Izvori stresa i načini prevladavanja stresa kod adolescenata: jesu li bure i oluje mit ili realnost?

Transcription

1 PSIHOLOGIJA, 2012, Vol. 45 (2), UDC ; by the Serbian Psychological Association DOI: /PSI Z Izvori stresa i načini prevladavanja stresa kod adolescenata: jesu li bure i oluje mit ili realnost? Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija Istraživanje u okviru ovog rada sprovedeno sa ciljem da se odgovori na tri istraživačka pitanja. Prvo pitanje odnosilo se na zastupljenost različitih stresnih iskustava kod adolescenata i subjektivni doživljaj stresogenosti ovih iskustava. Drugo pitanje je bilo koje strategije prevladavanja adolescenti koriste. Treće pitanje uključivalo je ispitivanje razlika u izboru strategija prevladavanja s obzirom na intenzitet stresa kome su ispitanici bili izloženi. Istraživanje je sprovedeno na velikom reprezentativnom uzorku mladih iz Vojvodine, koji je obuhvatao 1504 ispitanika uzrasta od 15 do 21 godinu. Učesnici su ispitani upitnikom za prikupljanje opštih podataka, Skalom stresnih iskustava i Inventarom A-COPE za ispitivanje prevladavanja. Rezultati su pokazali koji su stresni događaji najučestaliji i kojima se pripisuje najveći stepen stresogenosti, u svakom od ispitivanih domena. Najzastupljenije strategije prevladavanja bile su traženje podrške prijatelja i izbegavanje. Grupe sa manjim i većim stepenom izloženosti stresu razlikovale su se po upotrebi različitih strategija prevladavanja, tako da su u grupi sa većim nivoom stresa više korišćene određene na emocije usmerene strategije. Rezultati su diskutovani u kontekstu postojeće empirijske i teorijske građe. Ključne reči: stres, prevladavanje, adolescenti Od samih početaka izučavanja adolescencije, kada je ova razvojna faza određena kao period bura i oluja (Hall, 1904), stres vezan za ovu razvojnu fazu predstavlja predmet proučavanja psihologa. Razvojne promene i zahtevi su mnogobrojni, a osim razvojnih, adolescenti su izloženi i nenormativnim zahtevima za prilagođavanjem. U adolescenciji se pred mladim osobama nalaze izazovni razvojni zadaci, kao što je uklapanje u grupu vršnjaka, diferenciranje od porodice i formiranje ličnog identiteta. Postoje dokazi da je povećanje stresa u adolescenciji (pubertetske promene, akademski i vršnjački pritisci i dr.) bar delom odgovorno za povećanu stopu psihičkih poremećaja u ovom periodu, kao što su depresija, poremećaji ponašanja, zloupotreba supstanci (Arnet, 1999; Compas, Hinden, & Gerhardt, 1995; Larson et al., 1996; Moffit, 1993; Petersen et al., 1993; Rutter, 1986; Scaramella, Conger, & Simons, 1999). Poznavanje izvora stresa i načina prevladavanja kod adolescenata ima teorijski i praktični značaj. Na teorijskom nivou, razumevanje efekta stresa Kontakt autor: mzotovic@yahoo.com

2 172 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA i činilaca koji mogu uticati na efekte stresa značajno je u okviru modela mentalnog zdravlja i mentalnih poremećaja. Na praktičnom nivou, moguće je prepoznati uslove koji predstavljaju potencijalni rizik za decu i adolescente, kao npr. siromaštvo, nasilje u porodici, a sa ciljem kreiranja intervencija namenjenih smanjivanju nivoa izloženosti stresu i unapređivanju adaptivnih kapaciteta za prevladavanje stresa. Uprkos tome, istraživanja o izvorima stresa i prevladavanju kod dece i adolescenata su značajno malobrojnija u odnosu na ovakva istraživanja na populaciji odraslih. Iako se odnose na konstrukte velikog značaja, ne postoji saglasnost kada je u pitanju definisanje pojmova stresa i prevladavanja. U okviru svih postojećih definicija stresa uzimaju se u obzir uslovi spoljašnje sredine koji uključuju izazov, pretnju ili ugrožavanje psiholoških ili bioloških kapaciteta osobe (Cohen, Kessler, & Gordon, 1995). Ti uslovi mogu poticati iz socijalnog okruženja ili fizičke sredine i mogu biti različitog trajanja. Definicije stresa razlikuju se s obzirom na to koliko naglašavaju psihološke činioce koji se javljaju u procesu reagovanja na uslove u spoljašnjoj sredini. Jedan mogući pristup naglašava izlaganje spoljašnjim događajima kao suštinu stresnog iskustva. Ovaj pristup trasirali su još Holmes i Rahe (1967), kada su sačinili listu stresnih iskustava koji predstavljaju univerzalne stresne događaje. Uz svaki događaj lista nudi količinu životne promene koju određeni događaj podrazumeva, pri čemu se očekuje da što je veća zbirna količina životnih promena, to je veći rizik za mentalno zdravlje. Drugi pristup neguje se u okviru transakcionističkih modela stresa. U okviru ovih modela naglašava se odnos između spoljašnjih događaja ili uslova i osobe, koji se ostvaruje putem kognitivne procene stepena izazova, pretnje, ugrožavanja ili gubitka koje događaji/uslovi uključuju. Najšire prihvaćena definicija stresa je ona koju predlažu Lazarus i Folkman, prema kojoj stres predstavlja odnos između osobe i okoline u okviru koga postoji procena da zahtevi u spoljašnjoj sredini prevazilaze kapacitete osobe i ugrožavaju njeno blagostanje (Lazarus & Folkman, 1984). Iako navedeno određenje stresa spada među najviše citirane definicije i najčešće birano teorijsko polazište u oblasti stresa, većina mera stresnih iskustava kod dece i adolescenata ne uključuju mogućnost izražavanja subjektivne procene stresora. Grant i saradnici (2004) u svom preglednom članku navode da se u manje od 4% od 500 analiziranih studija koriste mere koje su konzistentne sa transakcionističkim određenjem stresa. U istraživanju prikazanom u okviru ovog rada, nastojali smo da navedeni nedostatak procene stresa prevaziđemo konstruisanjem skale stresnih iskustava. Instrument je konstruisan tako da uključuje subjektivnu procenu stepena opterećenja koji određeni događaj uključuje. Ovim smo se, međutim, pridružili istraživačima kojih prema Grant-u i saradnicima (2004) ima blizu 50%, koji sami konstruišu svoj instrument za procenu stresa, što onemogućava ili bar znatno otežava poređenje naših rezultata sa rezultatima drugih autora. Ipak, s obzirom na to da sistematskih istraživanja o izvorima stresa kod dece i adolescenata ima malo na našim prostorima, smatramo ovu studiju korisnim pionirskim naporom u ovoj oblasti.

