БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ

Transcription

1 БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ Основи заштите од пожара Др Ивана Влајић-Наумовска

2 Садржај Значај и циљ заштите од пожара Термини и дефиниције Извори паљења и узроци пожара Топлота Узроци пожара Мере против пожара Средства за гашење пожара Класе пожара Уређаји за гашење пожара Ватрогасна црева Закон о заштити од пожара Мере заштите од пожара Заштита од електромагнетног зрачења 2

3 1. Значај и циљ заштите од пожара Материјална штета настала пожарима је достигла забрињавајући ниво и последњих година се стално повећава. Пожари се у потпуности не могу уклонити, а најефикаснији начин заштите добара и смањења материјалне штете је предузимање одговарајућих мера заштите. Да би се предузеле адекватне мере заштите од пожара, морају се знати узроци пожара и пожарне опасности, ако уклонимо узроке пожара, пожарне опасности сведемо на минимум, осигурамо довољно средстава и уређаја за гашење пожара и обучимо људство у руковању са уређајима и средствима, тада постижемо циљ заштите од пожара тј. смањење штетних последица ватре. Заштиту од пожара можемо да дефинишемо као скуп мера и радњи нормативне, управне, организационо, техничко технолошке и друге природе које се организују и спроводе на свим местима и објектима који су изложени опасностима од пожара. 3

4 2 Термини и дефиниције Заштита од пожара представља скуп организационих и техничких мера намењених за превентивну заштиту и гашење. Превентива од пожара представља скуп свих мера које имају за циљ спречавање настајања и ширења пожара. Да би се спровела успешна заштита од пожара морају се познавати општи термини и феномени пожара. 4

5 2 Термини и дефиниције Термини и дефиниције из области заштите од пожара дати су у стандарду SRPS Z.C0.001, а општи термини за појаве приликом пожара дати су у стандарду SRPS ISO 8421 Део 1. ватра - спољна видљива манифестација горења при којој се јавља усијање, пламен, дим, чађ и слично. пламен - видљива светлосна појава сагоревања чврстих материја, гасова и пара. отворена ватра - ватра која је потенцијална опасност за настанак пожара. отворен пламен - пламен настао у слободном простору изван огњишта. паљење - почетак процеса горења. тињање - горење чврстих материја без појаве пламена. 5

6 2 Термини и дефиниције почетни пожар- почетни стадијум пожара који је могуће у већини случајева угасити приручним средствима или ручним апаратом за гашење. пожар - ватра која је настала ван контролисаног огњишта или је продрла ван контролисаног огњишта и проузрокује материјалну штету. пожар из нехата- пожар који је настао услед несмотрености или недовољне будности (врло често и из незнања) на радном месту. намерни пожар- пожар који је настао подметањем од стране познатог или непознатог лица. извор паљења - носилац енергије неопходне за паљење (пламен, искра, загрејана површина, процес самопаљења и сл.) самопаљење - паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед самозагревања насталог од хемијских, физичких или биолошких процеса горење - брзо хемијско везивање материје са кисеоником из ваздуха пропраћено појавом топлоте и светлости.... 6

7 7

8 3. Извори паљења и узроци пожара Код настајања пожара извори и узроци пожара имају највећи значај. Битно је из разлога разумевања процеса паљења и предузимања превентивних мера, затим за борбу против пожара, како је он настао и коначно за утврђивање узрока настајања пожара. При анализирању пожара показало се да је, ради прецизности, потребно одвојити појам извора пожара од појма узрока паљења пожара. Треба одмах рећи да строгу разлику ова два појма неће бити могуће увек направити, али је код већине пожара то могуће. Тако на пример, ако је настао пожар због квара на електромотору, онда је извор паљења електромотор. На њему се услед квара појавила висока температура, што значи да је он генерисао потребну енергију за паљење пожарног објекта (дрво, слама и слично). Узрок паљења је према томе квар на електромотору. То значи да се код извора паљења ради о предметима односно објектима, а код узрока паљења о процесима. Још један пример: погонска машина путем трења ствара топлоту која може довести до паљења. У овом случају машина је извор, а трење узрок паљења. Горње напомене о изворима и узроцима паљења могу бити довољне, мада је некад, као што је то случају са муљем, тешко разликовати извор од узрока паљења. 8

