КОЛУБАРА. Санација Западног поља. Настрадао радник Метала Србија неће продавати руднике Почела монтажа багера

Transcription

1 ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1128 март Година LV Излази месечно Санација Западног поља Настрадао радник Метала Србија неће продавати руднике Почела монтажа багера

2 Оснивач Привредног друштва: ЈП Електропривреда Србије Директор: Александар Обрадовић Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен Колубара д.о.о. Директор РБ Колубара : Милорад Грчић Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Ана Павловић Технички уредник: Милош Павловић Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић Адреса Одељења за информисање и Редакције листа Колубара : Карађорђева 37, Лазаревац Тел: 011/ , , redakcija@rbkolubara.rs Насловна и последња страна: Тамнава-Западно поље (Снимио: Милан Цвијетић) Март 2015, бр Тираж: примерака Први број изашао 24. септембра године Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1, Штампарија, Лазаревачки друм Агенција за привредне регистре Србије NV CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3) Месечно: ISSN =Колубара (Лазаревац) COBISS.SR-ID

3 С А Д Р Ж А Ј АКТУЕЛНО Настрадао радник Метала...4 Ненадокнадив губитак...5 Србија неће продавати руднике На путу опоравка тамнавског угљенокопа Ископано 4,2 милиона тона угља...11 Почела монтажа багера Измирене финансијске обавезе према држави...14 Ремонти на четири багера...15 Бољи преглед података...16 Златно доба српског рударства и геологије...17 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Дрвеница ОГРАНЦИ Потребне нове пумпе Враћање опреме у рад...24 Селективно копање...25 Спремање у Сувој сепарацији...26 ЗЕЛЕНА СТРАНА Усклађивање са прописима ЕУ...27 ХРОНИКА Давалац крви је херој...31 КОЛУБАРА број 1128, март Санација тамнавских копова 8-10 Интервју: Слободан Митровић 6-7 КУЛТУРА Сваки човек један космос Слобода избора...34 СПОРТ Све мање голова...35 Часно и спортски до краја...36 И одличја и успех у школи...37 Време првих окршаја...38 Почела монтажа багера ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА Број 1128 март Година LV Излази месечно Санација Западног поља Настрадао радник Метала Србија неће продавати руднике Почела монтажа багера Спремање у Сувој сепарацији 26 Мали Бјека шармирао редакцију 30

4 4 ТРАГЕДИЈА НА МОНТАЖНОМ ПЛАЦУ Настрадао радник Метала Радник Огранка Метал Рударског басена Колубара Бранислав Аксић трагично је из губио живот у несрећи која се 19. марта догоди ла на монтажном плацу Повр шинског копа Тамнава-Западно поље. До несреће је дошло око осам са ти и 45 минута, када је део челичне конструкције пао на радника који је на лицу места погинуо, док је обављао редовне браварске послове на монтажи багера. Директор Рударског басена Милорад Грчић, који је на лице места дошао непосредно пошто се несре ћа догодила, заједно са полицијом, представницима Службе за безбедност и здравље на раду Колубаре и рударске инспекције, изјавио је да је одмах наложио да се по хитном поступку утврде околности несреће и да очекује да ће убрзо бити познати званични резултати истраге. Директор Колубаре посетио је породицу настрадалог радника и понудио сву помоћ и подршку која им је у овом тренутку потребна. Бранислав Аксић рођен је 19. фебруара године и живео је у Аранђеловцу, где се доселио из Приштине. По занимању је био бравармонтер. У Металу је радио од 1. септембра године, а радни однос на неодређено време засновао је у јулу Пре тога радио је у фирмама Енергопорцелан и Енергостил у Аранђеловцу. Члановима породице Аксић супрузи Марији, сину Луки и ћерки Сари, који су најтеже погођени трагедијом, обећана је подршка и помоћ Рударског басена Колубара и Електропривреде Србије. А. П. ПРЕДСТАВНИЦИ НЕМАЧКОГ ТИСЕН КРУПА У КОЛУБАРИ Унапређење сарадње Удирекцији РБ Колубара, у Лазаревцу, 19. марта одржан је састанак представника немачке компаније Тисен Круп, предвођених Томасом Јабсом, потпредседником овог холдинга за рударство, и представника Јавног предузећа Електропривреда Србије и Рударског басена Колубара. Реномирани немачки произвођач рударске опреме и највећи српски произвођач угља годинама имају одличну сарадњу, а циљ поменутог састанка, као и претходних који су одржани у протеклом периоду, био је унапређење партнерске сарадње. Овом приликом било је речи о багеру 740Л, који је за потребе РБ Колубара израдио Тисен Круп, о динамици реализације монтаже роторног багера капацитета 6.600, за који је планирано да буде укљу чен у рад у оквиру БТО (багер-трака-одлагач) система за производњу откривке на копу Поље Ц. Израда и монтажа овог багера су један од пакета дела пројекта Заштита и унапређење животне средине у колубарском угљеном басену, који је вредан је 182 милиона евра, а финансира се кредитним средствима EBRD и КfW банке и сопственим средствима ЕПС-а. Такође, тема састанка били су и потенцијали за побољшање и повећање обима сарадње када је реч о изради резервних делова за рударску опрему. Састанку је у име ЈП ЕПС присуствовао Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља са сарадницима, а РБ Колубара представљали су директор Милорад Грчић, заменик директора Михаило Петровић и представници менаџмента привредног друштва и Огранка Метал. Н. Ж.

5 УМЕСТО УВОДНИКА 5 Ненадокнадив губитак Верујем да говорим у име свих запослених у Колубари, посебно његових колега из Метала, када изражавам најдубље саучешће породици Бранислава Аксића, радника који је 19. марта изгубио живот у страшној несрећи која се догодила на монтажном плацу Тамнава-Западног поља. Иако је у тренутку када је један од запослених настрадао на радном месту излишно, а можда чак и неумесно говорити о било којој другој теми, све док надлежне институције не утврде тачне околности трагичног догађаја не преостаје нам ништа друго него да што савесније радимо оно што најбоље знамо рударима да копају угаљ, Аксићевим колегама да монтирају делове багера, а новинарима да о свему томе извештавају. У међувремену, руководства Колубаре и Електропривреде Србије, обећали су, учиниће све што је у њиховој моћи да, барем делимично, ублаже последице и у најтежим тренуцима помогну члановима најуже породице, највише погођеним овим трагичним догађајем. О безбедности рудара и потреби да буде појачана заштита на раду на површинским коповима, у интервјуу који је дао за наш лист, између осталог, говорио је и Слободан Митровић, недавно именовани извршни директор за производњу угља у ЕПС-у. Он је, такође, објаснио неке околности у вези са најактуелнијим пројектима, када је реч о напредовању рударских радова, али и изнео своја запажања о дугорочној пословној политици Електропривреде. Такође, објављујемо опширан извештај у коме су детаљно наведени конкретни послови на санацији поплављене опреме, уз помоћ података које смо добили од техничког директора Површинских копова, директора копа Тамнава-Западно поље, као и координатора плана ремоната и одржавања електро и машинских система РБ Колубара. Посетили смо и монтажни плац у Зеокама, на коме су последњих недеља интензивирани послови израде и монтаже БТО система за будући коп Поље Ц. О томе је за лист говорио Добривоје Стефановић, пројект-менаџер пакета А, којим је обухваћен овај део пројекта Заштита и унапређење животне средине у колубарском угљеном басену. Од осталих вести издвајамо тест о томе како напредује израда програма за продају угља за широку потрошњу, као и извештај са промоције јединственог монографског дела Српско рударство и геологија у другој половини 20. века, одржане протеклог месеца у Пословодству Колубаре. Када је реч о сектору заштите животне средине, у овом броју бавили смо се најавом пројеката који ће ове године бити реализовани у Топлани, да би њен рад био усклађен са строгом законском регулативом Европске уније из области екологије. За крај, направили смо кратку причу о најмлађем и најревноснијем читаоцу Колубаре, нашем деветогодишњем суграђанину, који је недавно посетио редакцију листа и свима нам улепшао дан. А. Павловић КОЛУБАРА БРОЈ 1128

6 Србија неће пр 6 ИНТЕРВЈУ: СЛОБОДАН МИТРОВИЋ, ИЗВРШНИ ДИРЕК Радићемо на повећању ефикасности прoизвoдних кaпaцитeтa. Уздамо се у сопствене потенцијале и нећемо странцима продавати руднике. Ово у интервјуу за Колубару каже Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља у Електропривреди Србије. У овом тренутку не постоји ниједан документ у коме се разматра или планира приватизација рудника. Поред тога, не очекује се у скорије време ни притисак међународних институција у том погледу. Европски трендови производње електричне енергије из угља су, нажалост, негативни и сваке године бележе пад. ЕУ планира драстично смањење емисије угљен-диоксида, па се због тога форсира производња електричне енергије из обновљивих извора. Због тога не постоји ни најмања жеља инвеститора за улагање у производњу струје из угља, па самим тим ни за преузимање рудника објашњава Слободан Митровић. Да ли постоје конкретни планови за нормализацију производње на Тамнави? Тај план је већ почео да се реализује, у јулу про шле године када је сa рaдoм започео један систeм за копање јаловине. Крајем године и други јаловински систем крaткo је био у раду, све док, 25. децембра, роторни багер који је ту радио није укључeн у eксплoaтaциjу угљa. Пoчeткoм мaja, када буде санирана штета на још једном багеру, стaртoвaћe и други јаловински систeм. Каква је ситуација на угљу? Сви преостали велики багери и oстaлa рудaрскa oпрeмa углавном су у фази санације. Прoцeнa je дa ће крajем jулa зaпoчeти постепено успoстaвљaњe стaбилнe прoизвoдњe нa Тамнави. Ипак, санација на багеру ведричару и самоходном транспортеру трајаће нешто дуже. Ширење и развој површинских копова у басену Колубара директно су условљени измештањем села Вреоци, можете ли нам рећи нешто више о томе каква је тренутно тамо ситуација? Пресељењем сеоског гробља у Вреоцима стечени су услови за несметани рад система на површинском копу Поље Д до средине године. Међутим, тренутно успорена динамика пресељења преосталих домаћинстава може озбиљно угрозити даље напредовање радова до пројектом предвиђене границе, која дубоко задире у централни део села. Испред фронта рударских радова налазе се значајни јавни објекти као што су школа или фудбалско игралиште, које је неопходно изместити на нову локацију. Морају се иселити преостала домаћинства, пре свега из централног дела села. Планирамо да интензивирамо активности на овим пословима.

7 ТОР ЗА ПРОИЗВОДЊУ УГЉА У ЕПС-У 7 одавати руднике КОЛУБАРА БРОЈ 1128 И са измештањем гробља у Барошевцу не иде све глатко? За проширење копа Поље Б било је неопходно изместити месно гробље у Барошевцу. Због тога је већ изграђено ново гробље, а измештање 90 одсто гробних места обављено је веома брзо. Проблем је настао код премештања надгробних споменика, јер је на тендеру изабрани извођач тих радова направио велики број пропуста, због чега је с њим раскинут уговор. Већ је покренута процедура јавне набавке за ангажовање новог извођача радова. Очекује се да ће цела процедура бити завршена до краја априла. Рок за завршетак радова је 45 дана. У Електропривреди радимо на смањењу трошкова, али је наш крајњи циљ повећање ефикасности и продуктивности, што су предуслови за повећање сигурности снабдевања грађана и привреде каже у интервјуу за Колубару Слободан Митровић, извршни директор ЕПС-а за производњу угља У једном разговору сте изјавили да ће ваш најважнији посао бити повeћaње безбедности и заштита радника. Шта планирате? Прва мера која се мора одмах спровести је превентивно деловање кроз стриктну примену важећих прописа. То значи да ће постојеће службе и лица кojи су oдгoвoрни за област безбедности на раду, одмах организовати сталан обилазак погона и санкциони сање сваког запосленог који не поштује и не примењује прописане одредбе. Овде не сме бити никакавог попуштања, по цену отпуштања свих оних који не поштују прописе. То значи да нисте задовољни садашњим стањем? Због непоштовања прописа повреде на раду су све учесталије. Број до сада кажњених радника по овом основу је занемарљив у односу на број оних који крше прописе. Наш следећи корак биће спровођење низа акција са циљем сталног упознавања запослених са опасностима са којима су суочени на послу и могућим последицама. Очекујемо да се у ове акције укључи и синдикат. Они би требало да стално подсећају послодавце и своје чланове на поштовање прописа. Ако не буду предузете неопходне мере за спречавање глобалног загревања, испуштање угље н-диоксида, који ствара ефекат стаклене баште, до биће већи за чак 51 одсто него године. Шта ће по том питању предузети нови ЕПС? У току је реализација Зеленог пројекта, који треба да доведе до уједначавања квалитета угља који се испоручује термоелектранама. То значи више енергије са мање угља. Планирамо да целокупна производња буде обухваћена системом за управљање квалитетом угља. Следећи корак ће бити замена постојећих термоелектрана најсавременијим постојењима чији је степен искоришћења угља преко 40 одсто. У фази развоја су и термоелектране које ће имати постројења за издвајање угљен-диоксида, што ће бити стандард после године. План Европске уније је да до године елиминише емисију угљен-диоксида. У Аустрији, Румунији и Чешкој питање изградње енергетских објеката je од националног интереса, па тако на све важне одлуке не само да утичу државни и економски, већ и социјални интереси. Због чега није тако и у Србији? Те државе су чланице ЕУ па су у обавези да примењују високе стандарде из области енергетике и екологије. Србија је чланица Енегетске заједнице, заједно са већином балканских замаља, па је и наша држава у обавези да започне примену стандарда које прописује ЕУ. Последњих 20 година у Србији није изграђен ниједан нови енергетски објекат, па због тога није ни било потребе за јавним расправама. Ипак, просторни планови посебне намене за оба угљена басена, Колубарски и Костолачки, успешно су прошли процедуру јавне расправе у претходних неколико година. У Калифорнији је због корупције пропао процес либерализације енергетског сектора. С обзиром на стање у нашем друштву имате ли страх од неуспеха најављених реформи у Електропривреди Србије? Не може се повући паралела између приватизације електропривредне делатности у Калифорнији и најављених организационих промена у ЕПС-у, пре свега зато што ЕПС остаје у већинском власништву државе Србије. Циљ реорганизације ЕПС-а је повећање ефикасности и смањивање трошкова како би наша компанија била успешна и профитабилна. У односу на сценарио који помињете, постоји велика временска дистанца у којој су се догодиле те значајне промене. Главни узрок који је довео до слома ре форми у Калифорнији била је жеља приватних власника да смањивањем трошкова максимално повећају профит. Тежимо да смањимо трошкове у Електропривреди Србије, али је наш крајњи циљ повећање ефикасности и продуктивности. Зато у Србији не постоји опасност од калифорнијског сценарија. Драгољуб Ђорђевић

