РЕВИДИРАНА СТРАТЕГИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума

Transcription

1 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Министарство за људска права и избјеглице BOSNIA AND HERZEGOVINA Ministry for Human Rights and Refugees РЕВИДИРАНА СТРАТЕГИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума Сарајево, јуни године

2 ПРЕДГОВОР "Стратегија Босне и Херцеговине за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума", која је сачињена крајем године, први је заједнички, оквирни документ на нивоу Босне и Херцеговине којим се дефинишу циљеви и планирају потребне акције и реформе у правцу коначног реализовања одредби Анекса VII Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Споразум о повратку избјеглица и расељених лица). Посебан значај овом документу даје чињеница да је Стратегија прихваћена и од ресорних државних и ентитетских институција и од структура међународне заједнице у БиХ. Стратегијом су утврђени сљедећи СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ: 1. Довршење процеса повратка избјеглица из БиХ и расељених лица у БиХ; 2. Реализовање поврата имовине и станарских права; 3. Довршење процеса реконструкције стамбених јединица за потребе повратка; 4. Обезбјеђење услова одрживог повратка и процеса реинтегрисања у БиХ. Да би се на што транспарентнији, ефикаснији и економичнији начин постигли дефинисани циљеви, Стратегијом су утврђене сљедеће РЕФОРМЕ И ПРАВЦИ СТРАТЕШКОГ ДЈЕЛОВАЊА: 1. Правне реформе и усклађивање прописа; 2. Структуралне и организацијске реформе; 3. Оспособљавање и стављање у функцију јединствене базе података; 4. Стварање услова за одрживи повратак. Министарство за људска права и избјеглице БиХ, у сарадњи са ресорним министарствима ентитета и одјељењем Брчко дистрикта БиХ, плански и систематично је дјеловало на реформама у правцу остварења утврђених стратешких циљева. Оно што је био посебан изазов и што је директно утицало на реформске процесе јесте чињеница да се Босна и Херцеговина морала суочити са два подједнако важна приоритета. С једне стране, постојала је обавеза потпуног преузимања одговорности за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума са институцијама међународне заједнице на власти у Босни и Херцеговини, а с друге стране, било је потребно остварити планиране стратешке циљеве. Несумњиво су постигнути изузетни резултати на реализовању одређених стратешких циљева, а то је пратила и успостава и уређење једног транспарентног система који је постао гарант једнакоправности свих избјеглица, расељених лица и повратника у приступу помоћи везаној за повратак. У посљедњих четрнаест година од потписивања Дејтонског мировног споразума скоро сва заузета имовина враћена је њеним предратним власницима, хиљаде уништених кућа је обновљено, повећана је заступљеност мањина у јавном сектору, слободу кретања данас уживају сва лица, а безбједност повратника је значајно унапријеђена. Међутим, упркос овим успјесима, остало је још пуно тога да се учини како би сви људи у БиХ у потпуности уживали несметан приступ свим правима која су дефинисана у Анексу VII. Евидентно је било неопходно преиспитати и ојачати напоре на спровођењу Анекса VII, те с тим циљем, Министарство за људска права и избјеглице БиХ и UNHCR, у блиским 2

3 консултацијама са осталим кључним актерима, иницирали су ревизију "Стратегије БиХ за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума". Активности на изради ревидиране Стретегије отпочеле су у октобру године доношењем Акционог плана за ревизију, којим је предвиђено формирање 10 консултативних радних подгрупа за спровођење активности на анализи и предлагању стратешких реформи и циљева у ОБЛАСТИ: 1. реконструкције стамбених јединица избјеглица, расељених лица и повратника, затварања колективних центара и рјешавања питања алтернативног смјештаја расељених лица и повратника и социјалног становања са посебним акцентом на проблеме расељених лица и избјеглица и стамбеног збрињавања рањивих категорија повратника; 2. довршетка процеса поврата имовине и станарских права избјеглица, расељених лица и повратника; 3. електрификације повратничких насеља и појединачних стамбених јединица повратника; 4. реконструкције инфраструктуре у мјестима од интереса за повратак избјеглица, расељених лица и повратника; 5. здравствене заштите расељенихлица и повратника; 6. социјалне заштите расељених лица и повратника; 7. остваривања права на школство расељених лица и повратника; 8. права на рад и запошљавање расељених лица и повратника; 9. безбједности расељених лица и повратника и деминирања подручја повратка; 10. права на накнаду штете расељеним лицима, избјеглицама и повратницима. Све консултативне, планиране фазе и активности предвиђене Акционим планом за ревизију успјешно су спроведене, а окончане су израдом нацрта документа који је, по обавјаеним јавним расправам, упућен Савјету министара БиХ, крајем октобра године. Савјет министара је на сједници оджаној године, разматрало и утврдило Приједлог ревидиране Стратегије, након чега је иста усвојена и на 53. сједници Представничког дома, одржаној године. Међутим, овај Приједлог није добио потребну ентитетску већину на 31. сједници Дома народа, одржаној године. Након тога, на сједници одржаној године, Заједнички колегиј оба дома Парламентарне скупштине БиХ, поново је актуелизовао питање усвајања Ревидиране стратегије и затражио од Савјета министара да уложи додатне напоре ради утврђивања новог усаглашеног приједлога и у што краћем року га достави у парламентарну процедуру на усвајање. Предствници Министарства за људска права и избјеглице присуствовали су свим сједницама домова и радних орагана ПС БиХ на којима је разматрана предметна Стратегија и на основу дискусија делегата и чланова Зајадничке комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику, идентификовали су потребу за концептуалним рјешењима у двије спесцифичне области: Суштинско окончање процеса повратка до године и Приступ припадајућим правима избјеглица и расељених лица на накнаду штете у контексту Анекса VII ДМС. Стим у вези, изворни докуменат допуњен је са два додатка и то: 3

4 Оквирни програм повратка године, Концепт за рјешеавања питања надокнаде штете са Акционим планом. Овако допуњена Ревидирана стратегија усаглашена је са надлежним ентитетским министарствима, Владом Брчко дистрикта БиХ и UNHCR-ом вјерујемо да је, по протеку више од двије године од одпочињања интезивног рада на ревизији овог изузетно важног и комплексног статешког документа, направљен један свеобухватан оперативни оквир, чија проведба ће резултовати унапређењем приступима правима из Анекса VII ДМС. МИНИСТАР ЗА ЉУДСКА ПРАВА И ИЗБЈЕГЛИЦЕ БИХ Др. Сафет Халиловић 4

