki kolege, poglavito ljubljanski, ne prihvaêaju njihove argumente i ne razumiju teæinu srpskoga pitanja na Kosovu, pri Ëemu su potpuno iskljuëivali iz istog pitanja kosovske Albance. Pozvali smo i nekoliko Albanaca i Srba s Kosova na raspravu. Sam Praxis se veê podijelio: po- Ëeo je izlaziti u inozemstvu bez suglasnosti i potpore veêeg dijela uredniπtva Praxisa. U vrijeme kratkotrajne vlade Ante MarkoviÊa, napisao sam u Supekovu domu izjavu koja je podræavala politiku, vrlo racionalnu, koju je provodio spomenuti premijer. Potpisali su je gotovo svi zagrebaëki praxisovci. PetroviÊ nije, bio je veê teπko bolestan. Objavljena je u Beogradu, u Borbi, ali bez potpisa najpoznatijih beogradskih kolega. Hrvat jugoslavenski orijentiran, bivπi partizan, Ante MarkoviÊ je imao drugaëiju sliku Jugoslavije od one koja se formirala u Srpskoj akademiji i koja je naπla svoj izraz u Memorandumu. Nastavak je tuæan. MiloπeviÊ je podignuo na noge politiëki nezrelu masu koristeêi spretno teπkoêe Srbije, rabeêi podmuklo i vjeπto nacionalne mitove. Val agresivnog nacionalizma zapljusnuo je gotovo sve slojeve srpskoga druπtva. ZapoËeli su veliki mitinzi: dogaappleanje naroda, ispunjeno prekipljelim nezadovoljstvom, populistiëkim folklorom, politiëkim kiëem. To se ubrzo preselilo izvan granica Srbije. Dobar dio inteligencije, ukljuëivπi brojne partijske veterane, pljeskao je voapplei koji je napokon shvatio istinski interes srpskoga naroda, za razliku od Hrvata Josipa Broza na kojeg su neki od beogradskih praxisovaca odavno gledali s antipatijom, moæda najviπe zato πto je porijeklom Hrvat. MiloπeviÊ se grubo i efikasno rijeπio partijskih kadrova koji ga nisu slijedili ili sluπali u vlastitom okruæju, zatim i u federaciji. Pred oëima cijele jugoslavenske javnosti raspao se sam Savez komunista Jugoslavije, dotad nezamjenjiva kohezivna veza mnogonacionalne dræave, Ëije je jedinstvo veê bilo naëeto. Hrvatski separatizam, uporan i ukorijenjen, i slovenski partikularizam, diskretniji i spremniji na kompromis, bili su i jedan i drugi ohrabreni neprispodobivom arogancijom kojom je MiloπeviÊ draπkao i huπkao srpske nacionaliste: igralo se kolo naokolo, pjevalo i izazivalo - Srbija Êe bit do mora. Nitko viπe nije umio zaustaviti igru. Jedini koji je to mogao nije htio. On ju je i nametnuo. Savez Komunista Hrvatske obilovao je nesposobnim kadrovima, nedoraslim trenutku. U Zagrebu je Franjo Tuappleman uspjeπno iskoristio priliku, ojaëan antipatijom koju je pobuappleivala gotovo histeriëna agresivnost u Srbiji. Pruæio je ruku povratnicima iz ustaπke emigracije koji su ga obasuli novcem i pomogli mu da pobijedi na izborima. Podræavao ga je i dobar dio Hrvata koji nikad nisu bili ustaπe: koji su æeljeli hrvatsku dræavu a ne, po drugi put nakon 1941, njezinu karikaturu. Slovenci su jugoslavensku granicu proglasili slovenskom. MiloπeviÊ se uspio nametnuti vojnom vrhu, zagospodariti Jugoslavenskom narodnom armijom preuzimajuêi ulogu branitelja Jugoslavije. ZapoËeo je rat, u blagom obliku u Sloveniji, u æestokom u Hrvatskoj: sruπen je Vukovar, bombardiran Dubrovnik; nagovijeπteno je bombardiranje Bosne i Hercegovine, dogodila se Srebrenica. Ne kanim prepriëavati sve te dogaappleaje, htio bih osvijetliti poloæaj ljevice u njima. Naπ posljednji pokuπaj u Zagrebu bilo je osnivanje Udruæene jugoslavenske demokratske inicijative (UJDI). Prvi osnivaëi bili su povezani sa Praxisom i KorËulom : Branko Horvat, Æarko Puhovski, Predrag Vranicki i potpisnik ovog teksta. Uz nas je bio najprisutniji Rudi Supek. (On nas je, svojom mirovinom steëenom u francuskom Pokretu otpora i buhehenvaldskom lageru, izdaπno pomagao: bez njegove pomoêi ne bismo

197 (p)ogledi 197 mogli pokrenuti list Republika ). UJDI-i se prikljuëio ne malen broj simpatizera iz cijele zemlje, napose Bosne i Makedonije. Meappleutim Partija nije dopustila da se registriramo u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu - priznali su nas na samu rubu, u Titogradu. Odgurnuli su nas. Prihvatili su njih. Nismo se uspjeli odræati. Oni su bili brojniji, podræaniji, jaëi. Ovo je, uz ostalo, zapis o naπem neuspjehu: requiem za jednu ljevicu. Nama sliëni su, uostalom, oduvijek propadali u politici. VeÊi broj bivπih praxisovaca veê se pribliæio starijoj dobi. Danko GrliÊ je umro prije poëetka rata. Posjetio sam Gaju PetroviÊa uoëi njegove smrti: bio je teπko bolestan, ali mi se uëinilo da je viπe zaokupljen onim πto se zbiva nego svojom boleπêu. Rudi Supek je do posljednjeg Ëasa pisao antifaπistiëke poruke: obavjeπtavao svoje francuske drugove iz konclogora o ruπenju spomenika partizanima i ærtvama faπizma u Hrvatskoj. Nakon rasula UJDI-a poznati ekonomist Branko Horvat formirao je lijevu socijalistiëku stranu s vrlo malim brojem Ëlanova i slabim utjecajem. Milan Kangrga piπe u opozicionim listovima, ne odstupajuêi od svojih stavova. Ivan KuvaËiÊ, Veljko CvjetiËanin, Predrag Vranicki ostali su vjerni svojoj proπlosti. Filozof Æarko Puhovski izloæio se drskim i primitivnim napadima desnice: odgovorio je na njih smiono i naëelno. Pisac ovih redova napustio je zemlju u poloæaju izmeappleu azila i egzila nalazi viπe slobode nego izmeappleu posluπnosti i πutnje. Nisam siguran da je to najbolji izbor. Takav je kakav jest. O bivπoj ljevici piπe se svaπta: izdali smo naciju, jugonostalgiëari smo, komunisti. SliËno se govorilo i prije Drugog svjetskog rata. Ne mogu prikriti koliko sam razoëaran ponaπanjem dijela praxisovaca u Beogradu. Mihajlo MarkoviÊ je postao ideologom miloπeviêevske partije zatvarajuêi oëi pred ruπenjem Vukovara, etniëkim ËiπÊenjem, masakrima u Bosni. Morao je znati da svega toga ne bi bilo, u takvu obliku, da vrhovni πef uz kojeg je pristao prvih ratnih godina nije htio da tako bude. Svetu StojanoviÊa su neki od naπih kolega smatrali Êarπijskim filozofom. Kad sam ga vidio na ekranu kao poboënika ( savjetnika ) predsjednika Jugoslavije Dobrice osiêa, u blizini sama MiloπeviÊa, nisam vjerovao svojim oëima. U tom su Ëasu pogibala djeca i æene u Sarajevu, djelovali su konclogori u Bosni, sruπena je u Banjoj Luci prekrasna dæamija Ferhadija, u FoËi Aladja. Pisao sam iz Pariza osiêu i zamolio ga da zatraæi od Radovana KaradæiÊa da se oslobodi iz zatvora Kula na Ilidæi srpski pjesnik Vladimir Srebrenov, koji se usprostavio genocidu muslimana u Bosni. Nije mi odgovorio ni on ni njegov savjetnik. Moje najveêe razoëarenje ipak je Ljubo TadiÊ (ne onaj istoimeni glumac, Ëestiti i valjani Ëovjek i umjetnik, nego filozof i bivπi nam drug. Njega sam upoznao prije nego ostale, kao istaknutog intelektualca u Sarajevu.»itao sam njegove Ëlanke, susretao ga po raznim skupovima, zavolio. SjeÊam se jednog popodneva na KorËuli, godine. Gorjela je πuma u blizini, krajem ljeta. U takvim su prilikama hrvatski nacionalisti optuæivali Srbe da podmeêu vatru. Bilo je neprijatno. Ljubo je bio snuæden. Priπao sam mu i rekao nekoliko prijateljskih rijeëi. OËi su mu bile vlaæne, meni takoappleer. Zahvalio mi se. Kad su me kasnije napadali bosanski partijski arhivisti predbacujuêi mi πto branim srpske nacionaliste u Bosni (kao da nisam branio i muslimanske, i hrvatske, i albanske, u dræavi koja nije bila pravna dræava!), moji su stari roditelji u nekoliko navrata bili izvrgnuti neugodnostima. Ljubo je napisao pismo mojoj pokojnoj majci, tjeπio je objaπnjavajuêi vaænost onog πto Ëinim Godinu ili dvije prije ovog rata naπli smo se u Beogradu, u njegovu stanu u ulici Gospodar Jovanovoj. Donio sam rukopis Zvonka IvankoviÊa Vonte koji je bjelodano dokazivao da Andrija Hebrang nije kriv za sve ono zbog Ëega je ubijen. Zamolio sam ga da proëita dokumente i da potpiπe zajedno sa mnom recenziju, kako bi ta knjiga mogla biti objavljena. Odbio je. Rekao mi je neπto πto me u tom Ëasu prenerazilo: dok je Srbija u ovakvu poloæaju ne æeli podræati niπta πto bi joj iπlo na uπtrb. Kasnije sam Ëuo kako podræava Pale i one koje koji odozgo pucaju po Sarajevu (na tisuêiti dan opsade doπao sam u Sarajevo i vidio kako to izgleda: ne znam je li on tada bio gore, na brdu, uz one koji su na nas pucali. TadiÊ je u svojoj razjarenosti napao (u Politici!) Ëak i svoje bivπe prijatelje, na temelju izvjeπtaja dobivenih od tko zna kakvih sluæbi: npr. Æarka Puhovskog u razdoblju u kojem je preæivljavao najteæe krize. (Posve je izobliëio - on ili oni koji su mu dali podatke i moju izjavu da su Otvorena pisma, kojima sam branio disidente pod prethodnim reæimom, svrstana u pornografiju te, u Hrvatskoj, ostala izvan normalne distribucije, kao neka vrsta samizdata ). Neki od lijevih πezdesetosmaπa tragiëno su zavrπili.»udoviπni Milorad VuËeliÊ, kao direktor miloπeviêevske televizije, prikrivao je zloëine i poticao ih posredstvom medija u sluæbi vlasti. MiloπeviÊ ga je odbacio nakon πto ga je iskoristio, pa onda opet uzeo natrag: posluπnik mu se vratio, nastavlja sluπati. On je uostalom sam po sebi beznaëajan. Teæe mi je pao sluëaj Ljubiπe RistiÊa, Ëiji sam avangardni teatarski eksperiment KPGT podræavao. Kako je taj daroviti reæiser mogao pristati na tako podreappleenu ulogu u reæiji najprisnijeg suradnika Slobodna MiloπeviÊa: u totalitarnom ludilu kojim je ona - ta reæija - nadahnuta? Shakespeare, gdje si? to se pak tiëe nekih od pisaca, koje sam svojedobno branio, govorit Êu o njima drugom prilikom. Kad doappleem u Beograd sigurno neêu pruæiti ruku Djogama i Nogama: Momama koji su hodoëastili na Pale ili na vidovdanske priëesti. Vuka KrnjevsÊa ne kanim pozdraviti: on se u proπlom reæimu oslanjao na rukovodilaëka pleêa da bi, proædrljiv kakav je, za parëe peëene janjetine na teferiëu otiπao na poklonjenje trebinjskom opêinaru koji bombardira Dubrovnik. Nije jedini, ali to ga ne opravdava. Stidim se brojnih pisaca, na srpskoj i hrvatskoj strani. Kao i na ostalim, gotovo svima. Na sreêu nije sve tako crno kao πto bi se po ovoj

198 198 mojoj ispovijesti moglo zakljuëiti: bio sam zaljubljen u Beograd, i zato sam moæda najstroæiji prema njemu. Nisam vjerovao da mu se moæe dogoditi sve ovo πto mu se dogodilo. Æao mi je πto neêu zateêi Svetu LukiÊa u gradu na Savi i Dunavu, na Skadarliji, Kod dva jelena ili Tri πeπira : potresla me je njegova preuranjena smrt. Zvao sam ga iz tuappleine, ali je, u ovom siromaπtvu koje je mnogima postalo sudbinom, morao promijeniti stan i telefon: nismo se Ëuli dragi Sveto. Traæio sam te. Bili smo na sliëan na- Ëin Jugoslaveni ne izdajuêi pritom ljepπe oblike ni srpstva ni hrvatstva, ne osporavajuêi nikome pravo da bude πto jest ili πto hoêe. Danas se na to loπe gleda i ovamo i tamo. Æelim ponovno sresti Milisava SaviÊa, ponosnog momka iz Raπke, i Vidosava StefanoviÊa, slobodoumnog KragujevËanina. Mi smo se za vrijeme ovog rata nalazili po svijetu kao ilegalci: pokazivali smo stranome svijetu da se srpski i hrvatski intelektualci ne moraju mrziti. Mrænju smo ostavili drugima, njima. DoÊi Êu u Beograd da ponovno sretnem one koji su, usprkos svemu, spaπavali obraz Beograda. Meappleu njima su neki od praxisovaca, naπih s KorËule : Boæo JakπiÊ, sin pravoslavnog popa kojeg su zaklali ustaπe i koji nije zbog toga manje volio svoje hrvatske drugove; Nebojπa Popov, koji je, za razliku od ostalih, veê pod proπlim reæimom izgubio gotovo sve - osim svog poπtenja (Ëitao sam u tuappleini Republiku koju se ureappleuje u Beogradu, koju smo zapo- Ëeli izdavati u Zagreb, u UJDI-i; za koju sam napisao prvi uvodnik ) Zaga PeπiÊ-GoluboviÊ bila je i ostala Ëasna i Ëestita osoba, najtemeljniji i najdosljedniji kritiëar staljinizma meappleu KorËulanima : svih vrsta staljinizma. Miladina sam veê spomenuo: neka mu je laka zemlja. Bit Êe posla napretek i za srpsku i za hrvatsku ljevicu, koje Êe doêi jednog dana nakon svega, izdi- Êi se iznad svega ovog πto se zbilo. U Hrvatskoj smo danas preslabi i premalo nas je da izaappleemo na kraj sa ustaπtvom. Ali veêina Hrvata ne voli ustaπe. Veliki posao Ëeka novi naraπtaj. Viπe se neêe moêi, za sve πto ne ide, kriviti Srbe: svaljivati sve na Jugoslaviju koje viπe nema i za koju ne vjerujem da je, nakon svega, moguêa i nuæna. Slovenci su bolje proπli, radujem se tome. Æelim im da uspiju i vjerujem da hoêe. S Makedoncima suraappleujem: suosjeêam se, volim ih. Stao sam na stranu ranjene Bosne: u ime nekih lijevih ideala valja stati na stranu ærtve. Joπ stojim tu. Dokle Êu? Bilo bi dobro da dio srpske inteligencije koji se najviπe osramotio izvuëe pravu pouku iz ovog tragiënog zbita. Morat Êe se prije ili poslije suoëiti sa svim πto se dogodilo: sa zloëinima, s etniëkim ËiπÊenjem, s masakrima koje su poëinili pripadnici vlastitog im naciona. Ispit savjesti valja izvesti javno i otvoreno, bez izvrdavanja i opravdanja: bez onoga nismo znali, nemojmo o tome, krivi su jedni i drugi, nije to baπ tako. Na æalost, upravo je tako kako jest. Svatko je manje ili viπe kriv, svi nisu krivi jednako. Ako Srbi, πto se tiëe njih samih, ne pogledaju istini u oëi i ne izvuku neke zakljuëke iz nje, kao πto to (p)ogledi nisu uëinili Hrvati u vezi s ustaπtvom, vuêi Êe se za sobom sjene ærtava i smrad leπeva, tko zna kako i do kada. Prekapat Êe grobove i jame, svoje i tuapplee. Htjeli je ili ne htjeli prihvatiti, usporedba se nameêe sama od sebe: samo se po kvantitetu razlikuju zloëini koji su pod srpskim barjacima poëinjeni u ovom ratu od onih koje su izvrπili ustaπe u prethodnom. Izlike kojima se koristilo u proπlosti da bi se opravdalo sebe ili optuæilo drugoga neêe viπe sluæiti nikome i niëemu. Tako i tako Êe svatko biti svoj na svome. Avaj! Nisam viπe toliko naivan da bih mislio da ishodi ovise prije svega ili samo o odnosu lijevog i desnog. Tko zna hoêe li se naêi na ovoj ili onoj strani, neki juænoslavenski Willy Brandt, napose srpski ili hrvatski, koji Êe kleknuti u Jasenovcu ili u Srebrenici. Pokajati se u svoje ime i u ime svoga naroda, ispovjediti krivicu, zatraæiti oprost. Ako se rodi takva liënost i dogodi takav Ëin, zapoëeti Êe moæda jedna druga, drugaëija povijest, na tlu kojem povijest nije bila sklona. Dotle se moæe barem stidjeti, makar i sam pred sobom, ili potajice. Nemam obiëaj posveêivati ikome svoje tekstove, pridavati im time neku posebnu vaænost. Pomiπljao sam ipak, piπuêi ove retke, na pokojnog Gaju PetroviÊa. On je sigurno najzasluæniji πto su Praxis i KorËula postali ono πto su bili, πto viπe ne mogu biti. Kad sam poëeo pisati ovaj tekst navrπila se sedamdeseta godiπnjica njegova roappleenja. Ne vjerujem da Êe je obiljeæiti onako kako zasluæuje u sredini u kojoj se rodio i gdje je radio. PetroviÊi su srpska porodica iz Karlovca. Pradjedovi su im doπli iz Crne Gore. Gajina majka je hrvatskog porijekla. Mjeπani su. Vjerujem da su mnogi od nas, u bivπoj Jugoslaviji i drugdje u svijetu, priπli ljevici i zato πto nisu prihvaêali jednoëlani i pojednostavljeni etniëki Ëisti identitet, kakav nude i name- Êu nacionalizam i faπizam! Svijet se mijenja, mijeπa se pred naπim oëima LjeviËar bi moæda u ovom Ëasu rekao neπto πto se drugi ne usuappleuju javno reêi ili pak πto se ne sviapplea onima koji vladaju i njihovim podanicima: npr. da je danas teπko sresti u Hrvatskoj Srbina koji se ne boji za sebe ili za svoje najbliæe. Dodao bi najvjerojatnije, ako je sluëajno porijeklom Hrvat i dræi do vrijednosti svoga naroda i njegove kulture, da se stidi πto je danas tome tako i u dræavi Hrvatskoj. Prof.dr. Predrag MatvejeviÊ profesor je emeritus na rimskom sveuëiliπtu La Sapienza i na pariπkoj Sorbonni. Bio je predsjednik Meappleunarodnog PEN kluba, te je doæivotni poëasni potpredsjednik te organizacije, kao i Ëlan Akademije nauka i umjetnosti BiH. Njegova knjiga Mediteranski brevijar prevedena je na preko 20 jezika, a najnovija knjiga Kruh naπ (kod nas objavljena u nakladi V.B.Z.-a 2009.) veê je doæivjela πesto izdanje u Italiji.»lan je Savjeta Novog Plamena.

199 (p)ogledi PolitiËka filozofija Roze Luxemburg u naπem vremenu 199 prof. dr. Zagorka GoluboviÊ Bilo je mnogo polemika o politiëko-filozofskoj koncepciji Roze Luxemburg (Rosa Luxembourg) u vremenu njenog aktivnog delovanja u politiëkom pokretu u XIX i poëetkom XX veka, a one traju i danas kada se postavljaju pitanja: 1/ da li je ona bila marksista ili u sukobu sa marksizmom; 2/ na koji je naëin bila bliska socijaldemokratiji toga vremena; 3/ na koje se kljuëne koncepte i vrednosti oslanjala u svojim spisima i aktualnoj borbi; 4/ koliko su kljuëne ideje Roze Luxemburg aktualne u naπem vremenu; 5/ da li se moæe uspostaviti veza izmedju ideja Roze Luxemburg i Nove Levice? Zaπto je potrebno ponovo se okrenuti danas idejama Roze Luxemburg i njenom vrednosnom sistemu u nastojanju da se prevaziappleu stare predrasude o socijalizmu, kada se nije pravila jasna razlika izmedju Lenjinove i Staljinove interpretacije, a takoapplee zanemarujuêi ogromno nasleapplee pro-socijalistiëkih koncepcija iz od XVIII do XX veka i nove interpretacije takozvanog demokratskog socijalizma u novom milenijumu, koje je Roza Luxemburg vrlo dobro anticipirala u toku proπlog veka. Stoga se sa mnogo dokaza moæe govoriti o Rozi Luxemburg kao naπoj savremenici, buduêi da njena vizija socijalizma kao pravednog druπtva odgovara modernim teorijama levice i moæe se upotrebiti kao argumentacija u konfrontaciji sa danaπnjom dominantnom neo-liberalnom ideologijom i katastrofalnim posledicama koje proizvodi. 1. Revolucija ili reforma BuduÊi da je u svom glavnom programskom delu Socijalna reforma ili revolucija uπla u polemiku sa ortodoksnim strujama u marksizmu u pogledu shvatanja prelaza iz kapitalizma u socijalizam, bila je tretirana kao revizionista. U stvari, Roza Luxemburg je bila kritiëna kako prema projektu oruæane revolucionarne - prenagljene borbe za preuzimanje vlasti i ruπenja kapitalizma (polemika sa Lenjinom), tako i protiv shvatanja da Êe se kapitalizam sam od sebe uruπiti u svojim protivreënostima, bez aktivnog uëeπêa radniëkog pokreta i masovnih πtrajkova, koji Êe iznutra razarati tkivo kapitalistiëkog sistema (kritika Bernsteina). UkazujuÊi na neraskidivu vezu izmeappleu socijalnih reformi i socijalne revolucije Roza Luxemburg nije podlegla dogmatskom rasuappleivanju u smislu ili-ili, veê je formulisala razumnu strategiju dovoappleenja do cilja, kritikujuêi i tadaπnju socijaldemokratiju, koja se, po njenom tumaëenju, razlikovala od socijalistiëkog pokreta koji predstavlja pokret za ukidanje kapitalistiëkog poretka, 1 suprotno taktiziranju sa prilagoappleavanjem kapitalizma, koju je zastupao Bernstein, zahvaljujuêi razvoju kreditnog sistema i preduzetniëkih organizacija, Ëime se, navodno, poboljπavaju uslovi radnika i nestaju opπte krize. I u tom pogledu Roza Luxemburg je bila vidovita, ukazujuêi na to da Êe se protivreënosti kapitalizma produbljivati u sistemu kredita i kartela, buduêi da krediti dovode do sve veêe erupcije poπto teraju proizvodnju da prelazi granice træiπta, tj. uniπtavaju snage koje je sam (kapitalizam) probudio (Isto, 34); podstiëuêi pohlepu, bezobzirno koriπêenje tuapplee svojine i verolomne spekulacije. Zato je, piπe Roza Luxemburg, to moêan Ëinilac u stvaranju kriza (35), a ne sredstvo prilagodjavanja kapitalizma. SledeÊi tekst zvuëi sasvim savremeno: Ako u danaπnjoj kapitalistiëkoj privredi postoji neko sredstvo da se njene protivreënosti najviπe zaoπtre, onda je to upravo kredit. On poveêava suprotnost izmeappleu naëina proizvodnje i naëina razmene... time πto ih koëi. Ali poveêava i suprotnost izmeappleu naëina proizvodnje i naëina prisvajanja time πto odvaja proizvodnju od svojine...on poveêava suprotnost izmeappleu odnosa svojine i proizvodnje, time πto razvlaπêivanjem mnogih malih kapitalista (guπenjem srednjih preduzeêa -ZG) u malobrojnim rukama spaja ogromne proizvodne snage (35). I u tom smislu, zakljuëuje Luxemburgova, kreditni sistem...ubrzava tempo kojim taj svet juri u susret svom vlastitom uniπtenju - slomu. PozivajuÊi se na Marxova predviappleanja da Êe propadanje srednjih preduzeêa kao znak zamiranja proizvodnje, kada ojaëa krupni kapital i obrazovanje kapitala padne u ruke krupnog kapitala... voditi ka slomu kapitalizma (43); a na pitanje zaπto onda nije doπlo do krize, koju je predvidjao Marx, ona odgovara: Zato πto je kapitalizam bio joπ u povoju. Roza Luxemburg, meappleutim, dokazuje prednosti reformi za prevrat od kapitalizma ka socijalizmu, jer pretpostavlja formulisanje programa istorijskog razvoja druπtva, koji mora formulisati i sve prelazne faze toga razvoja, sadræavati ih u osnovnim crtama, dakle, takoapplee moêi ukazivati i na odgovarajuêe ponaπanje u svakom trenutku u smislu pribliæavanja socijalizmu (Isto, 90). Dakle, Roza Luxemburg se priklanja evolutivnom putu pripremanja mera prelaza, ukljuëujuêi i ne-

200 200 ke prelazne mere na putu ostvarenja socijalizma. U takvom programu ona daje veliki znaëaj spontanom radniëkom pokretu, ali pretpostavlja dugu i upornu borbu, pri Ëemu Êe proletarijat po svoj prilici ne jedanput biti odbaëen natrag... (91). Za takav reformski prevrat ona se opredeljuje jer se...ne moæe ni zamisliti da bi se tako silan prevrat, kao πto je prevoappleenje druπtva iz kapitalizma u socijalistiëki poredak, mogao odigrati odjedamput pobedniëkim udarom proletarijata. Zbog toga, smatra Roza Luxemburg, socijalna revolucija kao krajnji cilj ne moæe se suprotstaviti socijalnoj reformi. Ona taj zakljuëak objaπnjava time πto za socijaldemokratiju svakodnevna praktiëna borba za socijalne reforme, za poboljπanje poloæaja radnog naroda u okviru postojeêeg stanja, za demokratske ustanove predstavlja jedini put... u pravcu krajnjeg cilja - uzimanja politiëke vlasti i ukidanja najamnog sistema. ( str.5). Roza Luxemburg ukazuje i na nezadovoljavajuêu funkciju sindikata, koji se...sve viπe redukuje na puku odbranu veê postignutog...delatnost sindikata ograniëava se, dakle, u suπtini na borbu za viπe nadnice i skraêenje radnog vremena, tj. samo na regulisanje kapitalistiëke eksploatacije prema træiπnim odnosima - ka potpunom odvajanju træiπta radne snage od svakog neposrednog odnosa prema ostalom robnom træiπtu. (46). 2. PolitiËko/filozofska koncepcija Roze Luxemburg Freedom only for the supporters of the Government, only for the members of one party - however numerous they may be - is no freedom at all (Roza Luxemburg) (p)ogledi Kada se prouëe kljuëne ideje Roze Luxemburg nema sumnje da se njeno stvaralaπtvo moæe najbliæe odrediti kao izvorno socijaldemokratsko, buduêi da se poziva na sledeêe principe, koje je dosledno primenjivala u aktivnoj borbi radniëkog pokreta: sloboda za sve, jednakost, solidarnost, uëeπêe svih narodnih slojeva u politiëkom æivotu ( participativna demokratija ), ali i odbrana principa subjektivnog faktora u masovnoj kolektivnoj borbi za ruπenje kapitalistiëkog sistema. OslanjajuÊi se na prosvetiteljsko nasleapplee i uvaæavajuêi znaëaj emancipacije radniπtva, Roza Luxemburg je smatrala da samo tako pripremljen masovni pokret moæe predstavljati alternativu i kapitalizmu i sovjetskom marksizmu. Oni koji nisu pravili razliku izmeappleu Marxove filozofije i brojnih i razliëitih marksizam, postavljali su pitanja da li je Roza Luxemburg bila marksista. A taënije bi bilo postaviti pitanje: πta je Rozu Luxemburg povezivalo sa Marxom, a u Ëemu se suprotstavljala marksistim, tipa Lenjina i njegovih naslednika? Da je ona stvarno uvaæavala Marxovu teoriju dobro ilustruje jedan citat, u kojem Roza Luxemburg obraêajuêi se Bernsteinu, tvrdi da nije razumeo niπta iz Marxovog socijalnog uëenja: Od ponosne, simetriëne, divne zgrade Marxovog sistema, kod njega je ostala samo velika gomila πuta, u kojoj su naπli zajedniëku grobnicu parëad svih sistema, misaono iverje svih velikih i malih duhova. 2 Ona takoapplee kritikuje Bernsteina πto je...potpuno izgubio razumevanje za Marxov zakon vrednosti...a da bez zakona vrednosti Ëitav (ekonomski) sistem ostaje potpuno nerazumljiv...da bez razumevanja biti robe i njene razmene kapitalistiëka privreda sa svojim povezanostima mora ostati tajna.... Upozoravaju- Êi da je Marx...upravo otkrio najskrovitije tajne svih kapitalistiëkih sistema. Tajna Marxovog uëenja o vrednosti, njegove analize novca, njegove teorije kapitala i tako celog ekonomskog sistema jeste - prolaznost kapitalistiëke privrede. (Isto, str ) Ali Roza Luxemburg nalazi inspiraciju u Marxovom uëenju i u pogledu drugih pitanja vaænih za socijalni pokret - kao πto je problem nepravedne raspodele u kapitalistiëkom poretku: ona se poziva na Marxovo obrazloæenje da je odreappleena raspodela samo zakonska posledica odreappleenog naëina proizvodnje, te da socijaldemokratija ne orijentiπe svoju borbu na raspodelu u okviru kapitalistiëke proizvodnje, nego na ukidanje same robne proizvodnje (76) Dakle, slaæuêi se sa Marxom, Roza Luxemburg zakljuëuje: Socijaldemokratija æeli da socijalistiëku raspodelu sprovede kroz ukidanje kapitalistiëkog naëina proizvodnje (Isto). Ona priznaje naëela nauënog socijalizm i konstatuje da ne moæe: barem u NemaËkoj - viπe biti socijalizma van Marxovog, ni socijalistiëke klasne borbe van socijaldemokratije (99). Ali treba primetiti da se socijaldemokratska teorija Roze Luxemburg znatno razlikuje od revidirane socijaldemokratije 20 veka, zbog Ëega je doπlo do potpunog prekida izmeappleu Marxovog uëenja i revidiranih socijaldemokratskih koncepcija, koje su svoju kulminaciju doæivele u teoriji TreÊeg puta. Roza Luxemburg je, meappleutim, bila najoπtriji kritiëar Lenjinove koncepcije socijalizma i strategije za njegovo ostvarenje. UkljuËujuÊi πiroki radniëki pokret, ili narodni pokret za stvarenje dræave naroda, uz poπtovanje slobode svih uëesnika, Roza Luxemburg se nije mogla pomiriti sa Lenjinovom koncepcijom borbe za socijalizam, koji iskljuëuje radniëki pokret, glorifikujuêi partijsku avangardu kao jedinog sposobnog i ovlaπêenog borca revolucije, koji Êe osvojiti vlast i sruπirti kapitalizam. Ona je takvo shvatanje oznaëila kao despotski socijalizam. Takav odnos prema Lenjinovoj koncepciji prelaza iz kapitalizma u socijalizam moæe se smatrati opravdanim ako znamo iz istorije Sovjetske revolucije da je Lenjin razbio pokret radniëkih saveta, koji je uspeπno poëinjao razgradnju kapitalistiëkih odnosa i doprineo omasovljenju pokreta; kao i da je Lenjin godine, raspustivπi sve partije i frakcije uspostavio jednopartijsku vlast Boljπevika, pripremajuêi put staljinizmu. 3 Nasuprot Lenjinovoj politici i programu, Roza Luxemburg je kao osoba nezavisnog duha, koja se pobunila protiv represivnog reæima koji je tada vladao u ruskim i poljskim πkolama (na πta upuêuje Tom Bottomore 4 ), zastupala kao centralnu marksistiëku temu samoemancipatorsku ulogu i spontanu borbu radniëkog pokreta. Leszek Kolakowski istiëe da je bila bliska Gramsciju u shvatanju nuænosti slobodne akcije, da bi se moguênost ostvarila kao stvarnost. Stoga je prirodno da nije mogla prihvatiti Boljπevizam kao novu autokratiju i despotski princip da...partija uvek zna bolje nego zajednica πta su njihovi interesi i æelje. 5 Prihvativπi princip slobode za sve Roza Luxemburg se zalagala za demokratsku decentralizaciju, kao osnovu socijalistiëke demokratije. Takav otpor Roze Luxemburg definisan je kao antimarksizam. Meappleutim, za ocenu filozofsko/politiëke koncepcije Roze Luxemburg nije presudno da li je moæemo svrstati kao mark-

201 (p)ogledi sistu ili ne, s obzirom na brojne razlike u marksistiëkim koncepcijama, ali i na druge znaëajne kritike odreappleenih Marxovih ideja i teorijskog sistema, koji se pretvorio u politiëki program BoljπeviËke revolucije, a u modernoj filozofiji dosta je znaëajnih preispitivanja Marxove teorije, ali ne u cilju odbacivanja veê ËiπÊenja od prevaziappleenih shvatanja. 6 ZnaËajno je, pak, istaêi da je Roza Luxemburg dosta pre drugih uvidela znaëaj osnovnih vrednih ideja u Marxovoj filozofiji, kada je pisala: Onaj koji objavljuje rat Marxovom uëenju - tom najdivovskijem proizvodu ljudskog druπtva u ovom veku...dok se sam uverava (kritika Bernsteinovog stanoviπta - ZG) da je njegov pristalica traæi u njemu samom taëke oslonca za njegovo pobijanje, koji nije razumeo Marxov zakon vrednosti - dok za one koji su sa Marxovim ekonomskim sistemom donekle upoznati...biêe jasno da bez zakona vrednosti Ëitav sistem ostaje nerazumljiv...da bez razumevanja biti robe i njene razmene Ëitava kapitalistiëka privreda mora ostati tajna. 7 A upravo se danas priznati teoretiëari vraêaju Marxu da bi razumeli kako funkcioniπe kapitalistiëki sistem u svom eruptivnom razvoju i uz pomoê Marxove teorije vrednosti i robne privrede objasnili nastanak svetske ekonomske krize i kako se sa njom boriti. Roza Luxemburg je savremena i po tome πto je radniëku klasu smatrala subjektom demokratije u socijalizmu koji stvara poliotiëke forme samoupravljanja, pravo glasa za sve ljude...i kroz njih dolazi do svesti o svojim klasnim interesima i svojim istorijskim zadacima (Isto, str.89). Drugim reëima, kao dosledna naslednica Prosvetiteljstva, ona shvata emancipaciju kao neophodan zadatak, ne samo radnika veê i celine naroda. Sukob Roze Luxemburg sa Boljπevizmom moæe se izraziti reëima Leszeka Kolakowskog: Efekat BoljπeviËke politike bio je da paraliπe slobodni razvoj proletarijata, da ga liπi odgovornosti, dok je aktivnost revolucionara morala biti kolektivna misao radnika, a ne samosvesnih self-styled leaders. 8 Roza Luxemburg, iako nije prihvatala revoluciju kao osnovnu strategiju borbe protiv kapitalizama, bila je u suπtini revolucionar, a ne samo teoretiëar radniëkog pokreta. Ona je u svojoj praktiënoj borbi dosledno zastupala samosvest i odgovornost revolucionara. I poginula je od konzervativne desenice, kao πto ginu svi oni koji beskompromisano vode borbu za stvaranje dostojnih uslova za æivot i rad Ëoveka. 3. Zaπto se danas vraêamo Rozi Luxemburg? 1)Roza Luxemburg je u svojoj filozofskoj i politiëkoj delatnosti najuspeπnije povezivala svoju teoriju sa praktiënom borbom radniëkog pokreta kao masovne svesne organizacije, koja je bez tutorstva partija koncipirala i ostvarivala svoje programe borbe za prelazak iz kapitalizma u socijalizam. Kao nadareni teoretiëar socijaldemokratije, Roza Luxemburg je zakljuëivala da preuzimanje vlasti i ruπenje kapitalizma ne moæe nastati iz jednostranog, nasilnog revolucionarnog udara, shvativπi koliko Êe borba za razaranje kapitalizma biti teπka, jer Êe doêi pod udar najmoêniji delovi sistema; zato je propagirala temeljne reforme koje Êe pripremiti disoluciju postojeêeg poretka, da bi u njegovim pukotinama stvarala uslove i nove snage za formulisanje i konsolidaciju alternativa i kapitalizmu i sovjetskom socijalizmu. Ona je bila svesna da se u tim uslovima mora boriti na dva fronta; 201 protiv kapitalizma kao dominantnog i Ëvrsto situiranog poretka vlasti i protiv laæne alternative kapitalizmu, koju je formulisala sovjetska avangarda, buduêi da se u oba sluëaja radi o neprevaziappleenom sistemu najamnih odnosa, iz kojih proizlazi novo ropstvo; jer se i u projektu Boljπevizma ispoljavala tendencija da se jedan sistem nepravde, eksploatacije i neslobode zameni drugim, pod rukovodstvom Lenjinove despotije. Roza Luxemburg je opravdano kritikovala guπenje RadniËkih saveta nastalih sa poëecima Ruske revolucije kao inicijatora masovnih πtrajkova i politiëke borbe radniëkog pokreta, jer je verovala da se u toj neposrednoj borbi radniπtva za razgradnju kapitalistiëkog sistema ostvaruje i praktiëna emancipacija proletarijata kao svesnih subjekata revolucije - koji neposredno u æiæi samog revoucionarnog Ëina, izrastaju u borce koji Êe moêi graditi nove uslove æivota i to putem sopstvenog izbora, a ne nametnutog odozgo - od sila izvan njih. A uëeπêem u neposrednoj borbi protiv gazda i izvora eksploatacije, radnici Êe postati svesni gde se nalazi izvor njihovog porobljavanja i zatiranja slobode, te Êe na taj naêin moêi izbeêi zavaravanje o moguênosti popravljanja kapitalistiëkog sistema i humanizacije kapitalizma. OslanjajuÊi se na Marxovu teoriju vrednosti Roza Luxemburg je demaskirala takve iluzije. 2) Roza Luxemburg je na samom poëetku stvaranja nacionalnih dræava pisala o loπim efektima nacija-dræava za ostvarenje demokratije, jer se na taj naëin uëvrπêuje veza izmeappleu rada i buræoazije i dolazi do sukoba izmeappleu opπtijih dræavnih interesa i nacionalnih interesa, πto oteæava stvaranje demokratskih institucija i njihovo povezivanje u politici πire dræavne celine, buduêi da dolazi do rascepkanosti po principu etniciteta. Roza Luxemburg shvata vaænost povezivanja πirokih narodnih masa sa ciljem koji prevazilaze celinu postojeêeg poretka, svakodnevne borbe sa velikom reformom sveta.. (Ibid, 100). A ono πto je karakteristiëno za smeli duh Roze Luxemburg jeste upozorenje da proleterska revolucija...stalno kritikuje samu sebe...vraêajuêi se na ono πto je prividno svrπeno...ismevajuêi svirepo temeljne protivreënosti, slabosti... (101). Ovakva kritiënost je Ëesto izostajala u radniëkom pokretu i, moæe se reêi, da je zbog toga plaêena visoka cena i u Oktobarskoj revoluciji i drugim revolucijama 20. veka. 3) U danaπnje vreme takozvane demokratske tranzicije u zemljama bivπeg realnog socijalizma postaje joπ vaænija privræenost Roze Luxemburg doslednom shvatanju demokratskih naëela, da bi se uspeπno razgradila autoritarna struktura koja je Ëinila infrastrukturu svih tih zemalja. Njena odluëna borba protiv centralizma proizlazila je iz ubeappleenja da centralizacija paraliπe...slobodan razvoj demokratske forme... i zatvara sve druge, joπ neotkrivene moguênosti u postojecoj raznolikosti zbiljskog æivota - zato je, prirodno, usvajala princip decentralizacije kao jedno od osnovnih naëela stvaranja demokratskih oblika æivota. Koliko je ta tema aktuelna i joπ izaziva sukobe u novim demokratijama pokazuju sva istraæivanja u dræavama bivπeg socijalizma - u kojima se automatski i bez mnogo promiπljanja proces posle deklariπe kao prelaz iz socijalizma u kapitalizam. Dakle inverzno, skoro sledeêi sve greπke i stramputice kroz koje je prolazio kapitalizam u svom nastajanju (danaπnji stadijum razvoja se Ëesto i zvaniëno naziva prvobitnom akumulacijom kapitala ). Nije li to jedan od ozbiljnijih

202 202 razloga odsustva traganja za novom racionalnom alternativom postojeêim oblicima modernog kapitalizma, buduêi da raznolikost razvoja modernog sveta (i svake zemlje pojedinaëno) joπ nije postalo opπtevaæeêi princip modernog demokratskog razvoja. 4) I danas kada su sve dræave uzdrmane svetskom ekonomskom krizom, objaπnjenje nalazimo mnogo jasnije i konkretnije kod Roze Luxemburg o osnovnim razlozima nastajanja kriza u kapitalizmu. Suprotno plitkom odgovoru najpoznatijih ekonomskih struënjaka i modernih dræavnika da je pohlepa, ne samo finansijskog sektora nego i graappleana, poremetila bilans regularnih træiπnih odnosa (πto je u prirodi samoreguliêuêeg træiπt i potpune deregulacije); Roza Luxemburg stavlja u æiæu nepostojanje principa pravedne raspodele druπtvenih dobara, koja bi morala proizlaziti iz Ëinjenice da su druπtvena dobra javna dobra i da se mora poπtovati zahtev solidarnosti prema ugroæenom stanovniπtvu, da ne bi doπlo do preterane socijalne stratifikacije i nepravedne nejednakosti (πto Pierre Bourdieu naziva Istorijski nasleappleenom nejednakoπêu koja se prenosi kroz generacije ). Socijaldemokratske politike Skandinavskih zemalja su veê dve decenije potvrappleivale ovakvo stanoviπte, pribliæivπi se umnogome osnovnim naëelima socijalizma, jer se rukovode zadovoljavanjem potreba razliëitih kategorija stanovniπtva po principu socijalne pravde. U takvoj koncepciji socijalnog ureappleenja izbegnute su ekstremnosti i kolektivizma i egoistiëkog (modernog) individualizma, jer se poπtuje princip jednakopravnosti svih graappleana i njihovih zajednica i neometano ispoljavanje slobode liënosti. Moglo bi se reêi, da je to put ostvarenja ideja Roze Luxemburg i kao alternativa danas i modernom vulgarnom kapitalizmu i imitaciji socijalizma. Mislim da takva alternativa prevazilaæenja kapitalizma ima jedina buduênost. Ne samo za izlazak iz sadaπnje krize, veê i kao moderna zajednica koja moæe da se oslobodi svih oblika diskriminacije i obezbedi dostojnije uslove za æivot svih ljudi. 5) Ali, Roza Luxemburg je savremena i po tome πto je radniëku klasu (i moæe se reêi sve uëesnike oslobodilaëkih pokreta) smatrala subjektom demokratije i socijalizma, a ne prosto masom koja sluæi kao municija za ispaljivanje iz ruku onih koji vode pokret i odreappleuju njegov program i ciljeve. Moæda se najbolje ili najbliæe ostvarenje tog principa u modernoj istoriji dogodilo u desetmilionskom Poljskom pokretu Solidarnost, kada je svaki uëesnik pokreta imao pravo na miπljenje i odluëivanje o konkretnoj akciji, bez hijerarhijske nadreappleenosti voapplea, koji su imali samo savetniëku ulogu. O takvoj strukturi i politici emancipatorskih pokreta piπe i Allen Touraine u knjizi Nova paradigma za razumevanje danaπnjeg sveta 9 istiëuêi potrebu za stvaranjem kulturne paradigme, umesto uproπêene socijalne paradigme. Akcenat je, u stvari, na isticanju subjektiviteta individua/liënosti, kolektiva, institucija i kreativnih akcija, nasuprot samo institucionalizaciji druπtvenih pojava. Na sliëan naëin se uoëava ta intencija i kod Roze Luxemburg, Ëija je misao sva usmerena ka promeni postojeêeg sistema u borbi protiv onoga πto je etablirano na principima koji vode nepravdi i neslobodi. Ali da bi se postigao taj cilj borba mora biti samopregorna i istrajna - cilj se ne moæe postiêi u jednom dahu i bez dugotrajnih priprema - reformi, kako priprema samih uëesnika pokreta u toku emancipacije, tako i socijalnih odnosa i uslova, koje Êe uëesnici kao samosvesni subjekti biti u stanju da izvedu. Umesto zakljuëka VeliËina i snaga teorijske misli i koncepcije politiëkog pokreta Roze Luxemburg sastoji se, prvenstveno, u tome, πto je otvorena, nesputana dogmatskim, ideoloπki antagoniziranim stanoviπtima, πto ostavlja moguênosti za dalja istraæivanja i usklaappleivanja sa promenjenim okolnostima, da bi se otkrivali novi uspeπniji putevi ka osnovnom cilju - pronalaæenju adekvatnijih alternativa ruπenja ropskih najamnih odnosa, kao negacije slobode liënosti i ljudskih zajednica. A u osnovi takvog projekta nalazi se ideja samoemancipacije koja Êe omoguêiti uëesnicima pokreta da razumeju cilj kojem teæe i da prihvate svoj zadatak. LITERATURA (p)ogledi Prof. dr. Zagorka GoluboviÊ je antropologinja i sociologinja. Predavala je Sociokulturnu antropologiju na Univerzitetu u Beogradu godine je iskljuëena iz univerziteta zbog obra- Ëuna s beogradskim suradnicima Ëasopisa Praxis. Dugogodiπnja je suradnica Instituta za filozofiju i druπtvenu teoriju u Beogradu.»lanica je Savjeta Novog Plamena. Luxemburg R Socijalna reforma ili revolucija?, BIGZ, Beograd. Luxemburg R Akumulacija kapitala, GrafiËki Zavod, Beograd. Luxemburg R Die russische Revolution, Frankfurt am Main. Kolakowski L Main Currents oif Marxisme, The Founders, t.i.clarendon Press. Bottomore T. (ed) Dictionary of Marxist Thought, Blackwell. Bloch E Duh utopije, BIGZ, Beograd. Castoriadis C Institution imaginaire de la société, Editions du Seuil, Paris. Fromm E Marx s Concept of Man, Frederick Ungar Co. New York. Giddens A Beyond Left and Right, The Future of Radical Politics, Polity Press. GoluboviÊ Z Izazovi demokratije u savremenom svetu, BraniËevo, Poæarevac. GoluboviÊ Z Staljinizam i socijalizam, Filozofski fakultet, Beograd. GoluboviÊ Z Pouke i dileme monulog veka, Filip ViπnjiÊ, Beograd. Habermas J Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb. Horkheimer & Adorno Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Masleπa, Sarajevo. Kangrga M Nacionalizam i demokratija, Sremski Karlovci. Marcuse H Soviet Marxism, A Critical Analysis, Random Haouse, Ne York. Marx K Grundrisse, Introduction to the Critique of Political Economy, Random House, New York. Offe C Modernity and the State, East, West, Polity Press Popov N Iskuπavanje slobode, Srbija na prelazu vekova, Sluæbeni glasnik, Beograd. Sabata E Kuda ide ovaj svet, AED Studio, Beograd. Sen A Razvoj kao sloboda, Filip ViπnjiÊ, Beograd. TadiÊ Lj Filozofija u svom vremenu, Filip ViπnjiÊ, Beograd. Zakaria F The Future of Freedom, W.W.Norton. 1 R.Luxemburg, Socijalna reforma ili revolucija? GrafiËki Zavod, Beograd, str Roza Luxemburg, Socijalna reforma ili revolucija?, GrafiËki Zavod, Beograd, str Videti moju knjigu 1982, Staljinizam i socijalizam, Filozofsko druπtvo Srbije, Beograd. 4 T. Bottomore (ed), Dictionary of Marxist Thoughts, Blackwell, str L. Kolakowski, Main Currents of Marxism, t.i 1978, The Founders, str. 329 i 397. Clarendon Press, Oxford. 6 Videti: E. Bloch, L. Kolakowski, C. Castoriadis, A.Honet, T. Bottomore, Frankfurtska πkola itd. U svojoj knjizi Ppouke i Dileme minulog veka,, Sluæbeni glasnik, u V.glavi opπirno sam razmatrala razliëite interpretacije Marxovih ideja. 7 R. Luxemburg, Ibid, str L. Kolakowski, Main Currents...t. II. The Golden Age, str Allen Touraine, Le Neauvau Paradigme, Puor Comprendre le Monde Aujorud hui, Prevod na srpski izlazi uskoro u Sluæbenom glasniku.

203 (p)ogledi Suvremenost Marxove teorija ekonomskih kriza: 203 Ne(nauËene) lekcije povijesti prof. dr. Dragoljub Stojanov Uvod: hipoteza i pitanja Pitanje ekonomskih kriza jedna je od tema u ekonomskoj teoriji koja je najmanje definirana, odnosno oko koje postoji najmanji stupanj suglasnosti. (Krugman, 2006; C.Romer, 2002; Friedman, 2007; J.Taylor, 2009; Stojanov, 1985) Tako je i s marksistiëkom interpretacijom ekonomskih kriza. Zapravo mogli bismo reêi da ne postoji jedinstvena konzistentna marksistiëka teorija ekonomskih kriza. 1 Mi Êemo pokuπati da, rekonstrukcijom Marxovih misli iznesenih u Kapitalu, doappleemo da spoznaje o Marxovom pogledu na krize. Pri tome Êemo pokuπati rekonstruirati Ëitav privredni ciklus, dakle pokuπat Êemo rekonstruirati tijek privrede od stanja mirovanja do stanja sloma, za koje je, kako se uzima kao aksiom, glavni uzrok nedovoljna potroπnja: kejnzijanizam, postkejnzjanizam i suvremena interpretacija krize i krize 2007 (Stiglitz, 2007; Vade, 2008; Krugman, 2007 i dr.) Meappleutim, polazeêi od suvremenih znanja makroekonomske teorije te polazeêi od agregatnih ekonomskih kategorija kao πto su: proizvodnja - potroπnja - zatvorena/otvorena ekonomija - inflacija - deflacija - stagflacija, teorije platne bilance, te empirijskih Ëinjenica, moæemo postaviti neka zanimljiva, ali isto tako i znaëajna pitanja kao πto su: jesu li sve dosadaπnje, a posebno kriza g.,cikliëne krize hiperprodukcije zaista krize hiperprodukcije u smislu viπka agregatne proizvodnje nad agregatnom potraænjom? Ako je to tako, zbog Ëega se kriza hiperprodukcije ne moæe izbjeêi, odnosno zbog Ëega do sada nije izbjegnuta formiranjem dopunske agregatne potraænje, ekspanzivnom monetarnom i fiskalnom politikom, na primjer? je li osnovni uzrok kriza siromaπtvo radniëke klase koje se formira tijekom privrednog ciklusa i, ako je tako, moæe li se kriza hiperprodukcije prevladati, tj. faza sloma izbjeêi, porastom nadnica, πto je jedna od ideja Obamine administracije o smanjivanju poreza graappleanima srednje i niæe klase u USA danas jesu li sve ekonomske krize tj. krize iz Marxovog vremena, velika ekonomska kriza godine i suvremena ekonomska kriza imale zajedniëki imenitelj ili su one potpuno razliëite? Po mnogima vrijeme perfektne træiπne strukture XIX stoljeêa je potpuno razliëito u odnosu na uvjete imperfektne træiπne strukture s kraja XX i po- Ëetka XXI stoljeêa (Krugman,2006; Summers, 2000) ako su sve krize imale zajedniëki imenitelj u Ëemu se on sastoji? kakav moæe biti odnos ekonomske politike prema krizama ako one imaju zajedniëki imenitelj? πto predstavlja antitezu ekonomskim krizama i privrednim ciklusima? U prvom dijelu rada pokuπavamo interpretirati (kreirati) Marxov pogled na ekonomske krize sluæeêi se primjerom pamuëne krize 1861.g. Potom, razmatramo manifestiranje krize u uvjetima otvorene ekonomije u XIX stoljeêu i njezinu globalizaciju. Na kraju, kompariramo bitne elemente krize iz 1861.g i suvremene krize koja je poëela 2007.g., koji neodoljivo podsjeêaju jedni na druge, kao i na ekonomsku krizu iz 1929.g. U tekstu boldiramo one njegove dijelove koji se Ëine zajedniëkim kako za pamuënu tako i za sub-prime krizu, ali i za krizu iz 1929.g. Ekonomska kriza- pristup problemu S obzirom na sloæenost pitanja koja smo postavili, te moguênost pogreπne interpretacije stavova klasika kao i vlastite reinterpretacije, mislimo da Êemo dobro uëiniti ako naπoj analizi pristupimo na takav naëin da prvo vidimo πto o krizama piπu Marx i Engels. Nakon toga moæemo komparirati njihove poglede u odnosu na postavljena pitanja, a potom moæemo nastaviti s istraæivanjem bitnih determinanti kriza, pridræavajuêi se pri tome osnovne Marxove ekonomske misli. PiπuÊi Douglasu 10. IV Marx iznosi slijedeêi pogled na ekonomske krize: ne bih drugi tom objavio ni pod kojim okolnostima pije nego πto sadaπnja engleska industrijska kriza ne bude dostigla svoj vrhunac. Pojave su ovaj put neobiëne, u mnogim pogledima razliëite od onoga πto su bile u proπlosti, a ovo se... bez ikakvog obzira na druge promjene okolnosti... lako objaπnjava Ëinjenicom πto engleskoj krizi ranije nikada nisu prethodile strahovite krize koje sada traju veê pet godina u Sjedinjenim Dræavama, Juænoj Americi, NjemaËkoj, Australiji, itd. Zbog toga se sadaπnji tijek stvari mora promatrati do njihove zrelosti prije no πto se one uzmognu proizvodno potroπiti mislim teoretski, pa nastavlja, ma kako se tijek ove krize mogao razviti - premda je za istraæivanje kapitalistiëke proizvodnje i struënog teoretiëara

204 204 veoma vaæno da je promatra u njenim pojedinostima - ona Êe proêi onako kao i njene prethodne i otvoriti novi industrijski ciklus sa svim njegovim raznovrsnim fazama procvata itd. (Marx, Vol.II,p.450,451.) Usporedimo sada Marxov stav o industrijskom ciklusu i procvatu s Engelsovim pogledima na krizu godine. Desetogodiπnji ciklus mrtvila, prosperiteta, pretjerane proizvodnje i krize koji se od g. da g. stalno ponovo vraêao izgleda da je istekao, ali samo da bi nas doveo u baruπtinu oëaja jedne trajne i kroniëne depresije. Æeljeni period prosperiteta ne dolazi, koliko god nam se puta uëini da smo zapazili simptome koji ga nagovjeπtavaju, toliko puta su iπëezli u zraku. Meappleutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanja πto da se radi sa nezaposlenima. Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori: i mogli bismo skoro izraëunati moment kada Êe nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti svoju sudbinu u svoje ruke (Marx,vol.I,p.LXV) Sada veê moæemo reêi da je kriza koju je Engels promatrao i iz koje nije vidio izlaz bez socijalne revolucije bila jedna od faza tzv. dugog vala i to ona njegova faza koja dugo traje i koja se viπe pamti po periodima depresije nego po periodima prosperiteta. Engelsova prognoza o zrelosti kapitalizma za prelazak u novu druπtveno-ekonomsku formaciju bila je preuranjena. O periodiënosti i cikliënosti razvoja kapitalistiëkog naëina proizvodnje Marx je pisao veê prije toga slijedeêe: Kako sam veê na drugom mjestu spomenuo, u ovome je od posljednje velike opêe krize nastao preokret. Akutni oblik periodiënog procesa s njegovim dosadaπnjim desetogodiπnjim ciklusom izgleda da je preπao u jedno viπe kroniëno, razvuëenije odmjenjivanje relativno kratkog umjerenog poboljπavanja posla s relativno dugom, neodluëujuêom depresijom. Odmjenjivanje koje se na razliëite industrijske zemlje ne razdjeljuje istovremeno. A moæda se radi samo o produæenju trajanja ciklusa. U djetinjstvu svjetske trgovine do dadu se dokazati pribliæno petogodiπnje krize (ciklusi), od do ciklus je odluëno desetogodiπnji: hoêe li to reêi da se nalazimo u pripremnom periodu nekog novog svjetskog sloma neëuvene æestine? toπta kao da upuêuje na to. Od posljednje opêe krize od nastale su velike promjene. Kolosalno πirenje saobraêajnih sredstava - okeanski parobrodi, æeljeznice, elektriëni telegrafi, Sueski kanal -tek je u stvari uspostavilo svjetsko træiπte. Uz Englesku koja je raniju industriju bila monopolizirala, stao je niz konkurentskih industrijskih zemalja: u svim dijelovima sveta otvorene su plasiranju suviπnog evropskog kapitala beskrajno veêe raznolikije oblasti, tako da se on daleko viπe raspodjeljuje, a lokalna pretjerana πpekulacija lakπe se savlaappleuje. Sve ovo odstranilo je ili jako oslabilo veêinu starih ognjiπta krize i prilika za stvaranje krize. Pored toga, na unutarnjem træiπtu konkurencija se povlaëi ispred kartela i trustova, dok na vanjskom træiπtu biva ograniëena zaπtitnim carinama, kojima se osim Engleske ograappleuju sve velike industrijske zemlje. Ali samo ove zaπtitne carine nisu drugo niπta do naoruæanje za konaëni opêi industrijski ratni pohod koji treba da odluëi o vlasti nad svjetskim træiπtem. Tako svaki od onih elemenata koji teæe da sprijeëe ponavljanje starih kriza krije u sebi klicu daleko silnije buduêe krize. (Marx,Vol.III,p.426) Neizbjeænost kriza potvrdila se u praksi. Svijet je i danas suoëen s opasnoπêu izbijanja do sada najveêe ekonomske (p)ogledi krize. Marx je oëigledno imao pravo. Pojavni oblici svakodnevnog æivota se mijenjaju ali suπtina, dominacija kapitalistiëkog naëina proizvodnje svjetskom privredom, ostala je joπ uvijek ista. Neovisno od toga da li sistem promatramo i analiziramo kao: two-class (kapital-rad) model: Marx, Kalecki, ili three-class model (poduzetniëki kapital-rad-financijski kapital): Marx, Pitelis-Argitis (2008), Crotty (2006, 2008), Hilferding (1948).»ini se kao da vuk dlaku mijenja ali Êud nikak. U oba sluëaja determinanta sistema je maksimiziranje profita na razini mikroekonomskog subjekta, koja ima prepoznatljive makroekonomske implikacije. U prilog tome podsjetimo se pamuëne krize od g. PamuËna kriza Prethistorija pamuëne krize Cvjetno doba pamuëne industrije. Veoma niska cijena pamuka. Kroz Ëitavo polugoapplee stizale su mi svake nedjelje prijave o novim investicijama kapitala u fabrike: Ëas su graappleene nove fabrike, Ëas je mali broj nezauzetih fabrika nalazio nove zakupce, Ëas su proπirivane fabrike koje su bile u radu i postavljane nove jaëe parne maπine i uveêavan broj maπina radilica OtpoËinju æalbe. VeÊ duæe vreme sluπam kako se fabrikanti pamuka uvelike æale na deprimirano stanje u svom poslu. Tijekom posljednjih πest nedjelja razne su fabrike poëele raditi kratkovremeno, obiëno 8 Ëasova dnevno mesto 12, izgleda da to uzima maha, cijena pamuka jako je skoëila, a cijene izraappleevina ne samo πto se nisu popele veê su njene cijene niæe nego prije dizanja cijene pamuka. Veliko uveêanje broja pamuënih fabrika za posljednje 4 godine mora da je imalo za posljedicu s jedne strane jako uveêanu traænju za sirovinama, s druge silno uveêan dovoz izraappleevina na træiπte: oba su uzroka morala zajedno uticati u pravcu sniæavanja profita... Naravno da uveêana traænja za sirovinom i pretrpanost træiπta fabrikatom idu ruku pod ruku U oktobru novëana kriza. Eskontna stopa 8%. Prije toga veê slom æeljezniëke afere i istoënoindijskog sistema unakrsnih usluænih mjenica... Sve su razne poslovne grane bile jako deprimirane kada je joπ bilo lako dobiti eskonte po 5% ili i manje. Nasuprot tome dovoz sirove svile bio je obilan, cijene umjerene, a posao prema tome æivahan do posljednje dvije ili tri nedjelje, kada je novëana kriza nesumnjivo pogodila ne samo fabrikante svilene potke veê joπ viπe njihove glavne kupce, fabrikante modnih artikala. Jedan pogled na objavljene zvaniëne izvjeπtaje pokazuje da se pamuëna industrija posljednje tri godine uveêala skoro za 27%. Uslijed toga se pamuk u okruglim ciframa popeo od 4 na 6 pensa po funti, dok preapplea, zahvaljujuêi uveêanoj ponudi, stoji samo za malenkost iznad svoje ranije cijene. Vunena industrija poëela se uveêavati g. otada je u Jorkπiru porasla za 40%, a u kotskoj joπ viπe Od posljednjih mjeseci 1848.g. posao je ponovo oæivio. Fabrikanti vune bili su poëetkom godine neko vrijeme jako zaposleni ali se bojim da konsignacije vunene robe Ëesto zastupaju mjesto prave traænje i da se periodi prividnog prosperiteta tj. pune zaposlenosti, ne podudaraju uvijek s periodima legitimne traænje April. Neprekidno glatko poslovanje April. Veliki prosperitet April. U pamuënoj industriji nije broj novopodignutih fabrika nikada bio tako velik kao sad, a takoappleer ni proπi-

205 (p)ogledi renje postojeêih fabrika i traænja za radnicima. Na sve se strane traæi sirovina April. Stanje posla momentalno je deprimirano. Sirovina je skupa. Ona je gotovo u svakoj tekstilnoj grani iznad cijene po kojoj se moæe preraappleivati za masu potroπaëa. Sada se pokazalo da je g. u pamuënoj industriji bilo pretjerano proizvedeno: djelovanje toga osjeêalo se joπ slijedeêih godina. Trebalo je izmeappleu dvije i tri godine dok je svjetsko træiπte usisalo pretjeranu proizvodnju od 1860.g. Prema tome je traænja za radom ovdje veê bila ograniëena mnogo mjeseci prije nego πto su se osjetila dejstva pamuëne blokade... SreÊom je to mnoge fabrikante spasilo od propasti. Zalihe su rasle u vrednoti dokle su god dræane na skladiπtu, i tako se izbjegao uæasni pad vrijednosti koji bi inaëe bio neizbjeæan u takvoj krizi Oktobar. Posao je od nekog vremena bio veoma deprimiran. Nije nikako nevjerojatno da Êe zimskih mjeseci mnoge fabrike jako skratiti radno vrijeme. U Eπtonu, Stejhbridæu, Mosliju, Oldhemu itd. sprovedeno je ograniëenje radnog vremena za punu treêinu i radni Ëasovi skraêuju se i dalje svake nedjelje. Istovremeno sa svim skraêivanjem radnog vremena u mnogim se granama obara najamnina... Viπe fabrikanata bjeπe objavilo da Êe najamninu sniziti za 5-7,5%, radnici su ostajali pri tome da stopa najamnine ostane, a da se skrate radni Ëasovi. To nije prihvaêeno i doapplee da πtrajka. Posle mjesec dana radnici moraπe popustiti. Ali sada dobiπe i jedno i drugo. Osim smanjenja nadnice, na πto su radnici na posljetku pristali, sada i mnoge fabrike rade kratko vrijeme April. Patnje radnika znatno su se uveêale... a ni u kojem periodu industrijske historije nisu radnici tako Êutljivo, rezignirano i sa tako strpljivom samosvijeπêu podnosili ovako iznenadne i teπke patnje April. U toku ove godine neêe se moêi potpuno zaposliti preko polovine pamuënih radnika. Najamnine su bile mizerne, Ëak i tamo gdje se radilo puno radno vrijeme. PamuËni radnici dragovoljno se ponudiπe za sve javne radove, dreniranje, gradnju putova, tucanje kamena, za πto su bili upotrebljavani da bi od mjesnih vlasti dobivali potporu. Cijela buræoazija straæarila je nad radnicima. Radnici su bili voljni iêi na svaku vrstu posla gdje bi bili namjeπteni prema Public Works Act (zakon o javnim radovima). Svrha toga zakona (od g.) bila je trostruka: 1. osposobiti mjesne vlasti da od komesara dræavnih dugova uzajmljuju novac, 2. olakπati melioraciju u gradovima, 3. pribaviti nezaposlenim radnicima rad i pristojnu sluæbu April. Ovdje-ondje u raznim srezovima Ëuju se æalbe na manjak u radnicima... Fabrikanti osjeêaju dejstvo Public Works Act kao neku konkurenciju, i uslijed toga je mjesni odbor u Bekepu obustavio svoju djelatnost... I tako su javni radovi postepeno obustavljeni - to novo izdanje nacionalnih radionica ali sada podignutih u korist buræoazije. (Marx,vol.III,p.89-90) 205 Kriza 1929: kratko podsjeêanje O stanju privrede pred veliku ekonomsku krizu G. P. T. Ellsworth iznosi slijedeêe napomene: SAD su od 1922.g. do 1923.g. uæivale u periodu nezabiljeæenog prosperiteta... prosperitetu je pridonio investicioni bum rekordnih razmjera. NajveÊi dio velikih investicija bio je u tvornice i opremu za izgradnju novih industrija - automobilske, industrije gume, rafinerija nafte, proizvodnju elektriëne energije, elektriënih strojeva. Pored toga zemlja (SAD) je uæivala najveêi graappleevinski bum u povijesti. (Ellsworth,P.p.495) Na pitanje πto je fazu prosperiteta preokrenulo u depresiju neviappleenih razmjera Ellsworth odgovara: Uz napomenu da je svako pojednostavljivanje opasno, to je bilo prethodno pretjerano investiranje - gotovo Ëitava ekonomija je bila saturirana. Kapaciteti automobilske industrije su 1929.g. godine daleko prelazili moguênosti prodaje. Industrija gume takoappleer je bila predimenzionirana. Niz drugih proizvoappleaëa trajnih potroπnih dobara, kao πto su strojevi za pranje rublja, usisavaëi i radioaparati, bili su suoëeni s problemom plasmana godine. VeÊ poëetkom industrija graappleevinarstva je poëela naglo smalaksavati. Investicije su gotovo stale. (Ellsworth,p.496) Dileme o krizama Usporedimo li sada Marxova pisanja o krizama, posebno onoj pamuëne industrije, s evidencijom P. T. Ellsworth-a (Stojanov, 1985) lako moæemo zapaziti dvije bitne karakteristike oba perioda: u oba sluëaja radi se o fenomenu prekomjerne proizvodnje, prekomjernih investicija, odnosno hiperprodukciji, pred izbijanje krize; u oba sluëaja radi se o problemu plasmana pred krizu i u tijeku krize. Meappleutim, dok Ellsworth govori o saturaciji træiπta kao limitirajuêem faktoru novih investicija, Marx (Ëini se) istiëe problem nedovoljne potroπnje koji je izazvan, po mnogima i prije svega, nedovoljnom potroπnjom radniëke klase. On piπe: Posljednji uzrok svih stvarnih kriza ostaje uvijek siromaπtvo masa i ograniëenje njihove potroπnje, naspram Ëega stoji nagon kapitalistiëke proizvodnje da proizvodne snage razvija tako kao da njenu granicu saëinjava samo apsolutna potroπna sposobnost druπtva. (Marx,vol.III,p.421) Problem plasmana, tj. problem nedovoljne potroπnje kao determinanta ekonomskih kriza (apostrofiran i 2008.g. od strane nekoliko vodeêih svjetskih ekonomista kao πto su: Stiglitc (2007), Krugman (2007), Vade (2008) i u kontekstu likvidnosti C. Romer (2002), J. Taylor (2009), A. Swarc- Nelson (2007), Ben-Barnanke (2002) zasluæuje da ovdje malo zastanemo i zamislimo se pred slijedeêim pitanjima: - kako i zbog Ëega se javlja problem nedovoljne potroπnje; - da li se problem plasmana, pa i kriza, moæe prevladati proπirenjem potraænje bilo intervencijom dræave (primarna emisija, fiskalna politika) na nacionalnom planu ili sliënom vrstom intervencije na meappleunarodnom planu (emisija specijalnih prava vuëenja ih nekog drugog meappleunarodnog novca, na primjer); - moæe li se kriza prevladati poveêavanjem nadnica radniëke klase, je li problem plasmana, odnosno nedovoljne potroπnje, pravi uzrok kriza ili je on pojavni oblik djelovanja primarnog uzroka? Recimo odmah da naπa zapaæanja o tijeku kriza, a temeljem analize ekonomske misli neoklasiëara, kejnzijanaca, monetarista I i monetarista II, Ekonomije ponude te Marxove ekonomske misli (D.Stojanov, 1985) navode na konstataciju da se, prije svega, radi o tome da: krizi hiperprodukcije prethodi hiperapsorpcije (agregatna potroπnja veêa od agregatne produkcije);

206 206 da je nedovoljna potroπnja konsekvenca prethodne prekomjerne potroπnje; pod potroπnjom razumijevamo agregatnu potroπnju: investicijsku i osobnu, a ne samo osobnu potroπnju radniëke klase; da je kriza nedovoljne potroπnje posljedica prekomjernog investiranja; da prekomjerno investiranje, po zakonima kapitalistiëkog naëina proizvodnje, dakle robno-novëane privrede, po svojim imanentnim zakonima neizbjeæno dovodi do ekonomskih kriza; kriza hiperprodukcije predstavlja pojavni oblik kriza hiperapsorpcije, tj. prekomjerne agregatne potraænje (na sliëna promiπljanja o uzrocima krize 2007.g. navode stavovi u radovima: J.Taylor (2009), Rogof, (2008), Pitelis-Argites (2008), Crotty (2008), Orhangazi (2007). Krizu hiperprodukcije nosi na leappleima najveêim dijelom radniëka klasa, a znatno manjim dijelom onaj kapital koji kriza pogaapplea, koji se krizom obezvreappleuje i utapa u veêi kapital. U prilog tezi da je bijeda radniëke klase pojavni oblik, tj. posljedica a ne uzrok svih kriza, te daje ona posljedica prekomjerne agregatne potraænje pa i uveêane potraænje i potroπnje radniëke klase, posluæit Êemo se citatom iz II toma Kapitala. U njemu Marx piπe: U periodu prosperiteta, a osobito u periodu njegovog vrtoglavog rascvate, ne samo da raste potroπnja potrebnih æivotnih sredstava i radniëka klasa uzima za Ëas (poπto je za sada Ëitava njena rezervna armija aktivno nastupila) udjela u potroπnji luksuznih, njoj inaëe nepristupaënih artikala, a osim toga i u razredu onih potrebnih sredstava potroπnje koji inaëe najveêim dijelom saëinjavaju potrebna sredstva potroπnje samo za kapitalistiëku klasu, πto sa svoje strane izaziva dizanje cijena. (Marx,Vol.II,p.335) Citat nam sugerira da u fazi prosperiteta potroπnja radniëke klase apsolutno raste, a ne opada; (potroπnja radnika danas 2000-tih formira se ne samo iz nadnica koje su realno nazadovale zadnjih tridesetak godina (R.Reich, 2008), nego moæda i veêim dijelom temeljem kredita, da u fazi prosperiteta, a pred fazu sloma, ekonomija funkcionira na nivou pune zaposlenosti (Ëitava rezervna armija je angaæirana) πto je sukladno neoklasiënoj ekonomskoj πkoli i Say ovom zakonu træiπta. (p)ogledi Determinante krize Nastavimo li pratiti Marxovu misao, onda moæemo na istoj stranici drugog toma Kapitala proëitati:»ista je tautologija kazati da krize potiëu iz nedostataka potroπnje sposobne za plaêanje ili potroπaëa sposobnih za plaêanje. DrukËiju vrstu potroπnje osim plateæne kapitalistiëki sistem ne poznaje... Da se robe ne mogu prodati, znaëi samo to da se za njih nisu naπli plateæno sposobni kupci, dakle potroπaëi. Ali ako se ovoj tautologiji hoêe da proda izgled neke dublje obrazloæenosti time πto se kaæe da radniëka klasa dobiva odveê malen udio svog vlastitog proizvoda, a da Êe zlu biti pomoæeno Ëim od njega dobije veêi udio, dakle Ëim bude porasla najamnina, onda se ima primijetiti samo to da se krize svaki put pripremaju upravo jednim periodom u kome je dizanje najamnina opêe i radniëka klasa stvarno dobiva veêi udio u dijelu godiπnjeg proizvoda koji je namijenjen potroπnji: πto je posve sukladno djelovanju træiπta rada prema neoklasiënim ekonomistima u uvjetima pune zaposlenosti uslijed djelovanja zakona padajuêih prinosa. Iz kuta onih vitezova zdravog i jednostavnog ljudskog razuma, takav bi period naprotiv morao ukloniti krizu. (Marx, isto) I dalje: Izgleda, dakle, da kapitalistiëka proizvodnja sadræi uvjete nezavisne od dobre ili zle volje, koji samo momentalno dopuπtaju onaj relativni prosperitet radniëke klase, i to uvijek samo kao burnicu koja navjeπêuje krizu. (Marx,isto) Navedene Marxove misli upuêuju nas na zakljuëak, zapravo potvrappleuju konstataciju koju smo veê iznijeli, a koja je sukladna sa naπim dosadaπnjim istraæivanjima ekonomske politike razliëitih πkola, a to je: 1. da je periodiëna kriza hiperprodukcije neizbjeæna u uvjetima prevladavajuêeg kapitalistiëkog naëina proizvodnje: 2. daje udio radniëke klase u raspodjeli druπtvenog proizvoda najveêi pred krizu, πto je kompatibilno sa stavovima neoklasiëara, monetarista i Keynesa (mada je puna zaposlenost samo specijalni sluëaj po Keynes-u); 3. da se porastom udjela nadnica u raspodjeli druπtvenog proizvoda kriza ne moæe izbjeêi, dapaëe tek bi se potakla, stav koji je sukladan stavovima neoklasiëara, monetarista I i II; 4. da se ne moæe raditi o tome da je niska najamnina, tj. nedovoljna potroπnja radniëke klase determinanta krize. (u modelu dvije klase Kaleckog). Na pitanje da li dræavna intervencija jednom ekspanzivnom monetarno-kreditnom politikom ili fiskalnom politikom moæe sprijeëiti nastanak krize, Marx odgovara na 448. i 449. stranici treêeg toma Kapitala na slijedeêi naëin: Traænja za plateænim sredstvima prosto je traænja za pretvorljivoπêu u novac. Ukoliko trgovci i proizvoappleaëi mogu da pruæe dobra jamstva: ona je traænja za novëanim kapitalom, ukoliko to nije sluëaj, dakle, ukoliko im predujam plateænih sredstava ne daje samo novëani oblik, nego ekvivalent za plaêanje ma u kome obliku bio, a koji im nedostaje. Ovo je toëka na kojoj obje strane obiëne teorije u promatranju kriza i imaju i nemaju pravo. Oni πto kaæu da postoji samo oskudica u sredstvima plaêanja (na primjer Friedman-(op.aut); Bernanke, 2002; C.Romer, 2002; Swartz-Nelson, 2007) ili imaju u vidu samo vlasnike bona fide jamstva (papira o primljenoj robi) ili su budale koje vjeruju da banka ima duænost i moê da pomoêu papirnih cedulja sve bankrotirale varalice pretvori u solidne kapitaliste sposobne za plaêanje (jedna varijanta kejnzijanizma-(op.aut). Oni koji kaæu da postoji samo oskudica u kapitalu, ili prosto trljaju jezike, poπto je jasno da u takvim vremenima ima nepretvorljivog kapitala u masama uslijed pretjeranog uvoza i pretjerane proizvodnje ili pak govore samo o onim vitezovima kredita koji su sad doista stavljeni u takve okolnosti da ne mogu viπe dobiti tuapple kapital da bi njime radili, pa sad zahtijevaju da im banka pomogne ne samo da plate izgubljeni kapital nego da ih joπ i osposobi da dalje produæe svoje prevare. (Marx,Vol.III,p.448,449) Dakle, prema Marxu, politika promjene izdataka u smislu porasta izdataka, odnosno politika ekspanzivne ekonomske politike, ne bi mogla osigurati bezbolan prelazak iz faze pretjerane proizvodnje u novu fazu prosperiteta. U tom smislu je veoma zanimljiva i aktualna Marxova misao o moguêim efektima jedne takve ekspanzivne ekonomske politike. Kaæemo aktualna zbog toga πto umnogome podsjeêa na stavove RATEX πkole u pogledu efikasnosti monetarne

207 (p)ogledi 207 politike u uvjetima pune zaposlenosti i inflacije. Podsjetimo se da prema RATEX πkoli porast potraænje u uvjetima pune zaposlenosti i inflacije moæe samo prouzrokovati joπ viπu inflaciju i voditi privredu u stagflaciju (to je bio i Keynesov stav- (op.aut)). Monetama politika postaje tada neefikasna, ekspanzivna monetama politika svakako. Na 112. stranici prvoga toma Kapitala Marx piπe: Uzmimo sada daje kojom bilo neobjaπnjivom povlasticom prodavalac postao kadar da robu proda iznad njene vrijednosti, po 110 ako vrijedi 100, dakle, s 10% nominalnim poveêanjem cijene. ProdavaË, dakle, utjeruje viπak vrijednosti u veliëini od 10. Ali poπto je bio prodavaë, pretvara se on u kupca. Sada se on susreêe s tre- Êim vlasnikom robe koji kao prodavaë uæiva povlasticu da robu prodaje za 10% skuplje. Naπ Ëovjek kao prodavaë dobio je 10%, kao kupac on gubi 10%. Sve ovo izlazi u stvari na to da svi vlasnici roba prodaju jedni drugima robe 10% iznad vrijednosti, πto je popuno isto kao da ih prodaju po vrijednosti. Tako opêe nominalno poveêanje robnih cijena izaziva isti efekt kao kad bi se robne vrijednosti umjesto u zlatu cijenile recimo u srebru. NovËana imena, tj. robne cijene nadule bi se, ali odnosi meappleu njihovim vrijednostima ostali bi isti. ZnaËi da se stvaranje viπka vrijednosti, a otud i pretvaranje novca u kapital ne moæe objasniti niti time da prodavaëi prodaju robu iznad vrijednosti, niti time da ih kupci kupuju ispod vrijednosti. (Marx,Vol.I,p.112) Tako dolazimo do suπtine Marxove teorije kriza a to je, po naπem miπljenju, pitanje, tj. problem stvaranja i oploappleivanja viπka vrijednosti. Viπak vrijednosti se stvara u proizvodnji, a realizira se u prometu. Dakle, proizvodnja i investiciona aktivnost su pokretaëi ukupne ekonomske aktivnosti. Profit je motorna snaga investicione aktivnosti. Investiciona potroπnja i osobna potroπnja su pratioci i neophodne pretpostavke realizacije profita i oploappleivanja kapitala. Pad profitne stope, odnosno zakon tendencijskog pada profitne stope, raapplea unutraπnje proturjeënosti mehanizma kapitalistiëke proizvodnje, kapitalistiëke akumulacije, koje se pokazuju u obliku hiperprodukcije, kojoj de facto prethodi prekomjerna potroπnja i to, prije svega, prekomjerna investiciona potroπnja, ali i rastuêa osobna potroπnja. Proizvodnja i investiciona aktivnost se odvijaju glatko sve do toëke kada prinos na dodatni uloæeni kapital ne postane ravan nuli: dakle do toëke kada je marginalni prinos jednak marginalnim troπkovima, odnosno kada je marginalni profit jednak nuli. U tom momentu su u cjelini reprodukcijskog sistema nacionalne privrede formirane sve pretpostavke za prestanak investicionih ulaganja, za porast neproizvodne potroπnje i neproizvodnih ulaganja, za otpuπtanje radniëke klase i za formiranje jaza potroπnje, odnosno nedovoljne potroπnje. U elaboraciji naπe teze posluæit Êemo se joπ jednom Marxovim mislima. Za Marxa su krize samo momentalna nasilna rjeπenja postojeêih proturjeënosti, silovite erupcije koje za moment ponovo uspostavljaju poremeêenu ravnoteæu. (Marx,Vol.III,p.200) U krizi koja uspostavlja poremeêenu ravnoteæu, buduêi da je stalna ravnoteæa nemoguêa u uvjetima oploappleivanja kapitala, hiperprodukcija kapitala, ne pojedinaënih vrsta robe - mada hiperprodukcija kapitala uvijek ukljuëuje hiperprodukciju robe - ne znaëi zbog toga niπta drugo do hiperakumulaciju kapitala. Da bi se razumjelo πto ova hiperakumulacija predstavlja, treba je samo postaviti kao apsolutnu. Kada bi ta hiperprodukcija kapitala bila apsolutna? I to hiperprodukcija koja se ne prostire na ovu ili na onu ili na nekoliko znaëajnih oblasti proizvodnje, nego koja bi bila apsolutna u samom svom obujmu, koja bi dakle obuhvaêala sve oblasti proizvodnje. Apsolutna hiperprodukcija kapitala postojala bi Ëim bi dodatni kapital za svrhu kapitalistiëke proizvodnje bio jednak nuli. Ali svrha kapitalistiëke proizvodnje jest oploappleivanje vrijednosti kapitala, tj. prisvajanje viπka rada, proizvodnja viπka vrijednosti, profita. Prema tome, Ëim bi kapital narastao u takvom odnosu prema radniëkom stanovniπtvu da se ne moæe poveêati ni apsolutno radno vrijeme koje to stanovniπtvo daje, niti proπiriti relativni viπak radnog vremena (ovo posljednje ionako ne bi bilo izvodljivo u sluëaju kada je potraænja za radom tako jaka, kada dakle, postoji tendencija za dizanjem najamnina), kada dakle uveêan kapital proizvodi samo isto onoliku ili Ëak manju masu viπka vrijednosti nego prije svog uveêanja, onda bi doπlo do apsolutne hiperprodukcije kapitala. To znaëi da uveêan kapital K + AK ne bi proizvodio viπe profita, ili bi proizvodio Ëak manje profita negoli kapital K prije svog uveêanja za AK. U oba sluëaja bi snaæno i iznenadno opala opêa profitna stopa, ali ovoga puta uslijed promjene u sastavu kapitala, koja ne bi potjecala iz razvitka proizvodne snage, veê iz podizanja novëane vrijednosti promjenljivog kapitala (zbog podignutih najamnina) i iz njemu sukladnog pada u odnosu viπka rada prema potrebnom radu... Granica kapitalistiëkog naëina proizvodnje iskazuje se: 1. u tome πto razvitak proizvodne snage rada stvara u padanju profitne stope takav zakon koji na izvjesnoj toëki sasvim neprijateljski istupa prema njenom vlastitom razvitku, pa se zato stalno mora svladavati putem kriza; 2. u tome πto umjesto odnosa proizvodnje prema druπtvenim potrebama, prema potrebama druπtveno razvijenih ljudi, o proπirivanju ili ograniëavanju proizvodnje odluëuje prisvajanje neplaêenog rada i odnos tog neplaêenog rada prema opredmeêenom radu, ili da sa izrazimo kapitalistiëki, profit i odnos toga profita prema primijenjenom kapitalu, dakle izvjesna visina profitne stope. (Marx,Vol. III,p.208) Ekonomske krize hiperprodukcije svojstvene su kapitalistiëkom naëinu proizvodnje. One su neizbjeæni rezultat mehanizma tog naëina proizvodnje. Uporiπne toëke toga mehanizma nalaze se u sferi tzv. mikroekonomije u sferi ponaπanja i motivacije kapitalistiëkog poduzetnika. ProturjeËnost kapitalistiëkog poduzetnika pokazuje se u obliku kriza na makro razini, tj. na razini nacionalne i svjetske privrede. Privredni ciklusi Historija kapitalistiëkog naëina proizvodnje pokazala je da su kapitalistiëkoj privredi svojstveni ciklusi. Prema Marxu, industrijski ciklus ima slijedeêe faze: stanje mirovanja, rastuêe oæivljavanje, prosperitet, pretjeranu proizvodnju, slom i zastoj. Ako usporedimo Marxovu terminologiju faza ciklusa sa konvencionalnom suvremenom terminologijom, onda moæemo vidjeti da se radi o de facto istim fazama privrednog ciklusa. Konvencionalno se smatra da privredni ciklus obuhva- Êa slijedeêe faze: depresiju, oporavak, ekspanziju, prosperitet, krizu i recesiju. Anticipirana potraænja, oëekivana potraænja, oëekivane prodajne cijene i oëekivani profit predstavljaju pogonsku snagu pokretanja ukupne proizvodnje od faze mirovanja pa do recesije i eventualno sloma. Ali jedno se

208 208 (p)ogledi produæuje bez prekida, potroπnja kapitalista, koja se anticipira i Ëiji se obim izraëunava u izvjesnoj razmjeri prema uobiëajenom ili predviappleenom primanju. (Marx,Vol. III,p343) Od faze mirovanja, pa dalje tijekom ciklusa, proizvodnja se uveêava. Kapitalist ostvaruje profit. Potraænja za radnom snagom postaje sve intenzivnija. Na træiπtu novca raste kamatna stopa koja izraæava disproporciju izmeappleu ponude novëanog kapitala i potraænje za novim kapitalom. Proces reprodukcije zahtijeva nove inpute: sirovine i repromaterijal. Uvoz raste. Paralelno s porastom uvoza raste i izvoz. Meappleutim, izvoz zaostaje za uvozom. (podsjeêamo na rastuêi deficit ameriëke platne bilance tijekom nakon 2000.g.). Time neophodnost kreditiranja izvoza postaje sve veêa. Proces reprodukcije dolazi u stanje cvjetanja koje prethodi stanju prenapregnutosti, komercijalni kredit dostiæe veoma veliku πirinu, koja onda doista opet ima zdravu bazu lako utjerivanih povrataka i uveêane proizvodnje. U ovom je stanju kamata joπ uvijek niska mada se penje iznad svog minimuma. Ovo je doista jedino vrijeme kada se moæe kazati da se niska kamata, a time i relativna obilnost uzajmljivog kapitala, podudara sa stvarnim uveêanjem industrijskog kapitala. LakoÊa i pravilnost povrataka spojeno sa πirokim komercijalnim kreditom obezbjeappleuju ponudu pozajmljivog kapitala usprkos poveêanoj potraænji i spreëava da se nivo kamate popne. S druge strane, tek sad ulaze u arenu u primjetnom stupnju oni vitezovi koji su bez rezervnog kapitala i uopêe bez ikakvog kapitala, te su im operacije zbog toga sasvim sraëunate na novëani kredit. Uz to sada dolazi i veliko uve- Êanje stalnog kapitala u svim oblicima i masovno otvaranje novih dalekoseænih preduzeêa. Sada se kamata penje na svoju prosjeënu visinu. Do maksimuma Êe doêi Ëim izbije nova kriza. (Marx,Vol. II.,p.343) U fazi pretjerane proizvodnje kumulirane su sve proturjeënosti, pretpostavke, za nastajanje nove faze ciklusa - sloma, a to su: inflacija, visoka kamatna stopa, deficit platne bilance, odliv zlata (nelikvidnost). Iz stanja mirovanja privreda se kreêe k fazi pretjerane proizvodnje, odnosno hiperprodukcije, na principima odnosa izmeappleu marginalnog prihoda i marginalnog troπka. U kontekstu toga, podsjetimo se joπ jednom Marxove napomene da se proizvodnja neke robe isplati, da ona odbacuje profit sve dotle dok je njena prodajna cijena veêa od cijene koπtanja. To znaëi da tijekom uzlazne faze privrednog ciklusa djeluju takve snage koje dovode do pribliæavanja i izjednaëavanja prodajne cijene i cijene koπtanja. Te snage djeluju i na strani ponude i na strani potraænje. Na strani ponude, odnosno proizvodnje, kapitalist predujmljuje kapital radi oploappleivanja kapitala i maksimiziranja profita. Uz dati tehniëki sastav kapitala on angaæira sve viπe i viπe sirovina i radne snage. Ponaπanje pojedinih kapitalista na makro razini, razini nacionalne privrede, formira sve intenzivniju potraænju za pojedinim inputima. U fazama uspona i prosperiteta kada se profit relativno lako ostvaruje, potraænja za inputima se svakodnevno uveêava. Cijene sirovina rastu. Nadnice takoappleer rastu. Kamatna stopa se uveêava. Jednostavno reëeno: troπkovi proizvodnje rastu s proizvodnjom svake dodatne jedinice proizvoda. U pogledu ponaπanja cijena sirovina Marx piπe: Stoga je moguêno a kod razvijene kapitalistiëke proizvodnje Ëak i neizbjeæno, da proizvodnja i uveêanje onog dijela postojanog kapitala koji se sastoji iz stalnog kapitala, strojeva itd. znatno odmakne naprijed prema onom njegovom dijelu koji se sastoji iz organskih sirovina, tako da traænja za ovim sirovinama bræe raste no njihova ponuda, te se stoga, njihova cijena penje. Ovo dizanje cijena povlaëi u stvari za sobom: 1. da se ove sirovine donose sa veêe daljine, poπto veêa cijena pokriva veêe transportne troπkove, 2. da se njihova proizvodnja uveêava... i 3. da se upotrebljavaju svakojaki ranije neupotrebljavani surogati. Kad dizanje cijena poëne veoma primjetno djelovati na uveêanje proizvodnje i ponudu, veêinom je veê nastupila toëka preokreta, kada uslijed duæeg stalnog skakanja sirovine i svih roba u koje ona ulazi kao element traænje opada, pa stoga nastupi i reakcija u cijeni sirovina. (Marx,Vol.III,p. 84) Dodajmo tome i citat iz veê opisane pamuëne krize: Stanje posla poboljπalo se: ali se ciklus dobrih i loπih vremena skraêuje s mnoæenjem strojeva, a kako se s tim uveêava i traænja za sirovinama, to se i kolebanja u stanju poslova ËeπÊe ponavljaju... Ja veê vidim predznake da se u nekim sluëajevima veê stiglo da maksimuma (cijena sirovina-op.aut), preko kojega fabrikacija postaje sve manje unosna, dok na posljetku sasvim ne prestane donositi profit. (Marx,Vol.III,p.87) Profitnu stopu ugroæava porast cijena sirovina, ali isto tako i porast cijena radne snage, dakle porast nadnica. U fazama uspona industrijskog ciklusa dolazi do porasta potraænje za radnom snagom, pa prema tome i do porasta nadnica. U strukturi vrijednosti robe: R = c + V + mv porast udjela varijabilnog kapitala (v) odvija se na raëun smanjivanja udjela viπka rada (i) tj. neplaêenog rada radnika. Differentia specifica kapitalistiëke proizvodnje je da se u njoj radna snaga ne kupuje zato da bi se njenom uslugom ili njenim proizvodom zadovoljile liëne potrebe kupëeve. KupËev cilj je da oploappleuje svoj kapital, da proizvodi robe, koje sadræe viπe rada nego πto on plaêa. Radna snaga moæe da se prodaje samo ukoliko sredstva za proizvodnju odræava kao kapital, ukoliko svoju vlastitu vrijednost reproducira kao kapital i ukoliko u neplaêenom radu pruæa jedan izvor dodatnog kapitala... PoveÊanje najamnina znaëi u najboljem sluëaju samo smanjivanje koliëine neplaêenog rada koji radnik mora dati. To se smanjivanje nikako ne moæe produæiti do taëke na kojoj bi ugrozilo sam kapitalistiëki sistem. Akumulacija popuπta uslijed dizanja cijene rada. A s njenim opadanjem iπëezava i uzrok njenog opadanja, naime nerazmjera izmeappleu kapitala i izrabljive radne snage, preobilje kapitala prema ponudi radne snage. Mehanizam kapitalistiëkog procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koje sebi prolazno stvara. (Marx,Vol.III,p.514,515) Kapitalist u troπkove proizvodnje uzima u raëun i kamatu i to posebno onaj koji radi bez vlastitog kapitala. Kamata se sukladno Marxu alimentira iz viπka vrijednosti. Ona je sastavni dio profita. Zapravo, profit se cijepa na kamatu i poduzetniëku dobit, industrijskom kapitalu pripada nagrada za rad u obliku profita, tj. poduzetniëke dobiti. NovËanom kapitalistu pripada nagrada za pruæanje usluga-kamata kao cijena kapitala. Kao u modelu sa tri druπtvene klase - radnicima, poduzetnicima i financijskim kapitalistom kada se BDP dijeli na sastavnice:(w)plaêe (r)poduzetniëki profit te(i)kamata, koja pripada financijskom kapitalu (Crotty, 2008; Pitelis, 2008; Hilferding, 1948) Kako je kamata sastavni dio profita

209 (p)ogledi ona se moæe kretati samo u okviru profita. Postoje kamata samo dio profita... to se kao maksimalna granica kamate ispoljava sam profit gdje bi dio koji pripada aktivnom kapitalisti bio jednak nuli. Minimalna granica kamate skroz je i skroz neodreappleena. Ona moæe pasti na ma koju donju razinu. Meappleutim, tada uvijek nastupaju okolnosti Ëije je dejstvo protivno te je podiæu iznad ovog relativnog minimuma. VeÊinom nisko stanje kamate odgovara periodu prosperiteta ili ekstraprofita, penjanje kamate razdjelnici izmeappleu prosperiteta i njegovog preokreta, a maksimalna kamata do krajnje zelenaπke visine u krizi. Krajnju visinu dostiæe kamata za vrijeme krize, kada se radi plaêanja mora uzimati ma po koju cijenu. (Marx,Vol.III,p.300,301) Iz svega πto smo do sada rekli Ëini se da jasno proizlazi da u fazi uspona jednog privrednog ciklusa, koji Marx naziva industrijskim, uveêana potraænja za sirovinama, radnom snagom i novëanim kapitalom dovodi do porasta cijena inputa: cijena sirovina, nadnica, kamate i to na nivou nacionalne privrede. Na nivou mikro subjekta taj porast cijena iskazuje se u porastu marginalnih troπkova njegove proizvodnje. U isto vrijeme se proizvodnja mikro subjekta, kapitalistiëkog poduzetnika, uveêava. UveÊava se i proizvodnja njegovih konkurenata. Ponuda robe sve je bliæa toëki saturacije potraænje. Sve dotle dok je potraænja robe iznad ponude robe, cijene mogu rasti. Taj porast cijena robe omoguêava oploappleivanje kapitala i pored porasta troπkova proizvodnje. Robe ulaze u promet s oëekivanim cijenama. Porast cijena s kojim se raëuna, koji je anticipiran na razini mikro subjekta, destimulira potraænju. Krivulja agregatne potraænje poprima negativan nagib. Dok se ponuda robe uveêa, potraænja poëinje jenjavati i to zbog porasta cijena robe i zbog sve veêe saturacije potraænje, proizvodnja se pribliæava toëki u kojoj su marginalni troπkovi jednaki marginalnom prihodu, (i to posebno u uvjetima stare mikroekonomije tj. mikroekonomije opadajuêih prinosa) odnosno u kojoj je prodajna cijena jednaka cijeni koπtanja, i u kojoj je ponuda jednaka potraænji. Svaki dalji porast proizvodnje dovodio bi do toga da marginalni troπak bude veêi od marginalnog prihoda, da potraænja i dalje opada, da se dio druπtvenog rada rasipa u obliku proizvodnje robe koja nema plateæno sposobnu potraænju. Anarhija kapitalistiëkog naëina proizvodnje stimulira proizvodnju za træiπte i kada viπe ne postoji prava potraænja za robom. Kada se spozna prava træiπna situacija, træiπta su veê prepunjena robom. Time su stvorene sve pretpostavke za pretvaranje prekomjerne potroπnje u hiperprodukciju, odnosno u fazu sloma ili recesije.(pojava tipiëna za suvremenu ameriëku hipotekarnu krizu i financijsku krizu. (prilog J.Taylor,2009) U fazi pretjerane proizvodnje reprodukcijski lanac je prenapregnut. Profitna stopa se snizila. Kamata je visoka. Investicije se ne isplate. Proizvodnja staje. Svaki dalji porast proizvodnje mogao bi se odvijati samo na raëun smanjenja viπka rada, na raëun veêe participacije plaêenog rada u raspodjeli druπtvenog proizvoda, na raëun porasta troπkova proizvodnje i u krajnjoj liniji gubitka supstance kapitala. Prema pravilu: na jednak kapital jednak profit, kapital po- Ëinje da se okreêe k unosnijim plasmanima. On se pretvara u novëani kapital. Prisutna inflacija dekuraæira novu proizvodnju i potiëe sve oblike neproizvodne potroπnje. Umjesto novih investicija javljaju se integracije (mergers: Crysler- 209 Fiat, 2009 i acquisition: Bank of America -Marrill Lynch, 2008.g. i sl) horizontalnog ili konglomeratnog tipa. Diverzificiranjem rizika kapitalist pokuπava spasiti profit koliko je to moguêe te pojaëati svoju konkurencijsku poziciju. Samim tim πto proizvodnja staje dolazi do otpuπtanja radnika (Microsoft planira otpuπtanja 5000 radnika tijekom 2009.g., kao i Ericson, na primjer). Otpuπtanjem radnika ponovo se formira rezervna armija rada, ali i nedovoljna i sve manja potroπnja radniëke klase. Sve manja potroπnja radniëke klase suoëava se s porastom proizvodnje. Osobna potroπnja radnika i investiciona potroπnja kapitalista zastaje. I dok je druga uglavnom stala, prva postaje sve manja baπ zbog toga πto je druga stala. Sada se nedovoljna potroπnja javlja, ali tek kao posljedica prethodne prekomjerne agregatne potroπnje koja je prethodila krizi, a ne kao njezin uzroënik. Hiperprodukcija robe predstavlja pojavni oblik hiperapsorpcije u okvirima nacionalne privrede. Nedovoljna potroπnja radniëke klase ne pojavljuje se kao uzrok kriza nego se pojavljuje kao posljedica prethodne hiperakumilacije kapitala. Nedovoljna potroπnja radniëke klase pojavljuje se ne kao prvi uzrok svih kriza nego kao prva i najveêa ærtva svih kriza. Jedno vrijeme prije definitivnog sloma privreda æivi u fazi pretjerane proizvodnje. Po mnogo Ëemu faza pretjerane proizvodnje podsjeêa na pojavu stagflacije koja je svim ekonomistima poznata tek od 1970-tih. Marx o tome piπe slijedeêe: Ali je moguêe da ova visoka profitna stopa ostavi po odbitku visoke kamatne stope samo nisku stopu poduzetniëke dobiti. Ova posljednja moæe da se sroza dok visoka profitna stopa produæi dræati se. Ovo je moguêe zato πto se jednom pokrenuta poduzeêa moraju dalje voditi. U ovoj se fazi mnogo radi s Ëistim kreditnim kapitalom (tuappleim kapitalom), a visoka kamatna stopa moæe mjestimiëno biti spekulativna, prospektivna. Visoka kamatna stopa moæe se plaêati s visokom profitnom stopom, a padajuêom poduzetniëkom dobiti. Ona se moæe platiti - a to je djelomiëno sluëaj u vremenima πpekulacije - ne iz profita, veê iz samog tuappleeg uzajmljenog kapitala, a to moæe da potraje neko vrijeme. (Marx,Vol.III,p.446) Dakle, neko vrijeme koegzistiraju visoka profitna stopa i visoka kamata, ali niska stopa poduzetniëke dobiti. Upravo ova posljednja destimulira investicionu aktivnost. U nedostatku vlastitog kapitala i u isto vrijeme suoëen s problemom plasmana vlasnik kapitala mora uzajmljivati kapital, sada veê za redovne transakcije. On sada koristi kapital kao plateæno sredstvo. Faza pretjerane proizvodnje i stagflacije pretvara se u novu fazu ciklusa - slom svakako u Marxovo vrijeme kada je dræavna intervencija bila minimalna. U naπe vrijeme stagflacija moæe potrajati duæe zahvaljujuêi dræavnoj ekonomskoj maπineriji. Meappleutim, ni u Marxovo vrijeme ni danas stagflacija nije niπta drugo do koegzistencije inflacije i rastuêe nezaposlenosti - dvije pojave koje ne mogu dugo vremena iêi ruku pod ruku, a da se za to ne plati velika cijena. U Marxovo vrijeme cijena se plaêala u nastupanju slijedeêe faze ciklusa - sloma. Slom predstavlja deflaciju. (Minsky moment) Prethodno napuhavanje cijena, hiperprodukcija robe i proizvodnja robe iznad druπtvene potrebe kao i podræavanje proizvodnje i proizvoappleaëa Ëije je individualno radno vrijeme daleko iznad prosjeënog druπtveno potrebnog rad-

210 210 nog vremena moraju se svesti u normalne granice. Proces je bolan i pokazuje se u padu cijena, padu dohodaka, masovnoj nezaposlenosti, zatvaranju poduzeêa. Vrijednost roba se ærtvuje da bi se obezbijedila fantastiëna i samostalna egzistencija te vrijednosti u novcu. Zato se za nekoliko miliona novca moraju ærtvovati mnogi milioni roba. Ovo je u kapitalistiëkoj proizvodnji neizbjeæno i saëinjava jednu od njenih ljepota. U ranijim naëinima proizvodnje toga nema, jer kod uske osnovice na kojoj se oni kreêu ne moæe da doapplee do razvitka ni kredit ni kreditni novac. Dokle god se druπtveni karakter rada ispoljava kao novëana egzistencija robe, pa stoga kao neka stvar izvan stvarne proizvodnje, dotle su neizbjeæne novëane krize, nezavisne od stvarnih kriza, ih kao njihovo pooπtrenje. (Marx,Vol.III,p.450) U fazi sloma ponovo se uspostavlja ravnoteæa ponude i potraænje robe. Na træiπtu kapitala kapital postaje obilan. Na træiπtu radne snage ponuda radne snage je obilna - rezervna armija rada je stvorena. Nadnice su niske. Na træiπtu sirovina potraænja je sniæena. Cijene sirovina su niske. Tokom faze sloma dolazi do centralizacije kapitala. Veliki broj manjih kapitala pretvara se u manji broj veêih kapitala. (Suvremeni procesi mergers and acquisition) Time je stvorena pretpostavka za novu fazu uspona privrednog ciklusa na osnovi prihvaêanja novih tehnoloπkih dostignuêa. (Krugman, 2007) O japanskom izvlaëenju iz stagnacije nakon recesije devedesetih godina proπlog stoljeêa u odnosu na stav monetarista: A.Swartz i M.Friedmana, A.Swartz-Nelson (2007). Otvorena ekonomija AnalizirajuÊi kapitalistiëki naëin proizvodnje i zanimajuêi se prvenstveno za njegove proturjeënosti, Marx nije iznio na jednom mjestu na sistematiziran naëin svoj pogled na problematiku platne bilance. PraÊenjem Marxovih misli, izloæenih prvenstveno u treêem tomu Kapitala u poglavlju o kamatonosnom kapitalu, moæe se doêi da konzistentnog i homogenog koncepta ne samo platne bilance nego i metode prilagoappleavanja platne bilance. Platnu bilancu i metodu njene prilagodbe Marx ne promatra kao izdvojena pitanja relevantna sama za sebe. Platna bilanca, odnosno suficit ili deficit platne bilance odraz je konjunkturnih kretanja, dok je metoda prilagoappleavanja platne bilance izraz cikliëkih kriza hiperprodukcije svojstvenih kapitalistiëkom naëinu proizvodnje. Sa industrijskim ciklusom stvar stoji tako da se isto kruæno kretanje mora periodiëno reproducirati kada je prvi poticaj jednom veê dat. U stanju malaksalosti proizvodnja se spuπta ispod stupnja koji je dostigla u prethodnom ciklusu i za koji je sada tehniëka baza data. U prosperitetu - srednjem periodu - ona se produæuje razvijati na ovoj bazi. U periodu pretjerane proizvodnje i πpekulacija napinje ona proizvodne snage do krajnosti, izlazeêi preko kapitalistiëkih granica procesa proizvodnje. (Marx,Vol.III,p.425,426) Konjunkturni ciklus, prema Marxu, ima slijedeêe faze: stanje mirovanja, rastuêe oæivljavanje, prosperitet, pretjerana proizvodnja, slom, zastoj, stanje mirovanja. Stanje platne bilance odreappleeno je fazom konjunkturnog ciklusa. U fazi pretjerane proizvodnje nacionalne privrede suoëene su s deficitom platne bilance. U fazi sloma poëinje proces uravnoteæenja platne bilance. Marx razlikuje bilancu plaêanja od trgovinske bilance. (p)ogledi Bilanca plaêanja razlikuje se od trgovinske bilance po tome sto je ona trgovinska bilanca kojoj rok pada u neko odreappleeno vrijeme. A πto sad krize urade jeste da razliku izmeappleu bilance plaêanja i trgovinske bilance sabiju u kratko vrijeme: a odreappleene okolnosti koje se razvijaju kod nacije koja se nalazi u krizi, kod koje zbog toga sad nastupa rok plaêanja ove okolnosti veê donose sa sobom suæavanje vremena poravnanja (Marx,Vol.III,p.450) Prema Marxovoj definiciji, bilanca plaêanja odgovarala bi sadaπnjem shvaêanju devizne bilance, dok je trgovinska bilanca sinonim za suvremeni pojam platne bilance. Platna bilanca, odnosno trgovinska bilanca po Marxu, suglasno suvremenoj terminologiji obuhvaêa slijedeêe transakcije: izvoz i uvoz robe, izvoz i uvoz usluga, dohodovna plaêanja (kamate, dividende), jednostrane transfere, meappleunarodno kretanje dugoroënog i meappleunarodno kretanje kratkoroënog kapitala, te izvoz i uvoz plemenitog metala. UzimajuÊi u obzir vrijeme u kojem je Marx pisao Kapital, a to je bio period zlatnog standarda, te rekonstrukcijom stanja i kretanja platne bilance u pojedinim fazama konjunkturnog ciklusa, moæemo sve transakcije podijeliti na autonomne i kompenzirajuêe. Pri tome u autonomne transakcije spadaju: izvoz i uvoz robe i usluga, dohodovna pla- Êanja, jednostrani transferi, te kretanje dugoroënog i kratkoroënog kapitala. U kompenzirajuêe transakcije platne bilance spada kretanje plemenitog metala, odnosno monetarnog zlata. U osnovi Marx govori o dvije vrste neravnoteæe platne bilance. U jednom sluëaju deficit platne bilance izazvan je slu- Ëajnim faktorom - nerodicom. U drugom sluëaju deficit platne bilance je funkcionalno povezan s cikliëkim krizama hiperprodukcije i tako on predstavlja odraz neravnomjernog razvoja kapitalistiëkog naëina proizvodnje. Deficit platne bilance kumulira se usporedo s tijekom konjunkturnog ciklusa. Tako u fazi mirovanja moæemo govoriti o ravnoteæi platne bilance, dok se u fazi rastuêeg oæivljavanja, a posebno u fazi prosperiteta, formira deficit platne bilance. (sliëni pogledi izloæeni su od strane Rogoff, 2008) U fazi pretjerane proizvodnje u kapitalistiëkoj proizvodnji, (koja je po nama makroekonomski promatrano u stanju prekomjerne potroπnje) su akumulirane sve relevantne pretpostavke za nastajanje nove faze ciklusa - sloma: 1. hiperprodukcija kredit odjednom prestane, plaêanja zastanu, proces reprodukcije paralizira se i, uz izuzetke koje smo ranije spomenuli, pored gotovo apsolutne oskudice zajmovnog kapitala, nastane preobilje nezaposlenog industrijskog kapitala.(marx,vol.iii,p.513,514) 2. inflacija ( uostalom ovakav slom cijena samo izravnava njihovu raniju naduvenost ).(Marx,op. cit) 3. visoka kamatna stopa- u krizama biva upravo obrnuto: robe su suviπne, nepretvorljive u novac, a kamatna stopa zbog toga visoka: u nekoj drugoj fazi ciklusa vlada velika traænja za robama zbog Ëega su povraci laki, a u isti mah dizanje robnih cijena, a uslijed lakih povrataka niska kamatna stopa.(marx,vol.iii,p.425) 4. deficit platne bilance - u pogledu uvoza i izvoza valja spomenuti da se redom sve zemlje zapleêu u krizu i da se onda pokazuje da su sve one, s malo izuzetaka, previπe uvezle i izvezle, dakle daje bilanca plaêanja protiv svih njih: dakle da stvari doista ne

211 (p)ogledi leæe do bilance plaêanja. Na primjer, Engleska pati od odljeva zlata. Ona je pretjerano uvezla. Ali su u isto vrijeme sve ostale zemlje pretovarene engleskim robama. Dakle su i one pretjerano uvezle - svakako postoji razlika izmeappleu zemalja koje izvoze na kredit i onih koje na kredit ne izvoze i uvoze tek malo (Marx,Vol.III,p.427,428) 5. odliv zlata - slom u Engleskoj kome je odliv zlata uvod i pratnja saldira bilancu plaêanja... Sad dolazi red na neku drugu zemlju. Sva plaêanja treba da se izvrπe odjednom. Sada se ovdje ponavlja ista stvar. Sad Engleska ima priliv zlata, a ona druga zemlja odliv zlata.(marx,vol.iii,p.428) 6. nesklad izmeappleu druπtvenog karaktera proizvodnje i individualnog karaktera prisvajanja kao jedna od osnovnih proturjeënosti kapitalistiëkog naëina proizvodnje- robni kapital kontrahiran kao potencijalni novëani kapital ne moæe se realizirati. Roba se ne moæe pretvoriti u novac. Prihodi neproizvodnih klasa i onih πto æive od stalnog dohotka ostaju veêim dijelom stacionirani za vrijeme napuhavanja cijena koje idu ruku pod ruku sa pretjeranom proizvodnjom i pretjeranim πpekulacijama. Otuda se njihova potroπnja sposobnost relativno smanjuje, a s time i njihova sposobnost da nadoknade onaj dio cjelokupne reprodukcije koji bi normalno morao uêi u njihovu potroπnju. Njihova traænja opada stvarno i onda kada nominalno ostaje ista.(marx,vol. III,p.427) Uravnoteæenje platne bilance- globalizacija krize Uravnoteæenje platne bilance prirodna je posljedica cikliënog kretanja kapitalistiëke proizvodnje. Proces uravnoteæenja platne bilance odvija se u silaznoj fazi konjunkturnog ciklusa, kriznim putem, dakle u isto vrijeme kada se formira nova ravnoteæa u okviru samog procesa reprodukcije. Ravnoteæa platne bilance odvija se na dva naëina: a) financiranjem i b) prilagoappleavanjem. Deficit platne bilance financira se (u Marxovo vrijeme) izvozom zlata. U vrijeme funkcioniranja zlatnih standarda izvoz zlata bio je normalna posljedica deficita platne bilance. Financiranje platne bilance bio je automatski proces. Financiranjem platne bilance izvozom zlata problem platne bilance se svakako nije mogao rijeπiti. Deficit platne bilance proizvod je hiperprodukcije. On se moæe eliminirati samo usklaappleivanjem i uravnoteæenjem procesa reprodukcije. Odliv zlata u takvoj situaciji znaëi samo dolijevanje ulja na vatru ionako oskudna plateæna sredstva odlivom zlata postaju joπ oskudnija... Prosta kvantiteta, bilo uvezenog ih izvezenog plemenitog metala ne utiëe kao takav, nego utiëe prvo specifiënim karakterom plemenitog metala kao kapitala u novëanom obliku, a drugo da utiëe kao perce koje dodano tasu na vagi postiæe da kolebajuêi tas definitivno obori na jednu stranu: utiëe zato jer nastupa u okolnostima kada ma kakav eksces preteæe u ovom ih onom pravcu. (Marx,Vol. III,p.497) Prilagodjavanje, odnosno uravnoteæenje platne bilance odvija se promjenama cijena, promjenama dohotka i portfolio prilagoappleavanjem - u osnovi kriznim putem. 211 U fazi sloma, sekvenca dogaappleaja je slijedeêa: Prvo, slanje iz zemlje plemenitih metala: onda rasprodaja konsigniranih roba, izvoz roba da bi se rasprodale ili da bi se u zemlji dobili novëani predujmovi za njih: penjanje kamatne stope, otkazivanje kredita, padanje hartija od vrijednosti, rasprodaja tuappleih hartija od vrijednosti, privlaëenje tuappleeg kapitala za plasiranje u ove obezvrijeappleene hartije od vrijednosti, najzad bankrotstvo koje izravnava masu potraæivanja. Kod toga se joπ Ëesto πalje metal u zemlju u kojoj je kriza izbila, jer su mjenice na nju nesigurne, dakle je plaêanje najsigurnije u metalu. Uz to dolazi okolnost da su u pogledu Azije sve kapitalistiëke nacije veêinom istovremeno, direktno ili indirektno, njeni duænici.»im ove razne okolnosti stanu vrπiti pun utjecaj na drugu zainteresiranu naciju, nastupa i kod ove izvoz zlata i srebra, u kratkom roku plaêanja, i ponavljaju se iste pojave. (Marx,Vol.III,p.450) Ilustrativan primjer transmisije cikliënih kriza hiperprodukcije u meappleunarodnim razmjerima i njihov odraz na platnu bilancu pojedinih zemalja sadræan je u narednom citatu: Godine izbila je kriza u Sjedinjenim Dræavama. Nastao je odliv zlata iz Engleske u Ameriku, Ali Ëim je napuhanost u Americi prsnula, nastala je kriza u Engleskoj i odliv zlata iz Amerike u Englesku Isto tako izmeappleu Engleske i kontinenta. U vremena opêe krize bilanca plaêanja je protiv svake nacije, bar protiv svake trgovinski razvijene nacije, ali uvijek kod jedne posle druge, kao u nekoj paljbi po vodovima, Ëim na nju doapplee red da plati, a kriza kad jednom izbije, recimo u Engleskoj, sabija niz ovih termina ujedan sasvim kratak period. Onda se pokazuje da su sve ove nacije pretjerano uvozile, da su u svima cijene bile navijene, a kredit prenapet. I kod svih nastupa isti slom. Pojava odliva zlata dolazi onda redom kod svih i upravo svojom opêoπêu pokazuje 1) da je odliv zlata samo fenomen krize, a ne njen razlog, 2) da red po kome on nastupa kod razliëitih nacija samo pokazuje kad je na njih doπao red da zakljuëe svoj raëun s bogom, kad je kod njih nastupio termin krize i kada kod njih izbijaju njeni latentni elementi. (Marx,Vol. II,p.429) Prilagoappleavanje platne bilance promjenama cijena prirodna je posljedica proturjeënosti izmeappleu druπtvenog karaktera proizvodnje i individualnog karaktera prisvajanja. U realnoj i monetarnoj formi ona se pokazuje u preobilju proizvodnje i oskudici plateæno sposobne potraænje. U takvim okolnostima uoëi krize i u njenom okviru, robni je kapital kontrahiran u tome svojstvu kao potencijalni novëani kapital. On predstavlja za svoje vlasnike i njegove povjerioce (a takoappleer i kao jamstvo za mjenice i zajmove) manje novëanog kapitala nego u vrijeme kada je bio kupljen i kada su na njegovoj osnovici bili zakljuëeni eskontni i zaloæni poslovi. Ako ovo treba da bude smisao tvrdnje daje novëani kapital neke zemlje smanjen u vrijeme stiske, onda je to identiëno s time da su cijene roba pale. Uostalom, ovakav slom cijena samo izravnava njihovu ranjivu napuhanost. (Marx,Vol.III.p.427) Pad cijena robe, deflacija, izazvana neophodnoπêu uravnoteæenja procesa reprodukcije poticaj je za realizaciju robe na domaêem træiπtu, ali i za izvoz. Na drugoj strani, stiska na træiπtu novca, kao i odliv plemenitog metala znatno suæavaju uvoznu plateæno sposobnu potraænju. Trgovinska bilanca zemlje konaëno se mora izravnati. Ovdje mislimo na uspostavljanje ravnoteæe izvoza i uvoza robe. Prilagoappleava-

