КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА А.Д., БЕОГРАД. Консолидовани финансијски извештаји 31. децембар године и Извештај независног ревизора

Transcription

1 Консолидовани финансијски извештаји и Извештај независног ревизора

2 САДРЖАЈ Страна Извештај независног ревизора 1 Консолидовани финансијски извештаји: Конcолидовани биланс успеха 2 Конcолидовани биланс стања 3 Конcолидовани извештај о променама на капиталу 4 Конcолидовани извештај о токовима готовине 5 Напомене уз конcолидоване финансијске извештаје 6-78

3

4

5 КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА На дан 31. децембра године () Напомене АКТИВА Готовина и готовински еквиваленти 13 23,254,940 29,634,911 Опозиви депозити и кредити 14 48,441,007 50,053,084 Потраживања по основу камата, накнада, продаје, и друга потраживања 15 1,398,588 1,019,155 Дати кредити и депозити ,214, ,558,724 Хартије од вредности 17 18,446, ,220 Удели (учешћа у капиталу) , ,490 Остали пласмани 19 2,344,815 2,291,021 Нематеријална улагања , ,156 Основна средства и инвестиционе некретнине 20 7,185,855 7,406,417 Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља , ,689 Одложена пореска средства ,217 Остала средства 22 6,308,926 2,754,202 Укупно актива 272,203, ,355,286 К ПАСИВА Трансакциони депозити 23 34,315,752 36,485,077 Остали депозити ,311, ,304,742 Примљени кредити 25 1,357, ,120 Обавезе по основу камата и накнада 252, ,962 Резервисања , ,808 Обавезе за порезе 16,465 18,879 Обавезе из добитка 80,907 52,398 Одложене пореске обавезе 5, Остале обавезе 27 14,207,899 9,673,926 Укупно обавезе 229,467, ,949,206 Акцијски капитал и емисиона премија 28 28,462,553 17,062,534 Мањински интерес Резерве из добити 9,868,217 7,824,358 Ревалоризационе резерве 663, ,441 Нереализовани губици по основу хартија од вредности (15,882) (23,324) Акумулирани добитак 2,967,526 2,147,597 Позитивне курсне разлике по основу курсирања инооперација 790, ,422 Укупно капитал 42,735,634 28,406,080 Укупно пасива 272,203, ,355,286 ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ ,839,016 67,236,090 Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 3

6 КОНСОЛИДОВАНИ ИЗВЕШТАЈ О ПРОМЕНАМА НА КАПИТАЛУ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () Акцијски капитал Емисиона премија Мањински интерес Остале резерве Резерве из добити за процењене губитке Ревалоризационе резерве Транслационе резерве Нереализовани губици Акумулирани добитак Стање на 1. јануар године 9,082,820 7,979, ,868 4,697, , ,606-3,049,695 26,244,656 Учешће у резервама Комерцијалне банке а.д., Бања Лука Пренос добити за годину у резерве из добити ,700, (2,700,000) - Повећање ,968 89, , ,490 Нереализовани губици по основу ХОВ расположивих за продају (23,324) - (23,324) Добици од продаје ревалоризованих основних средстава (20,644) ,644 - Исплата дивиденди за приоритетне акције (44,820) (44,820) Учешћа запослених у добити (45,000) (45,000) Добитак текуће године ,888,694 1,888,694 Курсне разлике (21,616) (21,616) Стање на године 9,082,820 7,979, ,868 7,463, , ,422 (23,324) 2,147,597 28,406,080 Докапитализација 4,798,190 6,601, ,400,023 Пренос дела добити за годину у резерве из добити ,850, (1,850,000) - Повећање , , ,593 Пренос осталих резерви у резерве из добити (360,868) 360, Добици од реализованих резерви (39,787) ,787 - Смањење по основу промене фер вредности учешћа и ХОВ расположивих за продају (14,646) (14,646) Нереализовани губици по основу ХОВ расположивих за продају (2,896) - (2,896) Нето губици по основу продаје ХОВ расположивих за продају ,338-10,338 Исплата дивиденди за приоритетне акције (44,822) (44,822) Учешћа запослених у добити (90,000) (90,000) Добитак текуће године ,880,079 2,880,079 Курсне разлике (115,115) (115,115) Стање на 13,881,010 14,581, ,868, , ,156 (15,882) 2,967,526 42,735,634 Укупно Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 4

7 КОНСОЛИДОВАНИ ИЗВЕШТАЈ О ТОКОВИМА ГОТОВИНЕ У периоду од 1. јануара до 31. децембра године () Приливи готовине из пословних активности 20,953,066 19,748,030 Приливи од камата 16,032,653 15,165,005 Приливи од накнада 4,701,903 4,316,651 Приливи по основу осталих пословних прихода 215, ,905 Приливи од дивиденди и учешћа у добитку 2,951 6,469 Одливи готовине из пословних активности (16,930,146) (16,867,303) Одливи по основу камата (7,470,154) (8,179,267) Одливи по основу накнада (618,633) (550,223) Одливи по основу зарада, накнада зарада и осталих личних расхода (4,097,538) (3,833,573) Одливи по основу пореза, доприноса и других дажбина на терет прихода (837,645) (761,312) Одливи по основу других трошкова пословања (3,906,176) (3,542,928) Нето прилив готовине из пословних активности пре повећања или смањења у пласманима и депозитима 4,022,920 2,880,727 Нето повећање кредита и пласмана банкама и комитентима (30,756,987) (29,149,968) Нето повећање депозита од банака и комитената 31,280,228 30,479,138 Нето повећање ХОВ по фер вредности кроз БУ, пласмана којима се тргује и краткорочних ХОВ које се држе до доспећа (17,301,630) (367,063) Плаћен порез на добитак (7,461) (62,857) Исплаћене дивиденде (171,086) (46,956) Нето (одлив)/прилив готовине из пословних активности (12,934,016) 3,733,021 (Одливи)/приливи од куповине/продаје учешћа и удела (101) 3,161 (Одливи)/приливи од куповине/продаје хартија од вредности (195,034) 140,444 (Одливи)/приливи од куповине/продаје нематеријалних улагања и основних средстава (620,947) (433,456) Нето (одливи) готовине из активности инвестирања (816,082) (289,851) Приливи по основу повећања капитала 11,400,020 - Приливи/(одливи) по основу узетих кредита 3,093, ,508 Нето приливи готовине из активности финансирања 14,493, ,508 Нето повећање готовине и готовинских еквивалената 743,865 3,731,678 Готовина и готовински еквиваленти на почетку године 29,634,911 30,555,435 Курсне разлике по основу прерачуна готовине (7,123,836) (4,652,202) Готовина и готовински еквиваленти на крају године 23,254,940 29,634,911 Напомене на наредним странама чине саставни део ових консолидованих финансијских извештаја. 5

