БИЛТЕН Удружење за трговину. квартал. април-јун 2017.

Transcription

1 БИЛТЕН Удружење за трговину II квартал април-јун 2017.

2 У овом броју Актуелно... Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације, вести Законодавне активности Привредне коморе Србије SWOT анализа делатности трговине Привредна активност у делатности трговине... Промет робе у трговини на мало Кретање куповне моћи у Републици Србији Запосленост и зараде Стране директне инвестиције Остварени раст потрошачких цена 3 9 Глобални трендови Привредна активност - макроекономски осврт Активности Удружења за трговину Преглед иницијатива ПКС - Пета квартална анализа примене прописа од значаја за привреду Преглед иницијатива Радне групе У фокусу Подршка привреди... Кварталне анализе ПКС примене прописа од значаја за привреду Привреда и европске интеграције Бесповратна средства програми подршке микро, малим, средњим предузећима и предузетницима Најбржи пут до инопартнера Едукација CE знак и Српски знак усаглашености доказ безбедности вашег производа Дуално образовање у трговини Методолошке напомене Удружење за трговину Контакт

3 Актуелно Седнице, сајмови, пословни сусрети, конференције, презентације, семинари, едукације, вести Активности Удружења за трговину у другом кварталу године биле су усмерене ка избору, по гранском принципу, чланова парламента привредника регионалних привредних комора и привредне коморе главног града. Изабрани по гранском принципу чланови Скупштине Привредне коморе Србије. Привредна комора Србије делегирала је своје представнике у радну групу за израду Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденција о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ. Нови закон о трговини. Организован састанак добављача Агрокорових компанија у Србији са председником Владе 8. априла Организован тренинг Како се борити са конкуренцијом долазак дискаунт ланаца 30. маја Одржана је Друга седница Одбора Удружења за трговину, године на којој су донете следеће одлуке: - Одлука о избору чланова парламента привредника регионалних привредних комора и привредне коморе главног града грански принцип - Одлука о избору чланова одбора групације посредника у промету непкретности Србије Одржана је Трећа седница Одбора Удружења за трговину 14. јуна године на којој су Изабрани чланови Скупштине Привредне коморе Србије по гранском принципу. Чланови скупштине су: Немања Вуковић - МК Commerce d.o.o., Мирјана Јовашевић - Delahize Serbia d.o.o. Beograd, Десимир Тадић Домаћи трговачки ланац ДТЛ д.о.о., Мартина Петровић Lidl Srbija KD Beograd, Бранислав Павловић - Victoria Group a.d. Beograd, Горан Тодић Tody d.o.o. Blace, Миленко Костић АутоЧачак д.о.о. Коњевић Чачак, Милан Белин Renault Nissan Srbija d.o.o. Beograd, Споменко Ђордан Univerexport d.o.o. Novi Sad. Одржана Прва седница Одбора Групације посредника у промету непокретности Србије. У просторијама Привредне коморе Србије, у петак 16. јуна 2017 године одржана је Прва седница Одбора Групације посредника у промету непокретности Србије. После верификације мандата чланова, Одбор Групације је једногласном одлуком свих присутних, потврдио избор Дамира Борића из Агенције за некретнине Профитим за председника и Ненада Ђорђевића из агенције Мозаик д.о.о., за заменика председника Одбора Групације посредника у промету непокретности ПКС. Одбор је усвојио План рада Групације посредника у промету непокретности за годину. Приоритет у плану рада имаће активности из области едукације, међународне сарадње, сарадње са институцијама и информисања јавности. Усвојене су и Измене и допуне Кодекса пословне етике посредника у промету непокретности Србије. Такође, Одбор је разматрао и актуелну ситуацију на тржишту некретнина у Републици Србији. 3

4 У периоду април јун године представници Удружења за трговину обишли су и организовали састанке са великим бројем компанија из сектора трговине. Неке од компанија које су посећене су: Delhaize Srbija, Mercator S, Roaming electronics, Triple jump, AWT International, Ušće shopping center, Delta city 67, H&M Hennes&Mauritz, Ђак доо, Sportina, Tom tailor, N Sport, Pet Centar. Састанак са чланицама Домаћег трговинског ланца ДТЛ, одржан је 21. јуна године. На састанку је разговарано о досадашњој сарадњи ПКС и чланица овог трговинског ланца, као и о учешћу представника овог трговца у органима и телима Удружења за трговину ПКС. Секретар Удружења за трговину Жарко Малиновић се захвалио власнику Еуропром д.о.о. Ваљево, чланице ДТЛ-а, Десимиру Тадићу за допринос који даје као председник Групације трговаца прехрамбеном робом. На састанку је истакнут значај овог трговинског ланца за капиларни развој српске привреде, те договорено да ПКС подржи будуће активности ДТЛ у процесу повезивања са малим и средњим добављачким компанијама. Чланице ДТЛ-а су: Подунавље а.д.,вум д.о.о., ББ Трејд а.д., Медиус д.о.о., Еуропром д.о.о., ВП Дима д.о.о., Сента промет а.д., Каструм д.о.о., Стајлајн д.о.о., Морава д.о.о, Морава пром а.д, Текијанка д.о.о. и Металац пролетер. Заједнички састанак представника савеза рачуновођа Србије и привредника представника Удружења за трговину, на тему израде радне верзије текста Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденција о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ, одржан је 3. јула године. На састанку су учествовали представници компанија DIS, Метро cash&carry, Mercator S, Atlantic group, DM drogerie markt. Закључено је да ће ПКС у комуникацији са Министарством финансија инсистирати да се формира заједничка радна крупа која би креирала финално решење овог подзаконског акта. Испред Удружења за трговину у радну групу су делегирани представници компанија НИС и Метро cash&carry. Удружење за трговину је, у сарадњи са консултантском кућом за малопродају Delta Team из Милана (Италија), организовало тренинг: Како се борити са конкуренцијом долазак дискаунт ланаца Током тренинга обрађене су теме: Долазак дискаунт ланаца шта чинити?, Искуства италијанских малопродајних ланаца, Како организовати критичне секторе, Како конкурисати дискаунт ланцима најбоља пракса ( category management, логистика, свежи производи, продаја, private label, oбука особља). Тренинг је похађало више од 50 особа ангажованих на позицијама у топ менаџменту и category менаџменту трговинских ланаца који послују на територији Србије, као што су Delhaize Srbija, Mercator S, Универ експорт, Гомекс и домаћи трговински ланац ДТЛ. На највећем светском сајму приватних робних марки PLMA Амстердам, одржаном од 15. до 17. маја, међу излагачем из целог света, Србију је представљало 17 компанија. Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије организовале су национални павиљон, где су излагале следеће компаније: PFI Groser, Medino, Hibrid, Аgranela, Мaster Frigo, Laki, Jugprom, Basket zdravia hrana Made by Hend, Venac, Yumis, ITN, Ishrana. Трговци у Србији у складу са остатком света, бележе стални раст промета трговачких робних марки а како се објашњава, то је услед тога што потрошачи добијају оно што Енглези зову good value for money. Takoђе, до раста потрошње долази и због тога што перцепција о PL-u у свести потрошача променила, односно они PL не третирају више само као јефтине производе трговаца, него као производе који нуде добар квалитет по цени која је за њих прихватљива. За то су великим делом заслужна и паковања самих PL производа, која су све атрактивнија, као и маркетиншке кампање, које су у почетку биле изостављене. Понуда приватне робне марке (PL) у трговинама Србије: Delhaize Serbia више од артикала, Metro cash&carry артикала, DM више од артикала, Mercator S више од артикала, Gomex 225 производа, DIS 700 артикала, од чега је 650 под робном марком Dobro, Univerexport приближно 600 артикала. 4