212 212 Ilustracija prekomjerne potroπnje pred krizu Ilustracija prekomjerne potroπnje-deficit platne bilance (p)ogledi Izvor: Rogoff,K. (2008) Is THE 2007 U.S. SUB-PRIME FINANCIAL CRISIS SO DIFFERENT? AN INTERNATIONAL HISTORICAL OMPARISON,NBER,working paper No Ilustracija prekomjerne potroπnje pred krizu Izvor: Kenneth S. Rogoff (2008) Is THE 2007 U.S. SUB-PRIME FINANCIAL CRISIS SO DIFFERENT? AN INTERNATIONAL HISTORICAL COMPARI- SON,NBER,working paper No Ilustracija prekomjerne potroπnje izazvane ekspanzivnom monetarnom politikom Izvor: Rogoff,K. (2008) Is the 2007 U.S. Sub-Prime Financial Crisis so different? An International Historical Comparision, NBER, working paper No Izvor: Taylor,J.( 2009), The Financial Crisis and the Policy Responses: an Empirical Analysis What Went Wrong, NBER,working paper.no Ilustracija prekomjerne potroπnje prije krize Izvor: Taylor,J.( 2009), The Financial Crisis and the Policy Responses: an Empirical Analysis What Went Wrong, NBER,working paper. No Ilustracija prekomjerne potroπnje prije krize Izvor: Taylor,J.( 2009), The Financial Crisis and the Policy Responses: an Empirical Analysis What Went Wrong, NBER, working paper. No.14631

213 (p)ogledi nje platne bilance aappleustiranjem protfolia i kamatne stope doseæe svoj maksimum u periodu krize. Dolazi do odliva plemenitog metala. Potraænja za novëanim kapitalom dostiæe svoj vrhunac. Kada u jednom sistemu proizvodnje Ëitava cjelina reprodukcije poëiva na kreditima, pa kad tu kredit odjednom prestane, te vaæi samo plaêanje u gotovom, oëigledno je da mora nastupiti kriza, silna navala za plateænim sredstvima. Stoga se na prvi pogled cijela kriza predstavlja samo kao kreditna i novëana kriza. I doista se radi samo o pretvorljivosti mjenica u novac. (Marx,Vol. III,p.426) U potrazi za plateænim sredstvima imaoci vrijednosnih papira teæe izmjeni svoga portfolia. Iz vrijednosnih papira oni bjeæe u zlato - kao jedino i pouzdano plateæno sredstvo. S rastenjem kamate pada njihova cijena (vrijednosnih papira-op.aut). Ona pada zatim zbog opêe oskudice kredita, koja prisiljava njihove imaoce da ih masovno prodaju na træiπtu, da bi doπli do novca. Naposljetku ona pada od akcija, dakle uslijed opadanja dohotka na koje one jesu uputnice, dijelom uslijed prevarantskog karaktera poduze- Êa koje dosta Ëesto predstavljaju. (Marx,Vol. III,p.429) U uvjetima oskudice i stiske na træiπtu novca, te u uvjetima odliva zlata koji tu stisku potpomaæe (Einchngreeno golden fetter C.Romer, 2002) izmjena portfolia vlasnika kapitala teπko se moæe ostvariti na domaêem træiπtu. Djelom automatski, zbog veêe potraænje za nov- Ëanim kapitalom u odnosu na ponudu, a dijelom zahvaljujuêi akcijama centralne banke suglasnim kretanju konjunkturnog ciklusa, kamatna stopa dostiæe maksimum. Ona potencira kretanje kapitala u meappleunarodnim razmjerima. Ima veliki broj evropskih hartija od vrijednosti... koje imaju evropski promet na svim razliëitim novëanim træiπtima, i ove se hartije, Ëim na nekom træiπtu padnu za 1% ili 2% odmah kupuju radi πirenja na træiπta gdje im se vrijednost joπ odræala. (Marx,Vol. III,p.501) Izmjena strukture portfolia u vrijeme krize prelazi, dakle, nacionalne granice. U potrazi za plateænim sredstvima vlasnici kapitala induciraju meappleunarodno kretanje kapitala. Dræaoci vrijednosnih papira ih prodaju, izvoze, u zamjenu za kapital. Iz istog se razloga dogodilo da su poniπteni nalozi za stranu robu, da su engleske investicije kapitala u starim hartijama od vrijednosti unovëene, a novac bio donijet u Englesku da se tu investira... Tako je engleski kapital koji je bio investiran u inozemstvo u raznim hartijama od vrijednosti kada je kamatna stopa ovdje bila vrlo niska, vraêen natrag kada se kamatna stopa popela. (Marx,Vol.III,p.513) ManipulirajuÊi kamatnom stopom, engleska banka djelovala je u pravcu uvoza kapitala. U fazi krize meappleunarodno kretanje kapitala pojavljuje se kao kompenzirajuêa stavka platne bilance, djeluje u pravcu smanjivanja daljeg odliva plemenitog metala iz zemlje uravnoteæenja platne bilance i, πto je najvaænije, popunjavanja domaêeg monetarnog volumena. Meappleutim, doseg manipuliranja kamatnom stopom je u vrijeme krize ograniëenih razmjera. Treba se podsjetiti da sve druge evropske banke Ëine to isto i da kad danas kod njih jekne kuknjava zbog odljeva zlata, onda sutra odjekne u Americi, a prekosutra u NjemaËkoj i Francuskoj. (Marx,vol.III,p.428) Uravnoteæenje platne bilance kriznim putem predstavlja srce procesa uravnoteæenja platne bilance. U doba prosperiteta povraci su laki, profit se uveêava, otvaraju se nova 213 dalekoseænija poduzeêa. U periodu krize i sloma povraci su teπki, profit opada, realizacija robe oteæana je do krajnjih granica, a dalekoseæna poduzeêa bankrotiraju. Uravnoteæenje platne bilance, odnosno prvenstveno uravnoteæenje procesa reprodukcije, odvija se u osnovi deflatornim putem. Deflatorno uravnoteæenje procesa reprodukcije podrazumijeva bankrote. Godine trebalo je odgovoriti tekuêim obavezama Engleske. Na nesreêu, odgovoreno im je u veêini bankrotstvom (Marx,Vol.III,p.429) Pad cijena, pad profita, bankroti, dekuraæiraju investicionu aktivnost, a time i uvoz inozemnih inputa. Platna bilanca se uravnoteæuje promjenama dohodaka. Sa zavrπetkom konjunkturnog ciklusa zavrπava se i proces uravnoteæenja platne bilance. Kraj jednog ciklusa predstavlja osnovu za poëetak razvoja nove cikliëne krize hiperprodukcije. Proces uravnoteæenja platne bilance, uokviren u model, moæe se prikazati slijedeêim iteracijama: deficit platne bilance, odliv zlata (financiranje platne bilance), porast kamatne stope (uvoz kapitala i portfolio prilagoappleavanje platne bilance), pad cijena (porast izvoza, pad uvoza - uravnoteæenje trgovinske bilance), pad dohotka (smanjenje uvoza, uravnoteæenje trgovinske bilance). Da li Êe se u uvjetima suvremene globalizacije i istovremene dræavne intervencije tijek procesa suπtinski izmijeniti vidjet Êemo uskoro. Greithner veê ukazuje na Kinu koja, po njemu, manipulirajuêi teëajem svoje valute vodi politiku osiromaπenja susjeda (International Herald Tribune, ) Trgovinski rat kao da je na naπem pragu izazvan ekonomskom krizom interpretiranom kao kriza nedovoljne potroπnje. ZakljuËna razmatranja Nedovoljna potroπnja, kao temeljni uzroënik ekonomske krize 1929.g. i suvremene financijske krize koja se transformira u ekonomsku krizu predstavlja samo pojavni oblik temeljnog uzroënika kako kriza iz XIX stoljeêa, tako i velike ekonomske krize 1929.g pa sukladno tome i suvremene krize, a to je prekomjerna potroπnja (C+I) koja joj neizostavno prethodi, a koja je funkcija maksimiziranja profita kao prvoga cilja kapitalistiëkog druπtva. Bez obzira na to πto su mnogi ugledni ekonomisti (Krugman, 2006 ili Summers, 2000) dræali da krize u XXI stoljeêu nisu mogu- Êe uslijed otkriêa Nove ekonomije, kriza je od 2007.g. punom snagom zaprijetila svjetskom prosperitetu. Kriza je zapoëela kao tzv. sub-prime kriza, tj. kao hipotekarna kriza. Potom je uslijedio pad banaka te nikad snaænija financijska intervencija dræava, ameriëke posebice, u cilju prevencije sloma. Ovi momenti su lagano prepoznatljivi u opisanoj pamuënoj krizi Javni radovi u to vrijeme bili su pokuπaj spaπavanja sistema. Javni radovi Ëine temelj dræavne intervencije novog ameriëkog Predsjednika poëetkom Nedovoljna potroπnja (kako osobna tako i investicijska) æeli se dopuniti dræavnom potroπnjom. Meappleutim, ako temeljni uzrok krize nije nedovoljna nego je to prethodna prekomjerna potroπnja i to svih subjekata druπtva: javnog sektora, nefinancijskog sektora, fi-

214 214 nancijskog sektora, domaêinstava J.Taylor (2009), J.Stigltz (2007), J.Crotty (2008), International Herald Tribune (19.I 2009), The Economist (23.I 2009), postavlja se pitanje: kakve efekte moæe imati ovakva dræavna intervencija? Akcija spaπavanja banaka tijekom 2008.g. viπe je akcija preraspodjele bogatstva izmeappleu radnika i financijske oligarhije u korist ove posljednje nego πto je dala bilo kakve plodove. Kamatna stopa jednaka 0% ne daje rezultata stoga πto je graniëna efikasnost kapitala takva da se ne isplati investirati, a povjerenje u sustav je na donjoj granici. Ekspanzivna fiskalna politika moæe voditi tzv. crowding out efektu u odnosu na privatni kapital i to kako na træiπtu kapitala tako i na træiπtu rada. K tome ona moæe voditi ka stagflaciji u meappleunarodnim razmjerima. U uvjetima stagflacije nije moguê proces centralizacije kapitala, koji se Ëini neizbjeænom fazom na putu transformiranja postojeêeg sistema u neki drugi kapitalizam. Da li Êe to biti mega kapitaliza kao kapitalizam mega banaka i mega korporacija ili Êe to biti povratak u protekcionizam poput onoga tridesetih godina XX stoljeêa ostaje da se vidi. Ako bi smo slijedili Marxa, onda bi nova faza u razvoju kapitalizma morala voditi takvoj izmjeni druπtvenih odnosa koja korespondira ekonomskim potencijalima privrede. A takvi novi odnosi teπko mogu podnijeti novi protekcionizam. Meappleutim, takvi novi druπtveni odnosi na globalnom planu, Ëini se, traæe meappleunarodnu kooperaciju i zamjenu free marketa sa Fair marketom. Zato, mislimo, da joπ jednom treba zastati nad pamuënom krizom 1861.g. kako bismo promislili prvu veliku krizu u XXI stoljeêu. Træiπno gospodarstvo i dalje funkcionira na svojim temeljnim principima i mehanizmima: profit, oëekivanja, kredit, inovacija, investicija, πpekulacija, konkurencija, Minski moment, koji su egzistirali i 1861.g. i to bez obzira ili baπ unatoë Novoj ekonomiji. Podsjetimo se stoga joπ jednom Marxa: Od posljednje opêe krize od nastale su velike promjene. Kolosalno πirenje saobraêajnih sredstava - okeanski parobrodi, æeljeznice, elektriëni telegrafi, Sueski kanal - tek je u stvari uspostavilo svjetsko træiπte. Uz Englesku koja je raniju industriju bila monopolizirala, stao je niz konkurentskih industrijskih zemalja: u svim dijelovima sveta otvorene su plasiranju suviπnog evropskog kapitala beskrajno veêe raznolikije oblasti, tako da se on daleko viπe raspodjeljuje, a lokalna pretjerana πpekulacija lakπe se savlaappleuje. Sve ovo odstranilo je ili jako oslabilo veêinu starih ognjiπta krize i prilika za stvaranje krize. Pored toga, na unutarnjem træiπtu konkurencija se povlaëi ispred kartela i trustova, dok na vanjskom træiπtu biva ograniëena zaπtitnim carinama, kojima se osim Engleske ograappleuju sve velike industrijske zemlje. Ali samo ove zaπtitne carine nisu drugo niπta do naoruæanje za konaëni opêi industrijski ratni pohod koji treba da odluëi o vlasti nad svjetskim træiπtem. Tako svaki od onih elemenata koji teæe da sprijeëe ponavljanje starih kriza krije u sebi klicu daleko silnije buduêe krize. Prof. dr. Dragoljub Stojanov je profesor ekonomije te bivπi BiH ministar za vanjsku trgovinu ( ) i ministar bez portfelja (1997.).»lan je Savjeta Novog Plamena. LITERATURA (p)ogledi Argitis, G.(2003),Finance,Instability and economic crisis:the Marx,Keynes and Minsky Problem sin Contemporary capitalism, paper presented in the conference Economic for Future Cambridge Un. Argitis,G.-Pitelis,C.(2008), Global Finance and Systemic Instability, Contributions to Political economy,vol.27.no.1,oxford Un. Argitis,G.-Pitelis,C.(2006), Global finance,income Distribution and Capital Accumulation, Contributions to Political economy,online publication,oxford Un. Barro,R.-Ursua;J.(2008), macroeconomic crises since 1870, NBER, Working Paper Bernanke,B.( 2002), Deflation: Making Sure It Doesnot Happen Here, remarks by Governor Ben Bernanke Before the National Economists Club, The Federal Reserve Bord Crotty,J.( 2000), Slow Growth,Destructive Competition, and Low road Labour relations: A Keynes-Marx-Schumpeter Analysis of Neoliberal Globalization, PERI, working paper series,nu.6 Crotty,J.( 2008), Structural Causes oft he Global Financial Crisis: A Critical Assesment oft he New Financial Architecture,PERI,working paper series No.180 Dujin,J.J.(1983),Long Wave in Economic Life,George Allen &Unwin Eishengreen,B.-Portes,R.(1987), The Anatomy of Financial Crisis, NBER, working paper No Ellsworth,P.T.(1950),International Economics,Macmilllan Hilferding,R(1948).,Financijski kapital,kultura,beograd Krugman,P.(2007), Who was Milton Friedman?, The New York review of Books,Vol.54,Nu.2 Krugman,P.(2006) Introduction by Paul Krugman to The General Theory of Employment, Interest, and Money, by John Maynard Keynes,an official P.Krugman web page Marx,K.(1948),Kultura;Beograd Mundel,E.(1981) Kasni kapitalizam,ekonomska biblioteka,zagreb Nesvetailova,A.(2008),Ponzi Finance and Global Liquidity Meltdown:Lessons from Minsky, working paper CUTP/oo2,City University London Kenneth S. Rogoff (2008) is the 2007 u.s. sub-prime financial crisis so different? An international historical comparison,nber,working paper No Orhangazi,O.( 2007), Did Financialization Increase Macroeconomic Fragility?, Department of Economics,Roosevelt Un.Chicago. Phelpes,E.( 2008), Keynes had no sure cure for slumps, Financial Times,December 12th,2008 Reich,R.(2007), Supercapitalism,Alfred A.Knopf,New York Romer,C (2002), Back to the Future:Lessons from the Great Depression,IMF Survey,December 2 Schwartz,A.-Nelson,E.( 2007), The Impact of Milton Friedman on Modern Monetary Economics: setting the record straight on Paul Krugman Who was Milton Friedman, NBER working paper, Stiglitz,J.(2008), The Financial Crisis of 2007/2008 and its Macroeconomic Consequences, Stojanov,D.(1982),Medjunarodne financije,svjetlost,sarajevo Stojanov,D.(1985),Ekonomska kriza i ekonomska politika: Neoklasi- Ëari, Keynes, Friedman,Marx,Informator,Zagreb Stojanov,D(2007),The Validity of Economic Thought of Marx and Keynes for XXI Century, Journal of Economics and Business,Vol.I,Economic faculty Rijeka,Croatia Summers,L.(2000), The New Wealth of Nations Remarks by Treasury Secretary Lawrence H. Summers Hambrecht & Quist Technology Conference San Francisco, ca from the office of public affairs The Economist,January 23,2009 Taylor,J.( 2009), The Financial Crisis and the Policy Responses: an Empirical Analysis What Went Wrong, NBER,working paper.no Vade,R.(2008), The First-World Debt Crisis in Global Perspective, essay for conference on subprime crisis,university of warwick. 1. Lijep pogled teorija kriza moæe se naêi u: Teorije sloma, Globus, Zagreb, Upravo te godine su po E. Mundelu pripadale silaznoj fazi dugog vala: E. Mundel: Kasni kapitalizam, str Drugi Kondratjejev ciklus - silazna faza obuhvaêa, prema Rostovu period od 1873 do g. Vidjeti u The Long Wave in Economic Life, J. J. van Dujin. SliËnu periodizaciju dugih valova zastupao je i Kondratjejev, vidjeti isto str van Dujin promatra period kao period recesije i depresije u okviru Kondratjejevih dugih valova. Isto str. 143.

215 (p)ogledi Javna uprava i timski rad 215 mr. sc. Dubravka Kanoti Uvod Javna uprava kao formalna, neprofitna organizacija upravlja, u administrativnom smislu provodi zacrtanu politiku zajednice, a u danaπnje vrijeme treba se sukladno strategijama snaænije usmjeravati na stvaranje pozitivnog ozraëja, na izgradnju okruæenja koje moæe pridonositi razvoju novih vrijednosti. U tom kontekstu provode se analize i istraæivanja, polako se razvijaju sustavi za upravljanje kvalitetom koji polaze od timskog rada. Timski rad se sve viπe povezuje s rezultatima, pa se zbog svojeg znaëaja za razvoj druπtva uëinkovitijim oblicima rada okreêemo zadovoljavanju potreba graappleana. Kvalitetan tim moæe pomoêi pri zadovoljavanju potreba i pridonositi porastu kvalitete usluga, utjecati na rezultat rada javne uprave. Timski rad se Ëesto definira kao nastojanje grupe ljudi usmjerene na ostvarivanje cilja, pri Ëemu je primaran interes grupe, znanje, jasnoêa ciljeva, zajedniëka odgovornost i meappleusobno uvaæavanje Ëlanova grupe. Za izgradnju svakog tima vaæna je pravovremena upuêenost u sve organizacijske procese. Cijeli se upravni sustav promatra kao organizacijski proces u kojem su skupine ljudi meappleusobno povezane tako da su meappleu njima podijeljeni radni zadaci usmjereni prema zajedniëkim cijevima 1, a zajedniëki se ciljevi druπtva odnose upravo na zadovoljavanje javnih potreba graappleana. Dakle, moderno druπtvo se mijenja, pa se tako pod utjecajem sve veêih zahtjeva okoline mijenja i naëin rada javne uprave od koje se oëekuje inovativnost, djelotvornost i uëinkovitost. Navedeno se moæe provoditi koriπtenjem ljudskih potencijala, posebno jaëanjem timova usmjerenih na rezultat, no joπ uvijek se postavlja pitanje o tome kako se i kojom dinamikom usmjeravamo na stvaranje novih vrijednosti. Upravo se na ljudske potencijale u πirem smislu sve viπe gleda kao na sloæen sustav rada, znanja, sposobnosti i pragmatiënosti, πto se u javnoj upravi moæe povezivati s kategorijom veêih razvojnih moguênosti. Rad u timu Usmjerenost na rezultat pretpostavlja nuænost postizanja suradnje, komunikacije i razumijevanja u procesu proaktivnosti. Proaktivan rad 2 nas navodi da svaki Ëlan u timu radi odgovorno svoj dio posla, te da rezultat rada tima ovisi o radu svakog Ëlana tima, da su svi Ëlanovi tima motivirani da doprinose ostvarivanju pozitivnih zajedniëkih rezultata. Iz navedenog proizlazi da se timskom radu pristupa s osnova planiranja, organiziranosti i analize rada. Planiranje se povezuje sa zadaêama, organizacija ovisi o aktivnostima i procesima, a nekoliko puta se u samom procesu analiziraju postupci kako bi se slabosti svodile na najmanju moguêu mjeru, kako bi se isticala moguêa pozitivna kretanja. 3 U konaënosti rezultat rada cijelog tima treba dominirati iznad pojedinaënog doprinosa svakog Ëlana tima u svrhu odræanja poslovne dinamike koja odgovara za rjeπavanje postavljenih ciljeva. Javna uprava se polako odmiëe od tradicionalnog, krutog naëina rada prema usmjerenosti na ostvarivanje usluga i kvalitetu rada, te sve viπe ovisi o komunikaciji unutar organizacije, a odgovara zahtjevima okoline. SuoËavamo se tendencijom rasta poimanja da o ljudskim potencijalima javne uprave dobrim dijelom ovisi cjelokupan razvoj zajednice u kojoj æivimo. Menadæerski pristup upravljanja javnom upravom odmiëe upravni sustav od tradicionalnog, krutog prema fleksibilnosti u odnosu na zahtjeve okoline. Takvim pristupom do izraæaja dolaze znanje, ljudski potencijali, rad u timovima. Istovremeno se odmicanjem od tradicionalnog sustava mogu javiti i opasnosti zanemarivanja pravnih standarda, merit naëela i etike u javnoj sluæbi 4. Merit naëelo promiëe kriterij izbora zaposlenika s najboljim kompetencijama. Dakle promjene su nuænost, no njima treba pristupiti na osnovi struënih analiza, utvrappleene vizije i misije, naroëito kada su u pitanju ljudski potencijali, kada je u pitanju rad u timu, usmjerenost prema efikasnosti i profesionalnosti. U procesu rada javne uprave bitni su postupci, utvrappleivanje ËinjeniËnog stanja, bitne su informacije, kao i upravljanje projektima, bitna je komunikacija koja postaje sastavni dio rada u timu, bitna je efikasnost upravljanja, kao i pridonoπenje rjeπavanju upravnih i neupravnih zadaêa. Javna uprava koja nastoji konti-

216 216 nuirano pridonositi razvoju zajednice organizira rad u timu, posebno kada je rijeë o programskom i projektnom razvoju zajednice. Timovi imaju vaænu funkciju u postupcima javne uprave. Zakon o upravnom postupku 5 govori da Êe nadleæni organ pokrenuti postupak po sluæbenoj duænosti kada to odreappleuje zakon ili na zakonu utemeljen propis i kad utvrdi ili sazna da s obzirom na ËinjeniËno stanje treba radi zaπtite interesa pokrenuti upravni postupak. Upravni postupak se pokreêe Ëim je nadleæni organ izvrπio bilo koju radnju u cilju voappleenja postupka, a pokreêe se na zahtjev stranke ili po sluæbenoj duænosti. Zakon o upravnom postupku sukladno naëelu materijalne istine definira da se u svrhu izdavanja rjeπenja mora utvrditi pravo stanje stvari i u tom cilju se utvrappleuje ËinjeniËno stanje od vaænosti za donoπenje zakonitog i pravilnog rjeπenja: prikupljaju se obavijesti i informacije, spisi, izlazi se na oëevid, moguê je dokazni ili ispitni postupak, izjava svjedoka, nagodba. Upravo zbog sloæenosti upravnog i neupravnog postupka vrlo Ëesto se u svrhu suradnje i uëinkovitosti javlja potreba za timskim radom. Pri izradi projektnih zadaêa, pri ostvarivanju projektnih rjeπenja u svrhu lokalnog razvoja takoappleer se treba viπe podræavati rad u timovima s obzirom da isti polaze od kreativnosti, imaju zajedniëke ciljeve usmjerene na uspjeh, æele ostvariti potrebe zajednice, zajedniëki promovirati rezultate. Rad u timu treba se povezivati s motivacijom koja Ëesto odreappleuje efikasnost pri rjeπavanju upravnih poslova i zadaêa, te programskih i projektnih zada- Êa. Motivator moæe biti izazov, lakπe se upravlja stresnim situacijama uz podrπku tima, jaëa osjeêaj pripadnosti timu, do izraæaja dolazi moguênost razvoja najboljeg u sebi, odnosno moguênost rada na najbolji naëin. Dakle, za rad u timu javne uprave osim poznavanja zakonske regulative smatra se bitnom spomenuta motivacija, uvaæavanje razliëitosti u miπljenjima i stavovima koji dovode do konaënih odluka i pozitivnih rjeπenja u korist javnih potreba. U tom kontekstu (p)ogledi se rad u timu treba promatrati dijelom organizacijske kulture πto podrazumijeva da javna uprava treba biti usmjerena na pozitivna rjeπenja koja vode brigu o dugoroënom razvoju. U svakodnevnom æivotu promjene se odvijaju sporo. Autorica je u g. uz suglasnost nadreappleenih provela anketu na odabranom uzorku 50 ispitanika od ukupno 92, (N=50), meappleu zaposlenicima institucije Varaædinska æupanija, vezano za organizacijsku kulturu. Anonimnu anketu je ispunilo i vratilo 26 ispitanika (8 muπkaraca, 18 æena, od Ëega 17 starosne dobi godina), πto Ëini 52% ukupno ispitanih zaposlenika. Ispitanicima je postavljeno 10 pitanja sa ponuappleenim odgovorima intenziteta 1-5. Na pitanje o jasnoêi zadaêa i organizaciji rada u radnom okruæenju, 77% ispitanika se izjasnilo o jasnom shvaêanju zadaêa i organizacije, 19% odgovara da su im djelomiëno jasne zadaêe i organizacija rada, a 4% odgovara da je vaæan samo osobni interes. Da je potrebna pomoê u razumijevanju zadaêa od strane nadreappleenih te da ne razumiju koje su zadaêe i organizacije rada, nije bilo odgovora. Istovremeno se na pitanje o preferiranju najstruënijih osoba za obavljanje poslova i zadaêa 38% ispitanika izjasnilo da se napreduje samo prema politiëkoj podobnosti, 27% da napreduju nekompetentne i odane osobe, 19% da nema moguênosti za napredovanje najstruënijih osoba, 12% da nadreappleeni povremeno nagraappleuju rezultate rada najstruënijih osoba, a 4% da napreduju samo najstruënije osobe. Na pitanje o utjecaju Ëestih politiëkih promjena na motivaciju 34% ispitanika je odgovorilo da je sve otuappleeno i autoritativno, njih 31% osjeêa nesigurnost na radnom mjestu, 15% oëekuje rad u timu i suradnju meappleu sluæbenicima, 12% odgovara da nitko ne uvaæava njihove stavove i da nema motivacije, te samo njih 8% odgovara da promjene dovode do boljeg definiranja zadaêa i kvalitete rada. Timski rad se smatra znaëajnim oblikom sklada izmeappleu planiranih i ostvarenih zadaêa, izborom jasnih kriterija pri obavljanju zadaêa, oblikom zajedniëke Graf.1. Utjecaj politiëkih promjena na motivaciju

217 (p)ogledi kontrole, dobrim meappleuljudskim odnosima, pridonosi pozitivnoj motivaciji i produktivnosti, smatra se vaænim faktorom upravljanja kvalitetom radnih procesa, pa se prikaz rezultata iz grafa 1. ne uklapa u navedene postavke. U uvjetima kada nema motivacije, kada se osjeêa nesigurnost na radnom mjestu, kada je sve autoritativno postoje male moguênosti promjena u kvaliteti rada, ne postoje uvjeti za timski rad. Nazire se politiëki model upravljanja koji je Ëesto prisutan u nerazvijenim upravnim strukturama gdje se zadaêe izvrπavaju po nalogu pojedinaca bez sudjelovanja u odluëivanju na osnovi znanja, bez prisutnosti modernog, demokratiënog sustava u kojem prevladava kvaliteta i struënost u radu. IskljuËivi politiëki modeli upravljanja dugoroëno dovode do programske i projektne neefikasnosti. Modeli temeljeni na znanju, posebno na timskom radu, ukljuëuju struënu analizu, profesionalnost, razvoj komunikacije, odluëivanje na niæim razinama, ravnoteæu izmeappleu oba spomenuta modela u korist optimalnosti. Izgradnja timova Orijentacija na timski rad usmjerava javnu upravu prema organizacijskom dizajnu, usvajanju europskih upravnih standarda, pa je od izuzetne vaænosti da zaposlenici budu trajno ukljuëeni u promjene i ostvarivanje dugoroënih ciljeva. Bitna su pravila rada, povezanost s organizacijskom kulturom, odnosno naëinom djelovanja, πto nije u koliziji s timskim radom. Bez suglasnosti o postizanju æeljenog stanja nema timskog rada u javnoj upravi πto mora biti u vezi sa specifiënostima organizacijskih potreba uz ukljuëivanje zainteresiranih sudionika unutar i izvan organizacije. U navedenim uvjetima timovi top menadæmenta odreappleuju smjer djelovanja, projektni rjeπavaju specifiëna pitanja, funkcionalni rade na otklanjanju eventualnih slabosti po hijerarhijskom principu, samostalni su voappleeni kvalitetom rezultata i sami odluëuju o rjeπenjima. U novije vrijeme razvijaju se i virtualni timovi koji svoj rad temelje na koriπtenju informacijskih tehnologija, stvarajuêi modernu mreæu odnosa, πto dobrim dijelom ovisi takoappleer o razini razvijenosti organizacijske kulture pojedine sredine. Timovi se razvijaju u svijetu iza II. svjetskog rata. U SAD-u sve se viπe organiziraju za rjeπavanje problema u upravnim tijelima jer se uoëilo da se problemi rjeπavaju bræe na razini sudjelovanja pojedinaca u grupi, odnosno na razini heterogene grupe. To je dovelo do toga da se Ëlanovi tima kao pojedinci osjeêaju odgovornije u odnosu na problem, a ne kao odgovorni Ëlanovi hijerarhije 6. Mogu se razvijati razne vrste timova poput 7 savjetniëkih, radnih, akcijskih ili samoupravnih. SavjetniËki se formiraju radi stvaranja baze podataka. Radni se povezuju s operativnoπêu, a projektni su dio inovativnosti i iziskuju specijalizirana znanja. Akcijski se odnose na viπi stupanj koordinacije, dok samoupravni polaze od participativnog menadæmenta, dakle ljudskog potencijala i same organizacije. Sve vrste timova dinamiëkog su karaktera i mogu se mijenjati prema potrebi. 217 U danaπnje vrijeme se oëekuje da menadæment javne uprave prihvati novi, profesionalni naëin rada za razliku od prisutne prevelike politiëke participacije. OËekuje se jaëa analiza rada javne uprave kako bi se izbjegle pogreπke i omoguêio razvoj grupne tehnike odluëivanja, rad u timu. U javnoj upravi se primjenom naëela materijalne istine, a na osnovi utvrappleenih Ëinjenica i procesnog rada, izmjenjujuêi podatke i iskustva, usmjeravamo na donoπenje rjeπenja. U tom procesu rada Ëesto se komunikacijom u timu dolazi do rjeπenja. Timovi se takoappleer okupljaju na ostvarivanju projektnih zadaêa u svrhu lokalnog razvoja. Pri ostvarivanju zadaêa bitna su pravila koja se povezuju s timovima 8 : Pravilo vaænosti - jedan je premalo da bi bio vaæan, vjerovanje da jedan Ëovjek moæe sve je mit Pravilo πire slike - krajnji cilj je vaæniji od pojedinaëne uloge, ako se misli da smo sami slika nikada se ne vidi πira slika Pravilo pravog mjesta - svatko ima mjesto na kojem najviπe pridonosi, najpotrebniji smo tamo gdje se moæe dati najviπe Pravilo komunikacije - interakcija potiëe akciju, komunikacijom se poveêava povezanost Pravilo kompasa - vizija daje Ëlanovima tima smjer i samopouzdanje, svakom velikom dostignuêu prethodi velika vizija Obradom prikazane ankete provedene u Varaædinskoj æupaniji utvrdilo se da postoji jasnoêa shvaêanja zadaêa i organizacije, no zbog napredovanja po politiëkoj podobnosti, otuappleenosti i autoritativnosti zaklju- Ëujemo da se navedena pravila ne usvajaju odgovarajuêom dinamikom u svim sredinama. Suvremena javna uprava treba se okrenuti svrsi, sadræaju i novim vrijednostima 9 (kvalitetnom zadovoljavanju potreba graappleana), uëinkovitom razvoju vjeπtina koje dovode do zadovoljavanja potreba, ukljuëujuêi veze i komunikaciju, kao i stvaranju timske snage, te u konaënosti kontinuiranom naglaπavanju pozitivnih vrijednosti vezano za kvalitetu usluge. Razvoj suradnje u timu moæe pridonositi uëinkovitosti upravnih procesa u svrhu postizanja poslovne izvrsnosti. Nadamo se da je vrijeme iskljuëive i Ëvrste autoritativnosti iza nas, da Êe se postepeno razvijati javna uprava koja Êe svoj rad uskladiti s europskom pravnom steëevinom. OËigledno je da organizacije bez ljudi nisu integralne poduzetniëke strukture u klasiënom smislu. Ljudi su oduvijek fokusirani na organizacije koje predstavljaju i odreappleeno sredstvo, odnosno alat za realizaciju potreba, ali ljudi su ujedno i specifiëni sastavni element tih organizacija 10. U tom smislu treba se promatrati i rad u timovima, odnosno pristupanje radu u javnoj upravi na moderan i uëinkovit naëin. U procesu iskazivanja spremnosti javne uprave za prikljuëenje Europskoj uniji naglaπava se da javna uprava treba priêi ozbiljnoj, cjelovitoj reformi u kojoj se nuæno nameêe odvojenost politiëkih od profesionalnih kriterija. 11 Isto moæe biti predmetom buduêih istraæivanja kako bi se pratila kretanja unapreappleenja kvalitete rada u javnoj upravi.

218 218 ZakljuËak Javna uprava s naglaskom na birokratsko ureappleenje provodi zadaêe u centraliziranom sustavu upravljanja uz nametnuta pravila, jasan djelokrug rada i strogo poπtivanje hijerarhije. Iskustva i zahtjevi modernog druπtva govore da se javna uprava treba okrenuti inventivnosti, te se odmaknuti od jednostranih, uskih politiëkih referenci. U radu se definira problem koji se odnosi na joπ uvijek prisutnu preveliku politizaciju javne uprave, sporu i slabu preferenciju timskog rada. Alternativa moæe biti timski rad kao sredstvo ostvarivanja razvoja lokalne zajednice s obzirom na dominaciju znanja, vjeπtina, meappleusobnog upravljanja i usmjerenosti na rezultat. Ovdje se ne govori o redukciji demokratske, veê o redukciji birokratske kontrole nad javnom upravom. Uz razvoj decentraliziranog sustava upravljanja do izraæaja mora doêi timski rad Ëija fleksibilnost upuêuje na nove perspektive. Moæemo se nadati ËvrπÊim pomacima. Uostalom, Republika Hrvatska se obvezala na jaëanje institucija javne uprave na svim razinama. Daljnja analiza, slojevita obrada i istraæivanje ovog podruëja usmjerit Êe rjeπavanje navedene tematike prema ostvarivanju vizije javne uprave, pretvoriti problem u novu priliku. LITERATURA Dubravka Kanoti je ekonomistica iz Varaædina i bivπa predsjednica Gradskog vijeêa Varaædina Blanschard, K.,Bowles,S.,»arolija timskog rada, Katarina Zrinski d.o.o. Varaædin, 2010.g. Cassens,T., Projekt reforme lokalne samouprave, predavanja, The Urban institut, Cleveland, Ohio, 2001.g. (p)ogledi Denhardt,R.B.,Denhardt J.V.,Aristigueta,M.P.,Managing Human Behavior in Public & Nonprofit Organizations, Sage Publications, Inc. Artwork.str , preuzeto iz MarËetiÊ.G. u Upravljanje ljudskim potencijalima u javnoj upravi, Suvremena javna uprava Zagreb 2007.g. Eureopen Commission 1997, Agenda GutiÊ,D.,Rudelj,S., Menadæment humanih resursa u marketingu, str.45.,grafika d.o.o. Osijek, 2011.g. Klippert, H., Kako uspjeπno uëiti u timu, Educa Zagreb, 2001.g. KopriÊ,I., Organizacijska kultura javne uprave, Hrvatska javna uprava br.1, str , 1999.g. MarËetiÊ,G., Upravljanje ljudskim potencijalima u javnoj upravi, Suvremena javna uprava, Zagreb, Maxwell,J.C., 17 neosporivih pravila za uspjeπan timski rad, Katarina Zrinski d.o.o., Varaædin, 2003.g. PusiÊ, E., Nauka o upravi I, t 59, str , kolska knjiga Zagreb, 2002.g. Zakon o opêem upravnom postupku ( N.N br.47/09) 1 PusiÊ, E.,Nauka o upravi, knjiga I,t.59,str , kolska knjiga Zagreb, 2002.g. 2 KopriÊ, I., Organizacijska kultura javne uprave, Hrvatska javna uprava br.1, str , 1999.g. 3 Klippert,H., Kako uspjeπno uëiti u timu, Educa Zagreb, 2001.g. 4 MarËetiÊ,G., Upravljanje ljudskim potencijalima u javnoj upravi, Suvremena javna uprava, str.2.,zagreb, 2007.g. 5 Zakon o opêem upravnom postupku ( N.N. 47/09.) 6 Denhardt, R.B., Denhardt, J.V., Aristigueta,M.P.; Managing Human Behavior in Public&Nonprofit Organizations, Sage Publications, Inc. Artwork, USA, str , 2002., preuzeto iz MarËetiÊ,G. u; Upravljanje ljudskim potencijalima u javnoj upravi, Suvremena javna uprava, Zagreb.,2007.g. 7 Cassens,T., The Urban Institute, Projekt reforme lokalne samouprave, Cleveland, Ohio, predavanja, 2001.g. 8Maxwell, J.C., 17 neosporivih pravila za uspjeπan timski rad, Katarina Zrinski d.o.o., Varaædin, 2003.g. 9 Blanchard, K.,Bowles,S.,»arolija timskog rada, Katarina Zrinski, str , d.o.o Varaædin, 2010.g. 10 GutiÊ,D.,Rudelj,S., Menadæment humanih resursa u marketingu, Grafika d.o.o. Osijek, str.45, 2011.g. 11 Eureopean Commission, 1997, Agenda

219 (p)ogledi Ekonomski panoptikum - poruka kuni 219 dr. sc Guste Santini DrukËija buduênost mora biti buduênost upravo ove sadaπnjosti. VeÊina sadaπnjosti rezultat je proπlosti.... U sadaπnjosti postoji puno razliëitih potencijalnih buduênosti, od kojih su neke mnogo manje privlaëne od drugih. Terry Eagleton Saæetak Hrvatska ima stabilnu valutu od godine. OËekuje se da Êe nakon uslaska u Europsku uniju slijediti zamjena kune eurom kao πto su to uëinile neke druge tranzicijske zemlje. Da bi se ocijenilo koliko su realna oëekivanja u radu se nastoji analizom globalnog stanja - G7 i BRIK-a, izabranim zemljama eurozone, te vicarske, Norveπke i vedske - odnosno hrvatskog gospodarstva. Analiza se temelji na kretanju osnovnih ekonomskih indikatora spomenutih zemalja, pri Ëemu se posebna paænja posveêuje kretanju trostrukog deficita, vanjskotrgovinskog, proraëunskog i platnobilanënog, te ograniëenja koja oni donose. Maastrichtski sporazum se koristi kao kriterij ocijene hrvatskog gospodarstva. Kako je kriza u eurozoni pokazala maastrichtske kriterije valja dopuniti novim πto je uëinjeno analizom trostrukog salda. AnalizirajuÊi stanje hrvatskog gospodarstva pored standardne usporedbe trostrukog deficita primjenjena je i analiza uëinaka poreza polazeëi od ekonomske, vremenske, podijele poreza. ZakljuËak temeljem analize glasi: nije vjerojatno da Êe se Hrvatska pridruæiti zajedniëkoj valuti, euro, u razdoblju od najmanje deset, vjerojatnije petnaest, godina. KljuËne rijeëi: BDP, nezaposlenost, teëaj, kamatna stopa, porezi, saldo na tekuêem raëunu platne bilance, saldo na raëunu robne razmjene s inozemstvom, proracëunski saldo, inflacija. U uvjetima zatvorene privrede jedni sektori πtede dio svog, dok drugi putem financijskog træiπta troπe iznad ostvarenog dohotka. Na razini zemlje potrebno je da se πtednja potroπi. Dræava, uostalom kao i ostali sektori, moæe viπe troπiti nego πto iznose njezini prihodi. Kad dræava troπi viπe od ostvarenih prihoda, u uvjetima opêe ravnoteæe, porezni obveznici Êe se racionalno ponaπati i poveêati svoju πtednju kako bi u buduênosti veêe porezno optereêenje mogli podmiriti. Za razliku od racionalista kejnesijanci smatraju da Êe veêi rashodi od prihoda u uvjetima neizvjesnosti promijeniti ponaπanje pojedinih sektora. Kratko reëeno kejnesijanci smatraju da se u uvjetima neizvjesnosti poloæaj i ponaπanje svih sektora stalno mijenja. Naprosto ne postoji ekvivalencija kako su je interpretirali Ricardo i, potom, Barro. U uvjetima otvorene privrede umjesto bruto domaêeg proizvoda valja promatrati raspoloæivi proizvod. U dugom roku oni bi morali biti pribliæno jednaki. Meappleutim, kratkoroëno, domaêi proizvod moæe biti veêi ili manji od raspoloæivog proizvoda. U prvom sluëaju imamo deficit na tekuêem raëunu platne bilance ili meko budæetsko ograniëenje na razini zemlje, a u drugom suficit. Nadalje, deficit znaëi uvoz πtednje iz inozemstva, a suficit izvoz πtednje u inozemstvo. U kratkom roku moguêe je da neka zemlja ostvari deficit proraëuna i deficit na tekuêem raëunu platne bilance. Dræava, uostalom kao i svi ostali sektori, moæe izravno kreirati deficit na raëunu razmjene s inozemstvom πto pokriva zaduæenjem i/ili prodajom svoje imovine. U sluëaju kada dræava izravno kreira deficit na raëunu razmjene s inozemstvom, ona izravno ostvaruje prihode kao da je poveêala poreznu presiju. TehniËko je pitanje πto svoje obveze prelijeva u naredno razdoblje. Kratko reëeno, dræava kreira javni dug, deficit proraëuna ili, πto je isto, djeluje u uvjetima mekog budæetskog ograniëenja. ZakljuËak se ne mijenja ukoliko se dræava zaduæuje na domaêem ili na inozemnom financijskom træiπtu 1. Analiza kretanja dvaju deficita odnosi se na uëinke koje stvara deficit na raëunu razmjene s inozemstvom Ëiji kreator nije dræava veê ostali sektori. U kratkom roku, za razliku od dugog roka, postojanje dvostrukih deficita moæe se obrazloæiti/opravdati potrebom/moguênoπêu odnosne zemlje da uëinkovitije pegla poslovni ciklus ili da iskoristi povoljnu konjunkturu, u zemlji i/ili okruæenju, kako bi dinamizirala privrednu aktivnost. Meappleutim, kada se dvostruki deficiti pojavljuju dugoroëno (kako u vrijeme prosperiteta, tako i u vrijeme depresije; tijekom poslovnog ciklusa), tada se radi o

220 220 (p)ogledi strukturnim problemima gospodarstva odnosne zemlje, i prije ili kasnije nastupaju znaëajni gospodarski problemi koji mogu, i vjerojatno Êe, zavrπiti krizom gospodarstva. Jednom kada nastupi kriza, dvostruki deficiti zna- Ëajno oteæavaju njezino rjeπavanje. Uvoz πtednje iz inozemstva, deficit na tekuêem raëunu platne bilance, oteæan je kako glede moguêeg dodatnog zaduæenja tako i cijene po kojoj se odnosna zemlja moæe zaduæiti. Istovremeno, na unutraπnjem planu deficit javnog sektora 2 je neodræiv zbog njegovog duga prema inozemstvu, s jedne strane, i zbog potrebitog smanjenja deficita, s druge strane. *** Standardna podjela poreza pokazuje koliki su ubrani porezni prihodi u promatranom razdoblju, ne pokazuju- Êi pritom stvarni utjecaj deficita/suficita na raëunu razmjene s inozemstvom na porezne prihode, πto Êemo u ovom radu uëiniti. Podjela poreza po kriteriju vremena, ekonomska podjela poreza, omoguêuje da se identificira u kojoj je mjeri deficit/suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom utjecao na poveêanje/smanjenje poreznih prihoda i tako, uz klauzulu ceteris paribus, smanjio/poveêao proraëunski deficit. Podjela poreza po kriteriju vremena (Santini, 1995., 2007., 2009., Santini & Bebek 2010.) je slijedeêa: Porez na proπlost predstavlja oporezivanje prethodno kumulirane πtedne, u mnogobrojne oblike imovine, i njezino oporezivanje predstavlja smanjenje kumulirane πtednje ostvarene u prethodnom razdoblju - prelijevanje iz proπlosti u sadaπnjost. Suficit na tekuêem raëunu platne bilance predstavlja, ukoliko se porezni sustav ne izmjeni, πtednju dræave; Porez na sadaπnjost predstavlja oporezivanje teku- Êeg dohotka, dakle novostvorene vrijednosti bez obzira na kojoj toëci procesa reprodukcije bio uveden porez; Porez na buduênost predstavlja javni dug, ali i svaka druga anticipacija poreznih prihoda. Upravo deficit tekuêeg raëuna platne bilance rezultira, πto je porezni sustav potroπnog tipa naglaπeniji to viπe, oporezivanjem veêeg uvoza u odnosu na izvoz ve- Êim poreznim prihodima. I obratno. Gornja tablica pokazuje sistematizaciju podjele poreza temeljem vremena i standardne podjele poreza (Santini, 2007; 2009.): *** U knjizi Iluzija i stvarnost hrvatskog gospodarstva (Santini, 2007.) na primjeru Hrvatske pokazano je kakve uëinke ima deficit na raëunu razmjene s inozemstvom na porezne prihode. Analiza je potvrdila da postoji zna- Ëajna veza izmeappleu deficita na raëunu robne razmjene s inozemstvom, tekuêem raëunu platne bilance i deficita

221 (p)ogledi proraëuna 3, odnosno da rastuêi deficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom, odnosno na tekuêem raëunu platne bilance smanjuje deficit proraëuna. Drugim rijeëima, rast robnog deficita, odnosno platno-bilanënog deficita je dræavi omoguêio ostvarivanje znaëajnih poreznih prihoda u odnosu na diskrecijske mjere porezne politike, a podræan je politikom fiksnog teëaja, liberalizacijom tokova kapitala i vanjskotrgovinskog sustava. Primjeni li se podjela poreza po kriteriju vremena, analiza pokazuje da potroπni porezni sustavi u uvjetima deficita na raëunu robne razmjene s inozemstvom, odnosno tekuêem raëunu platne bilance predstavljaju tek zaduæivanje zemlje koji Êe se, u narednom razdoblju, putem suficita na raëunu robne razmjene s inozemstvom i/ili tekuêem raëunu platne bilance otplatiti. Tako potroπni porezni sustav omoguêuje dodatne porezne prihode koji se ne bi ubrali da nema deficita, pa viπak poreznih prihoda ima isti uëinak kao i zaduæivanje dræave, dakle, meko budæetsko ograniëenje. Tablica koja slijedi pokazuje kretanje poreznih prihoda, temeljem podjele poreza po kriteriju vremena, u odnosu na strukturu poveznog sustava: Kretanje poreznih prihoda temeljem deficita/suficita na tekuêem raëunu platne bilance Iz tablice slijedi jasan zakljuëak: porezni sustav koji je komponiran od izravnih poreza ne reagira na deficit robne razmjene s inozemstvom 4 pa su porezni prihodi jednaki kao u sluëaju zatvorene ekonomije; u uvjetima suficita nema gubitka poreznih prihoda, opet kao u sluëaju zatvorene ekonomije, porezni sustav koji je komponiran na izravne i neizravne poreze u zavisnosti od uëeπêa izravnih/neizravnih poreza ostvarivat Êe manje/veêe porezne prihode u zavisnosti da li odnosna zemlja ostvaruje deficit/suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom, 221 prethodni zakljuëak potvrappleen je treêom moguênoπ- Êu kada je porezni sustav u potpunosti komponiran neizravnim porezima i kada deficit poveêava, a suficit smanjuje porezne prihode za cjelokupni oporezivi iznos deficita/suficita na raëunu robne razmjene s inozemstvom. Prema tome, ovisno o tome u kojoj je mjeri porezni sustav potroπnog tipa, uz klauzulu ceteris paribus, deficit proraëuna se smanjuje/poveêava. Drugim rijeëima, klasifikacija poreznih prihoda temeljem podjele poreza po kriteriju vremena omoguêava kvantifikaciju, za potrebe ekonomske analize, poreznih prihoda temeljem deficita/suficita na raëunu robne razmjene s inozemstvom odnosno porezne prihode temeljem domaêeg odnosno raspoloæivog druπtvenog proizvoda. Upravo identifikacija poreznih prihoda temeljem salda na raëunu robne razmjene s inozemstvom, odreappleenih kao porez na buduênost, korigiraju veliëinu javnog duga 5. Prema tome, veza triju salda je odreappleena, s jedne strne, strukturom salda platne bilance, s jedne strane, i, s druge strane, strukturom poreznog sustava, odnosno odnosom izravnih i neizravnih poreza, πto pokazuje da je porezni sustav derivacija gospodarskog sustava i nije moguêe ocjenjivati porezni sustav na drugaëiji naëin od gospodarskog sustava 6. Inverzija ne vrijedi. Nije moguêe konstruirati porezni sustav ignorirajuêi gospodarski sustav. Postavlja se pitanje πto se dogaapplea s odnosnom zemljom ukoliko u uvjetima deficita na tekuêem raëunu platne bilance u upotrebi ima potroπni porezni sustav, a u uvjetima suficita na tekuêem raëunu platne bilance porezni sustav temeljen na izravnim porezima? Prvi sluëaj smo identificirali, putem primjera, kao pove- Êanje poreznih prihoda i izravnu korist dræavne blagajne. PoveÊanje izravnih koristi koje dræava ostvaruje poniπtava se smanjenjem konkurentnosti nacionalnog gospodarstva zbog neravnoteænog, aprecirajuêeg teëaja 7 nacionalne valute πto poveêava rizik odnosne zemlje i rast kamatnih stopa.

222 222 U uvjetima suficita dræava napuπtajuêi potroπni porezni sustav izravno, putem poveêanja izravnih poreza, smanjuje konkurentnu sposobnost nacionalnog gospodarstva πto je moguêe kompenzirati ubrzanom deprecijacijom nacionalne valute, koja Êe poveêati kamatnu stopu, a rast kamatnih stopa djelovat Êe kontraktivno na gospodarstvo. U drugom, kao i u prvom sluëaju, imamo odvojenost dræave od poreznog kapaciteta nacionalnog gospodarstva 8 s multiplikativnim uëincima koje imamo kada jedna od varijabli, u ovom sluëaju porezni sustav i porezna politika, nisu usuglaπeni s ostalim podsustavima i njihovim politikama u ukupnoj gospodarskoj politici odnosne zemlje 9. Iz iznijetog je moguêe zakljuëiti da su kretanje i uzajamnost trostrukih deficita odreappleeni strukturom poreznog sustava odnosne zemlje. Koriπtenje standardne podjele poreza i podjele poreza po kriteriju vremena daju razliëite rezultate. Standardna podjela poreza, po naπem miπljenju, ne daje primjerenu dijagnozu stanja odnosne zemlje. Model pokazuje da stvarno stanje moæe biti loπije/bolje od stanja koje pokazuje kretanje trostrukih deficita putem standardne podjele poreza. Samo ispravna dijagnoza stanja omoguêava primjerenu terapiju odnosnog gospodarstva. Upravo kriza u zemljama eurozone kao i u tranzicijskim zemljama pokazuje da nije moguêe primjereno postaviti dijagnozu standardnom podjelom poreza, te da je stanje u tim zemljama daleko sloæenije i, time, neizvjesnije nego πto to pokazuje prosta usporedba dvaju deficita. (p)ogledi na Ëlanice Europske unije, odnosno Japana. PoveÊanje cijena oëekuju Velika Britanija i Kanada, a Japan i dalje oëekuje deflacija. Ocijene za Japan valja uzeti s rezervom, jer nedavna katastrofa moæe iz osnova promijeniti kretanja u vektorskom pogledu. Posebno valja identificirati niske stope rasta u Italiji. Grafikon TekuÊa stopa nezaposlenosti - G7 pokazuje zabrinjavajuêu stopu nezaposlenosti. Sve promatrane zemlje imaju veêu stopu nezaposlenosti od 8%, osim NjemaËke koja ima tekuêu stopu nezaposlenosti na razini od gotovo 7%. Niæu stopu od ostalih ima Japan. Meappleutim, imajuêi u vidu sustav zapoπljavanja u Japanu stopa nezaposlenosti od neπto viπe od 4% mora se nazvati zabrinjavajuêom. *** U radu su koriπteni statistiëki podaci za Hrvatsku: Bilten, Hrvatska narodna banka, Zagreb, razni brojevi i StatistiËki prikaz, Ministarstvo financija, Zagreb, razni brojevi, za ostale zemlje - Economics and financijal indicatosrs, The Economist, april, Smotra anse/ograniëenja Hrvatskoj su odreappleena prvenstveno u okruæenju. Hrvatska, kao mala, nuæno otvorena zemlja, snaæno je senzibilizirana na kretanja u okruæenju. To je potvrdila prisutna kriza. U maloj, nerazvijenoj, tranzicijskoj i otvorenoj zemlji provoditi neoliberalnu politiku, πto Hrvatska danas Ëini, dodatno smanjuje ionako mali broj stupnjeva slobode u voappleenju ekonomske politike. Ulaskom Hrvatske u Europsku uniju broj stupnjeva slobode Êe se dodatno smanjiti. PolazeÊi od navedenih premisa pri raspravi o analizi, dijagnozi, prognozi nije moguêe govoriti a da se ne oslika ambijent u kojem djeluje hrvatsko gospodarstvo. Upravo izvanjsko odreappleuje moguêa rjeπenja nacionalnog gospodarstva. Rastom inozemnog duga ovisnost o inozemnim, opet izvanjsko, vjerovnicima u narednom razdoblju postaje odluëujuêe. 1. Lideri Na poëetku pogledajmo grafikon Stope rasta druπtvenog proizvoda i cijena - G7. Iz grafikona je vidljivo da vodeêe zemlje svijeta predviappleaju umjereni rast druπtvenog proizvoda uz stabilne cijene. SAD i oëekivano komplementarna Kanada oëekuju veêe stope rasta u odnosu Iz grafikona Odnosi s inozemstvom - G7 vidljivo je da sve zemlje, osim NjemaËke i Japana imaju deficit platne bilance, odnosno robne razmjene s inozemstvom. On je posebno izraæen u vodeêoj gospodarskoj sili - SAD-u. Upravo deficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom odnosno platne bilance stabilizira cijene u SAD tako da svaka moguêa potraænja biva podmirena uz konkurentnije cijene iz inozemstva. Prema tome, vrlo je vaæan zakljuëak da su vodeêa gospodarstva svijeta uvoznici πtednje iz inozemstva, osim Japana i NjemaËke. Posebno valja identificirati da Japan ostvaruje manji suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom u odnosu na suficit na tekuêem raëunu platne bilance. Stanje u NjemaËkoj je obrnuto. Sve promatrane zemlje imaju dvostruki deficit (izuzev NjemaËke i Japana koje imaju suficit na raëunu tekuêih transakcija i deficit proraëuna pri Ëemu je proraëunski

223 (p)ogledi 223 deficit Japana na razini 9% BDP-a). Meappleutim, u sluëaju NjemaËke i Japana prikazani proraëunski deficit je manji zbog suficita na tekuêem raëunu platne bilance, ima li se u vidu ekonomska podjela poreza (Santini, 2007., 2009., 2011., Santini & Bebek 2010.). to viπe, procjenjujem da NjemaËka zapravo ima proraëunski suficit. 2. IzazivaËi Kina gotovo Ëetrdeset godina zadivljuje svijet. Svojim stopama rasta besprimjeran je sluëaj u povijesti svjetske ekonomije. Indija takoappleer veê godinama ostvaruje visoke stope rasta. Rusko gospodarstvo koje je gotovo doæivjelo slom iznova postaje gospodarskom velesilom. Za sada se ruska gospodarska dinamika temelji na ogromnim energetskim, rudnim, πumnim i inim bogatstvima. to Êe tek biti kada Rusija u razvojni koncept ukljuëi svoje znanstvene i struëne potencijale? Globalno zatopljenje moglo bi Sibir uëiniti najpogodnijim podnebljem. Brazil koji je, kao uostalom i cijela Juæna Amerika, svojevremeno bio periferija snaæno se razvija i postaje gospodarska sila. Grafikon Stope rasta druπtvenog proizvoda, cijena i nezaposlenosti pokazuje kako svjetsko gospodarstvo ima prvenstveno njima zahvaliti izlazak iz gospodarske krize. Njima svakako valja pridodati i tzv. azijske tigrove, ali i ostale zemlje iz jugoistoëne Azije. Ono πto zemlje BRIK-a razlikuje od G7 je neusporedivo veêa stopa inflacije. To se posebno odnosi na Kinu gdje inflacija dobiva na ubrzanju. Zemlje BRIK-a naprosto ignoriraju neoliberalni koncept tako da intervencionistiëkim, otvorenim i prikrivenim, mjerama prednost daju stopama rasta umjesto stabilnosti cijena. Iskustvo pokazuje da su uglavnom podcijenjene stope rasta ovih zemalja, posebno Kine. Dvije zemlje, Kina i Rusija, u proπloj godini su ostvarile suficit robne razmjene s inozemstvom i platne bilance, s tim da Kina ima veêi suficit platne u odnosu na trgovaëku bilancu. U Rusiji je odnos obrnut. Drugim rijeëima, u Kini usluge, dohodak i transferi doprinose pove- Êanja suficita u odnosima s inozemstvom, pa je samo djelomiëno toëno da Kina svoje stope rasta ima zahvaliti snaænom izvozu roba na inozemna træiπta. OËito se radi o filozofiji kojom Kina integrira svoju dijasporu, staru i novu, πto Ëini proizvodni potencijal Kine neusporedivo veêi u odnosu na nacionalno gospodarstvo. Ovom moramo pridodati i spekulativni kapital koji je takoappleer u funkciji rasta moêi kineskog gospodarstva. Rusija, meappleutim, svoj deficit na raëunu usluga, dohotka i transfera kompenzira suficitom trgovaëke bilance. Valja identificirati da je suficit trgovaëke bilance pribliæno isti kod ovih dviju zemalja. Cijena nafte i plina ima znaëajni doprinos u ruskom suficitu trgovaëke bilance. Svjetske cijene energije i sirovina naprosto su uëinile svoje. Indija ima veêi deficit na trgovaëkoj u odnosu na platnu bilancu,

224 224 πto znaëi da preostale podbilance - usluge, dohodak i transferi - ostvaruju suficit. Brazil je obrnut sluëaj. Naime, suficit trgovaëke bilance viπestruko je poniπten deficitom platne bilance. Jedan od razloga je gospodarska proπlost Brazila kada je, po osnovu dohotka, stvarao velike obveze. Grafikon Odnos dvostrukog deficita i kamatne stope pokazuje da Kina ima proraëunski deficit upola manji, Rusija na razini, Brazil neπto viπe od 2%, dok samo Indija ima veêi proraëunski deficit od mastrihtskih kriterija. Ekonomska podjela poreza po kriteriju vremena pokazala bi da Kina ima proraëunski suficit, Rusija bitno manji proraëunski deficit od prikazanog, a Indija i Brazil veêi. Indija i Brazil, osim toga, imaju i daleko veêe kamatne stope. 3. Eurozona Izabrane zemlje eurozone pokazuju vrlo niske stope rasta. Stope rasta zaostaju za prosjeënim stopama rasta svjetskog gospodarstva. I dok razvijenije zemlje eurozone mogu funkcionirati u uvjetima jedinstvene valute, budæetsko ograniëenje, manje razvijene zemlje to nisu u stanju. PIGS, odnosno PIIGS, samo su poznati sluëajevi u eurozoni koji imaju znatnih problema, svjetska gospodarska kriza ih je dodatno dramatizirala, a koje nisu u stanju rijeπiti bez obilate izvanjske financijske pomoêi. Osim najavljenih, nove kandidate, koji bi se mogli pridruæiti grëkom sluëaju, valja traæiti posebno iz redova tranzicijskih zemalja. Euro kao jedinstvena valuta sve je viπe problem, a sve manje rjeπenje. OËito je euro projekt za (jako) dobra vremena. (p)ogledi platne bilance. Slijedi je Nizozemska koja je ostvarila manji suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom od tekuêeg raëuna. Od promatranih zemalja joπ Austrija i Belgija imaju prolaznu ocjenu. GrËka, Italija i panjolska ostvarile su deficite na oba raëuna. Stanje u drugim zemljama eurozone je daleko sloæenije. TekuÊa stopa nezaposlenosti na razini eurozone iznosi teπko odræivih 10%. Od promatranih zemalja u panjolskoj ona najveêa i iznosi viπe od 20%. Austrija ima najniæu stopu nezaposlenosti, neπto veêu od 4%, pa raspon nezaposlenosti postaje znaëajan kamen spoticanja kakvu monetarnu i kreditnu politiku treba provoditi ECB. Austriji se pridruæuju Nizozemska i NjemaËka koje su, uostalom, razvijene zemlje eurozone. Eurozona ostvaruje deficit trgovaëke i platne bilance, πto je dodatni argument naprijed navedenim tvrdnjama. Francuska kao jedna od najznaëajnijih Ëlanica eurozone ima znaëajan deficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom i neπto manji na raëunu platne bilance. NjemaËka je ostvarila neπto veêi suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom od suficita na tekuêem raëunu Precizniju sliku daje odnos dvostrukih deficita. Valja identificirati da eurozona u prosjeku ne zadovoljava mastrichtski kriterij po kojem je dozvoljeni proraëunski deficit od 3%. Iz grafikona Odnos dvostrukog deficita vidljivo je da se promatrane kategorije takoappleer nalaze u velikom rasponu pa Êe, kao πto rekosmo, i zbog dvostrukih deficita, ECB imati velikih problema u voappleenju monetarne politike. Naime, ukoliko ECB bude preferirala stabilnost eurozone morat Êe poveêati kamatne stope πto bi moglo imati tragiëne posljedice za zemlje u krizi koje ionako imaju visoke kamatne stope, s jedne strane, i s druge strane, poveêanje kamatnih stopa moglo bi dodatno usporiti rast njihovih gospodarstava. Meappleutim, ukoliko ECB dade prioritet podrπci zemljama u poteπko- Êama moglo bi doêi do dinamiziranja inflacije πto bi dovelo najrazvijenije zemlje, prvenstveno NjemaËku i Nizozemsku, u nepovoljniji poloæaj. Dinamiziranje inflacije u eurozoni teπko je zamislivo kao sustavni pristup rjeπavanja prisutnih gospodarskih problema. Naprosto kada postoje tako velike razlike u razini razvijenosti praêene razliëitim javnim i inozemnim dugom, trostrukim deficitima/suficitima (na tekuêem raëunu, na raëunu razmjene s inozemstvom i proraëunskom) odræanje tekuêe stabilnosti postaje priliëno malo vjerojatna misija.