5 Захвале Поред Министарства за људска права и избјеглице БиХ као носиоца активности, уз супредсједање UNHCR-а или ОСЦЕ-а и Министарства цивилних послова БиХ, у раду радних подгрупа учествовали су представници преко педесет институција и организација домаће власти, међународне заједнице, невладиног сектора и представника цивилног друштва. Овом приликом захваљујемо се уредницима и ауторима, као и свим институцијама и појединцима који су као учесници у раду радних подгрупа дали свој допринос на ревизији Стратегије БиХ за проведбу Анекса ВИИ ДМС: (према абецедном редослиједу) ИНСТИТУЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - Министарство за људска права и избјеглице БиХ: Аликадић Мустафа, Хатибовић Алтијана, Ковач Драгомир, Ковачевић Ивица, Крличбеговић Аднан, Лајић Недељко и Матовић Милка - Министарство цивилних послова: Дилбер Драгана, Фочо Санела, Лале Милијана, Сабљић Велија и Терко Ермин - Центар за уклањање мина у БиХ (МАЦ): Ораховац Ахдин и Перић Јово - Фонд за повратак: Ђокић Недо и Крсмановић Злата - Агенција за државну службу: Акшамија Златко - Агенција за рад и запошљавање БиХ: Куленовић Борјана и Зуко Самир ИНСТИТУЦИЈЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - Министарство расељених особа и избјеглица: Алијагић Сулејман, Чибо Џемаил, Хаџиомеровић Мујо, Хамзић Ладислава, Хот Нејра, Јахић Сабира, Машовић Амира, Мехмедбеговић Зенаид, Пало Шевка и Шкаљо Омер - Министарство енергије, рударства и индустрије: Гагула Мустафа - Министарство образовања и науке: Панџо-Хасанберг Емина и Руждић Ђемко - Министарство промета и комуникација: Демировић Изет и Мехинагић Изет - Министарство просторног уређења: Ђонлагић Сеђида - Министарство рада и социјалне политике: Хасанагић Шефика, Карахмет Есма и Зуко Емина - Министарство развоја, подузетништва и обрта: Ликић Александар - Министарство здравства: Зуљевиц-Сертиц Весна - Министартсво унутрашњих послова: Ћатић Џенис и Катица Адмир - Агенција за државну службу: Ишерић Енвер - Завод за запошљавање: Хускић Харис - РЕСОРНА КАНТОНАЛНА МИНИСТАРСТВА, УРЕДИ И УПРАВЕ: Бркан Енвер, Дедић Дијана, Дураковић Един, Јукић Јасенка, Љубијанкић Вишња, Калтак Мехемед, Топаловић Хасан, Шрндић Ремза, Земанић Хасан и Зовко Драгица ИНСТИТУЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: - Министарство за избјеглице и расељена лица: Чевриз Небојша, Ђокић Нанад, Мацановић Стјепан, Орешковић Љиљана, Петровић Јагода, Самарџић Јасмин, Скакић Његован и Вулета Драго - Министарство привреде, енергетике и развоја: Јанковић Милан - Министарство просвјете и културе: Гарача Зорица - Министарство рада и борачко-инвалидске заштите: Алексић Раде - Министарство саобраћаја и веза: Чичић Мирослав - Министарство унутрашњих послова: Косорић Синиша - Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију: Тривић Миленко - Министарство здравља и социјалне заштите: Лепир Љубо, Милаковић Недељко и Васић Љиљана 5

6 - Агенција за државну управу: Арежина Бранкица - Завод за запошљавање: Куљанин Сања и Латиновић Гордана ВЛАДА БРЧКО ДИСТРИКТА БИХ - Одјељење за расељене особе, избјеглице и стамбена питања: Ђурић-Жилић Бранка, Милић Митар и Шерифовић Енес - Одјељење за образовање: Башић Славољуб - Одјељење за здравство и остале услуге: Филиповић Бранимир ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА - ЈП Електропривреда БиХ: Јамак Енвер и Караџа Јасминка - ЈП Електропривреда ХЗ Херцег Босне: Марић Зденко - Електропривреда РС: Лажетић Јагода НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ - Савез удружења/удруга избјеглица, расељених лица и повратника БиХ: Гашић Ранка, Ивичић Никола, Макић Урош, Салчиновић Мухамед, Софтић Дијана, Шеховац Душан, Земанић Рифат и Зукић Мирхуниса - Савез удружења избјеглих, расељених и повратника Р Српске: Михајловић Митар, Стевановић Вељко и Вујић Драган - Заједница прогнаних, избјеглих и расељених Хрвата у БиХ: Лепан Јаков МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ - UNHCR: Чејовић Сабина, Deck Peter, Фемић Олга, Хаџизукић Маја, Хошо Армин, Храсница Лејла, Mooney Erin, Pohl Scott, Pommier Bruno, Риђановић Лејла и Вигњевић Весна - Делегација Европске комисије у БиХ: Пирес Јохн и Тица Сања - EUPM: Willis Vesna - OHR: Berthoud Julien, Крехо Амела, Prins Margriet и Зукић Нада - OSCE: Јанковић Александар, Клинцов Драгана, Пошковић Хајро, Сарапа Александар и Тандара Амела - UNDP: Бахтијаревић Ранкица, Биједић Аиша, Капетановић Џенан, O'Brien Tim, Радека Рената и Тадић Слободан - UNICEF: Бајрактаревић Селена, Граховац Славенка, Рагховански Анил и Рибар Ерна - UNHABITAT: Мојовић Ђорђе - CRS: Имамовић Санела и Капетановић Сенад - DRC: Visentin Enrico - EU Return project: Petersen Michael Посебну захвалност Министарство за људска права и избјеглице БиХ упућује Представништву UNHCR-а у Босни и Херцеговини, за пружену стручну помоћ у току цјелокупног процеса израде нацрта овог документа, и Швајцарском уреду за сарадњу и развој (СДЦ), који је осигурао финансијску подршку за покриће трошкова у раду консултативних радних група. 6

