OPTIMIZACIJA PROCENE RIZIKA U RADNOM AMBIJENTU I OKOLINI

Transcription

1 OPTIMIZACIJA PROCENE RIZIKA U RADNOM AMBIJENTU I OKOLINI Dr Branko Savić Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu Rrezime: Rad se sastoji iz nekoliko celina, čijim povezivanjem se dobija kopletna slika o potrebama, načinima i efektima procene rizika po bezbednost i zdravlje zaposlenih. Rad se u prvom delu bavi metodama procene rizika, odabirom metode i njenom primenom. U nastavku rada prikazani su akcidenti koji se događaju u grafičkoj industriji, kako bi se na te događaje posebno obratila pažnja u proceni rizika. Iz ovih aakcidenata i sabranih iskustvenim podataka u grafičkoj industriji, kojm se autor najviše bavio, uočene su opasnosti i štetnosti koje se ovde pojavljuju. Ove opasnosti i štetnosti susreću se i u većini ostalih proizvodnih grana jer se grafička industrija sastoji od računarske, mašinske i hemijske tehnologije. Izvršena je jedna konkretna procena rizika po bezbednost i zdravlje zaposlenih, a u nastavku rada predložene su mere čijim preduzimanjem se zatečene opasnosti i štetnosti umanjuju, odnosno smanjuje rizik nakon preduzimanja odgovarajućih mera. Na kraju rada razrađuju se optimalne mere kojima se rizik svodi na zanemarljiv. Ključne reči: procena rizika, akcidenti, opasnosti i štetnosti u grafičkoj industriji OPTIMIZATION OF RISK ASSESSMENT IN THE WORKPLACE IN WORKING ENVIRONMENT Abstract: In this paper will be present empirical facts of dangers and harmfulness in printing industry. The introductory part of the paper gives a statistic survey of dangers and harmfulness in printing industry in recent years in order to make it clear to what elements should we pay special attention in risk assessment in this particular branch of industry. In the final part of the paper are analyzed the printing industry processes from the aspect of possible risks regarding the machines and devices present in most printing shops in the region, which are statistically proven to have the highest risk of dangers and harmfulness, hence the risk assessment method has been applied there to determine the risk. Key words: dangers and harmfulness in printing industry, risk assessment.

2 Uvod Kada se počne pričati o proceni rizika na radnom mestu, može se krenuti sa dve strane koje dovode do rešenja problema. Prvi način karakterističan za naše prostore, gde se u procenu rizika krenulo pre dve godine, jeste analiza opasnosti na radnom mestu i procena šta bi se moglo dogoditi ako se ne bi preduzele odgovarajuće mere da se te opasnosti umanje ili otklone. Drugi način procene rizika bazira se na statističkim pokazateljima akcidenata koji su se događali na posmatranom radnom mestu i u zavisnosti od intenziteta ponavljanja akcidenata procenjuje rizik i preporučuju mere u cilju njegovog umanjenja, a samim tim i sprečavanja povreda na radu. U poslednje vreme se sve više uočava potreba za povezivanjem ovih našina procene rizika i kvalitetnijom procenom u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu i u radnoj okolini. 1. Metoda procene rizika Kao polazna metoda usvojena je metoda iz engleske literature metoda pod nazivom PILZ, a modifikovana od strane Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu. Ovaj metod počinje definisanjem četiri nivoa rizika. Brojčana težina je pridodata svakom opisanom riziku. Ove vrednosti ukazuju na sledeće nivoe procenjenog rizika. Zanemarljiv 0-5, Nizak ali postoji 5-50, Visok i Neprihvatljiv Tabela 1. Verovatnoća dešavanja (V) / Kontakta sa opasnošću Moguće samo u ekstremnim 0,033 situacijama Vrlo malo verovatno 1,0 Malo verovatno 1,5 Moguće ali nije uobičajeno 2,0 50% moguće 5,0 Verovatno nije iznenađenje 8,0 Verovatno treba očekivati 10,0 Izvesno sigurno će se desiti 15,0 Tabela 2. Učestanost izloženosti opasnosti (F) jedanput u radnom veku 0,1 Godišnje 0,5 Mesečno 1,0 Nedeljno 1,5 Dnevno 2,5 Časovno 4,0 Konstantno 5,0 U tabeli 1 dati su opisne verovatnoće kontakta sa opasnošću i njoj odgovarajuće brojčane vrednosti. Kod određivanja učestalosti metoda se menja tako što se uključuju moguće opasnosti koje se javljaju ređe nego godišnje (npr. zemljotres itd.). Sa tim pridodatim izmenama učestanost izloženosti opasnosti prikazana je u tabeli 2.

3 Tabela 3. Stepen moguće štete (Š), uzimajući u obzir najgori mogući slučaj Ogrebotina / modrica 0,1 Posekotina, ubod, lakša opekotina / blagi propratni efekti 0,5 Lomljenje manje kosti, opekotina ili blaga bolest 2,0 (privremena) Lomljenje veće kosti, teža opekotina ili ozbiljna bolest 4,0 (privremena) Gubitak uda, oka, vida (permanentno) 6,0 Gubitak dva uda, očiju (permanentno) 10,0 Fatalnost 15,0 Kod stepena moguće štete metoda će se proširiti uzimanjem u obzir posledica psiho-fizičke opasnosti kao što su stres, umor itd. U predstavljenoj tabeli te posledice nisu date, jer se još uvek razrađuju njihovi pravi uticaji. Stepen moguće štete predstavljen je u tabeli 3. Na kraju broj ljudi izložen opasnosti i odgovarajuće brojčane vrednosti vezane za njega su prikazane u tabeli 4. Izračunavanje rizika na radnom mestu vrši se na sledeći način: R =V F Š B. Tabela 4. Broj ljudi izloženih opasnosti (B) 1 2 osobe osoba osoba osoba 8 preko 50 osoba 12

4 2. Analiza akcidenata u grafičkoj industriji Istražujući razne stvari u grafičkoj industriji autor je uspelo doći do određenih podataka koji mogu biti od velike koristi pri proceni rizika u grafičkoj industriji. Izvučen je pregled akcidenata prema mašinama koje se koriste u grafičkoj industriji i povreda koje su nastale na tim mašinama, kao i koje su to nezgode najčešće bile na radnom mestu. Na dijagramu 1, dat je broj akcidenata po mašinama, koji se dogodio godine. Б р о ј к ц и д е н т Slika 1:Broj akcidenata u zavisnosti od tipa mašine Б р о ј к ц и д е н т Тип мшине Slika 2:Broj akcidenata u zavisnosti od vrste akcidenta Врст кцидент Sa dijagrama 1, uočljivo je ono što se moglo i očekivati, da se najveći broj akcidenata (75) dogodio na mašinama za štampu. Procentualno izraženo to je skoro 40% akcidenata od ukupnog broja nezgoda u štamparijama. Iz dijagrama broj 2 vidljivo je da najveći broj povreda nastaje usled uklještenja valjcima i usled kontakta sa pokretnim delovima. Ove dve vrste akcidenata donose preko 70% povreda na radnim mestima u štampariji. Dijagram broj 3 pokazuje koje su to povrede na radnom mestu u štampariji najučestalije, dok dijagram broj 4 prikazuje koji su to delovi tela kod radnika u grafičkoj industriji najugroženiji к к 120 ц Б и 100 р д 80 о е ј н т ц 50 Б и р д 40 о е 30 ј н 20 т прст шк рук друго Део тел Природ повреде Dijagram 3:Prikaz broja akcidenata po Dijagram 4: Broj povreda po delovima prirodi povrede tela

5 Sa dijagrama 3 vidljivo je da se godišnje u grafičkoj industriji dešavaju uglavnom lakše povrede (razderotine, površinske povrede, nagnječenja). Na dijagramu 4 uočava se da se najveći broj povreda u grafičkoj industriji dogodi na prstima zaposlenih, a sa sledećim ugroženim delom tela (povrede šake) čini 90% svih povreda koje nastaju u grafičkoj industriji. 3. ANALIZA ŠTETNOSTI I OPASNOSTI U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI Iz procena rizika u grafičkim preduzećima, izvršenih u proteklom periodu, izdvojile su se najveće opasnosti i štetnosti koje se pojavljuju u svim grafički preduzećima. Dakle, sa sigurnošću se može reći da se u zavisnosti od tipa grafičkog preduzeća, opasnosti i štetnosti ponavljaju, a da u zavisnosti od tipa preduzeća, opreme koju poseduje, prostora u kome se nalazi i njegove organizacije menja se intenzitet tih štetnosti i opasnosti, kao i vrednost samog rizika. Kombinijući ove iskustvene podatke, sa metodom procene rizika koja je razvijena na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu, kao i mogućnostima pojave akcidenata u grafičkoj industriji [1] može se izuzetno precizno proceniti rizik u celokupnoj grafičkoj industriji i srodnim granama. Na taj način mogu se preduzeti odgovarajuće mere da se te opasnosti umanje ili otklone, a samim tim i akcidenti spreče. Određene opasnosti i štetnosti u grafičkoj industriji pojavljuju u svim preduzećima, bez obzira kojom tipom proizvodnje se preduzeće bavi. Drugi deo opasnosti i štetnosti, pojavljuje se u malom broju preduzeća, i sa malim procentom zastupljenosti. Treću grupu opasnosti i štetnosti čine one opasnosti i štetnosti koje se ne pojavljuju u grafičkim preduzećima i one zato nisu interesantne za ovu temu. Najveći rizik po zaposlene u štamparija vlada od mehaničkih opasnosti i to od nedovoljne bezbednosti zbog rotirajućih ili pokretnih delova. Ukupan rizik za zaposlene na opremi za rad prema PILC metodi u zavisnosti od opreme na kojoj se radi kretao se od Štetnosti kao što su napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i dr.), imaju takođe povišen rizik po zaposlene u grafičkoj industriji. Rizik se kretao od 10 do 50. U ovu grupu štetnosti ubrajaju se nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.) Treću grupu sa povišenim rizikom čine hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.). Rizici su se kretali u intervalu od U ovu grupu su se ubrajali i fizičke štetnosti, pre svega buka. Štetnosti kao što su opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolaze u dodir, a koje imaju oštre ivice rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.) i opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom pojavljuju se u skoro svim grafičkim preduzećima, ali im je ukupan rizik nizak 4. PROCENA RIZIKA PO BEZBEDNOST I ZDRAVLJE RADNIKA NA RADNOM MESTU Grafička industrija je veoma kompleksna, u čijoj osnovi leži mašinska komponenta prožeta sa hemijskom tehnologijom i oplemenjena računarskom tehnikom. Dakle, osnovu ove industrije čine mašine na kojima se vrši štampa ili dorada grafičkog proizvoda. Otuda je i najveći rizik koji je evidentiran od mehaničkih opasnosti. U grafičkoj industriji u velikoj meri koriste se

6 hemijske supstance, kao što su boje, razređivači, tečnosti za vlaženje kao elementi tehnolgije i iz tog razloga su u visokoj meri prisutne hemijske štetnosti. U pripremi ovih procesa koristi se računarska tehnologija koja u jednoj svojoj fazi neznatno koristi hemijske supstance. U procesu dorade grafičkog proizvoda u velikoj meri, bar na ovim prostorima, još uvek se koristi fizički rad, pa je zbog toga evidentiran visok rizik od štetnosti kao što su nefiziološki položaj i napori i telesna naprezanja. Praćenje akcidenata u grafičkoj industriji, kao i iskustveni podaci, pokazali su da se najveći broj akcidenata događa u fazi štampe na grafičkim ofset mašinama. To pokazuje da je najveći rizik po zaposlene od mehaničkih opasnosti i to od nedovoljne bezbednosti zbog rotirajućih i pokretnih delova. U procesu pripreme mašine potencijalna opasnost identifikovana je kod pomoćnika mašiniste u procesu postavljanja ploča za štampu. U toj fazi postoji i opasnost od slučajnog zahvatanja delova tela rotirajućim elementima kada ne postoji mehanička zaštita na valjcima, kao i opasnost od klizanja na mašini. U procesu rada ne postoje opasnosti ni po mašinistu ni po pomoćnika mašiniste, osim onih standardnih (buka, električne opasnosti i sl., sa niskim nivoom rizika) jer se u tom procesu rad mašine grubo može poistovetiti sa laserskim štampačem, pošto mašina sama uvlači papir, štampa i na izlagajućem stolu stiže odštampan materijal. Za to vreme mašinista i njegov pomoćnik kontrolišu proces, a u svim trenucima intervencija, mašina se zaustavlja. Proces dnevnog održavanja mašine dovodi do najvećih povreda u ovaj fazi izrade grafičkog proizvoda, a evidentiran je kod pomoćnika ofset mašiniste, ili kod mašiniste, ako radi sam. Potencijalne opasnosti su identifikovane u fazi pranja površine valjaka kada može doći do povrede prstiju, šaka ili lomova, gde se dešava da je u zavisnosti od tipa mašine nivo rizika i visok. Kod savremenijih mašina nivo rizika je manji, zbog visokog nivoa automatizacije, dok kod starijih mašina, koje su zastupljenije na ovim prostorima, nivo rizika je viši, jer se mašina u velikoj meri opslužuje ručno. U zavisnosti od tipa štampe, pojavljuju se u manjoj ili većoj meri i hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.) kod skoro svih štamparija. Kod tehnike fleksografske štampe, duboke i u određenim delovima propusne štampe, nivo rizika od hemijskih štetnosti je visok. Kod ovih tehnika štampe isparenja od hemijskih supstanci su toliko velika da se se upotrebom ličnih i zaštitnih sredstava nivo rizika u neznatnoj meri smanjuje. Bilo o koj tehnici štampe da je reč prisutni su napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti), kao i nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje). Na osnovu ovoga konstatovano je da je i od ovih štetnosti nivo rizika povišen. U Nastavku rada biće dati proračunati rizici prema PILC metodi, ali zbog sažetosti rada tabela je predstavljena sa minimalnim brojem kolona. Potrebno je napomenuti da ovde nije uzet u razmatranje deo štampe kod koga se koriste boje čija isparenja su štetna po zdravlje ljudi koji čini oko 10% ukupne štampe, a o čemu će biti reči u drugom radu. Takođe, zbog obima rada nisu prikazane opasnosti od čestice prašine koje se nalaze na papiru i lete tokom štampe, ali su obrađene i za njih je konstatovano da je rizik po zdravlje radnika zanemarljiv. 5. MERE U CILJU SMANJENJA ILI OTKLANJANJA RIZIKA PO BEZBEDNOST I ZDRAVLJE RADNIKA U GRAFO-INDUSTRIJI

7 Imajući u vidu pojavu određenih opasnosti i štetnosti, morale su se preduzeti odgovarajuće mere u cilju potpunog ili delimičnog smanjenja rizika. Za opasnosti i štetnosti kod kojih su evidentirani povišeni rizici, dati su kraći rokovi za preduzimanje mera kako ne bi došlo do pojave akcidenta. Za opasnosti i štetnosti kod kojih su evidentirani niski rizici, dati su duži rokovi za preduzimanje mera u cilju smanjenja rizika. Sledeći primeri daju moguća rešenja evidentiranih opasnosti i štetnosti. Napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti) i nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl), dovode do pojave 23% povreda u grafičkoj industriji. Mere kojima se one otklanjaju najčešće su: nošenje anatomske obuće za dugotrajno stajanje, pravljenje aktivnih pauza i konstrukcione mere. Na sledećoj slici dat je primer kako je moguće otkloniti te opasnosti uz pomoć određenih konstrukcionih rešenja. Slika 1a prikazuje uobičajeni način podizanja i prenošenja tereta u grafičkoj industriji. Na slici 1b dat je primer kako se uz pomoć pneumatskog stola vrši podizanje na odgovarajuću visini u ravan sa nožem za sečenje papira. U tom slučaju radnik ne mora da se saginje i podiže teret, već teret samo prevuče na nož u manjim paketima. Na ovaj način, rizik od ovih opasnosti se svodi na zanemarljiv po bezbednost i zdravlje zaposlenih.

8 Slika 1: a) nefiziološki položaj tela i telesna naprezanja; b) rešenje probela sa podesivim po visini pneumatskim stolom Hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.), dovode do pojave 25 % povreda u grafičkoj industriji. Ove štetnosti otklanjaju se: korišćenjem ličnih zaštitnih sredstava, ugradnjom ventilacije i korišćenjem hemikalija koje su manje štetne po zdravlje. Na slici 2 dat je primer kako je moguće uticati na smanjenje opasnosti uz pomoć određenih ličnih i zaštitnih sredstava. Na slici 3 dat je primer kako pravilno ugraditi sistem ventilacije za smanjenje isparenja u procesu rada. Na ovaj način, rizik od ovih opasnosti se svodi na zanemarljiv po bezbednost i zdravlje zaposlenih. a) b) a) b) a) b) Slika 2: a) nepravilan rad, bez korišćenja ličnih zaštitnih sredstava; b) pravilan rad uz korišćenje ličnih zaštitnih sredstava Slika 3: Pravilno projektovanje ventilacije u štamparij, u cilju odvođenja hemijskih isparenja Mehaničkih opasnosti i to od nedovoljne bezbednosti zbog rotirajućih ili pokretnih delova, na mašinama za štampu dovode do pojave 27 % povreda u grafičkoj industriji. Bitno je napomenuti da su to uglavnom lakše povrede, kao što su povrede udova. Preporučene mere za njihovo otklanjanje su pre svega pridržavanje uputstava za pravilan rad. Druge mere za

9 otklanjanje ovih opasnosti su konstrukcione, koje u većini slučajeva mogu da se izvedu. Na kraju, kako se oprema osavremenjuje i rizici od mehaničkih opasnosti se svodi na zanemarljiv, jer su te mašine u potpunosti zaklopljene i njihov rad se automatski prekida pri bilo kom podizanju zaštitnih rešetki i poklopaca. a) b) Slika 4: a) stare mašine, kod kojih je rizik od povrede visok, b) savremene mašine, gde je rizik za povredu poslužioca zanemarljiv ZAKLjUČAK Na osnovu iznetog, može se uočiti da kvalitetna procena rizika zahteva ozbiljan pristup i analizu rizika po bezbednost i zdravlje radnika. Na taj način rizik se značajno može smanjiti i u većini slučajeva dovesti do zanemarljivog, ali to zahteva značajnija ulaganja i u procenu rizika i u opremu za smanjenje rizika, ali se na taj način rizik po bezbednost i zdravlje radnika smanjuje na zanemarljiv. Takođe, uočeno je da su zaposleni u grafičkoj industriji, izloženi manjem riziku u odnosu na zaposlene u drugim proizvodnim industrijama, što se tiče mehaničkih opasnosti, odnosno, od nedovoljne bezbednosti zbog rotirajućih ili pokretnih delova. Te povrede radnika nisu fatalne, već su to u najvećem broju površinske povrede prstiju, šaka i u najgorem slučaju lomovi istih. Međutim, ono što se na kraći rok ne vidi, a što na duži period ostavlja tragove jesu hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje, i sl.), koje su veoma zastupljene u ovoj industriji. Odmah iza njih, sa ne znatnim zaostatkom u procentima slede opasnosti: napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti), kao i nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje).

10 Za sve pomenute opasnosti i štetnosti, predložene su mere za smanjenje rizika koje bi u kraćem ili dužem roku dovele do smanjenja rizika po bezbednost i zdravlje zaposlenih u ovoj kompleksnoj industriji i pratećim granama kao što su celulozna, papirna i srodne grane. LITERATURA [1] B. Savić, "Procena rizika u grafičkoj industriji" 3 Savetovanje o bezbednosti i zdravlju na radu, Kopaonik [2] B.Nikolić, B. Savić, " Akt o proceni rizika", u štamparijama, grafičkoj industriji i srodnim granama, Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu [3] B.Nikolić, "Akt o proceni rizika", Savetovanje o bezbednosti i zdravlju na radu, Novi Sad [4] H.Kipphan, Handbook of Print Media, 4Springer-Verlag, Berlin, [6] Dokumentacija većih štamparija širom Srbije, kao i privatna komunikacija sa zaposlenima od godine. [7] Visoka tehnička škola, Novi Sad, "Procena rizika", Savetovanje o bezbednosti i zdravlju na radu, Kopaonik, [8] B. Savić: Procena rizika po bezbednost i zdravlje radnika u cilju približavanja evropskim standardima; 15. Međunarodni naučno stručni simpozijum, Socijalna bezbednost i zaštita zdravlja za Evropu, april, 2009.godina.