3 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 173 Kada je uočen značaj koji ima u okviru stres procesa, prevladavanje stresa je privuklo veliku pažnju teoretičara i istraživača. U savremenoj literaturi preovlađuje shvatanje da prevladavanje predstavlja medijator stresa. To znači da stres i različiti poremećaji nisu u direktnoj vezi, već stres predstavlja činilac koji pokreće prevladavajuća ponašanja, a ona su ta koja su u vezi sa ishodima stresa. Aldwin (1994) smatra da više nego stres sam, prevladavanje je ključni koncept koji nam omogućava da razumemo adaptaciju i poremećaje adaptacije, jer ne izaziva stres sam po sebi poremećaje, nego načini na koje se ljudi bore sa stresom. Prema široko prihvaćenom određenju, prevladavanje stresa uključuje sve ono što osoba čini na kognitivnom i bihejvioralnom planu sa ciljem rešavanja problema i/ili smanjenja intenziteta psihofiziološke reakcije u okviru stres procesa (Lazarus & Folkman, 1984). Kada je u pitanju struktura, postoji hijerarhija koncepata kojima se opisuje prevladavanje. Krohne (1993) razlikuje bihevioralni od konceptualnog nivoa, a svaki od njih sadrži dve podklase. Reakcije i akti sačinjavaju bihevioralni nivo koji se nalazi na dnu hijerarhije. Reakcija prevladavanja odnosi se na jedan bihevioralni element (npr. prebacivanje sa informativnog na muzički program u laboratorijskim eksperimentima). Nekoliko sličnih reakcija čini akt (npr. neko ponašanje usmereno na rešavanje problema). Na konceptualnom nivou može se identifikovati niz akata koji čine strategiju prevladavanja, kao što je korišćenje socijalnih resursa ili okretanje religiji. Strategije mogu biti podvedene pod superstrategije, koje se nazivaju i stilovima prevladavanja. Stilovi prevladavanja su lične tendencije da se reaguje na uobičajeni ili preferirani način u različitim stresnim situacijama koje imaju slične osnovne karakteristike. Stilovi prevladavanja stresa predstavljaju opšte dispozicije za određeni način ponašanja u (potencijalno) stresnim okolnostima. U literaturi postoji veliki broj klasifikacija stilova i strategija prevladavanja, koje se zasnivaju na različitim kriterijumima. U okviru klasifikacija stilova prevladavanja najčešće se prepoznaju dva (eventualno tri) stila, koji se međusobno razlikuju po funkciji (na problem i na emocije usmereno prevladavanje, Lazarus & Folkman, 1984), fokusu pažnje (usmeravanje pažnje i kognitivno izbegavanje, Krohne, 1993; pristupajući i izbegavajuće, Roth & Cohen, 1986), aktivnom ili pasivnom pristupu (Connor-Smith & Compas, 2002), metodu (kognitivno i bihevioralno prevladavanje, Moos, 1995) itd. Međutim, kada je u pitanju razmatranje prevladavanja na nivou strategija, može se reći da postoji veliki broj različitih vidova prevladavanja, koji su identifikovani u radovima različitih autora, i znatno manje saglasnosti. Razlog za ovu pojavu je činjenica da vrsta i broj strategija prevladavanja zavisi u dobroj meri od konteksta u kome je prevladavanje ispitivano. Ne postoji saglasnost ni u pogledu pitanja da li osobe (manje ili više) dosledno koriste svoj repertoar strategija prevladavanja kroz veći broj situacija i kroz vreme, ili je svaka epizoda prevladavanja u velikoj meri idiosinkratična i uglavnom određena aktuelnom situacijom? Dilema u kolikoj meri prevladavanje predstavlja dispoziciju, a koliko je situaciono uslovljeno, predstavlja jedno od nerešenih i uvek aktualnih pitanja u oblasti prevladavanja (Cohen, 1987; Folkman, 1992; Stone & Kennedy-Moore, 1992).

4 174 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA PROBLEM I CILJEVI ISTRAŽIVANJA Predmet istraživanja prikazanog u okviru ovog rada jesu stresni događaji i prevladavanje stresa kod adolescenata. Problem istraživanja mogao bi se izraziti kroz tri sledeća pitanja: Kakva je zastupljenost različitih stresnih iskustava kod adolescenata i kakav je subjektivni doživljaj stresogenosti ovih iskustava? U okviru istraživanja ispitivani su stresni događaji vezani za školu, za porodicu, kao i za adolescenta lično. Potom, koje strategije prevladavanja adolescenti koriste i, konačno, da li postoje razlike u izboru strategija prevladavanja s obzirom na intenzitet stresa kome su ispitanici bili izloženi? U skladu sa definisanim problemom istraživanja, u okviru ove studije postavljeni su sledeći istraživački ciljevi: 1. Ispitati koji su najčešći stresni događaji kod adolescenata i koji je intenzitet izloženosti stresu; 2. Ispitati koje načine prevladavanja stresa adolescenti koriste; 3. Ispitati razlike u prevladavanju s obzirom na intenzitet izloženosti stresu. Metod Uzorak. Istraživanje je sprovedeno na velikom reprezentativnom uzorku mladih iz Vojvodine. Ispitivanje baterijom instrumenata sproveli su obučeni anketari u srednjim stručnim školama i gimnazijama u blizu 60 gradova i sela na teritoriji Vojvodine. Uzorak je sačinjen metodom slučajnog izbora, tako što je od preko 7000, izabrano 1504 ispitanika. Raspon uzrasta ispitanika je od 15 do 21 godinu. U uzorak je bilo uključeno 725 (48,2%) mladića i 779 (51,8%) devojaka. Zastupljenost ispitanika mlađeg (do 17) i starijeg adolescentnog uzrasta (preko 17 godina) bila je podjednaka (mlađih 58,2%, starijih 41,8%). Nešto manji procenat ispitanika živi u gradovima, 35,3%. U pitanju su sledeći gradovi: Apatin, Novi Sad, Sombor, Pančevo, Sremska Mitrovica, Subotica, Ruma, Vršac i Zrenjanin. Ostali ispitanici žive u selima širom Vojvodine. Instrumenti. U istraživanju su prikupljeni podaci o polu, uzrastu i mestu stanovanja ispitanika i primenjeni sledeći instrumenti: Skala stresnih događaja iz domena škole, porodice i ličnog domena. Skala je konstruisana za potrebe istraživanja. Sadrži šest stresnih događaja iz domena škole (npr. nepravedna ocena, verbalni sukob sa vršnjakom; ismevanje od strane vršnjaka...), 12 stresnih situacija koje se dešavaju ili uključuju porodično okruženje (npr. verbalni sukob sa roditeljem; zabrana od strane roditelja; učestale svađe između roditelja...) i osam stresnih situacija koje se tiču adolescenta lično i tipične su za period adolescencije (npr. usamljenost, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, izbegavanje od strane vršnjaka), ali i drugih situacija koje nisu karakteristične samo za adolescentni period (npr. saobraćajna nesreća, zdravstveni problemi). Situacije koje su uključene u skalu izabrane su na osnovu pregleda literature i istraživanja koja se odnose na izvore stresa u adolescenciji (npr. Grossman et al., 1990, Kalebić Maglica, 2006, Lacković-Grgin, 2000, Larson et al., 1996, Seiffge-Krenke et al., 2001, Zotović, Mihić, & Petrović, 2008a; Zotović, Telečki, Mihić, & Petrović,2008b.) Zadatak ispitanika bio je da odgovori da li su se njemu lično opisane situacije dogodile u poslednjih mesec dana, i ukoliko jesu, da proceni koliko je takva situacija za njega lično bila neprijatna, tj. stresna na skali od 1 do 5, gde je 1 značilo uopšte nije stresno, a 5 izuzetno je stresno.