8 1. ОСНИВАЊЕ И ПОСЛОВАЊЕ БАНКЕ Комерцијална банка а.д., Београд (у даљем тексту Матична банка ), основана је као акционарско друштво на основу Уговора о оснивању од 1. децембра године, а трансформисана у акционарско друштво 6. маја године по важећим Законима. У циљу усклађивања пословања, организације и аката Матичне банке са Законом о банкама, на седници Скупштине акционара одржаној 17. децембра године, а по одобрењу Народне банке Србије од 9. децембра године, донета су следећа интерна акта: Измена и допуна Уговора о оснивању и Измена и допуна Статута. Матична банка је регистрована у Републици Србији за обављање платног промета и кредитних и депозитних послова у земљи и иностранству и у складу са Законом о банкама, дужна је да послује на принципима ликвидности, сигурности и профитабилности. Највеће учешће у управљачким акцијама Матичне банке на дан 31. децембра године, имају: 1. Република Србија 2. EBRD, Лондон, и 3. Аrtio int. equity fund, Nеw Yоrk. Матична банка има три зависна лица: - Комерцијална банка а.д., Будва, Црна Гора (100%) - Комерцијална банка а.д., Бања Лука, Република Српска (99.99%) - КомБанк Инвест а.д., Србија (100%). Активности Групе укључују кредитне, депозитне и гаранцијске послове, обављање послова платног промета у земљи и иностранству у складу са Законом о банкама, као и послове управљања инвестиционим фондовима. Група је дужна да послује на принципима ликвидности, сигурности и профитабилности. На дан 31. децембра године, Групу чине централа и седиште у Београду у улици Светог Саве бр. 14, седиште Комерцијалне банке а.д., Будва у Будви, седиште Комерцијалне банке а.д. Бања Лука, у Бања Луци, седиште Друштва за управљање инвестиционим фондом КомБанк Инвест а.д. Београд, у Београду, 41 филијала, 256 експозитура на територији Србије, Црне Горе и Републике Српске и 11 шалтера на територији Србије. Матична банка има пословну јединицу у иностранству у Франкфурту, Немачка. На дан 31. децембра године Матична банка је, заједно са својим повезаним лицима, имала 3,342 запослена радника (31. децембра године: 3,401 запосленог радника). Матични број Матичне банке је Порески идентификациони број Матичне Банке је ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја Консолидовани финансијски извештаји са стањем на дан и за годину која се завршава 31. децембра и године, обухватају финансијске извештаје Комерцијалне банке а.д., Београд, Комерцијaлне банке а.д., Будва, Комерцијалне банке а.д., Бања Лука и КомБанк Инвест Друштва за управљање инвестиционим фондом а.д., Београд. Банка је основала Комерцијалну банку, а.д., Будва са 100% учешћа у капиталу. Друштво је од године пословало као експозитура, а од године као филијала Комерцијалне банке а.д., Београд. У складу са Законом о банкама Републике Црне Горе ( Сл. лист ЦГ бр. 17/2008 и 44/2010), који прописује да банка чије је седиште ван Републике Црне Горе може основати афилијацију, као део банке који има својство правног лица, Комерцијална банка а.д., Београд је дана 07. новембра године донела Одлуку о гашењу филијале и оснивању афилијације. Дана 07. фебруара године, Централна банка Црне Горе је Решењем број / издала дозволу за рад Комерцијалној банци а.д., Будва. Комерцијална банка а.д., Будва регистрована је као акционарско друштво у Централном регистру Привредног суда Републике Црне Горе под регистрационим бројем Банка је код Комисије за хартије од вредности Републике Црне Горе уписана у Регистар емитената хартија од вредности под бројем 372 (Решење број 02/3-29/2-03, од 12. децембра године). Уписани и уплаћени оснивачки капитал Банке износи ЕУР 27,370,000. Укупан број запослених са стањем на дан 31. децембра године био је 109 ( године: 110 запослених). 6