225 (p)ogledi Dodatno ograniëenje ECB su razlike u kamatnim stopama. Iz grafikona 10-godiπnje kamatne stope na dræavne obveznice vidljivo je stanje kamatnih stopa u GrËkoj koja je trenutno u najveêim problemima. Ukoliko se stanje u grëkom gospodarstvu ne stabilizira πto nije ni lako ni jednostavno moguêe je oëekivati daljnji rast kamatnih stopa. Stabilizacija grëkog gospodarstva ne rjeπava problem jer dolaze novi kandidati koji Êe imati problema sa servisiranjem svojih kreditnih obveza - Italija, panjolska. Ono πto dodatno oteæava stanje u eurozoni svakako su novi potencijalni kandidati. ECB se nalazi pred najveêim izazovom od svog osnivanja. Teπko je oëekivati da Êe NjemaËka moêi/htjeti sama podnijeti teret stabilizacije eura. Rjeπenje koje se Ëini vjerojatnim je pomoê van eurozone. Glavni igraë i dobitnik temeljem krize eura mogla bi postati Kina. 4. Europske Ëudesne zemlje Svojevremeno je V. I. U. Lenjin govorio o malim privilegiranim nacijama. Pri tom je mislio na male zemlje koje su nuæno, zbog malog nacionalnog træiπta, otvorene i u takvim uvjetima dinamizirale svoj razvoj. I danas su Lenjinove male privilegirane zemlje razvijene i po mnogo- Ëemu, u uvjetima neoliberalistiëke filozofije, pouëne za manje razvijene zemlje. Me?u privilegirane zemlje ubrajaju su, onda kao i sada, Norveπka, vedska i vicarska 10. Pri tome valja identificirati da je jedino vedska Ëlanica Europske unije, dok Norveπka i vicarska to nisu. Iz grafikona Stope rasta druπtvenog proizvoda. cijena i nezaposlenosti vidljivo su neπto veêe stope rasta od eurozone pri Ëemu valja imati u vidu da odnosne zemlje spadaju u krug najrazvijenijih zemalja posebice ako se razina razvijenosti mjeri dohotkom per capita. Stopa nezaposlenosti u vedskoj je vrlo visoka i ona se po tome ne razlikuje od drugih Ëlanica Europske unije. Norveπka i vicarska imaju niske stope nezaposlenosti u toj mjeri da gotovo stanje u njihovom gospodarstvu nije primjereno komparirati s drugim zemljama, posebice Ëlanicama eurozone. Odnosi s inozemstvom promatranih zemalja naprosto impresionira. To se posebno odnosi na vicarsku koja ima Ëetiri puta (sic!) veêi suficit na raëunu platne bilance od suficita na raëunu trgovaëke bilance 11. Iako je vicarska turistiëka velesila spomenuti odnos stvara utisak da se radi o rentijerskoj zemlji. Naime, vicarska, pa i vedska, sjediπte su snaænih multinacionalnih kompanija koje znaëajno doprinose spomenutim suficitima. Norveπka kao velik izvoznik nafte i plina, prihode izdvaja u posebni investicijski fond kako njezino gospodarstvo ne 225 bi oboljelo od nizozemske bolesti, pa joj je suficit na raëunu trgovaëke bilance neπto veêi od suficita na raëunu platne bilance. Grafikon Odnos dvostrukog deficita i kamatne stope naprosto impresioniraju. Posebno valja izdvojiti norveπko gospodarstvo koje ostvaruje dvostruki suficit. vicarska i vedska imaju tek spomena vrijedan proraëunski deficit. Me?utim, ukoliko bi se izvrπio obraëun poreznih prihoda temeljem ekonomske podjele poreza, temeljene na vremenu, niti jedna od navedenih zemalja ne bi imala proraëunskog deficita; imale bi znatan proraëunski suficit. Hrvatska Pogledajmo sada utemeljenost stabilnosti teëaja kune. Drugim rijeëima, πto je isto, pogledajmo koju smo cijenu platili da bi odræali stabilan teëaj kune od Stabilizacijskog programa iz godine. Samo temeljem analize moguêe je dati dijagnozu stanja hrvatskog gospodarstva, odnosno ocjenu da li je i kako moguêe odræati stabilan teëaj kuna. Ukoliko to nije moguêe valja reêi kako πto kontroliranije izaêi iz reæima stabilnog teëaja. Iz grafikona UËinci ekonomske politike vidljiv je rast BDP-a tijekom promatranog razdoblja da bi se pojavim svjetske krize stope rasta uruπile od visokih 5,1% u na tragiënih -6,0% u godini. Posebno je zabrinjavajuêa neotpornost na inozemne πokove i nesposobnost amortizacije vanjskih πokova. U samo dvije godine realna promjena mjerena stopama rasta iznosi 11,1%. Na kraju BDP je tek neπto veêi od daleke godine. Dvadeset godina nam je trebalo da se

226 226 (p)ogledi na?emo tamo gdje smo bili. Cijene su tako?er burno reagirale na vanjski πok (dvostruko veêa stopa inflacije od eurozone) tako da je hvaljena stabilnost poniπtena u samo jednoj, godini. Stopa nezaposlenosti tek je neπto veêa od eurozone, ali imajuêi u vidu snaæno smanjenje aktivnog stanovniπtva stopa nezaposlenosti nije usporediva s podacima zemalja eurozone. Preko 9% nezaposlenih od ukupnog broja stanovniπtva daleko je pouzdaniji podatak. SlijedeÊi grafikon, Karakteristike hrvatskog gospodarstva, dodatno argumentira iznesene tvrdnje. Stabilnost cijena - i socijalni mir - zahvaljujemo deficitu robne razmjene s inozemstvom koji je djelomiëno pokrivan izvozom usluga, a razlika inozemnim dugom odnosno rasprodajom obiteljskog srebra. Koliko smo viπe troπili nego πto smo stvarali najbolje se vidi po kretanju inozemnog duga koji Êe ove godine biti veêi od DBP.»injenica da Êe inozemni dug biti veêi od BDP dramatizira dijagnozu hrvatskog gospodarstva, s jedne strane, i s druge strane, izlazak iz krize Ëini vrlo zahtjevnom operacijom zbog rastuêih svekolikih ograniëenja.»injenica da je pokrivenost uvoza izvozom bila manja od polovine pokazuje koliko smo uvozno otvorena a izvozno nekonkurentna, impotentna, zemlja. Svi temeljeni instrumenti ekonomske politike - teëaj, kamatna i marginalna porezna stopa - ustrajno su smanjivali konkurentnost hrvatskog gospodarstva, kako na inozemnom, tako i na domaêem træiπtu. Nakon usporavanja kreditne aktivnosti poslovnih banka, smanjenja finalna potroπnja, smanjio se deficit robne razmjene s inozemstvom. Ono πto nismo mi uëinili, a trebali smo, uëinila je kriza. Grafikon Dijagnoza hrvatskog gospodarstva pokazuje stanje koje moramo πto prije napustiti. PostojeÊe stanje nije neodræivo samo iz socijalnih razloga, ono je neodræivo zbog rastuêe cijene koju Êemo morati platiti da bi izaπli iz krize; cijena izlaska iz krize dnevno raste. Dvostruki deficit oëekivano pokazuje suprotna kretanja. Me?utim, relativno nizak deficit konsolidirane opêe dræave rezultat je velikog deficita robne razmjene s inozemstvom kao πto Êe se to objasniti u nastavku. Pri procjeni moguêih rjeπenja u narednom razdoblju valja identificirati da Êe deficit robne razmjene s inozemstvom padati kako bi se mogla odræati devizna likvidnost, s jedne strane, i kako bi rast izvoza dinamizirao gospodarsku aktivnost, s druge strane. RastuÊa je Ranjivost hrvatskog gospodarstva. Naime, pored inozemnog duga Hrvatska mora osigurati devizna sredstva kako za inozemne investitore, tako i za domaêe devizne deponente. Pridoda li se veliëini duga od 46 milijardi dvadesetak milijardi eura deviznih depozita (148 milijardi kuna na kraju godine) Ëija cijena nije manja od 4%, te inozemna izravna ulaganja, Ëiju cijenu valja ocijeniti izme?u 6 i 8%, tada su prikazane devizne rezerve joπ nedostatnije. Tako za ovu godinu Hrvatska mora osigurati devizne likvidnosti od gotovo 18 milijardi eura, πto je daleko viπe od bruto deviznih pri- Ëuva. Grafikon Odnos deviznih rezervi i inozemnog duga pokazuje da se smanjenje stope likvidnosti smanjuje od godine; gotovo punih deset godina. Sama po sebi danaπnja stopa devizne rezervi likvidnosti nije niska, kao πto je poëetkom promatranog vremena bila visoka. Nedostatnost stope devizne rezervi likvidnosti posljedica je visine i roënosti inozemnog duga, stanja i perspektive hrvatskog gospodarstva prema procjeni vjerovnika (MMF je ove godine ocijenio devizne priëuve nedovoljni-

227 (p)ogledi 227 ma). Stanje u GrËkoj i drugim zemljama eurozone tako?er poveêavaju pesimizam opêenito, pa i prema Hrvatskoj. Eventualna financijska kriza u Italiji mogla bi dodatno destabilizirati naπe dvije najveêe poslovne banke. Posljedica tog i takvog stanja je rast kamatnih stopa. Ukoliko ECB poveêa kamatne stope tada Êe i hrvatski dug biti joπ teæe servisirati nego πto je to danas. Treba reêi da je samo za servisiranje ukupnih, navedenih, deviznih obveza Hrvatskoj potrebna stopa rasta od 8%, πto je dramatiëan podatak sam po sebi, imajuêi u vidu da se rast BDP-a temelji na snaænoj ovisnosti od deficita na tekuêem raëunu platne bilance. Za cijenu koju smo platili - i koju Êemo plaêati - moæemo s ponosom reêi da je kuna bila i ostala stabilna valuta prema euru, jer su se njezine fluktuacije kretale, u promatranom razdoblju, izme?u 7,31 i 7,67 kuna za euro. vicarski franak je u promatranom razdoblju imao veêe fluktuacije. Odnos kune prema britanskoj funti i ameriëkom dolaru oscilirao je sukladno teëajnom sidru - euru. VeÊa voatilnost πvicarskog franka od kune bitna je za identifikaciju autonomnosti ekonomske politike. I dok vicarska danas muku muëi kako zaustaviti aprecijaciju πvicarskog franka u odnosu na euro, nas to tijekom ovih osamnaest godina, od uspostave monetarnog sidra, nije zabrinjavalo. Upravo iz tog sam razloga uvrstio πvicarsko gospodarstvo u analizu kako bi se identificirala ekonomska politika kojoj je cilj rast realnog gospodarstva, zaposlenosti... a stabilnost cijena je izvedenica temeljnog cilja. Kako bi se jasnije identificirao uëinak poreznih prihoda temeljem deficita robne razmjene s inozemstvom tako ostvarene porezne prihode pretoëili smo u postotke BDP-a (Santini, 2009., Santini & Bebek, 2011.). Osim u dvije zadnje godine, krize, ubrani porezni prihodi, temeljem deficita robne razmjene s inozemstvom, uvijek su bili veêi od 3% BDP-a, πto znaëi da je deficit konsolidirane dræave bio znatno veêi od sluæbenih podataka dræavne riznice. I dalje, veliëina dodatnih poreznih prihoda, temeljem deficita, veêa je od mastrihtskog dogovora. Kako Êe stabilizacija hrvatskog gospodarstva imperativno traæiti dodatno smanjenje rashodne strane prora- Ëuna, to Êe zbog smanjenja poreznih prihoda temeljem deficita, operacija uravnoteæenja proraëuna biti neusporedivo sloæenija i bolnija nego πto to pokazuju standardni podaci. Prisutni problemi u zemljama eurozone - PI- IGS, tranzicijske zemlje - ovaj nalaz potvr?uju. Pogledajmo sada grafikon UËinak poreznih prihoda temeljem deficita robne razmjene s inozemstvo na saldo proraëuna. Iz grafikona je vidljivo da je dræava tijekom promatranog razdoblja funkcionirala u uvjetima dodatno mekog budæetskog ograniëenja zahvaljujuêi deficitu robne razmjene s inozemstvom. Ovo je dalekoseæan zakljuëak koji Êe valjati imati u vidu prilikom restrukturiranja kako prihodne tako i rashodne strane proraëuna. Ovo tim viπe ima li se u vidu da zemlje pribliæno iste razine razvijenosti i brzorastuêe zemlje imaju udio dræave u finalnoj raspodjeli BDP-a manje od 30%, dok se respektivno uëeπêe kod nas kreêe na razini polovine. Pridodamo li kumulativ poreznih prihoda temeljem deficita robne razmjene s inozemstvom (Kliska & Santini, 2004.) javnom dugu podaci o zvaniënom javnom dugu upuêuju na krive zakljuëke. U promatranom razdoblju temeljem deficita robne razmjene ostvareni su porezni prihodi u iznosu od 85 milijardi kuna, pa javni dug ne iznosi 138 milijardi kuna, veê 223 milijarde kuna kao πto pokazuje grafikon Elementi korigiranog javnog duga. Procjenjujem da za razdoblje od godine iznos javnog duga iznosi (Santini, 2009.) milijardi kuna. Prema tome, javni dug ne iznosi 138 milijardi kuna kako iznosi zvaniëna statistika, veê 257 milijarde kuna ( temeljem deficita robne razmjene s inozemstvom u razdoblju godine). Grafikon, Kretanje javnog duga joπ jasnije pokazuje razlike kretanja javnog duga po standardnoj u odnosu na ekonomsku podjelu poreza. Podatak o iznosu korigiranog javnog duga bio bi joπ dramatiëniji da se analiza produlji u proπlost (Santini 2009.). Iz grafikon je vidljivo da se procjena u odnosu na sluæbeni podatak o visini jav-

228 228 (p)ogledi Pogledajmo sada grafikon to bi bilo da je bilo. Ukupni fiskalni saldo opêe dræave preuzeli smo iz zvaniëne statistike. Tim veliëinama smo pridodali, respektivno, procijenjene gubitke izravnih poreza i doprinosa, te dobili korigirani saldo konsolidirane opêe dræave. Iz grafikona je vidljivo da smo, kojim sluëajem, proizveli ostvareni deficit robne razmjene s inozemstvom u Hrvatskoj ukupni fiskalni saldo konsolidirane opêe dræave bi bio u okvirima mastrihtskih kriterija, osim na poëetku i na kraju promatranog razdoblja. Valja identificirati da bi bio ostvaren proraëunski suficit u i godini. nog duga toliko razlikuje da nisu moguêe primjerene analize - dijagnoze - prognoze temeljem zvaniënih podataka. Da je kumulativu deficita pridodan kumulativ prihoda od prodaje bivπeg druπtvenog vlasniπtva tada bi iznos javnog duga bio joπ veêi. Naπa je dosadaπnja analiza, temeljem zvaniënih podataka, pokazala da se hrvatsko gospodarstvo nalazi u velikoj gospodarskoj krizi. Vidjeli smo da je ekonomska politika - teëajna, monetarna i fiskalna - bila nekordinirana i da je divergirao realni od monetarnog dijela gospodarstva. Standardna podjela poreza prikriva pravo stanje, s jedne strane, i s druge strane, ignorira me?uovisnost pojedinih podsustava ekonomske politike. Podjela poreza temeljem vremena pokazuje kako je dræavni prora- Ëun ovisan o deficitu robne razmjene s inozemstvom putem mehanizma fiksnog teëaja. Jednako je tako kreditna ekspanzija zapravo poluga koja dinamizira deficit robne razmjene prema inozemstvu. Sada kada su se te moguênosti iscrpile smanjen je broj stupnjeva slobode u izboru puta izlaska iz krize. Upravo zato predvi?am dug i mukotrpan put izlaska iz postojeêe krize. Da bi analiza bila joπ preciznija daljnju analizu proπirujemo tako da pretpostavimo da je deficit robne razmjene s inozemstvom bio proizveden u Hrvatskoj. Drugim rijeëima, πto bi bilo da je bilo, u razdoblju godine, uravnoteæena robna razmjena s inozemstvom. Isti zakljuëak sugerira i grafikon Kretanje javnog duga. Iz grafikona je vidljivo da bi na kraju godine javni dug iznosio 53 milijarde kuna ( ), a ne 138 milijardi kuna kako je navedeno u zvaniënim statistikama. Grafikon Kretanje javnog duga joπ jasnije pokazuje determinirajuêi znaëaj gospodarske aktivnosti za kretanje poreznih prihoda. Javni je dug na kraju godine iznosio viπe od 40% BDP-a. Me?utim, da je deficit robne razmjene s inozemstvom bio proizveden u Hrvatskoj on bi iznosio manje od 15%, πto nije samo kvantitativna razlika. Ona je prije svega kvalitativna razlika. Radi se o bitno razliëitoj dijagnozi stanja dræavne blagajna. Osim toga da je kojim sluëajem deficit robne razmjene s inozemstvom proizveden u Hrvatskoj oæivljavanje hrvatskog gospodarstva bilo bi daleko jeftinije, uëinkovitije. Dodatna pretpostavka analize - πto bi bilo da je bilo - pokazuje pogubne uëinke koje je fiksni, zapravo aprecirajuêi teëaj imao na hrvatsko gospodarstvo. Me?utim, u

229 (p)ogledi analizi nema ni rijeëi o gubitku radnih mjesta, gospodarskog proizvodnog kapaciteta, itd. πto bi dodatno preciziralo pogubne uëinke ekonomske politike. Hrvatska je πtreberski provodeêi neoliberalistiëki koncept ekonomske politike, koji je primarno imao za cilj stabilnost cijena, ne samo izgubila, nije ostvarila ni pribliæno onu veli- Ëinu druπtvenog proizvoda koji je bio realno moguê imajuêi u vidu kapacitet hrvatskog gospodarstva. Pored gubitka u druπtvenom proizvodu izgubljen je i velik dio gospodarskog kapaciteta, pa je time izgubljena i bitna pretpostavka dinamiziranja gospodarske aktivnosti. Drugim rijeëima, dio druπtvenog bogatstva je naprosto uniπten. Nadoknaditi ga je moguêe bilo izravnim inozemnim investicijama, bilo dodatnim zaduæivanjem, odnosno smanjenjem standarda hrvatskih gra?ana. Izravne investicije su korisne manje nego πto se to uobiëajeno misli. Pravi put je jasna koncepcija i strategija razvoja temeljena na domaêoj akumulaciji. Da bi se to ostvarilo bitno je promijeniti sustav i politiku. Pri tome je od posebnog znaëaja raspodjela troπkova koje Êemo morati platiti da bi izaπli iz ove depresije. ZakljuËna razmatranja Zemlje koje imaju najveêe stope rasta svoj rast prije svega zahvaljuju rastu industrijske proizvodnje. Ovo je toëno Ëak i u sluëaju najrazvijenijih zemalja. Neoliberalizam kao filozofija ekonomske politike bila je primjerena za najrazvijenije zemlje ukoliko se je u toj i takvoj politici podræavao razvoj realnog sektora. RijeË podræavala znaëi da se radi o kvazi neoliberalnoj ekonomskoj politici. Male, razvijene i otvorene zemlje su uvijek imale u vidu ograniëenja malog nacionalnog træiπta. Drugim rijeëima, male uspjeπne zemlje uvijek su funkcionirale u tzv. tvrdom budæetskom ograniëenju. Druge razvijene zemlje veêeg nacionalnog træiπta, ukljuëivo SAD, neoliberalizam su provodile napuπtajuêi realnu ekonomiju. Proizvodnja se je selila u Aziju koja svojim stopama rasta BDPa vuku svjetsko gospodarstvo 14. NajveÊe uspjeπnice ne vode neoliberalistiëku politiku, veê intervencionistiëku u mjeri u kojoj je mjeri to moguêe imajuêi u vidu pregovaraëku snagu razvijenih.»ak ni velika financijska kriza s kraja proπlog stoljeêa mnogobrojnim azijskim tigrovima nije zaustavila, veê samo na neko vrijeme usporila 229 rast nacionalnih gospodarstava. U Aziji intervencionizam se poput virusa πiri na sve zemlje. Iz navedenog slijedi zakljuëak da nije moguêe dinamizirati razvoj manje razvijenih zemalja na neoliberalistiëkoj filozofiji. Potreban je intervencionizam. Da budem potpuno jasan ovom dodajem da je merkantilizam zapravo jedina prava filozofija kojom je moguêe dinamizirati razvoj. Inferioran poloæaj manje razvijenih zemalja prihvaêa neoliberalizam jer nema drugih moguênosti. Zato je primjer Kine besprimjeran. Ona je neoliberalistiëku filozofiju primijenila u svojem najbrutalnijem obliku. Nigdje kapital odnos nije tako podræan kao u Kini. Visoke stope eksploatacije rada omoguêuje visoke profitne stope, visoku stopu samofinanciranja, visoke stope investicija, visoke stope πtednje i tako u nedogled. PouËak za Hrvatsku je sasvim jasan. Hrvatska da bi dinamizirala gospodarski rast mora promijeniti ekonomsku filozofiju. Prigovori kako je to oteæano u okviru Europske unije stoje. Me?utim, NjemaËka je u proπloj krizi pokazala kako je moguêe i potrebno brinuti o realnoj ekonomiji. Ne treba gubiti iz vida da je NjemaËka najuëinkovitija izvozna zemlja u svijetu. NjemaËka kao i Japan svoja postignuêa od godine imaju zahvaliti intervencionistiëkoj politici koju neki nazivaju korporativna dræava. Nadalje, zemlje koje imaju visoke stope rasta dijelom to mogu zahvaliti inozemnoj potraænji. Tako sve one uz visoke stope rasta domaêih proizvoda imaju i suficit na raëunu robne razmjene s inozemstvom. One tako?er imaju i uravnoteæene proraëune. Zemlje koje imaju deficit na raëunu platne bilance, robne razmjene s inozemstvom i proraëunski deficit, imaju ili Êe imati znaëajnih problema. Hrvatska je taj sluëaj. U ovom radu je, nadalje, pokazano da nije moguêa primjerena dijagnoza temeljem standardne podjele poreza, jer ona ne pokazuje u kojoj mjeri deficit na teku- Êem raëunu platne bilance/robne razmjene s inozemstvom doprinosi poreznim prihodima, pa prema tome, ne pokazuje ni oëekivano smanjenje poreznih prihoda temeljem procesa uravnoteæenja tekuêeg raëuna platne bilance/robne razmjene s inozemstvom. Potrebno je primijeniti ekonomsku podjelu poreza opêenito, a u malim i otvorenim zemljama napose. Dakle, potrebno je analizu odnosne zemlje analizu izvrπiti temeljem podjele poreza po kriteriju vremena. Zemlje eurozone pokazuju da ni tako elitni klub nije imun od razornih uëinaka deficita na tekuêem raëunu platne bilance/robne razmjene s inozemstvom, i njegovoj izvedenici inozemnom dugu. U sluëaju tranzicijskih i manje razvijenih zemalja uëinci su opêenito daleko sloæeniji 15 i u postojeêoj neoliberalistiëkoj filozofiji, mogu biti dugoroëno nerjeπivi.»ak πto viπe, deficit robne razmjene s inozemstvom, odnosno na tekuêem raëunu platne bilance, moæe biti snaæan katalizator dodatne polarizacije zemalja na razvijene i manje razvijene zemlje. Euro, Ëiji teëaj prema ameriëkom dolaru odre?uju razvijene Ëlanice, predstavlja kriterijalnu funkciju svim nacionalnim gospodarstvima zemalja Ëlanica eurozone. Slikovito reëeno, razvijene zemlje, koje ostvaruju suficit na tekuêem raëunu platne bilance, smatraju da je odnos prema dolaru, odnosno drugim valutama u suglasju s pro-

230 230 duktivnoπêu rada i kapitala eurozone. Gospodarstva manje razvijenih zemalja nisu u stanju poravnati svoje interne i eksterne cijene πto, po prirodi stvari, rezultira deficitom na tekuêem raëunu platne bilance, odnosno, rastu inozemnog duga. Paritet kupovne snage eura od najrazvijenije do najnerazvijenije zemlje eurozone nalazi se u neodræivo velikom rasponu. Rjeπenje je moguêe naêi bilo u poveêanju uëinkovitosti - produktivnosti - manje razvijenih zemalja, bilo njihovim izlaskom iz eurozone. Kriza eura nije se mogla rijeπiti vatrogasnim mjerama. Kriza se je stvarala godinama, pa i eventualno njezino rjeπenje neêe trajati manje. Pri tom socijalna cijena koju valja platiti moæe postati i suviπe velika da bi je duænosnici GrËke mogli/smjeli prihvatiti 16. GrËka je prva ærtva projekta Euro. Irska, Portugal i posebno tranzicijske zemlje to Êe tek postati. Italija i panjolska su u ozbiljnim financijskim problemima. Kako bi dobili potpuniju sliku o stanju hrvatskog gospodarstva testirajmo hrvatskog gospodarstvo po mastrihtskim kriterijima. Ugovorom iz Maastrichta definirano je slijedeêih pet uvjeta, poznatih kao kriteriji konvergencije: 1. stopa inflacije moæe biti najviπe do 1,5% veêa od stope inflacije triju zemalja s najniæom stopom inflacije (hrvatsko gospodarstvo svoju viπegodiπnju stabilnost cijena zahvaljuje deficitu robne razmjene s inozemstvom - svaku potraænju je moguêe podmiriti po konkurentnim cijenama domaêem gospodarstvu (svjetskim cijenama) - temeljenom na prodaji obiteljskog srebra i rastuêem inozemnom dugu; navedeno vrijedi za tradable sektor, dok non tradable sektor i dalje generira inflaciju 17 - strukturna/troπkovna inflacija); 2. prosjeëne nominalne kamatne stope ne smiju biti veêe za viπe od 2% od kamatnih stopa triju zemalja s najniæom stopom inflacije (usprkos visokom stupnju eurizacije hrvatskog gospodarstva mnogostruki rizici onemoguêuju i onemoguêit Êe dostizanje navedenog kriterija usprkos saturiranom træiπtu kredita; drugim rijeëima, visina rizika, raspon varijacija, moæe iznositi, u terminima kamatne stope, svega 0,5%); 3. javni dug moæe iznositi najviπe 60% BDP-a (standardna klasifikacija poreza pokazuje da je javni dug na gornjoj razini navedenog kriterija; me?utim, podjela poreza po kriteriju vremena (Santini, 1995; 2009.) pokazuje da je javni dug neusporedivo veêi i da Êe takvim u narednom razdoblju ostati); 4. proraëunski deficit ne smije biti veêi od 3% BDP-a (do godine Hrvatska je imala temeljem robne razmjene s inozemstvom manji proraëunski deficit za najmanje 3% (Santini, 2007; Santini & Bebek, 2010.); kretanja u i godini pokazuju kako smanjenje deficita robne razmjene s inozemstvom poveêava prora- Ëunski deficit, pa je i ovaj kriterij neostvariv); 5. dvije godine prije ulaska u monetarnu uniju valja odræavati stabilnost nacionalne valute uz dopuπtene granice fluktuacije (stabilnost kune nije rezultat uëinkovitog gospodarstva, odnosno træiπnih silnica, veê posljedica obilne ponude deviza koja aprecirajuêi djeluje na kunu; smanjenjem ponude deviza postaje upitna stabilnost kune). Navedeni kriteriji konvergencije nisu poπtivani, pogotovo kod manje razvijenih Ëlanica, πto je moguêe ocijeniti kako su navedeni kriteriji predstavljali poæeljne, ali ne i obvezujuêe kriterije 18. Kriza eura imperativno zahtjeva potrebu dosljedne provedbe kriterija konvergencije. To nije sve. Temeljem navedenog, smatram da bi bilo potrebno dodati, najmanje, joπ dva kriterija 19 : 6. saldo tekuêeg raëuna platne bilance moæe biti do 2% loπiji od salda na tekuêem raëuna triju najotvorenijih zemalja, i 7. neto inozemni dug moæe iznositi najviπe 50% BDPa. Hrvatska u narednih deset, vjerojatnije petnaest, godina neêe biti u stanju zadovoljiti predloæene kriterije, posebno sedmi kriterij. Kriterije glede proraëunskog deficita, te javnog duga valjat Êe dopuniti dodatnim kriterijima - marginalnu poreznu presiju uskladiti s dohotkom per capita tako da: 3a. zemlje s manjim dohotkom per cpita imaju manje uëeπêe dræave u finalnoj raspodjeli BDP-a; dakle, rastom dohotka per capita uëeπêe dræave u finalnoj raspodjeli BDP-a bi progresivno raslo - doprinos stabilnosti eura manje razvijenih zemalja eurozone, te 4a. dogovoriti najveêu moguêu razinu neizravnih u ukupnim poreznim prihodima pojedine Ëlanice eurozone tako da zemlje s manjim dohotkom per capita imaju veêe uëeπêe neizravnih u odnosu na izravne poreze Ëime bi manje razvijene zemlje postale konkurentnije u izvozu (uëinak neizravne devalvacije) - doprinos stabilnosti eura razvijenih zemalja eurozone. Zemlje, kao Hrvatska, koje su visoko dolarizirane, eurizirane 20 boluju od istih bolesti kao i manje razvijene zemlje Ëlanice eurozone. Fiksni teëaj nacionalne valute u odnosu na euro predstavlja kriterij funkcioniranja sustava. Dok postoji moguênost zaduæivanja prema inozemstvu sustav funkcionira upravo zato jer priliv inozemnog kapitala - subvencija nacionalnom gospodarstvu - kompenzira neuëinkovitost nacionalnog gospodarstva. Jasno kada se krediti budu vraêali tada Êe anuitet (dug uveêan za kamatu) biti troπarina za nacionalno gospodarstvo. Temeljni problem hrvatskog gospodarstva je uëeπêe dræave u finalnoj raspodjeli druπtvenog proizvoda. Hrvatska bi dræava trebala smanjiti svoj udio u druπtvenom proizvodu za gotovo Ëetrdeset posto kako bi hrvatsko gospodarstvo postalo konkurentnije, odnosno kako njezino uëeπêe ne bi iznosilo viπe od 30% u finalnoj raspodjeli druπtvenog proizvoda. Teπko je oëekivati da Êe se u narednih petnaest godina udio dræave u finalnoj raspodjeli druπtvenog proizvoda dostatno smanjiti. Nadalje, hrvatski porezni sustav u manjoj je mjeri naslonjen na neizravne poreze (ukoliko se doprinosi odrede kao porezi), u odnosu na zvaniëno miπljenje (Santini, 2009.), promatra li se struktura poreznih prihoda prema mojoj podjeli poreza. ZakljuËno valja reêi: (p)ogledi 1. Zemlje eurozone formirajuêi jedinstveni kriterij potrebite uëinkovitosti putem eura, najveêu moguêu paænju moraju posvetiti poveêanju konkurentnosti 21 gospodarstva, πto znaëi da se konstrukcija os-

231 (p)ogledi talih raspoloæivih instrumenata ekonomske politike mora podrediti tom cilju. 2. MoguÊe je oëekivati smanjenje broja postojeêih Ëlanica eurozone, odnosno odre?ivanje vremena prilagodbe pojedinim zemljama, koje ne zadovoljavaju kriterije konvergencije kao ni moje dodatne kriterije. U tome pravcu valja traæiti rjeπenje danaπnjih problema eurozone, buduêi da je interventni fond tek vatrogasni instrument koji je nuæan, ali nije sustavno, odnosno dugoroëno rjeπenje. 3. Zemlje koje nisu Ëlanice eurozone u zavisnosti od stupnja eurizacije svoga gospodarstva morale bi tako?er imati u vidu postojeêe kao i moje dodatne kriterije zemljama Ëlanicama eurozone i odnositi se prema njima (kriterijima) kao da su punopravne Ëlanice eurozone. Eurizacija gospodarstva, uz ignoriranje kriterija konvergencije eurozone, znaëi neprimjerenu nacionalnu ekonomsku politiku. Odstupanja od pojedinih kriterija imaju znaëaj dodatnog ograni- Ëenja u buduênosti πto Êe rezultirati dodatnim jalovim troπkovima. I ne samo to. Odstupanje od kriterija ima ulogu katalizatora, dakle djelovat Êe u pravcu dinamiziranja kontraktivnih uëinaka na nacionalno gospodarstvo u buduênosti. 4. ImajuÊi u vidu ekonomsku politiku koja se u Hrvatskoj provodi od godine nije realno oëekivati da Êe Hrvatska u narednih petnaest godina kunu zamijeniti eurom. Drugim rijeëima, kuna Êe i dalje ostati monetarni maneken, monetarna manjina. Samo snaæan zaokret u ekonomskoj politici - od potroπnog prema proizvodnom gospodarstvu - otvara realnu moguênost da povratimo gospodarski suverenitet i tako postanemo aktivnim sudionikom u kreiranju gospodarske buduênosti Europske unije/eurozone; drugim rijeëima, kuna prestaje biti monetarni maneken i postaje instrument ekonomske politike sa svim potencijalnim dobicima i gubicima. LITERATURA Dr. Guste Santini je financijski struënjak, poslovni konzultant i urednik znanstvenog Ëasopisa Ekonomija/Economics.»lan je Savjeta Novog Plamena. Allan, M. Charles (1971): The theory of taxation, Penguin, Harmondsworth. BlaæiÊ, Helena (2006): Usporedni porezni sustavi - oporezivanje dohotka i dobiti, Ekonomski fakultet u Rijeci, Rijeka. James, Simon & Nobes, Cristopher (1992): The economics of Taxation, 4th ed., Prentice Hall, London. JurkoviÊ, Pero (2006): Financijske teme i dileme, EF Zagreb, Mikrorad, Zagreb. Kliska, Sr?an & Santini, Guste (2004): Utjecaj deficita robne razmjene s inozemstvom na kretanje javnog duga Hrvatske u razdoblju godine, Ekonomija/Economics, (11) 2, Rifin, Zagreb. Meade, E. James (1990.): Inteligentna ekonomska politika, CEKADE, Zagreb. Musgrave, Richard & Peggy (1988): Javne financije u teoriji i praksi, Institut za javne financije, Zagreb. 231 Ricardo, David: Principles of Political Economy and Taxation, Prometheus books, New York, Rosen, S. Harvey: Javne financije, Institut za javne financije, Zagreb, Santini, Guste (1989): Odnos izravnih i neizravnih poreza u reformi sistema druπtvenog financiranja, Problemi reforme privrednog sistema SFRJ, Globus, Zagreb. Santini, Guste (1995): Ekonomska politika za godinu, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (1998): Porezni sustav i porezna politika, Zbornik radova, Danaπnja financijalna znanost, HAZU, Zagreb. Santini, Guste (2000): Mikroekonomski uëinci poreza, Zbornik radova, Tendencije u razvoju financijske aktivnosti dræave, HAZU, Zagreb. Santini, Guste (2002): Me?uovisnost sistema i politike, Polaziπta za strategiju razvoja Hrvatske poëetkom 21. stoljeêa, Ekonomija/Economics, (IX) 3, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2003): Odnos kamatne i neto profitne stope, Pristup strategiji ekonomskog razvoja, Ekonomija/Economics, (X) 1, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2003.a): Utjecaj deficita robne razmjene s inozemstvom na poreznu presiju neizravnih poreza u Hrvatskoj za razdoblje godine, TeËajna politika i gospodarski razvoj, Ekonomija/Economics, (X) 2, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2003.b): Gubici izravnih poreza temeljem deficita robne razmjene s inozemstvom u Hrvatskoj za razdoblje godina, Ekonomija/Economics, (X) 3, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2007): Iluzija i stvarnost hrvatskog gospodarstva, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2007a): Porezna reforma kao Ëimbenik konvergencije EU, Europska unija; moguênosti/perspektive, Ekonomija/Economics, (15) 1, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2009): Porezna reforma i hrvatska kriza, Rifin, Zagreb. Santini, Guste & Bebek, Sandra (2010): Podjela poreza po kriteriju vremena i dvostruki deficit - sluëaj Hrvatske, UËinak platne bilance na ekonomski razvoj, Ekonomija/Economics, (17) 1, Rifin, Zagreb. Santini, Guste (2011): MoguÊi pristup reformi poreznog sustava Republike Hrvatske, MoguÊi pravci porezne reforme, Ekonomija/Economics, (18) 1, Rifin, Zagreb. Santini, Guste & Bebek, Sandra (2011): UËinak vanjskotrgovinskog deficita na porezne prihode - sluëaj Hrvatske, rukopis. Stiglitz, E. Joseph & Charlton, Andrew (2005): Pravedna trgovina za sve, Masmedija, Zagreb. Bilten, Hrvatska narodna banka, Zagreb, razni brojevi. Economics and financijal indicatosrs, The Economist, april, StatistiËki prikaz, Ministarstvo financija, Zagreb, razni brojevi. 1 Jasno da postoje bitno razliëiti uëinci od naëina kako Êe dræava pokriti svoj deficit. Ukoliko to Ëini u okviru zemlje tada zaduæivanje dræave poveêava potraænju za kreditima sa svim implikacijama te i takve politike. Ukoliko, me?utim, dræava svoje deficite pokriva zaduæenjem u inozemstvu tada izravno uvozi πtednju iz inozemstva i njeno zaduæivanje nema izravnog utjecaja na nacionalno financijsko træiπte. 2 Nije samo deficit problem, problem je ukupna razina potroπnje javnog sektora koja se, u uvjetima krize, imajuêi u vidu otvorenost nacionalnog gospodarstva, mora smanjiti. Naime, obzirom na razinu razvijenosti odnosne zemlje, problem je u neprimjerenoj finalnoj raspodjeli BDP-a. To je uobiëajena zamka u sluëaju promjena druπtvenih, poglavito, privrednih, sustava bivπih socijalistiëkih zemalja, i/ili u sluëaju novo-uspostavljenih zemalja kao πto su to nasljednice Jugoslavije, odnosno SSSR-a. Osim toga, zemlje koje imaju diktatorsku tradiciju u principu imaju veêu javnu potroπnju, odnosno ljubav naroda se nagra?uje milosr?em velikog vo?e. 3 Hipoteza dvostrukih deficita temelji se na sljedeêim pretpostavkama: poveêanje proraëunskog deficita proizvodi poveêanje platnobilanënog deficita; u sluëaju da se privatna πtednja i ulaganja ne mijenjaju, platnobilanëni deficit mora rasti otrprilike za jedanki iznos za koji se poveêava proraëunski deficit. Me?utim, kada promjene proraëunskih deficita dovode do veêih promjena u ponaπanju privatne πtednje i ulaganja, teorija dvostrukih deficita moæe navesti na krive zakljuëke. 4 TuristiËke zemlje, kao πto je to Hrvatska, poveêanjem izvoza turistiëkih usluga poveêavaju porezne prihode sukladno stupnju porezne presije te djelatnosti. To se odnosi kako na izravne tako i na neizravne poreze. Preciznija analiza bi svakako morala voditi raëuna o navedenoj Ëinjenici, s jedne strane, ali i valorizirati doprinos turizma proraëunskim prihodima koje valja neizravno kompenzirati, s druge strane. 5 Pojasnit Êu to primjerima uz pretpostavku da postoje samo porezi

232 232 (p)ogledi na potroπnju. Prvi sluëaj. Pretpostavimo da BDP iznosi 100 jedinica i da je porezna stopa poreza na potroπnju iznosi 20%. Pretpostavimo, nadalje, da je u promatranom razdoblju deficit tekuêeg raëuna platne bilance 10 jedinica. Porezni prihodi u odnosnoj zemlji Êe iznositi 22 jedinice (20 temeljem BDP-a i 2 jedinice temeljem deficita). Dvije jedinice viπe ubranog poreznog prihoda vratit Êe se kada zemlja poravna deficit suficitom na tekuêem raëunu platne bilance. Da nije bilo deficita na tekuêem raëunu platne bilance porezni bi prihodi iznosili 20 jedinica a dræava bi se morala zaduæiti za dodatne dvije jedinice uz cijenu multiplikativnih uëinaka πto ih ima uëinak poveêanja javnog duga na nacionalno gospodarstvo. Standardna klasifikacija poreza i kretanje salda proraëuna bi navedeni sluëaj identificirala kao uravnoteæeni proraëun i, prema tome, uskla?enost poreznih prihoda i poreznih rashoda. Podjela poreza temeljem vremena, me?utim, pokazuje da je odnosna zemlja ostvarila deficit proraëuna koji je pokriven poreznim prihodima temeljem deficita tekuêeg raëuna platne bilance. Drugi sluëaj. Pretpostavimo kao i u prethodnom sluëaju da BDP iznosi 100 jedinica i da je porezna stopa poreza na potroπnju 20%. Deficit na tekuêem raëunu platne bilance odnosne zemlje iznosi deset jedinica, ali je proraëun poveêan za dvije jedinice i iznosi 24 jedinice. Porezni Êe prihodi iznositi 22 jedinicu (20 temeljem BDP-a i 2 jedinice temeljem deficita) πto neêe biti dostatno pa Êe dræava ostvariti deficit proraëuna od dvije jedinice. Ona Êe, prema tome, u budu- Êem razdoblju pokrivajuêi deficit suficitom na tekuêem raëunu platne bilance smanjiti svoje porezne prihode za dvije jedinice, a dvije jedinice deficita (poveêanog javnog duga) morat Êe vratiti iz svojih tekuêih prihoda na naëin kako je pokrila deficit proraëuna u vrijeme njegovog nastajanja. Standardna klasifikacija poreza navedeni Êe sluëaj identificirati kao deficit proraëuna od 2%, dok Êe podjela poreza temeljem vremena isti sluëaj klasificirati kao proraëunski deficit od 4% BDP-a. TreÊi sluëaj. U treêem sluëaju, pretpostavimo, da je promatrana dræava ostvarila suficit na tekuêem raëunu platne bilance od 10 jedinica, uz uvjete koje smo imali u prethodnom primjeru. Porezni Êe prihodi iznositi svega 18 jedinica (100-10=90, πto uz primjenu 20% poreza iznosi 18 jedinica). Ukoliko njezina potroπnja ostane na razini od 24 jedinice dræava Êe se morati zaduæiti za πest jedinica. U tom Êe sluëaju ona temeljem obveza po javnom dugu, u narednom razdoblju, poveêati izdatke za πest jedinica, ali Êe prihodovati dvije dodatne jedinice kada umjesto suficita ostvari deficit na tekuêem raëunu platne bilance pa Êe njezina obveza po javnom dugu iznositi Ëetiri jedinice. Standardna Êe klasifikacija poreza identificirati navedeni sluëaj kao deficit proraëuna od 6%, dok Êe podjela poreza temeljem vremena isti sluëaj klasificirati kao deficit proraëuna od 4% BDP-a. Ukoliko imamo porezni sustav potroπnog tipa jasno je da deficit na tekuêem raëunu izravno utjeëe na smanjenje deficita proraëuna. Radi jasnoêe izlaganja naπ je primjer temeljen na potroπnom poreznom sustavu. Ukoliko, me?utim, πto je uvijek sluëaj, postoje i porezni prihodi temeljeni na izravnim porezima tada se vezanost dvaju deficita smanjuje u razmjeru poveêanja udjela izravnih poreza u ukupnim porezima. Kada je porezni sustav u cijelosti konstruiran od izravnih poreza tada porezni prihodi nisu u nikakvoj svezi sa deficitom, ali su u potpunoj vezi sa suficitom na tekuêem raëunu platne bilance. 6 Jednako kao πto teëaj nacionalne valute, u sluëaju otvorene zemlje, moæe poveêavati/smanjivati konkurentnost nacionalnog gospodarstva na inozemnom i domaêem træiπtu, tako i kretanje kamatne stope ima jednak uëinak na gospodarstvo. Stoga nije moguêe razmatrati porezni sustav a ne suëeliti rjeπenja na podruëju poreznog sustava sa monetarnim i kreditnim odnosno teëajnim sustavom, i preko njega, vanjskotrgovinskim sustavom. Interakcija ovih varijabli determinira moguêa rjeπenja, stupnjeve slobode, u dizajniranju pojedinog podsustava gospodarskog sustava. 7 Ravnoteæni teëaj definiramo kao teëaj koji uravnoteæuje tekuêi ra- Ëun platne bilance. 8 Ukoliko fiskalna funkcija poreznog sustava odre?uje porezni sustav, tada dræava funkcionira u uvjetima mekog budæetskog ograni- Ëenja. To nadalje znaëi da cijenu odræivosti gospodarstva valja kompenzirati kamatnom stopom, odnosno teëajem nacionalne valute. 9 Najrazvijenije zemlje koje vode u pogledu uëinkovitosti, mogu dio svojih poreznih prihoda oduzeti od izvoznika i tako namiriti sredstva za pokriêe proraëuna. Nerazvijene zemlje, me?utim, osu?ene su na minimalna porezna optereêenja putem izravnih poreznih sustava i njihovi porezni sustavi se, po definiciji, moraju temeljiti na neizravnim porezima. Ova kriza pokazuje da i razvijene zemlje pove- Êavaju potroπne poreze kako bi, vrijedi za eurozonu, poveêali konkurentnu sposobnost nacionalnog gospodarstva, πto je u ekonomskoj literaturi poznato kao politika osiromaπenja susjeda. 10 Toj grupi mogli bi pribrojiti Finsku, Austriju, Belgiju, Dansku kada je rijeë o Europi. Tom Ëasnom druπtvu pripadaju tako?er: Hong Kong, Singapur, Tajvan Za razliku od vicarske Kina ima samo dvostruko veêi suficit na tekuêem raëunu platne bilance u odnosu na suficit robne razmjene s inozemstvom (tako?er - sic!) 12 Da bi se dobila preciznija procjena valjalo bi iznosu od 257 milijardi kuna pridodati i kumulativ prihoda temeljem prodaje obiteljskog srebra koji je iznosio u razdoblju godine 37 milijardi kuna (Santini, 2009.), pa bi korigirani javni dug iznosi najmanje milijarde kuna. Naime, kada se je druπtveno vlasniπtvo preto- Ëilo u dræavno vlasniπtvo to podræavljenje valjalo je identificirati kao porezni prihod. Kako to nije uëinjeno tada to se mora uëiniti svaki put kada se proda bilo koji dio bivπeg druπtvenog vlasniπtva. Tako otplate kupljenih druπtvenih stanova su prihod dræavnog proraëuna, prodaja INE, Plive, itd.., tako?er predstavljaju prihod dræavnog proraëuna. Da nije bilo odnosne prodaje dræava bi se morala za prihodovani iznos zaduæiti. 13 Kumulativ neizravnih poreznih prihoda temeljem deficita iznosi milijuna kuna, kumulativ gubitaka izravnih poreza je milijuna kuna. 14 Multinacionalne korporacije svoje investicije lociraju u zemljama gdje im je onemoguêena maksimalna stopa eksploatacije i visoki profiti. Upravo poreznim sustavima manje razvijene zemlje jedna drugoj konkuriraju, poveêavajuêi neizravne u odnosu na izravne poreze, kako bi privukle strane investicije. Korist za multinacionalne korporacije je znatna. Naime, u zemlji porijekla nadnice su visoke, a radnici su Ëesto organizirani putem moênih sindikata. Tih problema nema u nerazvijenim zemljama. TehniËka podjela rada omoguêuje da relativno manje obrazovana radna snaga bude uëinkovitija od radne snage u zemlji porijekla. Tako jeftino proizvedeni proizvod odnosna multinacionalna korporacija izvozi iz zemlje gdje je proizveden po niskoj cijeni i uvozi u svoju ili bilo koju drugu zemlju gdje su desetak puta veêe cijene. Tako eksploatacijom manje razvijenih zemalja razvijene zemlje ostvaruju veliku dodanu vrijednost. Me?utim, tu se krije kvaka 22. Naime, manje razvijene zemlje vremenom, radeêi za multinacionalne korporacije, stjeëu znanja i zapoëinju svoj vlastiti razvoj ukoliko ne prihvate neoliberalistiëku ekonomsku politiku. 15 Dohodak per capita odraæava razinu razvijenosti pojedine zemlje. Ukoliko je razina razvijenosti viπa tada su moguêa daleko veêe restrikcije, jer Êe one, u prvom redu, smanjiti nacionalnu πtednju, a potom daleko manje potroπnju. U manje razvijenoj zemlji smanjenje dohotka rezultirat Êe eliminacijom ionako male πtednje te poveêanjem siromaπtva πto moæe imati i ima, kao u sluëaju GrËke, znaëajne socijalne posljedice. 16 Sjetimo se sluëaja Argentine koja se je nakon loπih iskustava zbog vezivanja nacionalne valute za dolar vratila sebi i od zaduæene zemlje postala zemlja koja kontrolira svoje tokove. Tako se procjenjuje da je u zadnjih dvanaest mjeseci ostvarila slijedeêe rezultate: vanjskotrgovinski suficit - 11 mlrd. $, suficit platne bilance - 4 mlrd. $ ili 0,8% BDP-a, budæetski deficit - 2,1% BDP-a. 17 Naπa je inflacija rezultat stabilnih cijena tradable sektora i poveêanja cijena non tradable sektora. Drugim rijeëima, inozemne cijene subvencioniraju domaêe cijene pa je kretanje inflacije manje upravo za iznos subvencije. Navedenu interpretaciju hrvatske inflacije iznio sam prvi put godine (Santini, 1995.). 18 Vodile su se znaëajne rasprave o deficitima proraëuna NjemaËke koja, kao vodeêa zemlja eurozone, ne zadovoljava mastrihtske kriterije. Me?utim, promatraju li se porezni prihodi njemaëke temeljem vremenske podjele poreza vidljivo je da tome nije tako. Naime, zemlje koje ostvaruju viπak na tekuêem raëunu platne bilance upravo izvozom smanjuju svoje porezne prihode u sadaπnjosti za iznos izvezene robe odnosno usluga, izuzev turizma, koji su, zbog izvoza, oslobo?eni od oporezivanja potroπnim/neizravnim porezima. 19 Kretanje dvaju, proraëunskog i platno bilanënog, deficita pokazuje da poveêanje platno bilanënog deficita rezultira smanjenjem prora- Ëunskog deficita, i obratno (Santini, 2007.; Santini & Bebek 2010.; ZduniÊ, 2009.; RadoπeviÊ ) 20 Stabilizacija eura poveêava budæetsko ograniëenje izvoznicima a smanjuje uvoznicima. 21 Stupanj otvorenosti gospodarstva, πto je neka zemlja manja to viπe smanjuje moguêu intervenciju. U uvjetima manje otvorene zemlje moguêe je djelovati prvenstveno na strani ponude i daleko manje potraænje. Drugim rijeëima, stupanj otvorenosti smanjuje broj stupnjeva slobode; u sluëaju fiksnog teëaja imamo gotovo rigidan sustav.

233 (p)ogledi Evropska Unija - nova kolonijalna sila 233 prof. dr. Aleksa MilojeviÊ Uvod Narodi Bosne i Hercegovine nisu æeljeli rat. Ulagali su silne napore da do toga ne doapplee. Bili su spremni i na meappleusobne najveêe ustupke. PoπtujuÊi veêinski demografski princip, sami su napravili kartu teritorijalne podjele na koju su pred meappleunarodnim predstavnikom (Kutiljerov plan) svoje ovlaπtene potpise stavili: Mate Boban, Alija IzetbegoviÊ, Radovan KaradæiÊ. Narod je odahnuo. Uspjelo je. Rata neêe biti. Sutradan, potpuni zaokret. Nakon odlaska i boravka u ambasadi SAD u Beogradu, Alija IzetbegoviÊ povlaëi svoj potpis. Narodi su silno æeljeli da se rat πto prije zavrπi. Nadali su se, kao πto je to uvijek do sada bilo, da nakon potpisa mirovnog sporazuma poëinje obnova, izgradnja, saradnja, razvoj, vraêanje meappleusobnog povjerenja. PoËinje trajan i kvalitetan mir. Ali nije tako. to vrijeme viπe odmiëe, sve se viπe uo- Ëava da je ovo produæeno stanje ni rata ni mira. Nove zategnutosti, sporenja, zavade. A iza toga siromaπtvo, dugovi, nezaposlenost, beznaapplee, jeza, strahovi. Do kada i kako to prevaziêi? Ljudi se pitaju, a pouzdanog odgovora nema. Odgovor stiæe sa strane institucija koje se osnivaju. Jedne su institucije mira i napretka, a druge institucije zavade i ekonomskog propadanja. Svugdje gdje se æeli mir i napredak osnivaju se, nakon rata, centralne banke. Ta institucija je simbol politiëkog suvereniteta i ekonomskog napretka. Ona nikog ne ostavlja po strani. Oko nje se okupljaju sve najstvaralaëkije snage druπtva koje grabe naprijed, ostavljajuêi iza sebe terete proπlosti. Novo integrisanje, saradnja, povjerenje, pomirenje. Novi napredak. O tome svjedoëe tolika istorijska iskustva. Ovdje kao da to nije bio cilj. Umjesto centralne banke, osnovana je sasvim druga institucija. Da bi se sprijeëio ogroman potencijal pomirenja, u Bosni i Hercegovini je godine osnovan Valutni odbor. Prema svim istorijskim iskustvima, to je kolonijalna institucija. Umjesto mira, koji donosi centralna banka, valutni odbor donosi ni rat ni mir. Izgleda da je upravo to bio cilj. U radu Êe se iznijeti red dokaza o tome kako se, na osnovi Valutnog odbora, Bosna i Hercegovina kreêe u pravcu kolonijalnog ropstva. Kolonijalna institucija PoËetnu ideju valutnog odbora dao je engleski kralj (Williamson, 1995., 5). Grupa ekonomista okupljena oko tzv. monetarne πkole ostvarila je potpuniju operativnu razradu ove ideje. Neposredna potreba za osnivanjem valutnih odbora je nastojanje da se saëuva britansko imperijsko carstvo. Pred navalom nabujalih oslobodilaëkih pokreta sredinom devetnaestog vijeka, postojale su realne prijetnje raspada velike imperije. Da bi se to sprijeëilo, izmiπljen je valutni odbor. I uspjeh je bio izuzetan. Engleska je produæila vijek svog kolonijalnog carstva za sljedeêih sto godina. I to veoma efikasno. Skoro bez otpora. Uz punu saradnju domaêe vlasti. Tek sredinom dvadesetog vijeka na osnovi ogromnog siromaπtva, koje je neposredna posljedica djelovanja valutnih odbora, krenuo je novi talas oslobodilaëkih pokreta. Svoj vrhunac valutni odbori su doæivjeli oko godine, kada je istovremeno 50 zemalja bilo u reæimu valutnog odbora. VeÊ oko godine, svega Ëetiri krajnje male zemlje su ostale u ovom monetarnom reæimu (Bermuda stanovnika, Kajmanska ostrva stanovnika, Foklandska ostrva stanovnika, Gibraltar stanovnika). Prvi uspjeπan primjer osnivanja valutnog odbora je ostvaren u britanskoj koloniji Mauricijus (1849). Do sada je to iskustvo ostvarilo oko 70 zemalja svijeta. 1 Danas su to najsiromaπnije zemlje. Uticaji valutnog odbora su bili takvi da je to dovelo do potpunog ekonomskog uniπtenja ovih zemalja. Uniπtenje je bilo takvo da je skoro nemoguê ekonomski oporavak. I poslije viπe od pola vijeka ove zemlje nisu u stanju da izaappleu ispod tereta dugova, da vrate oduzeta im (koncesiono) prirodna bogatstva, da umjesto dotadaπnje kolonijalne uspostave novu uspjeπnu privrednu strukturu. Istorijsko iskustvo jasno govori da se pod reæim valutnog odbora uvijek potpadalo onda kada se gubila ekonomska i politiëka samostalnost. Iz njega se izlazi-

234 234 lo kada se samostalnost ponovo sticala. Uvijek nakon toga napuπtan je valutni odbor, a osnivana vlastita centralna banka kao izraz sticanja suvereniteta. Da je valutni odbor kolonijalna institucija, odnosno da je πtetan za domaêu privredu, govori i podatak da nema ekonomski uspjeπne zemlje koja je odabrala valutni odbor za svoju monetarnu instituciju. Nova kolonijalna sila Skoro svi valutni odbori su rezultat britanske kolonijalne vlasti. Samo je njih nekoliko (Argentina, Filipini, Bermuda, Hong Kong) koristilo dolar kao rezervnu valutu. Sredinom proπlog vijeka valutni odbori su zapravo prestali sa radom. Izgledalo je zauvijek. Tome je doprinosila i obimna kritiëka nauëna misao koja je utvrdila njihovu nespornu ekonomsku πtetnost za razvoj domaêe privrede (Nevin 1961., Mars 1948., Ow 1985). Pokretanjem procesa globalizacije interes za valutni odbor je naglo oæivio. Istorijsku ulogu Velike Britanije sada je preuzela Evropska unija kao nova kolonijalna sila. IzuzimajuÊi prolazno istorijsko iskustvo uspostavljanja britanskog valutnog odbora u Gdanjsku ( ) prvi put se, u istoriji Evrope, na njenom tlu osnivaju valutni odbori (Estonija 1992, Litvanija 1994, Bosna i Hercegovina i Bugarska 1997). I πto je posebno vaæno, odmah je oæivjela i ova vrsta diskusije. ZaboravljajuÊi na veê izreëene negativne ocjene, politiëki pogodni ekonomisti se upinju da dokaæu ovu vrstu ekonomske racionalnosti. Izlazi se traæe u ostvarivanju potrebnih reformi u funkcionisanju valutnog odbora. Smatra se da bi porast monetarnih ovlaπtenja, u odnosu na istorijski propale rigidne oblike, mogla da poveêaju stepen racionalosti valutnog odbora. Iskrenost ovakvih stanoviπta se uoëava odmah na prvi pogled. Svi koji se zalaæu za valutne odbore, kod sebe imaju centralne banke kojima se ne upuêuju prigovori. Litvanija i Estonija veê su uoëile veliëinu greπke. Sada se upinju svim silama da iz toga izaappleu (Rubini, 1998., 3). Kod nas joπ uvijek preovladavaju pozitivna miπljenja. Suprotnih miπljenja skroro da i nema. Osnovna osobina diskusije o valutnom odboru je diskusija o mitovima (Roubini, 1998.) u koje se bespogovorno vjeruje. Uglavnom se ne vrπi njihova empirijska provjera, posebno ne u zemljama u kojima je on uveden. Racionalnost valutnog odbora je unaprijed prihvaêena istina. Valutni odbor je monetarna institucija koja emituje novëanice i kovani novac koji u potpunosti ima pokri- Êe u stranoj rezervnoj valuti i u cijelini je zamjenjiv za rezervnu valutu po fiksnom kursu i na zahtjev kako je utvrappleeno zakonom (Schuler, Hanke, 1993). Tri su kljuëne osobine valutnog odbora koje su ovdje istaknute i koje se redovno istiëu kao njegove prednosti u odnosu na centralnu banku: puno pokriêe u stranoj valuti; potpuna zamjenjivost za stranu valutu (konvertibilnost); zamjena se obavlja po fiksnom kursu. Na temelju ovoga, izvode se daljnji zakljuëci o inflaciji, kamatnoj stopi, dotoku stranog kapitala, zaπtiti (p)ogledi od valutnih udara, ozdravljenju i razvoju bankarskog sektora i sliëno. Puno devizno pokriêe, odnosno puna vezanost za stranu valutu vodi prema zakljuëku o zajedniëkoj sudbini, πto se redovno istiëe. Inflacija i kamata u zemlji, zbog vezanosti valute, ne mogu da se bitno razlikuju od onih u zemljama rezervne valute (euro zona). To uveêava dotok kapitala. SliËno je i sa izloæenoπêu valutnim udarima (πokovima). Puna vezanost za stranu valutu onemoguêava da domaêa valuta bude izloæena ovoj vrsti rizika, a da se to ne odnosi i na rezervnu valutu. ZajedniËka sudbina jako smanjuje ovu vrstu rizika, πto ponovo pospjeπuje dotok inostranog kapitala.»vrst devizni kurs je i stimulans za porast meappleunarodne trgovine. Naglasak je na poveêanim moguênostima izvoza. I tako sve same racionalnosti. Negativnih uticaja skoro da i nema. Jedina teπkoπêa je sa praksom. Pored svih ovih mitova o pozitivnim ekonomskim uticajima na domaêu privredu, ona pod valutnim odborom ubrzano propada. Sva istraæivanja su to potvrdila. Sve se ovo odnosi i na Bosnu i Hercegovinu. Umjesto da su ostvarena istraæivanja o ekonomskim i druπtvenim posledicama, valutnom odboru se, sasvim neosnovano, pruæa skoro opπta bezrezervna podrπka. Proizvodnja kolonije Ne osnivaju se valutni odbori da bi se razvila doma- Êa privreda. Sasvim suprotno. Oni se osnivaju da bi se uniπtavala domaêa, a doprinosilo jaëanju inostrane privrede. Problem poëinje u razliëitosti pogleda na novac. Za centralnu banku novac je i gotovinski (stanovniπtvo) i bezgotovinski (banke i privreda) dio, nad kojim se, u cjelini, ostvaruje njena puna vlast. Novac je ovdje javno dobro usmjereno na ostvarenje minimalne cijene novca da bi profiti u realnom sektoru bili maksimalni. Kod valutnog odbora je sve drugaëije. Ovdje vlada suæen pogled na novac. Novcem se smatra samo njegov gotovinski dio. Bezgotovinski dio nije novac. To je privatno dobro koje se kupuje i prodaje na træiπtu. Oduzimanje novca. Prvi korak u uspostavljanju valutnog odbora odnosi se na oduzimanje domaêeg novca i njegovo pretvaranje u strani. Zemlja ostaje bez novca. Ono πto se naziva domaêim novcem samo je puki novëani ekvivalent stranog novca sadræanog u pojmu deviznih rezervi. Pod izgovorom potrebe punog pokriêa prikriva se osnovni cilj oduzimanja doma- Êeg novca i prisvajanja za sebe. U okolnostima centralne banke devizne rezerve od oko 30 % u stanju su da pokriju i najveêe rizike. Prekomjerne rezerve, u okolnostima valutnog odbora, znaëe oduzimanje tog iznosa (novëanog) bogatstva i njegovo prebacivanje u ruke stranaca. Bogati oduzimaju od siromaπnih. Da bi se doπlo do potrebnog im novca, sada su manje razvijeni primorani da taj (svoj) novac nabavljaju uz veoma visoke kamate. Stranci pri uspostavljanju valutnog odbora prvo oduzmu novac, a onda ga, sada kao strani, skupo prodaju zemlji njegovog porijekla. Manje razvijeni su primorani da kupuju vlastiti novac po veoma visokoj cijeni.

235 (p)ogledi Devizne rezerve je moguêe ulagati samo u inostranstvu. To je vaæna zakonska odrednica. Oduzeti domaêi novac (u iznosu prekomjernih rezervi) pretvoren u devize nije moguêe posuappleivati domaêoj nego samo inostranoj privredi. Taj domaêi novac je sada moguêe nabavljati na meappleunarodnom træiπtu, plaêajuêi za njega izuzetno visoke kamate. Centralna banka Bosne i Hercegovine, prodajuêi svoj novac (devizne rezerve) inostranstvu po prosjeënoj kamatnoj stopi od 0,80 %, ostvarila je kamatni prihod od 38 miliona KM (2010). Iste godine, domaêa privreda i stanovniπtvo su posuappleivali novac po prosjeënoj kamatnoj stopi od 8,8 % i za to platili preko 1,2 milijardi KM (Agencija 2010). Ovakvu cijenu novca i ovoliki kamatni troπak svakako da ne moæe da podnose ni jedna privreda i duæna je da propadne, πto se dogaapplea i sa privredom (i stanovniπtvom) Bosne i Hercegovine. Stav da vezanost domaêe valute za stranu znaëi osnovu za izjednaëenje kamatnih stopa u stvarnosti se pokazuje kao neistinit. O tome svjedoëi Bosna i Hercegovina. Kamate u Bosni i Hercegovini su veêe za 5,19 puta od kamata euro zone (VilendaËiÊ, 2004, 55). Poseban problem je πto ovaj kamatni prihod uglavnom ostvaruju inostrane banke koje ga odnose u inostranstvo. Ovo stalno oticanje novca diæe njegovu cijenu. U okolnostima centralne banke sve bi bilo druga- Ëije. Banka bi putem komercijalnih banaka posuappleivala vlastiti novac domaêoj privredi i stanovniπtvu po neuporedivo niæoj kamati koja se ne bi mnogo razlikovala od euro zone. I, πto je posebno, vaæno taj kamatni prihod domaêih banaka bi ostajao u zemlji. Kroz investicioni multiplikator njegova materijalna vrijednost bi se uveêavala za nekoliko puta. Bogatstvo bi se ubrzano uveêavalo. Produbiti krizu, oteæati razvoj. Nije zadatak valutnog odbora da pomaæe privredi da izaapplee iz krize nego da je gurne u joπ veêu krizu. Rizici ulaganja u kriznoj situaciji rastu, πto diæe kamatnu stopu. Porast troπkova kamata gura privredu u joπ veêu krizu. SliËno bi se dogodilo ukoliko bi privreda krenula u razvoj. Traænja za novcem bi se poveêala, πto bi diglo kamatnu stopu. Troπkovi bi porasli i razvoj bi se zaustavio. Æelja za razvojem bi udarila u zid poveêanih kamata i razvoj se ne bi ostvario. Valutni odbor nije za to da olakπa krizu i podstakne privredni razvoj. Njegov zadatak je da produbi krizu i sprijeëi razvoj. U okolnostima centralne banke stanje bi bilo druga- Ëije. S obzirom da je ovdje novac javno dobro, njegova je uloga sasvim drugaëija. Ne zaraappleuje se na novcu nego u realnom sektoru privrede. Novac treba da bude πto jeftiniji da bi profiti bili πto veêi. U zavisnosti od cikliënog rada privrede, centralna banka podeπava svoje instrumente smanjenja odnosno poveêanja novca u privredi. U vrijeme konjunkture, kada zbog viπka novca prijeti uveêanje inflacije, centralna banka bi raznim instrumentima povlaëila novac i doprinosila stabilnosti. U vrijeme krize aktivnosti bi bile obrnute. Da bi se rijeπio problem nestaπice novca, banka bi dopremala uveêane koliëine jeftinog novca u privredu. Kamate bi padale i privreda bi kretala naprijed. 235 Inflacija. Niska inflacija se smatra osnovnom zaslugom valutnog odbora. Ona bi, zbog pune vezanosti, trebala da bude pribliæna podruëju rezervne valute (kod nas euro zone). Svakako da to nije istina. Ogromna koliëina skupog novca bez pokriêa predstavlja operativnu suπtinu valutnog odbora. Na toj osnovi, inflacija u zemlji valutnog odbora je uvijek iznad inflacije zemlje rezervne valute. Inflacija u Bosni i Hercegovini je dva puta veêa od euro zone ( ogo, 2011, 57). Kada bi se ostvarivao izvorni koncept valutnog odbora, vladala bi ogromna nestaπica novca. Privrede bi propadale veê na samom poëetku. Prema tom konceptu, novac bi se uveêavao samo na osnovu izvoza. Izvoz bi morao da bude takav da se obezbijedi dovoljno novca za potrebe stanovniπtva i znatno veêeg dijela privrede koja radi za domaêe træiπte. Naravno da to jedna nerazvijena privreda nije u stanju da obezbijedi. Rjeπenje je naappleeno u dobro poznatom ponaπanju kolonizatora. Jedno se priëa, a drugo radi. Umjesto da se dosljedno ostvaruje izvorni koncept pribavljanja novca putem izvoza, odmah nakon otpoëinjanja rada valutnog odbora na to se viπe ne obraêa paænja. Ostvaruju se πiroki kanali dotoka novca bez izvoza. Obilje novca bez materijalnog pokriêa, bez privrede. To je posebno monetarno stanje u okolnostima valutnog odbora. Da bi bilo novca, nije potrebna domaêa privreda. On potiëe iz sasvim drugih izvora. U Bosnu i Hercegovinu od doznaka stigne oko tri milijarde KM godiπnje. Strane banke unesu godiπnje oko 900 miliona KM i to kreditno umnoæavaju. Godiπnje zaduæivanje u inostranstvu iznosi oko 0,5 milijardi KM. Tu su i prodaje preduzeêa, koncesije i sliëno. Da se ostvaruje izvorni koncept valutnog odbora po kojem se novac uveêava izvozom, veê bismo ostali bez novca. Deficit platnog bilansa (6,3 mrd. KM) je pribliæan iznosu (6,4 mrd. KM) novëane mase (Godiπnji izvjeπtaj 2010, 53). ZahvaljujuÊi napuπtanju izvornog koncepta, skupog novca ima u izobilju. Sve se ovo dogaapplea u okolnostima Ëvrstog deviznog kursa. Dva puta veêa inflacija od zone rezervne valute (euro zona) neprekidno ekonomski potkopava doma- Êu valutu. Tjera je u pravcu njene precijenjenosti. to vrijeme viπe odmiëe, razlika izmeappleu nominalnog i realnog kursa se uveêava. Dva puta veêa inflacija stimuliπe na uvoz i zaduæivanje, a oteæava izvoz i investiranje iz vlastitih izvora. Rastu platni deficit i obim inostrane zaduæenosti. U sluëaju Bosne i Hercegovine to su veê ogromni iznosi. Inostrani dug iznosi 6,2 mrd. KM, a platni deficit 6,3 mrd. KM (2010). To teπko ekonomsko stanje se prikriva Ëvrstim deviznim kursom. On ne dozvoljava da stvari izaappleu na vidjelo. PostojeÊa inflacija je relativno niska, a potencijalna, sadræana u veli- Ëini platnog deficita i inostranog duga, je ogromna. Onda kada popusti Ëvrst kurs, do Ëega nuæno mora doêi, dogodit Êe se ogromna provala inflacije. Procjene su da Êe to iznositi i do 200 % (MilojeviÊ, 2011). To je veê stanje potpunog ekonomskog sloma. To Êe ujedno biti konaëan rezultat rada valutnog odbora u Bosni i Hercegovini. Naravno, ukoliko se njegov rad ne produæi i ne ostvare nova pogorπanja. Po svemu sude- Êi, to Êe se upravo dogoditi. Joπ se ne vide snage ko-

236 236 je bi se zauzele za ukidanje valutnog odbora i osnivanje vlastite centralne banke. ZakljuËak Da bi pred navalom oslobodilaëkih pokreta sprijeëila raspad imperije, Velika Britanija je smislila valutni odbor. Rezultat je bio izvanredan. Vrijeme kolonijalnog carstva je produæeno za sljedeêih sto godina, sve do oko godine. Tada su novi oslobodilaëki pokreti sruπili valutne odbore. Izgledalo je zauvijek. Vrijeme globalizacije je oæivjelo ideju valutnog odbora. Istorijsku ulogu osnivanja kolonijalnih valutnih odbora sada je od Velike Britanije preuzela nova kolonijalna sila Evropska unija. Prvi put u evropskoj istoriji se na tlu Evrope osnivaju Ëetiri kolonijalna valutna odbora (Estonija 1992, Litvanija Bosna i Hercegovina i Bugarska 1997). U radu su izneseni podaci koji jasno govore da valutni odbor ubrzano vodi Bosnu i Hercegovinu u kolonijalno ropstvo. Privreda nije u stanju da podnese ogroman teret kamata koje su veêe od euro zone za preko pet puta. Tu je i teret fiksnog deviznog kursa. OnemoguÊena su blagovremena valutna prilagoappleavanja koja bi spreëavala propadanje privrede. Visoka precijenjenost valute, zasnovana na visokim dugovima i deficitima, vodi konaënoj provali inflacije i do 200 %. To je veê stanje ekonomskog sloma, πto Êe biti krajnji rezultat djelovanja valutnog odbora. Da bi se to sprijeëilo, nuæno je da se angaæuju sve snage na ukidanju valutnog odbora i osnivanju centralne banke Bosne i Hercegovine. Aleksa MilojeviÊ je profesor Univerziteta u IstoËnom Sarajevu, u penziji, sada direktor Ekonomskog instituta u Bijeljini. ekonomskiinstitutbn@teol.net LITERATURA I IZVORI 1. Agencija za bankarstvo FBiH (2011), Informacija o bankarskom sistemu FBiH godine, 2. Agencija za bankarstvo Republike Srpske (2011), Izvjeπtaj o stanju u bankarskom sistemu RS za. period godine 3. Centralna banka Bosne i Hercegovine (2010), Godiπnji izvjeπtaj 2010,Sarajevo, 4. Clauson, G. L.M., (1944), The British Colonial Currency System, Economic Journal, 5. DuπaniÊ, J. (2005), Ekonomska tranzicija i globalizacija, Zavod za udæbenike i nastavna sredstva, IstoËno Sarajevo, 6. ogo, M. (2011), Monetarni sistem i trgovinski deficit Bosne i Hercegovine, Zbornik radova Ekonomskog fakulteta IstoËno Sarajevo, str , 7. ogo, M. (2011), Odræivost aranæmana valutnog odbora u BiH - cijena propuπtenih reformi,internet Ëasopis Katalaksija, (p)ogledi 8. Gertchev, N. (2002), The Case Against Currency Boards, The Quarterly Journal of Austrian Economics Vol. 5 No. 4, str Hanke, S. H., Schüler, K. (1993), Currency Boards and Currency Convertibility, Cato Journal Vol. 12 No 3, 10. KozariÊ, K. (2007), Modeli monetarne politike sa osvrtom na valutni odbor Bosne i Hercegovine, Centralna banka Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 11. KristiÊ, I. (2007), Odræivost aranæmana valutnog odbora u BiH, Direkcija za ekonomsko planiranje VijeÊa ministara BiH DEP, Sarajevo, 12. Mars, J. (1948), The Monetary and Banking System of Nigeria and the Loan Market of Nigeria, In M. Perham ed. The Economics of a Tropical Dependency, Mining, Commerce and Finance in Nigeria, London, 13. MilojeviÊ, A. (2009), Zaustaviti samouniπtenje, Ekonomski institut, Bijeljina, 14. MilojeviÊ, A. (2010), Program oporavka i napretka Republike Srpske, Ekonomski institut, Bijeljina, 15. MilojeviÊ, A. (2010), Sumnje u ispravnost statistiëkog mjerenja bruto domaêeg proizvoda u Bosni i Hercegovini, Novi plamen br. 15, Zagreb, str , 16. Nevin, E. (1961), Capital Funds in Underdeveloped Countries, New York, St. Martin s Press, 17. Ow, C. H. (1985), The Currency Board Monetary System-The Case of Singapure and Hong Kong, Ph. D. Dissertation Johns Hopkins University, 18. Roubini, N. (1998), The Case Against Currency Board: Debunking 10 Myths about the Benefits of Currency Boards, Stern School of Bussiness, New York University, 19. Schüler, Kurt A. (1992), Currency Boards A Dissertation, Faculty of the Graduate School of George Mason University, Virginia, 20. Sepp, U., Lättemäe, R, Randveer, M. (2002), The History and Sustainability of the CBA in Estonia, In Alternative Monetary Regimes in Entry to EMU, Eesti Pank, 21. Treadgold, M. (2005), Colonial Currency Boards: The Seigniorage Issue, History of Economics Review, No. 41, str , 22. VilendaËiÊ, S. (2004), Napuπtanje sistema valutnog odbora u tranzicionim ekonomijama, Zavod za udæbenike i nastavna sredstva, Banja Luka, 23. Williamson, J. (1995), What Role for Currency Boards, Washington DC, Institut for International economics. 1 Abu Dabi ( ), Aden ( ), Argentina ( ), Bahami ( ), Bahrein ( ), Barbados ( ), Bermuda ( ), Britanska Gvajana ( ), Britanski Honduras ( ), Solomonska ostrva ( ), Brunei ( ), Burma ( ), Kamerun ( ), Kajmanska ostrva ( ), Cejlon ( ), Kipar ( ), Gdanjsk ( ), Dubai ( ), Eritrea ( ), Etiopia ( ), Fiju ( ), Zambia ( ), Gana ( ), Irak ( ), Irska ( ), Somalija ( ), Jamajka ( ), Kenija ( ), Kuvajt ( ), Angola ( ), Liberia ( ), Libija ( ), Malaga ( ), Malta ( ), Mauritanija ( ), Novi Zeland ( ), ( ), Nigeria ( ), Sjeverni Borneo ( ), Sjeverna Rusija ( ), Zambia ( ), Malavi ( ), Oman ( ), Palestina ( ), Panama ( ), Filipini ( ), Katar ( ), Sveta Jelena ( ), Saravok ( ), Sejπeli ( ), Sijera Leone ( ), Singapur ( ), Zimbabve ( ), Sudan - Egipat ( ), Juæna-afriËka obala ( ), Tanzania ( ), Togo ( ), Tonga ( ), Jordan ( ), Trinidad ( ), Uganda ( ), Island ( ), Jemen ( ), (Schuler (1992.; ).

237 Historijska pitanja O antikomunizmu kao izvoru legitimacije i ideoloπkom sadræaju tranzicionog druπtva 237 Srapplean MiloπeviÊ U veêoj ili manjoj meri dramatiënim slomom socijalistiëkih reæima i iznenaappleujuêe brzim krahom socijalizma kao globalnog sistema, u bivπim socijalistiëkim zemljama zavladao je snaæan antikomunizam, koji je mnogo ranije zaëet, koji nije nikada jenjavao i koji je od sredine osamdesetih godina 20. veka zapravo postao glavni izvor legitimacije razliëitih ideoloπkih narativa tih druπtava, da bi na kraju postao njihov dominantan ideoloπki sadræaj. Danas se u postsocijalistiëkim druπtvima podrazumeva da je socijalizam bio period istorije na kojem stoji iskljuëivo æig terora, represije, neslobode i manipulacije. I niπta viπe od toga. U osnovi antikomunizma se nalazi, dakle, iskljuëiva, nekritiëka, podrazumevajuêa i aksiomatiëna netrpeljivost prema socijalistiëkoj proπlosti, netrpeljivost koja negira svaku legitimnost socijalizma kao poretka i komunizma kao ideologije. Kriza, neuspesi, ali i represivnost socijalistiëkog poretka, kao i naglaπeno odsustvo odreappleenih sloboda i prava izazvali su nezadovoljstvo ljudi sistemom i omoguêili da pre svega nacionalisti, kao najspremniji za akciju i najodluëniji u svojim ciljevima, ideoloπki artikuliπu to nezadovoljstvo. Poπto je komunizam najveêi protivnik nacionalizma, nezadovoljstvo socijalistiëkim poretkom dobilo je iracionalne razmere upravo zahvaljujuêi nacionalistiëkoj artikulaciji nezadovoljstva sistemom. To je u osnovi antikomunizma kao metanarativa postsocijalistiëkih druπtava. Odnos antikomunizma i nacionalizma je posebno vaæan, u onolikoj meri koliko je komunizam kao ideologija zasnovan na principu internacionalizma (u viπencionalnim sredinama na principu nacionalne ravnopravnosti), dakle sasvim suprotan nacionalizmu. Bez principa internacionalizma nema ni levice, ni socijalizma, ni komunizma. Otuda su levica i nacionalizam prirodni protivnici i najæeπêa nacionalistiëka kritika rezervisana je upravo za levicu. Antikomunizam ima πiroku bazu i zajedniëki je velikom broju razliëitih ideoloπkih narativa. Njih povezuje apsolutno negiranje i osuda socijalistiëke proπlosti i komunizma kao svojevrsna metaideologija kojom se bezmalo svaki od pojedinaënih ideoloπkih narativa u postsocijalistiëkim tranzicionim druπtvima primarno legitimiπe. Iako (viπe) nema masovne histeriëne manifestacije, antikomunizam nije manje prisutan i nije manje borben nego πto je bio u vreme kada je konaëno osvojio pozicije u javnosti i iz opskurnih kabineta, sa privatnih zabava i sa stranica raznih opozicionih (ili opozicionih ) pisanih sastava izaπao na ulice i postao nezvaniëni mainstream, a potom i ozvaniëena ideoloπka osnova vladajuêih elita u postsocijalistiëkim zemljama. Povremeno redukujuêi intenzitet i nevoljno priznajuêi, uglavnom pred pritiskom neumitnih Ëinjenica, odreappleene pozitivne strane socijalistiëkog poretka, æreci antikomunizma ipak ne odustaju od potpune stigmatizacije i temeljne revizionistiëke reinterpretacije socijalistiëke proπlosti. Antikomunizam nije moderan ideoloπki narativ, on ostaje na nivou teænji ka rehabilitaciji u socijalizmu osuappleenih i odbaëenih liënosti i vrednosti, ka restauraciji dosocijalistiëkih institucija, ka revitalizaciji kulturnih modela prethodne epohe. U svakoj od zemalja u kojoj dominira, antikomunizam se pokazao kao ideoloπki sadræaj koji poniπtava modernizaciju, retradicionalizuje druπtvo i sa parolom povratka na staro nastoji da uspostavi nepostojeêi kontinuitet sa nepostojeêom (izmiπljenom i idealizovanom) proπloπêu. ReË je o agresivnoj propagandi, koja funkcioniπe na principu lova na veπtice, poëiva na istorijskom revizionizmu i sluæi se korpusom negativnih predstava o socijalizmu, od kojih su neki puka mitska krivotvorenja proπlosti, sa hrpom antiheroja i gotovo mitskih situacija koje treba da posluæe za preuveliëavanje svih negativnih (treba li podseêati da ih je itekako bilo) i za negiranje svih pozitivnih (a bilo ih je mnogo) uëinaka socijalizma. U uslovima kada je komunistiëka ideologija odbaëena i poraæena i kada je odbaëen i slomljen socijalistiëki sistem, kao da nije bilo sasvim jasnog odgovora na pitanje πta posle socijalizma, pa u bivπim socijalistiëkim zemljama antikomunizam ostaje jedino πto dominantne druπtvene elite mogu da ponude kao sopstvenu legitimaciju. Meappleutim, od izvora legitimiteta, antikomunizam se pretvorio u autonoman ideoloπki narativ. Upravo zbog izostanka kreativnog i smislenog odgovora na kljuëno pitanje - πta posle socijalizma? - nijedan

238 238 Historijska pitanja ishod u bivπim socijalistiëkim zemljama nije nemoguê, sve dok je legitimisan antikomunizmom. Tu je, razume se, ponajmanje reë o ekonomiji, mada se radi i o njoj. Uprkos svim unutraπnjim razlikama koje se ne smeju zanemarivati, kada je reë o bivπim socijalistiëkim zemljama, prisutna je tendencija jaëanja desnih snaga, crkve, porasta netrpeljivosti prema manjinama, rasizma. Na snazi je uspon ideologija ali i praksi na koje je komunizam bio reakcija, odnosno protiv kojih su komunisti vodili borbu koja je, uz pritisak iz Moskve, umnogome odredila i prirodu socijalizma kao poretka. Antikomunizam nije tek element neke dominantne ideologije, veê primarni ideoloπki sadræaj postsocijalistiëkih druπtava (ili bar veêine njih) pa se ta druπtva najpreciznije mogu opisati, ne kao liberalno-demokratska, konzervativna, faπistiëka, klerikalna i sliëno (premda ona sve to u odreappleenoj meri jesu) veê pre svega kao postsocijalistiëka druπtva sa antikomunizmom kao ideoloπkom infrastrukturom. Naime, ta druπtva nisu profilisana ni kao liberalna, daleko su od toga; individualizam je i dalje samo pojam u radovima iz politiëke filozofije; u njima nema jasno artikulisanih grupnih interesa (osim interesa politiëkih elita i, naroëito - krupnog kapitala); uglavnom dominira vrednosna apsolutizacija nacije, kao ideoloπki sedativ za nezadovoljstvo socijalnim statusom veêine graappleana, pa je nacionalizam ono πto ostvaruje koheziju veêine ljudi u razorenom i atomiziranom druπtvu. Iako postoje znaëajne razlike ne samo u modelu socijalizma koji je postojao u bivπim socijalistiëkim zemljama, veê i njihovom postsocijalistiëkom razvoju, u svim bivπim socijalistiëkim zemljama vaæe neke od navedenih karakteristika. Antikomunizam naglaπava razliëite sadræaje u zavisnosti od konkretnog druπtva, ali svuda gde postoji podrazumeva konstituisanje dominantnog ideoloπkog narativa kroz otpor (gotovo) svemu onome πto se vezuje za socijalistiëki period istorije. Logika tog otpora je banalna: 1) U socijalizmu nije vredelo gotovo niπta, a ako je neπto i bilo dobro - to nema naroëitog znaëaja u globalnoj oceni socijalizma. 2) U svakoj pojedinaënoj zemlji, nosioci sistema i komunistiëke ideologije su zloëinci ili u najboljem sluëaju pomagaëi zloëinaca, koji zasluæuju prezir ili Ëak sudske kazne. I konaëno, 3) komunizam kao ideologija i socijalistiëki reæimi kao njeni protagonisti bili su u potpunosti liπeni legitimiteta. Prema tom tumaëenju, komunizam je danas, kako kaæe Fire, sav sadræan u svojoj istoriji, iznad svega, razume se, u staljinizmu. Zbog svega toga i komunizam kao ideologija i socijalistiëki sistem kao pokuπaj ostvarenja te ideologije zasluæuju samo liberalno-demokratski verdikt kojim se smeπtaju u isti okvir sa faπizmom, kao druga strana totalitarne medalje. Meappleutim, ta rezolucijski i deklaracijski oktroisana istorijska istina manifestuje se, nimalo sluëajno, kroz sve otvorenije globalno zanemarivanje antifaπizma kao relevantne vrednosti, sve manje vrednovanje znaëaja uëeπêa SSSR u borbi protiv faπizma i kao sve oëiglednije zanemarivanje antifaπistiëkih tradicija u samim bivπim socijalistiëkim zemljama.»ak se i antifaπistiëka obeleæja koja potiëu iz socijalistiëkog perioda zapostavljaju, ruπe i uklanjaju, da bi njihovo mesto u javnom prostoru, ako i kada je to uopπte vaæno, zauzela obeleæja nekog drugog antifaπizma, moralno, ideoloπki i istorijski ispravnijeg i pravednijeg. Razume se - a samo bi naivnom posmatraëu mogla da promakne veza toga sa antikomunizmom - vrlo Ëesto to mesto zauzimaju razne kontroverzne liënosti nacionalnih istorija, a ponekad i nesumnjivo faπistiëka obeleæja. Viπe je nego poraæavajuêe, a moglo bi se reêi i da je zastraπujuêe to πto se, u stvarnosti postsocijalistiëkih druπtava, dogaapplea i rehabilitacija nacionalistiëkih pokreta i liënosti, Ëesto veoma bliskih faπizmu ili Ëak faπista. Dok se antifaπizam potire i zaboravlja u svim bivπim socijalistiëkim zemljama, istovremeno se insistira na teroru i zloëinima komunistiëkih vlasti, koji treba da ostanu dominantna pa i jedina slika socijalistiëke proπlosti. Na delu je, u najopskurnijim sluëajevima, i do perverzije dovedena svojevrsna nacionalizacija antifaπizma, u kojoj se fokus diskursa o faπizmu redukuje na osudu Hitlera, Musolinija i najprominentnijih faπistiëkih lidera kao i najneposrednijih sledbenika, dok se zloëinaëka priroda raznih nacionalnih snaga, i nekadaπnjih i savremenih, sasvim zanemaruju, a reëene nacionalne snage uzimaju i kao svojevrsni ideoloπki uzori. Kao polaziπte za delegitimizaciju socijalizma, u liberalnoj kritici, koriste se proizvoljno univerzalizovane i grubo zloupotrebljene (u sluëaju nacionalista) vrednosti liberalne demokratije, za koje se poverovalo da predstavljaju panaceju, nesumnjivi univerzalni okvir za prevladavanje druπtvenih protivreënosti.»injenica da su socijalistiëki reæimi postojali i da su trajali decenijama, u liberalno-demokratskoj interpretaciji tek je jedna devijacija istorije, koja se tek sa prihvatanjem liberalne demokratije vraêa ili stupa na jedini ispravni put. Meappleutim, Zapad je suoëen sa novom enigmom: socijalizma viπe nema, ali problemi su umnogome ostali. Neki novi su se pojavili, kao posledica upravo rasplamsavanja problema koje je socijalizam reπio u svom kontekstu i poretku stvari. Pokazalo se da su politiëka reπenja koja su komunisti nudili za mnoga pitanja bila daleko celishodnija, treba reêi i - pravednija, pri Ëemu posebno treba imati u vidu istorijsko delegitimisanje nacionalizma, sa korpusom vrednosti koje iz toga proizilaze, kao i socijalni status graappleana. Ne treba ni pominjati da sve to nije bilo dovoljno, da nije bilo uvek ni u skladu sa proklamovanim naëelima, kao i da je bilo iznevereno i od samih vladajuêih struktura. Tu treba napomenuti da, ako je socijalizam istorijski delegitimisan, onda je to prevashodno zbog izneveravanja sopstvenih ideja, a ne zbog inkopatibilnosti sa principima liberalne demokratije, kako se obiëno podrazumeva. Sa druge strane, antikomunizam nije ni u Ëemu doprineo demokratizaciji postsocijalistiëkih druπtava, buduêi da ni sama njegova suπtina nije demokratska. Posebno kada je u pitanju poloæaj manjina situacija se u mnogome i pogorπala. Viπepartijski sistem postao je sam sebi svrha, a sloboda govora, udruæivanja i miπljenja, bez ikakve stvarne institucionalne zaπtite, postala je Ëesto metod za samootkrivanje drugaëijeg, na kojeg se potom primenjuju razliëite vrste pritisaka, istina

239 Historijska pitanja pre svega od strane samog netolerantnog druπtva, ali ponekad i od strane dræave. I u mnogim drugim segmentima mogla bi se lako dokazati nedemokratska suπtina vladajuêeg poretka u Ëijoj je osnovi antikomunizam. Posebno je poraæavajuê i obeshrabrujuê trivijalizuju- Êi i dogmatski odnos prema socijalistiëkoj proπlosti onih liberalnih kritiëara koji nisu nacionalisti i koji nisu ksenofobiëni, ali su umesto razumljivog kritiëkog izabrali kritizerski ton ideoloπkog antikomunizma. Taj ideoloπki antikomunizam kod liberala je, po mom uverenju, refleks suπtinskog nerazumevanja istorije IstoËne Evrope, posebno dogaappleaja u toku Drugog svetskog rata, kao ni epohe koja je posle rata usledila. Kriza u centralnoj i istoënoj Evropi prve polovine 20. veka vodila je ekstremnim reπenjima koja su ultimativno postavila alternativu: faπizam ili komunizam. Liberalna ekvidistanca prema faπizmu i komunizmu nije bila stvarna alternativa. Ideja da je svejedno da li bi trijumfovao faπizam ili komunizam, koja proistiëe iz raznih deklaracija koje izjednaëavaju svet faπizma i svet socijalizma, u najmanju ruku je morbidna. Na liniji antikomunizma, koji je u osnovi svih savremenih ideoloπkih paradigmi u postsocijalistiëkim druπtvima, uspostavlja se umnogome mehaniëko, ali u politiëkoj praksi opasno ideoloπko jedinstvo nacionalista i liberalnih nenacionalista. Poπto su bitno odreappleene antikomunizmom, postsocijalistiëke ideoloπke paradigme ne mogu da se od njega emancipuju i πto je joπ vaænije, podjednako doprinose iracionalnom odnosu prema socijalistiëkoj proπlosti i proπlosti uopπte. Iako akcentuju razliëite sadræaje (kritika nacionalne politike komunista, odnosno kritika odsustva graappleanskih sloboda), nacionalistiëka i liberalna kritika socijalizma ostvaruju samo kumulativni efekat, Ëiji je najmarkantniji rezultat - dominacija nacionalizma. Jer, u krajnjem ishodu, nacionalizam nije u sukobu sa kapitalom, a socijalizam u osnovi jeste. Antikomunizam se kao dominantna ideologija u postsocijalistiëkim druπtvima, duboko ukorenio u njihove vrednosne sisteme, do mere da je postao jedan od temeljnih sadræaja njihovog novog identiteta. Stav o nelegitimnosti socijalizma kao poretka i komunizma kao ideologije uslovio je da se Ëitava socijalistiëka proπlost posmatra u rasponu od osude do anegdote, od mrænje do podsmeha, ali uglavnom bez refleksije i gotovo potpuno izvan razumevanja istorijskog konteksta u kojem se socijalizam javlja kao druπtveno-ekonomski poredak. U evropskim i svetskim okvirima sve dominantnija tendencija da se izjednaëe dva totalitarizma nije samo antiistorijska, ona je istovremeno i opasna jer je u svojim krajnjim ishodima po pravilu svuda vodila u svojevrsnu normalizaciju faπizma. Antikomunizam je puno doprineo ublaæavanju slike o faπizmu kao jedinstvenom primeru otelovljenja zla. Kada bi antikomunizam bio efemerna pojava u postsocijalistiëkim druπtvima, kada bi se mogli prevaziêi okviri realnih istorijskih alternativa, kada ne bi bilo tako podrazumevajuêe da je Staljin isto πto i Hitler, Tito isto πto i Staljin, a Musolini, ipak, neπto bolje(?!), da su komunisti zloëinci, a socijalizam svuda i uvek isklju- 239 Ëivo poredak neslobode, mraka i bede, ekvidistanca liberala prema nacionalistima i levici bila bi moguêa i vidljiva. Ali, antikomunizam, sa ovakvim osnovnim polaziπtima, jeste temeljna ideoloπka infrastruktura tih druπtava i u tome i jeste sva tragedija liberalne nenacionalistiëke, ali antikomunistiëke ideje u njima. Zbog svog antikomunizma ona je popustljiva prema nacionalizmu, koketira ili otvoreno saraappleuje sa nacionalizmom, u najmanju ruku normalizujuêi ga, smatrajuêi ga za manjeg protivnika od komunizma ili levice, a ponekad i za saradnika. Granice se tu Ëesto gube. Antikomunizam i dalje spreëava da se jasno prepozna da je nacionalizam najveêa ili bar prva prepreka na putu postizanja veêeg druπtvenog blagostanja, ne samo materijalnog. A upravo nacionalizam blokira procese modernizacije, politiëke, ekonomske i kulturne integracije u svetske tokove, a u konfliktnim i postkonfliktnim regionima blokira uspostavljanje regionalne saradnje koja je neophodan uslov razvoja. Sa druge strane, antikomunizam nenacionalistiëke orijentacije sasvim je nemoêan i u osnovi æalosno popustljiv prema nacionalizmu, buduêi da u borbi protiv bauka komunizma, u svim proπlim i buduêim bitkama, i nacionalizam dobro doapplee kao saveznik. Sve ovde reëeno odnosi se uglavnom na bivπe socijalistiëke zemlje. Unutar tog konteksta savremena levica ima πansu da se profiliπe kao politiëka alternativa koja poëiva na nekoliko kljuënih principa, od kojih su neki u tradiciji levice, ali ih treba reafirmisati i redefinisati njihov sadræaj, a neki su novi i posledica su neumitnih druπtvenih promena. Levica bi morala i da preispita svoju decenijsku praksu uklapanja u liberalno-kapitalistiëke kalupe, u kojoj se sasvim izgubila oπtrica njene opravdane kritike kapitalizma. Humanost mora istinski biti kljuëna reë levice, u svom πto potpunijem znaëenju i sa πto πirim sadræajem. Razne nostalgije za izgubljenim socijalistiëkim rajem i glorifikacije socijalizma i njegovih glavnih aktera podjednako su pogreπne kao i antikomunizam, iako nisu podjednako ni masovne ni uëinkovite. One su nesavremene, neefikasne, Ëesto banalne, a najveêi etiëki preblem je njihova neosetljivost za zloupotrebe, stvarnu nedemokratiënost i politiëku represiju reæima. Sve je to potrebno uëiniti vidljivim u optici leve kritike istorijskog socijalizma i vrednosno se prema tome opredeliti. Za samu levicu to je najbolji naëin borbe protiv antikomunizma (koji je i antilevica, u πirem smislu) i njegovih izobliëavanja stvarnosti. Levica se ne moæe vratiti, niti treba da se vrati u nazad. Sa druge strane, levica se mora vratiti osnovnoj ideji da menja svet, umesto πto mu se poslednjih decenija prilagoappleavala. U onolikoj meri koliko je antikomunizam obesmislio i izneverio i ideje liberalizma i oëekivanja ljudi u postsocijalistiëkim zemljama, utoliko savremena levica ima veêe πanse. Potrebno je da se jasnije profiliπe kao alternativa i da pridobije poverenje ljudi. Na tom putu, najveêa prepreka je nacionalizam. Srapplean MiloπeviÊ je historiëar, suradnik Instituta za noviju istoriju Srbije i Ëlan Savjeta Novog Plamena.

240 240 Historijska pitanja Uspon i pad radniëkih savjeta u Jugoslaviji doc. dr. Goran MarkoviÊ Jugoslavija je bila prva i jedina zemlja u svijetu koja je pokuπala zasnovati cjelokupan druπtveni sistem na vladavini radniëkih savjeta. Ideja radniëkih savjeta je starija od Jugoslavije i njene revolucije i javljala se, poëev od Pariske komune, uvijek kad je radniëka klasa igrala samostalnu ulogu u revolucijama, pokuπavajuêi da ostvari cilj korjenitog druπtvenog preobraæaja. Oktobarska revolucija 1917, njemaëka 1918, maapplearska 1919, radniëka okupacija fabrika u Italiji 1920, πpanska republika , maapplearska revolucija 1956, poljski radniëki otpor 1956,»ile za vrijeme vladavine socijalistiëkog predsjednika Aljendea , portugalska revolucija ovo su najvaænije revolucije XX vijeka u kojima su radnici, sa viπe ili manje uspjeha, osnivali radniëke savjete kao nove revolucionarne organe vlasti i embrion nove socijalistiëke dræave kojoj su teæili. Nije sluëajno πto radniëki savjeti u ovim zemljama nisu uspjeli da opstanu. Neke od ovih revolucija uopπte nisu bile socijalistiëke, uprkos tome πto su socijalistiëke snage u njima bile snaæne. Druge, poput ruske, su degenerisale u birokratsku vladavinu, kojoj je ideja radniëkih savjeta neprijateljska po svojoj prirodi. TreÊe su, poput maapplearske i poljske godine, poraæene sovjetskim tenkovima i aparatom prinude domaêe birokratije.»etvrte su, poput Ëileanske, uguπene vojnom akcijom domaêe i strane buræoazije. U svakom sluëaju, radniëka klasa je u radniëkim savjetima vidjela, πto bi Marks rekao, konaëno pronaappleeni oblik svog osloboappleenja. Zato je istorija revolucija XX vijeka istorija ideje radniëkih savjeta. Jugoslovenska revolucija, Ëiji je program podupiralo boraca na kraju Drugog svjetskog rata, a kojom je rukovodila disciplinovana KomunistiËka partija Jugoslavije, nedugo nakon svoje konaëne pobjede uvela je radniëko samoupravljanje. Ta ideja je postala temelj jugoslovenskog puta u socijalizam, mijenjala se i dograappleivala tokom 40 godina, ali je bila nerazdvojan dio jugoslovenske koncepcije socijalizma. Danas, kad se ponovo razmiπlja o alternativama kapitalizmu, koje, da bi imale πansu na uspjeh, moraju biti demokratske i humane, ideja radniëkih savjeta oæivljava. Ona postaje dio stvarnosti u nekim zemljama Latinske Amerike, koje poslije decenija tavorenja na kapitalistiëkoj periferiji, traæe izlaz iz krize uvoappleenjem elemenata radniëkog samoupravljanja. Alternativa kapitalizmu treba da bude ne samo demokratska i humana, veê i ekonomski racionalna i ostvariva. Da bi se dokazalo da su radniëki savjeti baπ takva alternativa, moraju se istraæivati iskustva radniëkog samoupravljanja u Jugoslaviji. Ako je ono demokratsko, humano i ostvarivo, zaπto je propalo? I da li je uopπte propalo? Da li je to zaista bilo radniëko samoupravljanje u praksi ili samo u programima i pravnim normama? Prvi koraci Samoupravljanje je uvedeno u Jugoslaviju godine, u jeku sukoba sa Staljinom, odozgo, odlukom partijskog vrha. Uvela ga je partija koja je od 1930-ih bila izloæena staljinistiëkom drilu i kao takva nastojala sprovesti ideologiju koja je bila suprotna ideji samoupravljanja. U Programu KPJ iz godine nema ni rijeëi o radniëkim savjetima. Na V kongresu KPJ joπ uvijek se govori o dræavnim preduzeêima i centralizovanim dræavnim organima kao nosiocima ekonomskog æivota. Koncept birokratskog etatizma, nazivan socijalizam, preuzet iz Sovjetskog Saveza, je znaëio premoê dræave i vodeêu ulogu vladajuêe partije. Samostalna uloga radniëke klase i njene autonomne institucije nisu bile predviappleene ni poæeljne. O radniëkim savjetima se govori od godine, pa i tad su oni, u prvoj fazi svog postojanja, bili savjetodavni organi, dakle organi radniëke participacije a ne radniëkog samoupravljanja. Kako je jugoslovenska revolucija morala potvrditi svoju autentiënost i zasnovanost na marksizmu, a jugoslovensko partijsko voapplestvo svoju legitimnost, traæeni su novi putevi u socijalizam. Naravno, razlog nije leæao samo u æelji jugoslovenske partije da se pokaæe boljom ili ideoloπki pravovjernijom od sovjetske. Dubina i nepovratnost sukoba sa Sovjetskim Savezom su nuæno iziskivali promjene sistema a ne samo promjene u sistemu. Jugoslovenski teoretiëari su ponovo Ëitali Marksa i analizirali iskustva proπlih revolucija i tako doπli do radniëkih savjeta. RadniËki pokret nije igrao nikakvu ulogu u donoπenju odluke o uvoappleenju sistema radniëkih savjeta. Josip Broz Tito je u svom govoru poslanicima savezne skupπtine povodom usvajanja zakona kojim se preduzeêa predaju na upravljanje radniëkim savjetima istakao da se taj zakon donosi sa izvjesnim zakaπnjenjem. U tome i jeste i nije bio u pravu. Bio je u pravu zato πto su radniëki savjeti osnovani u trenutku kad je cjelokupna moê veê bila koncentrisana u rukama birokratije, koja je nije htjela dijeliti ni sa kim, pa su radniëki savjeti mogli imati samo onoliko moêi koliko

241 Historijska pitanja 241 im birokratija prepusti. RadniËki savjeti su od samog poëetka bili samo jedan od nosilaca ekonomske moêi, a pozitivnopravna rjeπenja njihovog poloæaja i druπtveni uslovi za njihovu primjenu su odreappleivali koliki Êe biti dio te moêi. Drugi nosilac ekonomske moêi je bila birokratija, koja je od do godine, na osnovu dræavne svojine i centralizovane planske privrede, kontrolisala ekonomski æivot zemlje i uobliëavala njen politiëki sistem. Kada je birokratija jednom koncentrisala druπtvenu moê u svojim rukama, bilo ju je nemoguêe djelotvorno ograniëiti bez postojanja autonomnih organizacija radniëkog pokreta, kojih u Jugoslaviji nije bilo. Tito, s druge strane, nije bio u pravu, jer objektivni uslovi za dominaciju radniëkog samoupravljanja nisu postojali. Jugoslovensko druπtvo je u godinama pred Drugi svjetski rat pripadalo kapitalistiëkoj periferiji, zasnovano na nedovoljno razvijenoj poljoprivredi, kojom se bavilo 75 % stanovniπtva, i sa vrlo malobrojnom radniëkom klasom, koja nije imala moguênost da u duæem vremenskom periodu stvori svoje autonomne klasne organizacije, buduêi da su i njena politiëka partija, a jedno vrijeme i klasni sindikati, bili zabranjeni od strane kraljevske vlasti. Struktura radniëke klase poslije osloboappleenja takoapplee nije pogodovala razvoju samoupravljanja. U redove radnika su preπli mnogi bivπi seljaci, od kojih je znatan broj i dalje bio vezan za selo - tzv. poluradnici, koji su u industriju, a time i u radniëke savjete, donosili sitnosopstveniëki mentalitet. Oni koji su posjedovali neku sitnu privatnu imovinu nisu bili posebno zainteresovani za funkcionisanje radniëkog samoupravljanja, jer im je vaæno da imaju radno mjesto, a egzistenciju su obezbjeappleivali kombinovanim prihodima iz druπtvenog i privatnog sektora. Kako su i oni imali jednaka samoupravna prava kao i gradski proletarijat koji nije posjedovao bilo kakva privatna sredstva za privreappleivanje, mogli su posluæiti neformalnim centrima moêi u privredi kao glasaëka maπina pri donoπenju odluka na radniëkim zborovima i u radniëkim savjetima. Prvi kongres radniëkih savjeta, odræan godine, je taëno konstatovao osnovni problem jugoslovenske radniëke klase: Jugoslovenska radniëka klasa je suviπe mlada; ona pati od nedovoljnog opπteg, profesionalnog i ekonomskog obrazovanja, kao i ostalih znanja neophodnih za uspjeπno upravljanje preduzeêima. Jugoslovenska politiëka elita se, dakle, naπla pred izborom - pomiriti se sa Ëinjenicom da ne postoje objektivni uslovi za radniëko samoupravljanje i ograniëiti se na manje reforme birokratskog sistema, ili ozakoniti radniëko samoupravljanje i stvarati uslove za njegovo proπirenje i snaæenje, uz istovremeno djelimiëno slabljenje moêi birokratije. Ona se opredijelila za drugo rjeπenje, imajuêi u vidu joπ jedan problem: sistem centralizovane planske privrede je omoguêio brzu obnovu i industrijalizaciju zemlje, ali je pokazao i svoje nedostatke, posebno u sferi ekonomske efikasnosti i reprodukcije neprihvatljivih odnosa moêi u druπtvu. Stoga ga je trebalo mijenjati ako se æeljelo iêi ka socijalizmu. Jugoslovensko partijsko voapplestvo je vjerovatno imalo na umu joπ jednu Ëinjenicu - da bi radniëki savjeti postepeno πirili svoju moê i uticaj u privredi, potrebno je u prvo vrijeme stvoriti solidne pravne osnove. Oni, naravno, nisu dovoljni, ali su neophodni. Tokom vremena se ti osnovi mogu proπirivati. Osim toga, u mjeri u kojoj se pokaæe prednost radniëkih savjeta u odnosu na birokratsko upravljanje privredom, radniëka klasa Êe sa viπe motiva uëestvovati u njihovom radu. To Êe povratno uticati na razvoj demokratske politiëke kulture, a postepeno πirenje opπteg i profesionalnog obrazovanja Êe osposobiti radnike da djelotvorno uëestvuju u radu radniëkih savjeta. Ako bi se Ëekalo da svi uslovi budu ispunjeni, radniëki savjeti vjerovatno nikad ne bi bili osnovani, jer bi birokratija toliko ojaëala da viπe ne bi dozvolila ograniëenje svoje moêi. Osim toga, godina je bila najpovoljniji momenat za njihovo osnivanje, imajuêi u vidu Ëinjenicu da je odlu- ËujuÊi podsticaj prelazu na sistem radniëkih savjeta dao sukob sa Staljinom. Na osnovu uputstva o osnivanju radniëkih savjeta u dræavnim preduzeêima od 23. decembra godine, radniëki savjeti su osnovani u 215 odabranih preduzeêa. Za pola godine njihov broj je porastao na 800. Nadleænosti ovih radniëkih savjeta su bile Ëisto savjetodavne prirode. Oni su mogli raspravljati o prijedlogu ekonomskih planova preduzeêa, pravilnika o radnoj disciplini, radnim normama i drugim pitanjima. Direktor je bio duæan da uzme u obzir miπljenje radniëkog savjeta, ali nije imao obavezu da ga prihvati. Ako se ne bi sloæio sa miπljenjem radniëkog savjeta, morao je o njemu obavijestiti administrativno-operativnog rukovodioca, Ëija odluka bi bila konaëna. Vrlo brzo se uvidjelo da ovako zamiπljeni radniëki savjeti ne mogu zadovoljiti interese radniëke klase, niti obezbijediti viπe demokratije, ekonomske efikasnosti i radne motivacije. Stoga se pristupilo donoπenju zakona kojim su radniëki savjeti definisani kao organi upravljanja preduzeêima. U preambuli Osnovnog zakona o predaji dræavnih preduzeêa i viπih privrednih jedinica na upravljanje radnim kolektivima iz godine se istiëe postepenost ovladavanja radnika procesom upravljanja preduzeêima u kojima rade. RadniËki savjeti su birani na period od godinu dana od strane svih Ëlanova radnog kolektiva. RadniËki savjet, kao i njegovi pojedini Ëlanovi, su mogli biti opozvani u bilo kom trenutku, Ëime se æeljela obezbijediti njihova stalna odgovornost radnicima. RadniËki savjeti su mogli imati izmeappleu 15 i 120 Ëlanova. To je bila njihova prva slabost. RadniËki savjeti sa velikim brojem Ëlanova su predstavljali neku vrstu radniëkih skupπtina i veê zbog toga se nisu mogli Ëesto sastajati i operativno upravljati preduzeêima. Te funkcije su, dijelom po slovu zakona a dijelom faktiëki, pripale upravnim odborima, kao izvrπnim upravljaëkim organima. Iako su upravni odbori birani od strane radniëkih savjeta i njima odgovorni za svoj rad, oni su svoju moê izvodili iz ovlaπêenja da zajedno sa direktorom svakodnevno upravljaju preduzeêima. Upravni odbori su do godine bili stvarni organi upravljanja preduzeêima, tim prije πto su odluëivali i o planovima preduzeêa.»lanovi upravnih odbora su nastavljali da obavljaju svoje redovne radne duænosti, πto je barem formalno doprinosilo njihovom demokratskom karakteru. Element centralizma, koji je uticao na smanjenje moêi radniëkih savjeta, je bila odredba po kojoj direktor preduzeêa, koji je bio odgovoran za njegovo operativno rukovoappleenje, nije bio biran od strane radniëkog savjeta, niti je njemu odgovarao za svoj rad, veê je bio imenovan od strane dræave ili upravnog odbora viπeg privrednog udruæenja. Moæe se reêi da je odnos radniëkih savjeta i upravnih odbora bio sliëan odnosu parlamenta i vlade, pogotovo onda kad su radniëki savjeti imali po nekoliko desetina ili Ëak stotinu Ëlanova. Oni su imali pravo da donose najvaænije odluke u preduzeêu, koje su pripremali i izvrπavali upravni odbori. Od sastava svakog konkretnog radniëkog savjeta, æelje, informisanosti i obrazovanja njegovih Ëlanova je zavisilo da li Êe prijedlozi upravnog odbora biti samo formalno potvrappleeni, ili Êe radniëki savjet o njima samostalno raspravljati i odluëivati. Sistemski nedostatak se ogledao i u tome πto su radniëki savjeti viπe bili usmjereni na utvrappleivanje opπte ekonomske politike preduzeêa, πto je davalo prednost upravnim odborima.

242 242 Historijska pitanja Razvoj sistema Zasluga je jugoslovenske politiëke elite πto je joπ 50-ih godina izrazila spremnost da razvije sistem samoupravljanja i da ga prenese sa mikro na makro nivo druπtvenog organizovanja. Tako godine dolazi do formiranja jugoslovenskog radniëkog savjeta - VijeÊa proizvoappleaëa kao doma Savezne narodne skupπtine, Ëime radniëka klasa u oblasti proizvodnje dobija pravo da uëestvuje u odluëivanju o ekonomskim pitanjima koja se tiëu druπtva kao cjeline a ne samo pojedinih preduzeêa. Samoupravljanje se πiri i na druge privredne djelatnosti i javne sluæbe, Ëime i radniëki savjeti dobijaju na znaëaju. Novi ustav iz godine uvodi Ëetiri vijeêa radnih zajednica u strukturu skupπtina kao organa dræavne vlasti i samoupravljanja, a Ustav iz godine predviapplea obrazovanje vijeêa udruæenog rada u skupπtinama svih nivoa, sa izuzetkom Skupπtine SFRJ.»ini se da ovo nije bilo sluëajno. Odsustvo VijeÊa udruæenog rada Skupπtine SFRJ je dovelo do razbijanja jedinstva radniëke klase i njenog zatvaranja u republiëke i pokrajinske okvire, dok su u Skupπtini SFRJ, u skladu sa novom koncepcijom konfederalizovane federacije, sjedili predstavnici republiëkih i pokrajinskih birokratija, πtiteêi svoje interese i pregovarajuêi o minimumu zajedniëkih interesa. Veliki znaëaj za sudbinu radniëkih savjeta je imao novi sistem ustanovljen Ustavom iz i Zakonom o udruæenom radu (ZUR) iz godine. Nesumnjiva prednost novih sistemskih rjeπenja je bio delegatski sistem, koji je, barem formalno, uëvrstio pravnu vezu radnika sa delegatima - Ëlanovima radniëkih savjeta, koji su imali obavezu da rade na osnovu smjernica onih koji su ih birali, a ne prema slobodnom tumaëenju njihovih interesa (Ëlan 101 stav 4 Ustava SFRJ iz godine). Umjesto preduzeêa, obrazuju se radne organizacije (RO), koje su u svom sastavu mogle imati viπe osnovnih organizacija udruæenog rada (OOUR), koje, opet, nisu mogle djelovati kao samostalni ekonomski i pravni subjekti. Krupna preduzeêa su bila organizovana kao sloæene organizacije udruæenog rada (SOUR). Sa stanoviπta ostvarivanja ideje radniëkih savjeta, svrha osnivanja OOUR-a je bila da se ostvari neposrednija veza izmeappleu radnika, a zatim izmeappleu njih i izabranih delegata u radniëkim savjetima (Potts, 1996: ). Drugim rijeëima, namjera je bila da se radniëko samoupravljanje uëini neposrednijim, Ëemu je trebala doprinijeti veliëina OOUR-a - prosjeëan je imao izmeappleu 300 i 400 radnika (Potts: 1996: 334). U velikim preduzeêima je bilo teπko ostvarivati samoupravljanje, poπto radnici nisu mogli kontrolisati procese odluëivanja (Sekelj, 1990: 22). Za razliku od zakona iz godine, sistemska rjeπenja iz i godine su proπirivala prava radniëkih savjeta. Radnici iz svih dijelova radnog procesa su imali svoje delegate u radniëkom savjetu. Savjeti su imali pravo da biraju izvrπne organe i direktore, izraappleuju nacrt statuta, utvrappleuju ekonomsku politiku, plan i program rada i razvoja. Birokratija, meappleutim, nije htjela da formalno bude iskljuëena iz tog procesa. Bilo je predviappleeno da Êe posebne komisije, sastavljene od predstavnika radniëkog savjeta, sindikalne organizacije i druπtveno-politiëke zajednice, pripremiti odluku o izboru nosilaca izvrπnih funkcija koju Êe radniëki savjet prihvatiti ili odbaciti. S druge strane, materijalna osnova djelovanja radniëkih savjeta je proπirena, tako da su oni u veêoj mjeri mogli odluëivati o viπku vrijednosti i akumulaciji, πto je bilo od suπtinskog znaëaja za jaëanje njihovog poloæaja u procesu odlu- Ëivanja. RadniËki savjeti su polovinom 50-ih godina raspolagali sa svega % ukupne akumulacije, da bi ustavnim amandmanima iz godine cjelokupna akumulacija pripadala OOUR-ima. UoËi reforme godine, 80 % dohotka je bilo van domaπaja preduzeêa (Sekelj, 1990: 12). Zaπto je propalo? Stotine hiljada radnika su uëestvovale u radu radniëkih savjeta, πto je predstavljalo dragocjeno iskustvo za njih. Dok je godine bilo Ëlanova radniëkih savjeta, taj broj se godine poveêao na (Potts, 1996: 341). U godini 70,5 % Ëlanova radniëkih savjeta su bili radnici (GorupiÊ, 1972: 695). Prema jednom istraæivanju, koje navodi Dæordæ Pots (George Potts), izmeappleu 77 i 80 % radnika je smatralo da je samoupravljanje najbolji i najpravedniji put razvoja jugoslovenskog druπtva, ali je istovremeno 60 % smatralo da se ono ne ostvaruje u praksi (Potts, 1996: 356). To je bio kljuëni problem - radnici su prihvatili ideju, ali su poslije izvjesnog vremena i niza neuspjeπnih pokuπaja da ovladaju mehanizmima samoupravnog odluëivanja shvatili da u tome ne mogu uspjeti. Ipak, oni se nisu okrenuli protiv same ideje sve dok je sistem, koji ju je nosio, mogao da funkcioniπe, odnosno dok nije doπao u takve unutraπnje protivrjeënosti iz kojih se viπe nije mogao izvuêi. Nezavisna strana istraæivanja, poput onog koje je izvrπila Meappleunarodna organizacija rada (ILO) godine, potvrdila su da je samoupravljanje, u Ëijem temelju je stajao sistem radniëkih savjeta, umanjilo moê nadzornog i administrativnog osoblja (Horvat, 1984: 144). Ono je doprinijelo preraspodjeli druπtvene moêi u korist radnika, iako su radniëki savjeti i dalje imali manje moêi od direktora i upravnih odbora (istraæivanje Vladimira Arzenπeka u Potts, 1996: 354). Zanimljivo je da vladajuêa partija nije uvijek mogla raëunati na premoê u procesu odluëivanja na mikroekonomskom nivou. taviπe, funkcioneri Saveza komunista u preduzeêima su Ëesto imali manje moêi od radniëkih savjeta. Prema istraæivanju Vladimira Arzenπeka, funkcioneri SKJ su imali manje moêi od radniëkih savjeta u periodu godina (prema: Sekelj, 1990: 33). To je znak da glavna borba za moê u preduzeêima nije voappleena izmeappleu partije i radnika, veê izmeappleu neformalnih centara moêi i izvrπnih organa, s jedne i radniëkih savjeta, s druge strane. Istraæivanja su pokazala da su Ëlanovi vladajuêe partije bili u manjini u radniëkim savjetima, a u veêini u poslovodnim organima. Tako je godine bilo delegata u radniëkim savjetima, od kojih su bili Ëlanovi Saveza komunista.»lanovi SK su bili manjina Ëak i u izvrπnim organima, ali zato u veêini u poslovodnim organima, npr. u individualnim poslovodnim organima ih je bilo od (Sekelj, 1990: 46). Odnos Ëlanova i neëlanova SK u organima upravljanja preduzeêima, pa i u radniëkim savjetima, sam po sebi nije dokaz dominacije ili odsustva dominacije vladajuêe partije u ovim organima. Sve zavisi od nekoliko faktora. Prvi je da li je vladajuêa partija bila zainteresovana da utiëe na donoπenje neke odluke. Poπto su radniëki savjeti djelovali na mikro nivou, a dræava je intervenisala u ekonomski æivot na makro nivou, partijskoj eliti nije ni bilo vaæno da interveniπe uvijek kad bi radniëki savjet odluëivao. Drugo, kvalitet partijske organizacije u preduzeêu je takoapplee bio od znaëaja za njen uticaj na radniëki savjet, jer je organizacija SK sastavljena od uglednih i zainteresovanih Ëlanova mogla viπe uticati od slabe organizacije koja nije bila mnogo zainteresovana za svakodnevno funkcionisanje samoupravljanja. TreÊe, ukoliko je sindikalna organizacija bila nezavisnija, a nivo struënog znanja i politiëke svijesti radnika viπi, organizacija SK nije mogla lako, Ëak i ako je htjela, da dominira procesima odluëivanja u radniëkim savjetima.

243 Historijska pitanja 243 Radnici koji su uëestvovali u radu organa samoupravljanja, u prvom redu radniëkih savjeta, su u veêini smatrali da imaju relativno skromne moguênosti uticaja na konaënu odluku. Prema istraæivanju Ivana GrdeπiÊa, 42 % radnika u OO- UR-ima je godine smatralo da ima osrednji ili znaëajan uticaj u procesu odluëivanja (Potts, 1996: ). Po drugom istraæivanju, Ëak 83 % radnika je godine izjavilo da ima vrlo mali uticaj na odluëivanje o vaænim pitanjima u radnoj organizaciji (Sekelj, 1990: 33-34). Osim toga, radnici nisu posjedovali dovoljno informacija o radu preduzeêa, a nije bilo ni sistematskog obrazovanja odnosno pripremanja za uëeπêe u radu samoupravnih organa. Direktori koji su imali bolje odnose sa politiëkim centrima moêi, barem na lokalnom nivou, mogli su lakπe da ostvare dominaciju, a ako nisu preduzimali nezakonite aktivnosti ili drastiëne mjere krπenja samoupravnih prava radnika, bilo je teπko oduprijeti se njihovoj dominaciji, pogotovo ako su socijalna i obrazovna struktura radnika bile nepovoljne. UËeπÊe u radu radniëkih savjeta i donoπenju odluka iz njihove nadleænosti je ukazivalo na izrazitu nesrazmjeru izmeappleu rukovodilaca i obiënih radnika. Prema jednom istraæivanju, 86 % prihvaêenih odluka u radniëkim savjetima su inicirali rukovodioci (Sekelj, 1990: 30). Odnosi moêi nisu bili tako nepovoljni i jednostrani da radnici nisu mogli uticati na ponaπanje izvrπnih organa u preduzeêu. PolitiËka elita je morala biti osjetljiva na stavove i osjeêanja radnika, pogotovo πto je radniëku klasu stavila u srediπte svoje propagande i ideologije. Ako je dræava radniëka, a vlast pripada radniëkoj klasi, nezamislivo je da radnici pribjegavaju πtrajkovima i drugim oblicima otpora toj istoj dræavi, jer to znaëi ne samo da nisu zadovoljni svojim poloæajem, veê i da smatraju da svoje interese ne mogu ostvariti u institucijama samoupravljanja, koje je bilo temelj cjelokupne vladajuêe ideologije. Drugim rijeëima, politiëka elita je, da bi oëuvala legitimitet, morala dræati pod kontrolom svoje pripadnike koji su æeljeli ja- Ëati svoje pozicije na raëun radniëkih savjeta. Ona je, odreappleujuêi novu ideologiju samoupravljanja u periodu poslije godine, ograniëila samu sebe. Otud, iako su lokalni partijski komiteti igrali odreappleenu, nekad veêu nekad manju, ulogu u kadrovskim rjeπenjima, ni oni nisu mogli prenebregnuti neraspoloæenje radnika i stavove radniëkih savjeta, barem onda kad su ovi bili sposobni da samostalno djeluju. Nepoznavanje ekonomskih kategorija i pravnih propisa od strane jednog broja Ëlanova radniëkih savjeta je dovelo do njihovog pretvaranja u formalne donosioce odluka koje su pripremale struëne sluæbe i izvrπni organi u preduze- Êima. Takve pojave, meappleutim, ne mogu po sebi obezvrijediti ideju radniëkih savjeta. RadniËki savjet Ëine radnici razliëitih zanimanja i stepena obrazovanja. Meappleu njima se uvijek nalaze oni koji mogu kvalifikovano odluëivati o pitanjima iz nadleænosti radniëkog savjeta, Ëiji sastav Ëine ne samo manuelni radnici veê i struënjaci razliëitih profila. Osim toga, manuelni radnici imaju interese koji su jednako legitimni kao i interesi struënjaka, pa imaju pravo da uëestvuju u njihovom ostvarivanju, baπ kao πto manje obrazovani i upuêeni graappleani imaju pravo da budu birani u parlament i kao πto ministri odluëuju o svim pitanjima iz nadleænosti vlade iako su jedva kvalifikovani za voappleenje svog resora. Najvaænije je da radnici koji posjeduju posebna znanja potrebna za kvalifikovano odluëivanje radniëkog savjeta ne postanu dio centara moêi koji nastoje koncentrisati upravljaëke prerogative u svojim rukama. Na koncu, Ëlanovi radniëkog savjeta, koji nemaju dovoljno struënog znanja, uvijek mogu angaæovati nezavisne spoljne struënjake, barem kad se radi o najvaænijim odlukama o kojima treba da odluëuju. Razvoj samoupravljanja je iπao paralelno sa procesom decentralizacije ekonomskog upravljanja, πto nisu identiëne pojave. PolitiËka elita je relativno dugo zadræavala i formalno velika ovlaπêenja u donoπenju odluka ekonomskog karaktera, a demokratizacija je vrπena u formi procesa decentralizacije, tako πto su odluke donoπene na niæim nivoima, prvo u republikama, a zatim u opπtinama. To, meappleutim, za samoupravljanje nije bilo pozitivno, poπto su brojne vaæne odluke i dalje donoπene van samoupravnih organa, πto zna- Ëi i radniëkih savjeta. Ima miπljenja da je samoupravljanje dobilo praktiëni smisao tek nakon uvoappleenja træiπta privrednom reformom godine (Sekelj, 1990: 21). Ako se ovo shvatanje prihvati kao taëno, znaëi da je proteklo punih petnaest godina prije nego πto su radniëki savjeti, osloboappleeni pretjerane stege dræave, mogli poëeti djelovati samostalnije. Da bi radniëko samoupravljanje postalo dominantan na- Ëin odluëivanja, i to ne samo na nivou preduzeêa, veê ekonomije kao cjeline, bilo je potrebno ostvariti integralnu demokratiju. To znaëi da je ekonomska demokratija morala biti praêena politiëkom demokratijom. Ova druga je bila neophodna iz viπe razloga. Ona bi omoguêila kritiku dræavnih organa, koji su bili pod kontrolom voapplestva jedine partije, a donosili su najvaænije ekonomske odluke i odreappleivali stepen samostalnosti radniëkih savjeta. PolitiËka demokratija, pra- Êena slobodom kritike i viπepartijskim sistemom, bi doprinijela pluralizmu ideja i olakπala kritiku predominacije oligarhijskih tendencija u funkcionisanju samoupravljanja na mikro nivou. Osim toga, politiëka demokratija bi uëinila smislenijim samoupravljanje na makro nivou. Drugo, politiëka demokratija otvara prostor za stvaranje autonomnog radniëkog pokreta. RadniËka klasa u Jugoslaviji nije imala autonomne klasne organizacije. Pretpostavljalo se da je ona vladajuêa klasa, da ima svoju dræavu, pa joj nisu potrebne posebne klasne organizacije nezavisne od dræavnog aparata. Na koncu, to bi bilo suprotno samoj prirodi radniëke samoupravne dræave, jer se radnici ne mogu boriti protiv sebe samih. U stvarnosti, meappleutim, dræava je bila organizacija u sluæbi politiëke elite, a samoupravljanje pod pritiskom etatizma. Stoga je bilo nuæno priznati legitimnost postojanja od dræave i partije nezavisnih sindikata i drugih radniëkih organizacija. Poπto su zvaniëni sindikati bili pod kontrolom partijske elite, za samostalnost i djelotvornost radniëkih savjeta bi bilo od neprocjenjive vrijednosti da su mogli biti osnovani nezavisni sindikati. Oni bi mogli kritikovati i korigovati rad zvaniënih sindikata i partije i obuzdavati oligarhijske tendencije u radu radniëkih savjeta. Isticanje alternativne sindikalne kandidatske liste na izborima za radniëki savjet bi samo moglo poboljπati rad istih, jer bi u njihov sastav lakπe bili birani radnici koji nisu spremni da samo formalno potvrappleuju prijedloge uprave. Samoupravljanje u cjelini je pozitivno uticalo na motivisanost radnika, ekonomske rezultate preduzeêa, humanizaciju i demokratizaciju radnih odnosa. To je podstaklo Roberta Dala (Robert Dahl), ameriëkog teoretiëara demokratije, koji nije bio marksist, da ocijeni da Jugoslavija ima manje demokratije u upravljanju dræavom od SAD, ali viπe demokratije u upravljanju privredom. Istraæivanja su pokazala da pravo radnika da odluëuju nije dovelo do opadanja discipline. Produktivnost rada je porasla, a Jugoslavija je postizala jednu od najviπih stopa rasta u svijetu. Samoupravljanje je znaëilo i demokratizaciju politiëke sfere, a osnivanje jugoslovenskog radniëkog savjeta, prvo u formi VijeÊa proizvoappleaëa Savezne narodne skupπtine, a zatim vijeêa udruæenog rada,

244 244 Historijska pitanja je predstavljalo pokuπaj πirenja ideje radniëkih savjeta na makro nivo. Samoupravljanje ili participacija? Normativno, radniëki savjeti su bili organi radniëkog samoupravljanja. Stvarno, to su bili organi radniëke participacije. Po slovu ustava i zakona, Jugoslavija je bila zemlja samoupravne demokratije. U praksi, bila je to participativna demokratija. Samoupravljanje podrazumijeva ravnopravnost uëesnika procesa odluëivanja u tom smislu da ne postoji grupa koja je za sebe faktiëkim putem monopolisala moê odluëivanja. Da bi samoupravljanje bilo uspostavljeno, neformalni centri moêi i formalni izvrπni organi ne mogu imati veêu moê odluëivanja od radniëkih savjeta. Samoupravljanje podrazumijeva da nema podjele na nas, koji u odluëivanju uëestvujemo sporadiëno i zavisno od pitanja do pitanja, i njih, koji suπtinski mogu nametnuti svoju volju u veêini sluëajeva. RadniËka participacija znaëi da u radu radniëkih savjeta uëestvuju dvije velike grupe, koje nisu predviappleene pravnim aktima i politiëkim programima, koje ne postoje u pravnim normama, ali svoju egzistenciju, volju, interese i moê ispoljavaju na svakoj sjednici radniëkog savjeta. Prvu grupu Ëine radnici, koji imaju znaëajna formalna prava, u Jugoslaviji Ëak veêa nego bilo gdje i bilo kad u svijetu, ali ne mogu da ih iskoriste u dovoljnoj mjeri da se nametnu kao odluëujuêi faktor odluëivanja. Drugu grupu Ëine neformalni centri moêi, pod kojima se misli na birokratiju i menadæere, a u pojedinim preduzeêima su ih obiëno Ëinili direktor, pojedinci iz reda struënog osoblja, funkcioneri SK i sindikata. Oni nisu mogli uvijek da nametnu svoju volju radnicima i radniëkom savjetu, ali su, naëelno, odluëujuêe uticali na sadræaj odluka koje su radniëki savjeti donosili. Radi se, dakle, o dvije grupe koje su posjedovale nejednaku moê, pri Ëemu je vaæno da radnici, kao Ëlanovi radniëkih savjeta, nisu bili liπeni moêi u cjelini. Dva razloga su odluëujuêe uticala na to. Prvo, samoupravljaëka prava radnika su bila tako velika i tako urasla u temelje sistema, da je bilo nemoguêe njihovo drastiëno krπenje bez posljedica po sistem i politiëku elitu. Jugoslovenska politiëka elita je odgovorna πto radniëki savjeti nikad nisu postali dominantni organi odluëivanja u ekonomiji, pa i u druπtvu kao cjelini, ali je zasluæna i zato πto je samu sebe ograniëila, stalno πireêi manevarski prostor djelovanju radniëkih savjeta. Drugo, zvaniëna ideologija je poëivala na samoupravljanju. PolitiËka elita nije smjela dopustiti da ignoriπe sve zahtjeve i stavove radniëkih savjeta i ne doprinese njihovom funkcionisanju, a da ne rizikuje gubitak vlastitog legitimiteta. Ali, zato je neformalnim sredstvima pronalazila naëin da zadræi svoj monopol i pretvori radniëke savjete u pomoêne organe. Objektivni faktori su joj iπli na ruku. Prvo, jugoslovenska radniëka klasa je bila mlada, u prvo vrijeme jako malobrojna, a ubrzana industrijalizacija nije pozitivno doprinijela njenoj povoljnoj strukturi, jer je u njen sastav uπlo dosta dojuëeraπnjih seljaka, kao i slabo obrazovanih radnika. Jugoslovensko druπtvo je u vrijeme osnivanja prvih radniëkih savjeta joπ uvijek bilo agrarno. Drugo, jugoslovenska radniëka klasa nije imala dugu tradiciju legalne borbe posredstvom svojih autonomnih organizacija (partije i sindikata), kao πto su je imali, na primjer, engleski, francuski ili njemaëki radnici. To je nuæno uticalo na njenu klasnu svijest i sposobnost samostalnog djelovanja. TreÊe, jugoslovensko druπtvo prije Drugog svjetskog rata nije poëivalo na tipu demokratske politiëke kulture, veê je narod bio naviknut da slijedi voapplee umjesto da na principu graappleanskog samoorganizovanja samostalno ostvaruje bar dio svojih interesa.»etvrto, socijalistiëka svijest u Jugoslaviji se raappleala uporedo sa borbom za nacionalno osloboappleenje u periodu i poslije rata u jeku nastojanja da se zemlja obnovi i industrijalizuje. SocijalistiËke ideje su do Drugog svjetskog rata bile slabo razvijene i revolucije sasvim sigurno ne bi bilo da nije bilo tog rata. Ideja radniëkih savjeta, pak, podrazumijeva svijest o potrebi radniëkog samoorganizovanja, poznavanje i prihvatanje ideje socijalizma u relativno duæem vremenskom periodu. Iako ideja radniëkih savjeta ne moæe Ëekati gotove radnike, koji su u cijelosti upoznati sa idejom socijalizma, ona je teπko ostvariva u druπtvu u kome se do socijalizma ne bi doπlo da komunistiëka partija nije podnijela ogromne ærtve tokom Drugog svjetskog rata i na temelju tih ærtava, ali i nesumnjive æelje za druπtvenim promjenama, stekla legitimitet da provodi svoj program. Peto, komunistiëka partija je u to vrijeme bila centralistiëki organizovana, sa Ëvrstim hijerarhijskim odnosima, staljinizirana, sa programom i ideologijom u Ëijem centru je stajala dræava a ne samoorganizovana radniëka klasa, dok radniëka klasa nije imala nikakve autonomne organizacije kao protivteæu tako moênoj partiji. I kad se politiëka elita dobrovoljno odrekla dijela svoje moêi, zadræala je kljuëne pozicije u druπtvu, pogotovo na viπim nivoima odluëivanja. U takvoj situaciji samoupravljanje je moglo funkcionisati onoliko koliko je politiëka elita dopuπtala i/ili onoliko koliko su se radnici uspjeli izboriti. Jugoslovensko iskustvo radniëkih savjeta, sa stanoviπta njihovog emancipatorskog potencijala, nije negativno. Ono je toliko bogato da predstavlja nezaobilazan predmet istraæivanja za svakoga ko se bavi danaπnjim pokuπajima uvoappleenja radniëkog samoupravljanja, pogotovo u nekim zemljama Latinske Amerike, ali i naëelno, za svakoga ko se bavi osmiπljavanjem demokratske alternative. Jugoslovensko iskustvo nas navodi na dva osnovna zakljuëka. Neuspjeh nisu doæivjeli radniëki savjeti kao organi radniëkog samoupravljanja veê kao organi radniëke participacije. Joπ taënije, radniëki savjeti kao pokuπaj demokratizacije ekonomskog sistema uopπte nisu doæivjeli neuspjeh. Oni su propali zajedno sa sistemom koji je normativno bio samoupravni a stvarno participativni ili sa-upravni (jer su zajedno, i to neravnopravno, upravljali elita i radnici), i to ne zbog slabosti radniëkih savjeta veê zbog slabosti ekonomskog i politiëkog sistema u kome su ovi organi morali djelovati. RadniËki savjeti po sebi nisu mogli spasiti sistem u kome nisu bili glavni organi odluëivanja, kao πto nisu mogli biti uzrok njegovog sloma, jer se politika u okviru tog sistema formulisala od strane politiëke elite, a ne od strane samoupravno organizovanih radnika. LITERATURA GorupiÊ, Drago: Razvoj samoupravne organizacije preduzeêa, u Teorija i praksa samoupravljanja u Jugoslaviji, RadniËka πtampa, Beograd, Horvat, Branko: PolitiËka ekonomija socijalizma, Globus, Zagreb, Kardelj, Edvard: Samoupravljanje i druπtvena svojina, BIGZ, Beograd, Potts, George A.: The Development of the system of Representation in Yugoslavia with Special Reference to the Period Since 1974, University Press of America, Lanham - New York - London, 1996 Sekelj, Laslo: Jugoslavija, struktura raspadanja, Rad, Beograd, StojanoviÊ, Svetozar: Diskusija o predavanju Predraga Vranickog, Praxis, No. 5-6/1967. Ustav SFRJ iz godine Ustav SFRJ iz godine

245 Obljetnice Pariska komuna: godiπnjica koja je samu sebe obeleæila Dragoslav DaniloviÊ»oveka ne razvija priroda, nego sloboda. Immanuel Kant U - previπe - πirokim i okoπtalim artritiënim krugovima danaπnje evropske socijaldemokratije (ako uopπte kao takva joπ uvek postoji u starim i Alchajmerom usporenim socijaldemokratskim partijama Evrope), u veëito jalovim i izgleda noênim polucijama uznemiravanim liberalizmima i konzervativizmima i u prerano pripitomljenim ekologizmima uobi- Ëajilo je se miπljenje da je, bar za Evropu, doba revolucija proπlo. Na svoju invalidnost kivni; vena i nozdrva natrulih od decenijskog unoπenja oportunizma, pomenuti metuzalemi Evrope, spoëitavaju, onome ko drugaëije misli, romantizam, ludost, sentimentalnost, neodgovornost, zanesenjaπtvo... kao i puno drugih neprozirnih termina pod kojima, svi to znamo, svako podrazumeva neπto drugo - dakle niko ne zna πta, ustvari, znaëe. Ova oportuna i uvlakaëki omaπêena terminoloπka ujdurma ima za cilj da nas podstakne da ludi kao Kandid ponavljamo za njima kako æivimo u najboljem od svih moguêih svetova i kako nikakva promena nije potrebna - u svakom sluëaju ne radikalna - ako je i potrebna onda neka to bude neka blaga korekcija (pa zar nas bog nije stvorio samo da dovrπimo njegovo delo - NIJE!!!), tek tolika da nam bude bolje, malo bolje, taman onoliko koliko je potrebno da njihovu nezamenjivost i πezdesetogodiπnje rotiranje u moêi na vlasti ne dovodimo u pitanje. Radosni kao deca vrte se na tom karuselu. Smenjuju se njihove boje: crno, æuto, crveno, zeleno... crno, æuto, crveno, zeleno... crno, æuto, crveno, zeleno... Dok nam viπedecenijsko gledanje u ovaj πareni prizor stvara muëninu i nagoni nas na povraêanje, dok bljujemo iz sebe sve ludosti, iracionalnosti, nelogiënosti i licemerja kojima su nas opijali pitamo se da li smo mi postali slepi za boje, pa ih viπe ne razlikujemo i veê su nam sve nekako iste ili su oni toliki prevrtljivci da viπe ne razlikuju sopstvene ideologije - fundamentalne principe etika i politika za koje se zalaæu A posle, kada povratimo sva ta ; praznih stomaka pogledamo iza nas u prostor i proπlost i setimo se da: - Revolucija je majka, pobuna je kolevka, a kritika je mleko Slobode - - kojoj Êemo jednom, kada je dosegnemo, dati ime Demokratija - - Direktna Demokratija - Da smo hegelovci i da nam je dijalektika maternji jezik bilo bi nam veoma lako govoriti o godiπnjici koja proslavlja samu sebe i o naëinu na koji ona to Ëini. Meappleutim, mi verovatno nismo hegelovci, ali nam dijalektika ipak svima jeste maternji jezik. Zato nam valjda i neêe biti previπe teπko da vidimo kako se jedan pariski dogaappleaj (ideja) od pre sto Ëetrdeset godina recimo deπava u Atini On se ne ponavlja, on se dogaapplea na dva razliëita mesta u dva razliëita vremena. Ideja to moæe, to je njena suπtinska karakteristika. ReË je naravno o sto Ëetrdeset godina Pariske komune. Kako niko nije naπao za shodno da znaëajnije obeleæi ovaj jubilej, pa ni Francuska, Komuna ga je obeleæila sama, a mesto odræavanja je bilo u Atini. Naravno, ovo nam moæe izgledati neobiëno jer su, na prvi pogled, drugaëije okolnosti bile u Parizu 1871., nego danas u Atini Komunari u Parizu su se borili protiv imperijalizma svog cara i nemaëkog kancelara, dok se graappleani Atine danas bore protiv bankarskog i korporacijskog imperijalizma. Posle Argentine 2001, GrËka je novi veliki masterpiece Meappleunarodnog monetarnog fonda i raznih klubova poverenika. Ali uz to, ona je i slika naπe sopstvene buduênosti. Meappleutim, ono πto Ëini suπtinu obe pobune, i jednu ideju je - teænja za πto direktnijom demokratijom. Za odluëivanjem od strane onih na koje Êe se te odluke i odnositi, dakle samozakonodavstvo (autonomija) - samoupravnost. Graappleani Atine, sliëno kao i Pariza nekada, i joπ sedamnaest gradova u GrËkoj svake noêi na gradskim trgovima organizuju skupπtine na kojima se ljudi okupljaju i na direktno demokratski naëin diskutuju o svom druπtvu. Aktuelnost Pariske komune, ne ona javnomnjenjska jer ona gotovo i ne postoji, veê ona ontoloπka - bivstvena koja egzistira u idejama kojima se poima sloboda navodi nas da je se setimo. A joπ viπe nas

246 246 na to navodi primetan strah od slobode koji se konstantno instalira u ljude od strane raznih elita, naro- Ëito posle perioda pobuna kada su iste te elite osetile strah od slobode, ali ne svoje, veê od slobode svojih graappleana. Iako je ovo sto Ëetrdeseta godiπnjica Komune, ipak Ëini se da buduênost pripada njoj. Jedan od glavnih razloga potiskivanja Pariske komune u zasenak ostalih istorijskih dogaappleaja je to πto je ona bila prva proleterska revolucija i prva proleterska dræava. Mada je karakteristiëna po elementima spontaniteta, ona je ipak bila znatno odreappleena onim teænjama koje su postojale joπ od perioda Velike revolucije, a naroëito dogaappleajima iz godine. Trajala je samo 73 dana, od 18. marta do 28. maja Za to kratko vreme komunari su sproveli niz reformi: Uvedeno je besplatno i obavezno obrazovanje; po principu za isti rad ista nadnica izjednaëen je rad muπkaraca i æena; uvedena je izbornost i smenjivost svih rukovodeêih sluæbenika; odvojena je crkva od dræave, ukinute su sve dræavne dotacije za crkvu, a njena imanja su proglaπena narodnim dobrom, izba- Ëena su sva verska obeleæja iz πkola i javnih ustanova; plate dræavnih sluæbenika spuπtene su na nivo proseëne radniëke plate; strancima su data jednaka prava kao i domaêim graappleanima, a nekima i odgovorne funkcije u veêu Komune i odbrani grada; fabrike Ëiji su vlasnici pobegli date su na upravljanje radnicima; ukinut je noêni rad; sruπen je spomenik Pobednika simbol πovinizma i mrænje meappleu narodima; ukinuta su dugovanja za stanovanje; zabranjena je prodaja zaloæene robe i lihvarstvo Komuna je krvavo uguπena u zadnjoj nedelji maja posle dva meseca svakodnevog topovskog granatiranja i borbi. Po ulasku u grad ubijeni su svi za koje je se sumnjalo da imaju i najmanje simpatija za Komunu. Streljanja su trajala nedeljama. Ubijeno je oko ljudi. Niko nije umro za slobodu, nego su se neki prosto za nju bili rodili. U poslednjih Ëetrdesetak godina u pojaëanom i opπtem πirenju straha od slobode - naravno, u pitanju je strah od nepoznatog - Ëesto se zaboravlja da su poslovicu Bolje æiv magarac, nego mrtav lav izmislili magarci (kako reëe Zoran RadmiloviÊ). O ærtvama koje su podneli Komunari retko se govori. A kada se o njima, ipak priëa, onda je to uvek sa prizvukom saæaljenja koje bi trebalo da oseêamo prema nezrelim zanesenjacima sklonim samoubistvu. Konzervativne vladajuêe elite (sve) æele da borbu za slobodu okarakteriπu kao samoubilaπtvo, a da svaki naπ strah od posledica delovanja tih elita kroz moê, vlast i institucije proglase za paranoju, opiπu kao teoriju zavere Da svaku ozbiljnu pobunu, istorijsku ili savremenu, svejedno, predstave kao karneval samoubica koji ne æele niπta drugo nego da kroz pobunu izvrπe kolektivno samoubistvo. Naravno, oni igraju na kartu da Êemo mi tu suicidnost pripisati Obljetnice bolesti i ludosti i reagovati povlaëenjem pred pomislima zatvaranja u institucije za brigu o mentalnom zdravlju, a da neêemo u tom opisu pobune kao simptoma suicidnosti primetiti vaænu implicitnu poruku koja se πalje od strane istih elita: to je ustvari pretnja ubistvom - ukoliko se drznemo. Uradite li πto i oni zavrπiêete kao i oni - Komunare je ubio neko drugi. Te u skladu s takvim kulturnim brainwashing-om zaboravljamo, potcenjujemo ærtve ili se prema njima odnosimo kao prema nezreloj deci. A zaboravljajiuêi ærtve zaboravljamo i tekovine i gubimo njihove plodove. Zaπto ih zaboravljamo? Moæda zato πto nas i jedne i druge obavezuju. Tu obavezu Ëini joπ teæom to πto danas i ærtve i tekovine, ne traæe niπta za sebe. One traæe da mi uëinimo neπto za nas. E, tu nam tek niπta nije jasno Moæda je lakπe ignorisati ih? Da li je moguêe? Nije!!! - nemoguêe stvari je uvek lakπe prihvatiti, ali to ih ne Ëini moguêijim. Setite se samo boga i Deda Mraza. U savremenom obrazovanju Pariska komuna gotovo se ne pominje - smatra se da je neetiëno uznemiravati i zbunjivati mlade priëom o nekim ljudima koji su umrli u pokuπaju zasnivanja nekog Ëudnog druπtva, u kome neêe imati ni vlasti ni moêi viπe od drugih, a moæda najpotresnije - ni viπe novca. Iz jednostavnog razloga, πto mladi danas ne primaju, veê kupuju znanje, a muπterijama se obiëno ne nudi ono πto nije lako i prijatno za upotrebu. PlaÊeno znanje nudi ono πto je lepo, a ne ono πto je taëno. Mladima ili starima, svejedno, ne priznati istinu: da smo malo trgovali u njihovo ime njihovim slobodama. Istinu za koju su se toliko borile savremene politike: da smo sve slobode prodali za slobodu trgovine UËiniti napore za slobodu apsurdnim, romantizovati ih, preseliti ih u liriku ili ih moæda pomeriti Ëak u mit, cilj je i ideja svakog savremenog neoklasiënog liberalizma i konzervativizma.»esto se i kod ovog poslednjeg stavlja prefiks neo da gradi oksimoron i navodi na laænu pretpostavku da je konzervativizam nosio i humanija lica. Ovaj zaborav u Francuskoj je moæda i uoëljiviji nego u nekim drugim dræavama, ali ni u njima ne izostaje. Verovatno zbog toga πto su upravo njene æene i muπkarci radnici, seljaci, mislioci napravili ogromne korake u pravcu oslobaappleanja ljudi. Ali savremena Francuska nije im ostala duæna, uëinila je puno pritajenih, sofisticiranih i potmulih napora da ih zaboravi, upravo na pomenuti naëin premeπtajuêi ih u tradiciju, u proπlost, poetiku i mit. PretvarajuÊi ih u datum, u niπta viπe od 14. jula - u praznik. Samo u tom duhu i takvom kontekstu francuski istoriëari su mogli krajem osamdesetih godina proπlog veka da konstatuju konaëni kraj Velike revolucije - povlaëenjem KomunistiËke partije Francuske kao poslednjeg nosioca jakobinizma, konsolidacijom odnosa dræave i crkve, πto neodoljivo podseêa na konkordat Napoleona Bonaparte sa papstvom iz 1801., jaëanjem

247 Obljetnice centralizacije Francuske, i moæda najvaænijim - ograniëavanjem skupπtinske vlasti institucijom neposredno izabranog predsednika, πto opet nemalo podse- Êa na coup d état Luja Bonaparte iz NajveÊa Republika, kako Francuska sebe naziva, transformisala je se u izbornu monarhiju s ograniëenim trajanjem vlasti monarha, ali neograniëenom dominacijom nove-stare aristokratije koja je grob po grob zakopala sve tekovine koje su dosegli francuski proleteri i proleterke.»ini se, ustvari, da jedini datum koji savremena Francuska danas stvarno æivi i slavi je 18. Brumaire. U nadi da Êe to zaista i biti njen najkraêi dan ne moæemo, a da ne primetimo da su francuske elite, a svaki, baπ svaki elitizam je niπta drugo do predvorje faπizma, previdele internacionalizam Komune. Jer ipak, Komuna je tekovina ËoveËanstva, a ne Francuske - ustvari ponajmanje Francuske, imajuêu u vidu ovu danaπnju Sarkozijevπtinu. Previdele su ga, jer njihovi konzervativizmi i neoklasiëni liberalizmi, pa Ëak ni neklasiëni liberalizmi, nuæno zavrπavaju u stvarnoj suprotnosti internacionalizmu - u imperijalizmu - i ne mogu formirati svest o stvarnoj druπtvenosti æivota Ëoveka, Komune, demokratije, internacionalizma, slobode. Kao ni svest o egalitarnoj supstanciji same slobode, odnosno o stvarnosti i solidarnosti materije, kao opπte dostupne tvari (jer materijalni svet je nuæno egalitarian - priroda mi ne uskraêuje jabuke - uskraêuju mi ih ljudi) koja egalitarizam nameêe kao formu iste te slobode. U tom grandioznom previdu koji ih vodi, a naæalost i nas sa njima, ka neoklasiënosti samog kapitalizma formirani su druπtveni odnosi i uslovi, veoma sliëni onima iz druge polovine devetnaestog veka. Dakle, prenet je ceo jedan kontekst A kontekst - kontekst je forma sadræaja!!! Nesvesno i protiv svoje volje prenoseêi, odnosno nanovo uspostavljajuêi kontekst nerazvijenog kapitalizma nanovo se uspostavlja i isti odgovor na njega. Ovaj put, i tek za poëetak, u Atini i Madridu. 247 U strahu od tog i takvog odgovora, kapitalizam i njegova aristokratija reaguju. Kroz reakciju, opet nesvesno i protiv sebe i svoje volje, oni otkrivaju i svoje stare-nove namere. irenje straha od slobode ima za cilj πirenje straha od direktne demokratije - njene jedine forme, koja je nuæno egalitarna. Dakle, ima za cilj da veê postojeêe stanje predstavi kao demokratsko. Time se æeli odræati ideal neoliberalizma i konzervativizma: ne dozvoliti druπtvu da zavlada dræavom - ne dozvoliti mu da je prevlada. Braniti dræavu po svaku cenu. Meappleutim, elite dræavu ne Ëuvaju radi same dræave ili nekoj joj inherentnog dobra - veê zato πto je ona najmoêniji mehanizam tlaëenja i eskploatacije koji je neophodan kapitalistiëkoj aristokratiji. Kako je to Marks primetio, buræoaski konstitucionalizam daje navodnu dræavnu demokratiju koja nema drugi zadatak, nego da kroz buræoaski ustav odræi poredak privatnog vlasniπtva i vladavine najboljih. U svetlu danaπnjice, imajuêi u vidu ranije pomenuto reuspostavljanje konteksta klasiënog (nerazvijenog) kapitalizma, takav konstitucionalizam nije niπta drugo nego instaliranje novog, samo malo preobraæenog i naπminkanog, softvera - eksploatacije na starom hardveru - dræavi. U strepnji da druπtvo zaista moæe nadvladati dræavu i time vladajuêim elitama izbaciti iz ruku uzde tla- Ëenje i eksploatacije one (elite) dræavu prepuπtaju kapitalu, pretvaraju je u njega - privatizuju, koji Êe opet svu snagu crpeti iz poretka koji dræava name- Êe. A taj kapital je u rukama istih tih vladajuêih elita koje nisu niπta drugo nego produæena ruka finansijskih elita koje ne vrπe formalnu vlast ali imaju svu faktiëku moê, a tek zajedno s mreæom relacija koje ih povezuju Ëine permanentnu kapitalistiëku aristokratiju. Onda je sasvim jasno da Papandreu, grëka vlada, politiëke i bankarske elite, Evropska unija, MMF, stoje protiv grëkog naroda, isto kao πto su Luj Bonaparta, Tjer, Bizmark stajali protiv francuskog. Ako liberalnu ideologiju shvatate ozbiljno, ne moæete istovremeno biti i inteligentni i poπteni; vi ste ili glupi ili ste pokvareni cinik preovlaappleujuêi liberalni pogled na subjektivnost jeste naivëina (homo sucker). Slavoj Æiæek Dragoslav DaniloviÊ je radnik, politiëki i druπtveni aktivista iz Uæica, trenutno zaposlen u Centru modernih veπtina u Beogradu.

248 248 Recenzije Hrvatski rat seêanja prof. dr. Todor KuljiÊ RadoniÊ, Ljiljana, Krieg um die Erinnerung - Kroatische Vergangenheitspolitik zwischen Revisionismus und europäischen Standards, Frankfurt/Main, Campus. S.422, Predmet ove obimne i solidno dokumentovane studije beëkog politikologa Ljilane RadoniÊ su medijske debate u Hrvatskoj nakon sloma Jugoslavije oko Jasenovca i Blajburga. ReË je o odnosu prema onim taëkama iz proπlosti koje u javnosti Hrvatske zauzimaju centralno mesto od kraja 1980-ih do danas i u kojima se ogleda odnos Hrvata prema NDH, Jugoslaviji i socijalizmu. Izmeappleu i ovaj odnos se menjao. Kao glavne faze uoëene su Tuapplemanov reæim , RaËanova vlast i novi HDZ reæim Osnovna iskustvena evidencija ovoga istraæivanja jeste sadræaj dnevnih glasila Vjesnik iz Zagreba i Novi list iz Rijeke. Od sekundarne graapplee uglavnom je koriπêena nemaëka literatura, delom hrvatska, a srpske nema. Moæda zato πto je smatrana iskljuëivom, premda ovog opreza prema stranoj literaturi nema. Æivo i zanimljivo izlaganje organizovano je u osam dobro raπëlanjenih poglavlja. Na po- Ëetku je jasno prepoznata napetost izmeappleu evropeizacije seêanja, u Ëijem je srediπtu Holokaust kao negativni evropski osnivaëki mit, i hrvatske politike sa proπloπêu. Priznavanje vlastitog holokausta postalo je od pre desetak godina ulaznica za Evropu. U knjizi su najpre prikazana istoriografska istraæivanja ustaπkog genocida i Blajburga i odnos prema ovoj proπlosti u Jugoslaviji. Potom je simboliëka politika u autoritarnom Tuapplemanovom reæimu ponajviπe praêena na simetriji Blajburga i Jasenovca. Izneta je priliëno sistematiëna kritika tuapplemanovskog revizionizma, a nakon toga razmotrene su rasprave oko RaËanove posete Blajburgu i MesiÊeve posete Jasenovcu Autorka pominje niz razloga zaπto je MesiÊ odbio da ide u Blajburg i u isto vreme pojaëao antifaπistiëki kurs. Ostalo je nejasno da li je on to Ëinio i zato da bi se iskupio zbog isticanja HDZ-ovih stavova s poëetka devedesetih? TumaËeÊi promene u hrvatskom seêanju, autorka je s razlogom istakla veliki znaëaj okretanja ka EU, ali i novo zbrajanje nacionalnih ærtava od srpskog faπizma ili od crvenog i crnog totalitarizma. Nisu male vrline ove knjige otpor pauπalnom antitotalitarnom miπljenju i nadnacionalna osmatraënica. U teorijskom pogledu studija se oslanja na albvaπovsku konstruktivistiëku struju koju su u nemaëkoj razvili Jan i Alajda Asman. Nije reë o kritici ideologije nego o dekonstrukciji politiëke kulture. Traga se za identitetom, a ne za interesima druπtvenih grupa. Politizacija proπlosti ne tumaëi se u okviru globalizacije i pravdanja kapitalizma, nego u sklopu napetosti izmeappleu nacionalizma i prilagoappleavanja EU. U srediπtu su kolektivni simboli, identitet, narativne strukture i toposi, a ne proπlost kao sredstvo integracije obnovljenog kapitalizma. Uokvirene konstruktivistiëkom metodologijom i retorikom, promene u hrvatskoj politici seêanja izgledaju drugaëije nego πto bi bile da je ukljuëena i kritika ideologije. Drugim re- Ëima, kontekst diskursa o Blajburgu i Jasenovcu, nisu odreappleivali samo konstruisani simboli, nego i potrebe hrvatskog kapitalizma. Korisna proπlost uokviruje novi smisao sadaπnjice, ali i interese vladajuêih grupa. Bez kritike ideologije ne moæe se objasniti nijansiranje antikomunizma: antitotalitarizam, antiboljπevizam, jugokomunizam, srbokomunizam i sl. Nije reë samo o proizvodnji nego i o raspodeli proπlosti. Ali, pristup je stvar izbora. Uokvirena konstruktivizmom, ova studija je uspeπno razjasnila pozadine mnogih medijskih debata. Autorka je briæljivo prouëila viπe stotina novinskih Ëlanaka u Hrvatskoj izmeappleu i Krajem 1980-ih Jasenovac je bio oznaëen kao logor smrti, a Blajburg se nije pominjao. Za vreme Tuapplemanove vlasti delegitimisan je antifaπizam, sruπeni su mnogi antifaπistiëki spomenici, izjednaëeni su Jasenovac i Blajburg. PoËetkom 1990-ih formirana je crveno-crna koalicija (partizana i ustaπa), pa je podela na faπiste i antifaπiste gotovo nestala. SeÊanje na Jasenovac povezivalo se sa osudom srpskog faπizma, a namera je bila da se u Jasenovcu sahrane i Hrvati poginuli u Domovinskom ratu. Razmotrena je debata oko miksanja kostiju i jasno raspoznat revizionizam i antisemitizam F.Tuapplemana. Dok je Vjesnik izraæavao tuapplemanovska gledanja, Novi list je ustrajavao na oceni Jasenovca kao logora smrti i negirao da Hrvatskoj treba pomirenje izmeappleu faπista i antifaπista. Dok je Vjesnik pisao o Blajburgu kao hrvatskom holokaustu, nacionalnoj Golgoti i kriænom putu, preterivao sa brojem ærtava i eksternalizovao dæelate kao jugo-partizane i Srbo-komuniste, u Novom listu se pravila razlika izmeappleu neduænih ærtava i pobijenih ustaπa, ali su i ovde Srbi markirani kao novi faπisti. Dobro je uoëeno da je

249 Recenzije slavljenje antifaπizma u suprotnosti sa viktimizacijom Blajburga. Trebalo je samo dodati da onaj ko ne æeli da govori o nacionalizmu, treba da Êuti i o antifaπizmu. Nakon smrti Tuapplemana obnavlja se sluæbeni antifaπizam, ali je i dalje snaæno kroatizovan. Ova obnova ocenjena je kao preokret. PrekretniËki su izbori 2000., a preokret je i MesiÊev radikalni diskurs u Jasenovcu Srbima se priznaje udeo u antifaπizmu, u diskursu nestaju manihejske slike neprijatelja, pa dolazi do pribliæavanja gledanja u Vjesniku i u Novom listu. Pitanje je,meappleutim, da li je odista tada doπlo do preokreta, i da li je od tada neosporno drugaëije akcentovana debata oko Auπvica i Blajburga dovoljan dokaz za ove krupne reëi? Pre odgovora na ovo pitanje treba pomenuti joπ neke sadræaje ove dokumentovane knjige. Pokazano je da posle i HDZ menja politiku se- Êanja pod pritiskom Brisela. I u Vjesniku je Blajburg-diskurs postao πareniji. Otvorena je debata oko toga da li je Blajburg delo Srba i jugokomunista (Vjesnik) ili i Hrvata (Novi list). Vidljivo je razliëito etniziranje zloëina. Nacionalisti i dalje ponavljaju da je Blajburg bio uperen samo protiv Hrvata, dok je Jasenovac bio zbirno stratiπte. Kapitulacija NDH pretvara se preko Blajburga u tragediju. Druga strana, pak, tvrdi da niko od ubjenih u Jasenovcu nije kriv za Blajburπke ærtve, dok je na Blajburgu bilo mnogih koji su odgovorni za ubijanja u Jasenovcu i da je komandant kolone koja je razbijena na Blajburgu bio Maks LuburiÊ, prvi komandant Jasenovca. U rijeëkom listu dodaju da ne treba kriti da su u likvidacijama na Blajburgu uëestvovali A.Hebrang, F.Tuappleman, i J.Bobetko. Autorka uverljivo, jasno i odmereno pokazuje mnoge meandre hrvatske debate oko antifaπizma, ËiπÊenje antifaπizma od komunista, relativizaciju NDH, ali i otpore. Pritom ne prihvata beπavni narativ o opπtem komunistiëkom teroru liπen nijansi, niti jednostrano etniziranje antifaπizma. Poznavanje novih nemaëkih debata o faπizmu pomoglo joj je da sredi hrvatski haos. Ipak, neke paradokse ne uoëava. Paradoksalnost hrvatskog antifaπizma je u tome πto je u prvi Ustav Republike Hrvatske unet antifaπizam kao temelj dræavnosti, a u istom aktu zabranjeno je jugoslovenstvo. Treba li uopπte podseêati da hrvatskog antifaπizma ne bi bilo bez jugoslovenskog borbenog okvira? U nizu odmerenih zapaæanja autorka se ne pita zaπto je kroatizovani antifaπizam, koji je isticao borbu Hrvata, a ne svih jugoslovenskih naroda, bio, kao moralizovana proπlost, nuæan Hrvatskoj od samog otcepljenja i zaπto je antifaπizam odmah izriëito unet u Ustav nove dræave? Zaπto ostale nove balkanske dræave nisu unele antifaπizam u Ustav? Hrvatski razlozi su osobeni. U danaπnjoj Hrvatskoj je antifaπizam viπe od simbola moralnog otpora Hrvata evropskom zlu i viπe je od uobiëajenog odbacivanja internacionalnog bratstva i jedinstva. Kroatizovani ustavni antifaπizam i zadræavanje Trga marπala Tita kao vaænog simboliëkog kapitala treba tumaëiti razlozima druge vrste. Mladi hrvatski novinar J.Bakotin s razlogom tvrdi da je Hrvatska preæivjela zahvaljujuêi antifaπizmu, da njezina sadaπnjost postoji samo zato πto je u proπlosti konstituirana kao antifaπistiëka dræava, inaëe bi bila prokazana kao genocidna tvorevina. Antifaπizam, kao sredstvo pranja proπlosti, nije 249 bio potreban ostalim dræavama isteklim iz Jugoslavije. Hrvatskoj jeste, ali joj je i Blajburg, kao faπistiëko stratiπte, vaæan kao mesto seêanja. Zaπto? I. Goldstajn je zapazio da je Blajburg taëka okupljanja politiëki razjedinjene hrvatske emigracije. Blajburg uokviruje Hrvate kao ærtve, Jasenovac ih markira kao dæelate. MultietniËki, izvorni jugoslovenski antifaπizam jeste autentiëni arπin za premeravanje odnosa izmeappleu pomenutih simbola. U ovoj knjizi ova mera nije aktuelna, moæda stoga πto je za novu generaciju anahrona. Uprkos tome, u moru navijaëke literature autorka je sistematski, akribiëno i priliëno hladno, s visine, pokazala medijsku osetljivost simbola Jasenovca i Blajburga. Na drugi naëin i drugaëijim generacijskim naoëarima. Kraj sveg razumevanja za autorkino drugaëije generacijsko iskustvo, ne moæe se izbeêi pitanje da li je prikazana napetost hrvatskog seêanja izmeappleu Jasenovca i Blajburga strukturne prirode? Nije, bezopasna je po sistem. O strukturnoj napetosti moglo bi se govoriti da je u pitanju rat seêanja oko prirode Domovinskog rata: osloboappleenje ili secesija. Toga nema. Slepa mrlja hrvatske kulture seêanja jeste njen odnos prema Domovinskom ratu. Nije reë samo o tome da li je u Oluji bilo genocida, kako je upozorio Srapplean Vrcan, nego da li je smisao Domovinskog rata osloboappleenje ili secesija? U Hrvatskoj ova dilema nije nikada ni otvorena. taviπe, nije reë o obiënom osloboappleenju, nego o nultom Ëasu hrvatske povijesti. Domovinski rat je do te mere integrisao Hrvate da ih rat seêanja oko Jasenovca i Blajburga ne moæe ozbiljnije podeliti. teta je πto je u ovoj vaænoj knjizi oslobodilaëki kontekst potcenjen. Jer da mu je pridat veêi znaëaj, logiëno bi se postavilo pitanje da li je u Hrvatskoj odista na delu rat seêanja ili je reë o manje vaænom, doduπe æuënom, razilaæenju oponenata koji se inaëe postulativno slaæu oko novog mita o konaënom osloboappleenju od jugoslovenske tamnice i od srbo-komunizma. Kako bilo, prikazane debate ne mogu se razumeti bez opπteg konsenzusa Hrvata o novom nultom Ëasu i o konaënom osloboappleenju Zato ih ne treba precenjivati, niti napetost izmeappleu Jasenovca i Blajburga proglaπavati ratom. O ratu bi se moæda moglo govoriti ukoliko bi se Hrvati podelili oko smisla Bljeska i Oluje iz Poπto oko ovih stvari nema razgovora u Hrvatskoj, nema ni rata se- Êanja. Osim toga, normalizacija secesije i zabrana jugoslovenstva u Ustavu Hrvatske kastrirali su u startu debatu oko Jasenovca i Blajburga. Pre Êe otuda biti da je reë samo o oπtrim debatama izmeappleu antijugoslovenskih i antisocijalistiëkih istomiπljenika. Sakralni karakter antijugoslovenskog konteksta niko od uëesnika u debati nije doveo u pitanje, izuzev moæda Igora MandiÊa. Zaπto je to vaæno? Zbog osnovne ocene sporova. Da je antijugoslovenstvo, kao kontekstualni Ëinilac neutralizacije hrvatskog rata oko proπlosti, uzeto ozbiljnije, naslov knjige komotno je mogao biti stavljen u navodnike. Moæda bi tek tada pomenute debate bile produktivnije zakomplikovane, a njihova globalna ocena bila umerenija i kritiënija. Kako god bilo, knjiga Ljiljane RadoniÊ vaæan je doprinos objaπnjenju savremene hrvatske kulture seêanja i uloge naoruæane proπlosti u razbijanju i raspadu Jugoslavije. PriliËno uverljivo je pokazano da proπlost nije obiëno oruæje.