5 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 175 Inventar za ispitivanje orijentacije u prevladavanju problemskih situacija kod adolescenata (A-COPE; Patterson & McCubbin, 1987). Za identifikovanje osnovnih strategija prevladavanja i ponašanja u susretu sa razvojnim stresovima u adolescenciji, Patterson i McCubbin konstruisali su inventar koji pokriva veliki broj mogućih ponašanja. Instrument je nastao induktivnim putem. Prvo je intervjuisan uzorak od srednjoškolaca (N = 30). Oni su opisali šta su radili da izađu na kraj sa teškoćama i olakšaju nelagodnost povezanu sa (a) stresom koji su lično iskusili, (b) stresom koji je doživeo neko od članova porodice i (c) kritičnim životnim promenama uopšte. Na osnovu dobijenih odgovora nastao je inventar od 95 ajtema. On je primenjen na različitom uzorku učenika (N = 467), koji su odgovarali na petostepenoj skali. Konačni set ajtema, izdvojen posle višestruke primene faktorske analize, sadržavao je 54 opisa načina prevladavanja, koji su formirali 12 faktora. Većina koeficijenata pouzdanosti (određene kao interna konzistentnost) prelaze vrednost od.70. Na sledećem uzorku adolescenata (N = 709), autori su validirali ovaj inventar longitudinalnom studijom ponašanja rizičnih po zdravlje. Za svaku opisanu strategiju, ispitanik procenjuje učestalost upotrebe na petostepenoj skali, sa rasponom od 1, što znači nikad do 5 što znači uvek. Faktori su: Ventiliranje osećanja. Šest ajtema koji čine ovaj faktor odnose se na ekspresiju tenzija i frustracija (psovanje, vikanje na druge, ispoljavanje osećanja i sl.). Traženje preokupacije (seeking diversions). Osam ajtema koji čine ovaj faktor opisuju načine na koje se osoba angažuje u drugim aktivnostima i izbegava izvore tenzije (spavanje, gledanje filmova, igranje video igara ili korišćenje droga itd.). Razvijanje samopouzdanja i optimizma. Šest ajtema uključuju napore da se postigne bolja organizacija u problemskoj situaciji (pokušaje osobe da sama donosi odluke, otkrivanje rešenja problema, pokušaje da se misli na dobre stvari u životu i dr.). Razvijanje socijalne podrške. Šest ajtema usredsređeni su na održavanje povezanosti sa ljudima kroz izražavanje osećanja ili zajedničko rešavanje problema (razgovor sa prijateljima o problemu i sl.). Rešavanje porodičnih problema. Šest ajtema opisuju rešavanje problema sa članovima porodice (razgovor sa ocem, razgovor sa roditeljima, ispunjavanje roditeljskih zahteva itd.). Izbegavanje problema. Pet ajtema opisuju korišćenje psihoaktivnih supstanci kao načina izbegavanja problema. Traženje duhovne podrške. Tri ajtema koji obuhvataju odlazak u crkvu, molitve i razgovor sa sveštenikom. Traženje podrške bliskih prijatelja. Obuhvata samo dva ajtema, tj. dva ponašanja: bliskost sa dragom osobom i provođenje vremena sa momkom ili devojkom. Traženje profesionalne pomoći. Obuhvata samo dve aktivnosti: savetovanje od strane stručnjaka i razgovor sa nastavnikom. Angažovanje u zahtevnim aktivnostima. Četiri ponašanja, koja uključuju izazov da se u nečmu bude superioran ili da se postigne neki cilj, opisuju ovu strategiju (vredan rad na školskom projektu ili intenzivno bavljenje sportom i dr.). Humor. Samo dva ponašanja su obuhvaćena: održavanje smisla za humor i pokušaji da se bude duhovit. Opuštanje. Četiri ponašanja sa ciljem da se smanji tenzija obuhvaćena su ovim faktorom (jedenje, sanjarenje, vožnja automobilom bez cilja i sl.). Na rezultatima ispitivanja instrumentom A-COPE u okviru ovog istraživanja sprovedena je faktorska analiza, metod glavnih komponenata sa Direct Oblimin rotacijom. Izdvojeno je 12 faktora prvog reda sa karakterističnim vrednostima većim od jedinice, koji zajedno objašnjavaju 53,2% varijanse. U tabeli 1 prikazane su karakteristične vrednosti i procenti objašnjene varijanse za dobijenih 12 faktora.

6 176 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA Tabela 1. Karakteristične vrednosti i objašnjena varijansa faktora faktor karakteristična % objašnjene kumulativni vrednost varijanse procenat Učinjeno je poređenje strukture instrumenta dobijene u ovom istraživanju sa onom koju nude autori instrumenta. Dobijeni faktori su imenovani, imajući u vidu sadržaj ajtema od kojih su sastavljeni. U tabeli 2 navedene su strategije prevladavanja dobijene postupkom faktorske analize, tipični ajtemi iz instrumenta koji ih opisuju sa faktorskim zasićenjima, kao i odgovarajuća strategija o kojoj govore autori instrumenta A-COPE. Tabela 2. Struktura instrumenta dobijena faktorskom analizom i poređenje sa originalnim instrumentom Faktori Strategije dobijene faktorskom analizom 1. Traženje podrške bliskih prijatelja 2. Ventiliranje osećanja (besa) 3. Traženje profesionalne pomoći 4. Opuštanje 5. Traženje preokupacija Primer ajtema Provodim vreme sa bliskom osobom (.789) Pričam sa prijateljima o onom što me muči (.526) Besan sam i vičem na druge (.728) Psujem (.660) Razgovaram sa psihologom u školi o onom što me muči (.705) Idem kod psihologa/psihijatra u Dom zdravlja i sl. (.590) Čitam (.627) Plačem (.596) Maštam o idealnom svetu (.423) Posvećujem se sebi (bavim se sportom, popravljam ocene) (.707) Bavim se hobijem (.597) Strategija iz originalnog instrumenta Traženje podrške bliskih prijatelja Ventiliranje osećanja Traženje profesionalne pomoći Opuštanje Traženje preokupacija

7 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović Traženje podrške članova porodice 7. Traženje duhovne podrške 8. Distrakcija aktivnostima u kući 9. Angažovanje u konstruktivnim aktivnostima u školi 10. Kognitivne strategije u susretu sa problemom 11. Izbegavanje 12. Upotreba lekova Razgovaram sa mamom o onome što me muči (.653) Pričam sa bratom/sestrom o onome što me muči (.596) Molim se (.792) Idem u crkvu (.786) Pokušavam da nađem neki posao (-.758) Pomažem u kući (-.439) Vredno radim u školi i učim (.418) Ispunjavam zahteve roditelja i pridržavam se pravila (.341) Sam pokušavam da rešim problem (.500) Pokušavam da vidim nešto dobro (.410) Ubeđujem se da nije bitno (.627) Spavam (-.705) Gledam tv (-.699) Idem u kupovinu (-.341) Pijem lekove koje mi je prepisao lekar (-.674) Koristim lekove koje mi nije prepisao lekar (-.657) Rešavanje porodičnih problema (autori instrumenta impliciraju rešavanje problema, dok autori ovog rada smatraju da je akcenat na traženju podrške) Traženje duhovne podrške Angažovanje u zahtevnim aktivnostima (ovde autori instrumenta ističu aktivnosti koje uključuju izazov, dok u ovom istraživanju to nije u prvom planu u okviru ovog faktora) Razvijanje samopouzdanja i optimizma (ovde autori instrumenta ističu aktivnosti koje uključuju napore da se postigne bolja organizacija u problemskoj situaciji. U ovom istraživanju dobijen je faktor koji je sličan po tome što uključuje pre svega kognitivne strategije, ali samopouzdanje i optimizam nije u fokusu ovih strategija) Izbegavanje (ovde autori instrumenta uključuju pre svega korišćenje psihoaktivnih supstanci kao vid izbegavanja) Kao što se iz tabele može uočiti, faktorsko rešenje dobijeno u okviru ovog istraživanja je veoma slično sa originalnim instrumentom, međutim postoje i određene razlike. Na neke razlike ukazano je u samoj tabeli, kao što su razlike u sadržaju faktora ovde označenih brojevima 6 i 10. Faktor koji je u okviru originalnog instrumenta imenovan kao angažovanje u zahtevnim aktivnostima ovde se pojavljuje u okviru dva faktora: distrakcija aktivnostima u kući (8) i angažovanje u konstruktivnim aktivnostima u školi (9). Isti slučaj je i sa faktorom izbegavanje iz originalnog instrumenta. U ovom istraživanju posebno su se izdvojile izbegavajuće

8 178 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA strategije (spavanje, gledanje tv i sl.) u okviru istoimenog faktora (11), a posebno upotreba lekova (12), što je u okviru originalnog instrumenta sadržano u sklopu jednog faktora. U ovom istraživanju nisu se jasno izdvojila sledeća dva faktora, tj. strategije: poseban faktor koji su autori instrumenta označili kao razvijanje socijalne podrške i faktor koji uključuje korišćenje humora. Razvijanje socijalne podrške u ovom istraživanju sadržano je u okviru dva faktora: (1) traženje podrške bliskih prijatelja i (6) traženje podrške od članova porodice. U ovom istraživanju dva ajtema koja se odnose na upotrebu humora kao vid prevladavanja pojavili su se u okviru devetog faktora imenovanog kao angažovanje u konstruktivnim aktivnostima u školi, sa kojim su bili u niskim negativnim korelacijama. Skorovi ispitanka na instrumentu A-COPE za potrebe daljih analiza izračunati su sumiranjem rezultata na stavkama koje su u faktorskoj soluciji dobijenoj u okviru ovog istraživanja imale značajne projekcije na svoje matične faktore. Postupak. Ispitivanje je bilo grupno. Sproveli su ga obučeni anketari, u školama širom Vojvodine, za vreme redovnih školskih aktivnosti. Statističke metode obrade podataka. Za obradu podataka za potrebe ovog istraživanja korišćene su deskriptivne statističke metode, faktorska analiza i kanonička diskriminativna analiza. Podaci su uneti i obrađeni u programskom paketu SPSS for Windows, verzija 17. Rezultati Izloženost stresu kod adolescenata Učestalost i intenzitet stresnih situacija procenjivani su posebno za tri domena: situacije vezane za školu, situacije u porodici i situacije vezane za adolescenta lično. Situacije vezane za školu. Učestalost situacija vezanih za školsku sredinu i ocena neprijatnosti opisanih situacija date su u tabeli 3. Tabela 3. Učestalost i procena stresogenosti situacija vezanih za školu Situacija Desilo mi se % Procena stepena stresa (ocene od 1 do 5) Nepravedna ocena 65,3 3,54 Verbalni sukob sa vršnjakom 53,1 2,57 Neprelazna ocena 49,1 3,15 Sukob sa profesorom 43,2 2,63 Ismevanje od strane vršnjaka 34,8 2,94 Fizički sukob sa vršnjakom 30,2 2,77 Kada su u pitanju situacije vezane za školsku sredinu, iz tabele možemo videti da se kao najčešći događaji navode nepravedna ocena i verbalni sukob sa vršnjakom (preko polovine ispitanika doživelo je ovakvu situaciju). Zatim slede neprelazna ocena i sukob sa profesorom (između 40% i 50% ispitanih je doživelo ove situacije), dok su najređe situacije (ali ipak visoko frekventne!) fizički obračun sa vršnjakom i ismevanje od strane vršnjaka. Kao najneprijatnije situacije adolescenti vide one koje su vezane za ocenjivanje (nepravedna i neprolazna ocena), zatim slede ismevanje i fizički sukobi sa vršnjacima, dok se kao najmanje stresne situacije vide sukobi sa profesorima i vršnjacima.

9 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 179 Situacije vezane za porodicu. Učestalost situacija vezanih za porodicu i ocena neprijatnosti opisanih situacija date su u tabeli 4. Tabela 4. Učestalost i procena stresogenosti situacija vezanih za porodicu Situacija Desilo mi se % Procena stepena stresa (ocene od 1 do 5) Verbalni sukob sa roditeljem 57,5 3,08 Zabrana od strane roditelja 44,8 2,88 Nepravedna kazna od strane roditelja 33,0 3,42 Učestale svađe između roditelja 29,4 3,78 Smrt roditelja ili bliskog člana porodice 28,3 4,51 Promena mesta stanovanja 28,2 2,63 Razvod ili razdvajanje roditelja 25,9 3,94 Razdvajanje od roditelja duže od mesec dana 24,4 2,61 Izuzetno loša materijalna situacija u porodici 22,9 3,73 Fizički sukob sa roditeljem 21,0 3,75 Problemi sa alkoholizmom 20,9 3,77 Česte selidbe 19,7 3,35 Kada su u pitanju situacije vezane za porodičnu sredinu, iz tabele možemo videti da se kao najčešći događaji navode sukobi sa roditeljima (verbalni sukobi, nepravedne kazne i zabrane, koje je doživelo između 40 i 60% adolescenata). Zatim slede: promena mesta stanovanja, učestale svađe između roditelja, razvod, smrt roditelja ili bliskog člana porodice, kao i separacija od roditelja (između 20% i 30% ispitanih je doživelo ove situacije), dok u ređe doživljavane situacije spadaju problemi sa alkoholizmom, fizički sukob sa roditeljem i loša materijalna situacija (oko 20% ispitanika doživelo je opisane situacije). Kao najstresnije od ponuđenih situacija adolescenti vide smrt roditelja ili bliskog člana porodice, kao i one koje su vezane za bračne probleme roditelja (razvod, učestale svađe, alkoholizam). Kao situacije srednjeg stepena stresogenosti ističu se kazne od strane roditelja i verbalni sukobi, kao i česte selidbe, dok se najmanji stepen stresa opaža u situacijama zabrane od strane roditelja, promene mesta stanovanja i razdvajanja od roditelja dužeg od mesec dana. Situacije vezane za adolescenta lično. Učestalost situacija i ocena neprijatnosti opisanih situacija date su u tabeli 5.

10 180 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA Tabela 5. Učestalost i stepen stresogenosti situacija vezanih za asolescenta lično Situacija Desilo mi se % Procena stepena stresa (ocene od 1 do 5) Usamljenost 45,3 3,10 Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom 38,8 2,92 Nezadovoljstvo sobom (u celini) 31,6 3,19 Nezadovoljstvo vršnjacima 31,1 2,70 Saobraćajna nesreća 22,3 3,83 Izbegavanje od strane vršnjaka 21,2 3,14 Teži zdravstveni problemi 21,1 3,85 Izloženost nasilju 19,7 3,57 Iz ove grupe opisanih situacija, kao najčešće se izdvajaju usamljenost i nezadovoljstvo izgledom, zatim slede nezadovoljstvo sobom i vršnjačkom grupom (sa učestalošću preko 30%). Manje frekventne situacije su izbegavanje od strane vršnjaka, nasilje, hronične bolesti i saobraćajne nesreće. Kao najstresnije od ponuđenih situacija adolescenti vide hronične bolesti i saobraćajne nesreće, kao i izloženost nasilju. Srednje stresne situacije su usamljenost, nezadovoljstvo samim sobom i izbegavanje od strane vršnjačke grupe. Najmanji stepen stresa opažen je u situacijama nezadovoljstva sopstvenim izgledom i nezadovoljstva vršnjačkom grupom. Ukupna izloženost stresu. Sumiranjem stepena stresogenosti situacija iz sve tri kategorije kojima su ispitanici bili izloženi, dobili smo meru koja ukazuje na ukupnu izloženost stresu. Na osnovu nje svrstali smo ispitanike u 3 kategorije. (1) U prvu kategoriju ušli su ispitanici koji prema svom iskazu nisu doživeli ni jednu od ponuđenih stresnih situacija. U ovoj kategoriji bilo je 199 ispitanika (13.8%). (2) U drugu kategoriju uključeni su ispitanici čiji se ukupni skor nalazi u intervalu od 1 do 30 bodova. Ovi ispitanici doživeli su minimalno jedan stresni događaj sa najmanjim stepenom opterećenja. Maksimalan skor u ovoj kategoriji označavao bi da su ispitanici iskusili sve događaje sa minimalnim stepenom opterećenja ili npr. 6 događaja sa maksimalnim stepenom opterećenja. Imajući u vidu mogući raspon broja događaja i stepena opterećenja, možemo tvrditi da ovu kategoriju čine ispitanici sa manjom izloženosti stresu. U ovoj kategoriji bilo je 775 ispitanika (53.6). (3) Treću kategoriju činili su ispitanici čiji je stepen opterećenja, tj. broj bodova minimum 31, a maksimalno 127 (teorijski maksimum iznosi 130, ali nije bilo ispitanika koji su postigli takav skor). Ova kategorija uključuje ispitanike koji su preživeli veći broj ili sve događaje sa stepenom opterećenja većim od minimalnog. U trećoj kategoriji nalazi se 471 ispitanik (32.6%). Prevladavanje stresa kod adolescenata U tabeli 6 prikazani su podaci o učestalosti primene svake od strategija prevladavanja. Učestalost je predstavljena kao prosečna ocena na ajtemima koji

11 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 181 su činili 12 faktora prikazanih u tabeli 5. Ocene se kreću od 1, što znači nikad do 5 što znači uvek. Tabela 6. Zastupljenost različitih strategija prevladavanja kod adolescenata Strategija N Prosečna ocena učestalosti Traženje podrške bliskih prijatelja Izbegavanje Distrakcija aktivnostima u kući Kognitivne strategije u susretu sa problemom Konstruktivne aktivnosti u školi Traženje preokupacija Opuštanje Traženje podrške članova porodice Traženje duhovne podrške Ventiliranje osećanja Upotreba lekova Traženje profesionalne pomoći Iz tabele se može uočiti da je najzastupljenija strategija traženje podrške bliskih prijatelja. Zatim slede izbegavanje i distrakcija aktivnostima u kući. Dosta zastupljene su i kognitivne strategije u susretu sa problemom i konstruktivne aktivnosti u školi. Ocenu učestalosti preko 3 (što znači ponekad ), osim nabrojanih, imaju još strategije traženje preokupacija i opuštanje. Strategije koje uključuju traženje podrške članova porodice imaju ocenu blizu 3. Najmanje zastupljena strategija je traženje profesionalne pomoći. Razlike u prevladavanju s obzirom na intenzitet izloženosti stresu S obzirom da je prevladavanje stresa blisko povezano sa intenzitetom stresa kome je osoba bila izložena, kao i sa karakteristikama doživljenih iskustava, izvršeno je poređenje grupa sa malom (N=775) i velikom izloženošću stresu (N=471). Struktura razlika među grupama ispitana je metodom kanoničke diskriminativne analize. Dobijena je jedna statistički značajna diskriminativna funkcija. Parametri funkcije prikazani su u tabeli 7. Funkcija Karakterist. vrednost Tabela 7. Parametri izolovane diskriminativne funkcije % varijanse Kanonička korelacija Wilks-ova Lambda Hi kvadrat Struktura izolovane diskriminativne funkcije prikazana je u tabeli 8, a centroidi grupa u tabeli 9. df p

12 182 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA Tabela 8. Struktura izolovane diskriminativne funkcije Strategija r Ventiliranje osećanja.586 Opuštanje.555 Traženje profesionalne pomoći.388 Traženje duhovne podrške.343 Upotreba lekova.240 Kognitivne strategije u susretu sa problemom.227 Konstruktivne aktivnosti u školi Traženje podrške bliskih prijatelja.185 Traženje podrške članova porodice.173 Izbegavanje.167 Distrakcija aktivnostima u kući.092 Traženje preokupacija.001 Tabela 9. Centroidi grupa Grupa Centoid Grupa sa malom izloženošću stresu Grupa sa velikom izloženošću stresu.298 Iz tebele strukture diskriminativne funkcije vidljivo je da funkciju definišu strategije ventiliranja osećanja i opuštanja, a zatim traženje profesionalne pomoći i traženje duhovne podrške. Iz centroida grupa vidljivo je da ispitanici sa većom izloženošću stresu u većoj meri koriste ventiliranje osećanja, opuštanje, traženje profesionalne pomoći i duhovne podrške. DISKUSIJA Iako je teorijski i praktični značaj poznavanja izvora stresa i vidova prevladavanja kod dece i adolescenata davno uočen, ove uzrasne kategorije ispitivane su znatno ređe u odnosu na populaciju odraslih. Istraživanje u okviru ovog rada sprovedeno je na velikom reprezentativnom uzorku adolescenata upravo sa idejom da se identifikuju osnovni izvori stresa i najučestliji načini prevladavanja. Prvi cilj istraživanja prikazanog u okviru ovog rada bio je ispitivanje najučestalijih stresnih iskustva i utvrđivanje stepena izloženosti stresu. Dobijeni su podaci o stresu kod adolescenata u tri domena: školi, porodici i ličnom domenu. Kada su u pitanju situacije vezane za školsku sredinu, kao najčešći događaji navode se nepravedna ocena i verbalni sukob sa vršnjakom (preko

13 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 183 polovine ispitanika doživelo je ovakvu situaciju). Zatim slede neprelazna ocena i sukob sa profesorom (između 40% i 50% ispitanih je doživelo ove situacije), dok su najređe situacije (ali ipak visoko frekventne!) fizički obračun sa vršnjakom i ismevanje od strane vršnjaka. Kao situacija koja je istovremeno procenjena i kao visoko učestala i kao visoko stresna izdvojilo se nepravedno ocenjivanje. Ovo ukazuje na izraženu potrebu adolescenata da za svoj rad budu ocenjeni pravedno i dosledno, i na njihovu osetljivost kada se ovi principi ne poštuju. Ovaj rezultat je značajan jer ukazuje da bi se modifikovanjem ovog aspekta školskog života moglo doprineti smanjivanju stresa u školi i životu adolescenata u celini. Slični rezultati dobijeni su u okviru istraživanja o izvorima stresa i prevladavanju kod adolescenata u Hrvatskoj. Zadatak ispitanika bio je da se sete najstresnije (najneugodnije) situacije vezane za školu koja se dogodila u poslednjih mesec dana i kratko je opišu. Kod adolescenata na prvom mestu bila je nedovoljna ocena (54%), a zatim nepravedna ocena (18%; Kalebić- Maglica, 2006). Lacković-Grgin (2000) navodi da mlađi učenici izveštavaju o nepravednom i lošem ocenjivanju i sukobima s učiteljima kao najučestalijim izvorima stresa, dok stariji učenici navode vremenske pritiske, prevelike obaveze i opšte nezadovoljstvo školovanjem. Kada su u pitanju situacije vezane za porodičnu sredinu, kao najčešći događaji navode se sukobi sa roditeljima (verbalni sukobi, nepravedne kazne i zabrane), kojima je bilo izloženo oko 50% adolescenata. Iako visoko učestale, ove situacije nisu procenjene kao visoko stresne, što ukazuje da se radi o očekivanoj razvojnoj pojavi, imajući u vidu da je adolescencija period života kada se javlja prevazilaženje odnosa jednosmernog autoriteta roditelja u odnosu na adolescenta. Pored razvojnih stresova (sukoba i neslaganja sa roditeljima), u porodicama se javljaju i sledeći događaji: promena mesta stanovanja, učestale svađe između roditelja, razvod, smrt roditelja ili bliskog člana porodice, kao i separacija od roditelja. Među ovim događajima, visoko stresnim se smatraju gubitak i učestale svađe u porodici, kojima je bilo izloženo blizu 30% ispitanika. U istraživanju o stresu i self konceptu adolescenata na našim prostorima (Zotović i sar., 2008a) dobijen je veći procenat adolescenata koji su doživeli gubitak, ali se pitanje odnosilo na širu porodicu i okruženje, dok se u ovom ispitivanju pita za smrt roditelja ili bliskog člana porodice. Učestale svađe kao stresni događaj bile su zastupljenije među ispitanicima u ovom istraživanju (29,4%), nego u istraživanju iz Kada su u pitanju potencijalno stresne situacije vezane lično za adolescente, kao najčešće se izdvajaju usamljenost i nezadovoljstvo izgledom, zatim slede nezadovoljstvo sobom i vršnjačkom grupom (doživelo ih je oko 40% adolescenata). I ovde se može reći da je reč o situacijama koje spadaju u očekivane i učestale pojave u periodu adolescencije. Adolescenti su, zahvaljujući napretku u intelektualnom razvoju, sposobni da kritički procenjuju svoju okolinu pa i sebe, i da uoče razliku između poželjnog, tj. mogućeg, i realnog, te je to jedan od razloga za čest doživljaj nezadovoljstva i neadekvatnosti u adolescenciji. Pojava usamljenosti takođe nije retka i neočekivana u ovom periodu, s obzirom na to da se odnosi sa roditeljima i

14 184 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA vršnjacima intenzivno menjaju. U odnosima sa ljudima generalno, druge osobe se procenjuju kao ravnopravni partneri, očekuje se uzajamnost i prihvatanje. U ovom procesu može doći do prekidanja postojećih veza i uspostavljanja novih, pri čemu se u određenim trenucima i fazama mlada osoba oseća usamljeno. Kao najstresnije od ponuđenih situacija adolescenti vide hronične bolesti i saobraćajne nesreće, kao i izloženost nasilju. Ovim situacijama izloženo je oko 20% adolescenata. Kada je u pitanju iskustvo hronične bolesti, ono je u ovom istraživanju učestalije nego u istraživanju iz 2008 (Zotović i sar, 2008a). Za ostale događaje iz ove kategorije ne raspolažemo podacima za upoređivanje. Srednje stresne situacije su usamljenost, nezadovoljstvo samim sobom i izbegavanje od strane vršnjačke grupe. Najmanji stepen stresa opažen je u situacijama nezadovoljstva sopstvenim izgledom i nezadovoljstva vršnjačkom grupom. U odnosu na ukupnu izloženost stresu u okviru istraživanja je dobijen rezultat da je trećina adolescenata doživela veliki broj stresnih iskustava i spada u kategoriju sa visokom izloženošću. Približno polovina adolescenata izložena je stresu koji je očekivan za razvojnu fazu adolescencije, ali za koji se ipak procenjuje da uključuje srednji ili visok stepen opterećenja (sukobi sa nastavnicima i roditeljima, usamljenost). Upravo na ovakav stres misli se kada se govori o adolescentnim burama i olujama. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da se bure i oluje koje prate tranziciju u odraslo doba kod adolescenata na našim prostorima dešavaju u okruženju opterećenom tranzicijom društvenog sistema. Imajući u vidu napred rečeno, jasno je da na pitanje iz naslova o burama i olujama u adolescenciji ne bismo mogli dati jednostavan odgovor. Međutim, možemo reći da rezultati istraživanja pokazuju koliko su adolescenti kod nas, kao populacija, vulnerabilni. Ovakvi epidemiološki nalazi omogućavaju potencijalno mapiranje uporiših tačaka za kreiranje intervencija koje bi bile usmerene na umanjivanje izloženosti stresu (barem stresu vezanom za školsko okruženje), kao i dalji razvoj resursa za prevladavanje stresa kod učenika. Uvođenje različitih programa sa ciljem smanjivanja stresa ili osposobljavanja adolescenata da se efikasno nose sa njim predstavljalo bi korisnu akciju za prevenciju pojave poremećaja mentalnog zdravlja kod mladih. Kada je u pitanju zastupljenost različitih vidova prevladavanja stresa, rezultati pokazuju da su dve najzastupljenije strategije traženje podrške bliskih prijatelja i izbegavanje. Na trećem mestu je distrakcija aktivnostima u kući, a zatim slede kognitivne strategije i konstruktivne aktivnosti u školi. Prosečnu ocenu učestalosti veću od 3 (što znači da se strategija upotrebljava ponekad) imaju još strategije traženje preokupacija, opuštanje; i vrlo blizu vrednosti 3 traženje podrške članova porodice. Najmanje zastupljena strategija je traženje profesionalne pomoći. Velika učestalost korišćenja podrške prijatelja verovatno predstavlja specifičnost adolescentnog perioda, kada se dešava transfer afektivne vezanosti sa roditelja na vršnjake (Hazan & Zeifman, 1999), pa se u stresnim situacijama adolescent okreće u većoj meri prijateljima nego roditeljima. Bilo bi interesantno ispitati korišćenje ove strategije kod mlađih i starijih adolescenata. Pažnje

15 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 185 je vredan i podatak da je najmanje korišćena strategija traženje profesionalne pomoći. Različiti uzroci mogu biti odgovorni za ovu pojavu, ali bi svakako trebalo profesionalnu pomoć učiniti adolescentima dostupnijim i prihvatljivijim načinom prevazilaženja stresnih situacija. Rezultati ukazuju da su podjednako zastupljene i aktivne strategije, kao što su traženje podrške, kognitivne strategije i konstruktivne aktivnosti u školi; i pasivne strategije kao što su izbegavanje i distrakcija aktivnostima u kući. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem teško su uporedivi sa rezultatima drugih studija u kojima se ispituje prevladavanje, s obzirom da gotovo da ne postoje dve studije koje ispituju isti konstrukt u oblasti prevladavanja, koristeći istu meru prevladavanja (Grant et al., 2006). Kada je u pitanju efikasnost različitih vidova prevladavanja, aktivne strategije su se, u velikom broju istraživanja, pokazale povezanim sa povoljnijim ishodima na planu mentalnog zdravlja, posebno u situacijama kada su deca i adolescenti bili izloženi stresnim događajima koji su procenjeni kao kontrolabilni (Clarke, 2006). Iako su u ovom istraživanju ispitivani različiti stresni događaji, od sasvim nekontrolabilnih (npr. razvod roditelja) do onih koji su u velikoj meri podložni kontroli (npr. verbalni sukob sa vršnjakom), ipak možemo smatrati ohrabrujućim rezultat koji ukazuje na dosta veliku zastupljenost aktivnih strategija. U kreiranju eventualnih preventivnih programa, podsticanje upotrebe aktivnih strategija moglo bi biti postavljeno kao cilj, uz razvijanje svesnosti o tome koji su aspekti stresne situacije kontrolabilni, a koji ne. Interesantan je podatak da se kao najučestalija strategija prevladavanja pokazalo traženje podrške bliskih prijatelja. Jedan od najdoslednijih rezultata u literaturi o prevladavanju stresa kod adolescenata i odraslih jeste da ispitanice najčešće koriste strategije usmerene na emocije i traženje socijalne podrške. S druge strane, muškarci češće koriste izbegavanje (Carver, Weintraub, & Scheier, 1989; Frydenberg & Lewis, 1991, 1993; Long, 1990; Renk & Creasey, 2003; Rijavec & Brdar, 1997; Seiffge-Krenke, 1992). U našem sledećem radu biće učinjeno poređenje ispitanika muškog i ženskog pola u okviru istog uzorka, kako bismo ustanovili da li postoje razlike u korišćenju strategija prevladavanja koje su se ovde pokazale kao najzastupljenije, a imajući u vidu navedene tendencije o kojima izveštavaju prethodna istraživanja. Ispitanici sa većom izloženošću stresu u većoj meri koriste ventiliranje osećanja, opuštanje, traženje profesionalne pomoći i traženje duhovne podrške. Analiza razlika među grupama pokazuje da su u grupi ispitanika sa većim stresom dominantne pre svega strategije prevladavanja usmerene na emocije, od kojih jedna podrazumeva otvoreno ispoljavanje osećanja (ventiliranje), dok druga uključuje stišavanje emocija (opuštanje). S obzirom da jači stres podrazumeva i jače emocionalno reagovanje, ovakva struktura razlika među grupama nije neočekivana. U grupi sa većim intenzitetom stresa, zastupljenije su i strategije traženja profesionalne pomoći i traženja duhovne podrške. Istraživači u ovoj oblasti skreću pažnju na pojavu koju treba imati u vidu i kada su u pitanju ovde dobijeni rezultati. Radi se o tome da veća izloženost

16 186 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA stresu, naročito kada su u pitanju stresori koji su nekontrolabilni, može izazvati upotrebu strategija prevladavanja koje obezbeđuju olakšanje u kraćem periodu, ali koje dugoročno gledano mogu biti povezane sa lošijim prilagođavanjem, (npr. izbegavajuće strategije, Spaccarelli, 1994). Za ispitivanje prevladavanja stresa u ovom istraživanju korišćen je instrument američkih autora, te je u okviru istraživanja sprovedena faktorska analiza da bi se ispitalo kakva je struktura instrumenta na našoj populaciji. Dobijeno faktorsko rešenje ima velike sličnosti sa strukturom instrumenta definisanom od strane autora. To govori u prilog validnosti instrumenta, ali ne umanjuje njegovu osnovnu slabost, a to je induktivni postupak korišćen prilikom konstrukcije. Ovaj instrument nije povezan sa najznačajnijim teorijama stresa i prevladavanja. Brojna su i istraživanja stranih i domaćih autora u kojima se dobijeno faktorsko rešenje razlikuje od onog koga predlažu autori. Npr. Zotović i sar. (2008b) dobili su rešenje sa 9 faktora, koje se dosta razlikuje od rešenja dobijenog u ovom istraživanju. Zbog toga je teško rezultate dobijene u okviru ovde prikazanog istraživanja posmatrati kao deo šire slike koju nude modeli mentalnog zdravlja i mentalnih poremećaja, a u okviru kojih se pojedini stilovi i strategije prevladavanja u određenim uslovima prepoznaju kao zaštitni činioci ili faktori rizika u složenoj vezi između stresa i poremećaja mentalnog zdravlja. U daljem radu trebalo bi ispitati kakve se strategije prevladavanja koriste kada je u pitanju izloženost stresu u različitim domenima (škola, porodica, lični domen). Neki autori izveštavaju o tome da adolescenti u većoj meri koriste aktivne strategije prevladavanja u susretu sa stresom koji potiče iz školskog okruženja, za razliku od situacija koje uključuju njihove roditelje (Seiffge-Krenke et al., 2001). Takođe, u nastavku istraživanja trebalo bi ustanoviti da li postoje razlike u izloženosti stresu i prevladavanju s obzirom na sociodemografske karakteristike adolescenata. Zahvalnica Rad je deo projekta Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji koji podržava Ministarstvo obrazovanja i nauke RS, br LITERATURA Aldwin, C. M. (1994). Stress, Coping, and Development. New York: Guilford Press. Arnett, J. J. (1999). Adolescent storm and stress, reconsidered. American Psychologist, 54, Carver, C. S., Weintraub, J. K., & Scheier, M. F. (1989). Assessing coping strategies: A theoretically based approach. Journal of Personality and Social Psychology, 51, Clarke, A. T. (2006). Coping with interpersonal stress and psychosocial health among children and adolescents: A meta-analysis. Journal of Youth and Adolescence, 35(1), Cohen, S., Kessler, R. C., & Gordon, L. U. (1995). Measuring stress. New York: Oxford University Press. Compas, B. E., Hinden, B., & Gerhardt, C. (1995). Adolescent development: Pathways and processes of risk and resilience. Annual Review of Psychology, 46,