8 8 САНАЦИЈА ПРОИЗВОДНЕ ОПРЕМЕ НА ТАМНАВА-ЗАПАДНОМ ПОЉУ На путу опоравка та Поплавни талас који је Србији прошле године нанео огромне штете највећи ударац задао је српској енергетици. Копови Рударског басена Колубара, највећег српског произвођача, заустављени су по први пут у историји експлоатације угља. Највеће количине воде (око 187 милиона кубика) улиле су се у експлоатациону зону Тамнава-Западног поља, до тада најпродуктивнијег колубарског угљенокопа. У потпуно потопљеном копу, под милионима кубика воде и муља, остала је заробљена бројна производна механизација. Основни циљ је да се коп што пре врати на производни ниво пре поплава, односно да се што пре оспособе машине и покрене производни процес у пуном капацитету Како се спуштао ниво воде у овом копу, тако су рударске справе полако али сигурно израњале. Изузетно је важно напоменути да стабилност механизације која је била под водом није нарушена, а на сувом су све машине осим ведричара и бандвагена 4. Најважнији посао на копу сада је санација и ревитализација рударских машина и производних линија. Уместо великог језера које је до скора било на месту некада најефективнијег копа Колубаре сада је велико радилиште, можда и највеће у Србији. У изузетно тешким условима за рад, на терену који је до недавно био заробљен водом, а и даље је јако заводњен, чини се све да се створе што бољи услови за ремонтовање машина. Према речима Мирослава Крнетића, техничког директора Површинских копова, основни циљ је да се Тамнава-Западно поље што пре врати на производни ниво пре поплава, односно да се што пре оспособе машине и покрене производни процес у пуном капацитету. Крајем прошле године, захваљујући изузетном ангажовању и великом раду запослених, покренут је један систем за производњу угља на коме ради роторни багер глодар 5. У свеобухватне послове санације и ревитализације производне опреме на копу Тамнава-Западно поље укључени су сви запослени са овог угљенокопа и за послени из Огранка Метал. Као испомоћ ангажоване су и колеге са копа Велики Црљени, Поља Б и Поља Д. Договорено је да радове на багерима изводе запослени Метала, док ремонтне активности на трачним транспортерима и бандвагенима реализују запослени машинских и електрорадионица тамнавских копова и, по потреби, испомоћ са других копова. Како наводи Горан Томић, директор копа Западно поље, паралелно са пројектом испумпавања воде рађени су планови динамике ремонтовања машина и дефинисање приоритета. Ово је до сада незабележен обим посла ремонтовања механизације у Колубари. Практично се истовремено и паралелно ради неколико справа, а радови су изузетно захтевни и сложени. С обзиром да су производне машине биле под водом и да је електроопрема страдала, након сагледавања и анализе стручњака из Колубре, ЕПС-а и других релевантних институција, донета је одлука да комплетна електроопрема буде замењена, што је оцењено као најефикасније и најрационалније решење. Према речима Томића, међу приоритетима је, када је реч о санацији, и глодар 1, носилац производње угља на овом копу. На њему је стара електроопрема демонтирана, машинска служба је скинула редукторе, погоне трака и транспорта, а на штицну су

9 9 мнавског угљенокопа Први приоритет када је реч о багерима је завршетак послова на оспособљавању роторног багера глодар 1 који ће радити на производњи угља, чиме ће бити покренут и други угљени систем на Западном пољу. Највише су одмакли радови на багеру глодар 3 који је први изронио из воде. Ових дана је завршена допрема комплетне нове електроопреме за багере глодар 1 и глодар 4. У току су послови на АКЗ заштити, сва опрема на оба багера је демонтирана и планирано је да коначна уградња опреме почне ускоро. Када је реч о глодару 900 у току је демонтажа опреме и АКЗ заштита на терену. У фази је израде, померен је на сигурну локацију за извођење радова и у току је испорука опреме истиче Максимовић. У свеобухватне послове санације и ревитализације производне опреме укључени су сви запослени са копа и из Огранка Метал. Као испомоћ, ангажоване су и колеге са копа Велики Црљени, Поља Б и Поља Д КОЛУБАРА БРОЈ 1128 ослоњени противтег, пријемна трака и стрела радног точка. Истовремено ради се на глодару 4, одлагачу 3, бандвагену 1 и на две погонске станице. Према речима Радована Максимовића, координатор планирања ремоната и одржавања електроопреме, тендери за набавку електроопреме су реализова ни по хитном поступку и укупно је потписано 39 уговора за послове замене опреме на тамнавском копу. Како је раније договорено, радници копова су задужени за демонтажу старе опреме, санацију контејнера, траса и других периферних уређаја, као и монтажу нове опреме. Како је условима у тендерским позивима назначено, добављачи који су добили посао одговорни су за испоруку опреме, монтирање ормана, надзор монтаже, израду софтвера и пројекта изведеног стања, као и пуштање опреме у рад. Ремонтује се пет багера: глодар 3, глодар 1, глодар 4, глодар 900 и ведричар (који је још увек делимично у води). Како истиче Максимовић, за набавку електроопреме за све багере су склопљени уговори крајем октобра и почетком новембра и они су у поодмаклој фази оправке. Како објашњава Томић, оспособљавање глодара 900, бандвагена 2 и две погонске станице преузели су запослени са копа Велики Црљени. Њима се, као помоћ, прикључила група од десетак радника са Поља Д. Погонске станице биће оспособљене уз помоћ старе опреме јер су потребне у производњи што пре, а ово ће бити бржи начин. Глодар 900 је, због локације на којој се налазио, сметао копању угља, па је пре почетка његове санације урађен ремонт транспорта на багеру и померен је око 400 метара на место на коме се припрема плато за његову ревитализацију. Ради се убрзано, паралелно се реализује више послова, а циљ је да се максимално скрате планирани рокови. Добављачи су пристали да сукцесивно испоручују наручену опрему и потрудили су се максимално да највећи део стигне пре истека термин плана. За сва четири багера су испоштовали рокове за испоруку опреме од 135 дана и немамо искакања по том питању. За уградњу и пуштање у рад 90 дана, сад максимално гледамо да скратимо ове рокове наводи Максимовић и наглашава да су радници Метала радили на справама и током рока за испоруку опреме, па је на тај начин скраћено време радова. Док се чека да буде направљена главна опрема у фабрици, рађене су све периферне ствари које су радници монтирали. Ведричар је још увек је под водом и још увек није доступан за радове. Кад је реч о два одлагача и три }}

10 10 банда, на свим машинама су радови у току, а ради се по приоритетима. Први приоритет је бандваген 2. У току је оспособљавање уз помоћ старе опреме како би што пре био пуштен у рад, а очекује се да би крај марта био реалан термин. Потпуна ревитализација и уградња нове електроопреме ће бити извршена када остали бандови буду готови и неки буде могао да га замени у производном процесу. Уговор је склопљен, у току је испорука опреме, али ће ревитализација бити накнадно кад буде могао да изађе из производње. Радиће у спрези са транспортерима И0 и У6 који су ових дана завршени. На њима је такође урађен привремени ремонт са старом опремом која је повучена из резерве свих копова, а делимично и од опреме која је била потопљена. Због потребе производње и неопходности да се што пре подигне капацитет откопане откривке и произведеног угља, са старом опремом биће склопљен један производни систем, а планирано је да ради на систему међуслојне јаловине уз багер глодар 5 до нормализације рада осталих производних система рекао је Максимовић. Укупно се ради на 16 трачних транспортера. Како наводи Максимовић, за све радове су потписани уговори, на девет се ради са опремом АББ-а, а на седам са Сименсовом опремом. Уговори су потписани у јануару, а активности се изводе по приоритетима. Послове изводе запослени са копа, а за испоруку опреме, надзор уградње и израду софтвера су задужени добављачи опреме. Раде се и четири расподелне станице и три ЕШ-а. Урађени су тендери за напајање Тамнава-Западног поља и Тамнава-Источног поља (каблови, разводне кућице, трафо-станице), за одводњавање Западног поља и одводњавање Источног поља и за израду диспечерског центра. Како наглашава Максимовић, сва поручена опрема је по најновијој технологији, све је савременије него што је било до сада. Ради се и проширење диспечерског центра, који ће пратити све системе са визуелизацијом, надзором и управљањем, што већ постоји на два најновија система. Током ове санације, врши се комплетна ревитализација и модернизација електроопреме. Ово је невероватно велики захват, никада се толико справа није радило у исто време. У питању је изазов не само за наше раднике, него и за произвођаче електроопреме, али уз добру организацију посла и координацију, као и додатно ангажовање свих учесника у овом послу, успећемо да испунимо рокове и покренемо производњу на овом угљенокопу истиче Максимовић. Како наводи Тиберијус Лукић, координатор планирања ремоната и одржавања машинске опреме, машинци су одмах након поплава имали доста посла. Први велики посао је било прилагођавање пумпи које су набављене за испумпавање воде из копова. Основна делатност машинаца била је прилагођавање опреме коју смо добијали условима рада на испумпавању воде из копа. Радници су на терену дуго ишли пешке, пре него што су превоз и дизалична средства уопште могли да приђу објектима. Демонтирали су део опреме, редукторе транспорта, да се добије на времену, па кад се стекну услови да се направи плато и дође дизалица истиче Лукић и наводи да је најтеже било одмах након што су машине изрониле из воде. О тренутним свеобухватним активностима Лукић каже: Ми смо припремили документацију за преправку електропостројења у вези модернизације багера са фреквентним управљањем, ради се на 16 станица, морамо да урадимо 16 нових постоља, да буду шира и ојачана да би носила тај нови мотор, трансформатор и контејнер са електроопремом. По свакој станици је око 15 тона опреме, која треба да се изради у Металу. Направљене су спецификације са подацима о тежини и габариту. Одређени су приоритети три станице за први производни систем (трећи БТО) који ће са новом електроопремом ући у рад. g Највише одмакли послови на глодару 3 О ремонтним радовима на Тамнава- Западном пољу, Горан Томић, директор овог угљенокопа је рекао: Механизација се налази у процесу санације и демонтаже старе електроопреме, а нову која пристиже одмах уграђујемо. Машинска служба ради свој део посла, мења бубњеве, редукторе и слично. Роторни багер глодар 3 је први био ван воде, па смо најпре на њему отпочели послове који ће га вратити у функционално стање. План је да пре краја априла глодар 3 буде завршен и да Други БТО систем почне са радом. Када је реч о радовима на глодару 3 урађено је све од машинских послова што је било могуће, чека се спуштање радног точка и ремонтовање истог, као и пуштање овог система у рад најкасније до краја априла. Паралелно се ради на багерима глодар 1 и глодар 4. На јединици је тренутно у току замена куглибана и то је велики посао. Ради се контрола и провера, замена делова који су дефектни, сви редуктори се проверавају због уља, хидрауличари раде контролу, замену и филтрирање наводи Лукић. Оно што истиче Лукић као најбитнију ставку је добра координација и организација служби на терену. С обзиорм да су послови условљени временским роковима, а тежи се да они буду додатно скраћени, машинске и електрослужбе се комбинују са циљем да паралелно раде, а једни другима не сметају на терену. Н. Живковић

11 ДВОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА 11 Ископано 4,2 милиона тона угља На површинским коповима Рударског басена Колубара у прва два месеца, према подацима Службе производње, ископано је тона лигнита, што је за око осам одсто више од плана. Поље Д је дало највећу количину угља, тоне, или 89 одсто од планом предвиђених количина. Површински коп Велики Црљени је, са ископаних тона, план лигнита пребацио за 31 одсто. На Пољу Б је произведено , а на копу Тамнава-Западно поље тона угља. План лигнита премашен за око осам одсто, а план јаловине остварен са 57 одсто. У фебруару произведено 1,95 милиона тона угља и 2,5 милиона кубика откривке Фебруарска производња лигнита у РБ Колубара износила је тоне, што је за четири одсто више од плана. Највећу производњу је имао коп Поље Д, тона, или 91 одсто од планираних количина. Највећи пребачај плана од 27 одсто остварио је коп Велики Црљени, на коме је ископано тона лигнита. Поље Б је дало , а Тамнава-Западно поље тона угља. Производња јаловине у Рударском басену Колубара у прва два месеца износила је кубика, чиме је план остварен са око 57 одсто. На Пољу Д је откопано и одложено кубика откривке, што је око половине планираних количина. На копу Тамнава-Западно поље је произведено кубика јаловине, што представља остварење плана од g За првих 15 дана марта преко милион тона угља У Рударском басену Колубара, према процени Службе производње, у првој половини марта је произведено тона лигнита и кубика откривке. План угља је премашен за око пет одсто, док је план јаловине остварен са 44 одсто. Попуњеност депонија ТЕ Никола Тесла угљем половином марта је била за око 18 одсто већа од биланса. Попуњеност депонија ТЕ Колубара А је била за око 81, а ТЕ Морава за 152 одсто већа од плана. 58 одсто. Поље Б је, са откопаних кубика, план откривке остварило са 68 одсто. На Пољу Велики Црљени је ископано кубика прослојака са угљених етажа. У фебруару је на коповима Колубаре откопано и одложено кубика откривке, чиме је план остварен са 56 одсто. Поље Д је имало највећу производњу, кубика јаловине, или 49 одсто од плана. На копу Тамнава-Западно поље ископано је кубика јаловине, што је за 39 одсто мање од плана. На Пољу Б је произведено кубика откривке, што представља остварење плана од 61 одсто. На Пољу Велики Црљени ископано је кубика међуслојне јаловине на угљеним етажама. Д. Вуковић КОЛУБАРА БРОЈ 1128

12 12 реализација пакета а зеленог пројекта Почела монтажа багера Уоквиру пакета А пројекта Заштита и унапређење животне средине у колубарском угљеном басену, који обухвата пројектовање, израду и монтажу БТО система за будући површински коп поље Ц, испорука опреме и радови на монтажном плацу увелико трају. У наредном периоду очекује се интензивирање радова на монтажи багера, с обзиром да следи убрзан пријем великог дела опреме, док се на неколико пунктова у Металу ради на појединим деловима конструкције Овај пакет вредан 80 милиона евра финансира се кредитом Европске банке за обнову и развој, и део је ширег пројекта, који чине одлагач (пакет Б ) и систем за управљање квалитетом угља (пакет Ц ). Укупна вредност пројекта је 182 милиона евра. У његовом финансирању, поред EBRD банке, учествује KfW банка и ЕПС. Радови на монтажи багера, капацитета кубних метара на час, који чини пакет А1, стартовали су 18. фебруара. Извођач радова на овом делу пројекта је компанија Тисен Круп. Обим испоруке опреме, пре свега оног дела који ради Метал, омогућио je почетак монтаже. У последње време интензивиран је пријем опреме, посебно од стране Метала, тако да се сукцесивно испоручују делови неопходни за монтажу. Већи обим пријема, пре свега елемената транспортних механизама багера, као и елемената доње градње, имали смо 18. марта, што је омогућило да појачамо активности у вези са процесом монтаже каже Добривоје Стефановић, пројект-менаџер пакета А. Испорука опреме из иностранства одвија се у складу са термин планом. Највећи део ове опреме чине електро и машински делови, док се главни део челичне конструкције израђује у Металу. Један део посла поверен је и домаћој фирми Лола Монтавар. У овом тренутку, на главној справи повезани су фремови са фиксном руком, и два фрема са управљачком руком, док су на претоварном уређају повезани фремови са две управљачке руке. Да би била унапређена ефикасност у реализацији овог дела пројекта, одржан је низ састанака између представника компаније Тисен Круп и менаџмента Колубаре. Крајем јануара у седишту извођача у Есену у Немачкој одржан је састанак на највишем нивоу, коме су присуствовали директор РБ Колубара Милорад Грчић и најодговорнија лица компаније Тисен Круп. Том приликом сагледана је целокупна ситуација у вези пакета А1 и направљен је договор о корацима које Круп, у складу са својом уговорном обавезом треба да предузме, али и о обавезама које Колубара мора испунити. Стефановић оцењује да је састанак био Радови на монтажи багера капацитета m 3 /h почели су крајем фебруара

13 13 Нова опрема стиже КОЛУБАРА БРОЈ 1128 веома користан, с обзиром да је након њега забележен значајан напредак у реализаци ји пројекта. Што се тиче пакета А2, који чине четири транспортера са траком дужине пет километара и транспортна платформа за ношење погонских станица, бележи се значајан напредак у односу на претходни период. Велики део опреме је стигао на монтажни плац, испоручена је цела траса транспортера, челична конструкција прве погонске станице је у потпуности позиционирана и врши се заваривање. Истовремено су почели радови на монтажи друге погонске станице. Одређено кашњење у овом делу пројекта требало би бити надокнађено, с обзиром на могућност да се из фабирике Гоша, која ради главну челичну конструкцију погонских станица, узимајући у обзир близину монтажног плаца, вангабаритним транспортом допреме укрупњени комади. Ако се посматрају претходни пројекти у Рударском басену Колубара, у оквиру којих је станица допремана у мањим позицијама, сада практично постоје укрупњене три главне позиције погонских станица, што смањује време потребно за њихову монтажу на монтажном плацу објашњава Стефановић. Упоредо са главном челичном конструкцијом, пристиже опрема из иностранства, транспортне траке, бубњеви итд. На монтажном плацу се налазе стотине чланака који су намонтирани и који се сукцесивно монтирају, тако да су се стекли услови да се они отпремају на трасу будућег транспортера. Крајем априла очекује се почетак радова на електромонтажи на првој, а затим и на другој погонској станици. Према обећању извођача радова, компаније Копекс, цео пројекат би требало да буде реализован у складу са термин планом. Код одлагача, у оквиру пакета А3 (извођач Сандвик ), постоји највећи напредак, и кроз испоруку опреме и кроз реализацију планираних активности. Доња градња, која је рађена у Мађарској, комплетно је испоручена у новембру прошле године, а након тога и челична конструкција обртне платформе, гусенични ланци и фремови носачи гусеница. До сада је за одлагач израђено око 90, а примљено око 60 процената опреме, као и око 45 процената електроделова. Велики део опреме је у завршној фази израде, тако да се може рећи да је практично око три четвртине пројекта завршено. У овом тренутку, у току је предмонтажа и монтажа сегмената доње градње и предмонтажа главне конструкције стреле контра-тега. Обртна платформа је склопљена и врши се обрада горње кугличне стазе. Такође се врши и предмонтажа конструкције горњег дела стуба, као и уградња носача за ужетњаче. Према очекивањима, и у складу са уговором, одлагач би до краја године требало да буде комплетно примљен и пуштен у рад. Код напајања које чини пакет А4, извођач радова, домаћа фирма Монтпројект се прилагођава динамици којом напредују остали делови пројекта. У септембру прошле године почели су грађевински радови, геодетска испитивања терена и постављање ослонаца за портале. Постављени су темељи за портале као и сами портали, темељи за контејнер постројења, а ускоро се очекује почетак полагања каблова, као и испорука контејнера у које ће бити постављена опрема. Због технолошке ситуације на копу Поље Ц предвиђене су измене у погледу траса за транспортере. С обзиром да се монтажни плац налази у зони планираних рударских радова, технолози површинских копова су направили нови распоред како би се омогућила несметана производња на овом копу до завршетка радова на монтажном плацу. З. Бадњевић

14 14 КОЛУБАРА УПЛАЋУЈЕ ЗНАЧАЈНА СРЕДСТВА У БУЏЕТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Измирене финансијске обавезе према држави Рударски басен Колубара на крају године, испуњавајући све законом прописане обавезе, у буџет Републике Србије уплатио је 4,5 милијарди динара. Највећи део тог новца, око 3,5 милијарди, уплаћен је по основу накнаде за коришћење минералних сировина. Крајем прошле године највећи произвођач угља измирио је законом прописане обавезе према Републици Србији уплативши износ од око 4,5 милијарди динара Према подацима из Сектора за финансијско-књиговодствене послове Рударског басена Колубара, остатак новца уплаћен је као накнада за кори шћење грађевинског земљишта 450 милиона, накнада за искрчене шуме ради проширења копа 251 милион, и као порез на имовину 143 милиона динара. По основу остварених прихода, Колубара је за еколошке таксе, како на републичком, тако и на локалном нивоу, издвојила 282 милиона динара. Три општине на чијој територији се врши експлоатација угља, Лазаревац, Лајковац и Уб, имају значајну финансијску корист од пореза и такси које Колубара уплаћује у њихов буџет. Наиме, од укупне суме од 3,5 милијарди динара, колико је издвојено за рудну ренту, општини Лазаревац уплаћено је око две милијарде динара, општини Лајковац 1,3 милијарде и општини Уб 76 милиона. Ове године су обавезе према општини Уб знатно ниже него иначе, с обзиром да је због последица мајских поплава дошло до прекида у производњи угља на коповима који се налазе на територији ове општине. На територији општине Лазаревац део новца од рудне ренте биће искоришћен за решавање проблема водоснабдевања, као и за асфалтирање некатегорисаних локалних путева. Као и до сада, одређена сума биће утрошена на улагања у културу и образовање, као и развој спортских делатности. Заменик председника Градске општине Лазаревац Бојан Стевић о томе у које конкретне пројекте ће бити уложена издвојена средства каже: Планирамо наставак реконструкције домова културе и цркава у месним заједницама. Када је у питању асфалтирање путева, приоритет су путеви од јавног значаја. Радићемо и на надоградњи породилишта у Лазаревцу, а биће настављена и из градња фискултурне сале у основној школи у Рудо вцима. Према речима Живорада Бојичића, председника општине Лајковац, комплетна средства од рудне ренте, која је добила ова општина, биће утрошена за унапређење услова живота људи. Новац ће се користити за изградњу културних и социјалних установа, а радиће се и на завршетку инфраструктурних објеката, посебно у индустријској зони између Лајковца и Ћелија. Као друштвено одговорна компанија, Рударски басен Колубара води посебну бригу о поштовању закона и испуњавању финансијских обавеза према држави, у чијем је власништву. Са уделом од 52 процента у производњи електричне енергије, Колубара је битан сегмент у развоју домаће привреде и ствара значајне вредности финансирајући се приходима оствареним од продаје угља. Ј. Глибетић g Висина рудне ренте регулисана законом Под појмом рудна рента подразумева се надокнада коју носилац експлоатације плаћа држави за коришћење минералних сировина, а њена висина регулисана је Законом о рударству и геолошким истраживањима. Накнада за све врсте угља по основу накнаде за коришћење минералних сировина износи три одсто од остварених прихода. Законом је прописано да 40 одсто овако обезбеђених средстава иде у буџет Републике Србије, 40 одсто локалној самоуправи на чијој територији се врши експлоатација, а 20 процената представља приход Министарства рударства и енергетике. Средства намењена министарству користе се у складу са годишњим програмом, у циљу подстицања развоја рударства и спречавања и отклањања штетних последица насталих експлоатацијом минералних сировина.

15 САНАЦИЈА МАШИНСКЕ ОПРЕМЕ 15 Ремонти на четири багера КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Након што је за раднике, превозна средства, механизацију и опрему обезбеђен пролаз до поплављених багера, трачних транспортера и других објеката на Колубариним коповима, отворено је питање санације штете коју су претрпели производни системи током прошлогодишње водене катастрофе. О томе како се машински сектор Рударског басена сналази у нимало завидној ситуацији, који послови су тренутно актуелни и какви су планови за наредни период, разговарали смо са Тиберијусом Лукићем, координатором плана ремоната и одржавања машинских система. У најкраћем року ће бити завршени радови на глодару 3, који би требало да буде пуштен у рад крајем априла Радници Колубаре грчевито се боре са последицама поплаве па су, уз највеће могуће ангажовање, из воде и муља извучени многи чланци, понто ни, ролне, бубњеви, транспортне траке, каблови, итд. Као што је познато, први системи за откопавање откривке на Пољу Б и Пољу Д враћени су у производњу већ 20. маја. Са Поља Б багер Ц-700 почео је да копа угаљ већ 22. маја, након чега је почео транспорт ка Термоелектрани Никола Тесла, преко претходно санираних погона на Сувој сепарацији. Истовремено, на Пољу Д радило се на санацији БТУ и БТС система, пре свега на комплетирању трачних транспортера који су постављени у нови положај, ремонтовању погонских група и остале опреме подсећа Лукић. Он даље наводи да су ремонти на глодару 8 и глодару 7 рађени у складу са тим колико су радници, транспортна возила и дизалице могли да приђу. Извршене су све неопходне оправке, које су обезбеђивале сигурност за њихов несметан и поуздан рад у обиму који се ради у редовним и регуларним инвестиционим оправкама. Глодар 8 је почео да копа угаљ 28. маја, док је глодар 7 пуштен у рад 4. јуна године. Упоредо се радило и на тамнавским коповима, а први успех био је завршетак ремоната Првог БТО система, односно пуштање у рад јаловинског система на копу Тамнава-Западно поље, 5. јула. На оправци овако захтевног и моћног багера радило се пуним капацитетом, тако да су све активности завршене за непуних двадесет дана. Након испумпавања воде са копа Велики Црљени, 6. августа, почео је са радом глодар 2, заједно са својим бандом и трачним транспортерима, што је захтевало да претходно буде урађена комплетна нова траса. И овај ремонт је, наравно, био условљен прилазом радника и опреме. У првој фази, радници су могли прићи само пешице како би демонтирали део опреме. Када се, у каснијој фази, до багера могло прићи дизалицама, осталим машинама и камионима за транспорт, урађене су све активности које се уобичајено раде у редовном ремонту, по листама за инвестициону оправку објашњава Лукић и додаје да је, неколико дана пре поплава, кренула инвестициона оправка на угљеним системима на копу Таманава-Западно поље, па је део ремонтоване опреме, који је био унапред допремљен на плац, такође поплављен. С обзиром да је подухват испумпавања огромне количине воде и муља представљао новину не само за запослене у РБ Колубара, већ и за европске компаније и стручњаке, било је много непознаница. Није се могло предвидети у каквом је стању опрема, као ни како ће изгледати њена регенерација, колики је утицај корозије на структуру носеће конструкције багера и др. Ипак, послови на санацији полако одмичу. У овом тренутку, раде се ремонти на четири багера: глодару 1 на Тамнава-Западном пољу, глодару 2, који је прешао са Тамнава-Источног поља, глодару 3 и глодару 4. Ради се банд са копа Тамнава-Источно поље и врше припреме за санацију прегледом уочених деформација, пукотина на каци и деформација на носећим вертикалним стубовима. За Елаборат санације задужен је Огранак Метал. Процењује се да ће за његову израду бити потребно око 45 дана. У најкраћем року ће бити завршени радови на глодару 3, који би требало да буде пуштен у рад крајем априла. На глодару 1 врши се замена великог куглибана, а на глодару 4 демонтажа куглибана за кружно кретање траке 2 најављује координатор. Упоредо са санацијом штете од поплаве, ради се и на модернизација електроопреме и уграђују електромотори са фреквентним управљањем. Урађени су цртежи и лансирају се позиције за израду нових постоља која су прилагођена и проширена према новим електромоторима и електроормарима, тако да ће, по једној погонској станици на трачним трамнспортерима, свака конструкција тежити између 14 и 15 тона. У редован режим рада ући ћемо када, као што је и уобичајено, буду рађени ремонти на два система истовремено. У овом тренутку, раде се по четири система, уз додатне послове који се у овој ситуацији стално појављују. Када будемо завршили санацију-ремонт Тамнава-Западног поља, верујем да ћемо успети да ухватимо корак на одржавању машинских система и постројења, као и у претходним годинама закључује Лукић. З. Бадњевић

16 16 Божић, Јовић и Врачар У току израда програма за продају угља Бољи преглед података Тим стручњака из Сектора за производно-техничке послове последњих осам месеци интензивно се бави израдом новог програма за праћење продаје угља широкој потрошњи који ће обухватити многе сегменте, од уговарања до реализације отпреме угља. У изради овог програма ангажовани су Зоран Јовановић, као вођа пројекта и програмер, Војислав Врачар, руководилац Одељења за одржавање рударске енергетске опреме, који се бави аналитиком и организацијом и Слободан Божић, самостални сарадник директора Сектора, који је задужен за координацију и инплементацију. Од момента добијања задатка, уско су сарађивали са тимом људи из продаје, који је учествовао у изради модела и његовој анализи. Тестирање од априла до јуна, а примена највероватније од августа Циљ израде програма је боље праћење и упра вљање процесом продаје угља. Рад у електронској форми и обједињеност свих података омогућиће да посао буде обављан квалитетније и транспарентније, као и да на време буду препознати проблеми и критичне тачке. На овај начин је, практично, обједињен цео поступак продаје од уговарања до реализације по количинским, финансијским и планским параметрима. Обухваћени су сви асортимани, купци су распоређени у девет група по приоритетима, а затим сврстани у категорије великопродаје и малопродаје. Руководици Службе за унутрашњу контролу имали су своје захтеве, па су поједине осетљиве тачке посебно програмски обрађене и праћене. Један од циљева новог програма био је и тај да резултати овако урађеног система буду лако доступни Служби производње Сектора за производно-техничке послове, која извештава дневно о стању реализације угља, не само према термоелектранама, него и према широкој потрошњи. Основа за израду софтверског решења било је но во упутство за продају угља које је усвојено у јануару. Урађен је снимак свих процеса и обављени су интервјуи са људима који раде на поменутим пословима, што је на крају довело до модела који је ревидиран, а затим и усвојен. Програмски део посла урадио је Зоран Јовановић: Сви подаци о процесу продаје на серверу су на једном месту, што омогућава велику транспарентност процеса у свим фазама. Програмски гледано, овај посао је био доста разуђен, али ни издалека толико захтеван као што је била израда програма шифарских система у Колубари, који је у примени већ пуних осам година, а урадила га је иста екипа рекао је Зоран Јовановић и објашњава да следи усавршавање програма, прилагођавање корисницима, заштита, а затим одржавање. До коначне примене, која се очекује негде од августа, мора да прође још неколико етапа. Сирова верзија програмског пакета тестирана је до марта. План је да, у договору с људима из Комерцијалног сектора, буде формиран тим од такозваних кључних корисника и руководилаца, који ће пратити саму инплементацију. Од 1. априла до 1. јуна требало би да буде урађена анализа предложеног софтверског решења, а затим анализа стања рачунарске опреме. Биће припремљени реални тест подаци по свим фазама процеса продаје угља и извршена обука кључних корисника, који ће касније пренети знање на извршиоце. На основу свега овога, уследиће доградња софтверског пакета. Дефинитивни почетак примене очекује се у августу. Иначе, програмом је обухваћена само реализација угља широкој потрошњи (не и термоелектранама), која има огроман број разнородних купаца, груписаних у више приоритета. Одељење неметала, које припада Служби продаје, има сличне процесе као и продаја угља, па ће поменути програм, након што буде завршен, бити тестиран и у овој пословници. М. Радосављевић

17 ПРОМОЦИЈА НАУЧНО-СТРУЧНе монографије 17 Златно доба српског рударства и геологије КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Промоција јединственог монографског дела Српско рударство и геологија у другој половини 20. века одржана је средином марта у Пословодству РБ Колубара у Лазаревцу. Ово стручно-научно дело је стварано пет година, а на њему је радио тим од 87 аутора и рецензената, под руководством проф. др Слободана Вујића. Према оцени стручне јавности, приређивање и објављивање ове монографије је до сада највећи научно-истраживачки подухват у нашем рударству и геологији. У прилог томе иде чињеница да су здружени издавачи овог дела наше високоугледне институције Академија инжењерских наука Србије, Матица Српска из Новог Сада и Рударски институт из Београда. Историја српског рударства и геологије од Другог светског рата до ових дана нераскидиво је повеза на са развојем некада Рударско-енергетско-индустриј ског комбината Колубара, а данас Рударским басеном Колубара. Симболика те везе и њена тежина исказане су стручним садржајем, опремљеношћу и изгледом ове монументалне књиге, која као непроменљив споменик пред зубом времена сведочи о великим достигнућима српске рударске и геолошке науке, инжењерства, школе и привреде у другој половини 20. века овим речима је шеф Кабинета директора Колубаре Горан Перишић поздравио присутне и пожелео добродошлицу уредничком тиму. Присутнима се најпре обратио директор Рударског института мр Милинко Радосављевић, истакавши да монографија целовито и прецизно фактографски бележи развој и достигнућа савременог српског рударства и геологије од Другог светског рата до данас. Он је нагласио да ово дело представља јединствен извор података значајних за проучавање историје укупног нашег развоја у периоду друге половине 20. века, као и да има непроценљив научни, стручни, културолошки и историјски значај. Ова књига припада фамилији оних издања чија вредност и значај временом расту. Срећа је што су огромна истраживачка енергија, ентузијазам, знање и вишегодишњи стваралачки труд аутора уродили плодом и подарили нам ово изузетно вредно дело. Монографији желим успешну мисију сведочења о златном добу српског рударства и геологије истакао је у свом излагању Радосављевић. Проф. др Слободан Вујић, главни и одговорни уредник монографије, говорио је о два периода у српском рударству која су далеко изнад свих других периода, а то су средњи век и друга половина 20. века. По његовим речима, рударство је у средњем Проф. др Слободан Вујић веку било окосница богатства развоја културне, економске, политичке и војне моћи Србије, а готово истоветан одговор имамо када је у питању друга половина 20. века. Он је истакао да оцена да овај период представља златно доба српског рударства и геологије није претерана, јер је утемељена на озбиљним резултатима, фактографији, нечему што говори о достигнућима. Кроз четири тематска поглавља, логички устројена, приказана је историја рударства и геологије на нашим просторима која је трајала осам хиљада година (праисторијски и римски период, средњи век, па до друге половине 20. века), затим формирање и развој научних и стручних институција значајних за ову област, док су посебне две целине посвећене геологији и рударству. Овом приликом је у Колубари представљено и прво обновљено издање Рударског гласника после вишегодишње паузе. У знак захвалности Вујић је домаћину поклонио примерак представљене монографије. Ј. Јаковљевић

18 18 Шта је узрок пада цене нафте на светском тржишту Грамзивост или политичк Престоници zipp упаљача, пенсилванијском граду Брадфорду, прети економски крах због све нижих цена нафте на светском тржишту. Овај мали град на истоку САД већ више од 80 година живи од продаје упаљача и вађења нафте из такозваних малих бунара. У њима се дневно може црпети неколико барела из огромног нафтног базена који се налази испод површине града. У јуну прошле године цена нафте износила је 115, а данас кошта свега 57 долара по барелу Један такав ради од године и могао би, уз модернизацију, да буде активан још наредних 100 година. Сличних бушотина у граду има стотинак, а у целој Америци око 400 хиљада и они чине 11 одсто укупне нафтне производње ове државе. Пре две године, у овим малим бунарима, произведена је иста количина нафте колико је произведено и у држави Kатар. Међутим, све ниже цене нафте на светском тржишту могле би заувек да затворе овакве изворе, а Брадфорд претворе у недођију. У јуну прошле године цена нафте износила је 115 долара по барелу. Данас, тај барел кошта 57 долара, што је условила већа производња овог енергента у земљама ОПЕK-а. Ипак, најзначајнији ударац високим ценама нафте на светском тржишту задала је нова технологија, такозвано хидраулично дробљење шкриљаца, која је омогућила приступ великим количинама природног гаса. Због еколошких проблема, јер неки научници сматрају да ће нова технологија уништити резерве пијаће воде на планети, она је данас у употреби само у САД. У овој се земљи не обазиру много на примедбе разних еколошких покрета, јер је профит много значајнији аргумент од њихових протеста. Уосталом, САД више не увози нафту, али се због тога велики број земаља, чије су се економије ослањале на извоз нафте у ову земљу, нашао у необ- Један од малих бунара из кога се црпи нафта у Брадфорду

19 19 и притисак КОЛУБАРА БРОЈ 1128 раном грожђу. Нема дилеме да ће нова метода вађења гаса из шкриљаца, због своје велике исплативости, ускоро освојити цео свет. То значи да ће нафта можда још више појефтинити, јер ће пре истека ове деценије на планети бити огромних количина овог енергента, што ће имати велики утицај на геополитичка дешавања у свету. Пад цене нафте и нове технологије добијања гаса из шкриљаца неминовно ће драматично утицати на геополитичка дешавања у свету Пропаст једног малог града на истоку САД сигурно није ништа према црном сценарију који прети државама чији буџети зависе искључиво од продаје црног злата. Уз садашњу цену нафте губици буџета Руске Федерације у години процењују се на милијарди рубаља или близу 45 милијарди долара. Средином октобра прошле године објављена је мрачна студија Дојче банке, која се бави проценама последице пада цене нафте на државе које живе од њене продаје. Према овом истраживању, 45 одсто буџета Русије финансира се извозом овог енергента. Студија је показала да је Русији потребно да цена нафте износи 100 долара по барелу да би без проблема био формиран годишњи буџет. Још гора ситуација је у Ирану, где је потребно да та цена буде 125 долара. Према проценама немачке банке, ипак, у најнезавиднијем положају нашла се Венецуела, чији економисти треба да буду прави магови код формирања буџета за идућу годину, јер би у њиховом случају нафта требало да кошта најмање 162 долара по барелу. У овој латиноамаричкој држави већ се осећају последице пада цене нафте. Тамо су велике несташице, а у продавницама нема чак ни основних животних намерница. Инфлација је прошле године износила преко 60 одсто и у сталном је порасту. Овакву ситуацију неки аналитичари виде и као поларизацију великих сила и политичко-економски притисак САД и њених савезника из ОПЕК-а на Русију због кризе у Украјни. Ипак, многи стручњаци сматрају да је цена нафте у овом тренутку реална, те да не треба да изненади и њено даље појефтињење. Цене су годинама биле неоправдано високе, тврде они, поготово у односу на нову технологију добијања нафте из шкриљаца. Државе које су подражавале тај тренд економски неутемељеног подизања цене нафте сада плаћају цену своје грамзивости. Д. Ђорђевић g Штрајк радника у нафтној индустрији Преко америчких радника запослених у нафтним рафинеријама у савезним државама Кентаки, Тексас, Калифорнија и Вашингтон започели су 1. фебруара штрајк тражећи веће зараде и боље услове рада. Највећи штрајк у последњих 35 година у овом сектору почео је када су пропали преговори око новог трогодишњег Уговора о раду између синдиката Челичних радника и водећих нафтних корпорација. Синдикат је тражио веће наднице и побољшање услова рада, али су власници рафинерија тај предлог одбили, оправдавајући свој став падом цена нафте. Међутим, у синдикату тврде да водећи нафтни гиганти, као што су, ExxonMobil, BP, Chevron i Marathon, и поред пада цена, својим директорима и менаџерима исплаћују мултимилионске бонусе. Разлог оштре конфронтације лежи и у чињеници да су се на тржишту деонице нафтних компанија више него удвостручиле откако је пре три године потписан последњи Уговор о раду. И поред пада цене нафте у нафтном бизнису је данас много више новца, од чега радници немају користи, јер сав додатни профит иде у џепове њихових шефова. Већ више од 10 година плате радника у америчком нафтном сектору стагнирају, док трошкови живота и здравственог осигурања непрестано расту. Многи радници раде у сменама од по 12, па чак и 14 дана у низу. Иначе, нафтни сектор у САД је привилегован јер је одувек богато финансирао политичке кампање. Зато не постоји квалитетан надзор ове индустрије, упркос еколошким инцидентима. Власници компанија несметано послују, а често чак и учествују у доношењу нових закона. Преговарачи су 20. марта ипак најавили прекид штрајка, јер је постигнут начелни договор о подизању цене рада и већим улагањима у заштиту запослених.

20 20 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА Дрвеница Без нечијег утицаја, млади Лазаре вчанин Адам Дрвеница се за фотографију заинтересовао спон тано. Почело је необавезним фотографисањем. Раду је озбиљније при сту пио године, када је купио ква ли тетнији апарат. Данас жели да му фо тографија једног дана можда буде и примарна професија. Млади фотограф се континуирано усавршава. Колеге кажу да има око за детаљ и да уме да намирише добру фотографију. Во ли пејзаже. Планира да се више посвети портретима. Инспирише га и динамика позоришних представа, односно различита сценографска решења, изазови сценског светла, изрази лица глумаца... Члан је Фото-савеза Србије и Фото-клуба Ваљево. Добра фотогафија је некад ствар среће, а некад је то једноставно способност препознавања, коју сваки фотограф временом развије. Гледаш нешто и одједном у глави бљесне да би то могао бити одличан мотив казао је Дрвеница. М. К.