9 3.1 Извори паљења Извори паљења су подељени на три основне групе, а критеријум за поделу је узет према удаљености извора паљења од пожарног објекта. У оквиру сваке групе подела је извршена према енергији са којом је извор способан да изврши паљење. Према напред реченом следи: Ако се паљење пожарног објекта врши са извора паљења удаљеног од пожарног објекта или су они раздвојени неком преградом, онда се такви извори називају спољни извори паљења. Ако се паљење врши из самог пожарног објекта, односно пожарни објекат поседује свој сопствени извор паљења, имамо случај унутрашњих извора паљења. У трећу групу паљења сврстана су она паљења која су између спољних и унутрашњих. То су случајеви где се извори паљења налазе делимично у саставу пожарног објекта, па их називамо парцијалним изворима паљења. 9

10 4. Топлота До пожара долази када на материју, која може да гори, делујемо топлотом уз присуство кисеоника. На тај начин се температура загреване материје повећава и када достигне температуру паљења долази до пожара. Ова топлота може се постићи на више начина, а можемо је систематизовати на следећи начин: I група- Топлота добијена горењем друге материје или предмета Ова топлота се добија на два начина: 1. Директним додиром са пламеном или ужареном материјом Топлота добијена на овај начин је у великом броју случајева узрок пожара, као на пример: цигарете, шибица, пећи, шпорети, пегле, сијалице, заваривање и резање метала итд. Најбоља мера заштите, од овог узрока пожара, је уклањање гориве материје од извора топлоте, или уклањање извора топлоте од гориве материје. 2. Експлозија Под појмом»експлозије«подразумева се нагла реакција оксидације или разлагања која производи повећање температуре или притиска, или и једно и друго истовремено. 10

11 4. Топлота Значи, кад се код сагоревања топлота ослобађа великом брзином, говоримо о»експлозији«. Да би дошло до експлозије, потребно је споља довести енергију активирања. Том приликом, развија се велика количина топлоте која се преноси на суседне материје, чиме се проширује пожар. Материје, које могу произвести експлозију, сврстане су у следеће групе: експлозиви и пиротехнички материјали, паре лакозапаљивих течности и гасова и прашине метала и органске прашине. Најбоља мера заштите, у овом случају је, уклањање свих извора паљења у средини где се налазе експлозивне материје. II група - Топлота добијена хемијским реакцијама Ова топлота се добија на два начина: 1. Хемијском реакцијом између елемената или једињења. Поједини елементи или једињења имају особину да кад се хемијски међусобно споје у нову материју, ослобађају извесну количину топлоте, која представља опасност за избијање пожара. Код ових материја треба водити рачуна нарочито у фази ускладиштења (да се налазе на прописном растојању и одвојене) и транспорта (да се не расипају и не мешају). 11

12 4. Топлота 2. Самозапаљење Постоје материје које, ако су неправилно ускладиштене, почињу да се услед хемијских или биолошких реакција загревају тако да већа количина топлоте која се при томе издваја остаје у унутрашњости материје, а мања одводи у околину услед тога долази до повећања температуре у унутрашњости материје, а кисеоник, који садржи сама материја, омогућава запаљење. Најтипичнији облици самозапаљења су: самозапаљење масти и уља, самозапаљење материја биљног порекла, самозапаљење угља и самозапаљење разних хемијских материјала. Превентивне мере заштите код самозапаљења су пре свега познавање материја које су склоне самоупали, редовно одвођење настале топлоте путем вентилације и редовна контрола и мерење температуре у унутрашњости материје склоне самозапаљењу. 12

13 4. Топлота III група Топлота добијена преласком електричне енергије у топлотну енергију Ова топлота се добија на три начина: 1. Електрицитет (или популарно електрична струја ) Електрична енергија при пролазу кроз проводник или приликом коришћења у машинама и уређајима, трансформише се делимично у топлотну енергију. Према томе, свакој вредности електричне струје, одговара један одређен пораст температуре. Тај пораст температуре се мора ограничити, како повећана температура не би оштетила изолацију и околне предмете и материјале. Произилази, да електрична енергија може бити узрок пожара када ствара топлоту преко граничне вредности, с тим да се достигне температура паљења материје која се налази у непосредној близини (материјал изолације, конструктивни елементи зграде, запаљиве и експлозивне материје). Узроци паљења могу бити: загревање електричних проводника, намотаја и других уређаја кроз које протиче електрична струја, примарни кратки спој, велики прелазни отпори и варничење. Најсигурнија мера заштите у овом случају је постављање осигурача у струјно коло и на тај начин спречавање преоптерећења електричних водова као и њихово 13 сувишно загревање.