7 С А Д Р Ж А Ј УВОД... 9 I ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНОГ СТАЊА У ОБЛАСТИ ИЗБЈЕГЛИЦА ИЗ БИХ И РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У БИХ Избјеглице из Босне и Херцеговине Расељена лица у Босни и Херцеговини Расељавање као посљедица сукоба Регистрација расељених лица у БиХ у години Расељена лица у БиХ почетком године Трајна рјешења за лица погођена посљедицама принудних миграција Добровољни повратак и реинтеграција Потенцијална трајна рјешења за расељеналица у БиХ Стање безбједности Протуминске активности као елеменат безбједности Стање комуналне и социјалне инфраструктуре Електрификација као посебно значајан инфраструктурни елеменат Стање стамбеног фонда Потребе за приоритетну санацију дијела стамбеног фонда Потребе за реконструкцијом стамбеног фонда у сврху повратка II - ПРИСТУП ПРАВИМА ИЗБЈЕГЛИЦА, РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И ПОВРАТНИКА Повратак Статистике о повратку Повратак и остала трајна рјешења проблема расељавања Улагања у сектор одрживог повратка Елементи одрживости повратка Здравство Образовање Рад и запошљавање Социјална и пензионо-инвалидска заштита Поврат имовине и станарских права Накнада штете компензација III ИДЕНТИФИКОВАНИ ПРОБЛЕМИ, ПРЕПОРУКЕ И ПРИЈЕДЛОЗИ МЈЕРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИСТУПА ПРАВИМА ИЗБЈЕГЛИЦА, РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА И ПОВРАТНИКА Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области повратка и осталих трајних рјешења проблема расељавања Суштинско окончање процеса одрживог повратка у БиХ Недискриминирајући приступ избјеглица, расељених лица и повратника правима из Анекса VII Дејтонског мировног споразума Обезбјеђење предуслова за повратак кроз реконструкцију преосталих уништених и оштећених стамбених јединица избјеглица, расељенихлица и повратника Мониторинг и координација процеса повратка на цијелом подручју БиХ Обезбјеђење поузданих показатеља о потребама у сврху изналажења трајних рјешења проблема расељавања Коначно затварање колективних смјештаја

8 1.7. Стамбено збрињавање лица у неповољној социјалној ситуацији Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области безбједности повратника Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области комуналне и социјалне инфраструктуре Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области електрификације повратничких насеља Идентификовани проблеми, препоруке и приједлози мјера за унапређење на пољу одрживости и реинтегрисања повратника Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области здравствене заштите Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области образовања Идентификовани проблеми и препоруке из области унапређење стања у области рада и запошљавања Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у области социјалне и пензионо-инвалидске заштите Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење стања у реализацији приступа праву на поврат имовине и станарских права Идентификовани проблеми и препоруке за унапређење приступа праву на накнаду штете - компензацију АНЕКС - РЕЛЕВАНТАН ПРАВНИ ОКВИР

9 УВОД Анексом VII Дејтонског мировног споразума стране потписнице су потврдиле своју опредијељеност поштивања права избјеглих и расељених лица, посебно права на повратак, као и права на поврат имовине и/или компензацију. Иако су, евидентно, постигнути значајни резултати на реализовању одредби Анекса VII, више од половине од укупно 2,2 милиона избјеглих и расељених лица није се вратило својим кућама, а многи од њих још увијек требају трајна рјешења. Преостао је велики број избјеглица, расељених лица и осталих лица погођених конфликтом којима и даље треба трајно рјешење, међу њима расељених лица чији је статус потврђен у ререгистрацији из године. Многи од ових људи су крајње угрожени, трауматизовани и живе у нехуманим условима у расељењу. Нажалост, још увијек и око породица живи у колективним облицима збрињавања у БиХ. Такође, многи не могу да се врате зато што је њихова предратна имовина уништена и налази се на листи оних, близу стамбених јединица повратника које чекају на обнову или зато што терен у њиховим мјестима повратка није очишћен од мина. Многобројна лица која прије рата нису посједовала никакву имовину, нису ни имала прилику да искористе неки пројекат који би њима и њиховим породицама омогућио изналажење трајног рјешења. Истовремено, многобројни повратници који су се до сада вратили суочавају се са условима који угрожавају могућност њиховог опстанка у мјестима повратка. Постоји велика диспропорција између улагања и стварних потреба за реализовање стратешких циљева из Стратегије БиХ за спровођење Анекса VII ДМС. Економске прилике су оскудне, често недостаје инфраструктура, укључујући електричну енергију, а њихов приступ правима и услугама као што су здравствена заштита, образовање, социјална заштита и пензије, ограничен је. Неријетко су ова ограничења укоријењена у дискриминацији, што је у супротности са принципима постављеним у Анексу VII, Уставу БиХ и међународном праву. У неким случајевима, примарну потешкоћу повратку представља измијењено социјално окружење у коме се налазе бројна лица, нарочито млади који трагају за могућностима за вишим образовањем и запошљавањем у већим градовима, а не у руралним срединама. Уставом БиХ, као и међународним стандардима, расељеним лицима и повратницима загарантована су подједнака права као и свим другим становницима у БиХ. Међутим, данас, више од 14 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, остају бројни изазови које још увијек треба превладати како би се приступ људским правима обезбиједио за многа расељена лица и повратнике, нарочито најугроженијима, којима је неопходна и додатна финансијска и социјална помоћ. Прогрес у БиХ друштву успорен је у многим областима. Ово се посебно односи на економски и социјални развој. Као посљедица тога, потенцијални повратници су често суочени са обесхрабрујућим реалностима живота широм БиХ. 9

10 Међутим, неспорно је да је уз све присутне проблеме, и поред вишегодишњег боравка изван својих пријератних пребивалишта, велики број расељених лица изјавио жељу и намјеру за повратком; дакле, за њих се трајна рјешења требају изналазити у оквиру ове опције. Стога је потребно не само задржати фокус него је неопходно предузимати и додатне напоре усмјерене на континуирану подршку приступу правима за безбједан, достојанствен повратак и пуну реинтеграцију повратника, без давања предности било којој групи или појединцу, чиме се обезбјеђује једнообразна и усклађена реализација циљева Анекса VII Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини на цијелој територији БиХ, на начин који гарантује једнакоправност избјеглица, расељених лица и повратника и не доводећи у питање њихово индивидуално право одабира других расположивих и преферираних трајних рјешења, посебно имајући у виду стандарде из међународног оквира за заштиту расељених лица обједињене у "Водећим принципима интерног расељења". 10