9 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја (наставак) Банка је основала Комерцијалну банку, а.д., Бања Лука са % учешћа у капиталу, заједно са Фондом за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова, Београд, који има 0.002% учешћа у капиталу. Комерцијална банка а.д., Бања Лука основана је у септембру године, а дана 15. септембра године уписана је у судски регистар Решењем Основног суда у Бања Луци, број REG Банка је почела са радом на основу одлуке Агенције за банкарство Републике Српске број /2006 од 28. августа године. Дана 23. маја године, када је ступио на снагу Закон о престанку важења Закона о Фонду за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова ( Сл. гласник Републике Србије, бр.36-09), Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије је преузела од Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова комплетно пословање, укључујући имовину и обавезе. Уписани и уплаћени оснивачки капитал Банке износи КМ 60,000,000. Укупан број запослених са стањем на дан 31. децембра године био је 126 ( 2009.године: 128 запослених). Друштво за управљање инвестиционим фондом КомБанк Инвест а.д., Београд, Банка је основала 17. децембра године, са 100% учешћа у капиталу. Комисија за хартије од вредности Републике Србије је 31. јануара године, на основу Решења бр. 5/ /6-07 о давању дозволе друштву за управљање инвестиционим фондовима, издала Друштву дозволу за рад. Друштво је уписано у Регистар привредних субјеката Агенције за привредне регистре у Београду 05. фебруара године под бројем БД 5078/2008. Комисија за хартије од вредности Републике Србије је дана 18. априла године издала Решење бр. 5/ /5-08 о давању дозволе за организовање отвореног инвестиционог фонда, којим се Друштву даје дозвола за организовање отвореног инвестиционог фонда КомБанк Инфонд (у даљем тексту: Фонд). Фонд је уписан у Регистар инвестиционих фондова код Комисије за хартије од вредности Републике Србије Решењем број 5/ /3-08 од 26. маја године. Фонд се сврстава у категорију фонда раста вредности имовине и организован је на неодређено време. Фонд није правно лице и према важећим пореским прописима ослобођен је свих врста пореских обавеза. Оснивачки капитал Друштва износи 140,000,000 динара. Укупан број запослених са стањем на дан 31. децембра године био је 6 ( године: 8 запослених). Билансна сума Комерцијалне банке а.д., Будва износи 3.30% укупне консолидоване активе, Комерцијалне банке а.д., Бања Лука 4.67%, док билансна сума Друштва за управљање отвореним инвестиционим фондом КомБанк Инвест а.д., Београд износи 0.04% укупне консолидоване активе. На основу Закона о рачуноводству и ревизији ( Службени гласник РС бр. 46 од 2. јуна године и бр. 111 од 29. децембра године), правна лица и предузетници у Републици Србији су у обавези да вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање, достављање и обелодањивање консолидованих финансијских извештаја врше у складу са законском и професионалном регулативом, која подразумева Оквир за припремање и приказивање финансијских извештаја ( Оквир ), Међународне рачуноводствене стандарде ( МРС ), односно Међународне стандарде финансијског извештавања ( МСФИ ), као и тумачења која су саставни део стандарда који су били на снази на дан 31. децембра године. Измене МРС, као и нови МСФИ и одговарајућа тумачења, издати од Одбора за међународне рачуноводствене стандарде ( Одбор ) и Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања ( Комитет ), у периоду од 31. децембра године до 1. јануара године, званично су усвојени Решењем Министра финансија Републике Србије ( Министарство ) и објављени у Службеном гласнику РС бр. 77 на дан 25. октобра године. Међутим, до датума састављања приложених консолидованих финансијских извештаја, нису биле преведене све измене МРС/МСФИ и IFRIC тумачења која су била на снази за годишње периоде који почињу 1. јануара године. При том, приложени консолидовани финансијски извештаји су приказани у формату прописаном Правилником о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке и друге финансијске организације ( Службени гласник РС бр. 74/2008, 3/2009 и 5/2010), који преузима законом дефинисан потпун скуп финансијских извештаја који одступа од оног дефинисаног у МРС 1 Приказивање финансијских извештаја, а уз то у појединим деловима одступа и од начина приказивања одређених билансних позиција предвиђених наведеним стандардом. Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису званично преведени и усвојени, као и објављени стандарди и тумачења који још увек нису ступили на снагу, обелодањени су у напоменама 2.2 и

10 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.1. Обим консолидације и основе за састављање консолидованих финансијских извештаја (наставак) Сходно наведеном, а имајући у виду потенцијално материјално значајне ефекте које одступања рачуноводствених прописа Републике Србије од МСФИ и МРС могу имати на реалност и објективност консолидованих финансијских извештаја Банке, приложени консолидовани финансијски извештаји се не могу сматрати консолидованим финансијским извештајима састављеним у сагласности са МСФИ и МРС. Консолидовани финансијски извештаји су састављени у складу са начелом историјског трошка, осим ако је другачије наведено у рачуноводственим политикама које су дате у даљем тексту. Матична банка је у састављању ових консолидованих финансијских извештаја примењивала рачуноводствене политике образложене у напомени 3. Консолидовани финансијски извештаји Групе су исказани у хиљадама динара. Динар представља званичну извештајну валуту у Републици Србији Објављени стандарди и тумачења на снази у текућем периоду који још увек нису усвојени и преведени На дан објављивања ових консолидованих финансијских извештаја, доле наведени стандарди и измене стандарда су били издати од стране Одбора за међународне рачуноводствене стандарде, а следећа тумачења била су објављена од стране Комитета за тумачење међународног финансијског извештавања, али нису званично усвојена у Републици Србији за годишње периоде који почињу на дан 1. јануара године: Измене МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Измене којима се побољшавају обелодањивања фер вредности и ризика ликвидности (ревидиран марта године на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене МСФИ 4 Уговори о осигурању и МСФИ 7 Финансијски инструменти: Обелодањивања Побољшање обелодањивања о финансијским инструментима (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања и МРС 27 Консолидовани и појединачни финансијски извештаји Трошак улагања у зависно предузеће, заједнички подухват или придружено привредно лице (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене различитих стандарда и тумачења резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 16. априла године (МСФИ 5, МСФИ 8, МРС 1, МРС 7, МРС 17, МРС 36, МРС 39, IFRIC 16), првенствено са намером отклањања неусаглашености и појашњења формулација у тексту (измене стандарда ступају на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године, а измена IFRIC на дан или након 1. јула године); Измене МРС 38 Нематеријална имовина (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Измене МСФИ 2 Плаћања акцијама : Измене као резултат Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ (ревидиран априла године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) и измена која се односи на трансакције плаћања акцијама групе засноване на готовини (ревидиран јуна године, на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Измене IFRIC 9 Поновна процена уграђених деривата ступа на снагу за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године и МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и мерење Уграђени деривати (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 30. јуна године); IFRIC 18 Пренос средстава са купаца (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); 8

11 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.3. Објављени стандарди и тумачења који још увек ниси ступили на снагу На дан издавања ових консолидованих финансијских извештаја следећи стандарди, њихове допуне и тумачења били су објављени, али нису још увек ступили на снагу: Свеобухватни оквир за финансијско извештавање године што представља измену Оквира за припремање и приказивање финансијских извештаја (на снази од датума објављивања, односно од септембра године); МСФИ 9 Финансијски инструменти (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Ограничено изузеће од упоредних обелодањивања прописаних у оквиру МСФИ 7 код лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 1 Прва примена међународних стандарда финансијског извештавања Велика хиперинфлација и уклањање фиксних датума за лица која први пут примењују МСФИ (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МСФИ 7 Финансијски инструменти: обелодањивања - Пренос финансијских средстава (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године); Допуне МРС 12 Порези на добитак Одложени порез: повраћај средстава која се налазе у основи (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 24 Обелодањивања о повезаним лицима Поједностављени захтеви за обелодањивањем код лица под (значајном) контролом или утицајем владе и појашњење дефиниције повезаног лица (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне МРС 32 Финансијски инструменти: презентација Рачуноводствено обухватање пречег права на нове акције (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. фебруара године); Допуне различитих стандарда и тумачења Побољшања МСФИ (2010) резултат су Пројекта годишњег квалитативног побољшања МСФИ објављеног 6. маја године (МСФИ 1, МСФИ 3, МСФИ 7, МРС 1, МРС 27, МРС 34, IFRIC 13) првенствено са намером отклањања неслагања и појашњења формулација у тексту (већина допуна биће на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); Допуне IFRIC 14 МРС 19 - Ограничење дефинисаних примања, минимални захтеви за финансирањем и њихова интеракција - Преплаћени минимални захтеви за финансирањем (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јануара године); IFRIC 19 Намиривање финансијских обавеза инструментима капитала (на снази за годишње периоде који почињу на дан или након 1. јула године) Упоредни подаци Упоредне податке представљају консолидовани финансијски извештаји Групе за годину у извештајном формату прописаном у складу са Правилником о обрасцима и садржини позиција у обрасцима финансијских извештаја за банке и друге финансијске организације ( Службени гласник РС бр. 74/2008 и 3/2009). 9

12 2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА (наставак) 2.5. Коришћење процењивања Презентација консолидованих финансијских извештаја захтева од руководства чланица Групе коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентиране вредности средстава и обавеза као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања консолидованих финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања консолидованих финансијских извештаја. Ипак, стварни резултати могу одступати од ових процена. Преглед најзначајнијих рачуноводствених процена дат је у Напомени ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА 3.1. Приходи и расходи по основу камата, накнада и управљања инвестиционим фондом Приходи и расходи по основу камата, укључујући затезну камату и остале приходе и остале расходе везане за каматоносну активу, односно каматоносну пасиву, обрачунати су по начелу узрочности прихода и расхода. Приходи по основу накнада за банкарске услуге и расходи по основу накнада и провизија се утврђују у тренутку доспећа за наплату, односно када су остварени. У билансу успеха признају се у тренутку настанка, односно доспећа за наплату, осим прихода од накнаде за одобравање кредита, гаранција и других облика јемства на које се примењује МРС 18. Приходи од накнаде за одобравање кредита разграничавају се сагласно периоду трајања кредита и признати су у билансу успеха као приходи од камата. Приходи по основу управљања фондовима представљају приходе које Друштво обрачунава и наплаћује од фонда којим управља, а које чине: накнада за управљање инвестиционим фондом, накнада за куповину инвестиционих јединица, накнада за откуп инвестиционих јединица, накнада за пренос власништва над инвестиционим јединицама. Накнада за управљање инвестиционим фондом износи 3% годишње, а дневна висина накнаде коју Фонд плаћа износи %. Основица за обрачун накнаде за управљање Фондом је бруто вредност имовине Фонда на дан обрачуна, умањена за акумулиране обавезе од претходног дана и уплате и исплате по основу инвестиционих јединица на дан обрачуна. Вредност имовине Фонда се утврђује као збир вредности хартија од вредности из портфеља Фонда, некретнина у власништву Фонда, новчаних средстава Фонда као депозита код банака и других новчаних средстава Фонда код банака који нису депозити, као и потраживања Фонда. Накнада за куповину инвестиционих јединица представља накнаду коју Друштво наплаћује од чланова Фонда при свакој куповини инвестиционих јединица. Накнада за куповину се обрачунава процентуално у односу на вредност уплата у Фонд и зависи од висине уплате извршене од стране чланова фонда. Накнада за откуп инвестиционих јединица представља накнаду коју члан Фонда плаћа Друштву приликом сваке продаје инвестиционих јединица. Накнада за продају се обрачунава процентуално у односу на вредност инвестиционих јединица које се продају и зависи од дужине периода инвестирања. Накнада за пренос власништва над инвестиционим јединицама представља накнаду која се наплаћује од члана фонда у случају преноса инвестиционих јединица са члана фонда на треће лице по основу наследства или поклона. 10

13 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.2. Прерачунавање девизних износа Пословне промене настале у страној валути су прерачунате у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза, који је важио на дан пословне промене. Средства у страној валути на дан биланса стања, прерачуната су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Нето позитивне или негативне курсне разлике настале приликом пословних трансакција у страној валути и приликом прерачуна позиција биланса стања исказаних у страној валути књижене су у корист или на терет биланса успеха, као добици или губици по основу курсних разлика. Преузете и потенцијалне обавезе у страној валути прерачунате су у динаре по средњем курсу утврђеном на међубанкарском тржишту девиза који је важио на тај дан. Позиције из финансијских извештаја у функционалним валутама Комерцијалне банке а.д., Будва (EУР) и Комерцијалне банке а.д., Бања Лука (БАМ), прерачунате су у презентациону валуту, односно функционалну валуту Матичне банке - динар (РСД) на бази званично објављених курсева у Републици Србији Основна средства и инвестиционе некретнине Све набавке основних средстава у току године су исказане по набавној вредности, умањеној за исправку вредности. Набавну вредност чини вредност по фактури добављача, увећана за зависне трошкове набавке и трошкове довођења средства у стање функционалне приправности. Накнадни издаци се признају као повећање вредности само када се тим издатком повећава учинак конкретног средства изнад његовог првобитно процењеног стандардног учинка. Инвестициона некретнина је некретнина коју Група држи ради издавања у закуп. Инвестиционе некретнине исказују се по набавној вредности или цени коштања и подлежу обрачуну амортизације. За потребе пореског биланса Група је амортизацију сачинила сходно Правилнику о разврставању сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе. Од 1. јануара године, Група је прихватила метод ревалоризације непокретности у власништву Групе. На основу усвојене процене тржишне вредности непокретности у власништву матичне банке од стране Управног одбора Банке, свим непокретностима је увећана вредност у току године. Добици или губици који се јављају приликом расходовања или продаје основних средстава и инвестиционих некретнина признају се на терет или у корист биланса успеха, као део осталих пословних прихода или осталих пословних расхода. Амортизација се равномерно обрачунава на набавну или ревалоризовану вредност основних средстава применом следећих годишњих стопа, с циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања: Грађевински објекти и инвестиционе некретнине 2.50% Компјутерска опрема 25.00% Намештај и остала опрема 6.70% % Улагања у туђе објекте 4.25% % Моторна возила 14.30% % Обрачун амортизације основних средстава почиње када се ова средства ставе у употребу. За неретнине је утврђена резидуална вредност у износу од 30% од набавне вредности средстава. Амортизационе стопе и резидуална вредност се ревидирају сваке године ради обрачуна амортизације која представља стварни трошак ових средстава. 11

14 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.4. Нематеријална улагања На дан 31. децембра године нематеријална улагања су исказана по набавној вредности, умањеној за исправку вредности. Нематеријална улагања обухватају улагања у лиценце и у софтверске програме. Амортизација се равномерно обрачунава на набавну вредност нематеријалних улагања, применом годишње стопе у распону од 20% до 33.34%, с циљем да се средства у потпуности отпишу у току њиховог корисног века трајања Кредити Кредити су исказани у билансу стања у висини одобреног пласмана, умањеног за отплаћену главницу и исправку вредности која је заснована на процени конкретно идентификованих ризика за поједине пласмане и ризика за које искуство указује да су садржани у кредитном портфолиу. У процени наведених ризика руководство чланица Групе примењује интерно усвојену методологију која је обелодањена у напомени 3.6. За сврхе одређивања амортизоване вредности, односно поштене вредности у складу са МРС/МСФИ, користи се уговорена каматна стопа, која нето садашњу вредност будућих готовинских токова своди на номиналну вредност одобреног кредита, умањеног за извршене отплате главнице. Ефекти непримењивања ефективне каматне стопе у складу са МРС 39 Финансијски инструменти: Признавање и вредновање, по коме се кредити вреднују по амортизованој вредности коришћењем метода ефективне каматне стопе, по процени руководства чланица Групе нису материјално значајни на исказане пласмане комитентима и финансијске извештаје посматране у целини, из разлога што Банка пласира значајним делом своја средства клијентима по варијабилним каматним стопама док су унапред наплаћене једнократне накнаде разграничене током периода трајања кредита линеарном методом Резервисања и исправка вредности ненаплативих потраживања Руководство чланица Групе врши процену кредитног ризика, односно обезвређења финансијских инструмената на основу индивидуалне и колективне процене. У току године Група примењује Правила о процењивању и признавању кредита, потраживања и резервисања којима се утврђују критеријуми за процењивање и признавање кредита, потраживања и резервисања правним и физичким лицима, у складу са интерном методологијом Групе. Група врши преглед кредитног портфолиа у циљу процене исправке вредности и резервисања на месечном нивоу. Код утврђивања да ли губитке по основу обезвређења пласмана треба признати у билансу успеха, Група процењује да ли постоје информације/докази које указују на постојање мерљивог смањења процењених будућих токова готовине на портфолио бази, пре него што је такве губитке могуће идентификовати на нивоу појединачног пласмана. Информације које могу указати на губитке по основу пласмана укључују: нередовност и кашњење у измиривању обавеза, тржишне и економске услове на локалном нивоу који условљавају кашњења у измиривању обавеза и слично. Процене менаџмента о обезвређењу финансијских пласмана у портфолиу Група путем процене будућих токова готовине се базирају на стварним губицима из прошлости, који су реализовани на финансијским средствима са сличним ризиком и сличним узроцима обезвређења. Поступак процене обезвређења се врши на појединачном нивоу, за сваки материјално значајан кредит и на групном нивоу, за материјално мање значајне кредите. Износ обезвређења се појединачно процењује као разлика између књиговодствене вредности и садашње вредности очекиваних будућих новчаних токова, утврђене дисконтовањем, применом ефективне каматне стопе конкретног кредита. 12

15 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.6. Резервисања и исправка вредности ненаплативих потраживања (наставак) Обезвређење за материјално мање значајне кредите се процењује групно за сваку бонитетну групу посебно, имајући у виду њихове сличне карактеристике у погледу кредитног ризика, и то у висини: - просечног пондерисаног процента губитка утврђеног на нивоу појединачно процењених губитака за материјално значајне кредите који припадају истој бонитетној групи, а за кредите IV бонитетне групе, најмање у висини процента миграције кредита IV бонитетне групе у V бонитетну групу коригованих за проценат наплате кредита који су били сврстани у V бонитетну групу. Кредити класификовани у V бонитетну групу, обезвређени су 100 % - за пласмане правним лицима, - процента миграција одговарајуће бонитетне групе у V бонитетну групу коригованих за проценат наплате кредита који су били сврстани у V бонитетну групу - за пласмане становништву. Уколико се приликом појединачне процене материјално значајних кредита процени да не постоје објективни докази о обезвређењу кредита, тај кредит се обезвређује у висини процента обезвређења бонитетне групе којој припада. Методологија и претпоставке од којих се полази при дефинисању износа и периода прилива готовине по основу пласмана су предмет редовне провере у циљу свођења на минимум разлике између процењених губитака и стварних губитака. Износи очекиваних прилива по кредиту процењују се на основу доказа о планираним приходима дужника а у случају да су недовољни примењује се процена новчаног тока из реализације колатерала. Процена броја дана кашњења наплате одређеног потраживања од дужника, утврђује се сагледавањем свих релевантних доказа о времену реализације планираних прихода дужника, као и искуствених података о кашњењу у плаћању тог дужника. Посебна резерва за потенцијалне губитке Матичне банке процењује се у складу са прописима Народне банке Србије (Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке ("Службени гласник РС"; 129/2007, 63/2008, 104/09 и 30/2010). Кредити, пласмани и друга изложеност Банке класификују се у категорије А, Б, В, Г и Д, у складу са проценом наплативости кредита и других пласмана, у зависности од: броја дана колико је прекорачен рок доспећа главнице и камате, финансијског положаја комитента и квалитета прибављених средстава обезбеђења. Процењени износ посебне резерве за потенцијалне губитке је обрачунат применом процената од 0% на пласмане класификоване у категорију А, од 5% до 10% на пласмане класификоване у категорију Б, од 20% до 35% на пласмане категорије В, од 40% до 75% на пласмане категорије Г и 100% на пласмане категорије Д. Разлика износа посебне резерве за потенцијалне губитке обрачунате у складу са Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки и износа исправке вредности билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама која су обрачуната у складу са интерно усвојеном методологијом, евидентира се на посебном рачуну у оквиру резерви из добити за потенцијалне губитке. Посебна резерва за процењене губитке издваја се из нераспоређене добити. Суспендовање камате Обрачуната ненаплаћена камата по основу обезвређених пласмана престаје да се признаје у билансној активи, суспендује се и преноси у ванбиланс за утужене пласмане, пласмане по основу којих Група има доспела ненаплаћена потраживања старија од 365 дана или на основу посебне одлуке Великог кредитног одбора или Кредитног одбора за предузетнике и становништво. У случају вансудског активирања хипотеке, до окончања поступка наплате потраживања, не врши се суспендовање камате, односно наставља се обрачун и припис камате на билансну активу. 13

16 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) 3.7. Хартије од вредности стечене у репо трансакцијама са Народном банком Србије Хартије од вредности које је Матична банка стекла куповином од Народне банке Србије, уз уговорену обавезу поновне продаје, по основу Оквирног уговора о продаји хартија од вредности са обавезом куповине тих хартија, се на дан биланса стања исказују по амортизованој вредности Хартије од вредности којима се тргује Хартије од вредности којима се тргује представљају хартије од вредности које се држе ради остваривања добити по основу трговања у кратком временском року. Хартије од вредности којима се тргује чине акције и обвезнице старе девизне штедње и иницијално се исказују по набавној вредности, а на дан биланса по тржишној вредности. Сви реализовани и нереализовани добици по основу продаје, односно промене тржишне вредности ових хартија од вредности се признају у корист прихода, односно на терет расхода, у оквиру нето добитака од продаје хартија од вредности Хартије од вредности које се држе до доспећа Хартије од вредности које се држе до доспећа представљају хартије од вредности за које постоји намера и могућност држања до истека рока доспећа. Хартије од вредности које се држе до доспећа чине обвезнице. Све хартије се иницијално евидентирају по набавној вредности. На дан биланса стања хартије од вредности које се држе до доспећа се исказују по амортизованој вредности уз умањење за евентуално резервисање за потенцијалне губитке Учешћа у капиталу и остале хартије од вредности расположиве за продају Хартије од вредности расположиве за продају обухватају хартије од вредности које није могуће класификовати као финансијска средства којима се тргује ни као финансијска средства која се држе до доспећа и састоје се од акција банака, обвезница предузећа, као и трезорских записа Републике Србије. Учешћа у капиталу обухватају акције банака, акције и уделе у другим правним лицима. Учешћа у капиталу, за које не постоји активно тржиште и тржишне вредности, вреднована су по набавној вредности умањеној за исправку вредности. Учешћа у капиталу која се односе на хартије од вредности других правних лица које се котирају на берзи, вреднована су на дан биланса стања по тржишној вредности. Реализовани добици и губици по основу продаје хартија се признају у корист прихода односно на терет расхода, и укључени су у оквиру нето добитака од продаје хартија од вредности, док су нереализовани добици и губици по основу промене тржишне вредности приказани у оквиру ревалоризационих резерви Готовина и готовински еквиваленти У Извештају о токовима готовине под готовином и готовинским еквивалентима подразумева се готовина, средства на рачунима код других банака и средства на жиро рачуну и остала новчана средства Порез на добитак Текући порез на добитак Матична банка нема могућност вршења пореске консолидације на основу важећих прописа у Републици Србији. Порез на добитак представља износ обрачунат применом пореске стопе на износ добитка пре опорезивања, по одбитку ефеката сталних разлика које прописану пореску стопу своде на ефективну пореску стопу. Коначни износ обавеза по основу пореза на добитак утврђује се применом прописане пореске стопе на пореску основицу утврђену пореским билансом. Коначни износи обавеза по основу пореза на добитак чланица Групе утврђују се применом пореске стопе на пореску основицу утврђену локалним пореским прописима. 14

