С А Д Р Ж А Ј УВОДНА РЕЧ

Transcription

1 С А Д Р Ж А Ј УВОДНА РЕЧ МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ МСПП 2013 ПРЕГЛЕД РЕЗИМЕ I ЕФЕКТИ РАЗВОЈНЕ ПОЛИТИКЕ МСП У СРБИЈИ У Пословно окружење Макроекономски амбијент Међународно окружење 1 2. Раст и развој предузетништва 3 3. Запосленост 6 4. Индустријска и извозна конкурентност 7 II РЕЗУЛТАТИ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСПП Политика унапређења пословног окружења 2. Политика унапређења приступа изворима финансирања 3. Политика унапређења квалитета радне снаге 4. Политика подстицања развоја иновација 5. Политика унапређења приступа новим тржиштима 6. Политика јачања женског предузетништва и предузетништва младих

2 МСПП 2013 П Р Е Г Л Е Д Мала и средња предузећа и предузетници (МСПП) су значајан сегмент привреде Србије: чине 98,8% укупно активних предузећа и учествују са око 30% у формирању БДП Србије. I Распоред МСПП Концентрација МСПП у развијеним регионима и неразменљивим делатностима Величина предузећа Број % учешће Предузетници ,3 Микро ,9 Мала ,0 Средња ,7 МСПП ,8 Велика 494 0,2 Укупно ,0 Регионални распоред МСПП МСПП Укупно СРБИЈА СЕВЕР 58,1 58,2 Београдски регион 31,7 31,7 Регион Војводине 26,5 26,5 СРБИЈА ЈУГ 41,9 41,9 Регион Шумадије и Западне Србије 25,6 25,7 Регион Јужне и Источне Србије 16,2 16,2 II Извоз Извоз је значајан фактор привредног раста. МСПП у укупном броју извозника учествују са 98%, али извозе свега 43% нефинансијског сектора. Највећи извозници су велика предузећа (57% вредности извоза). Секторски распоред МСПП број % Трговина на велико и мало ,0 Прерађивачка индустрија ,9 Стручне, научне, иновационе делатности ,7 Саобраћај и складиштење ,2 Грађевинарство ,4 Услуге смештаја и исхране ,2 Остале услужне делатности ,9 Информисање и комуникација ,7 Административне и услужне делатности ,4 Пољопривреда, шумар. и рибарство ,8 Здравствена и соц. заштита ,4 Финансијске делатности и осигурања ,7 Уметност, забава и рекреација ,7 Образовање ,7 Пословање некретнинама ,6 Снабдевање водом и управљање. отпадним водама ,4 Снабдевање елек. енергијом, гасом и паром 698 0,2 Рударство 441 0,1 Нефинансијски сектор ,0 Величина Извоз у млрд. динара % учешће Предузетници 10,4 0,9 Микро 118,5 9,9 Мала 143,0 11,9 Средња 247,2 20,6 МСПП 519,1 43,2 Велика 683,7 56,8 Укупно 1.202,8 100,0 III Запосленост Успоренији рецесиони опоравак него код великих предузећа директно утиче на смањење запослености МСПП yoy -12,0-10,0-8,0-6,0-4,0-2,0 0,0 2,0 4,0 6,0 8,0 10, ,6-9,5-6,6-5,2-7,2-5,0-6,3-3,4-3,9-1,7-0,9-0,6 0,4 1,3 3,7 4,1 МСПП Велика 7,4 7,7 IV Пословни изазови - кључне области које треба унапредити у % Финасирање Наплата потраживања Тржишна тражња Тржишна конкурентност Техничко-технолошки аспект 0,0 10,0 20,0 30,0 40,0 50,0 60,0 22,0 33,0 42,0 53,0 57,0

3 РЕЗИМЕ Политика повећања нивоа развијености и конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) је окосница јавне развојне политике привреде Србије. Транзициони период карактеришу бројне реформске мере и активности Владе Србије у функцији ефикаснијег спровођења јавних политика у области структурних промена привреде, а самим тим и континуираног раста и развоја МСПП. Оквир политике развоја малих и средњих предузећа од године била је Стратегија развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период од до године, а у току је процес доношења нове Стратегије развоја предузетништва и конкурентности за период од до године. Стратегија је у великој мери усклађена и са Актом о малим предузећима (Small business act), документом који представља званичан оквир политике развоја МСП у Европској унији. Рецесиони ефекти најизраженији су код МСПП. Убрзана динамика повећања нивоа развијености и конкурентности прекинута је године. Успорен опоравак овог сегмента нефинансијског сектора у посткризним годинама (БДВ, запосленост и продуктивност у нису достигла ниво из 2007.), показује да је раст и развој на почетку транзиционог периода резултат њихове ниске стартне развојне основе. У целокупном транзиционом периоду мала и средња предузећа нису прерасла у покретачку и развојну снагу укупног привредног напретка земље. Велика предузећа (0,2% укупног броја предузећа), са незавршеним структурним реформама и нерешеним кумулираним развојним проблемима, имају велики утицај на функционисање нефинансијског сектора. До године, раст запослености у МСПП значајно је неутрализовао пораст незапослености настао због реструктурирања великих привредних система. Међутим, у кризним годинама и у овом сегменту привреде смањује се број радника. У односу на годину број запослених у МСПП у години смањен је за 11,9% или за радника што чини 84,3% смањења броја запослених нефинансијског сектора ( радника или за 9,4%). За разлику од године у којој су МСПП остварила боље пословне резултате од великих предузећа и просека укупног нефинансијског сектора, у години ситуација је потпуно другачија МСПП су исказала опадајуће и исподпросечне индикаторе пословања. Погоршање пословних перформанси МСПП у односу на претходну годину, резултат је и повећања броја предузећа која послују у сивој економији. Најновија истраживања (УСАИД и Фондација за развој економске науке) показују да се мимо пореских евиденција у Србији створи око 30% БДП. Продужена економска криза, висока незапосленост као и одстутство регулаторног и институционалног напретка основни су узроци повећања сиве економије. Због високог степена неликвидности, високог административног оптерећења пословања, ниског квалитета регулаторног окружења, правне несигурности, високог нивоа корупције и ниског нивоа пореског морала, подстакли су МСПП да целокупну или део својих пословних активности обављају у неформалном сектору. Индикатори развијености МСПП у нижи су од остварених у години што је утицало и на њихов смањен допринос у развоју укупног нефинансијског сектора. Табела: Индикатори развијености МСПП МСПП Велика Нефинансијски сектор Учешће МСПП % Бр. предузећа ,8 99,8 Бр. запослених ,1 64,9 Промет (мил. дин.) ,4 64,3 БДВ (мил. дин.) ,8 54,1 Извоз (мил. дин.) ,1 43,2 Увоз (мил. дин.) ,2 56,5 Робни биланс (мил. дин.) ,0 91,5 Инвестиције (мил. дин.) 277, , ,421-44,1 -

4 Основни кретања индикатора развијености МСПП у односу на годину: У односу на претходну годину, незнатно расте број основаних (+2,0% ) и значајно се смањује број угашених предузећа (-53,8% ). Истовремено, повећава се број основаних и број угашених радњи (3,5% и 15,6% , респективно). Однос броја основаних и угашених предузећа (нето-ефект) износи 2,2:1 и знатно је повољнији у односу на годину (1,2:1). Нето-ефект оснивања нових радњи је на нивоу из прошле године и износи 0,8:1. Повећан број предузећа у спољнотрговинској размени број извозника за 4,3% (4,4% нефинансијски сектор); број увозника за 6,7% (6,8% нефинансијски сектор); Настављен тренд повећања покривености извоза увозом 55,3% (51,3% у 2012.; 52,3% у 2011.; 49,9% у 2010.; 34,8% у 2007.); Смањење броја МСПП за 0,6% или за Једино се број микро предузећа повећао за или за 3,3% (смањење броја великих предузећа за 12 или за 2,4%, а у укупном нефинансијском сектору за или за 0,6%); Смањење запослености сектора МСПП (за радника или 1,7%) преко 80% смањења у микро предузећима и код предузетника (54,3% и 31,8% смањења у МСПП респективно); Смањење пословне активности остварени промет реално мањи за 6,8% (у нефинансијском сектору за 5,3%); Остварене изнадпросечне негативне стопе пословања: пад БДВ од - 8,5% (у нефинансијском сектору од -5,6%) и профита за -15,4% (-7,6% у нефинансијском сектору); Изнадпросечни пад кључних показатеља продуктивности: БДВ по запосленом мања за 6,9% (нефинансијски сектор за 4,3%); БДВ по предузећу за 8,0% (нефинансијски сектор за 7,1%); БДВ по промету за 1,8% (нефинансијски сектор за 0,3%); Реалан пад обима инвестиција од 7,2% уз благо побољшање инвестиционе активности (4,5%, а у години издвојила су 3,8% промета за инвестиције) и ефикасности инвестиција (26,3%, а у улагања у односу на остварену додату вредност била су 25%); Смањење вредности спољнотрговинског промета за -8% (раст од 2,4% у нефинансијском сектору и 16,3% у великим предузећима) уз смањено учешће у спољнотрговинској размени нефинансијског сектора са 56,8% у на 50,9% у години; Пад извоза МСПП од -3,5% (раст од 14,3% у нефинансијском сектору) и смањење учешћа у извозу нефинансијског сектора са 51,1% у на 43,2% у години. Са растом извоза од 32,8%, велика предузећа имају доминантан утицај на раст извоза укупног нефинансијског сектора, посебно на раст извоза у medium-high-tech (раст извоза код великих предузећа повећан за 1,2 пута, нефинансијском сектору за 83,8%, МСПП пад од -1,6%). Висок раст извоза у mediumhigh-tech углавном је резултат оствареног извоза ауто индустрије (FIAT); Смањење вредности извоза по запосленом за 1,8% и извоза по предузећу за 2,9% (у нефинасијском сектору раст за 15,9% и 14,9% респективно); Изнадпросечно смањење увоза (-10,6% према - 4,8% у нефинансијском сектору) уз раст дефицита од 2,4% (смањење дефицита у нефинансијском сектору за 1/3). Учешће МСПП у укупном увозу нефинансијског сектора се смањило са 60,2% у години на 56,5% у години, а дефицита повећал са 74,0% на 91,5% респективно; Неповољна секторска концентрација МСПП доминантан утицај неразменљивих сектора (послује 81,4% предузећа, ангажује 41% запослених остварује 44% промета и 36,9% БДВ укупног нефинансијског сектора у 2013.). Прерађивачка индустрија доминира у оквиру разменљивих сектора у којој послује 15,8% предузећа, запослено 18,3% радника, остварено 14,5% промета и 13,4% БДВ укупног нефинансијског сектора; Концентрација МСПП у најразвијенијем Београдском региону која у години учествују са по 1/3 у броју и увозу, са по 1/5 у запослености, промету и БДВ и са15% у извозу нефинансијског сектора. Посматрано према БДВ по запосленом, МСПП сектор у Београдском региону је за 2,0 пута продуктивнији у односу на регион Јужне и Источне Србије, за 1,7 пута у односу на регион Шумадије и Западне Србије и за 1,3 пута у односу на регион Војводине. Велика неравномерност у постигнутом степену развоја постоји и на нивоу области. Однос продуктивности МСПП најразвијеније (Београдске) области и најмање развијене (Пчињске) области износи 2,3:1.

5 Индикатори инвестиционе активности, спољнотрговинског промета, неповољне секторске структуре МСПП уз високе вредности RTB (релативни робни биланс) дефицит прерађивачке индустрије износи 4,1% робне размене (2,1% у 2012.) и коефицијента реструктурирања извоза (0,77 према 0,83 у 2012.) утичу на низак ниво индустријске и извозне конкурентности. Низак је ниво прилагођености потребама тржишта и мало учешће производа већег степена финализације; Ниво конкурентности сектора МСПП Србије значајно заостаје у односу на просек Европе и већину упоредивих земаља, на шта указује компаративна анализа показатеља пословања. Квалитативни показатељи нивоа развијености овог сектора нижи су у односу на просек ЕУ и већину посматраних земаља (запосленост по предузећу, промет, БДВ и профит по запосленом). Стопа профитабилности је изнад просека, што је последица ниске стартне основе, а не експанзије или повећаног нивоа интернационализације овог сектора. Слична је секторска структура МСПП у ЕУ и Србији доминантан утицај трговине и прерађивачке индустрије. Највеће разлике у секторској структури МСПП испољене су у заступљености МСПП у стручној, научној, иновативној и технолошкој делатности. Предузећа из ове делатности чине 16,9% броја, 10,2% запослености и 12,8% БДВ у ЕУ, а у Србији свега 13,2%, 7,2% и 6,4% респективно.

6 I ЕФЕКТИ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСПП У Пословно окружење Стабилно макроекономско окружење основни је предуслов динамичнијег развоја малих и средњих предузећа. Опоравак привреде у години тј. привремени излазак из рецесије, успорио је реформе на примени новог модела раста базираног на извозној тражњи, повећању инвестиција и смањењу јавне потрошње, јачању индустријског сектора паралелно са развојем сектора услуга. Такође и динамика опоравка земаља ЕУ, директно утиче на међународно економско позиционирање земље Макроекономски амбијент Позитивне тенденције у економији Србије у години испољене су повећањем привредне активности, ниским нивоом инфлације, повећањем девизних резерви и СДИ, смањењем фискалног и дефицита текућег рачуна. Оствареној стопи раста БДП (2,5%) највише је допринео раст извоза, са доминантним учешћем извоза аутомобилске индустрије. На смањење дефицита текућег рачуна платног биланса (1,6 млрд. ЕУР илу 5% БДП у 2013.), највише је утицало смањење спољнотрговинског дефицита. Фискални дефицит сектора државе смањен је са 6,5% БДП у на 5,0% БДП у години. У циљу неопходног фискалног прилагођавања Влада је усвојила Фискалну стратегију за са пројекцијама за и годину, чије су основне смернице: побољшање управљања јавним финансијама, нижи удели јавних расхода, смањење фискалног дефицита и јавног дуга у БДП-у, као и јачање фискалне одрживости кроз спровођење структурних реформи. На макроекономску рањивост у години највише утиче висок ниво и константан раст спољног дуга (25,8 млрд. EUR) и јавног дуга (20,1 млрд. ЕУР; 17,7 млрд. ЕУР у 2012.). Фактори који су утицали на раст јавног дуга су раст буџетског дефицита, као и депресијација националне валуте у односу на иностране валуте у којима је деноминован јавни дуг. Низак ниво инвестиција, посебно СДИ (756 мил. EUR; 231,9 мил. EUR у 2012.), онемогућава динамичнији привредни развој и ефикасније спровођење структурних реформи. Посебан проблем укупног развоја Србије је висок ниво незапослености. Иако је, у односу на годину, према Анкети о радној снази незапосленост смањена за 6,4%, а запосленост повећана за 3,7% тржиште рада Србије карактеришe: неусклађеност између понуде и потражње радне снаге, појачана нескладом у квалификационој, старосној и професионалној структури: стопа незапослености је знатно изнад просека ЕУ (Србија 23%, ЕУ-28-10,6%), висока структурна и дугорочна незапосленост (Србија 76%, ЕУ-28 48,1%), висока стопа незапослености младих од година (Србија 49,4%, ЕУ-28-23%), и висока стопа незапослености лица са нижим и средњим образовања уз велике регионалне диспропорције у незапослености. Макроекономски биланс БДП, млрд ЕУР 12,8 16,0 17,3 19,0 20,3 23,3 28,5 32,7 28,9 28,0 31,5 29,9 32,0 БДП, реалан раст у % 5,3 4,3 2,5 9,3 5,4 3,6 5,4 3,8-3,5 1,0 1,6-1,7 2,5 Инфлација, крај периода 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1 6,8 6,6 10,3 7,0 12,2 2,2 Курс РСД/ЕУР просек пер. 59,78 60,69 65,12 72,69 82,99 84,1 79,9 101,9 81,44 93,95 103, ,13 113,14 Дефицит тек. рач., % БДП 2,2-4,2-7,8-13,8-8,8-10,1-17,7-21,6-6,6-6,7-9,1-10,5-5,0 СДИ, % БДП 1,4 3,1 6,9 4,1 6,2 14,3 6,4 5,6 4,7 3,1 5,8 0,8 2,4 Резерве НБС, млрд ЕУР 1,3 2,2 2,8 3,1 4,9 9,0 9,6 8,2 10,6 10,0 12,1 10,9 11,2 Фискал. дефицит, % БДП 0,0-3,3-1,1 0,9 1,1-1,6-2,0-2,6-4,5-4,7-4,9-6,4-5,0 Јавни дуг, % БДП 105,2 72,9 66,9 55,3 52,2 37,7 30,9 29,2 34,7 44,5 48,2 59,3 61,2 Спољни дуг, % БДП 85,5 58,7 55,9 49,8 60,1 60,9 60,2 64,6 77,7 84,9 76,7 85,9 80,7 Приват. спољ. дуг, % БДП 5,5 4,8 6,7 11,5 21,2 32,6 38,1 44,6 50,8 52,5 42,4 45,2 49,0 Извор: РЗС, НБС, МФП, РСЈП 1.2. Међународно окружење Србија у години није забележила напредак ни код једног сектора, тако да је задржала своју прошлогодишњу укупну просечну оцену (2,58) за напредак EBRD секторског транзиционог индикатора (Извештаји EBRD). Према Извештају о пословању 2014, Србија је у години заузела 93. позицију тј. на средини поретка 189 земaљa (87. позиција у години). Када се поредак 189 земаља сведе на нормализован ранг од 0 (најлошији) до 100 (најбољи), Србија је на 51. месту. Од европских земаља, Србија има бољу позицију једино од БиХ (131), Украјине (112) и Малте (103), што указује на још

7 увек неповољан пословни амбијент, а према Извештају о конкурентности Светског економског форума Србија је у години најнеконкурентнија земља на европском континенту (101. позиција од 148 земаља). Табела: Основни показатељи пословања сектора МСПП у изабраним земљама ЕУ и Србији у ЕУ-27 Бугарска Чешка Мађарска Пољска Румунија Словенија Србија Бр. предузећа, у ,1 314,0 948,3 570,0 1391,1 532,5 106,5 317,2 315,4 Бр. запослених, у ,3 1474,1 2376,8 1809,9 5494,0 2717,2 413,9 782,0 768,6 БДВ, у млрд. ЕУР 3430,0 12,1 47,9 26,6 89,8 26,7 11,9 8,6 8,5 Бр. МСПП на становника 41,0 43,1 90,2 57,5 36,1 26,6 51,7 44,1 44,1 Број запос. по предузећу 4,2 4,7 2,5 3,2 3,9 5,1 3,9 2,5 2,4 БДВ по зап. у 000 ЕУР 39,4 8,2 20,2 14,7 16,3 9,8 28,8 11,0 11,1 ПРОЦЕНТУАЛНО УЧЕШЋЕ МСП У НЕФИНАНСИЈСКОМ СЕКТОРУ Број предузећа 99,8 99,8 99,9 99,9 99,8 99,7 99,8 99,8 99,8 Број запослених 66,7 75,9 69,7 73,0 68,1 67,0 70,3 65,1 64,9 БДВ 57,8 61,9 55,5 53,8 51,8 52,2 62,7 55,8 54,1 Извор: РСЈП на основу података ЕUROSTAT, DG Enterprise and Industry и РЗС Неповољан међународни положај националне привреде директно утиче и на позиционирање МСПП Србије у односу на МСПП ЕУ и земаља у окружењу. Квалитативни показатељи нивоа развијености овог сектора (запосленост по предузећу и БДВ по запосленом) нижи су у односу на просек ЕУ и већину посматраних земаља. Високо учешће сектора МСПП у основним показатељима пословања привреде, резултат је успорене динамике спровођења укупних структурних реформи, а не високог нивоа развијености и конкурентности МСПП. У поређењу са годином смањио се број МСПП, пословна активност, БДВ и вредности спољнотрговинске размене. Релативно мали број МСПП на становника (44,1) је изнад нивоа просека ЕУ, али је недовољан у поређењу са потребама земље. Због општег погоршања услова пословања, и поред значајног смањивања ангажоване радне снаге није дошло до релативног побољшања перформанси пословања у односу на број запослених. Табела:Глобални индекс развоја предузетништва (GEDI) Србија БиХ Македонија Хрватска Румунија Мађарска В Р В Р В Р В Р В Р В Р GEDI 33, , , , , ,5 42 А: Предузетнички став 40, , , , , , Сагледавање прилика 0,38 0,15 0,23 0,18 0,39 0,17 2. Вештине почетника 0,76 0,39 0,45 0,54 0,51 0,52 3. Без страха од неуспеха 0,19 0,06 0,13 0,22 0,23 0,58 4. Умрежавање 0,62 0,50 0,51 0,49 0,38 0,48 5. Културна подршка 0,34 0,45 0,40 0,33 0,43 0,49 Б: Активности предузетника 28, , , , , , Прилике за покретање посла 0,24 0,11 0,28 0,31 0,4 0,48 7. Женско предузетништво 0,38 0,41 0,41 0,35 0,44 0,4 8. Технолошки сектор 0,27 0,46 0,40 0,62 0,46 0,7 9. Квалитет радне снаге 0,23 0,24 0,38 0,32 0,44 0, Конкуренција 0,31 0,38 0,45 0,49 0,50 0,45 Ц: Предузетничке намере 33, , , , , Нови производи 0,23 0,18 0,32 0,3 0,42 0,44 12.Нове технологије 0,64 0,08 0,36 0,54 0,46 0,49 13.Висок раст 0,36 0,45 0,47 0,65 0,88 0,72 14.Интернационализација 0,23 0,47 0,72 0,86 0,84 0,84 15.Ризични капитал 0,31 0,45 0,55 0,64 0,50 0,35 Извор: Global Entrepreneurship and Development Index 2014 GEDI (Global Entrepreneurship Development Index) 2 је индикатор квалитета предузетништва, посебно везан за ефекте предузетништва и иновација, који су условљени индивидуалним и институционалним факторима. Обухвата три под-индикатора различитих димензија предузетништва: предузетнички став, предузетничку активност и предузетничке намере. Вредност GEDI за Србију износи 33,9 и са рангом 68, осим Босне и Херцеговине, најслабије је позиционирана земља у региону. У односу на земље на истом нивоу развијености, Србија има компаративну предност у вештинама које поседују почетници у бизнису и увођењу нових производа и технологије. Слабост је везана за недовољно прилика за покретање нових фирми, неодговарајући 1 Процена ЕUROSTAT-а. 2 Acs, Zoltan J., Autio, Erkko and Szerb, László, National Systems of Entrepreneurship: Measurement Issues and Policy Implications (February 20, 2012).

8 удео нових фирми у сектору средње и високе технологије, нижи квалитет радне снаге, ниво конкуренције, могућностима за остваривање брзог раста и коришћење ризичног капитала, као и за недовољни степен интернационализације сектора МСПП. 2. Раст и развој предузетништва Позитивни ефекти политике развоја МСПП и нефинасијског сектора прекинути су и анулирани светском економском кризом. Основни индикатори ефеката развојне политике (БДВ и запосленост) у години су испод нивоа достигнутог у предкризној години. Негативни ефекти кризе интензивније су испољени код МСПП у односу на у години овај сегмент нефинансијског сектора забележио је пад остварене додате вредности за 19,5%, а запослености за 15,2%. Због интензивнијег смањења запослености (за 14,4% у нефинансијском сектору и за 12,7% у великим предузећима) од смањења БДВ (13,3% и 4,7% респективно) остали део привреде остварио је благи раст продуктивности, али је низак ниво продуктивности и даље основна карактеристика српске привреде. Посткризни раст продуктивности МСПП прекинут је у години због драстичног пада остварене БДВ, посебно у микро и малим предузећима (за по преко 10% у односу на 2012.). Проблем се усложњава и чињеницом да, у посматраном периоду, раст нето зарада није био у складу са растом продуктивности. Међутим, МСПП у континуитету имају исподпросечну бруто зараду (88,4% у и 89,9% у просека привреде), док су зараде великих предузећа увек биле веће од просека привреде (за 22,1% у и за 18,6% у 2013.). Графикон: Ефекти транзиције (индекс2007=100) БДВ МСПП БДВ Велика БДВ Укупно Продуктивност МСПП Продуктивност Велика Запослени МСПП Запослени Велика Запослени Укупно Продуктивност Укупно Бруто зараде по запосленом МСПП Бруто зараде по запосленом Велика Бруто зараде по запосленом Укупно Успорена динамика рецесионог опоравка укупне привреде, израженија је код малих и средњих него код великих предузећа. У поређењу са годином, реалан пад запослености, промета и БДВ, великих предузећа знатно је нижи него у малим и средњим предузећима. Испољене негативне тенденције у нивоу развијености МСПП имају посебну тежину, јер су ова предузећа ( од укупно 315,906) и у години задржала високо учешће у формирању основних показатеља пословања нефинансијског сектора привреде Србије генеришу преко 2/3 запослености ( лица) и промета (6.133,5 млрд. динара), преко 50% БДВ (1.053,3 млрд. динара) и извоза (519,1 млрд. динара) и преко 40% увоза (938,2 млрд. динара) и улагања нефинансијског сектора. Процењује се да су у години мала и средња предузећа учествовала са око 34% у формирању БДП Републике. Табела: Годишње просечне реалне стопе раста/пада , у % Предузетници Mикро Maла Средња МСПП Велика Укупно Број предузећа -1,8 3,3-3,6-0,5-0,6-2,4-0,6 Број запослених -2,1-0,4-3,7-0,5-1,7-0,9-1,4 Промет -5,0-9,1-8,5-4,3-6,8-2,4-5,3 БДВ -3,8-10,2-10,9-8,6-8,5-2,0-5,6 Профит 3,5-20,0-17,0-18,6-15,4 0,9-7,6 Извоз 1,3 4,5-7,2-4,9-3,5 32,8 14,3 Увоз -3,7-16,9-14,5-2,5-10,6 4,1-4,8 Посматрано по величини предузећа, није било значајнијих промена у односу на претходне године. У структури сектора МСПП најбројнија су микро предузећа ( ), док мала и средња предузећа (11.485) доминирају по свим посматраним показатељима (53,6% запослености, 60,9% промета, 60,8% БДВ, 75,2% извоза, 76,1% увоза МСПП).

9 Рецесиона криза продубила је кључне развојне проблеме малих и средњих предузећа: 1) Неповољан пословни амбијент. Индикатори пословне демографије показују успорен опоравак МСПП од негативних ефеката кризе. Предузете мере и активности Владе Србије нису биле довољне за унапређење пословног амбијента. Низак ниво потрошње, недовољна интернационализација, отежан приступ на финансијском тржишту, још увек присутна административна, регулаторна и институционална ограничења, утицала су на низак степен опстанка новоформираних привредних субјеката. Током године, прекинуте су негативне тенденције настале од године у области формирања нових предузећа и радњи и раста нето ефекта. Међутим, због ниске стопе опстанка (62,7%% у предузећа која су се после две године од оснивања прилагодила тржишним условима и заузела тржишну позицију), број укупно активних привредних субјеката ( ), у односу на годину мањи је за (број МСПП смањио се за 1.750, а великих предузећа за 12). Табела: Основни индикатори пословне демографије Број предузећа Број радњи Нето ефекат Стопа опстанка МСПП/1000 стан. основано угашено основано угашено предузећа радње предузећа радње укупно основана укупно ,9 1,5 92,0 66,2 71,9 8,1 40, ,6 0,9 87,6 55,4 61,7 5,7 43, ,2 0,9 86,5 50,3 57,8 5,3 44, ,2 0,8 93,2 54,8 62,7 5,6 44,1 2) Опадајући тренд инвестирања у основна средства и низак ниво ефикасности инвестиција ограничава ефикаснију валоризацију производно-економских ресурса. У развој МСПП у години усмерено је 277,1 млрд. динара (реалан пад од 7,2% у односу на 2011.). Највеће смањење инвестиција исказано је код средњих предузећа (62,9% смањења инвестиција у МСПП). У периоду године инвестиције у основна средства МСПП опадале су по просечној годишњој стопи од -0,3% (предузетници -7,8%, мала -1,0%, микро 8,5% средња 5,9%). Основни индикатори указују на низак ниво инвестиционе активности, посебно МСПП. Низак ниво инвестиција праћен је ниском инвестиционом активношћу (4,5% промета) и ниском ефикасношћу инвестиција (26,3% БДВ). Табела: Основни индикатори инвестиционе активности у години Предузетници Mикро Maла Средња МСПП Велика Укупно Инвестиције по предузећу (хиљ. дин.) Инвестиције по запосленом хиљ. дин.) Рацио инвестиција и промета (%) 7,0 2,1 4,0 5,7 4,5 10,8 6,7 Рацио инвестиција и БДВ (%) 29,1 17,7 25,4 29,6 26,3 42,1 33,3 3) Низак ниво извозне и индустријске конкурентности. Табела: Индикатори извозне конкурентности У спољнотрговинској размени МСПП у години остварен је дефицит од 419,1 млрд. динара (91,5% дефицита нефинансијског сектора), а покривеност увоза извозом је испод просека нефинансијског сектора и великих система (55,3% према 72,4% и 94,6%, респективно). Интензивнији пад увоза (за -10,6%) од извоза (за -3,5%) допринео је реалном смањењу спољнотрговинског дефицита МСПП за -18,1% у односу на годину. У поређењу са годином, спољнотрговинска активност МСПП смањена је 8,2%, што се одразило на смањење њиховог учешћа у структури извоза и увоза нефинансијског сектора. МСПП у Прерађивачкој индустрији исказала су дефицит од 24,8 млрд. динара (Прерађивачка индустрија укупно остварила суфицит од 169,6 млрд. динара). Суфицит робне размене остварила су само МСПП из области нискотехнолошке производње, због МСПП -477,3-365,0-474,5-419,1 Спољнотрговински велика -166,3-181,8-166,7-38,9 биланс (млрд. дин.) Укупно -643,7-546,9-641,2-458,0 МСПП 36,5 52,3 51,3 55,3 Покривеност увоза велика 66,1 70,0 74,1 94,6 извозом (%) Укупно 48,2 60,1 60,4 72,4 МСПП 4,3 4,0 4,1 4,3 Извозници/укупнан велика 64,8 62,0 61,1 60,9 број предузећа (%) Укупно 4,4 4,1 4,2 4,4 МСПП 7,5 6,2 6,5 6,7 Увозници/укупнан велика 79,0 76,7 73,5 73,5 број предузећа (%) Укупно 7,6 6,3 6,6 6,8 МСПП 5,9 7,7 8,8 9,1 Извоза/промет (%) велика 13,8 15,5 15,9 21,6 Укупно 8,5 10,4 11,2 13,5 МСПП 292,0 508,4 637,9 675,4 Извоз/запослени велика 706, , , ,0 (хиљ. динара) Укупно 427,8 684,5 812, ,1 МСПП 799,7 972, , ,7 Увоз/запослени велика 1.069, , , ,4 (хиљ. динара) Укупно 888, , , ,6 изнадпросечног суфицита оствареног у Производњи прехрамбених производа. МСПП која послују у областима Производња рачунара, електричних и оптичких производа и Производња моторних возила и приколица, имала су доминантан утицај на висину дефицита МСПП Прерађивачке индустрије. Табела : Годишње реалне стопе раста/пада 2013, %

10 Спољнотрговинска размена Извоз Увоз Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика УКУПНО 2,4-8,2 16,3 14,3-3,5 32,8-4,8-10,6 4,1 ПРЕРАЂИВАЧКА 12,8-4,5 26,8 19,9-4,5 37,2 5,1-4,4 14,1 LOW-TECH -1,2-5,8 4,5 2,3-2,1 7,5-5,7-10,4 0,4 MEDIUM-LOW-TECH -7,2-8,4-6,3-5,7-9,4-3,4-8,9-7,6-10,1 MEDIUM-HIGH-TECH 59,3 4,5 86,9 83,8-1,6 120,3 35,5 9,3 50,9 HIGHT-TECH -9,7-5,4-14,4-14,9-15,2-14,7-6,7-2,9-14,1 Ниску конкурентност српског извоза одсликава неповољна структура према факторској интензивности, где доминирају производи ниже фазе прераде. Споро побољшање спољнотрговинске структуре и степена конкурентности српских производа током првих година транзиционог периода у корист производа са већим степеном финализације заустављено је услед светске економске кризе. Због недовољних улагања у истраживање и развој, изостао је динамичнији развој капацитета сопствене технологије, тако да српска предузећа, нарочито сектор МСПП, углавном примењују увозну технологију. У години повећао се обим укупне спољнотрговинске размене и извоза уз пад обима увоза у односу на годину. Највише стопе раста остварила су предузећа која послују у medium-high-tech прерађивачким гранама, а најниже производи чија производња захтева висококвалификовани рад (high-tech). Најнеконкурентнија су мала и средња предузећа са најнеповољнијом структуром извоза према факторској интензивности. 4) Неповољна секторска структура МСПП. Недовољан број и остварене ниске перформансе пословања предузећа у разменљивим делатностима, још један су показатељ ниског нивоа развијености МСПП. У поређењу са претходном годином није било значајнијих промена доминантно је учешће МСПП неразменљивог сектора у формирању основних индикатора нефинансијског сектора. Концентрација МСПП у секторима са релативно нижим улагањима и бржим обртом капитала указује на њихове ниске финансијско-економске перформансе развоја. Промена секторске структуре МСПП у корист разменљивих сектора, чији производи учествују у спољнотрговинској размени, основни су предуслов повећања нивоа развијености и конкурентности овог сегмента привреде. Табела: Индикатори пословања МСПП према делатности, у Број предузећа Запосленост Промет БДВ број % привреде број % привреде мил. дин. % привреде мил. дин % привреде Разменљиви сектори , , , ,2 Прерађивачка инд , , , ,4 Остали разменљиви , , , ,8 Неразмењиви сектори , , , ,9 Грађевинарство , , , ,4 Трговина , , , ,4 Стручне. научне. иновац. и техн. делат , , , ,1 Остали неразменљиви , , , ,0 Укупно МСПП , , , ,1 5) Неравномерна регионална дистрибуција активности МСПП. Привреду Србије карактерише велика диспропорција у нивоу економске развијености између региона и области што дугорочно посматрано представља велико развојно ограничење. Иако МСПП доминирају у свим регионима и већини регионалних области Србије уочљива је њихова концентрација у економски развијенијим регионима и областима. МСПП најразвијенијег Београдског региона чине 1/3 укупног броја и ангажују 1/5 укупне запослености нефинансијског сектора. Посматрано према БДВ по запосленом, МСПП сектор у Београдском региону је за 2,0 пута продуктивнији у односу на регион Јужне и Источне Србије, за 1,7 пута у односу на регион Шумадије и Западне Србије и за 1,3 пута у односу на регион Војводине. Велика неравномерност у постигнутом степену развоја постоји и на нивоу области. Однос БДВ по запосленом МСПП најразвијеније (Београдске) области и најмање развијене (Пчињске) области износи 2,3:1. Табела: Индикатори пословања МСПП по регионима, у Регион Број предузећа Запосленост Промет БДВ Извоз Увоз % % млрд % млрд % млрд % млрд % број број прив. прив. дин. прив. дин. прив. дин. прив. дин. прив.

11 Београдски , , , , , ,4 Војводина , , , , , ,9 Шумадија и Западна Србија , , , , , ,8 Јужна и Источна Србија , , , ,6 59 4,9 56 3,4 Укупно МСПП , , , , , ,5 3. Запосленост Нефинансијски сектор Србије је у години запошљавао радника, од чега је 64,9% ( радника) ангажовано у МСПП. Табела: Број и структура запослених у нефинансијском сектору у години Облик организовања MСПП Велика Укупно Број Број Број Структура (%) Предузећа ,8 Предузетници ,2 Укупно ,0 Структура (%) 64,9 35,1 100,0 У оквиру МСПП највеће учешће у запослености имају микро предузећа (46,4% радника), мала предузећа учествују са 24,6% ( радника), а средња предузећа са 29,0% ( радника). Према облику организовања 82,0% запослених у МСПП чине запослени у ДОО ( запослена 55,5%) и предузетничким радњама ( запослених 26,5%). Табела: Број и структура запослености у МСПП сектору у години Облик организовања Микро Мала Средња Укупно Број Број Број Број Структура (%) Предузећа ,5 АД ,4 ДОО ,5 Остало ,6 Предузетници ,5 Укупно ,0 Структура (%) 46,4 24,6 29,0 100,0 У периоду од до године МСПП бележио је стални раст запослености, при чему је годишњи раст запослености у и години био већи од пада запослености у великим предузећима. Међутим, од почетка кризе запосленост у сектору МСПП се константно смањује. Највећи годишњи пад запослености забележен је године (-7,2%), пад се наставља и у наредне три године, али знатно успоренијим темпом. За разлику од сектора МСПП, велика предузећа су повећала запосленост у и години, али недовољно да би се смањио укупан раст незапослености у привреди. У годишњи раст запослености код предузетничких радњи, малих и великих предузећа није био довољно снажан да неутралише пад запослености у микро и средњим предузећима што је резултирало смањењу укупне запослености у нефинансијском делу привреде. У години, долази до општег опадања броја запослених у свим предузећима нефинансијског сектора. Запосленост нефинансијског сектора је смањена за радника (-1,4%) у односу на претходну годину. Број запослених у МСПП сектору смањен за (за 1,7%). Највеће стопе смањења броја радника биле су у малим предузећима и предузетничким радњама (-3,7% и - 2,1%, респективно), док се процес смањивања броја радних места нешто спорије одвијао у средњим и микро предузећима (-0,5% и -0,4%, респективно). Отежани услови привређивања и незавршено реструктурирање условили су опадање броја запослених у великим предузећима за (-0,9%).

12 LOW-TECH MEDIUM-LOW-TECH MEDIUM-HIGH-TECH HIGHT-TECH LOW-TECH MEDIUM-LOW-TECH MEDIUM-HIGH-TECH HIGHT-TECH LOW-TECH MEDIUM-LOW-TECH MEDIUM-HIGH-TECH HIGHT-TECH Графикон: Кретање запослености у периоду године - запосленост, у хиљадама - - годишње стопе раста/пада, у % ,0 6,0 4,0 2,0 0,0-2,0-4,0-6,0 7,7 7,4 4,1 3,7-3,9-5,0-5,2 1,3-3,4 0,4-0,6-0,9-1, ,0-10,0-9,5-9,6-6,3-7,2-6, , МСПП Велика МСПП Велика 4. Индустријска и извозна конкурентност Индустријска конкурентност доминантно утиче на укупну конкурентност и представља основу извозне конкурентности. Достигнути ниво индустријске конкурентности прати се на основу анализе структуре и продуктивности према технолошкој сложености производње. У оквиру Прерађивачке индустрије у Србији доминирају сектори ниже технолошке сложености и ниже продуктивности (радно и ресурсно интензивне делатности) при чему је ситуација неповољнија код МСПП у односу на велика предузећа. У години МСПП из сектора високе и средње високе технолошке сложености чине свега 10% МСПП Прерађивачке индустрије (28% велика), запошљавају 17% радника (32% велика) и стварају се 21% БДВ МСПП индустријског сектора (27% велика). Графикон: Структура Прерађивачке индустрије према технолошкој сложености и величини предузећа у години 70,0 62,6 МСП Велика 60,0 58,3 50,0 46,6 52,0 48,2 40,0 39,3 30,0 27,8 25,5 25,0 25,1 28,3 28,7 26,8 25,2 20,0 13,1 16,0 19,8 10,0 6,7 2,9 2,9 3,5 3,7 5,1 6,8 0,0 Број предузећа Запосленост БДВ У у односу на годину забележено је побољшање укупне индустријске конкурентности због повећања извоза великих предузећа, пре свега у Производњи моторних производа и приколица који у укупном извозу Прерађивачке индустрије учествује са 1/5. Раст индустријске конкурентности у оквиру ове области углавном је резултат раста производње произвођача аутомобила FIAT Srbija, а укључивањем МСПП у његов ланац добављача остварен је позитивни мултипликаторни ефекат на укупан извоз Прерађивачке индустрије.

13 Конкурентност привреде мерена кретањем продуктивности погоршана је у односу на претходну годину. Пад продуктивности већи је у прерађивачкој индустрији (-7,7%) у односу на просек привреде (-4,5%), а у оквиру прерађивачке индустрије већи пад је забележен код МСПП (-8,3%) у односу на велика предузећа (-7,2%). Продуктивност прерађивачке индустрије у години за 2,2% је мања него у години (у МСПП мања за 4,5%, а у великим предузећима за 1,9% већа). Графикон: Индикатори Прерађивачке индустрије (индекс 2007 = 100) % 40,0 МСПП Запосленост БДВ Продуктивност % 40,0 Велика предузећа Запосленост БДВ Продуктивност 30,0 20,0 23,1 30,0 20,0 10,0 10,0 1,9 0,0 0,0-10,0-4,5-10,0-20,0-19,5-20,0-26,0-30,0-30,0-27,4-40, , Пад продуктивности МСПП Прерађивачке индустрије од 8,3% у односу на годину последица је пада продуктивности у свим секторима према технолошкој сложености (највећи пад забележен је у секторима средње високе сложености 14,6%, а најмањи у секторима високе технологије где је продуктивност смањена за 6,3%). У односу на годину продуктивност благо расте у секторима средње високе и високе технолошке сложености (од 1,1% и 0,7% респективно), а опада у секторима ниске и средње ниске технолошке сложености (6,6% и 1,8% респективно). Због негативних кретања у години промене вредности БДВ, запослености и продуктивности у периоду године показује ниску конкурентност, као и смањену динамику развоја МСПП како у привреди тако и у Прерађивачкој индустрији. Од свих сектора према технолошкој сложености, само су сектори средње високе сложености остварили позитиван раст БДВ који је праћен растом продуктивности и стабилним нивоом запослености, што указује да се ради о динамичним секторима који јачају своју конкурентност. У у односу на годину ситуација у погледу кретања БДВ значајно је погоршана. БДВ МСПП је смањена у свим секторима и праћена је падом запослености и продуктивности што указује на смањен динамизам МСПП и погоршање њихове конкурентности. Графикон: МСПП у привреди и Прерађивачкој индустрији према технолошкој сложености 10,0 Запосленост Продуктивност БДВ 0,0-10,0-20,0-30,0-40,0-50,0-60,0 2013/ / / / / / / / / / / /12 Привреда Прерађивачка индустрија LOW-TECH MEDIUM-LOW- TECH MEDIUM-HIGH- TECH HIGHT-TECH На извозну конкурентност утиче велики број фактора (продуктивност, трошкови производње, технолошки развој и ниво производње и др.), али је доминантно одређена нивоом индустријске конкурентности.

14 У години нефинансијски део привреде Србије остварио је укупну спољнотрговинску размену од 2.863,6 млрд. динара при чему је увоз (1.660,8 млрд. динара) за 458,0 млрд. динара већа од извоза (1.202,8 млрд. динара). Највеће учешће у оствареној спољнотрговинској размени има прерађивачка индустрија (55,4%) која остварује 73,0% укупног извоза, 42,7% увоза и суфицит од 169,6 млрд. динара. У структури спољнотрговинске размене прерађивачке индустрије доминирају велика предузећа (62,0%), а посебно у извозу где учествују са 67,1% (у увозу учествују са 55,7%). За разлику од МСПП која у спољнотрговинској размени остварују дефицит од 24,8 млрд. динара, велика предузећа остварују суфицит од 194,4 млрд. динара. И поред тога, што захваљујући извозној конкурентности великих предузећа, прерађивачка индустрија остварује суфицит у спољнотрговинској размени, структура укупне размене, а посебно извоза је неповољна. У спољнотрговинском билансу доминирају производи ниске или средње ниске технолошке сложености (56,7%), при чему је ситуација неповољнија код МСПП где ови производи учествују са 70,4% (код великих 48,2%). Слична ситуација је и код извоза Прерађивачке индустрије где производи ниже технолошке сложености учествују са 57,5% (МСПП 78,0%, велика 47,5%). Графикон: Структура извоза МСПП Прерађивачке индустрије према технолошкој сложености 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% LOW-TECH MEDIUM-HIGH-TECH 5,8 5,9 4,5 13,6 18,2 19,0 23,2 24,6 21,7 57,4 51,2 54, ,8 15,8 24,8 54, MEDIUM-LOW-TECH HIGHT-TECH 3,5 3,2 17,8 18,6 28,7 28,7 50,1 49, ,8 19,2 27,2 50, У периоду година извозна конкурентност индустријских МСПП посматрана према технолошкој сложености није побољшана. Позитивна кретања забележена су код извоза производа средње високе и средње ниске технолошке сложености који су повећали учешће у укупном извозу индустрије (за 5,6 и 4,0 пп) и смањено је учешће производа ниске технолошке сложености (за 6,6 пп). Међутим, негативна кретања забележена су код производа високе технолошке сложености која су смањила учешће у извозу за 2,9 пп, тако да у години њихово учешће у извозу износи свега 2,8%. На слабу извозну конкурентност указује и ниска покривеност увоза извозом, неповољни релативни робни биланс, као и низак коефицијент реструктурирања извоза. Табела: Покривеност извоза увозом према величини предузећа и технолошкој сложености у % Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика Укупно МСПП Велика Привреда Прерађивачка индустрија Ниска Средње ниска Средње висока Висока

15 Релативни робни биланс 3 укупне прерађивачке индустрије повољнији је него у години (10,7 према 4,1) и указује на благи раст индустријске конкурентности. Међутим раст индустријске конкурентности резултат је оствареног суфицита робне размене великих предузећа, док су МСПП Прерађивачке индустрије и у години исказале дефицит (негативна вредност релативног робног биланса је на нивоу прошлогодишњег -4,1%). МСПП Прерађивачке индустрије остварила су суфицит само у low tech гранама и то пре свега, у прехрамбеној, дрвној и индустрији коже. Такође, извозно конкурентна су и МСПП који послују у производњи основних метала (medium-low tech). Према коефицијенту реструктурирања извоза, 4 МСПП су повећала брзину прилагођавања захтевима тржишта у односу на ранији период, али спорије мењају извозну структуру у односу на велика предузећа која су оживљавањем и унапређењем производње повећала извоз и асортиман понуде на страним тржиштима. Висока вредност коефицијента указује на спору промену неповољне структуре извоза и ниску извозну конкурентност домаће индустрије и МСПП. Графикон: Коефицијент реструктурирања извоза Прерађивачке индустрије 1,00 0,90 0,80 0,70 0,60 0,50 0,40 0,30 0,20 0,10 0,00 0,86 0,77 0,800,76 0,88 0, ,83 0,81 0,82 0,76 0,75 0,67 Укупно Микро Мала Средња МСПП Велика 3 Релативни робни биланс (Relative Trade Balance) представља однос спољнотрговинског биланса и обима спољнотрговинске размене, изражен у %. Позитивна вредност RTB указује на компаративне предности (суфицит у робној размени). 4 Базира се на Фингер-Крејниновом индексу структурне сличности, који се користи за разна структурна поређења спољнотрговинске размене. Коефицијент реструктурирања извоза се израчунава као збир минимума парова учешћа истоврсних извозних производа према СМТК у посматраним годинама. Мања вредност коефицијента указује на брже промене, односно максимална вредност 1 значи потпуно идентичну трговинску структуру у посматраним годинама