Komparativna analiza Open Source CM sistema primenljivih u e-trgovini

Transcription

1 INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March Komparativna analiza Open Source CM sistema primenljivih u e-trgovini Aleksandar Simović, Svetlana Štrbac-Savić, Nada Staletić, Dušan Čoko Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija Beograd, Srbija asimovich@gmail.com, svetlanas@viser.edu.rs, nada.staletic@gmail.com, dushan.choco@gmail.com Sadržaj U ovom radu dat je prikaz i upoređene su funkcionalnosti najpoznatijih Open Source CM sistema. Pored funkcionalnosti analizirana je i njihova najčešća primena, i u zavisnosti od namene, data je preporuka za njihovo korišćenje. Ključne reči- e-poslovanje; e-trgovina; open source; CM sistemi I. UVOD U zavisnosti od toga kako mala i srednja preduzeća u svoje poslovne operacije implementiraju elektronsku trgovinu, sprovode i upravljaju online poslovanjem, procenjuju ograničenja i mogućnosti u online poslovnom okruženju, zavisi njihov opstanak na e-tržištu. Online predstavljanje kompanije treba pažljivo osmisliti. Kvalitetno online predstavljanje kompanije na Internetu je poduhvat koji zahteva angažovanje stručnjaka za taj posao, sa umećem da izaberu adekvatne open source alate, ukoliko iste žele koristiti u online poslovanju [1]. Procenat preduzeća koja bi želela da koriste Internet servise je veliki. Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije, koje je rađeno godine [2] pokazuju da trendovi e-poslovanja i u Srbiji beleže rast. Zbog svetske ekonomske krize ovaj rast je manji od očekivanog. U odnosu na prošlogodišnje podatke [3] zabeležen je jedino pad od 0,5% kompanija koje imaju online plaćanja. Podaci iznose: 64,5% lica nije kupovalo naručivalo robu putem Interneta 24,7% kompanija pruža uslugu online naručivanja ili rezervisanje proizvoda, odnosno usluga 11,1 % kompanija ima online plaćanje 59,8% kompanija nije ništa naručivalo putem Interneta 79,1% kompanija nije primalo narudžbine putem Interneta CMS predstavlja skraćenicu za izraz Content Management System, odnosno u prevodu sistem za upravljanje sadržajem. CM sistemi su pogodni za realizaciju e-poslovanja zato što nude mogućnost lake administracije bez programerskog znanja, a omogućavaju i jednostavno kreiranje funkcionalnog frontenda. Ovo je razlog popularnosti i razvoja brojnih CM sistema koji se nude. Open source CM sistemi se razvijaju uporedo sa komercijalnim, i mogu nuditi jednake funkcionalnosti, a jedina prednost komercijalnih rešenja je postojanje profesionalne podrške, u odnosu na open source rešenja koja su podržana od strane korisničke zajednice. Međutim, open source rešenja su dostupnija zato što su besplatna. Open source softver je softver čiji je izvorni kôd dostupan pod uslovima open source licence svim korisnicima koji ga mogu menjati prema svojim potrebama. To znači da se softverski kôd može preuzeti kompletan kao izvorni kôd u nekom programskom jeziku, i koristiti za svoje potrebe, što nije slučaj sa softverom pod nekim drugim licencama. Iako mogu postojati ograničenja u pogledu korišćenja ili distribucije, u osnovi je zamisao da se korišćenjem ovog softvera omogućava dalja nadogradnja tako da svi, pa i oni koji su osmislili izvorni kôd i oni koji ga koriste, mogu unaprediti postojeći softver. Filozofija tvoraca ideje otvorenog kôda je u tome da jedan kôd živi i razvija se i da svi imaju koristi od softvera, a što ne bi bio slučaj da je kôd nedostupan u izvornom obliku [4]. Postoji veliki broj open source CM sistema, a neki od najpoznazijih su Wordpress, Joomla, Drupal, Magento, OsCommerce i drugi. U ovom radu je prikazana komparativna analiza funkcionalnosti navedenih open source CM sistema, i dati su podaci o njihovoj zastupljenosti na tržištu. II. KRATAK PREGLED CMS REŠENJA Pre kratkog pregleda CM sistema treba razumeti arhitekturu CM sistema. Primarno se odnosi na veb rešenja, onlajn softvere, preko kojih se administriraju veb sajtovi. Slika 1. Administriranje CM sistema

2 U kompletu predstavlja veb sajt sa administrativnim i javnim delom. Administrativni deo služi za upravljanje sadržajem, dok je javni deo onaj kome pristupaju posetioci sajta. Osnovni koncept sistema za upravljanje sadržajem je prikazan na Sl. 1. Javnom delu sistema odnosno stranicama sajta može pristupiti svaki posetilac. Administrativni deo ima zaseban panel i njemu mogu pristupiti administrator i registrovani članovi sa posebno definisanim nivoom pristupa. CM sistem ima mnoge prednosti zbog svoje dinamičke strukture. Jednostavne izmene sadržaja u admin panelu backendu, u realnom vremenu postaju vidljive javnom delu sajta frontendu bez obzira na veličinu. A. Wordpress Wordpress je open source CMS nastao godine. Prema podacima istraživanja kompanije W3Techs iz avgusta 2013 [5], Wordpress koristi 48% od 100 najposećenijih blogova. Wordpress ima 53.8% udela na tržištitu CMS rešenja [5], a njegov udeo na tržištu veba je 15,8%. Wordpress koristi 75 miliona sajtova. Velike kompanije koje koriste Wordpress su Forbes, CNN, The New York Times, Sony i druge [6]. Wordpress takođe podržava API integraciju sa svim vodećim društvenim mrežama i servisima. Za e-commerce razvijena su plugin rešenja od kojih su neka: WooCommerce, WPeC, Easy Digital Downloads, Jiggoshop i drugi. Za prosečne korisnike Wordpress nudi funkcionalnosti kao što su jednostavnost pri upravljanju sadržajem, fleksibilnost pri oblikovanju sajta, jednostavnu SEO optimizaciju bez potrebe za programerskim znanjem, lako održavanje i ažuriranje sajta sa tehničkog aspekta i druge, dok programerima pruža razvoj ekstenzija, framework osnovu za razvoj aplikacija uz dobro dokumentovan modularni sistem, razvoj sopstvenih elemenata i modifikaciju frontend i backend dela. B. Joomla Joomla je kao projekat proistekao iz Mambo sistema za upravljanje sadržajem, kada su programeri koji su radili na projektu Mambo odlučili da se izdvoje i pokrenu zaseban veb sistem. Naziv Joomla Džumla je pristekao iz svahili jezika, što znači svi zajedno. Danas na razvoju Joomla-e kao open source CMS rešenju radi veliki broj programera širom sveta. Joomla nastaje godine kada je objavljena verzija 1.0. Danas, aktuelna izdanja su 3.2 i 2.5. U proteklih osam godina Joomla zajednica je rasla, razvijala se i prema njihovoj zvaničnoj prezentaciji [7], danas postoji 619 hiljada registrovanih članova foruma; 2,8 miliona postova u 675 hiljada tema; 67 akreditovanih prevoda sistema; 7 hiljada ekstenzija. Veliki broj veb sajtova na Internetu je upravo kreiran u ovom CM sistemu, a neki od najznačajnijih su sajtovi Harvard University, Citibank, a od srpskih: Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu i sajt smera Elektronsko poslovanje Visoke škole elektrotehnike i računarstva stukovnih studija u Beogradu. Joomla bazira svoj sistem na modulima. Moduli su opcione ekstenzije vezane za javni deo sajta frontend. Oni obezbeđuju ograničen pristup sadržaju veb prezentacije, prikazujući ga u malim blokovima, koji se mogu podešavati. Joomla sadrži određeni broj podrazumevanih modula sa odgovarajućim funkcionalnostima. Najpopularniji moduli za implementaciju e-prodavnice su HikaShop i J2Store. Prema navodima zvaničnog Joomla srpskog sajta: "Joomla danas ne bi bila to što jeste bez entuzijasta širom sveta, kao i bez slobodnog i otvorenog softverskog kôda na kojem je ovaj CMS izgrađen." C. Drupal Drupal je besplatan CM sistem za upravljanje sadržajem, otvorenog kôda, pisan u PHP jeziku. Drupal ima široku primenu od malih, ličnih prezentacija, blogova, pa do robusnih poslovnih veb sajtova za e-trgovinu. Tvorac Drupala je Dris Bajtret (eng. Dries Buytaert), a od godine postaje projekat otvorenog kôda. Prvobitno, Dris je hteo da registruje sajt pod imenom "Dorpje" (hol. malo selo). U toku registrovanja domena Dris je napravio grešku i upisao "Drop" (eng. kapljica) umesto "Doipje". Odlučio je da zadrži ime domena jer nije bilo ni u čijem vlasništvu. Nakon skoro godinu dana Dris je primetio veliko interesovanje od strane korisnika Interneta i programera koji su ga zasipali idejama i savetima kako da unapredi i obogati sadržaj njegovog projekta. Kako je interes za njegov softver rastao, tako su rasli i zahtevi za dodavanje novih mogućnosti. Dris je tada odlučio da ponudi svoj softver kao open source, tako da zajednica može sama da doprinese razvijanju aplikacija i testiranju rešenja za poslovne namene. U tom trenutku je projekat postao open source softver pod nazivom Drupal CM sistem. Iako je reč o open source rešenju, Dris Bajtret sa timom od programera, povremeno, ili jednom godišnje, izveštava Drupal zajednicu o trenutnom stanju sistema i pravcima budućeg razvoja. Danas je aktuelna verzija 7 ovog open source softvera. Na zvaničnom forumu [8] diskutuje se na 2 hiljade aktuelnih tema. Najpoznatiji sajtovi koji su implementirali Drupal su oficijalni sajt Bele kuće, NASA, Harvard odeljenje za nauku i inženjering, nedeljni časopis Ekonomist. Drupal sistem se sastoji iz modula, kojih ima Najpopularniji modul za e-commerc rešenja je Commerce Kickstart. D. Magento Magento je takođe open source softver koji je razvila kompanija Varien (sada Magento Inc.) uz pomoć online zajednice. Varien je prvo radila na oscommercu, a zatim su rešili da razviju svoje softversko rešenje. U martu godine, predstavili su prvu verziju Magento platforme koju su kreirali korišćenjem Zend Framework. U februaru godine kompanija ebay je postala vlasnik Magento sistema, ali i pored toga Magento nudi open source rešenje. Od tada Magento Inc. razvija različite komercijalne alternative platforme [9] od kojih su trenutno dostupne Enterprise za srednja i velika preduzeća, Go kao solucija za korisnike i preduzeća koja žele da koriste Magento servere i podršku u oblaku, kao i najnovija Mobile platforma koja e-prodavnicu pretvara u aplikaciju koja je dostupna na svim vodećim operativnim sistemima prenosnih uređaja. Magento nudi veliki broj plug-inova koji se mogu integrisati u konkretnu platformu. Magento trenutno koristi više od kompanija [9], neke

3 od njih su: Nike, Olympus, Fun 4 Kids, Ray Ban i druge kompanije koje su istaknute na Magento sajtu. E. OsCommerce Predstavlja open source sistem za upravljanje i administraciju elektronskih prodavnica namenjen malim i srednjim preduzećima. Prema podacima preuzetih sa njihovog zvaničnog sajta [10], zajednicu pokreće vlasnika elektronskih prodavnica, uključujući i programere i ISP-e. Podržan je velikom zajednicom od 276 hiljada članova. Na njihovom zvaničnom forumu se razmenjuju znanja i iskustva, a trenutan broj postova je Inicijativu je pokrenuo Harald Ponce de Leon u martu godine. I dalje je vođa tima. Arhitektura ovog poznatog softvera je kao i kod ostalih CM sistema koja uključuje aplikacionu logiku, šablon za prikaz i bazu podataka u koju se smešta sadržaj radi lakšeg ažuriranja. Ova programska aplikacija omogućava administratoru sajta da efikasno ažurira sajt bez poznavanja tehnologije izrade kao i širih programerskih znanja. Velika zajednica programera koji podržavaju open source projekat pruža profesionalnu tehničku podršku kao i kod ostalih open source CM sistema dajući odgovor na pitanja korisnika "kako da", jer većina korisnika Interneta, www servis vidi kao mesto gde mogu brzo naći tražene odgovore na svoja pitanja. III. STATISTIČKI PREGLED KONKURETNIH OPEN SOURCE CM SISTEMA A. Google Trends Google Trends predstavlja alat za analizu konkurencije na osnovu statističkih podataka Google veb pretrage i radi na principu izračunavanja koliko se pretrage vršilo za određeni upit u odnosu na ukupan broj pretraga na Google-u tokom određenog vremena. Sakupljeni podaci se prikazuju na grafikonu koji se zove Search Volume Index. Pretrage se mogu vršiti na osnovu ključnih reči upitom u polje za pretragu, odvojene zapetom ili uspravnom crtom a takođe se mogu vršiti i pretrage sajtova unosom imena domena bez prefiksa www ali sa sufiksom, tj. ekstenzijom. Može se vršiti željena analiza po regionu za određene ključne reči (maksimalno pet); analiza sajtova i analiza po godinama. Brojevi na grafikonu, Sl. 2 i Sl. 3, odražavaju koliko je pretraga obavljeno za određeni termin, u odnosu na ukupan broj pretraga na osnovu upita koji se vrši na Google-u tokom vremena. Oni ne predstavljaju apsolutne brojeve u obimu pretrage, jer se ti podaci normalizuju i predstavljaju na skali od B. Google Page Rank Google PR je algoritam zasnovan na premisi da značaj istraživačkog rada može da se meri i proceni na osnovu broja citata koji posmatrani rad ima u drugim istraživačkim radovima. Ekvivalent koji se može pretopiti u veb je da značaj jedne veb strane može da se proceni na osnovu broja linkova koji vode na posmatranu stranu, sa drugih veb strana. Slika 2. Google Trends za period od januara do januara globalna pretraga

4 Slika 3. Google Trends za period od januara do januara pretraga na teritoriji Srbije PageRank algoritam izračunava se na sledeći način: PR( T1) PR( Tn) PP( A) = (1 d) + d CT ( 1) CTn ( ) PR(A) je PageRank koeficijent veb stranice A PR(T1) je PageRank koeficijent veb stranice Tl C(T1) je broj odlazećih linkova veb stranice Tl d je težinski faktor čije se vrednosti nalaze u opsegu 0<d<1, a obično je postavljen na vrednost 0.85 [11]. Slika 4. Google ocena kredibiliteta (1) PR koeficijent veb stranice se izračunava kao suma PR koeficijenata svih stranica koje imaju linkove ka njoj (njenih dolazećih linkova), podeljena sa brojem linkova na svakoj od tih stranica (njenih odlazećih linkova). Što znači: Što veći broj dolazećih linkova, to bolje. Nepostojanje dolazećih linkova može da ima negativan uticaj na PR koeficijent posmatrane stranice. Što manji broj odlazećih linkova, to bolje. Međutim, ako postoje dve stranice sa istim PR koeficijentom koje imaju link ka nekoj trećoj stranici a pri čemu prva ima 5, a druga 10 odlazećeh linkova, ta treća stranica će imati duplo veći utucaj na PR koeficijent od veb stranice sa samo 5 odlazećih linkova. PR se ne bavi relevantnošću pojmova koji se koriste prilikom pretraživanja. Ovo je jedan, po opštem priznanju značajan deo celokupnog Google-ovog algoritma za rangiranje rezultata pretraživanja po relevatnosti Sl. 4. Google algoritam prvo izračunava relevantnosti stranica iz svog indeksa u odnosu na pojmove koji se koriste prilikom pretraživanja, a zatim množi tako dobijenu relevantnost sa PR koeficijentom kako bi se dobila konačna lista. C. Alexa Ranking Alexa pruža analizu korisnih informacija o veb lokacijama, kao na primer statistiku posećenosti Sl. 5, ključne reči koje privlače posetioce na sajt, demografske informacije o posetiocima, kontakt informacije, linkove ka drugim sajtovima, clickstream sa kojih sajtova posetioci dolaze na sajt i na koje sajtove odlaze prilikom otkaza posete

5 TABELA I. PRIKAZ FUKCIONALNOSTI ANALIZIRANIH CM SISTEMA Slika 5. Statistika posećenosti prema sajtu alexa.com Alexa je veb informaciona kompanija. Od njenog osnivanja godine, posvećena je pružanju besplatne analize za sve online sajtove. Alexa Internet korporacija je sa sedištem u Kaliforniji, kupljena od strane amazon.com i pruža pristup podacima o Internet saobraćaju. Krajem marta godine došlo je do novog redizajna alexa.com. Kompanija je ponudila novi veb saobraćaj kao što su: pokazatelji prosečnog pregleda stranica po pojedinačnom korisniku, vreme koje korisnik provede na sajtu, starosno doba posetilaca i sl. IV. ANALIZA FUNKCIONALNOSTI OPEN SOURCE CM SISTEMA Razmatrani CM sistemi u standardnom paketu obezbeđuju niz funkcionalnosti. U Tabeli I. dat je pregled najvažnijih funkcionalnosti koji nude izabrani CM sistemi. Postoje dva koncepta u projektovanju CM sistema bazični i nadograđeni. Bazični koncept podrazumeva minimalnu osnovu koja je potrebna CM sistemu a ostale funkcionalnosti se postižu korišćenjem plugin-ova, modula i komponenti. Nadograđeni u osnovnom paketu sadrže kompletne funkcije za određenu namenu. Na osnovu pregleda funkcionalnosti prikazanih u Tabeli I. možemo zaključiti da uglavnom razvojni timovi CM sistema bez obzira na to da li sistemi pripadaju bazičnim ili nadgorađenim, obezbeđuju sličan skup funkcionalnosti. Pri čemu u različitim CM sistemima ostvarivanje pojedinih funkcionalnosti zavisi i od nivoa znanja korisnika. Na primer u Magentu i Drupalu za realizaciju nekih funkcionalnosti neophodno je napredno poznavanje rada CM sistema, što može za prosečne korisnike predstaviti ograničenje. Najpogodniji za brz izlazak na Internet tržište je Wordpress koji je u osnovi blog platforma. Joomla predstavlja osnovnu platformu za čije dalje ažuriranje je potrebna nadogradnja modula, što za prosečne korisnike može predstaviti ograničenje, naročito za realizaciju e-commerce rešenja. Drupal pri instalaciji uspostavlja jednostavnu platformu za upravljanje sadržajem više grupa korisnika, ali za uspostavljanje dodatnih funkcionalnosti platforme, potrebno je razumevanje modularnosti i šire iskustvo. Wordpres s Joomla Drupal Magento OsComm erce Karakteristike Implementaci ja strukture adaptivnog layouta Mobilni pristup Više e- prodavnica (eng. Multi store) Multi prodaja ( eng. Cross selling) Poređenje proizvoda Autogenerisana mapa sajta Uvoz/izvoz Kuponi Popusti Newsletters šablon Statistike Više valuta Order barcode Višejezičnost Automatsko određivanje cene na osnovu težine!!!! Magento, iako namenjen za e-commmerce rešenja, nudi korisnicima kreiranje veb stranica unutar sistema ili korišćenjem plugin-ova. OsCommerce je sistem koji je isključivo namenjen za izradu elektronskih prodavnica i osnovna struktura sistema bez dodatnih nadogradnji je namenjena za e-commerce rešenja omogućavajući korisnicima izuzetno lako administriranje sajta i ažuriranje sadržaja. V. ZAKLJUČAK Sa konstantnim, ubrzanim razvojem informaciono komunikacionih tehnologija, elektronska trgovina postaje neminovnost i imperativ. Potrebno je izabrati platformu koja najbolje odgovara potrebama klijenata i obezbeđuje funkcije za uspešno vođenje online poslovanja. U radu su prikazani dostupni i najpopularniji open source CM sistemi za upravljanje sadržajem, a broj raspoloživih, drugih rešenja za e-prodavnice je veliki. Većina ima ugrađene standardne funkcionalnosti, od kojih su neke specijalizovane za određenu vrstu proizvoda, neke su prodavnice opšteg tipa ali se mogu prilagoditi specifičnim potrebama; neke su već dugo na tržištu, a neke uvode inovacije kroz nove tehnologije i trendove. Izbor softvera za e-prodavnicu je kritičan element

6 poslovanja jer od toga zavise troškovi razvoja i održavanja, uspeh u prodaji i realizaciji poslovnog modela. Način na koji preduzeća i glavni akteri za definisanje opšte politike širom sveta rešavaju nekoliko ključnih pitanja, u velikoj meri oblikuje budućnost Interneta; kreiranje novih softvera; i utiče na postojanje zdravog tržišta za elektronsku trgovinu. Mogućnost izbora, u tehnološkom smislu, i neutralnost, imaju veliki značaj za poboljšanje aktivnosti koje se preduzimaju na kreiranju novih softvera. Takođe je potrebno omogućiti sticanje većeg poverenja korisnika u korišćenje Interneta, putem kreiranja novih softvera, bolje sigurnosti i zaštite ličnih podataka. LITERATURA [1] M. Lutovac i A. Simović, Priručnik za vežbe iz predmeta Elektronska trgovina, VIŠER, Beograd, [2] D. Vukmirović, K. Pavlović i V. Šutić, "Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2013., Republički zavod za statistiku Srbije, Srbija: Beograd, 2013, pp [3] S. Štrbac-Savić, A. Simović, N. Staletić i S. Rankov, "E-prodavnica knjiga Visoke škole elektrotehnike i računarstva stukovnih studija U Beogradu", XII međunarodni naučno-stručni Simpozijum INFOTEH- JAHORINA 2013, Jahorina, [4] P. Staletić, A. Simović i M. Lutovac, Elektronska prodavnica korišćenjem open-source softvera, TELFOR 2010, Beograd. [5] W3Techs, datum pristupa: [6] WordPress, datum pristupa: [7] Joomla, datum pristupa: [8] Drupal, datum pristupa: [9] Magento, datum pristupa: [10] OsCommerce, datum pristupa: [11] S. Brin and L. Page, The anatomy of a large-scale hypertextual Web search engine, Computer networks and ISDN systems, Elsevier, vol. 30, 1998, pp ABSTRACT This paper provides an overview and gives a comparation of functionality of most popular Open Source CM systems. Paper contains descriptions and statistics of presented CMS solutions, their application and their popularity based on user search input. COMPARATIVE ANALYSIS OF OPEN SOURCE CM SYSTEMS APPLICABLE TO E-COMMERCE Aleksandar Simović, Svetlana Štrbac-Savić, Nada Staletić, Dušan Čoko