17 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Порез на добитак (наставак) Текући порез на добитак (наставак) Стопе пореза на добит на дан 31. децембра године, износиле су: Република Србија 10% Република Црна Гора 9% Република Српска 10% Закон о порезу на добитак Републике Србије, Републике Црне Горе и Републике Српске не предвиђа да се порески губици из текућег периода могу користити као основа за повраћај пореза плаћеног у претходним периодима. Међутим, губици који су исказани у пореском билансу до године могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода у наредних десет година, а губици остварени и исказани у пореском билансу за годину и након овог периода могу се користити за умањење пореске основице будућих обрачунских периода, али не дуже од 5 година. Одложени порез на добитак Одложени порез на добитак обрачунава се коришћењем методе утврђивања обавеза према билансу стања, за привремене разлике произашле из разлике између пореске основе потраживања и обавеза у билансу стања и њихове књиговодствене вредности. Важеће пореске стопе на датум биланса стања или пореске стопе које су након тог датума ступиле на снагу, се користе за утврђивање разграниченог износа пореза на добитак. Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства се признају за све одбитне привремене разлике и ефекте пореских губитака и пореских кредита, који се могу преносити у наредне фискалне периоде, до степена до којег ће вероватно постојати опорезива добит од које се пренети порески губитак и кредити могу умањити. Порези и доприноси који не зависе од резултата Порези и доприноси који не зависе од резултата укључују порез на имовину, порезе и доприносе на зараде на терет послодавца, као и друге порезе и доприносе у складу са републичким, пореским и општим прописима. Ови порези и доприноси су приказани у оквиру осталих пословних расхода Средства по пословима у име и за рачун трећих лица Средства по пословима у име и за рачун трећих лица, којима Група управља уз накнаду нису укључена у биланс стања Групе Бенефиције запослених У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Републици Црној Гори и Републици Српској, Група је у обавези да плаћа доприносе државним фондовима којима се обезбеђује социјална сигурност запослених. Ове обавезе укључују доприносе за запослене на терет послодавца у износима обрачунатим по стопама прописаним релевантним законским прописима. Група је, такође, обавезна да од бруто зарада запослених обустави доприносе и да их, у име запослених, уплати тим фондовима. Доприноси на терет послодавца и доприноси на терет запосленог се књиже на терет расхода периода на који се односе. Група нема сопствене пензионе фондове нити опције за исплате запосленима у виду акција и по том основу нема идентификоване обавезе на дан 31. децембра године. 15

18 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Бенефиције запослених (наставак) Дугорочне обавезе Групе по основу резервисања за отпремнине за одлазак у пензију након испуњења Законом о раду прописаних услова, исказане на дан 31. децембра године представљају садашњу вредност будућих исплата запосленима утврђену уз следеће претпоставке: Комерцијална банка а.д., Београд Комерцијална банка а.д., Будва Комерцијална банка а.д., Бања Лука ДЗУ КомБанк Инвест а.д., Београд Годишњи раст плата запослених: 7.50% 4.00% 4.00% 7.50% Дисконтна стопа: 12.00% 8.00% 8.50% 12.00% Укупан износ резервисања једнак је збиру резервисања по сваком раднику, коригован за ефекат флуктуације. Група је извршила издвајање резервисања у години у складу са МРС 19 за сразмерни део повећања дугорочних обавеза за отпремнине за одлазак у пензију. За обрачун резервисања по овом основу Група је ангажовала овлашћеног лиценцираног актуара Информације по сегментима Група прати и обелодањује пословање по географским сегментима (напомена 32). Група обавља пословање на територији следећих република, који представљају географске сегменте Групе: Република Србија, Република Црна Гора и Република Српска. Концентрација пласмана по дужницима према привредним делатностима је приказана у напомени Поштена (фер) вредност Консолидовани финансијски извештаји су приказани по методу првобитне набавне вредности, укључујући корекције и резервисања у циљу свођења позиција средстава на реалну вредност. Пословна политика Групе је да обелодани информације о правичној вредности активе или пасиве за коју постоје званичне тржишне информације или информације до којих се долази на основу алтернативних техника вредновања и када се правична вредност значајно разликује од књиговодствене вредности. По мишљењу руководства, износи у консолидованим финансијским извештајима одражавају реалну вредност која је у датим околностима најверодостојнија и најкориснија за потребе финансијског извештавања у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије и прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака Преглед значајних рачуноводствених процена Презентација консолидованих финансијских извештаја захтева од руководства Групе коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентоване вредности средстава и обавеза, као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања консолидованих финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања консолидованих финансијских извештаја. У наставку су приказане кључне претпоставке везане за будућност и остали извори процењивања на датум биланса стања. Амортизација и амортизационе стопе Обрачун амортизације и примењене стопе амортизације су засноване на пројектованом економском веку трајања основних средстава и нематеријалних улагања. Једном годишње чланице Групе и Група процењује економски век на основу тренутних предвиђања. 16

19 3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА (наставак) Преглед значајних рачуноводствених процена (наставак) Резервисања за судске спорове Резервисања су у значајној мери подложна проценама. Група процењује вероватноћу да се нежељени случајеви могу догодити као резултат прошлих догађаја и врши процену износа који је потребан да се измири потенцијална обавеза. Према најбољем сазнању, чланице Групе и Група врши резервисања за ову сврху према очекиваним потенцијалним губицима. Група поштује начело опрезности приликом процене обзиром да у одређеним случајевима стварни резултати могу одступати од процена. Одложена пореска средства У складу са проценама руководства о постојању будућих опорезивих добитака, на терет којих се одложена пореска средства могу искористити, Група исказује одложена пореска средства. Исправка вредности Група перманентно прати финансијско стање и пословање својих значајних комитената, односно изложеност ризику депоновања и улагања средстава. Процене су руководства да су потраживања исказана у пословним књигама наплатива, односно да не постоји висок степен неизвесности њихове наплате. 17

20 4. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА а) Приходи од камата За годину која се завршава 31. децембра На кредите у динарима: - банкама 634,511 1,267,655 - предузећима 7,986,012 7,693,390 - предузетницима 203, ,022 - јавном сектору 56,921 48,727 - становништву 3,739,266 3,515,517 - другим комитентима ,620,535 12,725,389 На депозите у динарима: - Народној банци Србије 417, , , ,695 На хартије од вредности у динарима - предузећима 14,108 12,242 - јавном сектору 915,412 8, ,520 20,412 На остале пласмане у динарима 507, ,759 На кредите у страној валути: - банкама предузећима 1,277,317 1,130,537 - предузетницима јавном сектору 28,470 14,886 - становништву 343, ,682 - регистрованим пољопривредним произвођачима другим страним лицима 502, ,925 2,151,695 1,864,557 На депозите у страној валути: - банкама 8,023 10,632 - јавном сектору - 1,923 - становништву 2,936 2,685 - другим страним лицима 42,799 14,315 53,758 29,555 На хартије од вредности у страној валути - јавном сектору 3,023-3,023 - На остале пласмане у страној валути - банкама 33,494 14,903 - страним лицима 2,218 6,956 35,712 21,859 16,719,023 15,738,226 18

21 4. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА (наставак) Процењени ефекат камате која није обрачуната и исказана у билансу успеха Групе за годину износи 232,448 хиљада динара, а односи се на камату по кредитима и пласманима по којима су покренути судски спорови и обустављен обрачун камате. б) Расходи камата За годину која се завршава 31. децембра На кредите у динарима: - од банака 8,483 52,826. На депозите у динарима: - од банака 256, ,100 - од јавних предузећа 240, ,162 - од предузећа 431, ,247 - од предузетника 8,736 7,739 - од јавног сектора 575,752 1,903,336 - од становништва 136, ,619 - од страних лица ,650,278 3,367,320 На кредите у страној валути: - од међународних финансијских организација 106,554 20,954 - од банака 58,074 50,592 - од јавног сектора 11, ,076 71,594 На депозите у страној валути: - од банака 98,939 71,647 - од јавних предузећа 175, ,149 - од предузећа 860, ,291 - од предузетника од становништва 5,305,686 3,959,380 - од страних лица 6,243 11,817 - од јавног сектора 61,333 68,150 - од других комитената 2,739 2,532 6,510,356 5,142,031. На остале обавезе у страној валути 987 4,010 8,346,180 8,637,781 19

22 5. ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ НАКНАДА И ПРОВИЗИЈА а) Приходи од накнада и провизија За годину која се завршава 31. децембра У динарима: - од предузећа 1,653,254 1,419,455 - од становништва 1,898,202 1,625,181 - од предузетника 471, ,899 - од финансијских институција 155, ,336 - од страних лица 57,547 32,912 - од јавних предузећа 20,290 20,587 - од јавног сектора 2,474 3,678 - регистровани пољопривредни произвођачи остало 46-4,258,896 3,898,048 У страној валути: - од финансијских институција 9,485 9,291 - од јавних предузећа од предузећа 203, ,319 - од јавног сектора 1,995 1,490 - од становништва 162, ,683 - од страних лица 53,949 44,619 - од других комитената 8,007 5, , ,566 4,698,709 4,295,614 б) Расходи од накнада и провизија За годину која се завршава 31. децембра У динарима - од банака 267, ,092 - од предузећа 131, ,482 - од страних лица 14,495 7, , ,647 У страној валути - од банака 45,098 33,906 - од страних лица 126, ,108 - од других комитената 18,723 14, , , , , ПРИХОДИ И РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КУРСНИХ РАЗЛИКА За годину која се завршава 31. децембра Приходи по основу курсних разлика 7,646,293 3,208,255 Расходи по основу курсних разлика (14,763,129) (8,005,366) (7,116,836) (4,797,111) Позитивне и негативне курсне разлике обухватају добитке/губитке од трансакција обављених у страној валути у току године и добитке/губитке од свођења позиција биланса стања исказаних у страним валутама на званичне курсеве на крају сваког месеца у току године. Обрачун курсних разлика се обавља и исказује по бруто принципу (негативне и позитивне курсне разлике) у току пословне године. 20