21 КОЛУБАРА БРОЈ

22 22 СЛУЖБА ОДВОДЊАВАЊА ПОЉА Д Потребне нове пумпе Запослени на површинским коповима на основу дугогодишњег праћења временских услова, али и рударског искуства, очекују повећање падавина углавном током априла и јуна. Међутим, у последњих неколико година, временске прилике су толико екстремне да је веома тешко предвидети количину и учесталост кишних периода. Тако су и мартовске кише, раније него што је очекивано, отвориле мокру сезону, што је био повод да посетимо Службу одводњавања Поља Д и проверимо како ове године функционише одбрана копа од вода. Данко Прокић, руководилац Службе припремних радова и одводњавања, каже да су, када се узму у обзир постојећа опрема и околности, спремни за наредни период. Главни водосабирник позициониран је уз транспортер са траком Б.11 и на њему су стациониране три центрифугалне високонапонске пумпе капацитета избацивања воде 80 до 120 литара у секунди, као и једна нисконапонска пумпа капацитета 50 до 70 литара у секунди. Други водосабирник са две високонапонске пумпе је поред транспортера са траком Ц6, испод кога је направљена брана која спречава преливање воде у главни водосабирник. На брани је постављена пумпа произвођача Flyght, која регулише ниво воде да брана не би била угрожена. Из ова два водосабирника, вода се ван граница копа избацује кроз четири цевовода. У односу на прошлу годину, у нешто смо повољнијем положају јер сада, фактички, са два места избацујемо воду ван копа. Такође, већа нам је површина разливања, што смо постигли новом локацијом главног водосабирника. За коп је најопасније када за кратко време падне велика количина кише, јер долази до брзог подизања нивоа и зато нам је значајно да површина разливања воде буде велика истакао је Прокић. Одбрана копа од вода у ствари почиње ободним каналима и неопходно је истаћи да су водосабирници крајња дестинација. Прокић каже да се због тога на Пољу Д ови канали одржавају редовно, да би били функционални, односно, увек спремни да прихвате све воде и каналишу их ка најнижој тачки копа где се налази водосабирник. Сувишна вода се избацује и путем пумпи, такозваних муљарица, које се постављају на местима где се налазе веће акумулације, а где не постоји могућност да се она каналима одводи. Проблем је што велике падавине доносе и вели ке количине муља и онда се пумпе оштећују. Трудимо се да их на време ремонтујемо и држимо погонски спремним. При томе, оне са којима располажемо су старе у просеку око 30 година. Једину новију пумпу добили смо пре две године, то је поменута Flyght пумпа и много нам значи јер је великог капацитета (чак два пута већег од стабилних пумпи), што је од пресудног значаја када су велике кише. Захваљујући њој, брана је сигурнија, а самим тим мања је опасност да коп буде поплављен наглашава Прокић и додаје да је, што се опреме тиче, ситуација компликованија него прошле године, јер на располагању имају две пумпе мање. Наиме, током мајске поплаве, једна пумпа је поплављена и услед положаја још увек није извучена, док је друга у Костолачким рудницима. Вода се, фактички, из копа избацује на два места

23 23 Брана 9.2 водосабирника Неопходно је да се опрема обнови, да се више улаже у одводњавање, јер се показало колико је ова служба важна. У годишњим потребама смо тражили набавку нових пумпи, али фи нансијска ситуација је таква да нам се није могло изаћи у сусрет са набавком нове опреме. Оно што је наша дугогодишња жеља јесте набавка пумпи на понтонима. Њихова предност у односу на наше стационарне јесте да како ниво расте, путем понтона и оне се подижу. Са нашом опремом, наравно, када је повећана количина воде која се слива у коп, увек смо у страху када је прави моменат да се склањају. То није нимало једноставан посао истакао је Прокић. Службу одводњавања мучи и проблем који је присутан на свим коповима недостатак радника. Уместо колико би требало да их буде по систематизацији, тренутно ради 21 руковалац пумпи. При томе, већина су инвалиди рада, тако да се само уз максимално ангажовање могу испунити радни задаци. Наш саговорник напомиње и да ће се ситуација накнадно погоршати очекиваним одласком у пензију великог броја искусних радника. Прокић још каже да се на Одводњавање лако заборави када је суво време, али зато када су кише, све су очи упрте у ову службу, па је стога неопходно да она буде и квалитетно опремљена. Д. Весковић Колубара на саветовању Енергетика 2015 КОЛУБАРА БРОЈ 1128 На Међународном саветовању Енергетика 2015, које је одржано на Златибору од 24. до 27. марта у организацији Савеза енергетичара Србије, разматране су теме изазова и перспектива српске енергетике. Ове године се окупило више од 700 енергетичара из земље и иностранства, представника више од 90 компанија и институција, 120 говорника из 20 европских земаља. Међу великим бројем излагача из области рударства, електричне енергије, нафте и гаса, обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, представио се и Рударски басен Колубара. Ово саветовање, на коме Колубара традиционално учествује, још једна је прилика за размену знања и искустава стручњака, као и потенцијалне контакте међу пословним партнерима. Првог дана саветовања, представници РБ Колубара, у самосталним и групним радовима, изложили су пројекат Санација поплављеног површинског копа Тамнава-Западно поље. Дан касније, одржане су презентације: Техно-економска анализа примене модуларне ведрице код багера ведричара на површинском копу Тамнава (М. Поповић, С Драгичевић, З. Југовић, Р. Славковић, И. Милићевић), Значај колубарског угља у енергетици Србије, Безбедносни ризици при превозу радника транспортним тракама у рудницима угља (М. Грујић, И. Ристовић), Приказ геолошке грађе у функцији ефикасне експлоатације лежишта (М. Кезовић), Техничка решења откопавања откривке и угља на површинском копу Поље Д северозападни део, за период од до краја експлоатације (Ж. Симић, С. Вуковић, И. Миловановић). Из области заштите животне средине презентоване су Еко преформансе у специфичним пројектима рударства са експозицијом прагова ризика (С. Радосављевић, Н. Иле). М. М.

24 24 ОСПОСОБЉЕНЕ ПОГОНСКЕ СТАНИЦЕ ЗА ТАМНАВА-ЗАПАДНО ПОЉЕ Враћање опреме у рад Вишемесечни рад на оспособљавању механизације и опреме за рад, која је оштећена у поплави прошлог маја на површинском копу Тамнава-Западно поље, почео је да даје видљиве резултате. Одлука да се поједина опрема ревитализује тако што ће се користити делови који се налазе у магацинима копова допринела је томе да су две погонске станице завршене, што ће брзо довести до побољшања производње. Због хитне потребе за погонским станицама и бандвагеном 2 одлучили смо да их оспособимо користећи постојећу опрему, јер је чекање нове и њена уградња дуг процес. На бандвагену су радови у току и очекујемо да до половине априла буде спреман за рад. Две погонске станице су завршене, односно уграђени су делови, а у другој половини марта отпочела су тестирања којима ћемо утврдити да ли су станице спремне за укључење у процес производње истакао је Горан Томић, директор копа. Према његовим речима, једна станица ће бити постављена на угљеном систему који је са радом почео крајем прошлог децембра. На њему је транспортер дуг и погонска станица ће помоћи да не дође до преоптерећења. Тако ће систем на угљу добити два етажна транспортера. Друга станица је планирана за међуслојну јаловину, јер се улази у зону прослојака и неопходна је да не би било проблема са квалитетом угља. Припреме за укључење у производњу На оспособљавању станица радило се око месец и по дана у радионицама Тамнава-Источног поља. Уз редован рад и рад на санацији глодара 900 и бандвагена 2, у периодима када је Западно поље успевало да им омогући механизацију (дизалице, цевополагачи) радили су на станицама и успели да их заврше на време. Укључивање две погонске станице и бандвагена у производњу отвара могућност да она буде планирана на дужи период. Од половине априла на копу ће поново постојати систем међуслојне јаловине Погонска станица која ће своје место наћи на угљеном систему биће укључена у производњу крајем месеца, а друга, планирана за међуслојну јаловину, у другој половини априла. Тада ће, уз помоћ оспособљеног бандвагена 2, који се на исти начин санира, бити могуће покренути систем међуслојне јаловине и то у тренутку када ће почети да се појављују већи прослојци. Ничим се не може измерити шта ми добијамо са оспособљавањем и укључивањем ових станица у рад. Реч је о правилном управљању технологијом која није усмерена на рад од данас до сутра. Западно поље је поново дошло у позицију да може да осмисли технологију за дуже време. Највећи добитак је у томе што угљени систем неће радити само на једном транспортеру тако да не морамо да форсирамо откопавање угља у најповољнијим угљоносним слојевима који се граниче са Источним пољем рекао је Небојша Симић, технички директор. Oспособљавање дела опреме и њено укључивање у производњу омогућиће да угљени систем, који ради са новим роторним багером глодар 5 може да напредује према западној граници копа и уђе у неповољније зоне, где ће лошији угаљ копати током лета и док траје експоатација лигнита на копу Ве лики Црљени. У том случају, најбољи угаљ би остао за следећу зиму, постојало би више могућности за хомогенизацију и нормалну организацију производње. Санација багера и других машина тече по плану. Оспособљавање глодара 900 почело је средином фебруара, а са нестрпљењем се чека завршетак глодара 3 који би до краја априла требало да се прикључи Другом јаловинском систему, што би омогућило да на Тамнава-Западном пољу угаљ откривају два система. М. Димитријевић

25 НА ПОЉУ Б ОТЕЖАНA ПРОИЗВОДЊА 25 Селективно копање Производња угља и јаловине на површинском копу Поље Б током протеклих месеци одвијала се отежано, праћена бројним проблемима везаним како за временске, тако и за услове рада. Говорећи о тренутној ситуацији на најстаријем угљенокопу Рударског басена Колубара, помоћник управника копа Александар Ђорђевић каже да обилне падавине почетком марта нису битније утицале на производњу, захваљујући, пре свега, томе што су на време израђени пријемни канали ка постојећим пумпним постројењима, чиме је одводњавање копа постало много квалитетније и поузданије. Лоши услови на најстаријем копу Обилне мартовске падавине нису изазвале веће проблеме КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Ђорђевић наглашава да се производња угља на Пољу Б одвија у складу са околностима и захтевима, преко БТУ система који је заједнички систем са Пољем Д. Основна карактеристика процеса производње угља у овом тренутку је то што глодар 3, који је тренутно једини багер Поља Б на БТУ систему, врши селективно копање угља и јаловине. Фактички, он константно врши пребацивање, односно одлагање јаловине (коју багери на вишим етажама не могу потпуно да очисте ) на унутрашње одлагалиште, да би могао да откопава угљени блок. Управо је то основни проблем, немогућност квалитетног чишћења угља од јаловине, јер је присутна изузетна заводњеност песка на самој повлати угља. Стога је, да бисмо дошли до траженог квалитета, потребно да више пута откопавамо повлатни део блока, што нам само додатно отежава остваривање производних резултата на угљу изричит је Ђорђевић. g Проблем путеви Укупна производња јаловине је тренутно испод планиране услед великог броја застоја на трачним транспортерима изазваних лошим квалитетом гумених трака, али и услед недостатка радника за њихово одржавање. Током зиме, велики проблем нам је представљала и путна инфраструктура, услед хроничног недостатка каменог агрегата за одржавање путева истакао је Ђорђевић. Откривање угља обавља Трећи БТО систем на коме тренутно раде два багера, глодар 1 и глодар 4, као и багер ЕШ-25 уз одлагач 4, који откопани материјал одлаже на унутрашње одлагалиште Поља Б. Етажа Првог БТО система, коју откопава глодар 6, позиционирана је изнад етаже глодара 1 и производња се одвија откопавањем висинских и дубинских блокова. Одлагалиште овог система на коме ради одлагач 5 налази се у зони сметлишта и на њему је крајем месеца планирана мања реконструкција због завршетка одлагања јаловине у том делу копа каже Ђорђевић додајући да од свих јаловинских система тренутно у можда најтежим условима ради Други БТО систем. Износећи проблеме са којима се суочавају на Другом БТО систему Ђорђевић је нагласио да су они везани за материјал који се копа. Наиме, носећи багер овог система, глодар 5, већ дуже време ради на откопавању источне кипе, односно некадашњег спољњег одлагалишта Поља Д. Основни проблем представља траса по којој се багер креће приликом откопавања блока чије су радне косине релативно нестабилне, тако да се константно мора вршити замена материјала на траси. Овај систем је уједно, са својих приближно четири километара, најдужи систем на Пољу Б, јер се откопани материјал буквално одлаже на одлагалиште Поља Д. Од планираних послова у овој години наш саговорник је посебан акценат ставио на реконструкцију одлагалишта Првог БТО система, монтажу још једног етажног транспортера, као и реконструкцију везних транспортера БТУ система. Д. Весковић

26 26 ПРИПРЕМЕ ЗА РЕМОНТЕ У ПОСТРОЈЕЊИМА ЗА ПРЕРАДУ И ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ УГЉА Спремање у Сувој сепарацији Са пролећним данима, као што је већ годинама уобичајено, почиње сезона редовних годишњих инвестиционих оправки у производним деловима РБ Колубара. У Огранку Прерада инвестициона оправка најпре започиње у Погону Сува сепарација. Сервисним радовима прво ће бити обухваћени погони Треће фазе Суве сепарације у периоду од 20. априла до 1. маја, док ће Прва и Друга фаза Суве сепарације бити ремонтоване од 5. до 15. јуна, као и постројења у Оплемењивању угља и Железничком транспорту. g Освежавање погона Наводећи најважније радове који ће бити урађени током освежавања Треће фазе Погона Сува сепарација, Нешковић је нагласио: Са машинске стране радиће се на вулканизацији, замени делова транспортера и левкова који су оштећени, на дробилицама биће извршен преглед погонске гуме, ротора, замена лимова и чекића који су похабани у току рада. Планиран је преглед и репарација делова трансмисије и ростова на решетима, замена дотрајалих лежајева као и преглед и по потреби сервис хидрауличких елемената и инсталација постројења, спојница, редуктора, кочница и других оштећених делова машина и опреме. У оквиру електроодржавања погона радиће се на пословима контроле функционалности, подешавање и сервис високонапонских прекидача, осигурача, контактера и растављача. Извршиће се контрола мерних трансформатора, испитивање и подешавање заштитних релеја као и контрола, преглед и сервис трансформатора, сабирница, кондензатора, прегледи малоуљних прекидача, батерија, исправљача, високонапонских мотора, преглед и сервис командних и сигурносних елемената система и други послови који захтевају интервенцију. Према речима директора Погона Сува сепарација Миодрага Нешковића, урађени су сви припремни послови како би се у овом делу производног ланца обавио комплексан захват и тиме обезбедио поузданији рад погона у наредним месецима, а посебно на јесен и зиму, када је потреба за угљем повећана. За разлику од ранијих година када је ремонт трајао 25 дана, ове године ће бити обављен у краћем року. Предвиђено је да буду обављени они радови за које је потребно заустављање погона, док ће остали послови бити урађени у редовним сервисима. На тај начин уштедећемо време ремонта и урадити само оно што је најважније, како би погонска спремност Суве сепарације била на оптималном нивоу. Набавка неопходног материјала, резервних делова и опреме за инвестициону оправку, по речима нашег саговорника, још увек је у току, а највећи проблем је недостатак лежајева. Приликом санирања последица мајских поплава све залихе су искоришћене, јер је много мотора оштећено, углавном на лежајевима, тако да има електромотора који још нису враћени у исправно стање. Све планиране послове везане за инвестиционе радове обавиће радници Суве сепарације, а уколико буде неопходно, због повећаног обима посла и потребе за стручном радном снагом (углавном су то вулканизери, бравари и заваривачи), биће ангажовано неколико радника из Оплемењивања и Косово Обилића. На крају разговора Нешковић истиче велику одговорност, озбиљност и пожртвованост у раду коју радници Суве сепарације стално показују, па је из тог разлога сигуран да ће сви предстојећи послови бити квалитетно обављени, да би систем након овог ремонта у потпуности био спреман да оствари планске задатке. Т. Симић

27 КОЛУБАРИНА ТОПЛАНА НА ПУТУ КА IPPC ДОЗВОЛИ 27 Усклађивање са прописима ЕУ КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Реализација два проје кта планирана у овој години у Топлани у Вреоцима, биће од значаја за смањење загађења амбијенталног ваздуха, побољшање заштите животне средине и испуњење нових, строжих законских обавеза чије је усвајање најављено. Ради се о пројекту реконструкције електрофилтерског постројења, више пута одлаганом претходних година, и пројекту оптимизације процеса сагоревања. Реализација оба посла предвиђена је овогодишњим планом пословања. Покренуте су ја вне набавке. Стручне радне групе Огранка Прерада су завршиле пројектне задатке за оптимизацију сагоревања и израдиле конкурсну документацију, па предстоје потписивање и оглашавање тендера. С обзиром да је изграђена пре године, Топлана ће морати да изради детаљну техноекономску анализу оправданости инвестиција везаних за стриктно поштовање европске Директиве о индустријским емисијама На основу плана имплементације законских прописа Европске уније у домаће законодавство, у јулу ове године, како се очекује, требало би да буде усвојена нова Уредба о граничним вредностима емисије (ГВЕ) за велика индустријска ложишта, у које спада и Топлана. Према плану Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Србија ће у национално законодавство до у потпуности пренети законодавство и потпуно се ускладити са новом Директивом о индустријским емисијама, која се у ЕУ примењује од почетка године и далеко је строжија од претходних прописа. Очекује се усвајање нашег новог Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађења (IPPC Integrated Pollution Prevention and control) обjашњава Весна Крстић, руководилац Службе за заштиту и унапређење животне средине Огранка Прерада. Недавно усвојеним изменама и допунама домаћег IPPC закона, рок за добијање интегрисане дозволе је померен на годину. Од 190 оператера у Србији ресорно министарство је до сада издало свега десет дозвола, али се ниједна не односи на велика индустријска ложишта. Топлана је, као што смо раније писали, у року поднела захтев за интегрисану дозволу, али су из министарства затражене допуне и одобрено додатних шест месеци да се оне доставе. У међувремену, израђена је Анализа постојећег стања енергетске ефикасности у систему производње и испоруке технолошке паре и топлотне енергије, као допуна захтева за интегрисану дозволу. Међутим, како предстоји још обимних послова, како каже Крстић, ускоро ће надлежном министарству бити поднет захтев за продужење рока за допуну захтева за интегрисану дозволу. Према њеним речима, један од приоритета у овом часу је да се обезбеде и министарству доставе водне дозволе за захватање и за испуштање воде. Након завршетка изградње новог водозахвата на Колубари, очекује се добијање водне дозволе за захватање воде. Започете су и одређене активности на пројекту постројења за прераду отпадних вода. У склопу будућих преговора са ЕУ (поглавље 27) и испуњења захтева Директиве о индустријским еми сијама, пред Топланом у Вреоцима (пуштена у рад године) биће и једна додатна обавеза. Наиме, сви оператери за постројења изграђена пре морају да израде детаљну техно-економску анализу у којој мери ће се примена Директиве одразити на њихов рад. g Топлана и климатске промене Министарство пољопривреде и заштите животне средине ради на припреми Закона о смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (GHG Green House Gases) који су узрочник све већих климатских промена на планети. Он би требало да буде усвојен ове, а године да почне да се примењује. Према овом Закону, Топлана (емисија угљен-диоксида) ће имати обавезу да изради план мониторинга емисије овог гаса и министарству доставља годишње извештаје каже Крстић. Другим речима, ако ће поштовање њених одредби много да кошта, ако инвестиције не могу да се исплате у одређеном року, отвара се дилема шта предузети. Међутим, уопште не постоји дилема да се морају поштовати ГВЕ прописане Директивом, питање је само које најбоље доступне технике применити за њихово достизање, да ли могу да се примене и да ли ће бити економски оправдане. Веома је битно да се квалитетно уради план испуњења захтева Дире ктиве о индустријским емисијама, јер ће се са сваким IPPC оператером у Србији појединачно преговарати. Искуства неких држава говоре да су по уласку у ЕУ многа индустријска постројења затворена јер нису могла да испуне све услове каже Весна Крстић. С. Младеновић

28 28 ЈЕДИНА ЖЕНА ПРОФЕСИОНАЛНИ ВОЗАЧ У ПОМОЋНОЈ МЕХАНИЗАЦИЈИ Кад се посао воли Име Рударског басена Колубара је женског рода, али, као и у свим фирмама рударске делатности, основна занимања обављају мушкарци. Жене су у директну производњу на површинским коповима масовније укључене тек током протеклих десетак година. Иако се може рећи да се времена полако, али сигурно, мењају, у целој Помоћној механизацији и данас воланом управља само једна жена Зорица Рајевац. Пре више од петнаест година, Зорица је постала прва жена возач у Колубари. До тада, једино је Мира Радојичић радила као багериста и она је, до данас, остала једина жена у овој професији у историји Рударског басена. Место за воланом основне и помоћне механизације, као и путничких возила, до тада је било резервисано искључиво за мушкарце. Када жене улазе у такозвану мушку професију, треба им много више снаге и воље, не само да савладају њене основне захтеве, већ и да се изборе са бројним предрасудама у окружењу. Зорица Рајевац, млада жена и тренутно једини професионални возач нежнијег пола у Помоћној механизацији, још као двадесетогодишњи девојчурак била је решена да се избори за оно што жели. Њено прво радно место било је у Водоводу, а одатле је, по сиситематизацији, требало да иде у екипу која се бави такозваном намиром горива. То јој, како каже, никако није одговарало, па је на питање на ком би другом радном месту желела да ради, упорно одговарала да би волела да буде возач. Захваљујући Зорану Филиповићу, тадашњем директору Помоћне, њена упорност се на крају и исплатила, па је распоређена на место возача газа. Тај посао је обављала око две недеље, а онда је премештена на радно место возача директора. Никада нећу заборавити прву вожњу до Београда. Била сам потпуно зелен возач јер, и поред тога што сам имала дозволу за све категорије осим мотора, иза мене је било само две године возачког стажа. Да ли знам Београд, какав црни Београд! Али, шта је ту је, стиснула сам зубе, сама сам тражила. Само сам се молила да живи стигнемо, а да ли знам или не знам дестинацију, ма питаћу... Само то ми је пролазило кроз главу присећа се Зорица. Највећу заслугу да постане возач какав данас јесте, имао је и директор Помоћне механизације Радомир Гајић, који ју је у тим првим годинама форсирао до максимума. Његово гесло било је да се возач постаје праксом и искуством на путу, тако да је врло често и по два пута у току смене возила до Београда. У том периоду, од пресудног значаја била је и подршка моје породице, нарочито оца. Он је бринуо и зато што сам, у жаргону речено, била глава без језика. Данас, то и није баш тако уз широк осмех Зорица у свом југу каже и додаје да за неке ствари, мораш да сазриш и као човек. У почетку није било нимало лако. Сусретала сам се са поприлично великом дозом сарказма и одбијања од колега. Трајало је то око две године. Али, такође, било је и оних који су ме подржавали, од којих сам пуно научила. Као и у свакој професији, било је успона и падова, али једно је увек остало исто моја љубав према послу закључује Зорица. Као возач директора, радила је око пет година. Након тога, задужила је југа и од тада већ десет година ради као возач по потреби. Говорећи о разлици између ова два радна места, констатује да и једно и друго имају своје предности и мане. Возач кога позивају по потреби има више посла, док је у супротном дневни распоред везан за директора. Уколико се иде у обилазак, у два сата ујутру устајеш, уколико на службени састанак, од ујутру до увече чекаш. Навикне се човек и на то. У суштини, вожња је оно што волим. Важно је и то кога возиш. Сусрећеш различите људе, али, једно је сигурно - никада није досадно каже Зорица. Неизоставно је било и питање у вези са ситуацијом која је ноћна мора жене на путу пробушеном гумом. Када си возач није важно ког си пола, основне ствари везане за вожњу и о томе шта ти се све може десити, мораш да знаш. Наравно да знам да заменим гуму, а веома добро и да дијагностикујем квар. Познајемо се ја и мој југић у душу. Није ни чудо, колико смо километара заједно прешли замишља се на тренутак над бројем. Посао јој се не одражава на приватан живот. Мама двоипогодишње Јоване каже да постиже све. У шали питамо колико ћерка личи на маму. Па личи, наравно. Када је враћам из вртића најчешће неће да изађе из кола. Шта ћу, обрнем још један круг уз осмех прича Зорица. Д. Весковић

29 археолошки радови НА ПОДРУЧЈУ РБ КОЛУБАРА 29 Настављена истраживања Након дуже паузе и одлагања која су проузрокована прошлогодишњим ванредним околностима, крајем фебруара настављена су археолошка ископавања и истраживања на простору Рударског басена Колубара. Сви радови обављају се у складу са програмом који утврђује Републички завод за заштиту споменика културе Београд, и на основу уговора који уређује обавезе надлежних научних институција и највећег произвођача лигнита у нашој земљи. Предвиђено је да се ове године истраживања обављају 60 дана, и то на површини од око два хектара. За потребе радова ангажована је стручна екипа од седам чланова (археолог саветник и спољни сарадници-археолози, апсолвенти археологије), а њима ће се придружити и научни консултант пројекта др Драгана Антоновић, археолог виши научни саветник Археолошког института Београд, експерт за праисторију и палеометалургију Балкана. Иначе, на основу документације Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и увидом у стање на терену (површинска проспекција терена вршена је у периоду од до године) утврђено је да је археолошки локалитет Јаричиште 5 у селу Мали Борак угрожен напредовањем рударских радова на површинском копу Тамнава-Западно поље. Говорећи о проблемима са којима се сусрећу на почетку нове фазе истраживања, Мирјана Благојевић, археолог саветник, истиче да се радови обављају у веома неповољним временским условима. Испитујемо терен тест сондама мањих димензи ја које за сада, нажалост, нису дале конкретне резултате. Због велике количине падавина и неприступачности саме локације која је предвиђена за истраживања, археолошка екипа и радници Тамнава-Западног поља који су ангажовани као испомоћ, пешаче неколико стотина метара носећи тежак алат и опрему која им је потребна каже Благојевић. Подсећамо, на поменутом потезу Јаричиште у Малом Борку, током протекле деценије вршена су археолошка ископавања са неочекиваним и изванредним резултатима, који су од изузетног значаја не само за српску археологију већ за целокупан простор Балкана и Југоисточне Европе. Топоним Јаричиште пружа се дуж благих побрђа која прате старе водотокове река и потока у правцу села Скобаљ и представљају археолошки индикативне зоне. Ове зоне су угрожене напредовањем површинског копа Тамнава-Западно поље и оне нису до сада систематски археолошки рекогносциране нити истраживане, већ су рађени само појединачни површински налази објашњава Благојевић и додаје да су током фебруара и марта прошле године на овом локалитету извршена пробна ископавања сондажног карактера на површинама које су предвиђене за експлоатацију до пролећа ове године. Само на обрадивим површинама, пронађени су налази фрагмената керамичких посуда и остатака запечене земље (могући остаци неког надземног објекта или пећи), који се хронолошки могу определити у праисторијски и антички период. Прелиминарна истраживања и добијени резултати указују да се ради о археолошком локалитету и може се очекивати да испитивања потврде да је на овом простору постојало мање насеље из периода праисторије. Налази керамике из историјских периода јасно говоре у прилог чињеници да се ради о континуитету насељавања на овим просторима. Т. Крупниковић Археолог Мирјана Благојевић са својим сарадницима ради у лошим условима КОЛУБАРА БРОЈ 1128

30 30 ПРИЧА О нашем НАЈМЛАЂЕМ ЧИТАОЦУ Мали Бјека шармирао редакцију Половином марта редакција листа Колубара имала је једног заиста посебног госта. Деветогодишњег Велимира Бјековића, довео је његов тата Дарко (глумац лазаревачког Пулс театра), испунивши му тако велику жељу да посети место на коме пазите сад настају његове омиљене новине. Да, добро сте прочитали. Иако би се од једног ученика трећег разреда могла очекивати сасвим другачија интересовања, Мали Бјека (како смо му дали надимак, иако ће нам можда замерити што смо дозволили себи ту слободу), већ неколико месеци нестрпљиво ишчекује сваки нови број Колубаре и чита га буквално од корица до корица. Где вам је тај Д. Ђорђевић? Реците му да му се прошлог месеца у тексту на 19. страни на једном месту два пута појављује реч се. А тај М. Караџић? Није он, него она? Е, па, имала је одличну причу о Другом српском устанку с врата је осуо паљбу будући, испоставиће се у разговору, лазаревачки медијски глодур. Мали Бјека објаснио нам је да се за наш лист заинтересовао пре неколико месеци, када је на фотографијама са једне позоришне представе запазио свог тату. Број је прочитао од корица до корица и, од тада, не престаје да проучава објављене текстове, до најситнијих детаља. Претпоставили смо да су дечаку његовог узраста у једном уско специјализованом листу који се бави крајње одраслим и, понекад, сувопарним темама, занимљиве фотографије импресивних багера и осталих рударских машина. Међутим, испоставило се да је Мали Бјека много више заинтересован за посао новинара, рад у редакцији и постављање стандарда на локалном медијском небу. Зато је, након што је проанализирао Колубару буквално од слова до слова, решио да се и сам позабави тим захтевним послом прављењем локалног магазина. Моје новине зову се Култура. На пример, четврту страну заузео је тата са његовом драмском секцијом, а на спортској је Сава, мој брат. Такође, направио сам интервју са дедом о пољопривреди, мада, он није био много расположен за причу, пошто је баш тад дремао. Једна бака је причала о томе како је шнајдерка, а друга како су је напали кучићи Велимир Бјековић објаснио је Велимир окупљеним колегама-новинарима, који су се одмах сложили да има одличан њух за праву причу. Може ли у Култури да се нађе и неко с ким ниси у сродству питали смо. Па може, али то тек кад будем почео да зарађујем. За сада, новине ћу делити бесплатно. После, кад се буде прочуло и сви почну да читају, продаваћу простор за рекламе предочио нам је, укратко, свој бизнис план. Мали гост редакције дао је и нама неколико пословних и уређивачких савета. Потрудивши се да будемо добри домаћини, питали смо га жели ли да види прве бројеве Колубаре. Можда би ти било занимљиво да видиш стара издања, лист има дугу традицију, излази више од педесет година..? Тачније педесет пет прекинуо је овај непотребни покушај предавања наш, више него добро информисани, најмлађи читалац. Велимир је, осим што нам је скренуо пажњу на словне грешке које се понекад провуку, искористио прилику и да поприча са техничким уредником и разреши неке недоумице у вези са преломом и паковањем текстова. Планирао сам да први број објавим на Благовести. Како зашто баш тад па вести на Благовести рекао је на крају. Док смо се поздрављали, обећао нам је да ће нас и даље пажљиво читати и јављати нам шта му се свиђа. Било би сјајно и да нас поново посети, заборавила сам да га питам шта мисли о текстовима оне А. Павловић... А. Павловић

31 РАДНИЦИ КОЛУБАРЕ ПОХВАЉЕНИ ЗА ХУМАНОСТ 31 Давалац крви је херој КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Од почетка године сакупљено више од 600 јединица крви Стручни сарадник у Институту за трансфузи ју крви Србије Игор Бубоња изразио је за довољство успешном сарадњом са Колубаром, наглашавајући да је у питању привредно друштво чији запослени, поготово у последњих неколико година, када су у питању акције добровољног давалаштва крви показују изузетно висок ниво хуманости. О томе говори и податак да је њеном Огранку Метал, на свечаности недавно одржаној у Скупштини Града Београда, уручено признање за најхуманију фирму у години. Током лазаревачких акција Ин ститута за транс фузију само од по четка ове године прикупљено је више од 600 јединица крви. Акције се организују у три циклуса го дишње, а велики део њих спроводи се управо у погонима Рударског басена, управо зато што је велики број становника општине тамо запослен. Многи од тих људи спремни су да, поред пожртвованости на послу, покажу и своју хуманост. Одзив је заиста значајан и захваљујући њима, спасено је много живота. Помоћ рудара нам је драгоцена рекао је Бубоња. Иначе, прошлогодишње акције добровољног давалаштва крви биле су више него успешне, иако су нас задесиле катастрофалне поплаве. Прикупљено је чак је диница крви, што је преко пет одсто више него што се очекује у односу на број становника. Председник Црвеног крста у Лазаревцу Зоран Гавриловић, истакао је да наша општина годинама премашује планове, када је реч о хуманитарним акцијама овог типа. Годинама уназад смо на првом месту у Граду Београду, а на нивоу Србије на одличном трећем. Желим да захвалим свим суграђанима на хуманости коју показују. Имамо одличну сарадњу са Институтом, и велико разумевање када су у питању Лазаревчани који су пацијенти неких великих београдских здравствених установа. Рецимо, они који очекују хируршке захвате, не морају да брину о обезбеђивању потребних количина крви рекао је Гавриловић. Акције добровољног давања крви током марта спроводе се и у Техничкој школи Колубара, као и у Гимназији Лазаревац. Циљ је да се што већи број младих укључи, а статистике показују да сваке године петнаестак људи да крв први пут. Председник Комисије за добровољно давалаштво крви у општини Лазаревац Душан Пауновић и сам је вишеструки давалац. До сада је у акцијама учествовао 108 пута и, како каже, не намерава да стане. На питање када је и како одлучио да постане такав хуманиста, Душан скромно, али искрено, признаје да је све почело у средњој школи, како би се зарадили дани за оправдано изостајање са наставе. Моји вршњаци и ја, на позив професора, при јавили смо се за добровољно давање крви, јер смо знали да наредна два дана нећемо ићи у школу. После тог првог пута, заиста сам имао потребу да се одазовем и на следећу акцију, па на следећу... Осећао сам се посебно, некако важно. Сматрао сам да је у питању нешто више од само геста, знао сам да сам учинио једно истински хумано дело, јер можда сам управо ја спасао нечији живот. И као војник сам наставио да се одазивам на те акције, а онда и кроз читав свој радни век, па и данас као пензионер искрен је Душан. Пре него што је изабран за председника Комисије (на том месту је већ други мандат), Пауновић је радио у Преради, као предрадник смене електричара. Каже да је био један од главних организатора акција добровољног давалаштва крви у овом огранку. О својим колегама, који раде и у осталим деловима Колубаре има само речи хвале, јер се уредно одазивају на акције. Разумљиво је да међу њима радника Метала буде највише, јер су њихова радна места у великим халама, па им је лакше да дођу до места где се акције организују. То за раднике копова представља, у неку руку, проблем, али се они ипак организују и много им хвала на томе рекао је Пауновић. Према подацима којима Црвени крст тренутно располаже, одзив грађана је и у првом триместру ове године преко очекивања, чак већи и од јесењег циклуса 2014, који се сматра за рекордни. Наредна акција биће одржана током последње недеље јуна. Р. Лазић

32 32 ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ЛИЦА МЛАДОГ УМЕТНИКА ВЛАДИМИРА ПЕТРОВИЋА Сваки човек је Почетком фебруара у лазаревачкој Модерној галерији је отворена изложба цртежа Лица уметника Владимира Петровића, који серијом портрета блиских људи анализира психолошко и материјално. Изложба је део Разговора са уметником, пројекта Модерне галерије којим се младим ауторима у домену ликовних уметности трећу годину заредом пружа институционална подршка. Владимир Петровић је рођен 25. децембра године у Лазаревцу. У Београду је завршио Школу за дизајн. Основне и постдипломске студије сликарства на Академији лепих уметности у Београду завршио је у класи професора Саше Филиповића. Од године је члан Удружења ликовних уметника Србије. Самостално је више пута излагао у Лазаревцу, Новом Саду и Београду. Петровићева биографија бележи и групне изложбе, ликовне колоније, креативне радионице и фестивале. Волонтирао је на Академији лепих уметности као сарадник у настави, а писао је и стручне текстове. Ради као професор ликовне културе у основним школама Рудовци у Рудовцима и Војислав Вока Савић у Лазаревцу. Млади стваралац је таленат наследио од оца Радише. Свој дар је сам открио. На прве стручне кораке доста је утицао Зоран Ерић, који му је у Основној школи Кнез Лазар предавао ликовну културу. Ишао је и у Атеље Сезан, Ерићеву школу сликања, те се међу њима временом развио пријатељско-пословни однос. На факултету су му веома помогли професори Саша Филиповић и Драган Здравковић. Трећа година факултета се поклопила са почетком примене наученог. Акумулација знања, способности и техника резултиралa je разлагањем у нешто сасвим лично или вољно. Инспиришу ме људи и свет око нас. Ништа није толико једноставно да не заслужује пажњу. Све носи дубљи контекст. Ако желите, у сваком милиметру човека наћи ћете целог човека. Ако не желите, ничега неће бити ни у најсадржајнијем бићу. Људи често не истражују узроке, а сви смо повезани. Све је повезано. Упознајемо ли себе, видећемо микрокосмос или макрокосмос и у другом. Сваки човек је један космос објашњава Петровић своје стваралачке пориве. Радови којима се представио лазаревачкој публици настајали су током и године. Сваки цртеж је захтевао до месец дана потпуне посвећености и целодневног рада. Користио је угаљ и оловку, понегде и белу креду, односно елементарне цртачке технике које је бескрајно могуће кориговати. Радови су настајали у много подслојева. Трагао је за карактером, суптилним или експлицитним. И када му се чинило да постигнутно није дубински најсличније моделу, настављао је да ради. Сматра да се може цртати релативно брзо, али пуњење психолошким саставом тражи време. Такође, посматрачу треба дати могућност дужег посматрања и сталног проналажења нових садржаја. Својим портретима дајем мекоћу и флексибилност, могућност да уста буду способна да се смеју и плачу. Рад делим на две стране, приказујем овакав или онакав карактер, супротности у једном истом. Преклопите ли једну половину цртежа, па другу, видећете различите особе. Контрастирам делове лица, јер човек има различите особине у себи. Понекад је незгодно, па бирате доминантну особину. Позитивне и негативне особине су саставни део човека, а о човеку је, пре свега, реч наглашава творац Лица.

33 33 један космос Владимир је своје пријатеље и познанике цртао према фотографијама, позирали су му или је приступ био комбинован (фотографија и модел). Аутопортрет је урадио по лику у огледалу. Да би лик са фотографија сажео у једну целину, морао је имати бар пет до десет фотографија. Трудио се да се у претапању фотографија у цртеж не изгуби суштина, напротив. Додавао је и друге садржаје. Чинило му се и да је људе које иначе свакодневно виђа изнова упознавао током цртања. Стручна знања су, мишљења је, увек потребна. Битно је имати технику која је потребна да бисте у сваком трену могли било шта урадити. На дубљем нивоу та техника постаје правило, служи стварању и више се о њој не размишља. Створи се и осећај за лепо. Мозак, тј. рука се понаша као филтер доброг и кроз њу се пропушта оно вредно. Свака литература, била везана за (ликовно) стваралаштво или не, увек је добродошла. Читањем оплемењујемо и изграђујемо себе, не понављамо грешке, размишљамо и осећамо дубље. Кроз рад увек истражујемо добар део себе, а да бисте имали шта да истражујете, морате се некако напунити изнутра. То се постиже читањем или било којим другим видом активности. Свеједно је шта бирате ако имате вољу објаснио је Петровић важан сегмет личног усавршавања, додајући да су ликовне свеске, на пример, ликовним уметницима врло значајне, зато што носе поруку да се на одређена питања не морају добити логични одговори. Живи у Београду. Црта и слика у престоници и Брајковцу, мада то нису класични простори атељеа. Искључује се из свакодневице и у миру сабира мисли. Лица су само део онога што је радио последњих година, а радио је много и разноврсно. Иако социјални положај уметника уопште, уметника у Србији, а посебно младих уметника у Србији сматра врло лошим, Петровић напомиње да је у равни личног то добар положај. Добар је посао због слободе исказивања. Човек не сме ниподаштавати стваралачки нагон, нити се према њему односити бахато. Напомињући да себе не може замислити без рада, Петровић свој поглед у будућност обликује речима: Професионалне жеље су ми далеке, само желим да радим и, ако је могуће, да имам пристојне услове за рад. Професионална каријера ме много и не занима. Она ће доћи или не. Ако оно што радим вреди, то онда вреди на знатно вишем нивоу од институционалног. Ако не вреди, нема потребе тражити ништа друго. М. Караџић g Разбијање калупа КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Радом у просвети Петровић основцима даје део озбиљности, а они њему неку врсту слободе и потпуно дечјег осећаја личног. Значај педагошког рада објашњава речима: Свако уме да се укалупи без одступања, а деца разбијају тај калуп. Круже различите идеје и технике, па схватите да је то код деце развијеније него код одраслих, уколико одрасли не воде рачуна да буду деца. Факултет има, мање-више, војну строгоћу, тако да деца враћају оно што студије убију.

34 34 ПРЕМИЈЕРа представе ДРИТА Слобода избора Женско освајање личне слободе у патри јархалном друштву с почетка 20. века јесте једна од тема Дрите, драмског текста Данице Николић Николић који су, вођени редитељком Ксенијом Крнајски, сценски уобличили глумци из Ниша и Лазаревца. Пошто је представа рађена у форми копродукције лазаревачког Пулс театра и нишког Народног позоришта, премијерно и прво репризно извођење Дрите у Нишу било је 11. и 12. марта, односно у Центру за културу Лазаревац 16. и 17. марта. Истовремено, Нишлије су овим комадом обележиле 128 година театарског рада. Реализацију представе подржао је и Рударски басен Колубара. Албанска голгота године, када су се српска војска и народ повлачили преко завејаних планина Албаније до обала Јадранског мора, историјски уоквирује фиктивну причу о Љубици, супрузи српског официра. Са још неколико жена она се жртвује и Остала је реч У препуној сали лазаревачке Библиотеке Димитрије Туцовић, 13. марта, читаоцима је представљена књига Источке приче писца и песника Игора Ђурића. Поред уводне речи Ратка Вукелића, који је у име библиотеке поздравио присутне и представио аутора, промоцију књиге обележило је приказивање документарног филма о Истоку Остала је реч и надахнуто промовисање књиге кроз одабране стихове и одломке које је казивала Данијела Петковић, професор српског језика и књижевности. Сентиментална историја једне вароши, како стоји у поднаслову књиге, јесте истинита, проживљена књигa, која обилује занимљивим причама о људима и њиховим животима у овом малом метохијском граду, који је за време рата сравњен са земљом. Свака књига успомена је важна, а посебно књига о изгубљеним завичајима. Осим пробуђених успомена и емоција читаоци се могу упознати са историјом овога краја, етнографијом, етимологијом, народним обичајима, локалним изговором и на крају са речником, тако да је ова књига истовремено и водич за једну варош истакао је аутор. Игор Ђурић је рођен године. Објавио је неколико збирки песама, прича, есеја, као и два романа, који су доживели бројна издања и стекли наклоност читалачке публике. Живи и ради у Лазаревцу. Т. С. одлази у албанско село као робиња, како би тиме омогућила пролаз српској колони. У новим околностима Српкиња добија албанско име Дрита, што значи светлост. Комад прати трогодишњи живот младе жене у албанској кући, ишчекивање мужа и буђење женског бића. Сложени лични односи кулминирају у драматичном расплету. Рат је позадина, прича је дубоко лична. Главна јунакиња метафорички представља земљу. Приличан део текста написан је у десетерачком стиху. Са Аном Јовановић, која тумачи Дриту, на сцени су и Александар Маринковић, Јасминка Хоџић, Перо Бјековић, Александар Трмчић, Јелена Цвијетић и Ивана Недељковић. Сценографија Дејана Пантелића и костими Соње Которчевић носе визуелну димензију представе. Музику је компоновао Владимир Петричевић. Причали смо свевремену причу о љубави, саможртвовању, трагању за личном слободом, уса мљености малих људи у великим ратовима. Нисмо се бавили локалним, већ смо све подигли на општији ниво, третирајући причу као античку трагедију. Срби и Албанци јесу јунаци ове приче, али само симболично. Могу то бити и каубоји и Индијанци, Ахајци и Тројанци, Израелци и Палестинци објаснила је редитељка Крнајски. Нови поглед на премијеру дала је изјава драмског писца Стамена Миловановића, који Дриту назива плагијатом свог текста Не плачи, Петра. Директорка и глумица лазаревачког позоришта Ивана Недељковић каже да као полазиште јесу имали Миловановићев мотив, али да је текст мотивисан и грчким трагедијама, Симовићевом Хасанагиницом и још неким делима српске књижевности, додајући да је Дрита регистрована као ауторско деле Данице Николић Николић. На флајеру уз представу пише да је Дрита настала по мотивима драме Не плачи, Петра Стамена Миловановића. М. Караџић