17 Marija Zotović, Jelica Petrović i Nebojša Majstorović 187 Connor-Smith, J. K., & Compas, B. E. (2002). Vulnerability to social stress: Coping as a mediator or moderator of sociotropy and symptoms of anxiety and depression. Cognitive Therapy and Research, 26, Frydenberg, E., & Lewis, R. (1991). Adolescent coping: The different ways in which boys and girls cope. Journal of Adolescence, 14, Frydenberg, E., & Lewis, R. (1993). Boys play sport and girls turn to others: age, gender and ethnicity as determinants of coping. Journal of Adolescence, 16, Grant, K. E., Compas, B. E., Thurm, A. E., McMahon, S. D., & Gipson, P. (2004). Stressors and child and adolescent psychopathology: Measurement issues and prospective effects. Journal of Clinical Child and Adolescent Psychology, 33, Grant, K. E., Compas, B. E., Thurm, A. E., McMahon, S. D., Gipson, P. Y., Campbell, A. J., Krochock, K., & Westerholm, R. I. (2006). Stressors and child and adolescent psychopathology: Evidence of moderating and mediating effects. Clinical Psychology Review, 26, Grossman, F.K., Anderson, L., Sakurai, M., Finnin, L., Fox, M., & Beinashowitz, J. (1990). Risk and resilience in young adolescents. Resilient Adolescent Project. Boston: Boston University & Quincy Public School. Hall, G. S. (1904). Adolescence: Its psychology and its relation to physiology,anthropology, sociology, sex, crime, religion, and education (Vol I & II). Englewood Cliffs, NJ: Prentice- Hall. Hazan, C., & Zeifman, D. (1999). Pair bonds as attachments: Evaluating the evidence. In J. Cassidy, & P.R. Shaver (Eds.), Handbook of attachment theory and research (pp ). New York: Guilford Press. Holmes, T. H., & Rahe, R. H. (1967). The social readjustment rating scale. Journal of Psychosomatic Research, 11, Kalebić Maglica, B. (2006). Spolne i dobne razlike adolescenata u suočavanju sa stresom vezanim uz školu. Psihologijske teme, 15(1), Krohne, H. W. (1993). Vigilance and cognitive avoidance as concepts in coping research. In H. W. Krohne (Ed.), Attention and Avoidance. Strategies in Coping with Aversiveness (pp ). Seattle, WA: Hogrefe & Huber. Lacković-Grgin, K. (2000). Stres u djece i adolescenata. Jastrebarsko: Naklada Slap. Larson, R., Richards, M. H., Moneta, G., Holmbeck, G., & Ducket, X. (1996). Changes in adolescents daily interactions with their families from ages 10 to 18: Disengagement and transformation. Developmental Psychology, 4, Lazarus, R. S., & Folkman, S. (1984). Stress, Appraisal, and Coping. New York: Springer. Long, B. C. (1990). Relation between coping strategies, sex-typed traits, and environmental characteristics: A comparison of male and female managers. Journal of Counseling Psychology,37(2), Moffit, T. E. (1993). Adolescence-limited and life-course-persistent antisocial behavior: A developmental taxonomy. Psychological Review, 100, Moos, R. H. (1995). Development and applications of new measures of life stressors, social resources and coping responses. European Journal of Psychological Assessment, 11(1), Patterson, J. M., & McCubbin, H. I. (1987). Adolescent coping style and behaviors conceptualization and measurement. Journal of Adolescence, 10(2), Petersen, A. C., Compas, B. E., Brooks-Gunn, J., Stemmler, M., Ey, S., & Grant, K. E. (1993). Depression in adolescence. American Psychologist, 48, Renk, K., & Creasey, G. (2003). The relationship of gender, gender identity and coping strategies in late adolescents. Journal of Adolescence, 26,

18 188 IZVORI STRESA I NAČINI PREVLADAVANJA STRESA KOD ADOLESCENATA Rijavec, M., & Brdar, I. (1997). Coping with school failure: Development of the school failure coping scale. European Journal of Psychology and Education, 12, Roth, S., & Cohen, L. J. (1986). Approach, avoidance, and coping with stress. American Psychologist, 41, Rutter, M. (1986). The developmental psychopathology of depression: Issues and perspectives. In M. Rutter, C. E. Izard, & P. B. Read (Eds.), Depression in young people: Developmental and clinical perspectives (pp. 3 30). New York: Guilford. Scaramella, L., Conger, R., & Simons, R. (1999). Parental protective influences and genderspecific increases in adolescent internalizing and externalizing problems. Journal of Research in Adolescence, 9, Seiffge-Krenke, I., Weidemann, S., Fentner, S., Aegenheister, N., & Poeblau, M. (2001). Coping with school-related stress and family stress in healthy and clinically referred adolescents. European Psychologist, 6, Seiffge-Krenke, I. (1992). Coping behavior of Finnish adolescents: Remarks on a crosscultural comparison. Scandinavian Journal of Psychology, 33, Spacarelli, S. (1994). Stress appraisal and coping in child sexual abuse: A theoretical and empirical review. Psychological Bulletin, 116, Zotović, M., Mihić, I., & Petrović, J. (2008a). Stresna iskustva i njihov značaj za formiranje pojma o sebi u adolescenciji. Pedagoška stvarnost, 3 4, Zotović, M., Telečki, T., Mihić, I., & Petrović, J. (2008b). Relacije karakteristika porodice i prevladavanja stresa kod adolescenata. Primenjena psihologija, 1(3 4), Stress and coping in adolescence: Are storms and tornados just a myth or reality? Marija Zotović, Jelica Petrović, and Nebojša Majstorović Department of Psychology, Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, Serbia The study was aimed to address three research questions: (1) what are most common stressful events and how adolescents subjectively rate their severeness, (2) how adolescents cope with stress events, and (3) are there any differences in coping in relation to the intensity of stress events experienced by adolescents. The study was conducted on the sample of 1504 adolescents from Vojvodina, age from 15 to 21. Participants were asked to fill out a general demographic profile questionnaire, Stressful experience scale, and A-COPE coping inventory. The results indicated a set of most stressful events experienced by adolescents. Seeking support from friends and avoidant behaviour were the most frequent coping mechanisms reported by participants. It was also established that among adolescents with higher level of stress, emotion focused strategies were used more often than among adolescents that were exposed to less stressful events. The results were discussed within the framework of existing theories and previous empirical findings. Key words: stress, coping, adolescents