14 4. Топлота 2. Атмосферски електрицитет При атмосферском пражњењу електрицитета муња (или гром), развијају се високе температуре што може довести до упале предмета и објекта на којима се изврши пражњење електрицитета. Мера заштите од атмосферског пражњења је постављање громобранске инсталације. Основни циљ громобранске инсталације је заштита материјалних добара и људи у објектима и око њих. Громобранска заштита се поставља на објектима који знатно надвисују околину (високе зграде, фабрички димњаци, силоси, осматрачнице и др.), на објектима који су лако запаљиви или може доћи лако до пожара или експлозије (објекти за прераду дрвета, млинови, фабрике и складишта боја, лакова, експлозива, запаљивих течности идр.) на објектима у којима се скупља или борави већи број људи (велике стамбене зграде, болнице, биоскопи, школе и др.), на објектима који представљају нарочиту културну, историјску или економску вредност (музеји, библиотеке, архиви, споменици, електране, фабрике и др.). 3. Статички електрицитет Статички електрицитет настаје најчешће трењем између два тела, одосно њиховим раздвајањем. Количина наелектрисања зависи од брзине одвајања материјала, величине додирних површина, релативне влажности ваздуха итд. На електрични неутралном телу у близини наелектрисаног тела, под дејством електричног поља долази до раздвајања електрицитета. Када дође до критичне вредности електричног поља, долази до нагле јонизације у ваздуху, између наелектрисаних тела и почетка пражњења, односно појаве варнице, која ако има довољну енергију може да доведе до пожара. 14

15 4. Топлота Да би статички електрицитет био узрок паљења треба да су испуњени следећи услови: мора да постоји ефективна количина статичког електрицитета, односно извор електрицитета, тела на којима се може скупљати разнородни електрицитет и ствара потенцијална разлика, мора доћи до електричног пражњења у облику варнице одговарајуће енергије и да се варничење догоди у запаљивој смеши или према горивом материјалу. Као извори статичког електрицитета могу се појавити материјали у облику прашине, који пролазе кроз левке или пнеуматске транспортне уређаје (пластичне цевоводе), затим непроводљиви каишеви погонских уређаја и транспортера, када се налазе у стању кретања, возила при кретању, све врсте кретања, код којих долази до релативне промене положаја површина у додиру, обично од различитих материјала, течних или чврстих, од којих бар један мора бити лош проводник електрицитета. Велики број технолошких процеса је угрожен од стварања и пражњења статичког електрицитета. Елиминисање статичког електрицитета Нагомилавање статичког електрицитета у производним погонима спречава се применом заштитних мера: уземљење, одржавање одговарајуе влаге у ваздуху, јонизација ваздуха, антистатичке препарације и повећање проводљивости лоше проводљивих материјала. Уземљење се мора примењивати на свим проводљивим деловима уређаја, без обзира на то да ли се примењују и друге мере заштите од статичког електрицитета. 15

16 5. Узроци пожара За што успешнију борбу против пожара потребно је елиминисати њихове узроке. Елиминисање узрока пожара подразумева знање о њиховом настајању, тј. како и где се јављају. Одговоре на ова питања дају анализе пожара, па се на основу статистичких података о узроцима пожара врше стручне обраде ради предузимања потребних превентивних мера. Обзиром на огроман број могућих узрока пожара, обично се дају основне класификације и типични случајеви који обухватају највећи број узрока пожара. Као и сви статистички подаци и подаци о узроцима пожара зависе од методологије, броја пожара, периода времена, степена индустријализације итд. При анализи таквих података може се извршити основно груписање узрока пожара: - техничке неисправности-кварови - технички недостаци-непоштовање техничких прописа, лош квалитет и др. - људски фактор-непажња, нехат, дечија игра, намерно паљење - организациони недостаци-одсуство контроле, организације пожарне службе, непоштовање закона - природни узрочници-гром, земљотрес, сунце 16