35 ОТПОЧЕЛА ФУДБАЛСКА ПРВЕНСТВА СВИХ ЛИГА 35 Све мање голова КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Лазаревачка Колубара у прва четири пролећна кола првенства Прве лиге, одиграна у року од 15 дана, освојила је само два бода. После 19 одиграних мечева налази се на 9. месту табеле, са 22 бода. Пролећна премијера на лазаревачком стадиону средином марта против високопласираног Металца из Горњег Милановца завршена је пора зом домаћих од 1:2, после шок-гола гостију у последњем минуту судијске надокнаде времена. Милановчани су остварили предност од једног гола у првом делу игре, резултат је средином другог дела поравнао Никола Поповић спретно искористивши једну дубинску лопту. Очекивала се подела бодова, а онда тим Колубаре неопрезно губи лопту у једном изгледном нападу што гости спретно користе и из контранапада постижу гол за три бода. Само четири дана касније зелено-црни дочекали су на Градском стадиону у Лазаревцу другог лидера, екипу Радника из Сурдулице, забележивши нови пораз. У првих 45 минута Сурдуличани су били убедљиво бољи, Ранковић је савладан два пута из израђених акција. Почетком другог полувремена преко врло лепог гола Вукмировића повећавају на 0:3, а Дарко Дринић из оправдано досуђеног једанаестераца смањује на 1:3. На гостовању у Ужицу у Колубарином тиму нема повређеног Чадиковског, кажњеног Дринића и још пар условно стандардних играча, али оно што је показано на терену је најбоље што је виђено овог пролећа и бод је укњижен захваљујући поготку младог Уроша Степановића у последњим тренуцима сусрета. Мршав реми без голова против Моравац Ориона на Градском стадиону у Лазаревцу вероватно је укључио аларм у табору зелено-црних. Задовољан сам борбеношћу и залагањем играча, без обзира на слаб бодовни учинак. Несрећно смо примили тај гол у последњим секундама меча са Металцем, а у Ужицу смо заслужили више од ремија. И даље смо у зони испадања из лиге, само ја верујем да ће се у наредним колима наш резултатски учинак битно поправити категоричан је шеф стручног штаба лазаревачког тима Драган Грчић. Вреочка Турбина, члан Српске лиге група Београд, у прва три окршаја пролећног дела првенства освојила је само бод, али су и даље четврти на табели. Играјући у Медошевцу као домаћини против Дорћола спасли су бод голом из пенала у последњем минуту. На гостовању у Железнику изгубили су минималним резултатом од 1:0, да би на премијери пред својом публиком у Вреоцима забележили неочекивани пораз од Срема било је 2:4. Планирао сам потпун плен у прва три меча и наравно да нисам задовољан постигнутим. У Железнику смо имали четири стопостотне прилике и морали да победимо. Очекујем серију победа у наредним мечевима кратак је коментар Ненада Живановића, тренера турбоса. Степојевчани су били бодовно најуспешнији од лазаревачких тимова у вишим ранговима седам бодова из прва три кола. Тим Степојевац Ваге на госто вању у првом колу пролећног дела првенства Београдске зоне савладао је Звездару са 2:1, а затим ремизирао као домаћин са новобеоградским Радничким. Било је 1:1, а Степојевчани преко Ивана Каличанина нису реализовали пенал у последњем минуту! На гостовању у Макишу високим резултатом 6:1 савладали су Локомотиву. Тим који води Немања Ђорђевић и даље је лидер Београдске зоне са 35 бодова. Да није учинка распуцаних Сте појевчана, могло би се рећи да се овог пролећа фудбалери баш и нису надавали голова. З. С. Драган Грчић, тренер Колубаре

36 36 КОШАРКАШКИ КЛУБ КОЛУБАРА ЛА 2003 Часно и спортски до краја Бобан Живковић Лазаревачки кошаркаши налазе се пред самим крајем првенства Друге ли ге Србије, убедљиво приковани на последње место табеле. Све утакмице су изгубљене, просечно са 25 кошева разлике по мечу. Финансијске недаће учиниле су да један број играча, наравно оних нај квалитетнијих, напусти клуб и оде у платежније средине, не ки су прешли у веће градове на студије, тако да лигу ове године игра састав у коме има чак и пионира! Ипак, председник клуба Милорад Рајковић наглашава да је најважније спортски и часно одиграти све утакмице у лиги, до дајући да за време његовог мандата нема нових дугова, односно да се све обавезе редовно сервисирају. Нашу екипу чине млади лазаревачки играчи за које је ова резултатски изгубљена сезона једно огромно искуство. Верујем у њих, као што верујем да ћемо бити у врху Прве српске лиге каже тренер Предраг Јоксимовић. З. С. Адио, Супер лиго! Јована Степановић Одбојкашице лазаревачке Колубаре више нису чланице Супер лиге. Првенство је завршено почетком марта, а Лазаревчанке у 18 првенствених утакмица нису освојиле нити један сет, па су као последње на табели директно испале из лиге, без права на плеј аут. Прошле године, пред ово првенство, сениорски састав се практично распао, све искусније играчице су напустиле клуб, па је кадетски састав на челу са тренером Зораном Радивојевићем преузео улогу првог тима. Слаб резултат на паркету био је више него очекиван, само остаје питање како ће се Колубара изборити у наредном првенству у рангу ниже, Првој лиги. Недостатак финансијских средстава већ дуже време је отворена рана клуба. Такмичење у Супер лиги захтева одређени буџет, а новца нема. Шта ће се догађати у бу дућности чини ми се да нико не зна. Наш клуб је основан године и у овако тешкој ситуацији, да не кажем пред гашењем, никад до сада није био каже Владан Гајић, председник клуба. З. С. Јуниори вицешампиони Поводом 150 година стрељаштва у Србији, у Београду је средином марта, на стрелишту Војне гимназије, одржано Првенство државе А програм. Јуниорска екипа Стрељачког клуба Колубара остварила је изузетан успех, освојивши друго место и сребрну ме даљу у дисциплини ваздушни пиштољ са упуцана круга. Стефан Тодоровић, Дарко Марић и Петар Ратковић показали су да се за будућност стре љаштва у Лазаревцу не треба бринути. У појединачној конкуренцији Тодоровић је био пети. Крајем фебруара, на финалном турниру Купа Србије, јуниори Колубаре, такмичили су се у сениорској конкуренцији, и као екипа освојили четврто место са кругова. На ва треној линији били су Стефан Тодоровић, Павле Алексић и Дарко Марић. Сви заинтересовани за бављење стрељаштвом, рођени и старији, могу доћи у клуб (стара сала Спортско-рекреативног центра) или се јавити тренеру Ратомиру Радуловићу ( ). З. С.

37 37 На редовним тренинзима у старој сали окупља се преко стотину каратиста КАРАТЕ КЛУБ КОЛУБАРА И одличја и успех у школи КОЛУБАРА БРОЈ 1128 Највећи аплауз на последњем избору Спортисте године Лазаревца, одржаном крајем јануара у Центру за културу, припао је тренеру Карате клуба Колубара Чедомиру Синђелићу када је подигао пехар намењен најбољем спортском клубу у прошлој години. Иако су чланови карате клуба до сада десет пута бирани за најбоље спортисте Лазаревца, први пут се догодило да признање намење но најбољој екипи стигне у витрине овог спортског колектива, после 43 године постојања. Оно што карактерише лазаревачке каратисте јесте стабилност и стална узлазна линија такмичарских резултата, а најбољи такмичари до сада су обишли цео свет учествујући на великим европским и светским карате скуповима. Интересантно је да су клуб, у нешто више од четири деценије, водила само три председника први је био Милорад Јовановић, потом др Јова Ковачевић и од године др Драган Синђелић, истовремено и главни тренер. Свакодневне тренинге води још пет тренера, сви некадашњи или садашњи борци овог клуба са истакнутим резултатима: Марко Марковић, Вељко Симић, Чедомир Синђелић, Снежана Стојановић и Маријана Смиљанић. Финансијска ситуација клуба је стабилна, пре свега захваљујући спонзорима на челу са Витомиром Димитријевићем. До пре 15 година КК Колубара био је у оквиру WKF-а, а после тога је у саставу Светске карате конфедерације (WKC). Данас у клубу редовно тренира око 150 чланова, а двадесетак чини такмичарски део. Изнедрили смо 15 лекара, десет инжењера, пет економиста... Резултате нашег клуба већина познаје по ономе што на татамију остваре наши борци, али не треба заборавити ни чланове из млађих категорија који су прошле године, само у катама, освојили преко 50 медаља не без поноса каже Драган Синђелић. Импресивна је листа такмичарских успеха које су у години забележили лазаревачки каратисти из Колубаре. Сениорски састав Колубаре чинио је репрезентацију Српске карате уније на Европском првенству у Чебоксарију (Русија) и домогао се бронзане медаље, Дејан Јовановић је у поједина чној конкуренцији доминирао и узео златну медаљу, док је Вељко Симић приграбио бронзано одличје. На Светском јуниорском првенству у Буенос Ајресу Наталија Станојевић и Драгиша Марковић пењу се на највиши степеник победничког постоља, док на Отвореном првенству света одржаном у истом граду мушка сениорска екипа Колубаре, наступајући као српска репрезентација, такође осваја злато. Изванредни такмичарски успеси каратиста започети почетком деведесетих, када је Александар Синђелић био најбољи кадет СФРЈ и трећи на Европском првенству одржаном у Глазгову, трају и увећавају се. На овогодишњем Турниру четири нације, одржаном у Монтари крај италијанског велеграда Милана, учествовало је седам бораца Колубаре које је предводио тренер Чедомир Синђелић. Са медаљама се вратило њих петоро позлатили су се Вељко Симић и Драгиша Марковић, сребро је припало Давору Стаменковићу, бронза Милици Јеремић и јуниору Николи Мирковићу. Два велика такмичења, Светско првенство у Риги средином маја и Вадокаи куп у јапанском граду Нагоји средином августа, налазе се пред лазаревачким каратистима тако да се напорно вежба како би се још једном потврдили на светској сцени. Нама је битно да су наши спортисти, чланови клуба, добри и на свим другим животним плановима. Циљ нам је да карате буде олимпијски спорт и верујем да ће се најбитнији корак у том правцу десити у Рио де Жанеиру, овог октобра, на састанку где би требало да се оствари уједињење свих савеза речи су Драгана Синђелића, који ће се наћи на овом скупу. З. С. Такмичарски погон КК Колубара после наступа у Монтари

38 38 Заједнички снимак чланова ОРК Лазаревца ОМЛАДИНСКИ РУКОМЕТНИ КЛУБ ЛАЗАРЕВАЦ Време првих окршаја Од октобра прошле године Лазаревац је богатији за још један спортски колектив Омладински рукометни клуб Лазаревац. Више од педесет чланова млађих категорија вредно тренира под диригентском палицом Миодрага Дробњака, а тренинзи се одржавају свакодневно у току недеље, с тим што су три термина у сали Основне школе Дуле Караклајић, три у новој спортској хали у Лајковцу, а један у малој сали нове хале СРЦ Колубара. Основни мотив за формирање клуба јесте да омогућимо бављење спортом младим људима, одно сно да оној деци која су била пред напуштањем спорта створимо услове да редовно тренирају и да се такмиче. Ми смо пре свега родитељски клуб, и мој син је у њему, а покушаћемо да применимо мо дел функционисања ООК Лазаревца и да га евентуално побољшамо тврди Предраг Гашић (39), председник клуба, иначе приватни предузетник, који је некад и сам био активни рукометаш, додајући како им је нај већи проблем недовољан број термина за тренинге. Неколико пријатељских утакмица млађих селекција већ је одиграно, а ових дана очекују се први наступи у Лиги млађих категорија Београда, за годишта 1998, и 2001, док ће они рођени прва такмичења имати у септембру, у оквиру Мини лиге. Клуб ће се од јесени такмичити и у сениорској конкуренцији, у Српској лиги, а окосницу тима чиниће играчи рођени и они рукометаши који нису имали места у Колубари. Генерални спонзор клуба је Винер штедиша осигурање, ту је и десетак лазаревачких предузетника да припомогну, а месечна чланарина износи динара. Сваком члану клуб обезбеђује најквалитетнији дрес и Селект лопту. Осим Дробњака, у клубу као тренери раде Мирослав Милетић и Снежана Жуњић, а очекује се да им се прикључи Зоран Марковић. Наступићемо ове године на два велика међународна турнира, почетком јула у Копру у Словенији, а крајем децембра у Лунду у Шведској. Лично очекујем стално напредовање ових младића каже Миодраг Мишко Дробњак. З. С. Пет бораца за пет медаља! Пет кик-боксера лазаревачке Колубаре учествовало је на Шеснаестом интернационалном турниру Словак опен, одржаном у словачком граду Бањској Бистрици крајем фебруара, и сви су освојили по медаљу. Надметало се 578 такмичара, чланова 66 клубова из десет држава. Златну медаљу освојила је сениорка Јована Ђорђевић (К1, до 65 кг), савладавши много искуснију Мартину Фендрихову Милерову. Сребрна одличја припала су јуниорима Слободану Митровићу (К1, до 57 кг), Немањи Добросављевићу (К1, до 60 кг) и кадету Петру Петровићу (кик-лајт, до 63 кг), а бронзана Андрији Матијашевићу (лајт контакт, до 37 кг). З. С.

39

40