11 I ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНОГ СТАЊА У ОБЛАСТИ ИЗБЈЕГЛИЦА ИЗ БИХ И РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА У БИХ У вријеме потписивања Дејтонског мировног споразума, Босна и Херцеговина је, према процјенама, имала око 2,2 милиона избјеглих и расељених становника, што је више од половине становништва регистрованог пописом из године. 1. Избјеглице из Босне и Херцеговине Процјењује се да изван Босне и Херцеговине тренутно борави још око лица, од око 1,2 милиона наших држављана који су напустили БиХ од до године, и који су као такви евидентирани као избјеглице из БиХ. Највећи број њих се интегрисао у земљама прихвата, а процјењује се да близу избјеглица из БиХ још увијек треба трајна рјешења, која могу укључивати и њихов повратак у БиХ. Из иностранства се пријавило породица које требају помоћ у реконструкцији у сврху повратка око избјеглих лица, од којих готово три четвртине (75%) бораве у сусједним земљама региона, око 20% у европским земљама, а око 5% у прекоокеанским земљама. Велики проблем представља повратак посебно рањивих категорија наших избјеглица из земаља прихвата, јер и након дугогодишњих билатералних напора на овом плану, овај горући проблем Босна и Херцеговина још увијек није успјела систематски и до краја ријешити. Посебно се то односи на повратак душевних болесника који су потпуно зависни од асистенције државе у свом повратку. БиХ је недавно успјешно вратила једну такву групу од 19 избјегллица која се налазила и избјегличком центру у Дебрецину у Р. Мађарској, а у Р. Хрватској, у психијатриском болницама, борави укупно 56 пацијената који су избјеглице из БиХ. Сличне примјере посебно осјетљивих група бх. избјеглица - душевних болесника, али и осталих рањивих категорија избјеглица, као што су тјелесно и ментално инвалидна лица, бивши логораши, дјеца без пратње и сл., БиХ има и у другим земљама. 2. Расељена лица у Босни и Херцеговини 2.1. Расељавање као посљедица сукоба Потписивање мировног споразума, крајем године, око милион лица дочекало је расељено у БиХ, што чини готово четвртину пријератног становништва Босне и Херцеговине. Међу њима, трећина је била расељена унутар својих општинских пребивалишта, усљед чега се намеће закључак да узроци расељавања нису нужно везани за прогон и/или оправдан страх од прогона и свеопштег насиља, него се, такође, могу довести у директну везу са посљедицама које су сукоби проузроковали на имовини, односно предратним домовима расељених лица Регистрација расељених лица у БиХ у години Први, свеобухватан, службени попис расељених лица на подручју Босне и Херцеговине извршен је крајем године, када је евидентирано расељених породица (укупно расељених лица), од којих породице или 50,43% на подручју ФБиХ, или 45,52% на подручју РС и или 4,05% на подручју Брчко дистрикта БиХ. 11

12 Према националној структури, регистровано је 44,4% расељених Бошњака, 47,7%, Срба, 7,5% Хрвата, а 0,4% преосталих регистрованих расељених лица били су припадници осталих народа у БиХ Расељена лица у БиХ почетком године - Ререгистрација у години Прикупљањем захтјева за ревизију статуса на територији цијеле БиХ, које је закључено са године, приступило се ревизији бројчаног стања и статуса расељених лица. На подручју БиХ поднесено је захтјева за (ре)регистрацију расељених лица. - Резултати ревизије статуса и бројчано стање расељених лица у БиХ Од укупног броја поднесених захтјева на нивоу БиХ, у првом степену управног рјешавања донесено је око 32% негативних рјешења, односно за лице је, у складу са законским одредбама, статус престао или није одобрен, док су преостали добили позитивна рјешења тако да је тренутно у Босни и Херцеговини у статусу расељених породица, укупно расељена лица, од којих или 45% расељено је на подручју ФБиХ, или 54,1% на подручју РС и или 0,9% на подручју Брчко дистрикта БиХ. - Национална структура расељених лица у БиХ Према резултатима ревизије статуса расељених лица, дошло је до повећаног броја Срба у укупном броју расељених лица у БиХ, односно до процентуалног повећања њиховог учешћа у националној структури расељених лица, према којој је расељених лица (55,2%) припадника српске националности, или 38,3% бошњачке, или 6% хрватске, а преосталих 616 (0,5%) припадници су осталих националности. - Структура расељених лица према мјестима садашњег и пријератног пребивалишта Анализом се уочава да је укупно гледано, на нивоу БиХ, број међуентитетски расељених лица највиши, с тим што је проценат највиши у РС гдје више од 90% расељених потиче из ФБиХ, док је у ФБиХ већина унутарентитетски расељених лица, а поготово се то односи на Брчко у којем је готово половина расељених лица расељена унутар Дистрикта, односно интерно расељена. Надаље, интерно расељавање, односно расељеност унутар домицилних мјеста пребивалишта најприсутнија је у урбаним срединама у којима је био и највиши број стамбених јединица/станова у друштвеном власништву. Ово се директно може повезати са значајним бројем преосталих уништених и оштећених стамбених јединица у вишепородичним зградама, чија обнова, усљед високих трошкова санације и других проблема, као нпр. неријешених имовинских питања и сл., није на задовољавајући начин пратила потребе за повратком. - Повезаност стања стамбених јединица и статуса расељених лица Довођењем у везу показатеља о броју стамбених јединица над којима су носитељи расељених домаћинстава имали приватно власништво или станарско право уочава се да они приближно одговарају броју стамбених јединица расељених лица које су тренутно уништене/неусловне. Разлог овој коинциденцији је то да је према важећим прописима један од основних критерија за потврђивање и/или успостављање статуса расељеног лица у складу са важећим прописима, који се примарно веже за (не)могућност становања у пријератној стамбеној јединици усљед њене (не)условности. - Смјештај расељених лица у БиХ Расељена лица бораве у различитим врстама/облицима смјештаја у два ентитета и Брчко дистрикту БиХ. Док су расељени на подручју Брчко дистрикта БиХ смјештени искључиво у индивидуалним облицима смјештаја, у два ентитета постоје и различите форме 12

13 колективног збрињавања. Међутим, за разлику од Федерације БиХ, у којој још увијек постоје намјенски објекти као званично признати колективни центри, али и остали облици колективног смјештаја, у Републици Српској, као колективни облици збрињавања расељених лица појављују се објекти прилагођени за ове намјене, а то су објекти бивших школа, домова културе, касарни, домова здравља и слично, са веома лошим условима смјештаја, те закупљени објекти колективног смјештаја, а то су углавном објекти хотела или мотела или објекти предузећа који су служили за смјештај њихових радника. И у овим објектима стандард збрињавања расељених лица је на веома ниском нивоу. Међу лицима расељеним у ФБиХ највише је оних који су алтернативно смјештени у приватној имовини других лица, а одмах потом слиједе корисници објеката колективног смјештаја. Од осталих врста смјештаја, у процесу ререгистровања, највише породица је назначило да су подстанари, потом да станују код родбине и пријатеља, затим у импровизованим смјештајним објектима, дјелимично поправљеним, неусловним, привременим објектима, али доста је и оних који су навели да у мјестима расељења имају властите куће или станове. У РС значајан је број расељених лица која су смјештена у индивидуалним стамбеним јединицама, закупљеним за потребе смјештаја расељених лица од стране Владе РС. Што се тиче осталих типова смјештаја, највише расељених лица у РС означило је да су смјештени код родбине и пријатеља, те као подстанари. У Брчко дистрикту БиХ највише расељених лица као алтернативни смјештај користи друштвену имовину/станове, било да се ради о адаптираним/санираним, или новоизграђеним, замјенским становима у вишепородичним стамбеним зградама који нису приватизовани. - Алтернативни смјештај расељених лица у БиХ Категоризација смјештаја на алтернативне и остале видове смјештаја који расељена лица користе према властитом избору и могућностима, често чак и у случајевима када имају право на организовани алтернативни смјештај, односно смјештај који се финансира из буџетских средстава за ове намјене - превасходно се односи на изворе покрића трошкова за ове потребе и разликује се организовани, буџетски финансиран алтернативни смјештај и смјештај који расељена лица користе у индивидуланој организацији. С једне стране, то упућује на недовољне могућности такве подршке за смјештај свих расељених лица са овим правом, а с друге стране, то може бити индикатор лошег стамбеног стандарда који се може обезбиједити у алтернативним облицима смјештаја који плаћају или обезбјеђују различити нивои власти. И поред веома високих буџетских издвајања за покриће трошкова алтернативног смјештаја расељених лица, што финансијски оптерећује оба ентитета, Брчко дистрикт БиХ и готово све кантоне Федерације БиХ, највећи број расељених лица, укупно више од , не користи алтернативни смјештај, док је број оних који користе неки од организованих видова алтернативног смјештаја знатно мањи и обухвата свега нешто више од трећине расељених лица у БиХ, односно око породица, укупно око лица. - Колективни облици стамбеног збрињавања у БиХ Међу алтернативно смјештеним расељеним лицима је око породица, укупно око лица, које скоро 13 година након престанка сукоба, живе у разним видовима колективних облика становања. Посебно треба напоменути како се овај број односи искључиво на лица која имају статус расељених, чему свакако треба додати и де фацто расељена лица и остала лица које нису расељена, која колективне облике становања користе по другом основу, односно усљед нерасполагања са другим, адекватнијим обликом становања, као основом социјалне сигурности грађана. 13

14 3. Трајна рјешења за лица погођена посљедицама принудних миграција 3.1. Добровољни повратак и реинтеграција У настојању да се у што већој мјери санирају посљедице принудних миграција по становништво и заштите права расељених лица и избјеглица, Босна и Херцеговина је предност дала подршци добровољном повратку као најпожељнијем виду трајних рјешења за расељена лица и избјеглице, не доводећи у питање њихово индивидуално право одабира других расположивих и преферираних трајних рјешења како је то дефинисано у Анексу VII Дејтонског споразума. Међутим, иако су бројна расељена лица остварила своје право на повратак, многа се и даље налазе у тешкој ситуацији и неопходна им је подршка како би се на одговарајући начин реинтегрисали у својим пријератним срединама Потенцијална трајна рјешења за расељена лица у БиХ Компарација показатеља о пријератном становању и тренутном статусу стамбене јединице, посебно су значајни са становиштва изналажења трајних рјешења за расељена лица. Додатним уврштавањем осталих релевантних предуслова и критерија, као што је, прије свега жеља за повратком, један од кључних фактора у рјешавању проблема расељавања у БиХ и пружању подршке онима који се желе вратити, јесте реконструкција односно санација пријератних домова, у којима су расељена лица некада живјела. Надаље, фокусирајући се на условљеност доношења одлуке о повратку обезбјеђењем смјештаја, с једне стране, обновом стамбеног фонда стимулисат ће се позитивна опредјељења на овом плану, а с друге стране, остваривањем приступа праву на обнову релаксирају се потребе за осигурањем приступа стамбеним правима избјеглица и расељених лица. - Обезбјеђење трајних рјешења обновом стамбених јединица повратника Довођењем у везу изналажења могућих трајних рјешења кроз реконструкцију и повратак трајно се стамбено збрињавају расељена лица која се врате. Осим тога, процјењује се да би у коначности могла престати потреба за значајним постотком алтернативних привремених смјештајних капацитета, што би сразмјерно релаксирало, тј. растеретило ентитетске и кантоналне буџете из којих се финансира смјештај расељених лица. Посљедично, средства ангажована за ове намјене могла би се усмјеравати на друге потребе, укључујући друга трајна рјешења и социјално становање лица у стању потребе за стамбеним збрињавањем; међутим, активности на том плану не могу чекати завршетак програма реконструкције јер је много људи у колективним центрима крајње угрожено и њима је неопходна неодложна, заиста ургентна, подршка. Специфичније, програмима за стамбено збрињавање у оба ова правца реконструкцијом којом се омогућава повратак као и алтернативним трајним рјешењима у мјесту расељења - трајно би се ријешило питање смјештаја за двије трећине од укупног броја расељених лица садашњих корисника колективних облика збрињавања, што би омогућило потпуно укидање оваквих облика смјештаја било да се ради о њиховом затварању или промјени намјене. Међутим, сасвим се извјесно може очекивати да ће утврђивањем осталих критерија за добивање помоћи у реконструкцији сходно важећој законској регулативи, одређени број расељених лица неминовно морати бити искључен из ове опције. Ово се односи и на случајеве када ситуација на терену директно онемогућава провођење пројекта реконструкције, као што је нпр. минирано подручје, немогућност транспорта грађевинског материјала до локалитета реконструкције због девастираних и пропалих путних комуникација, те када је друга комунална инфраструктура (водовод, канализација, 14