17 5. Узроци пожара ЕЛЕКТРИЦИТЕТ - 23% Ово је водећи узрочник пожара у индустији. Највећи број пожара настаје у инсталацијама проводницима, моторима, постројењима за пренос, трансформацију и расподелу електричне енергије. Електроенергетска постројења, инсталације и уређаји чине нервни систем" у индустрији- технолошким процесима и складиштима. Зато се њима од извођења, употребе, до одржавања поклања посебна пажња, посебно за опасне технолошке процесе и складишта. На тај начин се могућности за избијање пожара и експлозија могу свести на најмању меру. ПУШЕЊЕ- 18% Пушење је, како и друге статистике показују, потенцијални узрочник пожара скоро свуда. Елиминисање, односно смањење овог узрочника постиже се образовно- васпитном методом и контролом. Веома су корисна искуства код индустрија са високим степеном пожарне опасности и са могућношћу експлозија, а која су код овог проблема постигле успех. ТРЕЊЕ- 10% Загревање металних површина настаје услед трења, због неодржавања и неподмазивања, на пример ротирајућих делова машина, због лоше прилагођених преносника итд. Трење може створити високе температуре довољне за паљење. Спречавање овог узрочника врши се поштовањем упуства за одржавање и контролом. ПРЕГРЕЈАНИ МЕТАЛИ - 8% Технолошки процеси који имају абнормално високе температуре, посебо ако они укључују загрејане запаљиве течности и материјале у сушарама, могу бити узрочници пожра. Овде се узроци паљења спречавају пажљивим надзором технолошког процеса, стручним оспособљавањем особља и добрим одржавањем уређаја и инструмената за контролу топлоте. 17

18 5. Узроци пожара ЗАГРЕЈАНЕ ПОВРШИНЕ - 7% Топлота из котлова, пећи, загрејаних канала и токова, електричних лампи, топлота при топљењу метала може бити узрок паљења запаљивих течности и других материјала. Спречавање ових узрока паљења врши се одговарајућим обликовањем и добрим одржавањем цевовода за проток запаљивих течности. Одржавање се постиже прочишћавањем канала и пролаза, као и добром циркулацијом ваздуха (вентилација). ОТВОРЕНИ ПЛАМЕН - 7% Неправилна употреба преносних горионика, котлова, уређаја за сушење, пећи, преносних грејних тела, пламен од гаса или запаљене нафте спада у ову групу узрочника пожара. Правилним поступком у раду као и применом одговарајућих прописа, редовним одржавањем уређаја, адекватном вентилацијом, правилним складиштењем запаљивих материја и чувањем отвореног пламена од запаљивих материја отклањају узрочнике пожара ове групе. ЗАПАЉИВЕ ВАРНИЦЕ - 5% Варнице које излазе из пећи, огњишта, различите процесне опреме, индустријских превозних средстава припадају овој групи узрочника пожара. Спречавање паљења варницама врши се добром конструкцијом уређаја и затварањем комора за сагоревање. САМОПАЉЕЊЕ - 4% Спонтано паљење врши се индустријским и другим отпацима, остацима из сушара, честицама и материјалима који су склони да се при загревању пале. Овај узрок паљења спречава се дневним уклањањем отпадака и прљавштине, поштовањем технолошког и 18 радног процеса, изолацијом складишта и материјала склоних самопаљењу

19 5. Узроци пожара СЕЧЕЊЕ И ЗАВАРИВАЊЕ - 4% Ужарене честице, варнице и растопљене капи метала носе топлоту и могу изазвати паљење. Спречавање паљења врши се контролом исправности опреме, алата, инсталација и поступака, као и поштовањем технолошке и пожарне безбедности. ИЗЛОЖЕНОСТ ВАТРИ - 3% Запаљиви материјали изложени непосредном утицају ватре, узрочник су пожара из ове групе. Најефикаснија баријера ватри су голи зидови заштићени спринклерима или армираним стаклом у зависности од јачине изложености ватри. НАМЕРНО ПАЉЕЊЕ - 3% То је злонамерно изазван пожар од стране разних лица и из разних побуда. Спречава се осматрањем, организацијом чуварске службе, постављењем ограда и другим безбедносним мерама. МЕХАНИЧКЕ ЧЕСТИЦЕ - 2% Честице од страног металног тела у машинама при, операцијама дробљења и мрвљења, могу бити узрок настанка пожара. Спречава се држањем материјала за дробљење чистим и уклањањем страних металних материјала магнетом или неким поступком сепарације. КЉУЧАЛИ МАТЕРИЈАЛИ - 2% Пожар је у овом случају изазван преливањем метала из оштећених пећи или лошим руковањем. Спречава се правилним радом и одржавањем опреме. 19

20 5. Узроци пожара ХЕМИЈСКИ ПРОЦЕСИ - 1% Пожар могу изазвати неконтролисани хемијски процеси, хемијске реакције са другим материјалима, разлагање непостојаних материјала. Спречава се правилним радом и контролом, пажљивим руковањем и складиштењем уз избегавање утицаја топлоте и удара. СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ - 1 % Паљење запаљивих гасова, пара и прашине, настаје услед ослобађања нагомиланог статичког електрицитета на опреми, материјалима или људском телу. Спречава се уземљењем. МУЊА - 1% Директни удари грома, варнице од индуковане струје у електричним колима и опреми могу изазвати пожар. Заштита се врши громобранима, кондензаторима и уземљењем. РАЗНИ УЗРОЦИ - 1% То су неуобичајени и релативно безначајни узроци неукључени у горње класификације. 20

21 6. Мере против пожара Коришћење незапаљивих или самогасећих материјала. Опремање просторија сензорима који реагују на повишену темепературу уз коришћење уређаја који распрскују воду или на други начин спречавају пожар. Обезбеђење противпожарних путева. Обележавање локација где је забрањено коришћење отвореног пламена или алата који варничи. Присуство обучених ватрогасаца са опремом на местиме где се нешто ради а постоји тренутна опасност од пожара (нпр заваривање на месту које је угрожено од пожара). Обука запослених. Постављање апарата за гашење пожара. 21

22 7. Средства за гашење пожара Појам средстава за гашење пожара. Горење неке материје ће престати када се елиминише било који од услова који су неопходни за сагоревање, тако да можемо казати да је гашење процес у чијем току, деловањем средстава за гашење прекидамо процес горења. Средство које уводимо у процес горења, а које има способност да одстрани било који од неопходних услова за горење и да исто прекине, називамо средство за гашење пожара. Материја доведена у непосредни контакт или у простор где се горење одвија, која одређеним деловањем трајно прекида започети процес горења, назива се средством за гашење пожара. 22

23 7. Средства за гашење пожара Средства за гашење пожара треба да испуњавају одређене услове да би могла одговарати својој намени и употреби, и то: да гасе ефикасно, да су употребљива за гашење већег броја материја, да су постојана при чувању и складиштењу, да не стварају отровне продукте приликом распадања или при гашењу, да не подржавају горење, да им је употреба једноставна, да не остављају штетне последице на материје које гасе, да су јефтина, да, по могућности, нису проводници електрицитета. 23

24 7. Средства за гашење пожара Избор средстава за гашење и начин њихове употребе зависи, већим делом, од: садржаја материје, тј. од хемијског састава гориве материје, величине и количине материје која гори, величине и јачине пожара, количине топлоте и топлотног зрачења, простора где је пожар настао. Гашење настаје у три случаја: Ако одстранимо гориву материју Ако горивој материји онемогућимо приступ кисеоника и Ако уклонимо све могуће изворе палења 24

25 7. Средства за гашење пожара Средства за гашење пожара су материје које се употребљавају за заустављање процеса горења на најбржи начин. Начин деловања средстава за гашење тј. ефекти средстава за гашење пожара су следећи: а) Угушујући ефекат б) Расхлађујући ефекат ц) Антикаталитички ефекат 25

26 7. Средства за гашење пожара а) Угушујући ефекат Овај ефекат се састоји у томе што материју за гашење убацујемо у жариште пожара у виду гаса, магле, праха или пене и тиме покривамо горућу површину и спречавамо потпуни или делимични приступ кисеонику из ваздуха и тиме одстрањујемо један од услова за настајање горења, што условљава прекид процеса горења. б) Расхлађујући ефекат Поступак је сличан као и у претходном случају само што вршимо расхлађивање, односно одводимо топлоту са гориве материје. Оног тренутка када је снижена температура гориве материје испод температуре паљења, аутоматски престаје процес горења. ц) Антикаталитички ефекат Произилази из способности материје коју употребљавамо за гашење да делује у процесу горења антикаталитички, тј. прекида процес горења. Ово објашњавање је најједноставније, с обзиром да научно још није потпуно доказан антикаталитички ефекат при гашењу пожара. 26

27 7. Средства за гашење пожара Осим ова три ефекта која смо поменули имамо још: Одузимање гориве материје Разблажавање материје Одузимање гориве материје, при горењу, ретко имамо могућности да применимо. Постоје такви случајеви једино код течности и гасова, када се затварањем вентила спречава довод до жаришта пожара. Разблаживање је поступак у коме разблажујемо гориву материју и доводимо је у стање када престаје да буде горива. Овај начин се примењује код гашења запаљивих течности, које се разблажују водом. Многа средства поред ових главних ефеката имају још и споредне ефекте за гашење пожара. 27

28 7.1 Подела средстава за гашење пожара Средства за гашење пожара деле се према: а) агрегатном стању б) намени ц) начину добијања д) начину деловања. а) Према агрегатном стању: 1. чврста (земља, песак, прах) 2. течна (вода, пена) 3. гасовита (угљендиоксид, пена, прах, халони, водена пара) б) Према намени: 1. За гашење пожара класе А (вода, песак, халони и неке врсте праха) 2. За гашење пожара класе Б (вода, пена, прах, халони, угљендиоксид) 28

29 7.1 Подела средстава за гашење пожара 3. За гашење пожара класе Ц (прах, халони) 4. За гашење пожара класе Д (специјална врста праха и песак) 5. За гашење пожара класе Е (угљендиоксид, прах, халони) ц) Према начину добијања: 1. Природна (земља, песак и вода) 2. Индустријска (угљендиоксид, пена, прах, халони и водена пара) д) Према начину деловања: 1. Средства која делују угушујуће (угљендиоксид, пена, песак, прах, халони) 2. Средства која делују расхлађујуће (вода, неке врсте пене) 3. Средства која делују антикаталитички (халони, прах и неке врсте пене). 29

30 8. Класе пожара Подела средстава за гашење пожара према намени дефинисао је SRPS Z.C Према овом стандарду, пожари се разврставају у пет класа према врсти горивих матетија које могу бити обухваћене пожаром: Класа А пожари чврстих запаљивих материја (пожари са стварањем жара дрво, папир, слама, текстил, угаљ и сл.). Класа Б пожари запаљивих течности (пожари без жара бензин, уља, масти, лакови, восак, смоле, катран и др.) Класа Ц пожари запаљивих гасова (градски гас, ацетилен, метан, пропан, бутан и др.) Класа Д пожари запаљивих метала (алуминијум, магнезијум и њихове легуре, натријум, калијум и др.). Класа Е пожари на уређајима и инсталацијама под електричним напоном (електромотори, трансформатори, разводна постројења и др.). 30

31 8. Класе пожара Средства за гашење пожара одликују се комбинованим дејством на процес горења. Међутим, за свако средство за гашење пожара карактеристично је једно доминирајуће дејство. Тако на пример, основни ефекат гашења водом је охлађивање жаришта и пламена, пеном изолација, а прахом и халогеним угљоводоницима - инхибирање. Произвођачи наведених средстава за гашење дају препоруке за своје производе, за коју су класу пожара намењени. Према SRPS ISO 3941 (пре SRPS Z.C0.003, сад SRPS EN 2:2011) стандард објављен у Сл. листу СРЈ" бр.5/94 постоје следеће класе пожара: Класа А: Пожари који обухватају чврсте материје, често органске природе, при чијем горењу се нормално формира жар, Класа Б: Пожари који обухватају течности или утечљиве чврсте материје, Класа Ц: Пожари који обухватају гасове, Класа Д: Пожари који обухватају метале. 31

32 9. Уређаји за гашење пожара Средства за гашење појединих класа пожара наведена су у табели: У табели је: + = подесно средство за гашење ± = ограничено подесно средство за гашење = неподесно средство за гашење. 32

33 9. Уређаји за гашење пожара Као што се види из табеле, неко средство може бити веома ефикасно само за једну класу пожара, док неко друго средство може успешно да гаси више врста пожара. Најуниверзалније средство за гашење пожара је прах. Прах ABCD гаси све класе пожара. Ако се у једном простору појаве две или више класа пожара, одабира се средство за гашење пожара које има универзалнију примену. За успешну примену средстава за гашење потребни су уређаји за гашење пожара. Помоћу њих ће средство за гашење пожара бити усмерено на пожар у оном стању, у оној количини и са оном енергијом која обезбеђује ефикасно гашење. 33

34 9.1 Ручни и превозни апарати за гашење пожара Дефиниције, класификација и општи захтеви који се односе на све стандардне типове ручних и превозних апарата за гашење пожара. Апарат за гашење пожара - направа која омогућује избацивање средства за гашење пожара: израђује се као ручни и превозни. Ручни апарат - апарат чија маса у напуњеном стању није већа од 20 кг, изузев апарата за гашење водом и ваздушном пеном, чија маса у напуњеном стању може да износи до 25 кг. Превозни апарат - апарат снабдевен ручком и точковима за (ручни) превоз чија маса у напуњеном стању није већа од 260 кг. 34

35 9.2 Класификација апарата за гашење пожара У зависности од врсте средства за гашење којим су напуњени, апарати за гашење пожара деле се на следеће врсте: - апарати за гашење хемијском пеном, са ознаком Ph, - апарати за гашење ваздушном пеном, са ознаком Pz, - апарати за гашење водом, са ознаком V, - апарати за гашење прахом, са ознаком S, - апарати за гашење водом и ваздушном пеном, са CO, - апарати за гашење халоном, са ознаком HL. Апарати за гашење пожара деле се и према начину избацивања средстава за гашење који може бити: - притиском који настаје услед хемијске реакције, - притиском инертног гаса сабијеног у челичној боци или резервоару апарата, - ручном пумпом. 35

36 9.3 Ознаке на апарату Апарати за гашење пожара на које се односи овај стандард морају имати на резервоару или неком привареном делу следеће ознаке: а) утиснуте: фабрички број, година израде; б) исписане бојом која јасно одудара од црвене боје резервоара: ознака апарата (према посебном стандарду апарата), време непрекидног пражњења, врста пожара за чије је гашење намењен, посебно упозорење, када се апаратом не смеју гасити пожари на електричним инсталацијама, највећа вредност напона електричне инсталације до које се апарат сме користити (ако је одобрена његова употреба за гашење пожара ових инсталација), температумо подручје у којем је апарат употребљив, назив и адреса производача, као и заштитни знак (ако га има), упутство за употребу у сажетој и јасној форми, са потребним сликама. 36

37 10. Ватрогасна црева Црева служе за довод воде из извора снабдевања до млазнице. Према функцији црева делимо на доводна и одводна. Доводна доводе воду од изворишта до пумпе. Одводна одводе воду од пумпе до млазнице. Имамо црева која раде под већим притиском и она које раде под вакумом. Доводна и одводна ватрогасна црева су стандардизована и дата су пречницима: Пречник 110 мм са ознаком А Пречник 75 мм са ознаком В Пречник 52 мм са ознаком Ц Пречник 25 мм са ознаком Д Дужина црева је 15 м. Одводна ватрогасна црева одводе воду и друга средства за гашење од ватрогасне пумпе до места пожара. Израђују се од природних влакана лана или конопље, синтетичких влакана, "тревира" или гуме. Црева морају бити отпорна према средствима за гашење: вода, пена, прах. 37

38 11. Закон о заштити од пожара I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ II. ПЛАНИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА III. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА IV. ОРГАНИЗАЦИЈА ВАТРОГАСНЕ СЛУЖБЕ V. НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА VI. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ VII.ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 38

39 11. Закон о заштити од пожара Заштита од пожара обухвата скуп мера и радњи нормативне, управне, организационо - васпитне и друге природe, а организује се и спроводи на свим местима и објектима који су изложенм опасностима од пожара. Право и дужност сваког грађанина је да гаси настали пожар. Када грађанин примети пожар дужан је да га угаси, ако то може да учини без опасности за себе или другога. Онда када не може сам да угаси пожар, дужан је да о пожару одмах обавести ватрогасну јединицу, станицу милиције или ма који општински орган. У гашењу пожара грађани су дужни да поред помоћи коју дају кроз своје лично учествовање ставе на располагање: алат, превозна и друга техничка средства која могу користити при гашењу пожара. 39

40 11. Закон о заштити од пожара Систем заштите од пожара Члан 2. Систем заштите од пожара (у даљем тексту: заштита од пожара) обухвата скуп мера и радњи зa планирање, финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих пожаром. 40

41 11. Закон о заштити од пожара Појмови Члан 4. Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење: 1) пожар је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и здравље људи, материјална добра и животна средина; 2) експлозија је процес наглог сагоревања који настаје као последица употребе запаљивих течности и гасова и осталих горивих материја које са ваздухом могу створити експлозивну смешу, праћену ударним таласом притиска продуката сагоревања и порастом температуре, као и наглог разарања плашта посуда услед непланираног или неконтролисаног ширења флуида и разлетања делова уређаја, технолошке опреме или објеката, којим се угрожавају живот и здравље људи и материјална добра; 3) хаварија је разарање основних склопова постројења у привредним, јавним и другим објектима које представља опасност за живот и здравље људи, за материјална добра и избијање пожара; 4) спасавање представља интервенцију ватрогасно-спасилачких и ватрогасних јединица ради заштите људских живота, телесног интегритета и материјалних добара приликом пожара, хаварија и других ванредних догађаја, у складу с посебним законом. 41

42 11. Закон о заштити од пожара Начин остваривања заштите од пожара Члан 5. Заштита од пожара остварује се: 1. организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара; 2. обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара; 3. предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; 4. надзором над применом мера заштите од пожара. 42