5 Удружење за трговину Привредне коморе Србије је у оквиру активности пројекта GIZ, послало упитник свим привредним друштвима, чланицама Удружења за трговину о фискалним касама. Презентација анализе ефекта Закона о фискланим касама у сарадњи са асоцијацијом NALED биће презентована у јулу и августу године. У Палати Србије, 8. априла године премијер Александар Вучић и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, одржали су састанак са добављачима Меркатора. Поручено је да Добављачи Merkatora S могу да наставе да испоручују робу. Главна порука након састанка председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа, премијера Србије Александра Вучића, ресорних министара и представника добављача компаније Меркатор С, јесте да добављачи те компаније могу слободно да наставе да испоручују робу. Након састанка у Палати Србије, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж захвалио је премијеру и Влади, на брзој реакцији поводом актуелне ситуације у вези са пословањем највећег малопродајног ланца у Србији. Председник Владе Србије Александар Вучић рекао је да ће Народна банка припремити план како би се обезбедило да новац из компанија повезаних у систему Агрокора не одлази из Србије. Ми проблеме овде за сада немамо, али нећемо да нам се појаве, рекао је Вучић, додајући да ће део предузећа везаних за Агрокор потонути, али ми не дамо да иједно предузеће из Србије потоне. У систему Агрокора у Србији има готово запослених у Меркатору 8.900, док су остали у "Фрикому", "Дијаманту" и "Мивели". Власник Меркатора Србија је Меркатор у Словенији, који има много проблема, али је Меркатор Србија добра компанија. "Можемо да урадимо и то би било у оквиру подршке владе, како да решимо 102 милиона дугорочних кредита, а за друге компаније, водићемо рачуна да не одлази новац ван Србије", рекао је Вучић поручивши запосленима у Меркатору Србија да буду спокојни и раде нормално. Премијер је најавио и да ће разговарати са премијером Словеније Миром Цераром, да би Меркатор С задржао независан управљачки борд. Како је рекао, хоће са Цераром да постави ту врсту блока према проблемима које имају у Хрватској, где су, сматра, проблеми тешко решиви. "Овде, у Србији, држава неће пуштати блокаде, нити било шта слично, све ће се исплаћивати као и до сада", рекао је и поручио да ће у Меркатору С и даље бити најбоља роба на рафовима. Генерални директор компаније Меркатор С Александар Сератлић рекао је да Меркатор наставља да послује нормално и да верује да је овим састанком влада створила оквир сигурности. Он је указао да би волео да види да се и лидери на другим тржиштима тако понашају. Представник добављача, Мирољуб Алексић, подсетио је да су дуговања Меркатора С банкама 102 милиона евра, да у складиштима има робе у вредности од 80 милиона евра, а да су дуговања према добављачима 40 милиона евра, која се редовно измирују. Добављачи Меркатора С, према његовим речима, треба да буду спокојни и да наставе да раде, то јест да испоручују робу. Како би заштитила интересе српских компанија, Привредна комора Србије поновила је јавни позив привредним друштвима и предузетницима из Србије да пријаве потраживања према Агрокору или друштвима која су повезана или зависна од Агрокора. Привредна комора Србије подсетила је привреднике да су, у складу са Законом о поступку изванредне управе у трговачким друштвима од системског значаја за Републику Хрватску (Народне новине бр. 32/2017 од ), у обавези да пријаве наведена потраживања, као и да је рок за пријаву 9. јун године. За пословање поверилаца најважнија последица Закона је прекид и забрана покретања свих стечајних, парничних, извршних или било каквих трећих поступака против Агрокора или против друштава која су повезана или зависна од Агрокора. Уместо тога повериоци морају да пријаве своја потраживања ванредном поверенику у року од 60 дана од дана покретања поступка ванредне управе. Рок тече од 10. априла године и односи се и на потраживања која нису доспела, с обзиром да на основу Закона иста доспевају отварањем поступка ванредне управе. Важно је напоменути да поступак укључује и осигурана потраживања, као и потраживања с правом одвојеног намирења, и да ће се уколико поступак не буде покренут сматрати да потраживања поверилаца престају да постоје. Како би потраживања 5

6 била призната она морају бити образложена и поткрепљена доказима. Обавеза пријаве потраживања не односи се само на повериоце Агрокора, већ и на повериоце повезаних друштава Агрокора. Уколико ванредни повереник утврди потраживање пријављено од стране поверилаца, оно ће бити уврштено у његову табелу и у судско решење о утврђењу потраживања, под условом да није оспорено од стране других поверилаца Агрокора. За оспорена потраживања требало би покренути парнични поступак којим се утврђује постојање или непостојање оспореног потраживања. Закон прописује да поступак ванредне управе не може да траје дуже од 12 месеци и да тај рок може бити продужен највише једном и то за додатна 3 месеца. Предвиђено је да ће ванредни повереник у року од 12 месеци, уз сагласност Већа поверилаца, поднети суду Нагодбу. Главни циљ Нагодбе требало би да буде реструктурирање Агрокора и његових повезаних друштава, на било који правно дозвољен начин, а да се притом односи међу повериоцима регулишу на разумно најбољи могући начин. Повериоци чија су потраживања утврђена имају, пропорционално висини потраживања, право да гласају ЗА или ПРОТИВ Нагодбе којом се предлаже намирење поверилаца. Сматраће се да је Поравнање којим се предлаже намирење прихваћено уколико (а1) 50% + 1 свих поверилаца гласа за Нагодбу, и ако (а2) 50% + 1 сваке групе поверилаца гласа за Нагодбу. Алтернативно, уколико наведена већина није постигнута, Поравнање се и даље може сматрати прихваћеним ако укупни збир потраживања поверилаца који су гласали за Нагодбу износи најмање (б1) 2/3 укупних потраживања - независно од појединих група поверилаца.поступак ванредне управе такође се може завршити и покретањем стечајног поступка. О покретању поступка одлучује суд на иницијативу ванредног повереника и уз сагласност Већа поверилаца, а након утврђивања околности због којих није оправдано очекивати стабилизацију и/или реструктурирање друштва. Повериоци у предстојећем поступку могу очекивати (а) претварање дуга у основни капитал, или (б) могући отпис дела дуговања. У овом тренутку неије могуће предвидети који модел и у којој мери ће бити прихваћен. NELT ОСТВАРИО САРАДЊУ СА КОМПАНИЈОМ COSCO. Пристизањем теретног воза из луке Пиреј у Грчкој на интермодални железнички терминал компаније Nelt у Добановцима, званично је почела сарадња између кинеске поморске логистичке компаније COSCO (Chine Ocean Shipping Group) и компаније Nelt. Један од глобалних лидера у области логистике, препознао је Neltov интермодални терминал у Београду, као логистичко чвориште Балкана захваљујући одличној локацији, техничким и технолошким активностима а очекује се транспорт више од контејнера на годишњем нивоу. Neltov терминал је пругом повезан са свим европским лукама и копненим терминалима. Аутопутеви Е-75 и Е-70 се укрштају на удаљености од шест км од терминала док је аеродром Никола Тесла удаљен десет километара. Унутар логистичког центра Nelta функционише и царинска испостава са складиштем, што омогућава пуну подршку и флексибилност различитим процесима и робним токовима. ПОЧЕЛА ЈЕ ИЗГРАДЊА ТРЖНОГ ЦЕНТРА BIG FASHION ВИДИКОВАЦ. BIG Fashion Видиковац најзначајнији је до сада пројекат компаније BIG SEE Србија, највећег израелског инвеститора у области некретнина у Србији. Као инвестиција вредна 150 милиона евра, комплекс на Видиковцу простираће се на површини од квадратних метара са м2 малопродајног простора, а планирано је да по отварању у њему буде запослено око људи. Поред више од 300 продавница најпознатијих домаћих и светских брендова, нови тржни центар обухватиће и разноврсне ресторане и кафиће, велики биоскопски комплекс, игралиште и разне спортске садржаје, као и више од паркинг места. BIG Fashion Видиковац биће изграђен по најсавременијим технолошким стандардима, а његово отварање планирано је за 2019 годину. 6

7 MAXI ОБЕЛЕЖИО ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ. Колико штетних последица на наш еко-систем има само једна бачена фолија од чоколаде, кеса или флаша, колико месеци и година је потребно да се неки отпадни материјал распадне, али и на који начин можемо да учинимо да отпад не загађује природу, имали су прилике да науче малишани из вртића Мала сирена, као и сви присутни на едукативној представи коју су заједно организовали Маxi supermarketi i Sekopak, у београдском насељу Степа Степановић. Delhaize Serbia је у 2016 години рециклирао близу тона отпада, што је 24% процента више него у претхондној, што јасно показује колико активно раде и доприносе очувању животне средине. МERCATA И JTI ПОТПИСАЛИ ЕКСКЛУЗИВАН ШЕСТОГОДИШЊИ УГОВОР. Један од водећих дистрибутера робе широке потрошње на територији Србије, потписала је 7.јуна ексклузивни шестогодишњи уговор о пословној сарадњи са компанијом Јapan Tobacco International (JTI), чланицом Japan Tobacco group, једном од водећих компанија у дуванској индустријуи и највећим јапанским инвеститором у Србији. Овим партнерством додатно се оснажила позиција Mercate на тржишту домаће дистрибуције како у сегменту дуванских производа тако и у сетменту робе широке потрошње и ојачава дугогодшња сарадња која представља потврду квалитета и стручности ове дистрибутивне мреже. Mercata је основана 1991.године и од тада је посвећена дистрибуцији и игра значајну улогу у развоју трговине на домаћем тржишту. Захваљујући пре свега својој флексибилности у пословању и савременој инфраструктури, током година изградила је значајну дистрибутивну мрежу која седмично снабдева преко објеката. Меrcаtа поседује и четири регионална центра у Србији, у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Japan Tobacco International (JTI) је највећи јапански инвеститор у Србији и четврти највећи порески обвезник са 1,4 милијарде долара уплаћених у буџет од до године. Као једина инострана компанија која откупљује домаћи дуван, ЈТИ је највећи произвођач дувана у Србији који директно запошљава 300 људи у Београду и фабрици у Сенти и ангажује око пољопривредника, чланова њихових породица, као и сезонских радника. Компаније DIS и Henkel Србија наставиле су хуманитарну акцију Много срећних, лепих беба То нам треба! Компанија DIS и Henkel Србија наставиле су хуманитарну акцију Много срећних, лепих беба То нам треба!, уручивши вредну донацију Одељењу за гинекологију и аkушерство са неонатологијом Опште болнице у Чачку. Донација се састоји од комплета постељина, пакета за породиље, као и детерџената и средстава за хигијену и намењена је будућим мамама и њиховим бебама како би им били пружени што бољи услови и нега током боравка у породилишту. Уколико вас занимају детаљне информације о актуелностима, учешће у активностима ПКС и најава битних догађаја у области трговине пишите нам на мејл: trgovina@pks.rs. 7

8 Законодавне активности Привредне коморе Србије Привредна комора Србије спроводи низ активности на побољшању и модернизацији законодавног оквира у Србији, отклањању препрека за пословање и поједностављењe административних процедура, како би се изградио стабилан, предвидив и стимулативан привредни амбијент који ће допринети успешном пословању компанија и развоју конкурентне привреде. Реализацију ових активности Комора спроводи кроз сарадњу са надлежним органима државне управе и институцијама у вези са питањима од интереса за привреду. Будите део законодавних активности: ПКС учествује у припреми нацрта прописа од значаја за привреду, доставља ставове привреде надлежном предлагачу ПКС припрема и доставља надлежном министарству анализу примене појединачних прописа од значаја за привреду, са предлозима за побољшање квалитета примене прописа ПКС квартално доставља Влади РС анализу ефеката примене прописа од значаја за привреду ПКС упућује појединачне инцијативе у интересу чланица ПКС које имају за циљ унапређење привредног амбијента у Србији Користећи јединствени механизам комуникације са Владом РС, дат Законом о привредним коморама, Привредна комора Србије је прву кварталну анализу прописа од значаја за привреду доставила Влади Републике Србије у априлу године, материјал за унапређење привредног амбијента у септембру, другу и трећу кварталну анализу у децембру године, четврту у марту ове године, док је последња, пета квартална анализа примене прописа од значаја за привреду достављена Влади РС и државним институцијама у јуну За додатне информације о законодавним активностима Привредне коморе Србије пишите нам на мејл: SWOT анализа делатности трговине Предности Слабости Шансе Опасности Близина великих, развијених Ниска куповна снага потрошача Развој приватне робне марке тржишта Коришћење повољног положаја Србије у зони слободне трговине Људски капитал Неразвијени партнерски односи трговаца и произвођача Недовољан број трговачких формата Економско лидерство у региону Геостратешки положај Србије Неспремност трговачких предузећа да се изборе са страном конкуренцијом Недовољна заступљеност великих, светских трговинских ланаца Висок удео нелегалне трговине 8

9 Привредна активност у делатности трговине Промет робе у трговини на мало Према претходним резултатима, промет робе у трговини на мало у Републици Србији у мају 2017.године, у односу на мај године, већи је у текућим ценама за 11,1 одсто, а у сталним ценама за 6,1 одсто. У мају године, у односу на претходни месец, промет робе је већи у текућим ценама за 1,9 одсто, а у сталним ценама за 2,5 одсто. Поредећи првих пет месеци године са истим периодом године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 8,4 одсто, а у сталним ценама за 3,2 одсто. Кретање куповне моћи у Републици Србији Према извештају Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а на основу података РЗС, куповна моћ мерена односом Нове Просечне, односно Нове Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у јуну године је већа у односу на претходни месец, пре свега због повећања просечне месечне нето зараде. Нова Просечна потрошачка корпа за јун године износила је ,08 динара и већа је од Нове Просечне потрошачке корпе из маја за 0,25 одсто или 176,07 динара, а из јуна године за 3,78 одсто. 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 95,0 90,0 85,0 80,0 75,0 Извор: РЗС. 145,0 135,0 125,0 115,0 Квартални индекси промета у трговини на мало, у текућим ценама, Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Индекси промета унутрашње трговине по областима КД, текуће цене Нова Минимална потрошачка корпа за јун године износила је ,14 динара и већа је за 0,16 одсто у односу на Нову Минималну потрошачку корпу из маја, а за 3,52 одсто из јуна године. За покриће Нове Просечне потрошачке корпе у јуну године било је потребно 1,41 просечне зараде, а за покриће Нове Минималне корпе било је довољно 0,73 просечне зараде. 105,0 95,0 85,0 75,0 Q Q Q Q Q Ø2015=100 Ø2016=100 Извор: РЗС. 9

10 Потрошачке цене производа и услуга у јуну године забележиле су месечни раст од 0,2 одсто, док је годишњи раст износио 3,6 одсто. Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у јуну године у односу на мај године, раст цена је забележен у групама рекреација и култура (3,6 одсто), комуникације (0,6 одсто), храна и безалкохолна пића (0,5 одсто) и у групама здравство и образовање (за по 0,1 одсто). С друге стране, пад цена забележен је у групама транспорт (-0,9 одсто), одећа и обућа (-0,4 одсто), ресторани и хотели (-0,3 одсто), намештај, покућство и текуће одржавање стана (-0,2 одсто). Посматрано по градовима, у јуну године, куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад и Ужице. У осталим градовима, просечна месечна нето зарада је покрила Нову Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Нове Просечне потрошачке корпе. Однос просечне месечне нето зараде и просечне нове потрошачке корпе, према месецима (у динарима) I II III IV V VI Просечна месечна нето зарада, по запосленом Просечна Нова Потрошачка корпа Структура просечне и минималне корпе, јун године (у %) Извор: МТТТ, на основу података РЗС. Нова Просечна корпа Нова Минимална корпа Храна и безалкохолна пића 38,6 45,1 Алкохолна пића и дуван 8,2 7,5 Одећа и обућа 4,5 3,4 Становање, вода, струја, гас и друга горива 19,9 19,3 Намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,3 4,4 Здравство 3,6 3,8 Транспорт 8,0 6,2 Комуникације 2,7 2,5 Рекреације и култура 5,1 3,3 Образовање 0,7 0,3 Ресторани и хотели 1,2 0,8 Остала добра и услуге 3,3 3,5 Извор: МТТТ, на основу података РЗС. 10

11 Запосленост и зараде Према подацима РЗС, укупан број запослених у Републици Србији у првом кварталу године износио је особа, што представља смањење од 0,3 одсто у односу на четврти квартал године. Регистровано је индивидуалних пољопривредника, што је смањење од 0,4 одсто у односу на претходни квартал, а у правним лицима било је запослено особа (0,4 одсто мање у односу на претходни квартал). Повећан је број запослених код предузетника и лица која самостално обављају делатност за 0,1 одсто, те их је укупно регистровано Број запослених у сектору трговине и пословању некретнинама у првом кварталу године је износио , што представља пораст од 2,6 одсто у односу на исти квартал године. Запослени у сектору трговине чине 17,2 одсто укупне запослености што је једнако учешћу које је остварено и у истом периоду године. Посматрано по делатностима, највише запослених је било у трговини на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима ( ), а затим следи трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима ( ). Број запослених у трговини на мало и велико и пословању некретнинама у правним лицима, предузетници и запослени код њих, квартални подаци и Извор: НБС. Q1 Q2 Q3 Q4 Q Регистрована запосленост према делатностима KD(2010), у првом кварталу и године Број запослених Индекс Учешће, у % / (I квартал) Република Србија ,6 100,0 100,0 Трговина на велико и трговина на мало и поправка моторних возила и мотоцикала ,4 1,4 1,5 Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима ,3 5,5 5,5 Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима ,6 9,9 9,9 Пословање некретнинама ,5 0,3 0,3 УКУПНО ,6 17,2 17,2 Извор: РЗС, прерачун Службе за подршку развоју, ПКС. Просечна бруто зарада исплаћена у мају године, у Републици Србији, износила је динара, док је просечна нето зарада (без пореза и доприноса) била динарa. У односу на април године, просечне бруто и нето зарадe реално су биле мање 4,5 одсто, а уколико се посматра период јануар-мај године, у односу на исти период године, просечна бруто зарада реално је већа за 0,8 одсто, док је нето зарада реално већа 0,7 одсто. У поређењу са петим месецом године, просечне бруто и нето зарадe реално су веће за 3,6 одсто. 11

12 На основу података РЗС за период јануар-мај године у односу на исти период године, највиша просечна бруто зарада у сектору трговине остварена је у области трговине на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима у износу од динара, што представља раст од 4,8 одсто. Затим следе зараде у пословању некретнинама у износу од динара, што представља раст од 4,7 одсто. У односу на републички просек, највеће зараде су биле у делатности трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (19,6 одсто изнад републичког просека), а најниже у делатности трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (35,8 одсто испод републичког просека). Стране директне инвестиције Према подацима НБС, током првих пет месеци године, нето прилив СДИ износио је 767,9 млн евра (раст од 11,1 одсто у односу на исти период године), које су и даље претежно усмерене у извозно оријентисане разменљиве секторе домаће привреде (прерађивачка индустрија, енергетика, пољопривреда, водопривреда). На годишњем нивоу, пројекција нето СДИ је ревидирана навише и износи 1,7 млрд евра, што би требало да буде довољно за покриће дефицита текућег дела платног биланса који се процењује на 1,4 млрд евра. Највећи прилив СДИ, посматрано према делатностима, у првом кварталу године, је регистрован у прерађивачкој индустрији (140,8 млн евра), при чему је 29,0 одсто усмерено у производњу производа од гуме и пластике (40,8 млн евра), 26,1 одсто у производњу прехрамбених производа, пића и дуванских производа (36,8 млн евра), а 12,5 одсто у производњу основних метала и металних производа, осим машина и уређаја (17,5 млн евра). Посматрано према географском распореду инвестиција и земљама порекла капитала, највећи прилив СДИ, у првом кварталу године, према подацима НБС, регистрован је из земаља ЕУ(28) и то 73,2 одсто (382,9 млн евра), уз растуће учешће прилива са азијског континента (46,9 млн евра), првенствено из Кине и Уједињених Арапских Емирата. У првом кварталу године, у привредним гранама које обухвата Удружење за трговину, остварен је нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, од 72,4 млн евра (11,0 одсто више него у истом кварталу године). Највећи део нето прилива СДИ реализовани су у трговини на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима (30,4 млн евра) и пословању некретнинама (29,5 млн евра). У години највећа инвестициона активност нерезидената забележена је у другом кварталу и то превасходно у области пословања некретнинама. (јануар-мај 2017) Извор: НБС. Зараде, јануар-мај (у динарима) Нето зараде (у РСД) Бруто зараде (у РСД) Република Србија Трговина на велико и трговина на мало и поправка моторних возила и мотоцикала Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Пословање некретнинама Нето прилив СДИ, по основу улагања нерезидената, квартални подаци, (у млн евра) 42,9 47,5 74,7 100,9 65,2 Извор: НБС, прерачун Службе за подршку развоју. Напомена: Привредне гране разврстане су према статистичкој класификацији економских делатности Европске заједнице ревизија 2 из (НАЦЕ Рев. 2, 2008). Према приказу делатности СДИ, у складу са БПМ6 ( Приручник за израду платног биланса и међународне инвестиционе позиције бр. 6, ММФ ), наведеном привредном граном обухваћени су: Трговина на велико и трговина на мало и поправка моторних возила и мотоцикала; Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима; Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима; Пословање некретнинама. 93,7 80,9 81,6 I II III IV I II III IV I 72,

13 Остварени раст потрошачких цена Инфлација је у јуну године у односу на јун године износила 3,6 одсто, док је месечни раст потрошачких цена износио 0,2 одсто. Инфлацију остварену у протеклом периоду ове године карактерише већи интензитет месечног раста цена у јануару (1,4 одсто), априлу (0,8 одсто) и фебруару (0,7 одсто) у односу на март и јун, када је остварен раст од по 0,2 одсто, док су у мају цене биле снижене (- 0,5 одсто). Услед тога, брже су расле цене у првом у односу на други квартал. На остварени општи раст потрошачких цена у јуну године у односу на децембар године, највећи утицај су имале цене хране и безалкохолних пића, које су оствариле натпросечан раст и у првом и у другом кварталу (4,8 одсто и 1,2 одсто), пре свега по основу лоших климатских услова, почетком године, који су се одразили на смањену понуду непрерађене хране. Поред тога, деловале су и цене алкохолних пића и дувана (3,6 одсто), транспорта (2,9 одсто) и комуникација (4,5 одсто) које су натпросечно повећане у првом кварталу, као и цене рекреације и културе (4,2 одсто) и одеће и обуће (1,1 одсто) у другом кварталу. Од утицаја на инфлацију наводи се и кориговање износа акциза, по основу усклађивања са растом потрошачких цена у години, као и кретање берзанске цене сирове нафте. Имајући у виду да укупна инфлација углавном зависи од кретања цена хране, енергије, акцизних производа и регулисаних цена, то значи да ће овогодишњи род пољопривредних производа, као и стабилан курс динара и низак ниво регулисаних цена, као и инфлације у међународном окружењу, бити одлучујући фактор за остваривање инфлације у границама пројектованог циља. 13

14 Глобални трендови С обзиром на то да Пацифик представља већ деценијама центар међународне трговине, изненадне промене у спољнотрговинској политици водећих привреда из региона (САД, Кина, Јапан, Русија) представљају главни ризик за раст трговинске активности. Овим се ствара неизвесност у погледу креирања и одржавања ланца вредности за мултинационалне компаније, који су главни носиоци понуде и тражње за робама које су предмет међународне трговине. Администрација у Вашингтону је као главни циљ своје економске политике прогласила смањење спољнотрговинског дефицита, кроз ограничење увоза, подстицај домаће индустријске производње и ревизију Северноамеричког споразума о слободној трговини НАФТА. Западне санкције према Русији и Ирану остају на снази, али се све више чују супротстављени ставови међу појединим чланицама ЕУ. Према процени Светске трговинске организације, раст спољне трговине у години би требало да износи 2,4 одсто, а да се у наредној години креће у распону 2,1-4,0 одсто. Немогућност да се прецизније предвиди кретање трговине у кратком периоду последица је неизвесности у погледу владиних акција на пољу монетарне, фискалне и економске политике. 8,1 ММФ светски трговински промет роба и услуга, процентуална промена 3,1 Извор: Bloomber L.P. 12,5-10,5 7,1 2,7 3,7 3,7 2,7 2, Структура светског робног извоза по земљама, ,5% 13,2% 9,2% 8,5% 4,1% 3,6% Кина САД Немачка Јапан Холандија Остали Извор: ITC-Trade Map. Структура светског робног извоза по земљама, ,7-796,5 Кинески суфицит САД дефицит Извор: ITC-Trade Map. Структура светског робног увоза по земљама, ,8% Извор: ITC-Trade Map. 14,0% 9,9% 6,6% 4,0% 3,8% САД Кина Немачка УК Јапан Остали 14

15 Привредна активност - макроекономски осврт Након боравка мисије ММФ у Београду, у оквиру седме ревизије аранжмана из предострожности, закључено је да је Србија остварила драматично јачање економије и побољшање привредне ситуације, уз напомену да се овогодишњи раст бруто домаћег производа процењује на 3,0 одсто. Такође, ревидирана је наниже пројекција буџетског дефицита на 1,1 одсто БДП, са првобитно планираних 1,7 одсто, а уочено је и да јавни дуг пада брже него што је очекивано. ММФ је похвалио напоре Владе и Народне банке Србије на очувању фискалне и монетарне стабилности уз напомену да у појединим областима обухваћеним програмом касни са реформама, посебно код јавних предузећа и државне управе. Према последњим расположивим подацима РЗС, реални раст бруто домаћег производа Србије у првом кварталу године, у односу на исти период прошле године, је износио 1,2 одсто. Посматрано по делатностима, највећи допринос расту су дале боље перформансе у сектору финансијских делатности и делатности осигурања (раст од 4,5 одсто), као и у сектору трговине на велико и мало (раст од 2,8 одсто). С друге стране, највећи пад је забележен у сектору грађевинарства у износу од 5,1 одсто. Штрајк у крагујевачкој фабрици аутомобила (Фијат Крајслер аутомобили Србија ФЦА) представља потенцијални ризик за остварење планираног раста, али најава Владе да ће се директно укључити у разговоре на највишем нивоу са представницима синдиката запослених и руководством фабрике наговештава постизање решења. Спољнотрговинска робна размена Србије је наставила тренд позитивног раста и у периоду јануар-мај године, и износила је 14,0 млрд евра, што представља раст од 14,0 одсто у односу на исти период прошле године. Током маја се интензивирао извоз што је утицало на смањење разлике у стопама раста извоза и увоза, које су у првих пет месеци износиле 13,4 и 14,4 одсто, респективно. Услед веће стопе раста увоза, дефицит робне размене у посматраном периоду је износио 1,8 млрд евра (раст од 18,0 одсто), а покривеност увоза извозом је износила 77,3 одсто, што је благо мање у односу на исти период прошле године (78,0 одсто). Ипак, суфицит у размени услуга је наставио да се увећава и достигао је ниво од 259,4 млн евра у прва четири месеца текуће године, што представља увећање од 4,8 одсто у односу на исти период године. Реални раст БДП (у %) 2,8 3,0 3,5 2,0 1,2 0,8 1,7 1,6-0,3-1, п 2018п Република Србија Еврозона Извор: РЗС, ЕЦБ. Консолидовани буџетски дефицит (% БДП) -1,3-3,7-5,5-6,8-6, Извор: Министарство финансија. Јавни дуг Србије (централни ниво државе, у % БДП) 70,4 74,7 72,9 67,1 59, мај Извор: Министарство финансија. 15

16 Кључни допринос одржању макроекономске стабилности у земљи, што је неопходно за одржив раст, даје наставак фискалне консолидације и дисциплине у сектору јавних финансија. Буџет Републике Србије је у првој половини године остварио суфицит од 33,2 млрд динара, што је за 80 млрд динара изнад плана. Фискални резултат је бољи од очекиваног и последица је боље наплате најзначајнијих пореских прихода, као и већих једнократних уплата непореских прихода. Услед мањих потреба за задуживањем, као и депресијације долара, односно јачања динара, дошло је и до пада јавног дуга, који је на крају маја године опао на 67,1 одсто у односу на 72,9 одсто са краја године (пад од 5,2 процентна поена). Народна банка Србије наставља активности на очувању ценовне стабилности уз таргетирање инфлације на нивоу (3,0% ± 1,5 процентних поена), уз повремене интервенције на девизном тржишту како би спречиле веће дневне осцилације националне валуте (руковођено флуктуирајући девизни курс). Међугодишња инфлација у мају је износила 3,5 одсто и представља пад од 0,5 процентних поена у односу на април. Просечан курс динара према евру је у јуну износио 122,0189, док је просечна вредност динара према долару била 108,6376. НБС је задржала референтну каматну стопу на нивоу од 4,0 одсто, уз напомену да она није мењана још од јула године. Нето прилив страних директних инвестиција је у прва четири месеца године износио 634,1млн евра (раст од 6,4 одсто на међугодишњем нивоу), а пројекција је да ће на годишњем нивоу достићи 1,7 млрд евра. То би било довољно за покриће дефицита текућег рачуна платног биланса, за који се очекује да буде на прошлогодишњем нивоу, односно 1,4 млрд евра. Према Анкети о радној снази за први квартал године, незапосле ност становништва старости 15 и више година износи 14,6 одсто, што представља повећање од 1,6 процентних поена у односу на последњи квартал године. Са друге стране, у односу на исти период прошле године, незапосленост у Србији је мања за 4,4 процентна поена. Посматрано по полној структури, стопе незапослености за мушкарце и жене износе 14,3 и 15,0 одсто, респективно. Према географској структури, незапосленост је била највиша у Региону Јужне и Источне Србије (17,2 одсто), а најнижа у Београдском региону (13,2 одсто). Просечна бруто зарада исплаћена у мају године је износила динара, а просечна зарада без пореза и доприноса (нето) динара. У поређењу са истим месецом претходне године нето зарада је реално већа за 3,6 одсто. Очекује се да се настави раст зарада у наредном периоду, имајући у виду и најављено повећање плата у јавном сектору које је планирано крајем године. Извор: РЗС. 130,0 125,0 120,0 115,0 110,0 105,0 100,0 Кретање стопе запослености/незапослености становништва старости 15 и више година, према Анкети о радној снази (у %) 42,6 19,0 Извор: НБС. 111,5 Извор: НБС. Просечан месечни курс, EUR/RSD и USD/RSD 123, , , , , , , , , , , ,6376 јан феб мар апр мај јун Просечан месечни курс, USD/RSD 313,5 45,9 46,8 45,5 44,2 15,2 13,8 13,0 14,6 I квартал II квартал III квартал IV квартал I квартал Стопе запослености Стопе незапослености 465,3 Просечан месечни курс, EUR/RSD Суфицит у размени услуга (у млн евра) 725,4 895,

17 Активности Удружења за трговину Преглед иницијатива ПКС - Пета квартална анализа примене прописа од значаја за привреду Пета квартална aнализа примене прописа представља активности Привредне коморе Србије на унапређењу законске регулативе у складу са потребама привреде у периоду од марта до јуна године. Идентификовани су кључни и појединачни проблеми који негативно утичу на пословни амбијент и дефинисани предлози за доношење нових или измену и допуну постојећих закона и подзаконских аката. Пета квартална анализа примене прописа обухвата укупно 65 иницијатива наших чланица, 28 нових иницијатива и 37 поновљених иницијатива. У групу нових иницијатива и захтева чланица Привредне коморе Србије који се односе на унапређење постојећег пословног амбијента, идентификованих у периоду од марта до јуна године, убрајају се и: Иницијатива за измену Закона о улагањима и Уредбе о условима и начину привлачења директних инвестиција како би се бесцарински увоз опреме (ослобођење од царинских и других дажбина) која представља улог улагача, омогућио и домаћим инвеститорима. Нелегални промет путем интернета. Тражено је од МТТТ да упуте допис представницима компанија Google и Facebook у циљу представљања законске регулативе за промет дијететских суплемената у РС чиме би се спречило коришћење ових платформи за ширење црног тржишта ових производа. Такође, МТТТ треба да упозори власнике националних домена да могу да оглашавају само производе који су регистровани у РС. Иницијатива за измену Правилника о условима, начинима и поступку управљања отпадним уљима. Иницијатива за подршку сектору виноградарства и винара из ИПАРД програма. Предложено је да сектор виноградарства и винарства буде обухваћен кроз ИПАРД програм и да се на тај начин пружи шанса за унапређење производње, реструктурирање постојећих засада, улагањем у опрему за прераду и складиштење. Овакав вид подршке допринео би унапређењу постојећег пословања, конкурентности и заштити животне средине. Усвајање Закона о вину и другим производима од грожђа и вина. Предложено је да се новим Законом о вину и другим производима од грожђа и вина, Законом о безбедности хране и другим законским актима, дозволи да се производњом и прометовањем вина баве и физичка лица (регистрована породична пољопривредна газдинства) која су то вино произвела од сопствене сировине и имају производњу винских производа од литара на годишњем нивоу. Иницијатива за поједностављење процедура које спроводе државни органи приликом улазно излазних ревизија, граничних и царинских формалности на рекама Дунаву, Сави и Тиси. Дати су предлози за побољшање и унапређење процедура које спроводе државни органи приликом улазно-излазних ревизија, граничних и царинских формалности које се односи на Гранични прелаз Сремска Митровица, стајање пловила у Београду на понтону приликом уласка/изласка из реке Саве, царинске формалности приликомуласка/ 17