15 струјна мрежа) потпуно уништена или озбиљно оштећена. Сāмо стамбено збрињавање, дакле, није довољно за трајно рјешење; неопходан је мултисекторални свеобухватни и обједињени приступ овом питању. - Расељена лица за која се трајна рјешења не могу обезбиједити реконструкцијом Ипак, очигледно је да се за одређени број расељених лица, питање трајног смјештаја неће моћи ријешити реконструкцијом њихових пријератних стамбених јединица. То се прије свега односи на оне чији је статус расељеног лица ревидиран на основу заштите, хуманитарних и других разлога, као и лица са посебним потребама јер је у процесу (ре)регистрације евидентирано да, нажалост, не мали број расељених лица у БиХ, припада посебно рањивим категоријама становништва, као што су: тјелесно и ментално онеспособљена лица, хронични болесници, породице са једним родитељем, дјеца без родитеља, старија лица без средстава за живот и остала лица која имају објективне разлоге због којих се не враћају. У оваквим случајевима неопходно је, на посебно сензибилан начин, приступити изналажењу трајних рјешења, било кроз смјештај у установе специјалне намјене или провођењем далеко комплекснијих програма помоћи него што су само пројекти реконструкције стамбених јединица. Када се изузму расељена лица за која се, у најбољем случају, могу изнаћи трајна рјешења кроз реконструкцију, за преосталих око расељених лица, што чини приближно 36% расељене популације у БиХ, потребно је трагати за неким другим видом стамбеног збрињавања, било да се ради о рјешавању стамбених питања у пријератним мјестима пребивалишта, било да се ради о интеграцији у мјестима расељења, за што се као основни критериј може користити (не)постојање жеље за повратком. Од овог броја, за око расељених породица/ лица која су изјавила жељу за повратком у пријератна пребивалишта, потребно је трагати за изналажењем рјешења у оквиру ове опције. Ипак, није занемарив ни број оних који нису сигурни, а таквих је око породица/4.300 лица, за која могућност стамбеног збрињавања у пријератним пребивалиштима може бити пресудан фактор у доношењу позитивне одлуке о повратку. Ова популација нипошто не смије остати на маргинама напора за изналажење адекватних, трајних рјешења, посебно када се узме у обзир да је готово половина укупног броја свих преосталих расељених лица у потреби за трајним рјешењима раније живјела са родитељима. Из претходно реченог, као незаобилазан закључак, намеће се оцјена да се ради о новоформираним породицама и/или домаћинствима која нису посједовала имовину. - Потреба за локалном интеграцијом Од укупног броја расељених породица у БиХ, готово четвртина носилаца домаћинстава је у процесу (ре)регистрације експлицитно изјавила да се не жели вратити у своје пријератно пребивалиште. Највећи број њих расељен је на подручју РС, што се односи на око породица, укупно око лица, односно око 89% свих оних који не желе да се врате, нешто изнад 10% (око породица/2.700 особа) на подручју ФБиХ, а преосталих, незнатно изнад 1% (око 100 породица/300 особа), на подручју Брчко дистрикта БиХ. Структура расељених лица која се не желе вратити у пријератна пребивалишта према мјесту расељења у највећој мјери одражава и националну структуру, са стопроцентним бројем Срба у РС и Брчко дистрикту БиХ, док су у ФБиХ двије трећине укупног броја оних који искључују опцију повратка Бошњаци, преостала трећина Хрвати, а број осталих је незнатан. Дакле, за приближно породица/ расељених лица, на основу лично исказаних жеља, постоји потреба изналажења трајног рјешења кроз неки облик интеграције у мјестима расељења. 15

16 За процјену потребних средстава за трајно стамбено збрињавање и асистенцију расељеним лицима у случајевима локалне интеграције потребно је направити детаљну анализу свих релевантних показатеља, али у том контексту било би неопходно сагледати далеко обухватнији број фактора који утичу на њихову социјалну ситуацију него што је то доступно у бази података о расељеним лицима која је на располагању и коју су надлежна тијела комплетирала и користила као поуздан алат унутар процеса реконструкције и повратка у БиХ. 4. Стање безбједности Потпуна слобода кретања, као и лична и имовинска безбједност, спадају међу најважније предуслове за трајно рјешење. С тим у вези, приоритетан задатак и одговорност државе, ентитета, кантона и локалних заједница је да омогуће свим избјеглицама, расељеним лицима и повратницима уживање физичке безбједности и приступ њиховим основним грађанским и људским правима и слободама без било какве дискриминације или ризика од повреде. Период непосредно након потписивања Дејтонског мировног споразума, уз присутан страх расељених лица и повратника, поготово припадника тзв. мањинских народа, који су били суочени са ризицима по њихову личну безбједност, карактерише и недостатак кадровских и логистичких капацитета и ресурса безбједносних структура. То је био период великог неповјерења које су повратници имали према безбједносним структурама, али и према становништву у локалним заједницама из којих су избјегли и одлучили се вратити на то подручје. Важећим законским и подзаконским актима је прописано да надлежна ентитетска министарства унутрашњих послова, евиденције о извршеним кривичним дјелима и прекршајима воде јединствено за све грађане БиХ, тако да специфични показатељи за повратнике и њихову имовину нису доступни. Данас је стање безбједности у земљи, генерално гледано, задовољавајуће, што потврђују и званично презентовани подаци надлежних институција. Овакав став заједнички дијеле представници Министарства за људска права и избјеглице, представници ресорних ентитетских институција, представници ЕУПМ-а, UNHCR-а и других међународних организација. Међутим, стварни и потенцијални мањински повратници указују на то да су пријетње или перципиране пријетње по њихову физичку безбједност и даље значајан фактор за доношење одлуке о повратку. Дакле, мада се свеукупна ситуација битно побољшала, још увијек се не може закључити да безбједност више не представља препреку процесу повратка Протуминске активности као елеменат безбједности Поред начелне констатације о задовољавајућем стању безбједности, посебно охрабрује побољшање ситуације у области деминирања, које се одвија реализацијом утврђених стратешких циљева и задатака, а у складу са правним оквиром из којег произилазе, надлежностима за поступање и расположивим буџетима. Све те позитивне активности су резултирале тиме да се број настрадалих од заосталих минско-експлозивних средстава, из године у годину, значајно смањује. Веома су застрашујући подаци да су од године до краја године у Босни и Херцеговини од мина страдале особе. Од тог броја, у периоду од године до сада страдало је лица, од чега 472 смртно. Укупан број жртава повратника је 204, што представља 12,7% у односу на укупан број страдалих од године. 16

17 У истом периоду, у Босни и Херцеговини деминирано је м2, са досадашњом годишњом продуктивности операција деминирања од око 11 милиона м2, а иста продуктивност се очекује у наредном стратешком периоду. Укупна преостала сумњива површина износи око км2 или приближно 3,68% територије Босне и Херцеговине, усљед чега је Босна и Херцеговина, нажалост, и даље земља са највећим минским проблемом у Европи. 5. Стање комуналне и социјалне инфраструктуре Потребе за обновом оштећене и уништене инфраструктуре у повратничким насељима у директној су вези не само са могућностима повратка него и са његовом одрживости. Искуства стечена у годинама које су иза нас упозоравају на чињеницу да провођење пројеката обнове инфраструктуре често није било праћено реализацијом пројеката обнове стамбеног фонда, али и обрнуто. У годинама непосредно након рата није било системског и синхронизованог приступа у провођењу пројеката обнове инфраструктурних и стамбених објеката, тако да доступна средства у многим случајевима нису трошена у складу са стварним потребама и приоритетима. Такође, сами донатори су често усмјеравали донације у складу са својим критеријима. Овако неселективан приступ имплементацији инфраструктурних пројеката, који није препознавао праве приоритете на терену, резултирао је појавом обновљене инфраструктуре, а необновљених стамбених јединица у појединим повратничким насељима, с једне, и обновљених, а неусељених стамбених јединица на другим подручјима, усљед непостојања основне инфраструктуре, с друге стране. Подаци прикупљени од свих општина у БиХ упућују на доста неуједначено стање инфраструктуре у БиХ. Тако, док у неким мјестима више уопште не постоји комунална и социјална инфраструктура, на појединим подручјима ситуација је далеко повољнија, јер су у мјестима повратка само дјеломично присутни мањи проблеми, који се односе, нпр., на довршетак путне, водоводне, канализационе, телефонске и електромреже и инсталација са пратећим садржајима и са прописаним заштитним појасом, док одређене средине готово да немају потешкоћа у задовољавању основних стамбених, економских, здравствених, образовних и културолошких потреба повратника. Свекупно, постојеће стање не задовољава основне потребе не само повратника него ни домицилног становништва. Међутим, овај проблем се далеко више одражава на повратнике и одлуке о повратку или останку на подручју пријератног пребивалишта. Стога, побољшање стања у овој области захтијева стратешки цјеловит приступ и планирање са посебним и циљаним освртом на повратничке просторе Електрификација као посебно значајан инфраструктурни елеменат По значају и утицају на живот и рад повратника и њихових породица, те далекосежним, негативним посљедицама на реализовани, али и планирани повратак - проблем недостатка електричне енергије у стамбеним јединицама повратника свакако надилази остале проблеме просјечне повратничке породице. Живот без електричне енергије није само живот без могућности одржавања минимума хигијенско-здравствених услова, немогућност покретања и развијања било каквог бизниса, потпуна информативна блокада која води социјалној искључености, него и озбиљно угрожавање људских права. И поред тога што је потписивање Споразума о поновном прикључењу стамбених јединица повратника на електродистрибуциону мрежу у БиХ из године, између Министарства за људска права и избјеглице БиХ, ресорних ентитетских министарстава и надлежних електропривреда, уз подршку OHR-а, UNHCR-а и OSCE-а, омогућило десетинама повратника поново прикључење на електромрежу, нажалост, овим Споразумом није било 17

18 могуће обезбиједити и задовољавајућу динамику електрификације, нарочито на локацијама веће и велике девастираности електромреже, односно удаљености потрошача од главних електроводова и мреже. Иако показатељи с терена упућују на то да је учињено доста позитивних помака у циљу рјешавања проблема електрификације локација/објеката реализованог и планираног повратка, имајући у виду преостале неријешене потребе, проблем електрификације захтијева много више системских напора, буџетских издвајања и добре воље свих релевантних учесника у БиХ. Тренутно у Босни и Херцеговини на електродистрибутивну мрежу није прикључено више од стамбених јединица на подручју 65 општина, у којима повратници живе у мраку од 2 до 6 година, а у неким случајевима чак и више од 10 година. Надаље, показатељи са терена кажу да ће више од половине преосталих стамбених јединица које треба обновити у сврху повратка требати озбиљне или веома опсежне интервенције на електромрежи. 6. Стање стамбеног фонда Од око 1,1 милион стамбених јединица у Босни и Херцеговини евидентираних посљедњим пописом становништва из године, у периоду између и године уништено је или оштећено око , што чини око 42% пријератног стамбеног фонда. Од овог броја, око стамбених јединица било је ниског степена оштећења (до 20% оштећења), највећи број, око , био је средњег степена оштећења (између 20 и 70%), а преко било је највишег степена оштећења до потпуне унишености (изнад 70%). Нажалост, уништавање стамбеног фонда настављено је и након потписивања мировног споразума, тако да је додатно, у периоду након године, девастирано готово стамбених јединица, од којих највећи број (преко 80%) на подручју садашње Федерације БиХ. До сада је у БиХ обновљено око стамбених једининица, што чини стопу обновљености од око 68%. Од овог броја, око стамбених јединица обновљено је на подручју ФБиХ, око на подручју РС, а око обновљено је на подручју Брчко дистрикта БиХ. Процјењује се да је близу двије трећине, односно око стамбених јединица обновљено разним видовима међународних и домаћих донација, док је преостала трећина, углавном мање оштећених објеката, санирана приватним средствима власника и носилаца станарског права. На основу података прикупљених на терену од надлежних општинских служби, још је око необновљених стамбених јединица у БиХ, односно 32% од укупног оштећеног и уништеног стамбеног фонда. Највећи број ових стамбених јединица је високог степена оштећења, до потпуне девастираности. На подручју Федерације БиХ још је око стамбених јединица које нису обновљене, што чини стопу од 26% уништеног и оштећеног стамбеног фонда у ФБиХ, у РС око , што чини стопу од 48%, док је око необновљених стамбених јединица, што чини стопу од 20% уништеног и оштећеног стамбеног фонда, на подручју Брчко дистрикта БиХ Потребе за приоритетну санацију дијела стамбеног фонда Босна и Херцеговина се стратешким рјешењима опредијелила за приоритетну санацију дијела стамбеног фонда који је потребно обновити у сврху повратка. За ове намјене 18

19 потребно је обновити оквирно око стамбених јединица, односно око једне трећине преосталих уништених и оштећених стамбених јединица у БиХ. Стављањем у корелацију броја потенцијалних корисника помоћи, степена оштећености стамбених јединица у општинама повратка и просјечних трошкова санације индивидуалних стамбених објеката у циљу обезбјеђења стандардног минимума стамбених услова, Министарство за људска права и избјеглице БиХ је процијенило да је за потребе приоритетне реконструкције у сврху повратка у БиХ, неопходно обезбиједити око 600 милиона КМ. Након што се држава у значајној мјери успјела суочити са проблемом обнове индивидуалних стамбених јединица, а уједно је ријешила и дио потреба у обнови зграда заједничког становања, иако је овај сегмент каснио у односу на обнову појединачних стамбених јединица, сада се велики акценат треба ставити и на довршетак обнове зграда у БиХ. На основу систематски прикупљених званичних информација са терена, утврђено је да на подручју 64 општине у БиХ укупно око 450 стамбених зграда још увијек није у потпуности санирано, са око станова у овим зградама који су усљед девастираности неусељиви. Иако то представља мање од 1% укупног стамбеног фонда из године који је био у друштвеној својини, димензије проблема у погледу износа средстава која су потребна за санацију овог дијела стамбеног фонда очигледно су велике. Разлог су, прије свега, значајно виши просјечни трошкови санације по стамбеној јединици у колективним зградама него што је то у индивидуалним стамбеним јединицама Потребе за реконструкцијом стамбеног фонда у сврху повратка Обнова стамбеног фонда за потребе повратка треба се посматрати и у контексту обезбјеђења само једног од основних предуслова за повратак, а не као довољан услов одрживог повратка, за што је евидентно потребан интегралан и интегрисан приступ у провођењу опсежних мјера одрживости, које су веома уско везане за укупан економски и социјални опоравак и развој. Претходно се Босна и Херцеговина стратешки опредијелила за приоритетну санацију стамбеног фонда у сврху повратка (циљ 3.). Два су релевантна извора података о потенцијалним корисницима помоћи у сврху повратка: - База података о регистрованим/потенцијалним корисницима помоћи за обнову и повратак - База података настала у процесу ревизије статуса расељених лица На основу информација доступних у ове двије базе података, а у циљу обезбјеђења једног од основних предуслова за повратак, оквирно око захтјева за реконструкцијом стамбених јединица још увијек није ријешено. Како би се утврдили поуздани и прецизни показатељи о потребама за реконструкцију, неопходно је унапређење базе података о регистрованим/потенцијалним корисницима помоћи, што ће резултирати утврђивањем стварног броја, распореда, степена оштећења и оквирних трошкова санације преосталих уништених и оштећених стамбених јединица које је потребно обновити за она расељена лица која се желе вратити. - Потенцијални корисници помоћи за реконструкцију База података о регистрованим/потенцијалним корисницима помоћи за обнову користи се као најпоузданији показатељ потреба. 19

20 Тренутно је у бази података регистрирано око породичних захтјева за помоћ у обнови за око лица, од чега се око захтјева (53%) односи на потребе за реконструкцију на подручју ФБиХ, око (43%) на подручју РС и око (3%) на подручју Брчко дистрикта БиХ. У националној структури потенцијалних корисника помоћи, око 44% потенцијалних корисника су Бошњаци, око 13% Хрвати, око 38% Срби, осталих је око 3%, док у мање од 1% случајева подносиоци захтјева за регистровање нису означили националност. Надаље, значајни подаци могу се добити и у односу на структуру са становишта категорије расељеничког/избјегличког статуса. Потребно је, прије свега, истакнути да се категорија овдје користи чисто као технички термин, како би се могла компарирати различита ситуација у погледу структуре расељених лица и избјеглица према мјестима тренутног боравка у односу на мјеста пријератног пребивалишта. Овдје је посебно значајно напоменути како се све категорије воде према наведеним критеријима, независно од формално-правног статуса избјеглица, расељених лица и повратника, односно одражавају де фацто стање избјеглиштва или расељења, како слиједи: - готово половина свих регистрованих потенцијалних корисника бораве унутар својих пријератних општина пребивалишта. Они су или повратници или интерно расељена лица у домицилним општинама и траже помоћ за довођење својих ратом оштећених и уништених стамбених јединица у функцију кориштења и повратка, - око 37% регистрованих потенцијалних корисника су расељени из једног ентитета у другом, овдје се углавном ради о потенцијалним мањинским 1 поврацима и - око 15% су избјеглице из БиХ, а највећи број њих је у сусједним земљама региона (Хрватској и Србији). Претходно исказани вид рашчлањења структуре према категоријама може бити од изузетног значаја у идентификовању проблема на које се треба усмјерити у предлагању адекватних трајних рјешења за различита подручја у БиХ, а исто тако, може бити користан и приликом планирања буџета надлежних органа на различитим нивоима власти у БиХ, посебно у сврху њихове ефикасне међусобне координације у изналажењу трајних рјешења за избјегла и расељена лица у циљу спровођења Анекса VII Дејтонског мировног споразума. Напримјер, према важећој Стратегији, држава би требала бити одговорна за финансирање прекограничног и међуентитетског повратка, а ентитети за финансирање осталих категорија, било да се ради о расељености унутар исте општине или унутар самог ентитета боравка који је уједно и ентитет повратка. То значи да би на основу изнесених показатеља о потенцијалним корисницима помоћи учешће у финансирању заједничких пројекта реконструкције индивидуланих стамбених јединица у сврху повратка требало бити у готово једнаком омјеру из државног буџета и из буџета ентитета и Брчко дистрикта заједно. 1 Мањински повратак је чисто технички термин који се односи на особе које се враћају у општине свога пријератног пребивалишта у којима тренутно преовладава(ју) неки други конститутивни народ(и). 20