43 11. Закон о заштити од пожара Уређаји за откривање и јављање пожара и уређаји за гашење пожара Члан 42. При пројектовању и изградњи високих стамбених објеката и објеката јавне намене (хотели, робне куће, биоскопи, позоришта, библиотеке, дечје установе, школе и високошколске установе, здравствене установе, спортске дворане, концертне дворане, стадиони и сл.), као и у објектима у којима се чувају уметничка дела, обавезна је уградња уређаја који омогућавају благовремено откривање и јављање пожара. У објектима у којима се одвијају технолошки процеси у којима се производе, прерађују, користе и складиште запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, у високим објектима (осим стамбених зграда), у зградама архива и документације од посебне вредности, у објектима у којима се обавља трговина површине преко 3500 m 2, у објектима који служе за изложбе површине преко 1000 m 2, музејима, биоскопима, позориштима, аеродромским зградама површине преко 1000 m 2, поред уређаја из става 1. овог члана, обавезна је и уградња уређаја који омогућавају благовремено гашење пожара (стабилни системи за гашење пожара). 43

44 12. Мере заштите од пожара Техничке мере заштите од пожара могу се поделити у две групе: Активне мере заштите од пожара Пасивне мере заштите од пожара Пасивне мере заштите од пожара односе се на АК захвате, као што је подела на пожарне секторе, обезбеђивање задате ватроотпорности грађевинских конструкција итд. Уградња аутоматскух алармних система за дојаву пожара је део активних мера заштите од пожара а у ову групу активних мера спада и уградња система за гашење пожара, система за управљање заштитом од пожара итд. Постоје два основна приступа системима за аутоматску дојаву пожара: класични или конвенционални системи за дојаву пожара за мање и једноставније објекте "интелигентни" или " паметни" системи аутоматске дојаве пожара за веће и сложеније објекте и у архитектонско-конструктивном (АК) и у технолошком смислу. И једни и други су данас у употреби имају своје место на тржишту у зависности од потреба. Предност класичних система је пре свега у цени коштања, једноставности употребе и економски оправданој примени за мање 44 објекте са једноставнијом архитектонском структуром.

45 45

46 Сигурносни натписи и табле упозорења 46

47 ПРЕГЛЕД ЗАКОНА, ПРОПИСА, ПРАВИЛНИКА И СТАНДАРДА 1. Закон о планирању и изградњи (Службени гласник РС, бр.72/2009), 2. Закон о заштити од пожара (Сл. гласник РС, бр. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94), 3. Закон о експлозивним материјама запаљивим течностима и гасовима (Сл. гласник СРС, бр. /97, 45/85, 18/89, 53/93, 67/93 и 48/94), 4. Закон о стандардизацији (Сл. лист СРЈ, бр.30/96), 5. Закон о мерним јединицама и мерилима (Сл. лист СРЈ, бр. 80/94, 83/94 и 28/96), 6. Закон о заштити на раду (Службени гласник РС, бр.101/2005), 7. Правилник о техничким нормативима при истраживању и експлоатацији нафте, земних гасова и слојних вода (Сл.лист СФРЈ бр.43/79, 41/81,15/82) 8. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења ( Сл. лист СРЈ бр. 11/96 ) 9. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона" ( Сл. лист СФРЈ 54/88 и Сл. лист СРЈ 28/95) - Симболи за техничке шеме СРПС У.Ј Класификација пожара према врсти запаљивих материјала СРПС З.Ц Класификација материја и роба према понашању у пожару СРПС З.Ц Карактеристике опасних запаљивих течности, гасова, испарљивих чврстих супстанци СРПС З.Ц SRPS EN 2:2011 повучен SRPS ISO 3941:

48 ЛИТЕРАТУРА Радаковић З., Јовановић М., Специјалне електричне инсталације, Академска мисао, Београд, Костић М., Теорија и пракса пројектовања електричних инсталација друго, проширено издање, Академска мисао, Београд, Babrauskas V., How Do Electrical Wiring Faults Lead to Structure Ignitions? pp in Proc. Fire and Materials 2001 Conf., Interscience Communications Ltd., London, Gillman T.H., Le May I., Mechanical and Electrical Failures Leading to Major Fires, Engineering Failure Analysis, Vol. 14, pp , Хот Е., Електрично загревање, Светлост, Сарајево, European Copper Institute, Overview of electrical safety in 11 countries, Barcelona, SINTEF, Fire in electrical installations, Norwegian Institute of Technology, January 28, Закон о заштити од пожара (Sl. glasnik RS, br. 37/88, 53/93, 67/93, 48/94) 48