Prirodni resursi Srbije. Obnovqivi izvori energije SOLARNA ENERGIJA. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

Transcription

1 Prirodni resursi Srbije Obnovqivi izvori energije SOLARNA ENERGIJA Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

2 МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА Аутор Ненад Ђукић Београд, 2007.

3 ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) iic@ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Уредник едиције: Аутор: Слободан Гавриловић проф. др Радуле Тошовић Ненад Ђукић Редакција: Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Бранка Петровић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: ISBN Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Cicero print, Београд

4 Годишње земљи је довољно 20 минута сунца Сажетак Дугорочно гледано, тренутно највећи извори енергије (класични) постаће мање утицајни, али доминантни, а нада се полаже у нове, обновљиве изворе енергије који нуде решења за опстанак на нашој планети. То су сунце, ветар, биомаса, геотермална енергија, мали хидросистеми, енергија плиме и осеке, таласи океана... Ако се овима додају и хидроелектране, онда све то заједно чини фамилију обновљивих извора енергије. Сунчева енергија даје највећу могућност за замену класичних извора енергије. Као што је познато, а што класичари изузетно потенцирају, сунчева енергија има дневну/сезонску и географску зависност, тј. не може се сматрати континуираним извором енергије. Та особина, која се истиче као мањкавост сунчеве енергије, битна је само на локалном плану. На глобалном плану, она скоро и није битна због тога што је на Земљи распоред дан/ноћ, лето/зима, југ/север природно усклађен тако да омогућава да сунчеве енергије буде сваког тренутка довољно за задовољавање енергетских потреба данашњег света. Србија има ваљане могућности за производњу соларне енергије, које би до могла знатним делом да учествује у обезбеђивању укупно потребне енергије нашој земљи. 3

5 Увод Досадашња искуства у свету показују: У Израелу се сви власници кућа и станова законом обавезују да уграде систем за припрему топле воде. Ефекти оваквог закона (уз доследну примену) заиста су осетни: годишња уштеда електричне енергије применом соларних система је 8% од укупне потрошње енергије у Израелу. У Грчкој постављање пријемника сунчеве енергије није ствар престижа, већ потреба да се уштеди знатна количина електричне енергије, као и да се очува животна средина, пошто је ова технологија најбоља за примену у туристичким регионима. Последњи пример најбоље говори у прилог томе да је сунчева енергија применљива и за веће системе. Наиме, грчка влада је одлучила да направи највећу светску соларну електрану. Соларне ћелије на Криту, од године, обезбеђују струју за сто хиљада људи, а још у марту упаљене су прве сијалице. Укупна инвестиција за постројење на јужној обали острва Крит износила је 120 милиона долара. Скандинавске земље су, такође, нашле интерес да користе ову технологију, без обзира на доста неповољнији географски положај него што је то случај са Израелом, Грчком, или нашом земљом. Као пример може се навести Шведска, која је изградила централу са површином m 2 пријемника 4

6 сунчеве енергије. Овај систем испоручује топлу воду за 550 домаћинстава. Италијанска електродистрибуција дошла је до закључка да се уз помоћ соларних система штеди електроенергија, поготово у летњем периоду, када је струја јефтинија, а водене акумулације се чувају за зиму, када се електрична енергија продаје по вишој цени. У целој Западној Европи издвајају се значајна материјална средства за експериментална постројења најчешће у комбинацији са топлотним пумпама. Пре тридесетак година у САД нису била предвиђена средства за истраживање сунчеве енергије, док су већ године улагања износилa око 500 милиона долара. Велики значај примене сунчеве енергије огледа се и у свемирској технологији, коју су САД развиле скоро до савршенства. Србија је земља која има врло добре услове за коришћење сунчеве енергије. Али, требало би претходно утемељити општу енергетску политику за целу земљу, како би се на овај начин што пре приступило штедњи скупе увозне енергије. Међутим, за интервенцију државе на енергетском тржишту (пореском политиком, субвенцијама и другим мерама у корист сунчеве енергије) учешће сунчеве енергије било би, наравно, знатније, а до године могло би достићи и значајне проценте. Да би се ове процене оствариле, потребна су још многа, додатна истраживања. Соларни системи морају постати 5

7 економски прихватљиви и технички тако разрађени да могу производити много енергије која је јефтинија од других извора. Активни системи за грејање сунчевом енергијом У активне соларне системе убрајамо системе код којих је пријемник посебан елемент система у којем радни медијум принудно струји. То су, пре свега, системи са нискотемпературним пријемницима (до 200 C, мада најчешће до 100 C). Ови пријемници су нашли најширу примену у домаћинствима и туристичким објектима. Наша привреда већ располаже овом технологијом, али је потребно даље усавршавање јер се није улагало у развој преко 15 година! Будућност представљају пријемници са концентрисањем сунчевих зрака. Овде ће бити наведена анализа само за равне (нискотемпературне пријемнике). 6

8 Схема цевних водова Соларна припрема топле воде и подршка грејању соларним резервоаром SEM-1 и buffer-резервоаром SPU-1 1. Колекторско поље 2. Суд за одваздушавање 3. Сензор колектора 4. Регулација разлике температура (нпр. DigiSolar) 5. Група арматура пумпе 6. Проширење групе арматура пумпе 7. Славина за пуњење и пражњење 8. Buffer-резервоар SPU 9. Сензор резервоара соларног круга (buffer-резервоар) 10. Резервоар техничке воде 11. Сензор резервоара соларног круга (техничка вода) 12. Соларно подизање температуре повратног вода SRTA 13. Сензор buffer-резервоара соларно под. темп. пов. вода (SRTA) 14. Сензор темп. повратног вода соларно под. темп. пов. вода (SRTA) краки преб. вентил за соларно подизање темп. пов. вода (SRTA) 16. Сензор резервоара грејања 17. Грејни котао 7

9 Техно-економска анализа соларних система за припрему топле воде Соларни системи за домаћинства У оквиру ове анализе узимају сe потребе за четворочлано домаћинство. Усваја се да је температура воде на излазу (код потрошача): t vi = 40 C, док је температура воде у бојлеру t vb = 60 C. Прорачун се односи на подручје Београда за целу годину. 1. Улазни подаци Тv на излазу Тv у бојлеру 40 C 60 C 2. Одређивање потрошње топле воде и потребна топлотна енергија Број потрошача Потрошња топле воде (l) Укупно литара Потребна количина топл. Е (kwh/дан) ,49 3. Избор соларног бојлера Запремина бојлера (l) Топл. Е у бојлеру (kwh/ дан) 150 7,54 8

10 4. Добијена топлотна енергија из система Број ПСЕ Корисна површина (m 2 ) Укупно (m 2 ) Топл. Е добијена сунч. зрацима (kwh/дан/ m 2 ) 2 1,5 3 8,22 Из прорачуна се види да задате услове задовољава систем који се састоји из два пријемника сунчеве енергије (ПСЕ) укупне површине 3 m 2 и једног соларног бојлера од 150 литара са пратећом опремом. У табели 1 приказана је укупна количина топлотне енергије добијена сунчевим зрачењем, као и уштеде енергије које се могу реално остварити усвојеним соларним системом. Величине које се користе у табе ли су следеће: Q k количина топлот не енергије добијена сунчевим зра чењем; Q p потребна количина топлотне енергије; ЕЕ електрична енергија потребна за догревање; U уштеда електричне енерги је.

11 Табела 1 Годишње уштеде со ларног система за загревање воде у Београду Месец Qk Оp ЕЕ U U kwh/ месeц kwh/ месeц kwh/ месец kwh/ месец Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар Укупно: % У летњим месецима потрошња воде је за 20% већа у односу на зимски период, док је у мају и септембру већа за око 10%. Усвојени систем годишње може да уштеди: U = 2560,33 kwh/год. електричне енергије или 85,23% од укупно потребне количине топлотне енергије. Цена опреме, израде пројекта и надзора при уградњи овог система износи око ,00 динара (са урачунатим порезима). 10

12 Очигледно је да цена електричне енергије није реална јер не покрива ни основне материјалне трошкове производње. То практично значи да се расипа енергија пошто се потрошачи стимулишу да троше ову енергију чак и за грејање просторија! Да би се очувала производња електричне енергије, ако цена није довољна, онда Влада мора из буџета да одваја средства за ове намене, што свакако није решење на дужи рок. Такође, требало би узети у обзир и друге могућности стимулације купаца, али би у том случају било неопходно направити десетогодишњи план развоја енергетике, и то са ценама које ће бити на нивоу који дозвољава нове инвестиције и ревитализацију постојећих постројења. Тек тада се могу очекивати добри резултати примене алтернативних извора енергије, који се одликују, пре свега, високим инвестицијама. О могућим мерама и ефектима примене тих мера биће речи касније. Со ларни системи за веће потро шаче топле воде, као што су хо тели, одмаралишта, рестора ни, спортски центри, касарне, болни це, обданишта итд. у Србији не постоје. Тржишна ситуација у Србији Тржиште се последњих година смањује пре свега због: смањеног обима инве стиција, пада стандарда потрошача, недовољног или ника квог маркетинг производа, 11

13 12 неблаговременог развоја нових производа, лошег квалитета постојећих производа. Међу тим, иако се тржиште великих со ларних система сужава, па испада да га гото во и нема, могуће је радити на увозу соларних система у домаћинства. Највећи проблем је доказати економичност ових си стема. Уз одговарајући раз војни програм, велика улагања у маркетинг, могуће је конку рисати и на страном тржишту. Предлог мера за већу примену сунчеве енергије и других технологија које не загађују животну средину Произвођачи опреме Произвођачи опреме требало би да предузму следеће мере: Модернизација производног програма (побољшање постоје ће опреме и усвајање нових типова бољег квалитета и дизајна). Сарадња са институтима ради примене но вих технологија и израде нових типова колектора. Побољшање организације пословања и сма њење непотребних трошкова. Улага ње у маркетинг, како производа тако и услуга. Обезбеђење средстава које би најпре требало потражити код страних улагача. Сарадња са трговцима ради консигнационе продаје и заједничког наступа на тржишту.

14 Шта може да уради држава? Држава би требало да предузима следеће мере: Израда програма развоја енергетике и политике цена за десет година унапред, како би потрошачи имали довољно времена да се на време преоријентишу на друге изворе енергије. Активирање агенције за енергетску ефикасност, са центром на Машинском факултету у Београду. Овај центар би требало да обавештава јавност и привредне субјекте о могућим применама и предностима технологије која не загађује животну средину. Овластити институте (у сваком региону по један) да пропишу према светским стандардима параметре за опрему, као и њено атестирање, како би се заштитили купци од лошег квалитета. Пореске олакшице за домаће произвођаче опреме. Укидање пореза на опрему за технологије које не загађују животну средину (соларна, ветар итд.), минимално на десет година. Укидање пореза на профит предузећима за уговорене послове у вези са уградњом система који не загађују животну средину, минимално на десет година. Страним улагачима би требало гарантовани сигурност улога и услове под којима улажу новац, минимално на десет година. Доноше ње закона који би обавезали све инвеститоре нових објеката да уграде соларне системе 13

15 (или неке друге који не зага ђују животну средину) на свим местима где је то оправдано. Ослобађање плаћа ња царинских дажбина за увоз опреме која се не производи код нас (соларни панели, концентратори сунчеве енергије, итд.), као и друге опреме у случају да домаћи произвођачи опреме не покажу интересовање за ове програме. Очекивани ефекти примене мера Растерећење електроенергетског систе ма и мањи трошкови одржавања термоенергетских постројења Због нерационалног газдовања енергијом, доводи се у питање рад постројења за производњу и дистрибуцију енергије, а посебно због ниске цене електричне енергије. Значајно растерећење електроенергетског система може се очекивати у сектору домаћинстава, ако би се приступило уградњи соларних система. Очување животне средине У многим техно-економским анализама наводе се параметри који не узимају у обзир ефекте загађења животне средине, односно цену санирања последица коришћења класичних енергената. Посебан проблем представљају велики загађивачи које је тешко држати под контролом. 14

16 Сунчева енергија може у великој мери заменити увозне енергенте (лож уље, мазут), који се данас користе у већим објектима: хотели, одмаралишта, болнице, војни објекти итд. На периферији већих градова су најбројније приватне куће, које користе електричну енергију за загревање просторија и санитарне топле воде, што је крајње нерационално. Због неконтролисаног начина сагоревања енергената (дрво, угаљ, лож уље) овакви власници представљају и веће загађиваче него што су термоелектране. Ефекти загађивања које проузрокује термоелектрана дати су у анализи за велике системе. Коришћење електричне енергије је оправдано за градски превоз (тролејбуси и трамваји), опет због мањег загађења и уштеде девизних средстава. Утицај на привреду Уколико би се обезбедили повољни услови за стране инвеститоре, била би уведена и нова технологија. Развојем нових технологија, као и нових производних програма, стварају се услови за запошљавање радника свих структура. На овај начин решили бисмо више проблема: покретање производних погона, незапосленост, прилив свежег капитала, увођење савремених уређаја, повољне цене за домаће потрошаче, бољи стандард грађана... 15

17 Запослење у области обновљивих извора енергије Велики број трговинско-индустријских удружења у ЕУ вршила су процене потенцијала повећања употребе технологија обновљивих извора енергије (ОИЕ) и њихов утицај на повећање броја запослених. Процена тренутног броја запослених и тренда повећања броја запослених у индустријском сектору ветроенергетике добијена од европских удружења која се баве ветроенергетиком је представљена у табели 1. Сличне процене од стране удружења која се баве фотонапонским технологијама дата је у наставку. Табела 1. Процене повећања броја запослења по секторима Сектор Запослење Удружење Ветар до године ако се инсталира 40 GW (EWEA) European Wind Energy Association Соларни фотонапонски системи (ПВ) Биомаса до године ако се укуно инсталира 3 GW до године ако се биомаса у потпуности искористи (100%) (EPIA) The European Photovoltaic Industry (AEBIOM) The European biomass Association Соларни колектори (ESIF) The European Solar Industry Federation Извор: Бела књига Европске уније,

18 Утицај обновљивих извора енергије на запослење на нивоу Европске уније Током и године Европска комисија финансирала је пројекат ALTENER са циљем да се јасно сагледа и анализира ситуација у области обновљивих извора енергије, као и утицај на запошљавање у овој области до године. Главни резултати ове студије су: Предвиђен пораст производње енергије из ОИЕ је 2,4 пута у односу на претходни ниво из када је производња износила 440 TWh, на чак 1066 TWh у Ово значи да ће се удео ОИЕ у укупној производњи енергије повећати са 4.3% (1995) на 8.2% (2020). Предвиђања су да ће се отворити нових радних места до радних места се предвиђа у области ОИЕ без сектора биомасе, где би осталих радних места било отворено до ОИЕ су релативно захтевнији од конвенционалних технологија по броју запослених за производњу исте количине енергије. Највећи доприноси отварању нових радних места највише се осећају у областима агрокултуре и у производној индустрији. Конвенционална индустрија ће до године смањити број за послених за 2% због преласка на коришћење ОИЕ. Резултати студије директно су позитивни за различите интересне сфераме, укључујући регулаторна тела, индустрију обновљивих извора, регионалне и локалне 17

19 власти, инвеститоре, и помоћи ће стварању опште слике о могућности запошљавања од стране произвођача технологија обновљивих извора. Пораст нето запослености се дешава из више разлога: Производња у сектору обновљивих извора енергије захтева више радне снаге него у сектору конвенционалних извора енергије, при истој количини испоручене енергије. Производња у сектору обновљивих извора енергије користи мање увозних добара и услуга, а нарочито током свог оперативног рада. У анализи се подразумевало да развој извора биогорива не врши поремећај запосленост у конвенционалној агрокултури или шумарству. Субвенције су неопходне да би се обезбедило да се ОИЕ такмиче на тржишту раме уз раме са конвенционалним технологијама. Чак и када се користе разни модели позајмица уз не тако мале каматне стопе за развој и коришћење ОИЕ, они су у стању да изгенеришу отварање нових радних места. Основни сектори са могућношћу запослења Могућности запослења у сектору обновљивих извора енергије се могу сагледати у следећим гранама: 18 Производња дизајн и израда, мануфактура компоненти, склапање и реновирање; Израда пројеката широк спектар сектора који доприносе развоју пројекта извора обновљиве енергије, а укључује планере, истраживаче, финансије ре, осигурање, пројектанте и развој, архитекте итд;

20 Постављање и инсталација мале електране подразумева радове на терену, механичке и електричне инсталације, састављање итд; Управљање и одржавање електране захтева широк спектар специјалистичких и не-специјалистичких вештина, укључујући менаџмент, поправке, набавке и превоз горива (за електрану на биомасу). Запослење у ветроиндустрији у ЕУ Преко Европљана је директно запослено у индустрији ветроелектрана. Израда и постављање ветротурбина просечно запошљава око шест људи по једном MW инсталисане снаге новоизграђене ветротурбине. За управљање и одржавање се запосли од 100 до 450 људи годишње по сваком TWh произведене електричне енергије. Број варира у зависности од старости и типа турбине. За сваки посао у производњи ветротурбина и пропратне опреме, постављању, управљању и одржавању, везује се најмање још један у придруженим секторима у индустрији. Ово укључује консалтинг, правне послове, планирање, истраживачки рад, финансије, продају, маркетинг, издаваштво и едукацију. Извор: European Wind Energy Association У Немачкој, произвођачи целих ветротурбина и пропратних компоненти дирекно запошљавају више од људи. Нешто испод трећине овог броја је почело да се запошљава током Ако се узму у обзир активности планирања, постављања, управљања, сервисирања и финансирања, онда се добија цифра од 19

21 скоро отворених радних места, и то углавном у економски слабије развијеним областима у Немачкој. Током укупан приход Немачке ветроиндустрије је достигао 1.7 милијарди евра, остварајући тиме директних и индиректних радних места. Извор: Wind Force 10. Edition 2000 Запослење у PV индустрији у ЕУ Отварање нових фотонапонских постројења доводи до отварања око 20 радних места по инсталисаном MW. Додатно, великопродајни, малопродајни и сервиси уградње по продатом MW запошљавају око 30 људи. Већи део ових послова су на регионалном или локалном нивоу јер морају бити лоцирани близу крајње муштерије. Одржавање инсталираних система отвара могућност за просечно једно радно место по инсталираном MW. Могућности за запослење се такође отварају у придруженим секторима попут универзитетских и истраживачких центара и у грађевинској индустрији (носеће конструкције за PV панеле). Највише ових послова ће бити реализовани кроз продају нових производа и вршења услуга на локалитетима близу муштерија. Претпоставља се да би PV технологије у Европској унији до године створиле могућност за радних места, да би се постигао циљ ЕУ који подразумева инсталисаних 3 GW до Узимајући у обзир могућности извоза и придружене гране индустрије, нпр. грађевински сектор, реално је предвидети до године радних места. Извор: European PV Industry Association 20

22 Закључак Цене горива (енергије) у Немачкој, Аустрији, САД и другим земљама налазе се у тачно одређеним односима међусобно, као и у односу на опрему постројења која се уграђује. Код нас, напротив, ти односи се мењају дневно (у најбољем случају месечно). Поред тога, цене енергије у иностранству су више (електрична енергија) или исте (мазут), а опрема је јефтинија него код нас. То практично значи да је, у оваквим условима, код нас тешко убедити инвеститоре да уграде соларне системе, пре свега због јефтине енергије и високе цене опреме. Предложене мере би требало да допринесу побољшању енергетске ситуације код нас. Ваљало би узети у обзир и све друге позитивне ефекте који произлазе из тога. Такође, можемо очекивати да ће у будућности цена фосилних горива расти због ограничених резерви, па ће самим тим и ова постројења постати актуелнија за примену. Прилог Извор: Photon, децембар 2003, стр Претеча новог имиџа Соларни пионир Goetzberger пуни 75 година Године Adolf Goetzberger је оснивањем Института за соларне енергетске системе Frauenhofer учинио важан корак ка соларним истраживањима у Немачкој. Својим неуморним ангажманом утицао је на позитиван основни став о соларној енергији. Сада 21

23 овај пионир навршава 75 година постојања. Овде доносимо његов портрет. Адолф Гецбергер, оснивач Института за соларне енергетске системе (ICE) у Фрајбургу, слови као пионир соларног истраживања у Немачкој. Он је показао како се живи са соларном енергијом и њу је веома унапредио. Пошто је Гецбергер преузео руковођење Институтом, опремио је IAF савременим захтевима технике полупроводника. Флуоресцентни колектор, транспарентна синтетичка плоча са бојом која је падајуће светлости на ивицама плоче концентрисано поново одбијала, била је тада један од кључних изума, који је од побудио Гецбергерово занимање за коришћење сунчеве енергије. Истраживача је, с једне стране, водило сазнање да је то ново подручје које има будућност, док је, с друге стране, у средишту тог интересовања стајао аспект животне средине који се тада постепено пробијао. Сем тога, он је имао јасну жељу да опет започне нешто ново. Да оствари свој план, односно да године, од раније формиране соларне истраживачке групе, оснује сопствени институт Frauenhofer, Гецбергера нису могли омести тадашњи блокатори у Савезном министарству за истраживање. Његова највећа заслуга што је, упркос великим отпорима на политичкој сцени, основао тај институт. У томе му је помогла велика подршка председника Фраунхоферовог друштва. Упркос отпорима, Гецбергер је године формирао, енергетски независну, соларну кућу у Фрајбургу, која је у себи обједињавала све технологије које су развијене у Институту, укључујући соларну производњу водоника и горућих ћелија, што је за њега био и врхунац профе- 22

24 сионалне каријере истраживача. Ако је имао неку такву идеју, борио се неуморно за њу, чак и када би то дуго потрајало, и то реализовао. Бројним предавањима, интервјуима и сарадњом са многим националним и међународним стручним телима, овај пионир помогао је често исмеваној производњи соларне енергије, па и стварању новог имиџа те енергије. Са својим оптимистичким, основним ставом да се ту нешто може постићи, Гецбергер је утицао и на шире, позитивно изјашњавање о соларној енергији. Он је на свој сталожен начин преносио уверење да радите на некој важној ствари. Крајем Гецбергер је радио као вештак у Европској унији. Сарађивао је и са експертима у Сталном комитету конференције за фотоволтаику у Немачкој, Европи и САД. Заједно са сарадником Института Фолкером Хофманом управо пише једну популарну научну књигу о фотоволтаици. Гецбергеров ангажман високо је оцењен године: одликован је (немачким) Савезним крстом за заслуге првог степена. Уз то је, као једини научник, добио четири међународне награде: Farrington Daniels Award Међународног друштва за соларну енергију (ISES), а три награде медаљу за заслуге Karl-W. Boer, Alexandre Edmond Becquerel Prize и William R. Cherry Award. О времену које је провео у Калифорнији Гецбергер каже: Велики део сарадника ме је напустио, јер нису били сагласни са стратегијом фирме, па су основали своја предузећа у Силиконској долини. Да сам дошао раније, данас бих и сам био власник фирме у Силиконској долини. Johannes Bernreuter 23

25 Abstract In the longterm view, the classical leading sources of energy will have a smaller impact, yet still dominant. However, the hope is in renewable sources of energy that offer solutions for the survival on our planet. For example, sun, wind, biomass, geotermal energy, small hydrosystems, tidal energy, ocean waves energy... If we add to those types of energy hydropower plants than we can talk about a family of renewable sources of energy. Solar energy gives the highest possibility to replace classical sources of energy. As we know, and as the classics emphasize solar energy does have daily/seasonal and geographical dependency and it cannot be considered as continuous source of energy. That characteristic, often considered as bad may be important only on local level. On global level, that characteristic of solar energy is not important since, order of day and night, summer and winter, north and south is naturally balanced. It enables us to get enough solar energy in each moment for sufficient fulfillment of energetic needs of the contemporary world. Serbia does have valid capacities for production of solar energy which may until 2010 take significant role in producing the needed energy in our country. 24

26 Приказујемо Вам како се једноставно монтира соларна инсталација 1 Погурати црепове на горе 5 Постављен носач соларних колектора 2 Уградити плоче са носачима 6 Постављање соларних колектора 3 Постављање подужних носача 7 Повезивање давача темп. и цевовода 4 Учвршћивање хоризонталних носећих профила 8 Пуштање опреме у рад 25

27 Топлота од сунца Са соларним регулатором ТДС 1, уграђеним у контролну станицу може се тачно пратити оптималан број обртаја пумпе. Регулатор ТДС 1 функционише и ако није претходно програмиран. Температуре, време рада система и подешавања се једноставно могу очитати или подешавати. Соларни бојлер са два измењивача топлоте комбинује у себи велику количину топле воде са оптималним искоришћењем соларне енергије. Предности су: увек има топле воде у изобиљу, у летњем периоду до 100% воде се греје од енергије Сунца, зими уз подршку плинског проточног бојлера. 26

28 Велики степен искоришћења применом материјала SUNSELECT - јединог еколошког премаза који има велики коефицијенат упијања сунчевих зрака. Ефикасна и робусна конструкција - призматично стакло дебљине 4mm отпорно је и на ударе града. Кутије колектора су израђене од једног комада алуминијума, стакло је заптивено гуменом заптивком отпорно на временске утицаје, што обезбеђује дуги век трајања. Начин монтаже соларних колектора Преко црепа Уграђени у кровиште Најбржи и најједноставнији начин монтаже је преко црепа. Колектори су монтирани на носећи рам, цреп остаје на свом месту. Интегрисани и уграђени у кровиште, а са страна су опремљени лименом крагном која заптива кров. Соларна контролна станица је комплетирана у фабрици, лако се уграђује у инсталацију - учвршћује се помоћу обујмица. Пумпа транспортује угрејани флуид са крова у измењивач смештен у бојлеру. Број обртаја пумпе регулише реглер ТДС 1. Склоп сигурносног вентила са експанзионом посудом гарантује дугогодишњи и сигуран рад, без одржавања. Ако нема косог крова за монтирање колектора, могу се поставити на носаче, на пример на неки раван кров гараже па се чак могу поставити и у дворишту. На носачима 27

29 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд CIP Каталогизација у публикацији Народна (497.11) библиотека Србије, Београд (497.11) 000.0(000) 000.0(000) ЂУКИЋ, Ненад Обновљиви извори енергије : соларна КУЗМАНОВИЋ, енергија / аутор Ненад Душан Ђукић. - Београд : Демократска Београдска странка, тврђава Истраживачко-издавачки Наслеђе за будућност / Душан Кузмановић центар, Београд 2007 : Демократска (Београд : Cicero странка, print). Истраживачко-издавачки - центар, стр. (Београд ; илустр. : Evro ; 15 cm. Giunti). - (Мала 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије библиотека 21 нови Србија почетак) 21 - нови почетак. Природни ресурси Србије) Тираж Abstract. Тираж Abstract. ISBN а) ISBN Предузетништво Приручници б) Запошљавање Приручници COBISS.SR-ID а) Сунчева енергија Србија COBISS.SR-ID

30 Posetite na{ sajt: