Prirodna bogatstva Srbije OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE MALE HIDROELEKTRANE. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

Transcription

1 Prirodna bogatstva Srbije OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE MALE HIDROELEKTRANE Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

2 МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ МАЛЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ Аутори Милисав Петковић, дипл. инж. др Бојан Ивановић, дипл. ел. инж. Београд, 2006.

3 ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ МАЛЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) iic@ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Заменик главног уредника: Уредник едиције: Слободан Гавриловић Драган Белић др Радуле Тошовић Аутори: Редакција: Милисав Петковић, дипл. инж. др Бојан Ивановић, дипл. ел. инж. Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Evro Giunti, Београд ISBN

4 Сажетак Србија се суочава са све већим проблемом дефицита електричне енергије због чега је приморана да је из године у годину све више увози. Оваквом стању допринела је политика развоја електроенергетике у Србији, која је била усмерена на проучавање и изградњу електроенергетских објеката на великим рекама, односно у регионима који обилују резервама угља са површинском експлоатацијом. И са становишта улагача, ови објекти великих снага су имали предност, тако да је енергетски потенцијал малих речних токова остао у другом плану. Занемаривање природних потенцијала појачано је и вишегодишњим опредељењем за увоз јефтине енергије, као што су била течна горива. Демократска странка се интензивно бави овом проблематиком и предлаже решење: хитно подстицање развоја малих хидроелектрана као обновљивих, трајнијих, економичнијих, еколошки чистих и непресушних извора којима Србија располаже. И да не заборавимо: свако одлагање градње малих хидроелектрана чини да годишње, у Србији без покрајина, низ воду отекне преко милијарду шестсто милиона киловат сати електричне енергије, вредних више од осамдесет милиона евра! 3

5 Неискоришћени хидроенергетски потенцијали У Србији је, из наведених разлога, остао у доброј мери неистражен и готово потпуно неискоришћен хидроенергетски потенцијал, који би се сада могао искористити за изградњу малих хидроелектрана (МХЕ), тј. хидроелектрана инсталисане снаге до 10 MW. Разлози због којих Србија мора да покрене инвестиције у МХЕ су, верујемо, довољно убедљиви: Скупа електрична енергија у окружењу, с тенденцијом да у будућности буде још скупља. Инсталисана снага МХЕ, према катастру МХЕ у Србији без покрајина, износи приближно 450 MW, а процењена годишња производња била би око kwh. Катастар МХЕ Србије су, пре око 20 година, урадили Енергопројект и Институт за водопривреду Јарослав Черни. Значајан неискоришћен хидропотенцијал погодан је за изградњу МХЕ. Електране које раде у оквиру Електропривреде Србије (ЕПС) могу да произведу између 120 и 130 милиона kwh електричне енергије дневно у зимском периоду. Процењено је да би мањак електричне енергије у зимском периоду 2006/2007. године могао да буде око kwh, што је трећина производње електричне енергије која би се могла добити из МХЕ на територији Србије без покрајина. ЕПС је за зиму 2006/2007. године уговорио увоз ових kwh по цени која је око 25% већа од продајне цене електричне енергије на домаћем тржишту. Будући да се живот у савременом свету не може 4

6 замислити без електричне енергије, неопходно је прећи на изворе који ће трајати дуго, можда чак и заувек, и у том погледу значај МХЕ је изузетно велики. Од до данас није изграђен ниједан производни енергетски објекат. То је довело до дефицита у производњи електричне енергије, који у зимском периоду износи око kwh. Тренд потрошње електричне енергије у Србији до године довешће, по текућим прогнозама, до дефицита од око 2,3 милијарде kwh годишње. Велики проблем трошења фосилног горива јесте што се на тај начин изазива и велико загађивање. Због тога би требало користити енергију која је мање штетна за околину, а опште је познато да су обновљиви извори знатно мањи загађивачи од необновљивих. Године 2002, у Јоханесбургу, Србија је потписала декларацију којом је предвиђено повећање учешћа обновљивих извора енергије у укупном билансу примарне енергије. У неким земљама се додатно опорезује употреба угља и стимулише прелазак на алтернативне изворе енергије (Република Србија још није потписала Кјото споразум). Еколошка анализа је показала да су локације за градњу МХЕ атрактивне са техничког и економског становишта, у основи прихватљиве и са становишта заштите човекове околине. Цена електричне енергије у Републици Србији ће неминовно, у наредном периоду до пет година, достићи вредност од пет евроценти по kwh. 5