250 250 Recenzije MatvejeviÊev Kruh naπ u oëima talijanske kritike Priredio i preveo s talijanskog Milivoj TeleÊan MatvejeviÊ otkriva zaëudne strane najraπirenije namirnice i vodi nas na zanimljivo putovanje u kojemu se prepliêu antropologija i povijest... Predivno i Ëudesno putovanje, potraga za naπim korijenima, antropoloπki, ali i knjiæevni, povijesni i jeziëni ogled... (Paolo Mauri, La Repubblica, ) Iskrice MatvejeviÊeva ogleda-dnevnika-autobiografije, pod naslovom Kruh naπ, postaju æar temeljite pripovijesti, bez pretjeranog povijesnog ili uëenog balasta koji bi da sve, ili gotovo sve, protumaëi... Zgusnuta i teëna pri- Ëa u kojoj se glediπta kriæaju i stapaju... Simbologija namirnice πto nije postala samo amblem, nego i metafora duhovne hrane. (Renato Minore, Il Messaggero, ) Nova MatvejeviÊeva knjiga istodobno je poetski hommage najjednostavnijoj namirnici πto ju je Ëovjek smislio, i pogled u mitologiju, religiju, povijest, umjetnost... UËena i strasna pripovijest, pohod πto zapoëinje prvom neuglednom pogaëom koja je u praskozorje ËovjeËanstva nastala u pepelu i na kamenu. (Sergio Frigo, Il Gazzettino, ) Kruh naπ je tekst prepun povijesnih i knjiæevnih referenci, iz kojih historija naπe prve namirnice izranja u iznenaappleujuêoj i poetskoj mnoæini perspektiva. To je nesvakidaπnja knjiga koja otkriva nakanu pisca da se duhovno osladi jednostavnoπêu namirnice πto nas izravno povezuje sa zemljom i elementarnom i nuænom preradom njezinih plodova. Knjiga je to πto ukazuje na potrebu traæenja autentiënog odnosa s najjednostavnijom i temeljnom zbiljom, u vremenu koje je sve sklonije povrπnosti i rastroπnosti. (Maurizio Cucchi, La Stampa, ) Povijest kruha je velika, bogata spoznajama i poezijom, vjerom i umjetnoπêu. ObuhvaÊa cijelu povijest ËovjeËanstva: u svim civilizacijama i u svim podruëjima ona je ostavila peëat spoznajne tekovine Predrag MatvejeviÊ je napisao vrlo lijepu knjigu o Kruhu naπemu. ( Aldo Grasso, Corriere della sera, ) Samo je piscu kao πto je Predrag MatvejeviÊ - koji nam je prije tridesetak godina podario svoj povijesni, genijalni, nepredvidljivi Mediteranski brevijar - moglo pasti na pamet da napiπe povijest kruha, svojevrsnu metaforu DomaÊa je kritika gotovo potpuno preπutjela knjigu kojoj je talijanska kritika dala najviπe ocjene mudrosti i nade, prateêi brojne staze πto ih je Ëovjek prevaljivao poëesto uz jad i goleme napore... Pripovijest o kruhu, koju MatvejeviÊ razlaæe u ovoj knjizi, prepuna je mudrosti i poezije, umjetnosti i vjere. A i okus i miris kruha povezan je s uspomenama. (Domenico Nunnari, Gazzetta del Sud, ) MatvejeviÊev Mediteranski brevijar bio je povijesno i geopolitiëko πtivo, neka vrst imaginarne kozmogonije. Kruh naπ je, pak, poput arheoloπkog istraæivanja kruha, pokuπaj da se obnove vrijednosti koje se kriju u dubinama... To je laiëka molitva u potrazi za podlogom na kojoj valja zasnovati zakone πto Êe preobraziti mukotrpnu i nepravednu sadaπnjost. (Tommaso di Francesco, Il Manifesto, ) Na ovom dugom putovanju u potrazi za kruhom, mostarski pisac ispreda povijesne pripovijesti, iznosi pred nas narode i drevne mudrosti, ratove, izdaje i prosvjetljenja... StoljeÊima izmeappleu neba i zemlje, kruh je obavio posredniëku ulogu... Dvadeset godina je potrajala priprema Kruha. Sad je najzad umijeπen i ispeëen. (Alessandro Mezzena Lona, Il Piccolo, ) Arheologija, lingvistika, folklor i religija sazdali su πirok okvir unutar kojega se odvija ovo maπtovito i uëeno putovanje kroz tisuêljeêa, kontinente i kulture. Kruh naπ svagdaπnji iz Evanappleelja i slani okus tuappleeg hljeba iz Danteova progonstva. (Il Foglio, ) Stranicama ove knjige provijava ponavljanje, u sinkopiranom i eliptiënom ritmu... U æariπtu se nalaze razmjene i mijeπanja πto ih je poticala pomorska tradicija... MatvejeviÊ je oznaëio plemenitu laiëku i prosvijetljenu prisutnost u deceniju etniëkih grozota i ekstremizama, koja je obiljeæila kraj njegove zemlje. (Piero del Giudice, Osservatorio - Balcani, ) MoÊna i jedinstvena, dugo pripremana knjiga, u kojoj

251 Recenzije 251 je kruh predstavljen kao simbol i analiza Ëovjekovih korijena. (Ardea Stanisic, La voce del popolo, Fiume, ) Nakon Mediteranskog brevijara MatvejeviÊ u ovoj knjizi razmatra jedan od baznih elemenata u mediteranskoj povijesti... Kad se krene stazama kruha, kao πto to radi autor, postaje oëevidnom veza izmeappleu sklopova mare nostrum i panem nostrum... Malo je onih koji su se upustili u putovanje tisuêljetnom povijesti kruha. MatvejeviÊ se na to odvaæio u svojoj zadnjoj knjizi πto ju je nedavno objavio nakladnik Garzanti: Pane nostro. (Alessandro Leogrande, Corriere del Mezzogiorno, ) Putovanje u vremenu i prostoru, popraêeno prebogatim izborom podataka i referenci, u Ëitatelja koji se tome pridruæio izaziva osjeêaj da ga nosi nabujala rijeëna matica. Za taj impozantni i uëeni traktat autor poseæe u sva moguêa vrela... PoniruÊi u zbilju materijalne kulture, bezbrojnim je nitima satkao izvanrednu priëu. Ova je knjiga za priljeænog Ëitaoca, to je magistralan ogled. (Giuliano Ligabue, Confronti, XI, 2010.) Saga o kruhu, temeljnoj namirnici, iznimno natopljenoj povijeπêu i antropologijom, iz pera uglednog pisca... Kruh kao osnova uljuappleenosti. (Massimiliano Panarari, Il Venerdì di Repubblica, ) Ima neëeg epskog, veliëajnog i nezaustavljivog u MatvejeviÊevu pripovijedanju. Brojni potoëiêi primjera, citata i priëa πto izviru kao usputne ilustracije, ne gube se poput ponornica, nego se, naprotiv, slijevaju u moênu maticu koja Ëitatelja nosi do zadnje stranice. U tekstu se prepliêu temeljitost ogleda i romaneskni diskurs... Na tim stranicama, liπenima πuplje retorike, osjeêa se majestuoznost slavenskih epova. (Guido Vitale, Pagine ebraiche, X, 2010.) Sveukupnom povijeπêu provijava tema kruha ili nestaπice kruha, ili dubinski odnos Ëovjeka i njegove temeljne namirnice. MatvejeviÊ preuzima ulogu rapsoda, iznosi stotine priëa, sjeêanja i citata. Svima nama poznat je nezaboravni Danteov stih: Kuπat Êeπ slani okus tuappleeg hljeba... (Marino Freschi, Il Mattino, ) Piscu rodom iz Mostara, vrlom promatraëu balkanskih prostora, pred oëima je slika kruha... Kruhu, æili kucavici ËovjeËanstva, namirnici, sakralnoj tvari i simbolu, MatvejeviÊ je posvetio Kruh naπ, plod dvadesetgodiπnjeg truda. (Marino Mastroluca, L Unità, 5-10, 2010.) MatvejeviÊ pripovijeda o otajstvu svijeta i æivota πto se krije u zrnu æita... Autor je uloæio dvadeset godina æivota u stvaranje ove knjige. U njoj Êete naêi svega: od krvavih ratova do usklika Kruha!Kruha! (Il Tempo, ) U ogledu koji postaje epski roman o najpoznatijem Ëovjekovu resursu, knjiæevnik Predrag MatvejeviÊ pripovijeda - kako veli Erri de Luca u pogovoru - o grandioznom puteπestviju æitarica, dugotrajnoj selekciji i specijalizaciji iz naraπtaja u naraπtaj. Æivotni element prerasta u simbol. (Alessandro Censi, Giornale di Brescia, ) Posrijedi je Ëovjek koji ne odustaje od svojih snova, koji je otpor liferantima mrænje i smrti od Beograda do Sarajeva platio egzilom i zamalo dopao zatvora po povratku u Zagreb, Ëovjek koji dræi da su mediteranski dijalog i politiëki i ljudski kontakti izmeappleu krπêana, muslimana i æidova nuæni i korisni. O tome raspravlja u svom poznatome Mediteranskom brevijaru. Sada to obnavlja knjigom-legendom Kruh naπ. (Sergio Buonadonna, Messaggero veneto, ) Za priëu o prebogatoj proπlosti valjalo je uloæiti znanja, obrazovanja, truda i umijeêa, o Ëemu svjedoëe stranice ove mediteranske sage o kruhu. Kruh naπ teπko je odrediti æanrovski: nije enciklopedija, nije ogled niti roman, nego sve to udrobljeno. To nije toliko zbir znanja, koliko poetika temeljne namirnice koja je pratila ljudsko æivovanje. (Rossana Sisti, Avvenire, ) Voda, braπno - koje je plod zemlje - i vatra: svaki komad kruha sadræi u sebi sav kozmos. Naπi su djedovi pripovijedali kako je Krist sjahao s magarca da digne s tla mrvicu kruha. Na MatvejeviÊevim stranicama nalazimo istu staru mudrost dok nam pripovijeda povijest kruha, te univerzalne hrane i vjere. ( P. Peg. KrπÊanska obitelj, ) PriËa o gladi i obilju, o siromaπtvu i bogatstvu. PriËe o ratu i miru, o nasilju i ljubavi, o slobodi i ovisnosti. PriËa o naπoj koæi koja se prestala jeæiti na dodir hrapave korice. PriËa o naπim osjetilima. Sve u svemu, MatvejeviÊev Kruh naπ pripovijest je o Ëovjeku kroz putove i simbole æitnog klasa. Mi to ne moæemo ispriëati, nego pozivamo Ëitaoca da ovu knjigu uzme u ruke. (Gino Dato, La Gazzetta del Mezzogiorno, ) Na ovim stranicama svatko Êe naêi kruha da utoli vlastitu glad: to moæe biti æudnja za vjerom ili iπëekivanje pravde, Ëuappleenje nad otajstvom nicanja sjemena ili znatiæelja za ponovnim obilaskom bezbrojnih putova, u vremenu i prostoru, ove namirnice koja je nastala u sjedilaëkoj kulturi; moæe biti i æelja da se upozna bujna maπta Ëovjeka koji je toj jedinstvenoj namirnici uspio iznaêi svakojake oblike i konzistenciju, kako bi pobudila apetit i postala dostupna u najraznovrsnijim situacijama. (Iz predgovora Enza Bianchija, pisca knjige Il pane di ieri) Nakon velikog duhovnog epa o Mediteranu (u nezaboravnom Mediteranskom brevijaru), te prikaza sitne i sporedne Venecije (u Drugoj Veneciji), pisac i filozof Predrag MatvejeviÊ u svome novom djelu Kruh naπ magistralno nam iznosi epsku priëu o kruhu, koristeêi elemente knjiæevne, povijesne i religiozne tradicije. Stvara poetsku fresku koja se temelji na materijalnoj i duhovnoj kulturi. (Andrea di Consoli, Il Tempo, ) Predrag MatvejeviÊ jedan je od najaktivnijih intelektualaca istoëne Evrope, koji vazda ukazuje na vaænost evropske kolijevke - Mediterana kao polazne toëke za graappleenje istinske Europe narod_... Opseæan Kruh naπ vodi nas kruænim stazama pripovijesti o kruhu. (Elio Paiano, Corriere - Lecce, ) Predrag MatvejeviÊ je napisao veliku poemu o kruhu. Kruh kao æivot, kao svijet, iz vremena vremenâ. Pa sve do danas Ovaj autor nema stilistiëkih problema u svome pripovijedanju. Sve je u njegovoj knjizi, antropologija, religija, historija. Autor posjeduje bezdan znanja. (Corrado Stojano, Corriere della sera, Milano 12. I. 2011) Rijetki su se pojedinci prije MatvejeviÊa upustili u putovanje po tisuêljetnoj povijesti kruha. Kruh je stoljeêima bio jedina prepreka nestaπicama, epidemijama, smrti od

252 252 Recenzije gladi, jedini zajedniëki element koji je mogao razdvojiti preæivljavanje od aveti gladi. Zato je postao i znaëajan simbol u svim religijama. (Lo Straniero, listopad, 2010.) Pripovijest o kruhu izvire iz tmine vremena, podsjeêa nas MatvejeviÊ u uvodu svog novoga, enciklopedijskog djela. To je drugi, dugo oëekivani Brevijar, kako glasi naslov njegove najpoznatije knjige πto je posveêena Mediteranu... Ova je priëa himna æivotu, svakodnevnim uæicima πto ih pribavlja kruh, pa i radostima koje nam pruæa pisac. (Fabio Fiori, Corriere Romagna, studeni, 2010.) To je sinonim æivota i prehrane. Kruh govori o mudrosti i poeziji, o kulturi i kulturama, o umjetnosti i vjeri. On je ujedno protagonist nove knjige Predraga MatvejeviÊa - Pane nostro - koju je izdao Garzanti. (La Repubblica - Torino, ) Autor Kruha povezuje proπlost i sadaπnjost, sjever i jug, razmatranjima πto se proteæu u vremenu, prostoru i pojmovima, i tako stvara svojevrstan amalgam, odræava kontinuitet i posljediënost... Autor sjajnog Mediteranskog brevijara iskazuje veliku umjeπnost u Ëitanju naπe zbilje. (Lucia Aviani, Il Messaggero Veneto, ) Klica univerzuma je u kruhu, piπe Diogen Laertije preuzimajuêi drevnu Pitagorinu izreku. Iz skromne i intenzivne genealogije kreêu skitalaëke stranice Predraga MatvejeviÊa; posrijedi je plovidba koja nije poput one u Mediteranskom brevijaru, ali se lutanja i pristajanja ne razlikuju odviπe od onih u njegovu znamenitom portulanu. Na svakom zastanku, u svakoj toëki, kruh nam govori o razlici. (Luigi Mascilli Migliorini, 24 ore, ) Oko ovog Ëudesnog mora niëe i legenda o kruhu. To je najbolja jestvina πto je moæemo naêi na svome stolu, u nebrojenim oblicima i s mnoπtvom okusa; on je neizbrisivo sjeêanje na mirise vezane uz dom i djetinjstvo, neπto Ëega se nikada neêemo odreêi... Pisac nam o njemu razglaba s neiscrpnom ljubavlju, u Ëudesnoj plovidbi koja se odvija kroz povijest. (Gianfranco Angelucci, La Voce di Romagna, ) Kruh. Davnaπnji, arhetipski proizvod. Najposlije, duπa hrane. Ispunjen simbolikom. I dalje ostaje tajnom, navodi MatvejeviÊ u novom i predivnom djelu Pane nostro. (Corriere di Bologna, ) U knjizi Predraga MatvejeviÊa Ëesto se susreêe prilog moæda, pa kao u poeziji, sumnja i nesigurnost postaju sastavnicom teksta koji istodobno biva znanstven i knjiæevan, filoloπki, historijski i antropoloπki. I ovdje je prisutan lutalaëki duh Mediteranskog brevijara: umjesto u portulane, zagledani smo u æitno zrnje. (Salvatore Scalia, La Sicilia, )»itanje ove knjige putovanje je u potrazi za kruhom koji se poima kao zemaljska màna, svjetovno postignu- Êe po uzoru na ono πto ga je Bog poslao u pustinji (Erri de Luca, u Pogovoru), vrijednost kojoj se danas izgubio smisao, neπto πto je nuæno iznova otkriti jer sadræi zdruæenu vrijednost narod_ i pripada naπoj povijesti. (Lucia Truzzi, REGNO, ) Kruh naπ univerzalni je naslov, knjiga kojoj je Predrag MatvejeviÊ posvetio dvadeset godina istraæivanja. To je knjiga æivota. (Maurizio Bait, Il Gazzettino di Udine, ) Kruh naπ jedan je od najfascinantnijih i najuëenijih naslova u godini. Knjiga prati kruh od samih poëetaka, njegovu epsku putanju u regiji πto je predstavlja mare nostrum, i gdje nastaje panem nostrum... Kad zaappleemo u stranice ove knjige, poëesto steknemo dojam da pratimo roman koji na mahove skreêe u lirske vode. (Dorella Cianci, L Attacco, ) Nadasve je poznat MatvejeviÊev Mediteranski brevijar. Sada je pred nama ovaj sjajan ogled, plod dvadesetogodiπnjeg rada, koji obuhvaêa pet hiljada godina povijesti kruha. (P.C., Quotidiano, ) Danas su kruh i Mediteran u æiæi recentnih zbivanja. MatvejeviÊev Pane nostro, nedavno objavljen kod Garzantija, ima proroëke dimenzije. (Gennaro d Amato, Il Manifesto, ) MatvejeviÊ pretvara najponizniji proizvod u veliku metaforu, stvara most meappleu raznim civilizacijama izniklim na opreënim obalama istoga mora, koje je kulturni primorje objedinilo. (An. Macc. - Il Messaggero, Ancona ) Mediteranu, njegovoj povijesti, njegovim narodima, tenzijama i nadama, MatvejeviÊ je posvetio tri vrlo uspjeπne knjige: Mediteranski brevijar (Garzanti, preveden na 23 jezika), Mediteran i Evropa (Garzanti) i, nedavno, proroëki Pane nostro... Zbog svoje kulturne senzibilnosti i æivotnog puta, MatvejeviÊ je pisac koji najbolje moæe razabrati smisao i zamah pobuna πto su izbile u Magrebu i na bliskom Istoku. (Umberto de Giovannangeli, L Unità, ) Kruh je màna zemaljska. Predrag MatvejeviÊ pripovijeda nam o veliëanstvenom putu æita, o dugotrajnoj selekciji i specijalizaciji diljem bezbrojnih naraπtaja. (Erri de Luca, u Pogovoru) War Resisters' International Internacionala protivnika rata

253 Recenzije Subverzivna literarizacija postojanja - dvostruka bolnost kao sinonim za pamteêe/ govoreêe tijelo 253 Merima OmeragiÊ Subverzivno pismo se ispostavlja kao fikcija i simbolika isprepletena sa teorijama koje imaju za cilj oblikovanje tijela teksta kao pluraliteta cjeline u svrhu kritike dominirajuêih diskursa. Krπenjem Zakona i jednog (muπkog) principa se afirmira kulturni otpor koji osporava vladajuêe diskurse i potresa teoriju njenim terminima stvorenim u jeziku putem novih naëina izraæavanja. Diskurs kao prozivod ideologije je u sluæbi borbe radi ostvarenja strateπkih ciljeva. Kada prekoraëi granice prihvatljivog govora (J. Butler) logofalocentrizma, Drugost izravno napada na predrasude i stavove dekonstruktivnom priëom o marginalnosti i razlici Ëime se pozicionira novi subjekt ostvaren u jeziku. Nasuprot falocentriënom jeziku stoji jezik æenskog iskustva, naslonjen na iskustvo tijela, te na psihoanalitiëko iskustvo, u funkciji je postmodernistiëkog ispitivanja i istraæivanja svijeta i druπtva. Za razliku od jezika koji je osnova komunikacije i na taj naëin pribliæen je pojmu prapisma, pisanje je konstituisano kao sistem koji izaziva diseminaciju znaëenja (PopoviÊ, 2007: 533). Æensko pismo predstavlja rad na jeziku, upisivanje u tekst, konstantnu polemiku s tradicijom, a rezultat je obrtanje dominiraju- Êeg diskursa i artikulacija razlike pisanja svakog subjekta ponaosob. Pisanje znaëi moguênost promjene, prostor odakle se moæe vinuti subverzivna misao, preteëa transformacije druπtvenih i kulturnih struktura ( afranek, 1983: 7-28). U manifestima æenskog pisma osvijeπtene su teænje da se ispolji tijelo doæivljeno iznutra, da pismo unutraπnjosti predstavi joπ jedan bitan aspekt druπtvenog sadræaja i æivota æene. Tijelo postaje ne samo tema, motivacija za pisanje i naëelo njegova artikuliranja ( afranek, 1983: 7-28). Pored drugih medija, kao i knjiæevnog za izraæavanje subverzivnih misli i emocija, margina, main stream-u povijesti umjetnosti, ikona slikarstva i feministiëkog otpora glavnim tokovima kulture prve polovice dvadesetoga vijeka, Frida Kahlo progovara svojim slikama. 1 Kako bi jeziëko-umjetniëki realizirala opsesivne motive tjelesnosti i boli i njihovog interaktivnog odnosa, hrvatska spisateljica Salvenka DrakuliÊ poseæe za biografskim crtama slikarice Fride Kahlo πto rezultira romanom tijela i æenskog iskustva Frida ili o boli (2007). Ovdje svakako nije rijeë o biografiji i onome πto taj æanr podrazumijeva jer sama DrakuliÊ naglaπava fikcionalnost Fridinog Slavenka DrakuliÊ, Frida ili o boli, Zagreb, Profil, lika, a ako uzmemo u obzir postmoderno poigravanje sa fikcijom i fakcijom, njihovim konsenzusom, dobijamo realnost zaraæenu fikcijom ( efer, 2001: 150), ali izmeappleu ostalog dolazimo na polje pisanja iz æenskog ugla πto je knjiæevnost osjetila. Udaljena od druπtvene i historijske stvarnosti Frida Kahlo u romanu progovara o sjeêanjima koje evocira dubinsko stanje bola, πto na strukturalnom planu rezultira snaænim fragmentima, epizodama uvezanim u hronologiju bola (J. PogaËnik), oiviëenim posljednjim satima Fridinog æivota. S obzirom da roman ruπi realistiëku sliku svijeta uz pomoê narativnih manipulacija, iluzija koje proizlaze iz sumnje u moguênost mimetiëkog iskazivanja i doæivljavanja svijeta, valja imati na umu i problem tekstualne reprezentacije emotivnog, transmisije seksualnog u tekstualno, naëine ugradnje tjelesnosti u jeziëko πto obiljeæava poetiku cjelokupnog proznog djela Slavenke DrakuliÊ 2 s posebnim naglaskom na roman Frida ili o boli u kojem spisateljica prevodi u jezik Fridino slikarstvo koje πalje poruku boli, naglaπavajuêi razlike u medijima, jer slika moæe biti autentiëan izraz boli, za razliku od rijeëi kojima se teæe artikulira stanje bolnim osvijeπtavanjem tijela. Na svojim je slikama progovorila jezikom boli. Ali, jednom naslikana, bol viπe nije bila samo njena. Ono πto su slike izraæavale, prestalo je biti samo njeno iskustvo i njena stvarnost. Svaki se gledatelj mogao s njom identificirati i doæivjeti njenu bol kao svoju. Ma kako bile dramatiëne, njene slike nisu samo pobuappleivale saosjeêa-

254 254 Recenzije nje, veê su budile sjeêanja na vlastito neugodno iskustvo ili Ëak patnju. Jednom naslikane, slike joj viπe nisu pripadale. Otele su se njenoj kontroli (DrakuliÊ, 2008: 113). Iako u romanu nema autoreferencijalnih osvrta niti problematiziranja problema poetike i pisma vjeπto je naglaπen sukob akomunikativnog karaktera boli putem Fridinog lika s njenim iskazivanjem. Naime, Frida ukazuje na nemoguênost jezika da iskaæe bol jer je neizreciva. Bol je u po- Ëetku bila nepodnoπljiva. Ali niti intenzitet niti stupnjeve boli nije znala opisati jer nije nalazila rijeëi kojima bi to izrekla. Mogla je reêi da je bol prodorna i sveobuhvatna, ali je veê na samom poëetku odustala. (...) Kako opisati tijelo koje gori, ranu koja peëe? Upravo tim rijeëima, ali to su, znala je, ipak samo rijeëi koje im ne bi pribliæile njen osjeêaj (DrakuliÊ, 2008: 21). Frida Kahlo prepreku objaπnjavanja rijeëima prelazi slikama koje urlaju, ironiëno progovaraju o æenskom iskustvu razotkrivanja bola, ali istovremeno i maskiranja ranjenog - relanog tijela. RjeËnik njenih slika pripada iskljuëivo æenskoj sferi u koju muπkarac ima pristup samo kao inicijator patnje ili posmatraë drugaëije unutraπnjosti, ali i aerotizovane spoljaπnjosti. Fridine slike progovaraju znakovima, simbolima, amblemima i anatomskim prikazima organa, u sintezi jedinstvenog i trenutaënog djelovanja, gledatelj/ica (ra)spoznaje poruku. DrakuliÊka se ne zaustavlja na tome, uzimajuêi za uvod citat iz knjige The Body in Pain slijedom Elaine Scary 3 govori o razarajuêem djelovanju boli na jezik, vra- Êanju jezika na predstanje zvukova i krikova. EkfraziËnim odnosom spram slika Fride Kahlo koje komentariπe u kratkim i efektnim esejima u romanu, narativnim dionicama upuêuje na pokaznu snagu jezika, oslobaappleajuêu moê skrivenog iza rijeëi i slika, pri tom upisuje æenskost u pismo. Stanja bolnosti/bolesti, razdora u svim vidovima komunikacije (kako jeziëke, tako i tjelesne), iskustvo tijela kao rascjepljenog mehanizma podreappleenog boli, pokuπaj (p)odvajanja subjekta, izlaz na druπtveni plan je ozakonjen pripovijedanjem. U prevojima i pukotinama teksta iπëitavamo znaëenje neiskazivog koje je prevladano polilogiënim, asocijativnim i razmrvljenim reëenicama semantiëki potenciranim rijeëju bol putem koje u cjelokupnom prostoru romana odjekuje njena zvuënost i znaëenje (Kundera, 2007: 85), πto utiëe na konstituciju djela u svijesti Ëitatelja/ice procesom Ëitanja. Dezintegracija: bolno/neæeljeno tijelo4 Frida ili o boli jeste roman posveêen unutraπnjosti, teretu æivota koji se uruπava, naëinu na koji trauma oblikuje identitet osobe. Ako posmatramo tijelo kao politiëki i druπtveni objekt tijelo smijeπtamo u prostore kulture, a ne biologije. Telo je kulturno preplitanje i proizvodnja kulture (Gros, 2005: 42). Agresivnom, patrijarhalnom kulturom (æensko) tijelo je nuæno povezano u sistem oznaëavanja i MoÊi. Ugradnjom emocija u tijelo teksta, prvenstveno fiziëke, pa potom i emotivne boli, spisateljica fragmente Fridinog sjeêanja uvezuje u jedinstvenu priëu o izgradnji subjekta poëevπi od djetinjstva koje ponajviπe odreappleuje formu identiteta, jer narativizacijom sjeêanja se preraappleuje iskustvo koje potom dobije pripovjedni oblik. Trauma je iskustvo destabilizacije identiteta a manifestira se dvostruko: fiziëka rana i psihiëka rana. Naime, sjeêanja na traumatiëno iskustvo djetinjstva su uskrsnuta u svom intenzitetu a dio su æenskog pamêenja i bitan element u njenom traganju za vlastitim identitetom ( afranek, 1983: 7-28), ili preciznije iskazano rijeë je o pokuπaju stabilizacije destabiliziranog subjekta i procesu sklapanja fragmenata identiteta kako bi se isti izvodio ka viπoj razini, jer identitet je nezavrπen, procesualan i kao takav uvijek podloæan promjenama. Pretrpjevπi bol djeëije paralize, iskustvo bjekstva subjekta iz vlastitog tijela kao naëina odupiranja bolu, stigmatizirana πepavoπêu i suoëena sa strahovima od smrti, Frida je shvatila da Êe se putem odupiranja i mahanizama odbrane ne samo izboriti za goli æivot i percipirati ga drukëije veê temeljito graditi karakter u kontekstu komunikacije. Postojala su dva naëina da se s tim nosi: predati se, prihvatiti πepavost kao stanje kojeg se treba sramiti i sakriti se u mraëni trbuh kuêe - ili boriti se (DrakuliÊ, 2008: 12). Njen nedostatak, je imao dvije dimenzije: saæaljenje i zlobu. Nakon teπke nesreêe u mladosti, kada je bila æiva nabijena na kolac, njeno tijelo drugi put osvijeπteno bolom postaje srediπte apsolutne patnje. 5 Slavenka DrakuliÊ precipira tijelo ne samo kao mjesto uæitka, veê i kao mjesto bola, strahovite patnje iza koje se krije mnogostruk i kompleksan odnos prema tijelu koje je podreappleeno boli, obiljeæeno metaforom zatvora. Postala je svjesna tijela kao mehanizma, izvanrednom oπtrinom svih Ëula pratila je kako i gdje se javlja bol i kako svaki pojedinaëni dio tog mehanizma funkcionira potpuno neovisno o njenoj svijesti i volji, poput automata. Bilo joj je oëito koliko stanje tijela uvjetuje njene osjeêaje, ponaπanje, misli.»injenica da je to tijelo bilo njezino za nju viπe nije imala isto znaëenje kao prije nesreêe (DrakuliÊ, 2008: 20-21). Tijelo moæemo okarakterisati kao senzor koje posjeduje komunikacijske sisteme jer je sposobno da govori, da pamti, da se sjeêa. Clarissa Pinkola Estes dobro primjeêuje kada kaæe da svakoj rani na æenskom tijelu odgovara rana na istom mjestu u samoj kulturi. Traumatizirano æensko tijelo postaje paradigma traumatizirane kulture i kulture koja zadaje traume. Kultura potcjenjuje, napada i osuappleuje tijelo/a koje ne zadovoljava standarde trenutne mode. Oπtre prosudbe o prihvatljivosti tijela stvaraju (...) razne æene u ilegali (Pinkola, 2007: 229). Æena je nauëena da mrzi vlastito tijelo, da robuje zakonima kulture, inaëe se ne moæe zaustaviti kontrola kulture i njene potrebe da je rasijeca, dezintegriπe. MuËilo ju je pitanje: ako zbog bolesti ne voliπ vlastito tijelo, kako ga moæe voljeti neko drugi? Povjerovala je da je u Maestru naπla tu osobu i nije smjela riskirati da ga izgubi. (...) Njeno tijelo je bilo bolni teret i objekt medicinskih intervencija. Zatim objekt njenog slikarstva. Instrument taπtine. Instrument uæitka, takoappleer, ali ponajprije objekt i instrument (DrakuliÊ, 2008: 44). Frida je postala svjesna fiziëke i metafiziëke dimenzije svoga tijela, stoga je prepoznala potrebe tijela u relaciji s drugim ljudima i vlastitom unutraπnjosti. Njeno tijelo viπe nego koje drugo poziva na komunikaciju: prepoznavanjem, toplinom, dijalogom dodira, potrebom za prihvaêanjem i razumijevanjem i kompromisom. Zdravo tijelo je precipirano kao objekt i instrument dok bolest pojaëava potrebu kulture za ograappleivanjem i tjeranjem pojedinca u osamu. Ljudi vide samo ono πto æele vidjeti, samo kulise. Razumijevanje znaëi odgovornost. Razumijevanje bi obavezalo na pomoê (DrakuliÊ, 2008: 127). Ne, nema kompromisa

255 Recenzije izmeappleu bolesnih i zdravih, nema istinskog razumijevanja (DrakuliÊ, 2008: 55). Kada bi samo mogla objasniti koliko je dubok i uniπtavajuêi taj njen osjeêaj izopêenosti i nijemosti (DrakuliÊ, 2008: 45). PremoπÊivanje bolesti putem tjelesne viπejeziënosti, Frida je pokuπala ostvariti s Maestrom, vjerujuêi u ideale ljubavi, prolazak kroz oæiljke u samoêu drugog biêa. Tijelo se ispostavlja kao uzrok æelje (M. Proust). OdluËila sam te iskuπati izloæivπi ti svoje tijelo. Da sam ti samo mogla vidjeti oëi dok si me odmjeravao. Moju tanju nogu. Moje oæiljke od operacija, sve ono πto nije bilo za pokazivanje nikome osim mojim doktorima. (...) Na dnevnoj svjetlosti, u tvome ateljeu, kad sam ti izloæila svoje tijelo, prvi put mi je postalo jasno pravo znaëenje te rijeëi ispisane grubim rezovima kiruπkog noæa uzduæ moje kiëme. Bila sam obiljeæena, kao æigosana uæarenim æeljezom. (...) OsjeÊala sam kako tvoj ispitujuêi pogled klizi po mojim leappleima zaustavljajuêi se na svakom oæiljku kao da opipava moju kartu bola. (...) Niko nikada nije bio tako gol kao ja u tom trenutku. ObiËni ljudi su samo goli. Moje tijelo je bilo golo i ranjeno, i zbog toga ranjivo (DrakuliÊ, 2008: 34-35). Æelja da se stopi s Maestrom (Diegom Riverom), uprkos traumi izazvanoj tjelesnim ogoljavanjem i da kroz ljubav prevlada bolest/bolnost nije pobijedila njenu izoliranost. Njihova komunikacija nedovrπenosti, neizrecivoga, konstantnog nanoπenja emotivnog bola nije bila utjeha niti spas veê novi, emotivni bol. Iz kruga tijelo-prevara-ljubomora proizaπla je samo usamljenost i duboka otuappleenost. Tjelesna bolest Fridu udaljava od Maestra. Bolest ne zbliæava, bolest udaljava - najprije dolazi saæaljenje, a zatim fiziëko udaljavanje (DrakuliÊ, 2008: 148). Ako i nije bilo tako od samog poëetka, Maestrova ljubav se svela na saæaljenje. OsjeÊala je kako je izmeappleu njih postojala neka nejednakost, pukotina koju je nastojala zatrpati svim i svaëim. Znala je to po nevjerici i zahvalnosti koju je osjeêala od prvog trenutka i koja se nikada posve nije izgubila. ta bi drugo invalid poput nje i mogao osjeêati osim duboke zahvalnosti πto ga netko uopêe hoêe pogledati? (...) Je li ta njihova velika, i kako je dugo vjerovala, kozmiëka ljubav nastala upravo iz takve vrste bolesniëke nuæde, iz njene oëajniëke potrebe i Maestrovog saæaljenja, pitala se. I od Ëega je ona stvorila mit? (DrakuliÊ, 2008: 92). Njeno tijelo, iako pokretaë doæivljaja, jednom okarakterisano kao nepoæeljno dovelo je u stanje dvojbe: ljubav ili saæaljenje? Zasigurno da je priroda Maestrove ljubavi prema njoj duπevna, za razliku od Ëulne ljubavi koja iπëezava u vremenu, ako se na takav naëin uopêe moæe opravdati seksualna pohlepa i gubitak samokontrole o kojem povrijeappleena Frida govori sa prezirom. Njeno bolesno/nepoæeljno tijelo je suoëeno s zdravim/poæeljnim tijelom njene sestre i drugih æena, Maestrovih modela s kojima je ostvarivao tzv. tjelesne veze. Rekao si mi, to je za tebe sasvim povrπan, tjelesan odnos. Tjelesan, rekao si, upotrijebio si baπ tu rijeë. Kako si bio nepromiπljen kad si to rekao meni, Ëiji je æivot teroriziralo tijelo (DrakuliÊ, 2008: 40). Nakon njegove preljube s njenom sestrom Kity, razlike se pojaëavaju: agresivna kultura, zasnovana na prirodnoj selekciji, ne opraπta razliëitosti zasnovane na tjelesnoj moêi/nemoêi. Nakon razoëarenja u ljekovitu i iscjeliteljsku snagu ljubavi, Frida shvata da je iluzija mit o ljubavi, shvata ljubav kao invalidsko pomagalo. Ali on je 255 nije sluπao, nije Ëuo njene rijeëi. Kao i toliko puta do sada, imala je osjeêaj da joj rijeëi cure iz usta poput sline, da su u njegovim uπima to neki nepovezani zvukovi, besmisleno trabunjanje, buëni slap (DrakuliÊ, 2008: 145). Bilo koji oblik komunikacije izmeappleu Fride i Maestra rezultira nerazumijevanjem. Iskustvenost tijela u raspadanju postaje prvi znak nepremostivog udaljavanja i osuappleenosti na dvostruku patnju. Bolno tijelo, neæeljeno tijelo. Moja patnja je bila dvostruka. Patila sam ne samo zato πto sam osjeêala bol nego i zato πto sam bila odbaëena (DrakuliÊ, 2008: 86). Maskarada: preæivljavanje/objava postojanja FiziËke teπkoêe koje su ostavile neizbrisiv trag i na identitet odredile su i naëine na koji Êe se roditelji ophoditi prema njoj, joπ u djetinjstvu, a pogotovu u mladosti. Dok ju je majka potajno saæalijevala, otac ju je u svemu podræavao i govorio joj da je bolja od drugih jer je hrabrija i jer su hrabrost i pamet vaæniji od πepavosti, a ona posjeduje oboje (DrakuliÊ, 2008: 12). Prvenstveno, odnos s majkom kao opsesivan motiv æenske knjiæevnosti, doveden u kontekst odnosom s ocem, postaje okultirana i konstruirana matrica preko Edipovog i Elektrinog kompleksa Ëije razrjeπenje, u ovom sluëaju Elektrinog kompleksa, nije samo pokoravanje Zakonu Oca, niti strah od ponovnog uspostavljanja matrijarhata, veê izlazak na poligon borbe (samo)ostvarenja subjekta i artikulacije sebstva. Fridina majka Matilde je model patrijarhalne æene udaljene od vlastite djece. Izmeappleu njih je postojala praznina, odmak popunjen sluæavkama koje su kuhale, prale ih i Ëuvale, æene Ëija su velika troma tijela stajala izmeappleu djevojëica i majke. Premalo dodira, premalo zagrljaja. Stalno je imala osjeêaj da je majka prisutna, ali u nekoj drugoj sobi, nikada sasvim prisutna, hirovita, tuæna, i sama bolesna (DrakuliÊ, 2008: 24). Uvijek ista priëa s majkom - nesporazumi, πutnja, prigovaranje. Uzalud je bilo govoriti, pokuπavati zadobiti njenju ljubav (DrakuliÊ, 2008: 54). Frida iznevjerava majku u dva navrata: prvi put svojom odlukom da pohaapplea πkolu, a drugi put izborom muπkarca za æivotnog saputnika. Majka je Fridino πkolovanje smatrala nepotrebnim. Kao i ostale tri kêeri, nauëila ju je svemu πto æena treba znati kad se uda i rodi. Znala je kuhati, spremati, πiti, vesti, plesti, Ëemu dakle, obitelj izlagati nepotrebnim troπkovima? Ipak, otac je ustrajao. Govorio je kako je ona najsliënija njemu i bio odluëan u svojoj namjeri da Frida zavrπi studij - kad on veê to nije mogao - i postane lijeënica. Don Guillermo nikada nije rekao da æeli sina, bila je to samo njena slutnja, Ëiju je potvrdu pronalazila u oëevom smijeπku dok je snimao obitelj i nju u sredini, u muπkom odijelu (DrakuliÊ, 2008: 16). NaruπavajuÊi matricu odnosa majka-kêer, destabilizirajuêi formu æene u patrijarhatu putem simboliëkog oponaπanja muπkarca, djevojka koja se πiπala na kratko i nosila hlaëe, Frida Kahlo ulazi u jedan sasvim novi svijet prividnog poniπtavanja spolnih razlika muπkarca i æene, provokacijom, Ëime se u simboliëkoj igri nadmoêi i procesom identifikacije s muπkracem/ocem ostvaruje prva faza konstrukcije identiteta. BuduÊi da je identifikacija procesualna, podvojena, nije moguêe postiêi cjelinu, pokorava se logici viπeod-jednog (Hall, 2001: ), djelujuêi preko razlike prekoraëivanjem simboliëkih granica njoj je potrebno

256 256 Recenzije ono izvanjsko i unutarnje kako bi se uëvrstio proces koji Êe rezultirati identitetom. Ovaj prelazak iz æenske margine u muπki centar, identifikacijom s ocem, postaje Ëin podrivanja centra i norme πto Êe kasnije razvojem odnosa s drugim najvaænijim muπkarcem u Fridinom æivotu, Maestrom, rezultirati destabilizacijom i dehijerarhiziranjem centra i skretanjem paænje na marginu prilikom Ëega Êe se u potpunosti oblikovati njen æenski identitet. U pozadini kompleksnih odnosa koje je Frida konstruisala sa Ëlanovima obitelji najveêu vaænost pored odnosa s majkom i ocem, igra odnos sa Mestrom i sestrom Kity. Maesto postaje centralna figura Fridinog æivota. Naime, nije samo rijeë o stvaranju slike æene preko muπkarca, iako u poëetku iz njihovog odnosa Fridu moæemo definirati preko Maestra, ona opet poseæe za identifikacijom. Potpuno stapanje koje sugerira jest zapravo fantazija prisvajanja (Hall, 2001: ). Iz te necjelovitosti, nedostataka Frida iskljuëena zbog svoje spolne i druπtveno detemininirane razliëitosti kao æena u funkciji supruge odriëe se svog talenta. U prvim godinama braka iznevjerila je samu sebe i zanemarila svoj talent, premda je upravo po tome bila izuzetna. Maestro joj je postao vaæniji od slikanja. (...) Trebala je smoêi snage pa nastaviti slikati pokraj jednog od najveêih slikara. Æivjela je okruæena njegovom slavom, i to ju je u poëetku uëinilo joπ nesigurnijom. (...) Talentirana mlada æena koja nema akademiju, ne prodaje slike, nema izloæbe, odmah je nakon udaje postala svjesna svog poloæaja Maestrove supruge (DrakuliÊ, 2008: 41-42). Spol u ovom sluëaju postaje, kao πto bi to rekla Judith Butler dio regulativne prakse koja proizvodi (...) tijela koja nadzire. Identiteti se konstruiraju kroz razlike, kroz odnos s Drugim. To je Ëin moêi uspostavljene nasilnom hijerarhijom izmeappleu dva spola muπkog i æenskog. Dezintegracijom tijela, Maestrovim odabirom poligamije kao Ëinom emotivne nestabilnosti, samoæivosti i iskljuëive egocentiënosti, opravdane izjavom da je vjernost malograappleanska vrijednost, da ona postoji samo radi ekploatacije i u svrhu ekonomskog dobitka, Frida, razorene emotivne sfere, 6 pravi zaokret ka vlastitoj unutraπnjosti i njenoj artikulaciji slikanjem, s jedne strane, dok s druge strane na proces desubjektivizacije prinudno najviπe djeluje njeno odricanje æenstvenosti. Fridina kosmiëka ljubav je preæivjela niz transformacija: od posesivne ljubavi, preko oprosta za nevjeru do prijateljske i majëinske ljubavi Ëiji je cilj Ëisti destilat duπevne ljubavi i ovisnosti. Ranilo me to odricanje od vlastite æenstvenosti. Dobila sam dijete, ali sam izgubila muπkarca. Dok mi je povjerovao svoje priëe - koje majci nikada ne bi povjerio, ali mi smo jedno drugome uz to bili i najbolji prijatelji. (...) Bilo mi je teπko izdræati æudnju za dodirom njegovog tijela, toliko æeljeti dodir muπkarca a dobiti dodir djeteta. Æudjela sam za njim. Ali morala sam svoju æudnju ukrotiti, preusmjeriti. (...) RijeË ljubav je samo bila zajedniëki nazivnik za njihovu meappleusobnu ovisnost. (...) Ako je Maesto bio samoæiv, ona je bila posesivna, i toga sve svjesnija. Htjela ga je posjedovati samo za sebe, i ta njena æelja je nadvladala onu tjelesnu (DrakuliÊ, 2008: 88-89). Slikanje postaje odgovor na pitanje kako (pre)æivjeti u agresivnoj kulturi. Maskarada se obiëno shvata kao delovanje ili naëin ponaπanja kome je namera da sakrije ili pokrije, ona znaëi nositi masku, pretvarati se, ili predstavljati se kao neko drugi. Njena ontologija je sliëna onoj retoriëkih tropa koji znaëe nedovoljnu zamenu: u tropu ili maskaradi ne moæe biti potpune prozirnosti izmeappleu oznaëitelja i oznaëenog, izmeappleu maske i onog ko je nosi (ili identiteta nosioca oznaëenog maskom). Maskarada u ovom smislu oznaëava i semiotiëki prostor izmeappleu maske i njenog nosioca, prostor izmeappleu prikazivanja i prisustva (Malvi i Volen, 2000). Frida svojim vizuelnim identitetom sugerira da je Druga jer u vladajuêem diskursu njen takav identitet nacionalne ideologije meksikanizma, jer ona je obuëena u noπnju, isklju- Ëen je iz modernih tokova. Meappleutim DrakuliÊka njeno preruπavanje isprva vidi kao pribliæavanje Maestru putem ideologije, a potom kao æudnju za preæivljavanjem i element individualne estetike i stila. Svakoga jutra oblaëila se kao da se priprema za nastup na pozornici. Poput profesionalnog glumca, svako jutro je paæljivo birala kostim koji Êe najbolje odgovarati ulozi zbog koje je spremno potiskivala vlastitu liënost. Svaki je detalj bio u skladu s njenom percepcijom te uloge. Viπe nije bilo spontanosti u nastupu, uvijek se radilo o paæljivo planiranoj prezentaciji sebe. OblaËila se zato da bi uπla u ulogu i poëela glumiti. VeÊ odavno je savladala tehniku disocijacije, odvajanja od vlastitog tijela. (...) Nakom nekog vremena nije viπe vidjela sebe. Vidjela je masku. Gotovo svaki njen autoporetret prikazivao je ukoëeno lice maske. Maske su joj bile vaæne, skrivale su stvarnost. I kao svakom glumcu, maska i kostim pruæili su joj moguênost da postane πta god zaæeli. Uskoro je njen æivot sa Maestrom postao teatar u kojem je sama kreirala kostime, crtala scenografiju, izmislila sadræaj, dramatizirala ga, reæirala i glumila. A zatim je sve to joπ i slikala (DrakuliÊ, 2008: 43-44). Odje- Êa je jezik, metafiktivni iskaz. Identitet, subjektivitet, su efekti preruπavanja: ono Ja koje je bilo skriveno pod πeπirom (Godard, 1990: ). Slavenka DrakuliÊ govori o tome kako poseæemo za glumom i koliko glumimo jedni pred drugima. Ruπevan svijet subjekta glavne junakinje romana Frida ili o boli, proizlazi iz njenog osjeêaja nepotpunosti. Njen identitet i subjektivitet Êe se nanova graditi iz dekonstrukcije æivota i objavom postojanja putem autoportreta. Fridina moê je u njenom tijelu. Nisam Ëak bila ni obiëan invalid, nego pravi freak-show. Brkata æena s cijelom cjeêarnicom na glavi, odjevena kao za smotru folklora ili cirkusku predstavu. (...) Estetika, a ponajviπe egzotika, posluæile su mi uspjeπno kao proteze. Bila sam dobra glumica. Samo πto je u mom æivotu sve ono vidljivo bilo laæno. (...) Trebalo je to moêi naslikati. Moje su slike vodië u svijet prikaza i dvoznaënosti. Slikanje mi je bilo jedino sigurno utoëiπte, mjesto istine. Jedino mjesto gdje sam istinski postojala (DrakuliÊ, 2008: 93). Autoportretisanjem otkriva se snaga samopouzdanja, a implicira potragu za cjelovitim identitetom, jer njen je bio ruπevan, destruisan zahvaljujuêi tjelesnoj bolesti, izmuëenom tijelu, dubini otuappleenosti. Kasnije je postala brutalna i izravna. Na tim slikama viπe nije bila lijepa, samo Ëudna. I nije zavodila, samo izazivala paænju. Njena lica su postala ukoëena i ozbiljna, istaknutih jagodica i naglaπenih obrva, kao da su isklesana od kamena. Crne oëi gledaju u Ëovjeka ili mimo njega. Znala je svjesno pretjerati u grubosti autoportreta. Govorila je pogledajte me, æiva sam, boli me. OsjeÊala je kao da na tim slikama sama sebi ispisuje potvrdu o postojanju: jedna, dvije, tri, Ëetiri... (Dra-

257 Recenzije kuliê, 2008: 50-51). Na njenim portretima lice je prikazano kao maska, dok ostali dijelovi tijela su prikazani uz pomoê ornamenata i amblema. Maskarada postaje modus upisa kojim su trauma od povrede i njene posledice negativno upisane u metaforu. Maskarada je tu da bi se uklonilo seêanje na zauvek-upamêeno, zauvek-ponovljeno traumatiëno detinjstvo samog subjekta (Malvi i Volen, 2000). Susret sa smrêu u djetinjstvu Fridu upoznaje koliko je okrutna borba za æivot. Brutalnost djece u πkoli je pobijeappleivala prikrivanjem nedostataka. Kao djevojëica je dobila Ëizmice koje su postale statusni simbol. Tek su nove i po mjeri izraappleene Ëizmice uravnoteæile njezin hod. Ali ne i karakter, veê obiljeæen prkosom.»izmice su je uëinile vaænom: bila je tako mala, a veê ih je smjela nositi, baπ kao da je veê gospoappleica (DrakuliÊ, 2008: 11). Slavenka DrakuliÊ se joπ jednom vraêa motivu Ëizama kada je veê naglaπena prekretnica koja je ovjekovjeëila Fridino formiranje identiteta i artikulaciju kao umjetnice, æene koja pretraæuje svoj unutraπnji, psihiëki æivot, kreativni duh. Uz protezu dobila je na dar od najfinijeg teleêeg boksa sa zvonëiêima izvezenim zlatnom æicom. (...) Zagrlila je nove Ëizme kao dijete novu igraëku. (...) Nove crvene Ëizme poosluæit Êe joj da sakrije protezu. (...) Kad bi obula te Ëarobne Ëizme, da, tako ih je zvala, uëinilo bi joj se na trenutak da je opet cijela. (...) Njeni koraci su u po- Ëetku bili ukoëeni kao da joj je cijelo tijelo drveno. Samo ju je æelja da nosi crvene cipele natjerala da ustraje (DrakuliÊ, 2008: ). Simbol cipela je metafora. Bez psihiëkih cipela æena se ne moæe kretati po unutarnjoj i vanjskoj okolini πto zahtijeva oπtrinu, Ëula, oprez i otpornost. Æivot i ærtvovanje idu jedno s drugim. Crvena je boja æivota i boja ærtvovanja (Pinkola, 2007: 252). Roman Frida ili o boli predstavlja literariziranje æivota Fride Kahlo, pri tome iz naslova moæemo izvesti zakljuëak da nije rijeë o literariziranoj biografiji, veê o romanu koji se poigrava sa fikcijom skreêuêi paænju subverzivnim postupcima na problem atikulacije æene kao umjetnice te njegovanja njenog sebstva i formiranja identiteta. Sebstvo je obiljeæeno etniëkim, etiëkim i posebnim kulturnim i spolnim oznakama. PrakticirajuÊi æensko pismo hrvatska spisateljica Slavenka DrakuliÊ transponuje politike i ideologije koje su ograniëene i strogo definisane patrijarhalnim kodom, kojeg vjeπto poniπtava manipulirajuêi nedozvoljenim obrascima putem romana kao æanra koji je u sluæbi osporavanja druπtvenih uzusa. Roman moæemo pratiti na viπe dimenzija od kojih su najznaëajnije dimenzija bolnosti/bolesti u koju se upisuje tijelo i s druge strane dimenzija formiranja identiteta koja je narazluëivo povezana sa tijelom i istraæivanjem prirode subjekta. Frida svojim umjetniëkim djelovanjem napada na kulturne stereotipe, time, popunjava praznine prevazilaskom okrutnosti æivota boreêi se za goli opstanak i diæuêi glas kako æena moæe o(p)stati u kulturi ne kao margina, veê kao njen centar. LITERATURA 1. Antropologija æene (1983). Uredile: Æarana PapiÊ i Lydia Sklevicky. Beograd 2. Beauvoir, de Simone (1982). Drugi pol I, II. Beograd: BIGZ 3. Butler, Judith (2003). SluËajna utemeljenja - feminizam i pitanje 257 postmodernizma. Genero, Ëasopis za feministiëku teoriju br. 2/3. Beograd: DrakuliÊ, Slavenka (2007). Frida ili o boli. Zagreb: Profil 5. Feminizam/Postmodernizam (1999). Uredila: Linda Nicolson. Zagreb: Liberata, Centar za æenske studije 6. Forum Bosnae (2004). Temat: Izazovi feminizma 26/04. Sarajevo 7. Godard, Barbara (1990). Samo nastavite: feministkinje (iznova) stvaraju pripovijesti.»asopis Izraz br. 2/3. Sarajevo: Gros, Elizabet (2005). Promenjiva tela: Ka telesnom feminizmu. Beograd: Centar za æenske studije i istraæivanja roda 9. Hall, Stuart (2001). Kome treba identitet? ReË, Ëasopis za knjiæevnost i kulturu i druπtvena pitanja no. 64/10. Beograd: Kundera, Milan (2007). Iznevjerene oporuke - esej. Zagreb: Meandar 11. Kolodni, Anet (2002). Mapa ponovnog Ëitanja: rod i interpretacija knjiæevnih tekstova. Genero, Ëasopis za feministiëku teoriju br. 2/3. Beograd: LeGates, Marlene (2001). In Their Time, A history of Feminism in Western Society. New York and London: Routledge 13. Magezis, Joy (2001). Æenske studije. Sarajevo 14. Malvi, Lora & Volen, Piter (2000). Frida Kalo i Tina Modoti.»asopis Æenske studije br Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na æene XXI veka (2007). Urednica: Adriana ZaharijeviÊ, Beograd 16. Pinkola, Clarissa E. (2007). Æene koje trëe s vukovima, Mitovi i priëe o arhetipu divlje æene. Zagreb: Algoritam 17. PopoviÊ, Tanja (2007). ReËnik knjiæevnih termina. Beograd: Logos Art 18. afranek, Ingrid (1983). Æenska knjiæevnost i æensko pismo, Republika br Zagreb: efer, Æan-Mari (2001). Zaπto fikcija? Novi Sad: Svetovi 1 Frida Kahlo ( ), meksiëka slikarica, poznata po svojim autoportretima koji su simbioza boli i strasti (A. Kettenmann). Iako njen rad kritiëari smijeπtaju u okvire nadrealizma, njena realnost je usamljenost, poniranje u vlastiti subjekt, ranjivost izazvana fiziëkom i psihiëkom boli, seksualnost i okrutnost ljubavi. Za feministkinje je spoj æenskog iskustva i forme, ali znaëajno stoga πto uvodi æenu u domen sloma visoke umjetnosti (koja je bila rezervisana iskljuëivo za muπkarca). Sa Fridom Kahlo u slikarstvo se uvodi problem æenskog tijela, njegovog mesta u predstavljanju i odnos æene umetnice prema æenskom telu u predstavljanju. Rad Fride Kalo usredsreappleuje se prvenstveno na liëno, na unutraπnji svet. (...) Slikala je svoj liëni svet, svet emocionalnih odnosa, naπla je likovni izraz za svoje liëno iskustvo bola i muënog odnosa prema sopstvenom telu (L.Malvi i P. Volen) 2 Niz od pet DrakuliÊkinih romana, kojeg zatvara upravo roman Frida ili o boli tematizira dekonstruisano tijelo bola, traume i strasti. Naime, kako to kaæe Andera Zlatar, æensko tijelo u pripovijednim tekstovima Slavenke DrakuliÊ je izloæeno pogledu izvana, vanjskom oku, izloæeno opasnosti, nekoj vrsti krajnjih radikalnih stanja. Roman Hologrami straha (1987) je neka vrsta autobiografskog zapisa o autoriëinom stanju, traumi tijela koju izaziva bolest. U Mramornoj koæi (1995) junakinja u potrazi za identitetom otkriva osamljenost vlastitog subjekta kojeg ne moæe prevaziêi ni odnos sa vlastitom majkom. Strast ljubavi koja osuappleuje junake romana Boæanska glad (1997) kontekstualizirana je dovoappleenjem tjelesnosti/seksualnosti kao jedinstvenog komunikativnog sistema u æiæu interesovanja, junaci su u sferi nenormiranog jer se oëuvanje ljubavi putem fiziëkog (Ëina) sjedinjenja ispostavlja kao kanibalsko. Kao da me nema (1999) je roman ispisan iz ugla æene o æenskom preæivljavanju ratnih zloëina, a razultat je snaæna reprezentacija tijela pogoappleenog traumom silovanja. 3 FiziËka bol ne samo πto ne dopuπta jeziku da ga opiπe nego ga razara, primoravajuêi ga da se povuëe u stanje koje mu je prethodilo, svodeêi ga na zvukove i krikove koje ljudsko biêe proizvodi prije nego πto nauëi govoriti. 4 Frida Kahlo je jednom zapisala: Pretrpjela sam dvije teπke nesreêe u æivotu... Jedna u kojoj me autobus onesposobio, a druga je bio Diego. 5 Nakon saobraêajne nesreêe æivot Fride Kahlo obiljeæile su zdrastvene poteπkoêe i tridesetak operacija, nemoguênost materinstva, konstantna borba s tijelom koje je trebalo razliëita ortopedska pomagala, slikanje, kompleksnost odnosa sa muπkarcima, ali i æenama. 6 Percepcija ljubavnih odnosa u romanu je brutalna. RazarajuÊa bol koja dolazi s vana i uniπtava Ëovjekovo biêe pretpostavljena je spolnim i rodnim razlikama. Spoj dvaju razliëitih karaktera, suprotnosti, kakvi su Frida Kahlo i Diego Rivera rezultira nekomunikacijom i nerazumijevanjem. Diego je predstavljen kao egocentriëni ideolog, a Frida u introspektivnom poduhvatu.

258 258 Prava æivotinja Neoprostivi zloëin Romain Rolland»ini se kako je samo jedno æivo biêe primjeêivalo njegovo postojanje: bijaπe to stari bernardinac koji je Ëesto obiëavao dolaziti, te je znao poleêi svoju veliku glavu sa æalosnim oëima na Christopheova koljena dok je Christophe sjedio na stolici ispred kuêe. Dugo bi gledali jedno u drugo. Christophe ga nije tjerao za razliku od bolesnog Goethea, za razliku od njega njegove mu oëi nisu bile nepodnoπljive, te nije imao potrebu da poviëe : Odlazi!...Ti me, gobline, neêeπ uhvatiti πtogod da pokuπavao Nije traæio niπta viπe nego da bude obuzet poniznim i snenim oëima psa, te da pomogne æivotinji: osjeêao je da se iza njih mora kriti zatoëena duπa koja moli za njegovu pomoê. U onim trenucima dok je bio slab i dok je patio, æiveêi istrgan iz æivota, osloboappleen ljudskog egoizma, vidio je ærtve ljudi, bojno polje na kojemu je Ëovjek trijumfirao u krvavom klanju svih ostalih biêa; tada je njegovo srce bivalo ispunjeno tugom i uæasom.»ak i u danima u kojima je joπ bio sretan, oduvijek je volio æivotinje i nikada nije bio u stanju da se prema njima odnosi okrutno. Sport mu je oduvijek bio mrzak πto nikada nije iskazivao bojeêi se ismijavanja. No njegov je osjeêaj odbojnosti predstavljao tajni uzrok oëitog i neobjaπnjivog osjeêaja nesklonosti koji je gajio prema odreappleenim ljudima - nikada nije bio u stanju da iskaæe prijateljstvo Ëovjeku koji je mogao ubiti æivotinju iz uæitka. Tu se nije radilo o sentimentalnostima. Nitko nije znao bolje od njega da se æivot zasniva na patnji i neizmjernoj okrutnosti. Niti jedan Ëovjek ne moæe æivjeti, a da ne tjera druge da pate. Nema smisla da zatvaramo oëi ili da se zavaravamo rijeëima. Takoappleer nema smisla niti doêi do zakljuëka kako moramo odbaciti æivot i oëajavati poput djece. Ne. Moramo ubijati da bismo preæivjeli, ako trenutno ne postoji drugo sredstvo preæivljavanja. No Ëovjek koji ubija samo radi ubijanja je zloëinac. Znam, nesvjesni zloëinac, no svejedno zloëinac. Neprekidna teænja Ëovjeka trebala bi biti smanjivanje sume patnje i okrutnosti: to je prva duænost ËovjeËanstva. U uobiëajenim trenucima æivota ove su se ideje nalazile pohranjene u dubinama Christopheovog srca. Odbijao je razmiπljati o njima. to je to uopêe dobro? to je mogao uëiniti? Morao je biti Christophe, morao je zavrπiti svoj posao, æiveêi pod svaku cijenu, æiveêi na πtetu slabijih...nije on taj koji je stvorio svemir...bolje ne razmiπljati o tome...bolje ne razmiπljati o tome... No, kada je i njega takoappleer tuga povlaëila na razinu poraæenoga, morao je razmiπljati o tim stvarima. Tek nedavno je krivio Oliviera za upadanje u uzaludno duboko æaljenje i uzaludno suosjeêanje sa svom nesreêom koju ljudi trpe i izazivaju. Sada je on otiπao joπ dalje: sa svom silinom svoje snaæne prirode istraæio je dubine tragedije kozmosa: podnosio je sve patnje svijeta, te je ostavljen gol i krvav. Nije mogao misliti o æivotinjama bez drhtanja u oëaju. GledajuÊi u oëi æivotinja vidio je duπu nalik na vlastitu, duπu koje nije mogla govoriti, no zato su oëi uzvikivale: to sam ti uëinio? Zaπto mi nanosiπ bol?. Nije mogao podnijeti najobiënije prizore koje je vidio stotinu puta: mlado krave kako plaëe u kavezu od πiblja, sa svojim velikim izbuljenim oëima, plaviëasto bijelim i ljubiëastim mrljama, bijelim trepavicama, kovrëavim bijelim Ëupercima na prednjem dijelu glave, ruæiëastim nosnicama, te krivim nogama. Janje koje seljani prenose sa sve Ëetiri zavezane noge, koje visi naopaëke, pokuπavajuêi uspraviti glavu, plaëuêi poput djeteta, mekeêuêi i pomiëuêi svoj sivi jezik. PiliÊi zajedno natrpani u koπaru. Udaljeni urlici svinje koja krvari do smrti. Riba koja se Ëisti na kuhinjskom stolu...bezbrojna muëenja kojima ljudi izlaæu ova nevina biêa dovodila su njegovo srce u stanje agonije. Dozvoli da æivotinje imaju iskru razuma u sebi, zamisli kakvu zastraπujuêu noênu moru svijet za njih predstavlja: san o krvoloënim ljudima, slijepim i gluhim, πto reæu njihove utrobe, rastvaraju ih, razrezujuêi ih, sjeëuêi ih na komadiêe, æive ih kuhajuêi, ponekad se smijuêi njima i njihovim grimasama dok drhêu u agoniji. Zar ima neπto monstruoznije kod afriëkih kanibala? Za Ëovjeka slobodna uma postoji neπto zbog Ëega je patnja æivotinja joπ nepodnoπljivija od patnje ljudi. Jer, kod posljednjeg je barem priznato da je patnja loπa, te da je onaj tko je izaziva zloëinac. No, na tisuêe æivotinja je besmisleno zaklano svakoga dana bez trunke æaljenja. Ako bi bilo koji Ëovjek to spomenuo bio bi smatran smijeπnim. Upravo je to neoprostivi zloëin. Samo to je veê dovoljno opravdanje za sve πto ljudi moraju trpjeti. To zahtjeva boæju osvetu. Ako postoji bog koji je dobar tada Ëak i najmanje od æivuêih stvorenja mora biti spaπeno. Ako je bog dobar samo prema jakima tada nema pravde za slabe i ponizne, za jadna stvorenja koja su ponuappleena kao ærtva ËovjeËanstvu. Tada ne postoji neπto takvo kao dobrota, niti neπto takvo kao pravda. Ulomak iz Jean-Christophe. New York: Random House Modern Library, 1938, pp

259 Prava æivotinja Vegetarijanstvo: zdravo i humano 259 People for the Ethical Treatment of Animals Vegetarijanska prehrana je jednako dobra za ljudsko zdravlje kao πto je i za æivotinje. Ne postoji prehrambena potreba zbog koje bi ljudi morali jesti bilo koji æivotinjski proizvod; sve naπe prehrambene potrebe, Ëak i novoroappleen- Ëadi i djece, su najbolje zadovoljene prehranom bez mesa, kao πto su ustanovile nacionalne prehrambene asocijacije Britanije i SAD-a npr. AmeriËko prehrambeno udruæenje (American Dietetic Association) primjeêuje kako vegetarijanska prehrana smanjuje rizik od mnogih kroniënih degenerativnih bolesti i stanja, ukljuëujuêi bolesti srca, rak, pretilost, visoki krvni pritisak i dijabetes.(1) Æivotinjski proizvodi dovode do bolesti srca Bolest srca je zdravstveni problem broj jedan u SAD-u, odgovoran za viπe od milijun srëanih udara, te pola milijuna smrtnih sluëajeva svake godine.(2) BuduÊi da danas znamo πto izaziva srëane udare, moæemo ih sprijeëiti. U mnogim studijama istraæivaëi su otkrili da je viπa razina kolesterola povezana s veêim rizikom od srëanog udara. Za svaki porast u razini kolesterola u krvi od jedan posto, poveêava se rizik od srëanog udara za dva posto; obrnuto, svaka redukcija od jedan posto u razini kolesterola smanjuje rizik za dva posto.(3) ZahvaljujuÊi predanim naporima industrije mesa, kravljih proizvoda, te jaja, mnogi Amerikanci joπ uvijek vjeruju kako su æivotinjski proizvodi nuæni za dobro zdravlje. Jedna od najopseænijih studija o æivotnom stilu i zdravlju otkrila je kako stope smrtnosti zbog bolesti srca kod vegetarijanaca koji jedu kravlje proizvode i jaja iznose samo jednu treêinu stopa kod onih koji jedu meso. (4) The British Medical Journal objavio je otkriêa iz studije gdje je zakljuëeno kako cjeloæivotni vegani (striktni vegetarijanci) imaju rizik od smrti zbog bolesti srca smanjen za 57%. (5) Biljna hrana ne sadræi kolesterol, dok meso, jaja, te kravlji proizvodi sadræe velike koliëine kolesterola, prezasiêenost masnoêama, te koncentrirane proteine - sve πtetne sastojke. Takoappleer, velika koncentracija biljnih vlakana prisutna u vegetarijanskoj prehrani (meso, kravlji proizvodi i jaja ne sadræe biljna vlakna) pomaæe isprati kolesterol koji je unesen u probavni sustav. Vegetarijanska prehrana Ëak moæe i umanjiti πtetu koja je do sada veê napravljena. Kada je Dr. Dean Ornish stavio svoje pacijente sa koronarnom boleπêu arterija na vegetarijansku prehranu s niskim stupnjem masnoêa, kombiniranu s primjerenim vjeæbama i tehnikama opuπtanja, otkrio je da se proces izgradnje nakupina u njihovim arterijama obrnuo.(6) Veza raka i æivotinjskih proizvoda Preporuka broj jedan u smjernicama AmeriËkog druπtva oboljelih od raka, Guidelines on Nutrition for Cancer Prevention, je koristiti prehranu sa naglaskom na biljnim namirnicama.(7) Znanstvenici su otkrili da vegetarijanci imaju izmeappleu 25% i 50% manje πanse za obolijevanje od raka, Ëak i pod pretpostavkom drugih faktora, kao πto je puπenje.(8) Nedavna studija ACS-a pokazala je kako osobe koje jedu 3 unce mesa dnevno imaju 30% do 40% veêe πanse za razvoj raka. (9) IstraæivaËi za ACS su takoappleer otkrili da dok biljna hrana smanjuje rizik raka prostate kod muπkaraca, jedenje mesa ga poveêava.(10) Znanstvenici ss sveuëiliπta Yale izvjeπtavaju kako prehrana utemeljena na mesu moæe dovesti do raka æeluca i jednjaka, kao i limfnog sustava.(11,12) Znanstvenici su takoappleer otkrili da ljudi koji redovito konzumiraju hot-dogove, kobasice ili druge proizvode obraappleenog mesa imaju stope oboljenja raka guπteraëe poveêane za 70%.(13) Meso moæe biti otrovno Uz to πto izazivaju bolesti srca i rak æivotinjski proizvodi takoappleer sadræavaju πtetne supstance - ukljuëujuêi bakterije, arsen, diokside, te æivu - πto moæe utjecati na naπe zdravlje kako kratkoroëno tako i dugoroëno. Svake godine u SADu zabiljeæeno je 75 milijuna sluëajeva trovanja hranom, od kojih je sluëajeva fatalno. (14) Prekomjerna upotreba antibiotika u tvorniëkim pogonima uzrokovala je da mnoge bakterije koje se mogu pronaêi na æivotinjskom tkivu postanu otporne na antibiotike. Znanstvenici s Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health nedavno su izvijestili kako je 96% pileêeg mesa Tyson oneëiπêeno opasnim bakterijama roda campylobacter, otpornima na antibiotike. (15) U studiji Ministarstva poljoprivrede SAD-a znanstvenici su otkrili kako je 66% stoënog mesa oneëiπêeno mikrobima otpornima na antibiotike.(16) Nedavno izvjeπêe General Accounting Office SAD-a upozorava : bakterije otporne na antibiotike su prenesene sa æivotinja na ljude, te mnoge od studija koje smo proveli potvrappleuju da ovaj prijenos dovodi do ozbiljnih rizika za ljudsko zdravlje. (17) Nije neoubiëajeno ni da farmeri dodaju arsen hrani za piliêe kako bi se uniπtili paraziti, pri Ëemu dio arsena ostaje u æivotinjskom mesu. Jedna je studija USDA zakljuëila : jedenje 2 unce piletine po danu - ekvivalent treêine do polovine prsa bez kostiju - izlaæe konzumenta dozi od 3 do 5 mikrograma neorganskog arsena, najtoksiënije forme tog ele-

260 260 menta.(18) Dnevna izloæenost niskim dozama arsena moæe prouzroëiti rak i ostale oblike bolesti kod ljudi. (19) Riblje meso takoappleer nije zdrava hrana. Poliklorirani bifenili (PCB), nusproduktni industrijski spojevi koji se mogu pronaêi u okoliπu, prouzrokovali su rak kod æivotinja, te probleme sa koæom i oπteëenja jetre kod ljudi. Otkriveno je da riblje meso sadræi razine PCB-a koje su na tisuêu puta viπe od onih u vodi u kojoj æive.(21) Znanstvenici na sveuëiliπtu Illinois su otkrili da oni koji se hrane ribom i imaju visoku razinu PCB-a u krvi imaju problema s prisjeêanjem na informacije koje su nauëili samo 30 minuta ranije.(22) Riba takoappleer u sebi akumulira metil-æivu u svojem tijelu, te su trudnice i djeca upozoreni da ne jedu ribu koja moæe sadræavati visoku razinu ovog toksiënog spoja.(23) Industrijski uzgoj nanosi πtetu æivotinjama Æivotinje su mnogo inteligentnije i kompleksnije nego πto to veêina ljudi shvaêa, te znanstvenici pruæaju sve viπe dokaza za ovo. Prema znanstvenicima krave uæivaju u intelektualnim izazovima i osjeêaju uzbuappleenje kada upotrebljavaju svoj intelekt kako bi prevaziπli teπkoêe. Dr. Donald Broom, profesor na sveuëiliπtu Cambridge, kaæe da kada krave otkriju rjeπenje problema moædani valovi pokazuju njihovo uzbuappleenje, otkucaji srca se ubrzavaju, a poneke Ëak i skaëu u zrak. To nazivamo njihovim eureka trenutkom. (24) Znanstvenici s Cambridgea takoappleer su otkrili da svinje imaju kognitivne sposobnosti trogodiπnjeg ljudskog djeteta. (25) Biolozi su pisali u Ëasopisu Fish and Fisheries kako su ribe iskusne u socijalnoj inteligenciji, te se koriste machiavellijanskim strategijama manipulacije, kazne i pomirbe, pokazujuêi stabilne kulturne tradicije, te suraappleujuêi kako bi uoëile predatore, te ulovile hranu.(26) PiliÊi uspostavljaju prijateljstva i socijalnu hijerarhiju, prepoznaju jedni druge, razvijaju druπtvenu hijerarhiju, te Ëak imaju i kulturoloπko znanje koje prenose izmeappleu generacija.(27) Gotovo sve æivotinje koje se uzgajaju za prehranu u SADu danas provode svoj æivot u pogonima industrijskog uzgoja. Te æivotinje, koje osjeêaju bol i strah na jednak naëin kao i psi i maëke koji s nama æive, su odvojene od svojih obitelji, te su u tisuêama nagurane u prljava skladiπta. One su osakaêene bez upotrebe ublaæivaëa boli, te liπene svega πto je za njih normalno - ne dozvoljava im se da vide sunce ili udiπu svjeæi zrak sve do dana na koji su prisiljene da uappleu na vozila koja ih voze prema klaonici. Na mjestu ubijanja mnoge æivotinje su u potpunosti svjesne, te se bore da pobjegnu dok su njihove utrobe razrezane, a neke su i dalje svjesne dok se njihova tijela komadaju ili dok se uranjaju u tankove kipuêe vode. Industrijski uzgoj nanosi πtetu naπem planetu Uzgajanje æivotinja zbog hrane zahtjeva ogromne koliëine resursa. Od sve poljoprivredne zemlje u SAD-u 80% se iskoriπtava za uzgoj æivotinja radi prehrane, te za uzgoj sjemena za njihovu prehranu - to Ëini gotovo polovicu mase zemlje juænijih 48 dræava. (28) PiliÊi, svinje, stoka i druge æivotinje koje se uzgajaju radi prehrane su osnovni konzumenti polovice sve vode u SAD-u.(29) Svakog dana industrijski uzgoj stvara milijarde funti gnoja koji zavrπava u jezerima, rijekama, te pitkoj vodi. Uzgojene æivotinje stvaraju oko 130 puta viπe izluëevina nego πto to Ëini cijela ljudska populacija SAD-a funti otpada Prava æivotinja u sekundi! (30,31) Kalifornijska studija je otkrila kako jedna krava muzara oslobaapplea 19.3 funti promjenjivih organskih spojeva u godini, πto Ëini muzare najveêim izvorom plina koji stvara smog, nadmaπujuêi kamione i putniëke automobile. (32) 1 The American Dietetic Association, Position of the American Dietetic Association and Dieticians of Canada: Vegetarian Diets, Journal of the American Dietetic Association 103 (2003): American Heart Association, Heart Attack and Angina Statistics, 3 Oct Neal Barnard, Food for Life (New York: Harmony Books, 1993) R.L. Phillips et al., Coronary Heart Disease Mortality Among Seventh-Day Adventists With Differing Dietary Habits: A Preliminary Report, American Journal of Clinical Nutrition 31 (1978): S M. Thorogood et al., Plasma Lipids and Lipoproteins in Groups With Different Dietary Practices Within Britain, British Medical Journal 295 (1987): Dean Ornish et al., Can Lifestyle Changes Reverse Coronary Heart Disease? The Lancet 336 (1990): American Cancer Society, Cancer Prevention and Early Detection: Facts and Figures, 2004, J. Chang-Claude et al., Mortality Pattern of German Vegetarians After 11 Years of Follow-Up, Epidemiology 3 (1992): Jessica Heslam, Don t Have a Cow, Man: Docs: Meat Hikes Cancer Risk by up to 50 Percent, Boston Herald 12 Jan American Cancer Society, Inc., Good Fat Linked to Lower Prostate Cancer Risk, 29 Sep Yale University, Animal-Based Nutrients Linked With Higher Risk of Stomach and Esophageal Cancers, news release, 15 Oct Daniel DeNoon, Diet Linked to Non-Hodgkin s Lymphoma: Lots of Meat, Saturated Fat, Dairy May Raise Risk, WebMD Medical News 9 Mar Processed Meat May Cause Pancreatic Cancer, Xinhua News 22 Apr Reuters, CSPI: Seafood, Eggs Biggest Causes of Food Poisoning in U.S., CNN.com 7 Aug Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health, Drug-Resistant Bacteria on Poultry Products Differ by Brand, Johns Hopkins Public Health News Center 16 Mar Drug-Resistant Bacteria Found in U.S. Meat, Reuters Medical News, 24 May Dave DeWitte, Report Urges USDA to Accelerate Study of Livestock Antibiotic Risks for Humans, The Gazette 26 May Dennis O Brien, Arsenic Used in Chicken Feed May Pose Threat, The Baltimore Sun 4 May O Brien. 20 Agency for Toxic Substances and Disease Registry, ToxFAQs for Polychlorinated Biphenyls (PCBs) 16 Sep Agency for Toxic Substances and Disease Registry. 22 Susan Schantz et al., Impairments of Memory and Learning in Older Adults Exposed to Polychlorinated Biphenyls via Consumption of Great Lakes Fish, Environmental Health Perspectives June U.S. Department of Health and Human Services and U.S. Environmental Protection Agency, What You Need to Know About Mercury in Fish and Shellfish, brochure, Mar Jonathan Leake, Cows Hold Grudges, Say Scientists, The Australian 28 Feb New Slant on Chump Chops, Cambridge Daily News 29 Mar Scientists Highlight Fish Intelligence, BBC News, 31 Aug Valerie Elliott, Why Did the Chicken Cross the Road? Times Online 18 Mar Marlow Vesterby and Kenneth S. Krupa, Major Uses of Land in the United States, 1997 Statistical Bulletin No. 973, U.S. Department of Agriculture, Bill McKibben, Taking the Pulse of the Planet, Audubon Nov Ed Ayres, Will We Still Eat Meat? Time 8 Nov U.S. Senate Committee on Agriculture, Nutrition, and Forestry, Animal Waste Pollution in America: An Emerging National Problem, Dec Jennifer M. Fitzenberger, Dairies Gear Up for Fight Over Air, Fresno Bee 2 Aug

261 Kultura Nemiri epohe i engleski romantiëarski genij 261 Jasna Tkalec TragiËno izazivanje sudbine Velika Frnancuska revolucija, kojom je zatvoreno XVI- II i otvoreno XIX stoljeêe, bila je i najava nove epohe razvoja druπtva: epohe industrijalizacije. Industrijska se revolucija joπ prije francuske politiëke revolucije odigrala na tlu Engleske. Obje revolucije znaëile su ogromne promjene za ljude i historiju, te nisu mogle da se ne odraze u najkreativnijoj od svih ljudskih djelatnosti - umjetnosti. Ars longa - vita brevs. Kaæu da umjetnici prvi predosjete nadolazeêe promjene i da izraæavaju nemire epohe i stradanja ljudi, koja proæivljavaju mnogi, ali nisu u stanju da ih iskaæu. Zato su prvi deceniji XIX stolje- Êa bili obiljeæeni golemim procvatom umjetnosti. Najve- Êi engleski romantici obiljeæili su desete i dvadesete godine XIX vijeka, nikad ranije tako plodne i kreativne. Isti fenomen ponovit Êe se u umjetnosti toëno jedno stoljeêe kasnije, u prvim decenijama XX vijeka. Ogromna stvaralaëka bujnost svih umjetnosti u svim nacijama poëetkom XIX stoljeêa apsolutno je nov i gotovo jedinstven fenomen. Nema sumnje da su u to doba umjetnici bili nadahnuti javnim dogaappleajima, u koje su Ëesto i sami bili umijeπani. I dok je Francuska revolucija inspirirala umjetnike velikim nadama i velikim razo- Ëaranjima, industrijska revolucija i njom izazvano gomilanje bijede i gradskog proletarijata potaknut Êe stvaraoce na djela sasvim drugaëijeg pravca. Bilo da su inspirirani veliëinom ili uæasima epohe, umjetnici koji su stvarali za mlado graappleansko druπtvo, mada su neki od njih pripadali aristokraciji, kao gotovo jedinom obrazovanom sloju, nisu mogli da prenebregnu i preskoëe vrijeme, u kojem su nastajala njihova djela, njegova oduπevljenja i ushite, kao ni propadanje u oëaj i jad. Sad su se obraêali daleko brojnijoj publici nego ranije, kad je umjetnost bila privilegija iskljuëivo povlaπtenih aristokratskih krugova. Za πire slojeve obrazovanog druπtva najpristupaënija je bila knjiæevnost i poezija. Ona je postizala velik uspjeh kod æena iz imuênih klasa, koje su raspolagale s dosta slobodnog vremena te je, postavπi modom, sticala izvanrednu træiπnu vrijednost. Nikada ranije pisci i pjesnici nisu bili bolje nagraappleivani. Byron je samo za tri prva pjevanja Childe Harolda primio ogroman honorar od Richard Westall, Lord Byron, ulje na platnu, prije 1836., National Portrait Gallery, London nekoliko hiljada sterlinga. Umjetnost Êe ipak ostati privilegija kultiviranih krugova, sve dok je masovni politiëki pokreti, bilo klasni bilo nacionalni, kao i proπirenje obrazovanja i poboljπanje æivotnog standarda, ne uëini bliæom masama. No, prvih decenija XIX stoljeêa ona je joπ uvijek bila u iskljuëivom posjedu izuzetnih duhova, a njena publika kao i njeni autori pripadali su tzv. viπem druπtvu. Devetnaesti vijek je zapoëeo romantizmom, pravcem osobito popularnim u NjemaËkoj, Engleskoj, Francuskoj, Rusiji i Poljskoj, koji je imao ne male odjeke i u drugim narodima i zemljama. Romantizam nije samo bijeg od razoëaravajuêe ili grube realnosti, veê i reakcija na klasicizam, otpor prema racionalizmu prijaπnje epohe, koja je urodila revolucijama i ratovima, isticanje i inzistiranje na snazi ljudskih emocija nasuprot razumu, naglaπavanje iracionalnog, nadnaravnog, i egzotiënog, pa Ëak i kulta Srednjeg vijeka u izboru knjiæevnih tema. BuduÊi da su neki bili pogoappleeni revolucijom i Napo-

262 262 Kultura leonovim ratovima, koliko drugi joπ tragiënije njenim neuspjehom i Restauracijom, romantizam se ogrnuo bolom svijeta (mal du siècle, Weltschmertz) kako bi izrazio tragiku æivota, nadilazeêi tako politiëku pristrasnost autora. Vaæna je karakteristika romantiëara kult prirode, koji se nadovezivao na Jean Jacques Rousseaua, iako je kao knjiæevni pravac bio u opreci s postavkama prosvjetitelja i ukusom klasicizma. Kako se u to vrijeme bude nacionalni osjeêaji u nizu nacija ili dijelova nacija, komponenti velikih carstava, doprinio je razvoju jezika i otkrivanju kako vlastitih narodnih knjiæevnosti tako i narativne knjiæevnosti dotad malo poznatih perifernih naroda (npr. Balkana). EgzotiËni zapleti i bizarne fabule, umijeπanost smrti i tragiëna sudbina romantiënih junaka Ëesti su ingredienti umjetniëkog postupka pisaca-romantiëara, koji Êe njihovim djelima garantirati knjiæevnji uspjeh. Mladost junaka, katkad djece ili gotovo djece, dramatika ili tragika fabule, te neumitnost sudbine u koju se nerijetko upliêe nadnaravno ili zao duh u neobiënom ili æestokom scenariju, jamëit Êe autorima romanticima munjevitu slavu u vlastitoj sredini i u svijetu. NajveÊi engelski pjesnici romantiëari svoju su sudbinu bili pobrkali sa sudbinom vlastitih knjiæevnih junaka, te su nakon burnog æivota provedenog u preziru konvencija i u izrugivanju druπtvenim predrasudama, na putovanjima po stranim zemljama te u politiëkim i ratnim sukobima, rano i tragiëno poumirali u tuappleini. Visoki emocionalni intenzitet djela i poistovjeêivanje autora s knjiæevnim junakom dovest Êe do revolucije u lirskoj poeziji, sposobnoj da izrazi najintimnije i najistan- Ëanije osjeêaje. NeobiËno je bilo i uvjerenje autora da se poezijom moæe preobraziti svijet, bizarno ubjeappleenje koje je ponovo uskrslo Ëitavo stoljeêe kasnije, kod ruskih simbolista (VjeÊeslava Ivanova i sljedbenika). U knjiæevnosti romantiënog pravca likovi su prikazani crno-bijelo, u slikarstvu jak estetsko-emocionalni utisak postizan je izmjenom snaænih i njeænih tonova kolorita, a sliëan je postupak primijenjen i u plodnom muziëkom stvaralaπtvu romantike. Velik pjesnik i joπ veêi dandy Lord Byron ili George Gordon Noel Byron, ( ), po rodu baron, potomak Normana, bio je sin kapetana Johna Byrona, poznatog po ispadima i tuëama, zbog Ëega je dobio nadimak Mad Jack i Catherine Gordon of Gight, Ëudne æene, sklone nasilnosti, vjerojatno zbog ekonomskih teπkoêa u kojima je æivjela u kotskoj, odvojena od muæa. Byron je proveo neveselo djetinjstvo u samotnom lutanju po πkotskoj prirodi i veoma je zavolio njezine zelene i morske pejzaæe. Stihove je poëeo pisati veê u dvanaestoj godini. Studirao je na koledæima Harrow i Cambridge, gdje se istakao kako nemirnim i raspojasanim vladanjem tako i objavljenim stihovima (Hours of Idleness - Izgubljeni Ëasovi). Nakon mladosti u siromaπtvu, iznenada je naslijedio imanje i porodiëni zamak nekog svog pretka iz Nottinghama, Abbey Newstaed, a godinu dana poslije dobio i mjesto u Domu lordova engleskog parlamenta. Prema tadaπnjim navadama britanske aristokracije, krenuo je na dugo putovanje u pratnji Johna Cama Hobhousa. Otputovao je 1809, a vratio se tek 1811, poslije majëine smrti. Suputnici su obiπli Lisabon, Kadiz, Sevilju, a zatim su se uputili na Maltu. Sa Malte su krenuli u GrËku, u Epir, a zatim u aninu, gdje se Byron susreo sa Ali-Paπom. Vrativπi se u Englesku, æivi æivotom junaka svoga doba: naoëit mada hrom od roappleenja, plodan pjesnik i donekle pozer, Byron je oliëenje dandyja i miljenika æenskih srdaca. Po povratku s putovanja, piπe veliku poemu, koju Êe zavrπiti tek 1818, o lutanju mladog Harolda (childe je titula mladog gospodina, kandidata za viteza): Childe Harold s Pilgrimage, Ëiji Êe ga veê prvi dijelovi uëiniti slavnim preko noêi. Bogat po stvaralaπtvu, objavljuje djela: The Giaour, The bridge of Abydoss, The Corsair, Lara, The Siage of Corinthe, Parisina... Ovi su stihovi doprinijeli stvaranju kulta GrËke i Orijenta. Kao ljubimac publike, dolazi na glas u visokim druπtvenim krugovima zbog veze s najpoznatijom engleskom damom, Lady Caroline Lamb. Na vrhuncu slave Ëini fatalan krivi korak: æeni se bogatom nasljednicom, lady Annabellom Milbanke, poznatom po zanimanju za matematske nauke. Iz te Êe se veze roditi kêer Augusta Ada, ali brak ubrzo propada. Æena i kêer smjesta napuπtaju Byrona, a razvod braka bit Êe povod druπtvenog skandala, koji je uzvitlao mnogo praπine. Otkriven je njegov ljubavni odnos s Augustom Leight, kêerkom njegova oca iz jednog prijaπnjeg braka. Skandal oko incesta s polusestrom, kako su navodili zli jezici, posluæio je navodno da prikrije Byronove homoseksualne veze. Indigniran hajkom koju su protiv njega podigli konzervativni krugovi, Byron napuπta Englesku, u koju se viπe nikada neêe vratiti. PosjeÊuje Waterloo, a zatim odlazi u vicarsku, gdje duæe boravi u druπtvu Percy Shellyja na Æenevskom jezeru.»udan pjesnik i joπ Ëudniji filozof Percy Bysshe Shelley ( ) bio je engleski romantiëni pjesnik velikog talenta, u æivotu antikonformist i idealist bez premca. Meta neprekidnih napada konzervativaca, postao je idolom viπe generacija. Roappleen u aristokratskoj posjedniëkoj porodici iz Sussexa, Shelley nasljeappleuje titulu baronetta Castle Goring. Godine polaznik je Eton College, gdje dobija nadimak ludi Shelley ( mad Shelley ) zbog svoje ekscentriënosti. Kao polaznik sveuëiliπta Oxford Shelley se istiëe velikim sposobnostima, ali i netrpeljivoπêu spram obrazovnih programa i naëina njihovog provoappleenja. Viπe vremena no u studentskim klupama provodi u πetnjama u prirodi i u prouëavanju elektriciteta. Vezuje se za pisca i anarhistiëkog filozofa ante litteram Williama Godwina, Ëije ga slobodarske ideje ne samo oduπevljavaju veê i doprinose pjesnikovom kulturnom i stvaralaëkom formiranju. U tim godinama Shelley je stalan Godwinov gost. Pod njegovim utjecajem nastaje prvo Shelleyevo djelo - roman Zastrozzi. Iste godine poëinje objavljivati i pjesme, a zbog djela Neophodnost ateizma (The Necessity of Atheism) izbaëen je sa Oxforda, πto daje povoda svaapplei i definitivnom raskidu s ocem i porodicom. Nakon izbacivanja s Oxforda objavljuje burleskne stihove Posmrtni fragmenti Margaret Nicolson (Post-

263 Kultura humous Fragments of Margaret Nicolson), Ëija toboænja πaljivost prikriva revolucionarni sadræaj. Devetnaestogodiπnji Shelley bjeæi u kotsku sa Harriet Westerbook, kêerkom jednog londonskog kafedæije. Iste se godine njom i oæenio: u braku s Harriet imao je dvoje djece. Brak ipak nije bio uspjeπan. Shelley odlazi u Irsku u namjeri da piπe, ali ga od toga odvraêaju politiëka zbivanja, a teπko stanje irskih radnika te ludistiëki pokret, kojem prisustvuje, navode pjesnika da stane na njihovu stranu, πto Êe ga uëiniti neprijateljem engleske vlade. Po povratku u Englesku naruπava se njegov odnos sa suprugom. Shelley provodi sve viπe vremena u kuêi i u knjiænici prijatelja Williama Godwina. Tu se sve ËeπÊe sreêe s njegovom vrlo obrazovanom kêerkom Mary, koju je Godwin imao sa spisateljicom i feministkinjom Mary Wollstonecraft, umrlom na porodu. Godine Shelley bjeæi sa πesnaestogodiπnjom Mary i njenom sestriënom Claire Clairmont u vicarsku - gdje se druπtvance susreêe s Byronom. Iako pobornik slobodne ljubavi, Meryn otac Willam Godwin ne opraπta Shelleyju bijeg sa njegovom maloljetnom kêerkom i njenom roappleakinjom i prekida sve veze. Claire Clairmont Êe iz veze s Byronom dobiti kêer, Allegru, Ëiji kraj neêe biti nimalo veseo. William Godwin (otac Shelleyeve ljubavi i kasnije supruge Mary) pisao je eseje i bavio se novinarstvom. Iako je otac Williama Godwina æelio da mu sin bude pastor, ovaj se pribliæio lijevom krilu liberalne stranke i postao pristalicom prosvjetiteljstva i Francuske revolucije. Godine objavio je Ëuveni An Enquiry Concerning Political Justice and its Influence on General Virtue and Hyppyness. Njegov je dom, uprkos nimalo sjajnog ekonomskog stanja, bio sastajaliπte najistaknutijih intelektualaca i umjetnika tog vremena kao πto su Samuel Taylor Coleridge i Walter Scott. Ostavπi udovac po smrti Maryne majke, Mary Wollstonecroft, koja mu je pored zajedniëke kêeri ostavila i malu Fanny, roappleenu u jednoj prijaπnjoj vezi, ponovo se æeni s Mary Jane Clairmont, koja je u brak dovela joπ dvoje vlastite djece: kêer Claire i sina Charlesa, a u braku s filozofom rodit Êe i treêeg sina Wiliama. PoveÊanje porodice teπko je naruπilo Godwinove financije, koje je pokuπao bezuspjeπno rijeπiti izdavaëkim i spisateljskim pothvatima. Ipak je sve do smrti ostao antimalthuzijanac. Jakobinska diktatura, koja je uslijedila nakon Francuske revolucije, razoëarala je Godwina, te je on zamislio i elaborirao novo druπtveno ustrojstvo bez dræave i centralne vlasti. Druπtvo bi se sastojalo od slobodnih komuna; administrativna i sudska vlast bile bi decentralizirane i prenesene na komunalne jedinice, kojima bi se upravljalo na osnovu zdravog razuma i naprednih ideja. Godwin je bio uvjeren u moguênost promjene druπtva, ne naglu, s lomovima, veê postepenu, prodorom zdravog razuma u mentalitet i ponaπanje ljudi. Vlast se ne zasniva na zdravorazumskim principima, a zakoni nisu plod slobodne volje Ëlanova druπtva i to im je osnovna mana.»ak ni najsavrπeniji oblik vlasti - demokracija - nije zasnovan na zdravom razumu niti ga odraæava, veê na brojevima, πto demokraciju pretvara u demagogiju. Godwin je takoappleer osporavao ugovorne 263 temelje liberalizma. Druπtveni ugovor meappleu stranama teæi trajnosti, tako da nadolazeêe generacije, htjele ne htjele, moraju prihvatiti dogovoreno od prethodnih pokoljenja, a osim toga druπtveni ugovori ne odræavaju ni utemeljenost na moralu niti garantiraju zdravorazumski pristup. Godwin s gnuπanjem odbija princip autoriteta, suprotstavljajuêi mu princip anarhije. Smatra da je svatko toliko razuman da moæe sam upravljati sobom i nema kriterija po kojem bi Ëovjek morao biti podloæan drugom Ëovjeku, ili grupi ljudi, koja zapovijeda svim ostalima. Institucije treba da postoje kako bi ograniëile zlo, jer Ëovjek nije savrπen. U druπtvu slobodnih i jednakih ljudi neêe biti razloga za zloëin i institucije represije bit Êe ukinute, jer Ëovjek nije zao po sebi, veê ga takvim Ëini druπtvo. BuduÊi da druπtvo moæe napredovati samo ukoliko civilno druπtvo postane daleko zrelije, Godwin se zalaæe za stvaranje lokalnih zajednica, zasnovanih na samoupravi i participaciji svih njihovih Ëlanova. Tako je Godwin postao teoretiëar direktne demokracije, decentralizacije i federalizma. Smatra da je to model koji se moæe primijeniti na sva druπtva, dok jako zazire od ideje patriotizma, koja arbitrarno dijeli ljude jedne od drugih i dovodi u suprotnost njihove meappleusobne interese, koji bi morali biti zajedniëki. Za Godwin su Razum, Pravda i SreÊa istovijetni - univerzalni razum vodi do univerzalne pravde, a ova do univerzalne sreêe. Williama Godwina ubrajuju meappleu filozofe anarhiste, preteëu filozofije Proudhona i u pobornika nenasilja poput Tolstoja i Gandhija. Bavio se i knjiæevnim radom i napisao dva socijalna romana: Caleb Williams i Saint Leon, te historijska djela Life and Age of Caucer i The History of the Commonwealth. Pod pseudonimom pisao je i priëe za djecu. Za vrijeme boravka Shelleyja, Mary i roappleake Claire s Byronom na Æenevskom jezeru te u Chamonixu, druπtvo se nije samo zabavljalo, divilo ljepoti Alpi i pravilo djecu, veê je Shelleyeva poezija utjecala na Byrona, koji piπe dramu Manfred, a sam Shelley piπe Himnu ljepoti intelekta (Hymn to Intellectual Beauty), a Mary zapoëinje roman Frankenstein. S kasne jeseni Mary, Claire i Percy Shelley vraêaju se u London, gdje ih oëekuje niz tragiënih dogaappleaja. Fanny, polusestra Mary Godwin, ubila se iste jeseni, a u decembru mjesecu Harriet, dvije godine ranije od Percy Shelleyja napuπtena supruga, u uznapredovalom stadiju trudnoêe udavila se u Serpentine Lake u londonskom Hyde Parku. Sudovi su dvoje Harrietine i Shelleyeve djece povjerili na brigu adoptivnim roditeljima. Mary i Percy Shelley ozakonjuju svoju vezu 30. decembra iste godine. Shelley æivi s Mary u provinciji i posjeêuje knjiæevni krug Leiga Hunta, gdje se susreêe s mladim pjesnikom Johnom Keatsom. Piπe zapaæeno djelo Laon and Cythna, poemu u stihovima u kojima napada religiju. Knjigu smjesta povlaëe, pa Êe je on izdati preraappleenu pod imenom The Revolt of Islam. U susret tragiënoj sudbini Godine u pratnji supruge Mary, njihovo dvoje djece, πurjakinje Claire te njene i Byronove kêeri Allegre, Shelley odlazi u Italiju, da popravi naruπeno zdravlje, jer ga u Engleskoj progone vjerovnici i iscrpljuje nestalnost

264 264 Kultura Alfred Clint, Percy Bysshe Shelley, ulje na platnu prije 1883., National Portrait Gallery, London knjiæevnih uspjeha, praêenih neuspjesima i napadima. U Ëetiri godine boravka u Italiji obiπao je Veneciju, Livorno, Rim, Napulj i Firencu, Luccu i Este. Posljednje boraviπte mu je bila Villa Magni u San Terenzu. I boravak u Italiji, u kojem nikako da se smiri na jednom mjestu, bio je ponovo popraêen tragiënim smrtima. Kaets, kojeg je Shelley pozvao k sebi, kad je Ëuo da je pjesnik teπko bolestan od tuberkuloze, kako bi mu pomogla zdravija klima, nakon kratkog poboljπanja, umire u Rimu godine. Godinu dana kasnije slijedi joπ jedna tragedija: Byron je zahtijevao da mu Shelley dovede kêerkicu Allegru, u Veneziju. On nikada nije vidio dijete roappleeno u Londonu u januaru 1817, ali je postavio ultimativni zahtjev da djevojëicu ne prati njezina majka Claire, koju viπe nije æelio vidjeti. Byron je oduπevljen djetetom, udovoljava mu u svemu, no ova se idila iznenada prekida, jer Byrona, kao karbonara vezanog za tajnu organizaciju, koja radi na ujedinjenju Italije, progoni policija te je prisiljen smjesta otputovati. On ostavlja djevojëicu na brizi opaticama u nekom samostanu u mjestu Bagnacavallo, gdje Allegra umire od tifusne groznice, aprila 1822, u petoj godini æivota. Smrt Allegre teπko pogaapplea Byrona, koji dobija napad vjerskog ludila. Shelley je oëajan, jer se osjeêa sukrivcem za nepredviappleeni razvoj dogaappleaja. Ipak ni jedan ni drugi ne odustaju od svog politiëkog i knjiæevnog djelovanja. Shelley se susreêe s Bayronom u Pisi, gdje s Huntom radi na osnivanju Ëasopis The Liberal. VraÊajuÊi se iz Pise i Livorna u San Terenzo na svojoj barci Arielu, iznenada se podigla bura te se Shelley udavio u brodolomu 8. jula Nije joπ bio navrπio ni trideset godina. More je izbacilo Shelleyevo tijelo tek nakon deset dana kod Viareggia. Byron prisustvuje dogaappleaju. Shelleyevi ostaci spaljeni su u Viareggiu, a pepeo sahranjen na protestantskom groblju u Rimu. Shelley je do kraja æivota bio i ostao ono πto bi danas nazvali angaæiranim pjesnikom. I kad su mu teme bile udaljene od politiëkih zbivanja i druπtvene stvarnosti, ipak su slobodarski pogledi izbijali iz njegovih stihova, koji odraæavaju kroz poetsko nadahnuêe ljubav prema svima koji pate. Ta se ljubav kod Shelleya ne ograniëava iskljuëivo na ljude veê obuhvaêa i sva æiva biêa. Shelley je pisao...ukoliko upotreba æivotinjskog mesa naruπava mir ljudske zajednice, koliko je nepoæeljna ta nepravda i koliko barbarstva u odnosu na te nevine ærtve! Pozvane u æivot ljudskom vjeπtinom, s ciljem da kratku egzistenciju provedu u ropstvu i bolu, jer im je tijelo osakaêeno, a nad njihovim osjeêajima izvrπeno nasilje. Mnogo bi bolje bilo da biêe sposobno da osjeêa nikada nije ni postojalo, no πto je æivjelo samo zato da podnosi postojanje u trajnoj patnji bez ikakve nade. Suviπno je i re- Êi da su i on i supruga Mary bili uvjereni vegetarijanci. Shelley se u svojim djelima zalagao za slobodu ljubavi, ustajao protiv konvencija svoga vremena, bunio se protiv ropstva organiziranog fabriëkog rada i optuæivao institucije merkantilistiëkog i kolonijalistiëkog druπtva u Engleskoj. Shelleyeva muzikalna poezija puna je metafora, koje odraæavaju bujni æivotni zanos. Sve njegove stihove obiljeæava slobodarska simbolika - pervazivna karakteristika njegovog ukupnog stvaralaπtva, proæetog lirskim osjeêajima u obradi intimnih tema i pobunom u odnosu na stanje u druπtvu, od koje nije nikada odustajao. Lirika je naglaπena u The Cloud, Ode to the West Wind, To a Skylark i u mitoloπkoj drami Prometeus Unbound. Napisao je i proznu obranu poezije: A Defence of Poetry, tragediju o firentinskoj porodici The Cenci, politiëku satiru The Mask of Anarchy, politiëko socioloπku broπuru Stanzas Written in Dejection near Naples, te veê spomenute buntovne antireligiozne poeme Queen Mab i The Revolt of Islam. U poπtovaoce Shelleyja treba ubrojiti i Marxa, koji je æalio πto je pjesnik tako rano stradao, jer je smatrao da je cijelim svojim biêem Shelley bio revolucionar i da bi uvijek pripadao avangardi socijalizma. Smrt mladiêa Ëije je ime napisano na vodi John Keats ( ) roappleen je u predgraappleu Londona, kao prvi od petero sinova Thomasa Keatsa i Frances Jennings. Provodio je sretne djeëaëke dane sve dok mu otac nije preminuo 1804, kad je Kaetsu bilo svega osam godina, nakon pada s konja. Keats otada s majkom i braêom stanuje kod djeda i bake i posjeêuje πkolu, u kojoj pokazuje velik interes za antiëku epohu i tragove civilizacije klasiënog razdoblja. Kad je pjesniku bilo jedva petnaest godina, umire mu majka od tuberkuloze - za brigu o petorici sinova imenovana su dva tutora. Keatsa vade iz πkole i upuêuju u kirurπki zanat, koji on upotpunjuje i uëenjem u lokalnoj bolnici. No, mladog Keatsa viπe od kirurgije zanimaju knjiæevnost i pjesniπtvo. Sprijateljuje se sa Leightom Huntom, izdavaëem i pjesnikom, koji mu objavljuje prva djela. U ljeto Keats odlazi s bratom Thomasom na otok Wight, John da piπe, a Thomas da se lijeëi od tuberkuloze. Tu zavrπava poemu Endymion, koja ne poluëuje uspjeh, a potom putuje po kotskoj i Irskoj. Na putu se javljaju prvi znakovi bolesti. I drugo njegovo djelo Poems kritika nije dobro primila. Krajem brat Thomas umire od suπice, a John

265 Kultura Keats odlazi u London i nastanjuje se u kuêi obitelji Brown i zaljubljuje se u njihovu kêerku Fanny. Do braka ipak neêe doêi zbog Keatsova teπkog materijalnog i zdravstvenog stanja. Posthumno objavljivanje korespondencije dvoje zaljubljenih izazvat Êe skandal u viktorijanskoj Engleskoj. Godine 1820, na poziv Shelleya, Keats odlazi u Rim, gdje se isprva dobro osjeêa. Iznenadno pogorπanje bolesti prekida njegov æivot februara mjeseca u zajedniëkom stanu na Piazza di Spagna. Njegovi su prijatelji na nekatoliëkom groblju u Rimu napisali prema pjesnikovoj æelji Ovdje leæi onaj, πto mu ime bje napisano na vodi. Smatra se da je Keats svoja najbolja ostvarenja napisao 1818, a ta su: Ode to Psyche, Ode an the Grecian Urn i Ode to Nightingale. Sam Keats je imao malo vjere u snagu svog umjetniëkog dara i tek Êe Oscar Wilde visoko ocijeniti njegovu poeziju, nakon Ëega Êe mrtvom pjesniku pripasti zapaæeno mjesto u engleskoj knjiæevnosti, te veliëina i slava koju zasluæuje. Keats je vjerovao u istinitost i snagu ljepote: Beauty is truth - truth is beauty/ye know on earth, and all need to know. Kao pravi romantiëar, misli da istina nije ni u znanosti ni u filozofiji, veê iskljuëivo u ljepoti. Smatrao je takoappleer da su ljudi sposobni za razliëite razine miπljenja. Osobe koje ne pokazuju interes za svijet koji ih okruæuje ostaju u sobi bez misli. Iako su vrata drugih soba otvorena, nemaju nikakve æelje da prodube svoje misli - da prijeappleu u sljedeêu prostoriju. A kad se prijeapplee u druge sobe, iz tog se stana otvaraju ljudskom duhu razliëiti pravci. Veliki umjetnici shvaêaju probleme æivota: misterija njihova stvaralaπtva leæi u tome πto su u stanju da ih izloæe u svojim djelima, ali ne i da ih razrijeπe. Za Keatsovu poeziju karakteristiëna je velika senzibilnost, bogatstvo izraza i imaginacije, muzikalnost jezika i harmonija slika. Inspiracije su mu klasiëno doba (Endymion; Hyperion) i srednjovjekovno razdoblje i njegove legende (La Belle Dame sans Merci, Isabelle, Lamia), a tek ode otkrivaju sav raspon njegovog talenta (To Autumn, On Melancholy, To Psyche). U njima on izraæava dionizijski zanos ljepotom - sve do melanholiëne kontemplacije smrti. U maksimi Ljepota je Istina - Istina je Ljepota sadræana je suπtina Keatsove poetske misli, predane umjetnosti u sjeni skore smrti. Zato se smatra da s Keatsom engleska romantiëna poezija doseæe vlastiti vrhunac. Velik Êe biti njegov utjecaj na engleske pjesnike prerafaelite. Danas se u Rimu moæe posjetiti Keats-Shelley house u kojoj vodiëi govoreêi o æivotu triju engleskih pjesnika priëaju kako se navodno Keatsov duh pojavljuje u sobi u kojoj je umro te pali lampu na dan Shelleyeve pogibije u Tirenskom moru. Na taj se dan u prozorima zatvorenog muzeja odraæava blaga unutraπnja svjetlost. Byronovi zanosi i smrt Byron je od uglavnom boravio u Veneciji, nau- Ëio talijanski i armenski i stekao novu ljubavnicu, osmnaestogodiπnju Teresu Gamba Ghiselli, udatu za πezdesetogodiπnjeg Alessandra Guicciolija iz Ravenne. Za Terezom Byron odlazi u Ravennu i tu postaje karbonarom: borcem za jedinstvo Italije. Tajna organizacija karbonara nastala je nakon BeËkog kongresa u cilju 265 ujedinjenja raskomadane zemlje. U svim su je krajevima Italije æestoko progonili, a njene pripadnike pogubljivali. Preko brata svoje ljubavnice, grofa Gambe, Byron se pridruæio karbonarima. Poπto su otkriveni, moraju bjeæati u Pizu. Porodici Gamba konfiscirano je imanje, a mlada je Teresa zbog Byrona napustila muæa. Iz Pize Byron je prisiljen pobjeêi u Livorno, a potom se zadræao u Porto Venere, gdje se intenzivno bavio plivanjem, u to vrijeme slabo prakticiranim sportom. Stanovao je sa Shellyjem i radio na izdavanju Liberala. Prisutan pri Shelleyevoj nesreêi, duboko potresen smrêu kêeri i prijatelja, napisao je Haven and Earth - a Mistery, koju je Goethe ocijenio kao religioznu poemu. Grofovi Gamba protjeruju ih iz Toskanskog vojvodstva zbog karbonerije. Byron nagovara Terezu Gamba da se vrati u Ravennu, a sam se s njenim bratom i Tralawaneyom ukrcava u enovi na brod za Kefaloniju. Razvija se æestoka polemika oko uëeπêa engleske vojne formacije u oslobaappleanju GrËke od Turaka. Byron postaje Ëlan komiteta za osloboappleenje GrËke, pomaæe moralno i materijalno ovu ideju i ponovo pun entuzijazma kreêe s Alessandrom Maurocordatom, osloboditeljem Missolonghija od otomanske vlasti, u Patras. Razboljeva se i umire od meningitisa u mjestu Missolonghi aprila Byron je u poeziju uveo moderni romantiëki ep. Njegovi spjevovi ispunjeni su orijentalnom egzotikom u kojoj on idealizira istoënjaëke junake, primitivne domoroce, njihovu divljinu koja nije liπena morala, kao i surovu ljepotu prirode u kojoj se odvija radnja. Byronovi su junaci strastveni borci, nadareni ljudi razoëarani stvarnoπ- Êu. Oni mrze suvremeno druπtvo i prkose njegovom poretku zasnovanom na ugnjetavanju: odupiru se pokvarenosti, obmani, ugnjetavanju i nepravdi. Titanstvo Byronovih knjiæevnih junaka svojevrstan je romantiëki protest protiv zla u svijetu. Pobuna protiv druπtvene nepravde potka je Ëitavog njegovog stvaralaπtva na kojoj on razvija dramsku radnju u epovima ili tragedijama, koje piπe u Veneciji: Manfred, Marino Faliero, The two Foscari, Sardanapalus. U satirama Don Juan ruga se engleskom licemjernom moralu, a Vision of Judgement uperena je protiv Georga III i monarhistiëke vlasti. Kad mu nedostane æestine rijeëi, sluæi se izrugivanjem i jetkom ironijom. Byronova je osnovna misao, kojoj je podredio u cijelosti i vlastiti æivot, da samo slobodan Ëovjek moæe biti sretan. To je i suπtinski smisao Childa Harolda i glavni motiv Byronovog revolucionarnog romantizma. Byronov heroj u borbu s poretkom ulazi sam, on je individualist i usamljeni borac. Morat Êe proteêi nekoliko decenija da se shvati kako borbu s poretkom ne treba da vode izuzetni pojedinci, veê mase. Eric Hobsbawm piπe:...velik oslobodilaëki plamen Revolucije ostajao je æiv tokom godina, za kojih se rasuo pepeo njenih ekscesa i pokvarenosti; Ëak se i antipatiëna Napoleonova figura nakon progonstva pretvorila u feniks, koji ustaje iz pepela...razoëarenje Francuskom revolucijom, koju veêina prethodne generacije nije bila zaboravila, potpuno je izblijedilo u Britaniji u svjetlu uæasa kapitalistiëkih transformacija. Tako je nastao oko osobit spoj revolucionarnih ideja i romantiëne umjetnosti.

266 266 Kultura eva Percy Bysshe Shelley

267 Kultura Dæez i revolucija 267 Lou Collins U Prilogu kritici politiëke ekonomije 1, Marks (Karl Marx) pojaπnjava: Kada ne bismo pronalazili, skrivene u druπtvu kakvo jeste, materijalne uslove proizvodnje i odgovarajuêe odnose razmene kao preduslov za besklasno druπtvo, onda bi svi napori da se ono razori bili uzaludni. Kad bismo dalje elaborirali, revolucija ne bi trebalo da bude æeljena ili zahtevana u buduênosti. Svaka revolucija vredna svog imena dogaapplea se u sadaπnjosti, te se revolucionarna aktivnost mora usredsrediti na sadaπnjost. Istovremeno, revoluciju ne moæemo posmatrati unutar strogih ekonomskih okvira, koliko god njena ekonomska dimenzija bila od znaëaja. Marks, svakako, nikada nije imao tako usko shvatanje. U pitanju su ljudski odnosi svih vrsta. Revolucija je ekonomska, politiëka, druπtvena, kulturna, i svakako duhovna. Diskusija o istoriji dæeza Ëesto naglaπava ili njegove druπtvene korene u crnom Nju Orleansu ili individualne uspehe njegovih ranih izvoappleaëa, meappleu kojima, kao najpoznatijeg, Luj Armstronga (Louis Armstrong). Oba pristupa, posmatrana odvojeno, umanjuju realnu revolucionarnu vaænost dæeza kao istorijskog fenomena. Dæez pruæa druπtveni kontekst u kome je crni genije - nemoguêi pojam u belaëkoj, rasistiëkoj svesti Sjedinjenih AmeriËkih Dræava - mogao da se javno manifestuje. PRETPLATITE SE Æelim se pretplatiti na Novi Plamen na godinu dana (90 kuna, 25 eura, 35 USA$) Ime i prezime Adresa Svima koji poπalju ispunjeni pretplatniëki listiê, uredniπtvo Êe poslati ispunjenu uplatnicu. (Adresu i æiro-raëun pogledajte u impresumu, str.1)

268 268 Savremeni kapital, kako nam se istorijski pokazuje, prihvatio je afriëke narode kao tehniëki ljudske. AfriËki narodi su imali instrumentalnu, tehniëku funkciju radne snage, preciznije robova. Crno ËoveËanstvo se mehaniëki ograniëavalo. Do danaπnjeg dana, zadræan je rasistiëki model crnog Ëoveka kao atlete, fiziëki snaænog, sposobnog za Ëinjenje, ali ne i za stvaranje: lajnbeker 2, krilni hvataë, ali ne i kvoterbek, a kamoli trener. U belaëkoj, kapitalistiëkoj imaginaciji, na suprotnom polu od crnaëke mehaniëke telesnosti stoji, i dalje, buræoaski genije. Genije je izolovan, individualan, i ideal(an). On viπe predstavlja stanje nego akciju. Dæez ostvaruje obe ideje dok ih druπtveno transcenduje. Armstrong, kao prva svetska dæez zvezda koja se pojavila, predstavlja odgovarajuêi primer. S tehniëke strane, bilo je oëigledno njegovo vladanje instrumentom. Kada se pridoda njegovo improvizatorsko umeêe upravo ono je evropske kompozitore ostavilo u neverici. Bila bi jedna stvar uopπte stvoriti njegovu muziku, ali sasvim druga improvizovati je. Armstrongov harmoniëni glas bio je trenutno prepoznatljiv, duboko individualan i, u isto vreme, druπtveno kreiran. To jest, Armstrong nije doπao niotkuda. Muzika koju je svirao i kroz svoje izvoappleenje transformisao, potekla je iz tradicije zajedniëke improvizacije muziëara koji su ispunjavali druπtvene funkcije u Nju Orleansu, bilo kao muziëka pratnja ili u bordelima. Armstrong nije negirao ovaj druπtveni karakter muzike. Sasvim suprotno, on ga je ostvarivao. Atomizirani individualizam buræoaskog druπtva u praksi negira druπtvenu ljudskost individue. Slobodni pojedinci pronalaze slobodu u druπtvu koje ne samo da dozvoljava njihovu individualnost veê je i omoguêuje Dæez ovo ostvaruje muziëkim odnosima izmeappleu ljudi, ne u zamiπljenoj revoluciji buduênosti, veê u postojeêim revolucionarnim praksama. Sav dæez, u ovom smislu, je slobodan dæez i, u skladu s time, ukoliko nije slobodan, nije dæez. Svaka diskusija o dæezu u revolucionarnom kontekstu zahteva opovrgavanje Adorna. Cenimo paænju koju je Adorno posvetio muzici i njenom znaëaju za praksu, koji joj je pridao. Meappleutim, on je priπao dæezu samo u njegovoj veπtaëkoj, komercijalizovanoj formi. To jest, sluπao ga je na ploëama. Snimljeni dæez ostaje dæez samo u njegovom muziëkom elementu: on samom prirodom snimanja ne moæe oëuvati odnose koji su stvoreni konkretnim izvoappleenjem. Upravo kroz te odnose, manifestovane u zvuku, stvarne, direktne odnose meappleu odreappleenim pojedincima, ostvaruje se revolucionarna priroda dæeza. Sav dæez ima svoje formalno postojanje, ali nijedan dæez ne postoji samo formalno. Svaki pokret unutar dæeza postavlja neku vrstu apstraktne muziëke strukture unutar koje se raappleaju specifiëni zvukovi. U Nju Orleansu, svaki muziëar je znao Sweet Georgia Brown, Kultura a podjednako, Free Jazz Ornete Kolman (Ornette Coleman) imao je strukturu i komponovane delove. Razlika izmeappleu istinskog aranæmana iz glave, razvijenog neformalno i sviranog iz seêanja, i napisanog aranæmana pitanje je ukljuëenih osoba. Ovo ne moæemo dovoljno istaêi, posebno imajuêi u vidu Adornov naglasak na kompozitore i kompoziciju kao mesto revolucionarne prakse.»ak je i Elington (Ellington), tako precizan u svojoj strukturi, komponovao da bi dopustio specifiënim muziëarima kontekst u kome oni mogu najpotpunije da ostvare svoje jedinstvenosti. Bez Elingtona, nema Dæoni Hodæisa (Johnny Hodges). Podjednako sigurno, bez Hodæisa, nema Elingtona. U dæezu, apstraktna forma i konkretno izvoappleenje se meappleusobno ne ograniëavaju, veê jedno u drugome nalaze ispunjenje, kao πto se Elington ostvarivao u Hodæisu, Vebsteru (Webster), Blantonu (Blanton), i obrnuto. Ovi muziëki i time druπtveni odnosi postojali su u konkretnom kontekstu rasistiëkog ameriëkog kapitalizma.»esto, belaëki kritiëari pokuπavaju da oslobode dæez rase, da ga pretvore slepim za boje, u ameriëku klasiënu muziku. Mogu se primeniti sve uobiëajene kritike belaëkog kulturnog prisvajanja crne forme. U prilog naπoj tezi, meappleutim, dodajemo da negiranje rasnog aspekta dæeza potire njegov revolucionarni karakter, ne samo crncima koji su ga stvorili i koji su bili, bez sumnje, njegovi najvaæniji izvoappleaëi, veê i svima drugima. Ovde ne mislimo na Originalni Diksilend Dæez Bend i nebrojene bele imitatore koji su sledili njihovim stopama, profitirajuêi, veê na ango Rejnharde (Django Reinhard), Tito Puentese (Tito Puentes), i Dæon Meklafline (John McLaughlin), koji su sebe uneli u muziku i u crnaëkoj formi pronaπli sopstvene identitete. Obrazovanje unutar orkestra im svakako ne bi ponudilo iste revolucionarne moguênosti. Trebalo bi da bude oëigledno da revolucionarna sloboda dæeza nikad nije bila za njegove izvoappleaëe potpuno i konaëno revolucionarno osloboappleenje. Takvo ne postoji, niti ga treba priæeljkivati. Nijedna revolucija u buduênosti se neêe dogoditi da bi dozvolila nama kao ljudskim biêima da jednostavno budemo slobodni i ne radimo niπta. Revolucija postoji u sadaπnjosti u konkretnim odnosima, ili ne postoji uopπte. Prevod: Milica PopoviÊ Tekst preuzet sa sitea: April, Prevod ovog dela Karla Marksa iz godine na srpsko-hrvatski jezik najpoznatiji je u verziji prevoda Moπe Pijade. S obzirom na nedostupnost dela u prevodu, ovde je koriπêen prevod citata sa engleskog jezika. 2 Prim.prev.: Termini lajnbeker (linebacker), krilni hvataë (wide receiver) i kvoterbek (quarterbeck) dolaze iz ameriëkog fudbala i s obzirom da malu popularnost ovog sporta kod nas, termini se uglavnom koriste u izvornom engleskom obliku.