18 изласка пловила на реци Тиси, отварање царинских испостава у Бачкој Паланци и Богојеву, обављање улазних формалности у РС и фитосанитарних прегледа и на граничном прелазу Прахово и предлог радног времена граничних прелаза у Кањижи и Сегедину. За све додатне информације о овим и осталим кварталним анализама примене прописа Привредне коморе Србије пишите нам на мејл: Преглед иницијатива Иницијатива за измену и допуну Правилника о условима у погледу објеката, опреме и стручне оспособљености кадрова које мора да испуњава дистрибутер, односно увозник за упис у Регистар дистрибутера и увозника ( СЛ. Гласник РС број 21/2012). Иницијатива је покренута у априлу године и упућена Министарству пољопривреде и заштите животне средине. Разлог за немогућност спровођења члана 6. Правилника, представља чињеница да на тржишту рада нема довољно оспособљених кадрова који имају одговарајућу стручну спрему (инжењер пољопривреде-смер заштита биља или инжењер из других области пољопривреде који је завршио специјализацију из области заштите биља) које прописује Правилник за рад у пољопривредним апотекама. Предложено је да се измени члан 6. Правилника, на начин да један стручњак за област заштите биља буде задужен за више пољопривредних апотека. На тај начин бисмо олакшали пословање по мањим и удаљеним местима у Републици Србији. Такође, мишљења смо да је неопходно, нарочито имајући у виду постојање дефицита стручних кадрова из ове области омогућити адекватну обуку и стицање лиценци пољопривредним техничарима, односно лицима који имају средњу стручну спрему. Радне групе Представници Удружења за трговину ангажовани су у радним групама за израду законских и подзаконских аката, као и у радној групи за сузбијање недозвоље трговине - формирана од стране Министарства финансија и Пореске управе. Радна група за израду новог Закона о трговини - формирана од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација има за циљ да креира предлог Нацрта закона о трговини. Нови Закон о трговини ће јасније дефинисати делатност трговине. Члан радне групе је секретар Удружења за трговину ПКС. Радна група за израду закона о робним берзама формирана је од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација са циљем да се јасније дефинише рад ових важних трговинских иституција. Испред ПКС у радну групу су делегирали Александар Богуновић, заменик директора сектора пољопривреде и Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину ПКС. Радна група за сузбијање недозвоље трговине - формирана од стране Министарства финансија и Пореске управе има за циљ да се омогући боља координација свих заинтересованих страна у борби прозив сиве економије. испред Удружења за трговину у радну групу делегирана је Гордана Хашимбеговић, заменик секретара. Уколико вас занимају детаљне информације о активностима радних група, учешће у активностима ПКС и најава битних догађаја у области трговине пишите нам на мејл: trgovina@pks.rs. 18

19 У фокусу Истраживање ставова привреде о сивој економији. Привредна комора Србије је, уз координацију Удружења за трговину, спровела у периоду априла године истраживање ставова привреде о сивој економији у склопу активности на побољшању, модернизацији законодавног оквира у Србији, отклањању препрека за пословање и поједностављење административних процедура. Циљ је изградња стабилног, предвидивог и стимулативног привредног амбијента који ће допринети успешном пословању компанија и развоју конкурентне привреде. Резултати истраживања су презентовани на конститутивним седницама Регионалних парламената привредника, као и на Скупштини Привредне коморе Србије. Анкета је спроведена на узорку од 301 привредног друштва, са могућношћу давања више одговора по питању. Привредна друштва према величини Разлози који опредељују компаније за пословање у сивој зони 11,0% 23,0% 21,0% 45,0% микро мало средње 47,4% 14,0% 13,3% 25,3% смањење промета административне процедуре порез на додату вредност велико порези и доприноси на зараде Извор: РЗС. Извор: РЗС. Према мишљењу привредника сива економија је најзаступљенија у сектору услуга, пре свега у малопродаји (22,90%), туризму и угоститељству (18,52%) и велепродаји (9,60%), а затим у сектору пољопривреде (9,09%), док је најнижа у гранама индустријске производње, као што су хемијска и гумарска производња. Разлози који најчешће опредељују компаније за пословање у сивој зони су: - порези и доприноси на зараде (47,42%) - порез на додату вредност (25,31%) - смањење промета (14,00%) - административне процедуре (13,27%) Запошљавање радника на црно (20,75%) и пријављивање радника на минималну зараду (16,46%) најчешћи су појавни облици сиве економије и нелојалне конкуренције. Поред неформалне запослености сива економија се најчешће јавља кроз: - неевидентирање промета роба и услуга (14,25%); - производњу и продају у нерегистрованим објектима (10,10%); - пласман робе у сивој зони (8,99%); - набавку сировина на сивом тржишту (8,44%) 19

20 Подршка привреди Кварталне анализе ПКС примене прописа од значаја за привреду Кварталне анализе прописа Привредне коморе Србије представљају иницијативе наших чланица из различитих сектора привреде, које утичу на релаксацију услова пословања на тржишту Србије и доприносе стабилности привредног амбијента. Оне указују на проблеме у пословању проистекле из актуелних прописа или недостатка регулације у одређеним сегментима и дају конкретне предлоге за њихово решавање. Иницијативе се достављају надлежним државним органима и институцијама, и разматрају на састанцима 13 сталних Радних група које уз посебну подршку 13 Радних група које су формиране између ПКС и 10 министарстава и Народне банке Србије. За пословну заједницу је од суштинске важности правовремено укључивање у поступак израде прописа и консултација у вези са применом прописа у пракси. Влада Србије уважила је ову чињеницу, те су представници ПКС укључени у рад преко 80 радних група за доношење закона и подзаконских решења. Посебно је значајно учешће представника ПКС у радним групама за израду два системска прописа, Нацрта закона о привредним друштвима и Нацрта закона о јавним набавкама. Радне групе ПКС су формиране с циљем бржег решавања инцијатива, разматрања питања од заједничког интереса и отклања ње препрека са којим се привредни субје кти сусрећу у пословању. Институције које учествују у раду Радних група ПКС: Министарство привреде Министарство финансија Министарством здравља Министарство трговине, туризма и телекомуникација (за области трговину и телекомуникације) Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Министарство државне управе и локалне самоуправе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Министарство просвете, науке и технолошког развоја Министарство правде Министарство омладине и спорта и Народна банка Србије 20