7 Део тима за МХЕ, организован у оквиру Центра ресорних одбора Демократске странке, прошле године је обишао земље у окружењу (Словенија, Хрватска, Италија и Аустрија), како би се упознао са ценама опреме, као и са проблематиком везаном за изградњу МХЕ. Општи закључци тог студијског путовања су: Изградња МХЕ по kw инсталисане снаге у окружењу износи око евра. Трошкови изградње могу се поделити у три ставке: а) грађевински радови 70%, б) машинска опрема 20% и в) електроопрема 10%. У Босни и Херцеговини се тренутно гради око тридесет МХЕ, а у Македонији преко двадесет. У Словенији је до сада изграђено 420 МХЕ и више нема простора ни за једну. Изражено је велико интересовање појединаца и компанија за директно учешће у градњи МХЕ или у виду стратешког партнерства у изградњи на територији Србије. Један од услова који наводе инвеститори јесте потпис Кјото споразума. Наредне две слике приказују упрошћени приказ МХЕ и МХЕ на реци Ђетињи код Ужица. МХЕ на реци Ђетињи је изграђена и прва је електрана у Србији у којој је имплементиран трофазни наизменични систем. Данас, осим што производи електричну енергију, ова МХЕ представља и својеврсну туристичку атракцију. 6

8 Упрошћени приказ МХЕ МХЕ на реци Ђетињи код Ужица 7

9 Неискоришћени потенцијал малих хидроелектрана у Србији Евидентирани потенцијал МХЕ, по регионима и сливовима, као и карта са неким локацијама, показују где се све могу изградити МХЕ релативно велике инсталисане снаге, односно преко 3 MW. Ови подаци представљају грубу, али једину постојећу процену хидропотенцијала. Важно је напоменути и то да постоји одређени број локација које нису евидентиране, пре свега зато што у време овог истраживања нису постојали прилазни путеви овим потенцијалима. 8

10 Мапа са локацијама већег потенцијала 9

11 На претходној слици су круговима означене локације на којима се могу изградити МХЕ инсталисане снаге веће од 3 MW. Вредност инвестиције у МХЕ снаге 3 MW износи око 4,5 милиона евра. Наредни дијаграм приказује процентуални приказ укупног неискоришћеног хидропотенцијала у зависности од инсталисане снаге на појединим локацијама. Из њега се види да се највећи неискоришћени потенцијал налази на локацијама инсталисане снаге мање од 1 MW. Проценом су обухваћене локације дате у Катастру малих хидроелектрана на територији Србије ван САП (према подацима Енергопројекта и Института Јарослав Черни). У Катастру је идентификовано око 850 потенцијалних локација за капацитете од 100 kw до 10 МW. Удружење малих произвођача Енергосистем процењује да постоји још најмање 500 интересантних локација мимо ових из Катастра. 10 Шематски приказ потенцијалних локација

12 Инсталисана снага МХЕ може се грубо проценити према следећем обрасцу: P[kW] = 8 x Q[m 3 / sec] x h[m], при чему је: Q проток воде а h висинска разлика од водостана до машинске сале. Пример: инсталисана снага за Q =300l/sec = 0.3m 3 /sec и h = 100 m износи: P = 8 x 0.3 x 100 = 240 kw. Претходни образац не даје процену произведене електричне енергије, већ процену инсталисане снаге. Неке хидроелектране мање инсталисане снаге могу произвести више електричне енергије од хидроелектрана веће инсталисане снаге ако имају равномернији годишњи протицај. Техничка и финансијска изводљивост сваке појединачне МХЕ је, осим цене енергије, условљена карактеристикама саме локације. Главне препреке које могу утицати на даљи развој МХЕ у Србији повезане су са недостатком просторних и енергетских планова, на државном и локалном нивоу, али и са неразвијеном подзаконском регулативом. Кјото споразум се само успут спомиње у стручној јавности и на појединим симпозијумима, али ништа конкретно није урађено да дође до потписа Кјото споразума, који би потенцијалним инвеститорима омогућио минималну сигурност при улагању средстава током изградње енергетских објеката. Техничке препоруке, које су прилично строге и 11

13 одударају од прописа у земљама Европске уније, као и други подзаконски акти, укључујући и непотписане међународне уговоре (пре свега Кјото споразум) озбиљан су разлог што у Србији нема инвестирања у нове енергетске објекте. Тако у последњих двадест година ниједан нови енергетски погон није изграђен, што указује на лоше стране наше данашње енергетске политике. Посебан проблем је прегломазна администрација и скупа процедура да се започне градња МХЕ, што резултира тиме да садашњи пионирски подухвати у изградњи МХЕ теку стихијски и без правог стратешког приступа. Политика Демократске странке у области обновљивих извора Демократска странка је у својој политици у области електроенергетике дала приоритет обновљивим изворима електричне енергије, следећи при томе пример напредних европских држава. Велики напор се улаже у едукацију становништва и стручног кадра који одбија да прихвати да се дефицит у електричној енергији може значајно смањити, ако не и решити, изградњом обновљивих извора електричне енергије. Путем јавних трибина и саопштења, у јавност се упућује порука шта све иза себе оставља неконтролисана експлоатација нискокалоричног лигнита, а да се при томе не користе обновљиви ресурси који нам стоје на располагању. 12

14 Демократска странка на делу: Округли сто тима ДС и Удружења малих произвођача Енергосистем, расправа на тему МХЕ у Бајиној Башти (слева надесно: Слободан Петровић, Милисав Петковић, др Бојан Ивановић и Радисав Матић) У више наврата наглашено је шта све мора бити урађено на државном нивоу, како би се створили услови и отворила врата инвестицијама у обновљиве изворе. Демократска странка предлаже: 1. Доношење подзаконских аката предвиђених Законом о енергетици која ће омогућити обновљивим изворима стицање статуса повлашћеног произвођача. 2. Успостављање кредитно-гаранцијског механизма којим би држава банкама дала гаранције за кредите ради изградње МХЕ. На овај начин би банке давале кредите за МХЕ са повољним каматама и грејс периодом, а хипотека би била стављена на енергетски објекат (МХЕ) у изградњи. 3. Израда просторног плана треба да буде обавеза општине, а не инвеститора. 13

15 14 4. Формирати у ресорном министарству канцеларију која би била задужена за спровођење комплетне процедуре за добијање свих сагласности и дозвола, као и за прибављање свих неопходних информација. 5. Свака општина би требало да има свог енергетског менаџера који би имао све информације о производњи, потрошњи, губицима, потенцијалним могућностима производње и могућим уштедама. Његово задужење би било да помаже инвеститорима у прикупљању свих неопходних докумената и решавању текућих проблема. 6. Расписивање тендера за концесије на одређеним локацијама. Након добијања концесије склапа се уговор између инвеститора и државе и дефинишу се термини и динамика за израду идејног и главног пројекта, почетак и завршетак радова и пуштање у рад. Влада је та која инвеститору обезбеђује све неопходне услове. 7. Свака општина би, за случај немогућности решења имовинско-правних односа, имала механизам да изградњу МХЕ прогласи за виши интерес и власницима откупи имања по економској цени. Поступак добијања дозвола, мишљења, сагласности и решења за изградњу, прикључење и пуштање у погон МХЕ Кроз какву процедуру, у садашњим условима, мора проћи инвеститор да би добио сва документа потребна за изградњу, прикључење и пуштање у погон

16 МХЕ? Ова процедура је непознаница и стручним круговима и заинтересованим инвеститорима. Због тога јој је и посвећено читаво једно поглавље. 1. Израда студије са неопходним подлогама (хидрометеоролошким, геодетско-геолошким и сеизмичким) за одређени слив и за конкретну микролокацију. Овом студијом се добијају следећа мишљења: мишљење Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), мишљење Регионалног водопривредног центра (Нови Сад, Београд или Ниш) и мишљење од Министарства за науку и заштиту животне средине. 2. Након израде генералног или идејног пројекта, упућује се захтев Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду за водопривредне услове. 3. По изради главног пројекта Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду, упућује се захтев за сагласност за градњу МХЕ. Главни пројекат мора да се управља према: водопривредним условима које је прописало надлежно министарство, условима које прописује закон о изградњи објеката и по изради главног пројекта мора да нађе ревизоре који ће сачинити и поднети извештај о техничкој контроли и исправности. 15

17 4. Кад се заврши главни пројекат, упућује се захтев за сагласност Министарству за науку и заштиту животне средине. 5. Затим, посебним захтевом треба тражити урбанистичке услове од надлежног општинског органа (Завод за урбанизам и архитектуру или Завод за урбанизам и просторни план, све у зависности од тога како су ти заводи дефинисани по појединим општинама). 6. Након израде урбанистичког пројекта, упућује се захтев за урбанистичку дозволу надлежном општинском органу (Завод за убанизам и архитектуру или Завод за урбанизам и просторни план). 7. Потврду о испуњености урбанистичких услова даје надлежна комисија коју формира Завод за урбанизам и архитектуру или неки други општински орган који је за то надлежан. 8. На основу потврде о испуњености урбанистичких услова добија се урбанистичка сагласност од истог надлежног општинског органа. 9. Од надлежне локалне електродистрибуције траже се технички услови за прикључење на електродистрибутивну мрежу. 10. По испуњењу ових услова, које утврђује комисија формирана од надлежне електродистрибуције, тражи се дозвола за пуштање у експлоатацију МХЕ. 16

18 11. Пре изградње прибавити доказ о праву својине на земљиште. Ако је земљиште водопривредно, онда прибавити потврду о праву коришћења на одређени временски период, према важећем Закону о концесијама. 12. Прибавити мишљење надлежног органа унутрашњих послова на локалном нивоу о заштити од пожара. За ту сврху неопходно је урадити елаборат. 13. Прибавити одређене сагласности и мишљења специфичног карактера за општину ако то она захтева. 14. На основу свих ових мишљења и сагласности добија се грађевинска дозвола коју издаје надлежни општински орган. Пре почетка експлоатације МХЕ неопходно је: 1. Израдити пројекат изведеног стања из главног пројекта, са унесеним изменама, ако их има. 2. Извршити геодетско снимање објекта. 3. Прибавити доказе о квалитету изведених радова и уграђене опреме од комисије коју формира надлежни општински орган. 4. Прибавити извештај комисије која је извршила технички преглед објекта. 5. Добити мишљење надлежног општинског јавног предузећа за комуналне радове. 6. Прибавити водопривредну дозволу или потврду 17

19 од Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, према важећем закону о водопривреди. Захтев за добијање ове дозволе или потврде упућује се када МХЕ буде спремна за погон, односно када добије дозволу за експлоатацију. 7. Добити противпожарну сагласност од органа унутрашњих послова на локалном нивоу. 8. Надлежна комисија, коју формира локално електродистрибутивно предузеће, проверава да ли су испуњени сви услови прикључка МХЕ на мрежу, у складу са решењима из главног пројекта. Пре формирања комисије предати пројекат изведеног стања са решењима надлежној електродистрибуцији (нпр. Електросрбија Краљево) која проверава да ли су испуњени сви услови прикључка МХЕ на мрежу са условима које је прописала локална електродиструбуција. 9. Сачинити уговор са локалном електродистрибуцијом о испоруци електричне енергије. Након добијања свих претходно наведених докумената МХЕ се може пустити у погон. У неколико тачака, према наведеној процедури, треба додати неколико објашњења: По добијању мишљења од РХМЗ-а и регионалног водопривредног центра, захтевом треба тражити од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (Републичке дирекције за воде) решење о издавању водопривредних

20 услова. Уз захтев поднети следећу документацију: мишљење одређеног водопривредног центра ЈВП Србијаводе, мишљење РХМЗ-а из Београда, мишљење ЈП Србијашуме, мишљење регионалног или општинског центра за заштиту животне средине, сагласност одређене СО да се могу градити такви објекти на предметној локацији, мишљење о ситуационој позиције локације. 2. Упутити захтев локалној електродистрибуцији за прикључак на електродистрибутивну мрежу, а на основу овог захтева локална електродистрибуција издаје решење о прикључку, сходно правилнику дистрибутивне мреже, које мора да садржи: енергетске услове, техничке услове, услове за паралелан рад са електродистрибутивном мрежом, све неопходне заштите, економске услове, остале услове и образложење. Улога државе Улога државе је пресудна за изградњу МХЕ. Она се на првом месту огледа у доношењу подзаконских аката који ће омогућити да МХЕ стекну статус повлашћеног произвођача електричне енергије, а самим тим и право на царинске, пореске и друге олакшице. 19

21 Република Србије треба да, ради решавања дефицита у снабдевању електричном енергијом, успостави кредитни механизам који ће омогућити инвеститорима у МХЕ да добију кредите са прихватљивом каматном стопом и довољно дугим грејс периодом. На наредним сликама је приказана МХЕ у изградњи, чији је власник Слободан Петровић, а која ће морати да сачека боља времена да би била завршена. Осим недостатка кредитног механизма, компликована и дуготрајна процедура изградње МХЕ представља главни камен спотицања. Република Србија мора да формира орган који ће процедуру за изградњу МХЕ максимално поједноставити и убрзати. Први конкретан корак који би држава требало да направи, у циљу стимулисања изградње МХЕ, свакако је студија која би ажурирала постојећи катастар МХЕ. Нови катастар би садржао решења за оптимално искоришћење свих водотока где се могу градити МХЕ. 20

22 Чекајући боља времена: Радови на МХЕ Слободана Петровића заустављени су због немогућности узимања одговарајућег кредита. Петровић је до сада уложио преко евра сопствених средстава. Како сада ствари стоје, држава и њена администрација представљају главну препреку инвестицијама у МХЕ. Тренутно постоји више од две стотине захтева у Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду, односно Дирекцији за воду. Све то чека на решење о водопривредним условима. На пример, фирма ЕКО ЕИ из Владичиног Хана започела је изградњу три МХЕ и уложила преко евра у откуп земљишта, израду пројекта и прибављање почетне документације. Већ пет месеци посао на изградњи МХЕ је у застоју јер је Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду зауставило издавање свих водопривредних аката. На наредној 21

23 слици је приказан одговор ЈВП Србијаводе на захтев Миленка Ристановића (потпредседник Удружења малих произвођача Енергосистем) за издавање водопривредних услова. 22

24 Закључак Ово је само један у низу примера политике државе према МХЕ и обновљивим изворима енергије у целини. Демократска странка ће, у складу са својом политиком у области енергетике, а након преузимања ингеренција над надлежним министарствима, нарочито Министарством рударства и енергетике, учинити све да обновљиви извори енергије добију приоритет, какав већ имају у државама чланицама ЕУ. Све што смо навели има један једини циљ: решавање дефицита у снабдевању електричном енергијом преко обновљивих извора. Бесмислено би било да бесомучно раскопавамо Србију зарад нискокалоричног лигнита или да градимо нуклеарне електране, а да не користимо потпуно еколошки чисте и непресушне изворе који Србији стоје на располагању. Прилог: Коментар Закона о енергетици Јавна расправа, припрема и усаглашавање Закона о енергетици са европским стандардима и прописима трајала је две године. Закон је, са малим изменама, усвојен у Народној скупштини Главна новина у Закону је дозвољена конкуренција произвођача и разбијање монопола ЕПС. Једна од добрих тачака постојећег закона, која иде у прилог енергетској конкуренцији у нашој земљи, свакако је раздвајање система, односно јасни односи 23

25 између производног, преносног и дистрибутивног сегмента. Да би се, у перспективи, грађанима Србије обезбедило уредно и квалитетно снабдевање електричном енергијом, Закон је усаглашен са европским законима и прописима. У Закону је посебно место посвећено, први пут од 1945, могућностима за градњу и инвестирање у МХЕ. Због будућих, заинтересованих инвеститора, посебно истичемо следеће тачке у Закону: 1. Енергетске дозволе се прибављају при изградњи и реконструкцији објеката за производњу електричне енергије инсталисане снаге преко 1 МW (89% потенцијалних електроенергетских локација, по приказаној шеми, припадају онима до 1 МW). Овај податак говори да енергетска дозвола није потребна за све енергетске објекте који би се градили, а чија инсталисана снага не прелазе 1 МW. Такође, за инвестирање и градњу нових постројења и МХЕ снаге до 1 МW потребна је само грађевинска дозвола која се издаје на општинском нивоу. 2. Оно што закон говори о енергетској дозволи, то исто важи и за енергетску лиценцу: члан 44. став 5. каже: Лиценца није потребна при производњи електричне енергије за своје потребе, као ни за производњу електричне енергије у објектима снаге до 1 МW. 3. У члану 56. став 5. експлицитно је наведено: Енергетски субјекат је дужан да прикључи објекат произвођача електричне енергије на преносни, транспортни, односно дистрибутивни 24

26 систем, у року од 15 дана по уговору који је закључен. 4. У члану 81. став 5. стоји да енергетски субјекат може електричну енергију изнад уговорених количина за потребе тарифних купаца продавати на слободном тржишту електричне енергије. 5. Члан 84. такође се односи на будуће повлашћене произвођаче електричне енергије и каже: Повлашћени произвођачи електричне енергије су произвођачи који у процесу производње електричне енергије користе обновљиве изворе електричне енергије или отпад, произвођачи који производе електричну енергију у електранама које се у смислу овог закона сматрају малим електранама (а то су све садашње и будуће електране снаге до 10 МW). Статус повлашћеног произвођача у земљама ЕУ омогућава разне предности и привилегије у енергетском сектору, што стимулише потенцијалне инвеститоре да стекну тај статус. 6. Члан 86. став 2. каже: Повлашћени произвођачи електричне енергије имају право на субвенције, пореске, царинске и друге олакшице, у складу са законом и другим прописима којима се уређују порези, царине и друге дажбине, односно субвенције и друге мере подстицаја. 7. Чланом 166. став 1. утврђено је да ће акт о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне енергије бити донет најкасније годину дана након ступања Закона на снагу. Закон о енергетици је ступио на снагу 1. августа Са доношењем поменутог акта се, 25

27 из непознатих разлога, касни више од годину дана. Напомена: Сем овог закона, ништа више није учињено да се унапреди или примене законски прописи у погледу нових инвестиција, на велику штету, у првом реду, државе Србије. Занимљиво је да од подзаконских аката није донет ни четврти део од онога што је било неопходно. 26

28 Abstract Serbia is faced with a growing problem of lack of electric energy and is continually forced to increase import. Development policy of electrical energy industry which was directed towards research and construction of power stations on large rivers and regions abundant with coal reserves with surface exploitation, has greatly contributed to this state. From the investors point of view these large power plants had their advantages, but small river energy potentials were left unused. Longyear determination to import cheap energy such as liquid fuels enhanced neglect of natural potentials. Democratic Party deals comprehensively with this issue and proposes a solution: urgent stimulation of development of small hydroelectric power stations, as they represent renewable, more durable, highly economical, and environmentally clean (non-polluting), inexhaustible sources Serbia possesses. Not to mention that any postponing of the construction of small hydroelectric power plants causes one billion six hundred million kilowatt hours of electrical energy worth over 80 million euros to go down the rivers of Serbia! Превела: Светлана Томић 27

29 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна (497.11) библиотека Србије, Београд 000.0(000) ПЕТКОВИЋ, Милисав 000.0(000) Обновљиви извори енергије - мале хидроелектране / аутори Милисав Петковић, КУЗМАНОВИЋ, Бојан Ивановић. - Душан Београд : Демократска странка, Београдска Истраживачко-издавачки тврђава Наслеђе за центар, будућност / Душан Кузмановић 2006 Београд (Београд : Демократска : Evro Giunti). странка, 27 стр. Истраживачко-издавачки центар, 2006 : илустр. (Београд ; 15 cm. : Evro (Мала Giunti). библиотека 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије Србија 21 нови почетак) почетак. Природна богатства Србије) Тираж Abstract. Тираж Abstract. ISBN а) ISBN Предузетништво Приручници б) Запошљавање Приручници 1. Ивановић, Бојан COBISS.SR-ID а) Хидроелектране Србија COBISS.SR-ID

30 Posetite na{ sajt: