Гендер центар Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске

Transcription

1

2

3 Назив: Положај жена на селу у Републици Српској Издавач: Гендер центар Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске За издавача: Споменка Крунић, директорица Уредница: Споменка Крунић Публикацију и Информацију о положају жена у руралним срединама у Републици Српској припремиле: Јелена Милиновић Споменка Крунић Сарадници на изради Информације о положају жена у руралним срединама у Републици Српској: Саша Савичић, Гендер центар Републике Српске Горан Турудија, Гендер центар Републике Српске Славица Самарџић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Мјесец и година издања: Децембар Дизајн корица: CGM Design Бања Лука Штампа: Compex Бања Лука Тираж: 300 ком

4 ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Гендер центар - Центар за једнакост и равноправност полова Положај жена на селу у Републици Српској

5

6 Садржај: Апстракт...7 Предговор...9 Увод Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу Универзални међународни документи Уједињени народи УН Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена Резолуције Генералне скупштине Уједињених народа Пекиншка декларација и Платформа за акцију Међународни документи на регионалном нивоу Савјет Европе Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу Домаћи правни оквир Прописи Босне и Херцеговине Прописи Републике Српске Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској Налази Родне студије у Републици Српској (2007) Општи услови живљења Сеоске породице и домаћинства Мијењање положаја жена на селу Једночлана домаћинства и некомплетне породице Обрасци и утицај миграција Стратегије опстанка Налази Родно одговорне анализе буџета сектора пољопривреде и руралног развоја Републике Српске (2009) Налази анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) Налази анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) Основне карактеристике неповољног положаја жена на селу Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској ПРИЛОГ БР.1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007)...51 ПРИЛОГ БР.2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу ПРЕПОРУКА 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу... 57

7 ПРИЛОГ БР.3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) ПРИЛОГ БР.4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) Библиографија

8 Апстракт Жене на селу су велика група становништва у Републици Српској, чије потребе и проблеми су готово невидљиви, иако су бројни и одређени различитим факторима који узрокују вишеструку маргинализацију жена на селу. Иако су жене витални фактор од којих највише зависи оживљавање села и рурални развој у цјелини, њихов неповољан положај и проблеми са којима се суочавају, од основних животних потреба, па до дугорочних интереса у оквиру одрживог развоја, остају маргинална тема у процесима и политикама, од ентитетског до локалног нивоа. Унапређење положаја жена на селу има вишеструки значај за Републику Српску, у смислу: 1. Демографског оживљавања села; 2. Економског оснаживања села, путем развоја пољопривреде и руралног развоја у цјелини, те развоја туризма на селу; 3. Унапређења стандарда и услова живота у сеоским срединама; 4. Смањења генерацијског сиромаштва на селу. У ту сврху, Гендер центар је иницирао израду и усвајање Информације о положају жена у руралним срединама у Републици Српској, заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, на основу које је израђена ова публикација и садржи: преглед нормативно-правног оквира за унапређење положаја жена на селу, који је обавезујући за Републику Српску, анализу подршке удружењима жена са аспекта мандата Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, са приједлогом мјера, преглед кључних проблема и питања положаја жена на селу, на основу досадашњих истраживања и резултата анализа политика и буџетских расподјела у односу на жене на селу, те резултата анкете о положају жена на селу, које су доставили локални органи власти и женске невладине организације, закључке и препоруке за побољшање положаја жена на селу и равноправности полова на селу Републике Српске. Апстракт 7

9

10 Предговор Публикација која је пред вама представља анализу положаја жена на селу у Републици Српској, као нешто што готово сви искуствено знамо али је веома дуго било потпуно занемаривано. Сеоске заједнице као свијет са својим посебним обрасцима, односима и правилима која обликују животе жена и мушкараца захтијевају посебну пажњу, како истраживача, тако и креатора политика и оних који доносе битне одлуке на највишем нивоу. Публикација је припремљена на основу Информације о положају жена у руралним срединама у Републици Српској, коју је израдио Гендер центар Републике Српске у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, како бисмо расвијетлили неке од аспеката села, који су често занемарени, али имају кључну важност за опстанак села. Ова Информација је усвојена на 144. сједници Владе Републике Српске године, а након тога разматрана је и усвојена на 34. сједници Народне скупштине Републике Српске, дана године. Разматрање и усвајање Информације и кампања Гендер центра Републике Српске РАВНОПРАВНО! за жене на селу представљали су велики корак у освјешћивању јавности о положају жена на селу и у постизању јасног консензуса на највишем политичком нивоу да се овом питању мора посветити дужна пажња, кроз будуће мјере власти на свим нивоима. У овом смислу, нарочиту захвалност дугујемо женама на селу и удружењима жена, чији ентузијазам, воља и спремност на сарадњу су дали изузетно важне увиде за социо-економску анализу њиховог положаја. Такође захваљујемо локалним властима на учешћу у анкетном истраживању које је, према нашим сазнањима, у некима од општина дало подстицај и идеју да се овакав начин анализе стања уврсти у редовне планове рада локалних власти. Захваљујемо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Одбору једнаких могућности Народне скупштине Републике Српске који су препознали важност ове теме и пружили подршку и добру сарадњу, како у изради Информације, тако и у процесу њеног усвајања и формулисања наредних корака и мјера које треба предузети за побољшање положаја жена на селу у средњорочном периоду. Јасно је да напори на унапређењу положаја жена на селу не могу дати инстант резултат. Праве промјене биће видљиве у дужем року. Такође, уз освјешћивање јавности потребно је радити на структуралним промјенама и то мултисекторски, уз учешће и одговорност свих надлежних институција и ванинституционалних партнера. Управо то је средњорочни циљ Гендер центра, да се током проведбе Стратешког плана руралног развоја Републике Српске, а у оквиру тога кроз израду и спровођење Акционог плана за побољшање положаја жена на селу, проведу најважније мјере које ће одговорити на потребе и проблеме са којима се суочавају жене на селу. Предговор 9

11 На крају, битно је нагласити да ће побољшање положаја жена на селу бити од кључне важности за читаве сеоске заједнице и рурални развој Републике Српске у цјелини. Овакве акције нису уперене против мушкараца, напротив. Уперене су против неравноправности и дискриминације, на добробит свих. Директорица Гендер центра Републике Српске Споменка Крунић, дипл. iur 10 Предговор

12 Увод Жене на селу су велика група становништва у Републици Српској, чије потребе и проблеми су готово невидљиви, иако су бројни и одређени различитим факторима који узрокују вишеструку маргинализацију жена на селу. Иако су жене витални фактор од којих највише зависи оживљавање села и рурални развој у цјелини, њихов неповољан положај и проблеми са којима се суочавају, од основних животних потреба, па до дугорочних интереса у оквиру одрживог развоја, остају маргинална тема у процесима и политикама, од ентитетског до локалног нивоа. Унапређење положаја жена на селу има вишеструки значај за Републику Српску, у смислу: 1. Демографског оживљавања села; 2. Економског оснаживања села, путем развоја пољопривреде и руралног развоја у цјелини, те развоја туризма на селу; 3. Унапређења стандарда и услова живота у сеоским срединама; 4. Смањења генерацијског сиромаштва на селу. У ту сврху, Гендер центар је иницирао израду и усвајање Информације о положају жена у руралним срединама у Републици Српској, заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, на основу које је израђена ова публикација и садржи: преглед нормативно-правног оквира за унапређење положаја жена на селу, који је обавезујући за Републику Српску, анализу подршке удружењима жена са аспекта мандата Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, са приједлогом мјера, преглед кључних проблема и питања положаја жена на селу, на основу досадашњих истраживања и резултата анализа политика и буџетских расподјела у односу на жене на селу, те резултата анкете о положају жена на селу, које су доставили локални органи власти и женске невладине организације, закључке и препоруке за побољшање положаја жена на селу и равноправности полова у руралним срединама Републике Српске. Увод 11

13 Публикација садржи сљедеће прилоге: Прилог бр. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена у руралним областима (2007) Прилог бр. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу Прилог бр. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) Прилог бр. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) Прегледи су дати у сажетом облику, а приликом израде Информације и ове публикације коришћени су и посебни детаљнији извјештаји, студије и документи као референце. Осим ових најважнијих докумената чији су налази изнесени у публикацији, у Библиографији смо дали и литературу која је корисна за даље читање и продубљивање знања о широкој области изучавања рода и сеоских подручја. 12 Увод

14 01 Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу Нормативно-правни оквир подразумијева међународне документе на глобалном (Уједињени народи) и регионалном нивоу (Савјет Европе), као и домаће правне акте, који су на снази у Републици Српској и Босни и Херцеговини, а који се односе на развој пољопривреде, рурални развој, унапређење равноправности полова и права жена у свим областима живота и рада, са посебним нагласком на жене на селу. 1.1 Универзални међународни документи Уједињени народи УН Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена УН Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW) 1 представља најзначајнији универзални документ из области женских људских права познат као Међународна повеља права жена, који је Генерална скупштина УН-а усвојила године. Састоји се од преамбуле и 30 чланова, од којих је, за потребе ове области, најзначајнији члан 14. под називом Жене на селу, који прописује сљедеће обавезе држава: 1. Државе чланице треба да узму у обзир посебне проблеме са којима се суочавају жене на селу и значајну улогу коју жене на селу имају у економском опстанку својих породица, укључујући њихов неплаћени рад, и да предузму све одговарајуће мјере за примјену ове Конвенције. 2. Државе чланице ће предузети све одговарајуће мјере да укину дискриминацију жена на селу, како би осигурале да оне равноправно са мушкарцима учествују и имају користи од развоја села и посебно да им осигурају право: (а) да учествују у изради и спровођењу развојних планова на свим нивоима; 1 Босна и Херцеговина је ратификовала конвенцију године. Налази се и у Анексу I Додатни споразум о људским правима Општег оквирног споразума за мир у БиХ из године, те има директну и приоритетну примјену над домаћим законодавством. Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу 13

15 (б) (д) (е) (ф) (г) (х) да имају приступ одговарајућим услугама здравствене његе, укључујући информације, савјетовања и услуге планирања породице; (ц) да имају директну корист од програма социјалне заштите; да користе све облике образовања и обука, формалне и неформалне, укључујући описмењавање, као и корист од свих услуга које пружа заједница за побољшање њихових техничких вјештина; да организују солидарне групе и задруге како би стекле равноправан приступ економским могућностима путем запошљавања и самозапошљавања; да учествују у свим активностима у локалној заједници; да имају приступ пољопривредним кредитима и зајмовима, тржницама, одговарајућим технологијама и равноправан третман у земљишној и аграрној реформи, као и у плановима за поновно насељавање; да имају одговарајуће услове живота, нарочито у погледу становања, санитарних услова, електричне енергије, снабдијевања водом, саобраћаја и комуникација. Коментар члана 14. Жене на селу имају, углавном, значајну улогу у економском опстанку своје породице и заједнице. Међутим, жене на селу, углавном, добијају мало или готово нимало признања за своје напоре, и често им је ускраћен приступ резултатима њиховог рада или користима развојног процеса. Члан 14. тежи томе да обавеже државе чланице да осигурају користи од ове Конвенције за жене на селу и да укине дискриминацију ових жена, тиме што им се омогућава да имају користи од руралног развоја. Члан 14. обавезује државе чланице да осигурају женама на селу учешће у планирању и спровођењу развоја. Развојни пројекти би требало да задовоље очекивања жена, као и њихове посебне потребе и захтјеве. Женама се мора осигурати приступ одговарајућим здравственим установама и информацијама о планирању породице, савјетовању и услугама, и оне морају имати директну корист од програма социјалне заштите. Право жена на селу на образовање и обуку, посебно у функцији описмењавања, је наглашено као право једнаког приступа економским могућностима, путем запошљавања, само-запошљавања, кредита и зајмова у вези са пољопривредом. Оне морају добити приступ тржишним могућностима и технологији и имати једнак третман у земљишној реформи и плановима за поновно насељавање. Поред тога, да би се искоријенила изолација због које испаштају жене на селу, државе чланице имају обавезу да им осигурају одговарајуће животне услове смјештај, санитарне услове, електричну енергију, снабдијевање водом, саобраћај и комуникације Резолуције Генералне скупштине Уједињених народа Главне резолуције Генералне скупштине УН о унапређењу положаја жена на селу су: 1. Резолуција 56/129 Унапређење положаја жена у руралним областима (2001) 2. Резолуција 58/146 Унапређење положаја жена у руралним областима (2003) 3. Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена у руралним областима (2007) 2 2 Превод Резолуције 62/136, усвојене године, налази се у Прилогу бр Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу

16 1.1.3 Пекиншка декларација и Платформа за акцију Пекиншка декларација и Платформа за акцију представља најширу политичку основу за креирање политика, стратегија и планова за остварење коначног циља, а то је обезбјеђење једнакости и равноправности између жена и мушкараца. Босна и Херцеговина је држава потписница овог документа. Платформа садржи дванаест кључних области у којима је препозната неједнакост између жена и мушкараца. Декларација и платформа обавезују земље потписнице да осигурају унапређење положаја жена и дјевојчица кроз акције усмјерене на: Пуно поштовање женских људских права и равноправност жена и мушкараца у свим областима живота; Равноправно учешће жена у доношењу одлука, економском и друштвеном развоју и искорјењивању сиромаштва; Равноправност жена и мушкараца у породици, складно партнерство и равноправну подјелу породичних одговорности, као и усклађивање радних и породичних обавеза; Економска права и економску независност жена, укључујући приступ запослењу, одговарајуће радне услове и управљање над економским ресурсима; Укидање свих облика насиља над женама и дјевојчицама; Равноправан приступ образовању, здравственој и социјалној заштити, укључујући репродуктивно здравље и планирање породице; Равноправно учешће жена у рјешавању конфликата и унапређењу трајног мира. 1.2 Међународни документи на регионалном нивоу Савјет Европе Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу Препорука Парламентарне скупштине Савјета Европе 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу 3 позива на акцију и побољшање у раду на прикупљању, анализи и дистрибуцији статистичких података и информација, повећању присуства жена у доношењу одлука, стварању интегрисаног приступа у остваривању равноправности полова, остваривању једнаког приступа социјалним услугама, културолошко оснаживање жена и повећање приступа жена економским дјелатностима (рад, образовање и обука, земљиште, кредит). 3 Превод Препоруке 1321, усвојене године, налази се у Прилогу бр. 2. Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу 15

17 1.3 Домаћи правни оквир Прописи Босне и Херцеговине Устав Босне и Херцеговине Чланом II Устава БиХ (Људска права и основне слободе), гарантовано је да ће БиХ и оба њена ентитета осигурати највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода, затим да се права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за људска права и основне слободе и у њеним протоколима, директно примјењују у БиХ. Уживање права и слобода из Устава БиХ и међународних споразума које Устав набраја у свом Анексу I, гарантује се свим лицима у БиХ, без дискриминације по било ком основу као што су: пол, раса, боја, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус. Устав БиХ се посебно реферише на међународне споразуме садржане у Анексу I овог устава, дајући им исту важност као и Европској конвенцији за људска права и основне слободе чија је примјена у посебној тачки разрађена, а међу којима су УН међународни пактови о грађанским, политичким, економским, социјалним и културним правима, конвенције о укидању свих облика расне и дискриминације према женама, Конвенција о правима дјетета и др. Закон о равноправности полова Босне и Херцеговине ( Службени гласник Босне и Херцеговине, број 16/03, 102/09) Овим законом уређује се, промовише и штити равноправност полова, гарантују једнаке могућности и равноправан третман свих особа без обзира на пол, у јавној и у приватној сфери друштва, те уређује заштита од дискриминације на основу пола. У члану 10. овог закона гарантују се једнак третман и једнаке могућности, те укидање дискриминације за жене на селу, како би се омогућио њихов економски опстанак и опстанак њихове породице. Гендер акциони план за БиХ ( Службени гласник Босне и Херцеговине, број 41/09) Гендер акциони план (ГАП) БиХ, као петогодишњу стратегију за гендер мејнстриминг у БиХ, усвојило је Вијеће министара БиХ, 14. септембра године. Главни циљ ГАП-а БиХ је да дефинише стратегије и реализује програмске задатке у циљу остварења равноправности жена и мушкараца у Босни и Херцеговини, са сљедећим заједничким стратешким циљевима у свим областима рада, дефинисаним у документу ГАП-а: Усклађивање законодавства у свакој области са домаћим и међународним правним стандардима за једнакост и равноправност полова; Унапређење база података, истраживања и социо-економске анализе стања равноправности полова у свакој области; Едукација и подизање свијести јавности о потреби увођења равноправности полова у све области живота и рада; Изградња капацитета и подстицање активне сарадње и партиципаторног приступа свих институционалних и ванинституционалних актера у Босни и Херцеговини. 16 Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу

18 Гендер акциони план садржи петнаест области у којима је уочена неравноправност полова: Европске интеграције у свјетлу равноправности полова, Сарадња и јачање капацитета, Макроекономске и развојне стратегије, Гендер сензитивни буџети, Политички живот и доношење одлука, Запошљавање и тржиште рада, Социјална инклузија, Гендер сензитивни медији, Цјеложивотно образовање, Здравље, превенција и заштита, Насиље у породици, насиље на основу пола, узнемиравање, сексуално узнемиравање и трговина људима (trafficking), Улога мушкараца, Усклађивање професионалног и породичног живота, Гендер и одрживи околиш, Информационе и комуникационе технологије, кроз које се, у разради конкретних активности, може директно и индиректно допринијети унапређењу равноправности жена и мушкараца на селу Прописи Републике Српске Устав Републике Српске Устав Републике српске је утемељен на вољи својих конститутивних народа и грађана, односно на поштовању људског достојанства, слободе и једнакости, националној равноправности, демократским институцијама, владавини права, социјалној правди, плуралистичком друштву, гарантовању и заштити људских права и слобода, као и права мањинских група у складу са међународним стандардима и забрани дискриминације. Закони и други прописи који регулишу област пољопривреде и руралног развоја Прописи Републике Српске који се односе на пољопривреду и рурални развој нису у цјелини усклађени са домаћим и међународним нормативно-правним стандардима за равноправност полова, односно њихова родно неутрална форма може и у коначници доводи до игнорисања посебних потреба и питања од значаја за унапређење положаја жена на селу. Због тога је неопходно ускладити све законе и прописе из ових области са нормативно-правним стандардима за равноправност полова. Нормативно-правни оквир од значаја за унапређење положаја жена на селу 17

19

20 02 Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Стратегијом развоја пољопривреде Републике Српске до године која је усвојена године уведен је нови концепт развоја пољопривреде. Поред дотадашњих мјера које су биле распоређене у два правца и то: подршка производњи и дохотку и подршка капиталним улагањима, уведене су и мјере подршке развоју руралних подручја. Рурални простор више није био посматран само као простор за производњу хране него као комплексан амбијент на коме се одвијају сви аспекти живота популације која га насељава. Стратегијом је планиран модел субвенционирања по коме се за трећу групу мјера, подршка развоју руралних подручја, издваја 20% средстава аграрног буџета. Ресорно Министарство је године кренуло са примјеном овог модела субвенционирања. Планом коришћења подстицајних средстава за развој пољопривреде и села, а кроз Правилник о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, ресорно Министарство је дефинисало и увело низ мјера подршке руралном развоју које су сврстане у неколико група и подгрупа као што је приказано у сљедећој табели: Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске 19

21 Мјере подршке руралном развоју Ред. бр. Назив мјере 1 Унапређење конкурентности пољопривредне производње Подршка развоју пословних активности унутар задруга и удружења Подршка унапређењу квалитета пољопривредних производа и увођењу стандарда Подршка развоју и промоцији локалних производа типичних за регион 2 Економско социјална ревитализација села Подршка развоју допунских активности на пољопривредним газдинствима Подршка развоју туристичких активности Подршка оснивању малих производних погона Подршка удружењима жена у руралном подручју Подршка увођењу иновација на пољопривредним газдинствима Подршка мјерама заштите животне средине 3 Подршка ревитализацији сеоске инфраструктуре Учешће у изградњи, адаптацију и уређењу сеоских домова, здравствених и ветеринарских амбуланти и других објеката од заједничког интереса Учешће у изградњи и опремању ресурсних центара за развој села Учешће у изградњи, поправци и уређењу сеоске инфраструктуре Суфинансирање превентивних мјера у заштити од елементарних непогода 4 Подршка изради програма руралног развоја 5 Подршка едукацији и доквалификацији радно способног становништва у руралним заједницама 6 Интервентне мјере у области заштите биљака и животиња Као што се види из приложене табеле, у оквиру групе мјера Економско-социјална ревитализација села, уведена је и мјера Подршка удружењима жена у руралном подручју. Подршка за раз вој по слов них ак тив но сти удружења же на у ру рал ном под руч ју намијењена је реги стро ва ним удружењима же на са сје ди штем у ру рал ним обла сти ма, као и фи зич ким лицима пољопривредним про из во ђа чима. Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села, који се сваке године доноси за текућу годину, прописани су услови које је свако удружење жена требало да испуни како би могло аплицирати за Планом предвиђена средства. Удружења же на у ру рал ном подручју требала су да испуне сљедеће услове: Да приложе про грам за раз вој по слов них ак тив но сти удружења који је требало да садржи циљ и опис по слов не ак тив но сти, вр сте про из во да и услу га ко је се ства ра ју за пред ло же ну по слов ну ак тив ност. Да приложе пред ра чун или ра чун за на бав ку по треб ног ма те ри ја ла и опре ме за ре а ли заци ју про гра ма. 20 Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске

22 У току године ресорном Министарству су се обратила само два удружења жена и то: 1. Удружење Родна њива из Бијељине и 2. Удружење Жене Трнова из Источне Илиџе. Оба захтјева су ријешена позитивно. У току године ресорном Министарству су се обратило четири удружења жена и то: 1. Удружење жена Сноп из Рогатице 2. Удружење жена Жене Трнова из Источне Илиџе 3. Удружење жена Здравље из Чајнича и 4. Удружење жена Анима из Власенице. Захтјеви удружења жена Жене Трнова и Анима су ријешени позитивно, док су захтјеви удружења Здравље и Сноп одбијени су због некомплетности документације. У току године ресорном Министарству су се обратила четири удружења жена и то: 1. Удружење жена Жене Трнова из Источне Илиџе, 2. Удружење жена Одлучна жена Бијељина, 3. Удружење жена Сноп из Рогатице и 4. Удружење жена Вретено из Оштре Луке. Захтјеви ових удружења су ријешени позитивно. Сва удружења су кроз приложене програме о плану пословних активности тражила помоћ при куповини средстава за опремање канцеларијских простора за рад удружења, или куповини материјала за израду ручних радова, као и помоћ при куповини и подизању пластеника за покретање организоване производње. На основу горе изнесених података можемо закључити сљедеће: Веома мало интересовање удружења жена, Углавном се понављају захтјеви истих удружења, Недостатак идеја и програма за пословне активности, Недовољно искоришћавање територијалних ресурса. Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске 21

23 Могући разлози оваквог стања леже у: Недостатку лидерства при оснивању удружења жена, Недовољној информисаности о могућим изворима финанансирања, Слабој заинтересованости жена за улазак у удружења, Неповјерењу према владиним и невладиним институцијама, Лошој међусобној координацији и комуникацији, Устаљеном мишљењу да је жени мјесто код куће. За превазилажење оваквог стања Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у оквиру Стратегије руралног развоја РС за период од до године предвиђен је низ мјера и подмјера. У оквиру мјере Подршка развоју женског предузетништва у руралним подручјима предвиђене су двије подмјере: 1. Подршка обуци жена из руралних подручја у предузетништву, 2. Подршка развоју пословних активности жена у руралном подручју. Циљеви који се намјеравају постићи кроз ове мјере су: Већа укљученост жена у разне видове предузетништва у руралним подручјима, Повећање укупних прихода сеоских домаћинстава и диференцирање извора њиховог остваривања, Праведнија расподјела радног и слободног времена између жена и мушкараца и Већи степен материјалне и друге сигурности жена у руралним подручјима. Осим наведених директних мјера којима се настоји поправити општи статус жена у руралним подручјима, жене су, као чланови домаћинства и руралне заједнице, посредни корисници свих средстава која ресорно Министарство исплаћује кроз остале подстицајне мјере 4. 4 Напомена Гендер центра: Министарство не врши процјене до које мјере су жене посредни корисници средстава из подстицаја 22 Анализа подршке удружењима жена од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске

24 03 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској На основу међународних докумената и досад проведених истраживања о положају жена на селу, у овом дијелу даћемо сажет преглед основних проблема неповољног положаја жена на селу, што ћемо поткријепити налазима из релевантних извора (Blagojevic, 2007; Rokvić, 2009; Прилог бр. 3 и Прилог бр. 4). Важно је нагласити да истраживања ситуације жена на селу која су досад проведена у земљама Балкана указују на исте проблеме и неповољан положај ових жена и да рјешавање овог питања мора бити усклађено са препорукама и мјерама из међународних докумената на глобалном и регионалном нивоу. Одступања су веома мала и углавном зависе од тога да ли су владе неких земаља препознале проблем неповољног положаја жена на селу и донијеле програме мјера за његово унапређење. Уочено је да наоко родно неутрални програми мјера у области пољопривреде и руралног развоја, иако де јуре нису дискриминаторни, де факто имају различит утицај на жене и на мушкарце на селу, на штету жена, јер се тим програмима не мијењају дубоко укоријењени патријархални стереотипи који отежавају или спречавају жене да уживају своја права, а те политике немају домашај у рјешавање сложених питања процјене удјела економије бриге и тржишне економије у бруто друштвеном производу, нити довођења у везу економије бриге и тржишне економије, како би се открили системски и структурални механизми који отежавају положај жена уопште, нарочито жена на селу. С тим у вези, политике и стратегије пољопривреде и руралног развоја неће имати ефекте уколико се експлицитно не планирају циљеви и мјере за побољшање положаја жена на селу у свим областима и сегментима живота и рада. Од изузетне важности је имати у виду да је коначни ефекат пропуштања планирања оваквих мјера одумирање сеоских подручја, што ће имати далекосежне катастрофалне посљедице по друштво у цјелини. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 23

25 3.1 Налази Родне студије у Републици Српској (2007) Родна студија у Републици Српској (март 2007) 5 израђена је за потребе пројекта Развој сточарства и руралног финансирања 6, спроведеног од стране Јединице за координацију пројеката у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, уз подршку Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) 7. Студију је израдила др Марина Благојевић, социолошкиња и међународна експерткиња за родна питања. Из ове студије (Blagojevic, 2007), за сврху ове анализе преведени су и прилагођени истраживачки налази из поглавља III Gender in the Project Area Fieldwork Findings: Општи услови живљења; Сеоске породице и домаћинства; Мијењање положаја жена на селу; Једночлана домаћинства и некомплетне породице; Обрасци и утицај миграција и Стратегије опстанка Општи услови живљења Највидљивија посљедица рата је везана за становништво: велике миграције, географска помјерања интерно расељених и избјеглица, низак ниво наталитета и висок ниво морталитета. С обзиром на то да је пољопривреда препозната као најважнији сектор раста за БиХ, те да више нема политичких препрека која су долазила из социјалистичке државе (небрига и потцјењивање сеоских подручја и пољопривредника), чини се да се општи контекст полако мијења. Међутим, јаке препреке, углавном у вези са негативним ставовима сеоског становништва према пољопривреди, дубоко укоријењеним у предратним искуствима, као и негативан развој становништва, присутне су и даље. Пољопривредна производња у пројектном подручју је суочена са снажним негативним стереотипима, ниским друштвеним угледом и генерално ниским квалитетом живота у сеоским подручјима. Бити земљорадник се сматра губитничком улогом. Квалитет живота у сеоским подручјима је неадекватан због сљедећих проблема: неадекватна инфраструктура (путеви, струја, непостојање јавног превоза, нпр. за ученике, или физичка изолација у зимским мјесецима); неадекватна институционална покривеност (домови здравља, центри за социјални рад, школе, прихватни центри) и мала средства локалних власти); низак квалитет друштвеног живота са преовладавајућим осјећајем друштвене изолације, досадом, недостатком комуникација са људима са стране и недостатком различитих јавних и културних догађаја (осим за сеоске зборове, вашаре, вјенчања и сахране). 5 Студија Livestock and Rural Finance Development Project. Gender study је израђена на енглеском језику и у електронској верзији доступна на веб страници Гендер центра Републике Српске (референца наведена у Библиографији). 6 Пројектно подручје обухватило је општине: Невесиње, Калиновик, Берковићи, Рогатица, Источно Горажде, Дервента и Брод. 7 IFAD - International Fund for Agricultural Development 8 Због дужине текста, преведени дијелови нису представљени као цитати, а нису парафразирани да би се на најмању могућу мјеру свела могућност грешке у тумачењу налаза ауторке. Дјелимично прилагођавање за потребе ове публикације односило се на издвајање општих констатација и налаза релевантних за ову анализу, док су неки конкретни илустративни примјери из студије, за које смо сматрали да је корисно да буду и дио ове публикације, издвојени као фусноте. Дијелови текста који се односе на специфичности пројекта за који је студија рађена доступни су у изворној студији. 24 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

26 ниско учешће грађана/ки (мали број НВО-а, низак ниво мобилизације и политичког учешћа). Истовремено, постојеће институције имају озбиљних проблема у функционисању због ниског нивоа људских и материјалних капацитета, као и високог нивоа корупције, што је погоршано чињеницом да родбинске везе играју велику улогу у сеоској средини. Сеоске жене су, због патријархалне традиције, више зависне о породици и животу домаћице од мушкараца, а такође више су зависне и о друштву и заједници, због заштите својих права. Бивајући рањивије, јер не посједују имовину, оне не доносе одлуке, трпе више због незапослености, а пошто имају вишеструке обавезе, жене теже томе да преузму само оне ризике који неће довести у опасност њихов положај у домаћинству, или им представљати пријетњу за њихову егзистенцију. Недостатак иницијативе је често у ствари недостатак стварних избора, недостатак опипљиве користи за жене, прије него њихова лична пасивност Сеоске породице и домаћинства У сеоским домаћинствима обично живе проширене породице. Типично домаћинство има три генерације: родитељи, син и његова жена (често расељено лице, избјеглица или жена из сусједног села) и двоје дјеце. Међутим, постоје многе варијације овог модела, па би могућа типологија породица које живе у једном домаћинству могла бити сљедећа: нуклеарне породице домаћинства (родитељи и дјеца), непотпуне породице домаћинства (самохрани родитељи и дјеца, често са дједовима и бакама), једноставне проширене породице домаћинства (дједови и баке, родитељи, дјеца), сложене проширене породице домаћинства (са неколико нуклеарних породица, типа задруга, ожењена браћа који живе заједно са или без родитеља, и са својом дјецом) самачка домаћинства (старе жене и мушкарци). У зависности од старости и полнe структурe чланова породице, домаћинства ове врсте имају веома различите обрасцe производње и потрошње. Са родне тачке гледишта, она такође имају веома различите захтјеве за неплаћеним женским радом. Терет неплаћених кућних послова и пољопривреде се најчешће дијели на двије или више жена у домаћинству. Сеоско домаћинство је економска јединица, али његова економија је у директној вези са породичним односима, а тип породице често дефинише положај жена у тој породици, а сходно томе и у домаћинству. Традиционално, главни облици организације породице су патрилокални (што значи да се жена сели у кућу свог мужа) и патрилинеарни (што значи да је мушка родбинска линија доминантна и да права на имовину искључују жене). Жене су, другим ријечима, браком традиционално истргнуте из својих коријена селе се из своје околине, од своје родбине и друштвених мрежа, у домаћинство мужа, гдје обично бивају на дну хијерархије. Традиционално, у домаћинствима постоје два типа хијерархије: један који је заснован на годинама, и други који је заснован на полу. Овај тип организовања се полако мијења. Са смањењем броја дјеце породице постају више усмјерене на дјецу. Слично се мијења и положај жена због чињенице Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 25

27 да се само мали број младих жена жели удати за сеоске мушкарце и живјети на селу, чиме се такође мијења и колективна преговарачка моћ жена. Долази до новог родног уговора. Међутим, традиција је и даље веома снажна. У свим испитаним домаћинствима, жене су биле те које су се иселиле у куће својих мужева. Усмјереност породица на дјецу такође иде у прилог образовању младих жена. У цјелини, образовање жена се види као надокнада за чињеницу да жене не насљеђују имовину, али и као врста заштите у будућности. Положај жена се схвата, како од стране самих жена тако и од стране мушкараца, као тежи у односу на положај мушкараца. Веома важна посљедица патрилинеарности је та да удате жене немају своју имовину, мада су и саме пољопривредници, а и њихов положај је ослабљен чињеницом да су изоловане од своје средине и родбине због брачне миграције. Ове посљедице имају веома видљиве економске ефекте, јер иако су жене главни пољопривредни произвођачи у већини сеоских домаћинстава, имају веома мало могућности да доносе економске одлуке или да преузимају неке независне иницијативе. Али, и мушкарци такође, посебно млађи мушкарци, често не посједују земљу на којој раде, јер су власничка питања често неријешена на претходном родбинском нивоу. Сеоска имовина обично припада различитим генерацијама, које сад живе у различитим сеоским домаћинствима, често и широм простора бивше Југославије. Још увијек је срамота тражити подјелу имовине међу рођацима. С друге стране, рођаци који су остали у селу често имају допуштење да користе земљу, уз неку надокнаду, или чак без ње. Неријешена имовинска питања могу такође бити веома јак мотив за мушку миграцију, с обзиром на то да само мали број људи у подручјима обухваћеним студијом зна стварну вриједност своје имовине и користи је као економски ресурс. Снажна патријархална традиција и мушка хијерархија може бити такође фрустрирајућа и за мушкарце. Синови, или млађа браћа, који често немају осјећај да заиста могу да и о чему одлучују, могу одлучити да мигрирају 9. У већини домаћинстава је било очигледно да постоји глава домаћинства, са представничком улогом (који представља своје домаћинство људима са стране ) и оног који наређује. У већини случајева, то је био најстарији мушкарац у породици. У интервјуима је наглашавано да је свекар тај чија је ријеч посљедња и која се мора слушати. Контрола чланова породице, посебно у породицама задружног типа је још увијек веома снажна 10. С друге стране, у неколико примјера успјешног модерног агро бизниса, било је јасно да је моћ одлучивања била у рукама млађих генерација, и да је, такође, било више родне равноправности. У многим домаћинствима жене имају веома ограничену моћ одлучивања, и веома ограничене слободе. 11 Још једна упечатљива карактеристика недостатка слободе жена је њихово веома 9 Глава једног домаћинства задружног типа, најстарији брат који живи са двојицом млађе браће близанаца, напола у шали је рекао да ако браћа желе да иду, могу да подијеле једну половину имовине, док ће он, као најстарији и један, задржати другу половину. Слично томе, други мушкарац глава домаћинства задружног типа, отац, који живи са два сина, рекао је да би им дозволио да иду кад год желе, али неће ништа добити. То значи да рад на сеоском газдинству не добија конкретно отјелотворење у имовини, за већину мушкараца и жена. 10 У разговору који је вођен лицем у лице, жена из једне породице задружног типа навела је са доста горчине, да оне не одлучују ни о чему, тако да би њихови приједлози били узалудни. 11 Један примјер о томе како удате жене не могу одлучивати дала је лидерка једне локалне заједнице: двије сестре требало је да преузму бригу о дјетету треће сестре која је била у болници, али су се њихови мужеви успротивили, тако да оне нису могле помоћи својој сестри у најкритичнијим тренуцима. Овај примјер показује како патријархалне структуре разарају линије солидарности међу женама, чак и тако блиским као што су сестре, и како жене имају веома ограничен простор за било какву побуну или одбијање наметнутог ауторитета. Лидерка, која је дала овај примјер, била је веома потресена овом ситуацијом. За њу лично, то је био догађај који јој је отворио очи да схвати како су жене лишене моћи у њеном окружењу. 26 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

28 ограничено просторно кретање и потпуна контрола над њиховим друштвеним животом, која је веома видљива на терену. Од жена се често очекује да не разговарају са странцима, чак и ако је тај странац друга жена. Образложење за држање жена у кући се често проналази у изговору да оне имају посла којег морају одрадити, а да нема никога ко их може замијенити. Жене, с друге стране, социјализоване у овом изузетно патријархалном контексту, често се идентификују као жене својих мужева 12, и још увијек не изражавају отворено своје амбиције и очекивања. Идентитет жена повезан је са њиховим породицама и у разговору се оне често описују у складу са својим породичним улогама (супруга, мајка). Насиље у породици је још увијек табу тема, и не дискутује се отворено. Међутим, из разговора са лидеркама у заједницама, може се доћи до закључка да је ово озбиљан проблем Мијењање положаја жена на селу Жене у сеоским подручјима су више него равноправне јер имају двоструки терет бављења пољопривредом и кућним пословима, а у неким случајевима, ако су запослене, формално или неформално, чак и троструки терет. С друге стране, постоји велика разлика између различитих домаћинстава, посебно између различитих генерација жена. Долази до новог родног уговора као и до раста колективне преговарачке моћи жена, посебно млађих жена. Млађе жене, невјесте, често одбијају да себе виде као особе које су укључене у прљаве послове бављења пољопривредом, па умјесто тога, више воле да остану у кући и да се усредсреде на улогу мајки. Оне користе своју мајчинску улогу да одбију укључивање у бављење пољопривредом. Старије жене, свекрве, које су обично у својим средњим годинама, су оне које носе главни терет рада на пољопривредном добру, и које често дијеле равноправно чак и најтеже физичке послове са својим мужевима. Постоје разни знакови промјена традиционалних улога, посебно у млађим генерацијама. Мушкарци су све спремнији да раде послове које су раније обављале само жене (мужа крава), посебно ако се то обавља кориштењем машина. С друге стране, жене у већим заједницама се окупљају да заједно оду на пиће. Родитељске дужности се равноправније дијеле у млађим породицама. Иако сеоске жене у испитаном подручју имају ограничену покретљивост, усљед традиције, чврсте контроле заједнице и физичке удаљености, чињеница да многе жене не возе аутомобил такође доприноси њиховој изолацији Примјер је ситуација када су жене које су заиста присуствовале састанку пројекта навеле имена својих мужева, умјесто властитих имена. 13 У једном случају, на примјер, муж је подржавао супругу да научи возити, али је она одлучила да не покуша јер се боји могућих удеса. Чини се да женама често мањка самопоуздања, али истовремено, оне користе слабости како би начиниле додатни притисак на одговорност мужева. Генерално, мужеви се сматрају одговорним за економско благостање домаћинства и онима који би требало да се успротиве и заштите интересе своје породице пред главом домаћинства, свекром, уколико живе у домаћинству задружног типа. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 27

29 3.1.4 Једночлана домаћинства и некомплетне породице У сеоским домаћинствима, одрасли мушкарци и жене су подједнако кључни за економску добробит цијелог домаћинства. Одсуство мушкараца, мужева или одраслих синова, или жена, мајки издржаване дјеце, озбиљно подрива егзистенцију домаћинства. Заједница, у цјелини, је веома саосјећајна према домаћинствима гдје су отац или мајка одсутни, па се комшије често мобилишу ради помоћи. Присуство одрасле и здраве жене представља кључ за организацију домаћинства и пољопривредну производњу. Улога жене се сматра, од стране заједнице, значајнијом од улоге мушкарца, чији рад се на неки начин може надокнадити (или платити), док емоционалне и управљачке улоге које у породици и домаћинству имају жене није једноставно надокнадити. У стварности, домаћинства чији су носиоци жене боље функционишу него обрнути случајеви, јер мушкарци нису спремни да преузму бреме одговорности. Заједница пружа висок ниво подршке овим случајевима, јер комплетна, или чак проширена, породица се сматра главним уточиштем за појединца и најважнији извор економске сигурности Обрасци и утицај миграција Миграција становништва је један од најозбиљнијих препрека сеоском развоју, с обзиром на интензивне процесе старења и депопулације. Рурално-урбана миграција уопштено има дугу традицију у БиХ. Људи су генерацијама мигрирали, а послије II свјетског рата чак и на начин који је био подржан и организован од стране државе. Подршка рурално-урбаној миграцији је представљала дио комунистичких настојања да индустријализују и модернизују друштво. Разлике у животним условима у руралним и урбаним подручјима су биле веома изражене, а бављење пољопривредом у цјелини је било потцијењено. Комунистичка идеологија је сељаке третирала као назадне, а индустријски радници као класа су били сматрани напредним. Посебно изражене разлике су биле присутне у инфраструктури: сеоска подручја нису имала једнак приступ чистој води, канализацији и електрификацији. У југословенској статистици, сеоске жене, пољопривреднице, биле су третиране све до године као домаћице, и имале су статус неактивног становништва. Од стране сеоског становништва, запошљавање (ступање у радни однос) је сматрано као веома корисно и супериорно било којој врсти пољопривредног рада, јер су постојале велике бенефиције код запошљавања, као нпр: стамбене бенефиције, додатно образовање и здравствене услуге. Приватно предузетништво није охрабривано, тако да су пољопривредници у цјелини имали много мање бенефиција које им је држава обезбјеђивала. Сеоско становништво је такође било у неповољнијем положају и кад се радило о владиним приоритетима код социјалних улагања. Сви ови фактори су значајно утицали на миграције из руралних у урбана подручја. Иако су се од краја 80-тих околности драматично промијениле, у колективној свијести већине сеоске популације у БиХ још увијек постоји несумњива предност града у односу на село. Рат је само охрабрио процес емиграције из сеоских подручја. Основна инфраструктура, као што је вода, струја, канализација, гријање и телекомуникације, у великој мјери је претрпјела ратна разарања, међутим тежиште приликом реконструкције је углавном било усмјерено на урбана подручја. У испитаном подручју такође, постоји широко распрострањена склоност ка миграцијама. У сваком случају, чињеница је да се миграције успоравају. Постоје извјесни случајеви повратка, али то су обично старији људи, пензионери, који се враћају и чак започињу одређени агро бизнис. Велика урбана незапосленост такође представља велику препреку миграцијама, или чак фактор притиска за повратак у село. БиХ се тренутно суочава са проблемима око виза, што представља веома различиту ситуацију у односу на ратне године, када је било прилично лако 28 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

30 емигрирати 14. Овај нови сет неповољних услова за миграције могу представљати нови подстицај конструктивнијем схватању и одлучивању за бављење бизнисом и самозапошљавањем у пољопривреди. Постоје бројни неекономски фактори притиска који играју важну улогу и који су блиско повезани са питањем рода. Један од најјачих фактора притиска за младе сељане је недостатак младих жена које су вољне да се удају за њих. На терену се често дешава да се млади сељани ожене женама избјеглицама. Тежак положај жена избјеглица је био очигледан мотив за неке од њих да се удају за сељане. И неким случајевима, родитељи, иако и сами сиромашни, морају саградити кућу за свог сина који живи у граду, иначе он не би био у могућности да се ожени, тако да умјесто да улажу у пољопривредну производњу и боре се за раст свог бизниса, они улажу у неку другу имовину на крају града, како би омогућили свом сину да побјегне из села. Старије жене не сматрају своје кћерке сеоским женама, нити их подржавају у настојањима да остану у сеоским подручјима. У цјелини, живот у селу се сматра крајње незахвалним за жене, претпоставља тежак рад, изолацију, и живљење у фрустрирајућим, традиционалним хијерархијским односима. То су снажни фактори притиска за младе жене. Кључно питање је стамбено, питање које се понекад ријеши куповином мање имовине на крају града, те споријом градњом мале куће. Такође, фактор притиска за младе парове је и недостатак имовине или моћи одлучивања у успостављеној патријархалној хијерархији. Миграција је обично повезана са школовањем. Родитељи који немају пуно дјеце (једно или двоје) не очекују од дјеце да се врате, након што заврше средњу школу или факултет. Ако је породица бројнија, онда се обично од најмлађег сина очекује да остане у селу, зато што је старији брат (или браћа) већ отишао ради школовања. Родитељи снажно подржавају кћерке да се школују, јер неће наслиједити земљу, па се диплома сматра инвестицијом у њихову будућност. Чак и најсиромашније породице имају амбиције да пошаљу своју дјецу у градове, па у ту сврху развијају и одређене стратегије како да то ураде, укључујући и везе са рођацима у великим градовима (Бањој Луци, Београду, Новом Саду). Претходне миграције су само јачале родбинске везе које често прелазе такође и границе нових југословенских држава. Размјена добара и услуга међу сеоском и градском родбином (храна са села за собу у граду) је заједничка стратегија. Избор да ли отићи или остати у сеоском подручју, с друге стране, често се не доноси на рационалној основи, него више као резултат друштвене инерције, те широко распрострањеног негативног става према сеоском животу. Фактори притиска су јачи него фактори привлачења 15. Људи се одлучују да напусте сеоска подручја, не зато што већ имају неку бољу алтернативу, већ зато што једноставно очекују да би то могла бити боља алтернатива. Рурално-урбане миграције су према томе главни генератор урбаног сиромаштва. Градови се сматрају мјестима већих могућности и бољег квалитета живота, посебно за младе људе. У неким случајевима, чињеница да се села често састоје од високог постотка рођака (до 50%), чини потешкоће у проналаску партнера, како за младе жене, тако и за младе мушкарце, тако да је једино рјешење да их покушају пронаћи у градовима. 14 Међутим, јачањем процеса евро-интеграција и мијењањем визних режима, миграцијски токови према Европи се могу поново појачати. 15 Напомена Гендер центра Републике Српске: Узроци миграција могу се подијелити у двије основне групе: факторе притиска и привлачења (push и pull фактори). Фактори притиска су повезани са мјестом пребивалишта, а фактори привлачења са потенцијалним одредиштима. Међу факторима притиска су незапосленост, ниски приходи, политичке, расне, вјерске и етничке нетрпељивости, ратови, природне катастрофе. Фактори привлачења су боље прилике за запослење и зараду, бољи услови живота, политичка и расна толеранција итд. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 29

31 Јака склоност ка миграцијама, у комбинацији са интензивним старењем и смањењем рађања стављају јака ограничења на одрживост пројеката усмјерених на села, чак и средњорочну. Међутим, адекватном пројектном стратегијом није немогуће преформулисати питања предности и недостатака руралног и урбаног живота Стратегије опстанка Главна стратегија опстанка, која се може наћи у свим испитаним домаћинствима се може описати као диверзификација (пољопривреда, пензије, дјечији додатак, запослење, незванични рад). Свако домаћинство настоји комбиновати различите изворе прихода, што је такође блиско везано са ранијим моделом у комунизму, гдје је запослење често комбиновано са пољопривредом, ради издржавања домаћинства. Сва испитана домаћинства се такође баве производњом хране за своје потребе. Такође, у свим испитаним домаћинствима, пољопривредници се воде као незапослени, укључујући и жене пољопривреднике, а како би добили бесплатно здравствено осигурање. Ово двоје, производња хране и здравствено осигурање дају основну сигурност и најсиромашнијим породицама. Запослење ван пољопривреде сматра се идеалним извором прихода, док се самозапошљавање у пољопривреди сматра као нужност. Негативан став према земљорадњи је широко распрострањен, изузев код малог броја веома успјешних пољопривредника. Широко распрострањени презир према земљорадњи, пољопривреди у цјелини, чак и према раду самом по себи, има дубоку традицију и блиско је повезан са ограниченим могућностима производње у брдовитим крајевима. У вријеме социјализма, запослење је било гарантовано од стране државе, и обично је било повезано са опуштеном дисциплином и великим бенефицијама. У испитаном подручју, много људи, посебно младих, изгледало је да имају прилично нереална очекивања заснована на комбинацији носталгије (приче њихових родитеља) и утицаја медија (сапунице) 16. Међутим, такође су и стварне могућности веома ограничене, тако да су нереална очекивања храњена недостатком стварних могућности. На основу истраживања, утврђено је да сеоско становништво и даље даје предност овом моделу, запошљавању, али ван пољопривреде. Веома је тешко запослити људе у пољопривреди, јер се не пријављују за такве послове 17. За сада, висока незапосленост се не може ријешити порастом могућности запошљавања у пољопривреди, осим ако се не промијене ставови. Диверзификација многих малих извора прихода иде заједно са интензивном употребом људског капитала. Овај модел такође подразумијева да није потребна нека велика наука за бављење пољопривредом, јер влада мишљење да је свако ко је рођен на селу природни земљорадник. Поред ове предрасуде, још једна је веома снажна, а то је да диплома, небитно како или зашто добијена, треба да представља гаранцију запослењу које ће омогућити све бенефиције (високе плате, везе и мреже). Људи из испитаног подручја имају, у многим случајевима, јаке везе са родбинском мрежом, имају јасну предоџбу о томе ко је гдје и како могу профитирати. Друштвена селекција ради у корист оних који имају везе, и они обично оду са села, а они који остају су у основи или људи са ниским социјалним капиталом, или су 16 Професор из Калиновика изјавио је да дјеца нису заинтересована ни за шта. Ниска мотивација је блиско повезана са ограниченим могућностима запошљавања, на једној страни, те ниским статусом образовања, гдје се диплома види само као средство запослења и бијега од сеоског живота. 17 Током истраживања дати су примјери могућности запошљавања са добрим платама за потенцијалне раднике/ земљораднике, које су остале још увијек отворене, јер нема заинтересованих. 30 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

32 у периоду развоја пољопривредног добра или своје породице (старији људи, мала дјеца, самохрани родитељи, стари и зависни родитељи, циклус улагања, итд) и што се из њиховог угла чини разумнијим да остану (за сада), него да иду. Главне разлике између породица су оне које су повезане са социјалним капиталом, а економске разлике често су посљедица овог првог. Степен економског успјеха домаћинства има неке везе са структуром породице. Најуспјешнија домаћинства су она која су велика и имају велики број одраслих чланова, с обзиром на то да је производња још увијек радно интензивна. Међутим, једнако успјешна могу бити и домаћинства малих нуклеарних породица која имају модерну организацију и равноправне односе. Фактори који доприносе успјеху у овим случајевима су: предузетнички потенцијал, знање и организација, и евентуално мотивација, која долази од задовољавајућих породичних односа. Другим ријечима, економски успјех домаћинства се не може олако повезати са структуром породице, поготово не на дуге стазе. Вјероватније је да је ауторитарни традиционални модел у ствари нестабилан и зато економски неодржив. Међутим, нуклеарни тип породице, с друге стране, дугорочно гледано, посебно ако су успјешни у пољопривреди, улагаће у образовање (обично само двоје) дјеце, и опредјељиваће се за стратегију запошљавања. У испитаном подручју преовладавајући образац је онај који подразумијева окупљање или традиционални модел, а не онај који би се могао описати као савремени. Успјешна газдинства два примјера из студије: Традиционални модел Савремени модел Задружни тип породице, 12 чланова укључујући дјецу. Три брата која живе заједно са супругама и дјецом (три нуклеарне породице). Снажна хијерархија у којој је најстарији брат отац породице. Дијељење и подршка међу женама. Подјела рада најстарија супруга је одговорна за најтеже послове, а млађе жене су одговорне за кућу и дјецу. Комбиновани приходи, укључујући ресторан и сточну пијацу. Кључни фактор успјеха: број одраслих, ранија улагања од стране оца. Нуклеарна породица 4 члана. Супруг самозапослен у машинству, а супруга предузетница у агробизнису. Егалитарни тип породице. Висок нагласак на учењу, организацији и управљању финансијама. Кључни фактор успјеха: претходно запослење жене, њене предузетничке способности, подршка мужа, савремена организација агробизниса мањег обима.w Положај жене: повољан, а њени ресурси су искориштени кроз равноправне односе. Положај жена: основна радна снага, подређеност, пасивност. Анализа кључних фактора за пословни успјех домаћинстава у испитаном подручју је идентификовала сљедеће факторе: искуство са претходним послом; мобилизација радне снаге великих домаћинстава (у случају задруге ) и предузетничка иницијатива појединаца. С друге стране, равноправни односи унутар породице омогућавају бољу употребу људских ресурса од стране оба партнера, а за економску добробит домаћинства. На основу података са терена, могу се препознати двије врсте стратегије опстанка домаћинстава: Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 31

33 1. Старе трад иционалне стратегије опстанка диверзификација производње комбиновање различитих извора прихода; ослањање на родбинске мреже, посебно у вези са образовањем дјеце (слање дјеце код рођака у градове); пољопривредна производња само за властите потребе; задржавање ниског нивоа економије за властите потребе и основне потрошње; рад свих чланова, укључујући дјечији рад; стварање породица типа задругa, повезивање неколико нуклеарних породица, успостављање строгих хијерархија (патријархалних, полних), и концентрисање моћи одлучивања; страх слабијих чланова у хијерархији; строга подјела рада између полова и генерација. 2. Нове савремене стратегије опстанка улагање у учење (коришћење нових технологија, обуке ) улагање у производњу, што подразумијева и више од пољопривреде замо за властите потребе; нехијерархијско и демократско доношење одлука, засновано на разумним изборима; стратешко размишљање о развоју бизниса; висока мобилисаност и подршка заједничким пројектима од стране свих чланова породице. Традиционалне стратегије опстајања још увијек преовладавају у испитаним подручјима, док савремене тек почињу да се комбинују са овим првим. 3.2 Налази Родно одговорне анализе буџета сектора пољопривреде и руралног развоја Републике Српске (2009) У оквиру Средњорочног и Годишњег плана и програма рада Гендер центра, покренута је опсежна активност увођења концепта родно одговорног буџетирања у оквиру реформе јавних буџета у Републици Српској. У те сврхе, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, и уз подршку УНИФЕМ-а и Аустријске развојне сарадње, урађена је родна анализа буџета за сектор пољопривреде и руралног развоја, коју је спровела мр Гордана Роквић, дипл. инжењерка пољопривреде. Анализом су утврђени сљедећи основни налази: 32 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

34 Жене чине више од половине становништва сеоских подручја Републике Српске и имају најзначајнију улогу кроз вишеструке улоге мајки, домаћица и радне снаге у пољопривредној производњи. Жене на селу су изложене сиромаштву и тешкој економској ситуацији јер су вишеструко ограничене у стицању прихода, због непосједовања производних ресурса, отежаног приступа тржишту, терета кућних послова и бриге о дјеци, старима и изнемоглима и болеснима, те одраслим мушким члановима породица, мањег степена образовања и сл. Женама је ограничено учешће у питањима која се тичу пољопривреде и руралног развоја због непосједовања имовине, неравноправне расподјеле кућног буџета, већег присуства у непосредној производњи а мањег у маркетингу производа, мање доступних тржишта за пољопривредне производе, мање доступних информација о тржиштима, зајмова, нових технологија, недовољног приступа финансијским и кредитним производима, недовољног учешћа у животу сеоских заједница итд. Стратешки циљеви развоја пољопривреде и руралног развоја су усмјерени на проблеме сеоског становништва у цјелини, мада не постоје дефинисани индикатори путем којих ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде моћи мјерити и дефинисати утицај спроведених мјера на жене и на мушкарце на селу. Приоритети у спровођењу циљева развоја пољопривреде и руралног развоја су повезани са унапређењем подручја, структуре и технолошког нивоа производње, подршком улагању у пољопривредна газдинства и побољшање конкурентности производње, одрживо коришћење природних ресурса, побољшање инфраструктуре и квалитета живота на селу и подршком диверзификацији сеоске економије. Износ из буџета за пољопривреду и рурални развој повећан је у периоду , као и његово учешће у комплетном буџету Републике Српске. Овај раст, међутим, није био довољан за постизање удјела од 6% буџета како је планирано потребама за алокације у периоду Кад је у питању структура финансирања, три су основна принципа подршке: подстицаји за производњу, подршка дугорочним инвестицијама и подршка руралном развоју. Међутим, остварење буџетских давања није у складу са предвиђеним омјером 40:40:20% дефинисаним у стратешком документу. Постојеће мјере не могу се класификовати као родно неутралне, родно слијепе или дискриминаторне за потребе жена, али критерији за аплицирање су у највећем броју случајева обесхрабрујући за жене, због њихове отежане мобилности, слабијег приступа ресурсима, недостатка информација, недовољне укључености у удружења произвођача итд. Не постоји посебан програм у Министарству који препознаје поменуте проблеме жена на селу, што онемогућава да се у дугорочном периоду ово стање промијени на боље. Методе планирања и структурирања буџетских алокација не обезбјеђују једнаке могућности за жене на селу да утичу на износе и структуру финансијских средстава за пољопривреду и рурални развој. Жене треба да имају утицаја на критерије за остваривање права на подстицаје, да се информишу и едукују о примјени ових критерија и да учествују у одлукама о улагањима у својим локалним заједницама. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 33

35 Иако Министарство организује консултативне састанке са организацијама крајњим корисницима приликом израде нацрта буџета, представници/це најрањивијих група, укључујући жене на селу, обично нису чланови/це тих организација и усљед тога изостављени/е су из процеса дискусија. Нема директне дискриминације жена на селу са аспекта права на коришћење финансијских средстава, али уз сва ограничења са којима се суочавају жене на селу, постоје бројни примјери индиректне дискриминације и отежавајућих околности који се не узимају у обзир у планирању и спровођењу буџетских алокација. Министарство има само једну посебну мјеру за подршку удружењима жена на селу и нема других програма или инструмената за едукацију, информисање и охрабривање жена да користе средства за подстицаје. Критерији за остваривање права на подршку пољопривреди и руралном развоју у вези са производњом и приходима су у вези са обимом производње, што представља отежавајућу околност за жене и друге који не испуњавају ове стандарде. Критирији за аплицирање су израђени више у корист комерцијалних произвођача и представљају начин путем којег Министарство усмјерава своја средства за унапређење конкурентности пољопривредне производње. Истовремено, велики брoј произвођача, укључујући жене произвођаче, нису у позицији да испуне ове критерије и требало би им омогућити или блаже критерије или нове мјере. У програму надзора и процјене спровођења мјера подстицаја у Министарству нема дефинисане листе индикатора, којима би се мјерили учинци појединачних мјера. Анализа спровођења планова и буџета се ради сваке године тако што се ангажују спољни ресурси, а то доприноси објективнијем надзору, уз изградњу властитих капацитета за надзор и оцјену. Министарство не прати кориснике мјера разврстане по полу нити постоје родно осјетљиви индикатори у систему надзора и оцјене. Ово су прве анализе учинака стимулативних мјера на жене на селу и анализе њихових потреба. Пројекат Развој сточарства и руралног финансирања, спроведен од стране Јединице за координацију пројеката у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, финансиран од стране ИФАД-а, представља прво озбиљно праћење положаја жена на селу и њихове улоге у пољопривредној производњи. Модели и добре праксе развијене у овом пројекту су недовољно промовисане ван пројектног подручја. Особље Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде није довољно упознато са појмовима родне равноправности и родног буџетирања, није довољно укључено у процесе креирања буџета за пољопривреду и рурални развој и највећи број њих вјерује да жене већ имају једнака права и могућности у спровођењу и подршци пољопривреди и руралном развоју. Родно буџетирање је примјена родног мејнстриминга у буџетским процесима и концепт који осигурава да су потребе и интереси жена равноправно препознати и укључени у све владине политике и буџетске програме (укључујући буџет за пољопривреду и рурални развој). 34 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

36 Усвајањем концепта родног буџетирања, потребе жена на селу ће бити анализиране са аспекта њихових улога у пољопривредној производњи и другим пословима и активностима преко којих оне доприносе руралној економији (производња хране, кућни послови и послови бриге, добровољни рад итд). Усвајање концепта родног буџетирања промовише ефикасност, ефективност и равноправност јавних интервенција и јавних ресурса. 3.3 Налази анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) У сврху израде ове Информације, али и освјешћивања локалних власти и локалних заједница о потреби уочавања и посвећивања веће пажње потребама и проблемима жена на селу, креиран је упитник за локалне органе власти, који је достављен свим градовима и општинама у Републици Српској, са упутством за прикупљање података. Питања су била формулисана у складу са начинима прикупљања података за потребе извјештавања по УН Конвенцији о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW). Гендер центар РС је градовима и општинама ставио на располагање и пружио стручну и савјетодавну помоћ на њихово тражење за потребе попуњавања упитника. За достављање упитника одређен је рок од мјесец дана, што је било сасвим довољно за благовремено прикупљање и анализу података, путем прикупљања одговарајућих статистичких и административних података, одржавања фокус група са надлежним установама и невладиним организацијама и на друге начине, према процјени града/општине. На овај начин, анкета је имала двојаку улогу: сазнајну улогу кроз прикупљање података и ставова, као и едукативну улогу у смислу информисања и размишљања о сложености питања положаја жена на селу. У предвиђеном року, упитник је доставило 19 општина из различитих крајева Републике Српске (одзив 30%), на основу чијих одговора смо сумирали налазе које ћемо представити. Може се с правом претпоставити да недостављање упитника од стране осталих градова/општина указује на њихову незаинтересованост за проблематику, став маргинализовања питања жена на селу, као и озбиљан проблем непрофесионалности у оквиру рада јавне администрације. Може се такође претпоставити да би оне доставиле попуњене упитнике да је постојао минимум воље да се проблематиком положаја жена на селу имало позабаве, као и да на овим питањима нису ништа предузимале. Међутим, на основу достављених упитника, може се закључити да ставови и мишљења изнесени од стране ових општина представљају општи утисак о аспектима и проблемима положаја жена и одговору локалних власти и локалних заједница на ова питања. Уочљива је и разлика у приступу одговору на питања из упитника од стране различитих општина: тамо гдје постоји одређени степен свијести и знања о равноправности полова, као и професионална ангажованост, одговори су квалитетнији, опсежнији и укључивали су више релевантних извора. У неким општинама одговори на питања наоко показују родну неутралност у ставовима, мада де факто они указују на родно сљепило, односно непрепознавање посебних проблема и питања са којима се суочавају жене на селу као релевантних и вриједних пажње. У одређеним случајевима, познате појаве и проблеми жена на селу су евидентно запажени, али се од стране локалних органа власти сматрају природним стањем ствари и сходно томе, не доводе се у везу са локалним развојем у цјелини, нити постоји намјера за предузимањем одређених мјера да би се стање поправило, а евидентан је и недостатак адекватних статистичких и административних Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 35

37 података разврстаних по полу. Изузетак је мањи број општина које су предложиле неке мјере којима би се могао унаприједити положај жена на селу. Налази су представљени према питањима како слиједи Да ли су жене на селу упознате са својим правима и стандардима за равноправност полова који су правно утемељени и обавезујући у БиХ и Републици Српској? Које се мјере предузимају или које су мјере предузете како би жене на селу стекле сазнања о својим правима? Општи налаз: Локални органи власти не предузимају посебне мјере како би жене на селу биле упознате са правима и стандардима за равноправност полова. Информације о томе досад су се шириле преко средстава јавног информисања и појединачних активности невладиних организација. 2. Да ли се различито третирају удате жене, удовице, разведене жене, неудате жене, жене без дјеце на селу? Општи налаз: Већина општина не сматра или не запажа да постоји различит третман по овим основама, мада неке од њих препознају културолошке и традиционалне предрасуде које потичу из обичајног права и које де факто стварају различит третман у стварности. 3. Према Вашем сазнању, какве врсте послова обично обављају жене на селу (укључујући кухање, спремање, доношење воде, бригу о дјеци, обрађивање земље, послови у пољопривредном газдинству, и слично)? Да ли се ове врсте неплаћених послова вреднују квалитативно и узимају ли се у обзир као допринос развоју општине? Општи налаз: Општине су свјесне да су жене на селу вишеструко оптерећене пословима који спадају у домен економије бриге и тржишне економије, а што су заправо неплаћени и невидљиви послови жена. Међутим, није било процјена колики је удио ових послова у укупној економији општине, односно они постају видљиви само уколико жене почињу стицати зараду (нпр. од кућне радиности итд). Чак и када се наводи да се узимају у обзир као допринос развоју општине, то остаје само у домену моралног признања. 4. Да ли жене на селу учествују у развоју привредних и пољопривредних политика и на који начин? Општи налаз: Иако се препознаје важност улоге жена на селу, оне су недовољно или никако укључене у развој ових политика. Општине у неким случајевима сматрају да је довољан њихов утицај преко породица на традиционални патријархални начин, или да је сасвим довољно то што женама није формално забрањено долазити на семинаре или јавне расправе, при томе игноришући структуралне и традиционалне запреке за њихово учешће. 18 Појединачни одговори на питања из упитника наведени су у Прилогу бр Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

38 5. Да ли су жене на селу заступљене у локалним органима и структурама власти, укључујући тијела и комисије укључене у планирање развоја? Уколико је то случај, каква је њихова заступљеност и колики је њихов допринос? Општи налаз: Заступљеност жена са села у локалним органима и структурама власти је забрињавајуће мала или не постоји, што им отежава или онемогућава било какав утицај на планирање развоја и доношење свих битних одлука. Само у изузетним случајевима њихово учешће је евидентно, али је то недовољно и ријетко. 6. Које врсте посебних програма су развијене како би се задовољиле потребе жена на селу? Да ли локални буџет издваја средства за програме у корист жена на селу? Уколико је то случај, који су то програми? Општи налаз: Општине углавном немају посебне програме усмјерене на жене на селу, нити издвајају средства, осим мањих средстава за рад невладиних организација, од којих је много мање оних која воде жене. 7. Постоји ли, на нивоу Ваше локалне заједнице, успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу? Уколико је то случај, какав је то систем? У којој мјери програми планирања породице обухватају и мушкарце и жене? Општи налаз: Иако је ово једно од кључних питања за опстанак села, локални органи власти углавном немају никаквих системских рјешења нити мјера планирања породице. 8. У којој мјери се доступност здравственим услугама и услугама планирања породице за жене на селу може поредити са оним у урбаним срединама? Какве препреке постоје које спречавају жене на селу у кориштењу услуга планирања породице и савјетовања? Општи налаз: Иако неке општине сматрају да разлике не постоје (више због неуважавања чињенице да доступност не значи само да одређена услуга постоји, већ подразумијева и информисаност, просторну удаљеност и адекватност саобраћајне везе, финансијску доступност, као и културалне препреке са којима се суочавају жене на селу итд), већи број њих веома прецизно идентификују зашто су женама на селу и данас (у 21. вијеку) врло ограничено или никако доступне савремене услуге бриге о здрављу. 9. Какве мјере и додатне установе су уведене за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу? Општи налаз: Сигурна контрацепција у највећем броју случајева није предмет посебних мјера, што указује на дубоку дискрепанцу између прокламовања рађања и заштите репродуктивног здравља, и указује на то да је абортус врло могуће једини начин регулисања фертилитета који је доступан женама на селу. Само на иницијативу неких организација и пројеката уведени су програми заштите репродуктивног здравља и употребе контрацепције, за шта постоји све већа заинтересованост жена. 10. Имају ли жене на селу приступ програмима социјалне заштите? Да ли су неки од њих посебно циљани за жене на селу? Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 37

39 Општи налаз: Програми социјалне заштите не искључују жене на селу, али нису ни посебно циљани за ову групу. Остаје отворено питање колико њих познаје права из ове области и обраћа се за помоћ. 11. На основу евиденција институција субјеката заштите од насиља у породици у Вашем граду / општини, колики број жена на селу су жртве насиља у породици (укључујући и дјецу) и који је однос тог броја у односу на жртве које су из урбаних области? Које мјере предузимају локални органи власти за спречавање насиља, заштиту жртава и обезбјеђење услуга смјештаја, савјетовања и подршке за жртве насиља у породици и њихову дјецу, укључујући активности које спроводите у сарадњи са невладиним организацијама? Да ли постоје посебни програми рада са починиоцима насиља у породици у Вашем граду / општини? Да ли имате процјену укупног износа коштања спречавања и сузбијања насиља у породици за Вашу општину? Општи налаз: Евидентан је напредак у приступу локалних органа власти проблемима насиља у породици, што је резултат досадашњих опсежних активности владиних и локалних институција и невладиних организација које се баве питањима насиља у породици. У мањем броју општина Републике Српске насиље у породици је још увијек тема о којој се недовољно говори, па се и органи тих општина не баве овим проблемом у складу са законским прописима. 12. Да ли су обука и образовање доступни за жене на селу у њиховим мјестима? Уколико постоје такве активности, постоје ли статистички подаци о томе колико жена учествује у тим активностима? Општи налаз: Општине сматрају да су обуке и образовање углавном једнако доступне и женама на селу, али не постоје статистичке или административне евиденције о томе, осим у изузетним случајевима. У неким општинама постоје програми обука и оспособљавања, али нису посебно циљани за жене на селу, а у многим општинама финансијски проблеми су препрека реализовању оваквих програма, што повратно утиче на перпетуирање сиромаштва и немогућност развоја. 13. Колико дјевојчица, дјевојака и жена са села је укључено у основно, средње и универзитетско образовање? Какав је однос тог процента у поређењу са ситуацијом у урбаним срединама? Општи налаз: Дјевојчице и жене са села су укључене у образовање, али мањи број општина има статистичке податке и показатеље о томе. У некима од њих постоји свијест о тежој доступности школовања за женску дјецу на селу, али постоји и високо друштвено вредновање образовања за женску дјецу. 14. Да ли постоје истраживања или административне евиденције (нпр. социјална карта) у Вашој локалној заједници која садрже податке о броју неписмених жена на селу старосне доби од године и старосне доби од године? Какав је однос тих процената у поређењу са ситуацијом у урбаним срединама? Општи налаз: Стање неписмености жена на селу није могуће релевантно утврдити, првенствено због недостатка пописа, али и у самим општинама није било проведених испитивања која би указала на размјере неписмености жена на селу. 38 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

40 15. Да ли постоје облици удруживања, као што су задруге, удружења пољопривредних произвођача, невладине организације или неки други облици удруживања, за жене на селу у Вашој локалној заједници? Уколико таква удружења постоје, на који начин локални органи и локална заједница подржавају њихов рад? Уколико то није случај, које су баријере за успостављање и рад ових удружења? Општи налаз: Општине сматрају да не постоје препреке за учешће жена у различитим облицима удруживања, при томе не увиђајући да постоје одређене традиционалне запреке за то, и углавном сматрајући да је главни узрок томе незаинтересованост жена, али и локалних власти да подрже ова удружења. Други проблем је општа неактивност грађанског удруживања, као и недостатак средстава за рад. 16. Да ли у Вашој локалној заједници жене имају могућност користити капацитете и објекте тржница и/или пијаца за продају својих производа? Колико жена са села користи ове капацитете и услуге и за које намјене, у односу на мушкарце? Општи налаз: Жене на селу у више општина користе капацитете тржница и пијаца у већој мјери за продају својих производа, али је евидентно да је ријеч о стицању мањих прихода, него када пољопривредна производња прерасте на ниво остваривања већих прихода, када пласман преузимају мушкарци. 17. Да ли програми пружања стручних услуга у пољопривреди у Вашој локалној заједници узимају у обзир потребе жена? Да ли су им доступни и на који начин? Колико жена користи ове услуге и које су то услуге (нпр. подстицаји, обуке, школе за фармере, зајмови итд)? Који проценат подстицаја, кредита и зајмова из области пољопривреде у руралним подручјима се додјељује женама, у односу на мушкарце? Општи налаз: Ови програми, када постоје, углавном су усмјерени на газдинства и у њима учествују носиоци домаћинства који су у много већем броју мушкарци. Веома мало жена је обухваћено оваквим програмима. Још увијек у општинама преовладава мишљење да економија домаћинства подразумијева подједнаку корист за све чланове и подједнак удио у доношењу одлука, што у стварности није случај. Постоје појединачни случајеви микрокредитирања жена, и за даљу анализу остаје питање због чега искључиво у микрокредитним програмима постоје посебне мјере за жене, док не постоје у програмима банака или других финансијских институција и организација, нити у програмима развојних агенција и локалним развојним плановима. 18. Да ли у Вашем граду / општини постоји локална развојна агенција и да ли има посебне програме који су усмјерени на жене на селу? Какви су то програми и колико средстава је за њих издвојено? Општи налаз: У већини општина не постоје локалне развојне агенције, а тамо и гдје постоје, нема посебних програма за жене на селу. 19. Према Вашим административним евиденцијама и катастарским и земљишно-књижним подацима, колико жена у односу на мушкарце има власништво над земљом? Имате ли сазнања о постојању неких друштвених и културалних баријера да жене имају власништво над земљом и некретнинама, у погледу насљеђивања имовине или стицања на друге начине? Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 39

41 Општи налаз: Подаци о власништву над земљом нису досљедно разврстани по полу у свим општинама, али се запажа свијест о утицају обичајног права да су власници над земљом претежно мушкарци. 20. Да ли сматрате да би евентуална нова аграрна реформа која се заговара могла имати утицај на жене које су титулари власништва над земљом, или на могућности да жене стекну власништво над земљом путем насљеђивања или на неки други начин? По Вашем мишљењу, какав ће то утицај имати и које мјере би требало предузети да се спријечи негативан утицај? Општи налаз: Општине имају подијељена мишљења када је у питању аграрна реформа. Неке сматрају да неће имати никакав утицај на жене, док друге сматрају да је неопходно да жене учествују у свим фазама реформе и утичу на то да се њихова права де факто не угрозе. Привидна родна неутралност де јуре у смислу власништва над земљом већ деценијама је дискутабилна усљед обичајних закона који имају предност, а на које жене имају мали или никакав утицај. Забрињавајуће су и тврдње неких општина да нису информисани о аграрној реформи, што указује на апатију и незаинтересованост за кључна питања за развој локалних заједница. 21. На који начин би локални органи власти могли побољшати опште животне услове и могућности за жене на селу? Како у том контексту видите, и евентуално планирате одређене мјере, с обзиром на чињеницу да ће ове године бити усвојена Стратегија руралног развоја у Републици Српској за период ? Општи налаз: Општине су свјесне да могу одређеним акцијама побољшати услове и могућности за жене на селу, највише путем едукација, доношења стратешких планова, покретањем програма економског оснаживања, и планирањем издвајања из буџета за те намјене, али је евидентно да се очекује финансијска подршка из буџета Владе. У неким општинама постоји песимизам у погледу унапређења услова живота уопште, а тиме и могућности за жене на селу. 22. Имате ли сазнања о тешкоћама у приступу и задовољењу основних потреба жена на селу које се односе на смјештај, санитарије, електричну енергију, снабдијевање водом итд? Да ли су локални органи власти, на основу тих сазнања, предузели одговарајуће мјере? Које су то мјере и колико средстава је издвојено за рјешавање ових проблема? Општи налаз: Постоје проблеми и потешкоће у приступу основним потребама, али се генерално мало или никако увиђа родни аспект ове проблематике у општинама. У неким општинама постоје пројекти унапређења инфраструктуре и рјешавања основних потреба, али то зависи од буџета, који су често недовољни. У сваком случају, постоји потреба да се на рјешењу овог проблема ради системски, јер се ови проблеми виде као озбиљан дугорочни утицај на урушавање села. 23. Имате ли сазнања о тешкоћама за жене на селу у приступу и кориштењу јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија? Да ли су локални органи власти, на основу тих сазнања, предузели одговарајуће мјере? Које су то мјере и колико средстава је издвојено за рјешавање ових проблема? Општи налаз: Проблеми саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија су присутни у свим општинама, од неадекватности и недовољних 40 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

42 капацитета, па у неким општинама и до непостојања ових капацитета. Постоје и програми рјешавања ових проблема, као и улагања из средстава локалних заједница, али нису били планирани, нити разматрани са родног аспекта, нити је рађена процјена утицаја на жене и на мушкарце. Постоји потреба да се уведе родна равноправност у употреби савремених технологија кроз програме образовања и стручног оспособљавања. 24. У којим активностима заједнице учествују жене са села? Да ли су жене на селу укључене у процесе планирања и доношења одлука и на који начин? Има ли неких друштвених и културалних традиција које спречавају учешће жена у јавном животу заједнице и процесима одлучивања о свим питањима важним за локалне заједнице? Да ли на локалном нивоу предузимате мјере и програме како би се побољшало учешће и видљивост доприноса, потреба и интереса жена на селу у локалној заједници? Општи налаз: Учешће жена са села у активностима заједнице, јавном животу и процесима одлучивања је веома мало или не постоји, усљед традиције, стереотипа о положају жена, економске овисности, економске неразвијености и неспремности друштва и локалних заједница да обезбиједе бољи положај жена на селу. Општина Градишка је у достављеном упитнику предложила и одређене мјере за унапређење положаја жена: побољшати образовни ниво жена на селу, као и економски положај; побољшати социо-економски статус (помоћ у кредитирању самосталних дјелатности); укључити жене у модерне технолошке процесе обраде земље и слично; обавезна здравствена заштита, дјечији доплатак за сву дјецу на селу, пензија за тежак сељачки рад који је несигуран и друштвено маргинализован; већа социјална сигурност сеоских домаћинстава и сензибилизација руралног становништва о еколошкој заштити. 3.4 Налази анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) Женске невладине организације које дјелују на селу, односно у руралним подручјима, су посебно значајан феномен који је далеко од фокуса јавности. Оформљавање оваквих удружења настаје, прије свега, из потреба у локалној заједници, потребе за дружењем и социјалним контактима који су на селу веома ограничени, што касније прераста у организоване напоре за побољшање живота на селу, економско оснаживање жена и њихових породица, те низ алтруистичких и хуманитарних активности које удружења предузимају. Иако се нека од њих баве традиционалним пословима и чувају и његују културно насљеђе, што се може доживљавати као назадно или, насупрот томе, наглашава као једино прикладно за жене (од стране општег ретрадиционализованог јавног мњења), ове жене стварно утичу на веома важне промјене у локалној заједници јер, прије свега, оснажују саме жене као носитељке друштвених промјена и тиме носе еманципаторни потенцијал, који је користан и за њих саме, за њихове породице и за заједницу у цјелини. Показало се да еманциповање и јачање ових жена има позитивне посљедице на локалну заједницу, да су оне покренуле многе битне пројекте и промјене и рјешавање проблема који су годинама били евидентни али није постојало иницијативе како би се рјешавали Ова запажања су у сагласности са налазима истраживања о сеоским женским организацијама у Војводини (Blagojević, 2008). Иначе, литература на тему рода и сеоских подручја је веома обимна и бројна у глобалним оквирима, тако да смо у Библиографији дали неке изворе који могу бити корисни свима онима који су заинтересовани за ову област и послужити као путоказ за даља проучавања. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 41

43 Веома је битно за ова удружења постојање одређеног лидерског потенцијала појединачних жена, које су спремне преузети терет вођења у условима економског и културног вакуума на селу, али и које су спремне борити се против постојећих родних стереотипа који озбиљно спречавају жене да се баве активностима ван својих породица и домаћинстава. Напомињемо посебно да и женске невладине организације из градских подручја имају активности усмјерене на жене на селу, тако да су њихова искуства за ову анкету била релевантна. С обзиром на то да је у досадашњим анализама које су биле подлога за израду различитих стратегија и програма за пољопривреду и рурални развој било занемарљиво мало учешћа и гласа самих жена на селу, па тако ни могућности да искажу своје потребе и интересе, паралелно са анкетом за локалне органе власти, спроведена је и анкета о положају жена за невладине организације које дјелују у Републици Српској, у урбаним и руралним крајевима. Гендер центар РС је организацијама такође ставио на располагање и пружио стручну и савјетодавну помоћ на њихово тражење за потребе попуњавања упитника. За достављање упитника одређен је рок од мјесец дана, што је било сасвим довољно за благовремено прикупљање и анализу података, на основу досадашњих искустава, рада на пројектима и редовним активностима, одржавања фокус група са женама које живе на селу и на друге начине, према процјени саме организације. И ова анкета је имала двојаку улогу: сазнајну улогу кроз прикупљање података и ставова, као и едукативну улогу у смислу информисања и размишљања о сложености питања положаја жена на селу. У предвиђеном року, упитник је доставило 7 од 28 невладиних организација из различитих крајева Републике Српске (одзив 25%), на основу чијих одговора смо сумирали налазе које ћемо представити. Отворено је питање због чега остала удружења нису доставила одговоре на упитнике, а могући разлози су: колективни годишњи одмори (које удружења имају током љетног периода), али и могућа смањена активност која увелико зависи од веома често недовољних средстава за рад, који су демотивишући фактор за удружења да се залажу за питања која су од њиховог интереса. Можемо рећи да је још увијек уопштено недовољно развијена комуникација владиних институција и невладиних организација и да постоји генерална апатија да уопште може доћи до позитивних промјена у било којој области. Овом приликом ипак нарочито желимо нагласити велику заинтересованост удружења за питања унапређења жена на селу, која је исказана на семинару Гендер центра Републике Српске Родно одговорно буџетирање сектор пољопривреде и руралног развоја, одржаног у јуну године, када је запажен изузетно велики одзив жена из удружења. Изјаве неколико учесница одржаног семинара су најбољи показатељ њихове заинтересованости: Корисно је да се информишемо о раду свих нас и да што више повезујемо. Веома значајна тема и информације које смо добиле и размијениле. Треба осигурати континуитет. Велики допринос промоцији проблема родне осјетљивости у свим сегментима друштва Републике Српске. Све је било супер, молимо вас да нас не заборавите. Мислим да је ово прави а и први корак да сазнамо шта можемо у већ постојећим условима урадити за економско оснаживање жена и проширивати те могућности. 42 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

44 Драго ми је увидјети да постоје институције које се јако успјешно баве овом проблематиком у Републици Српској, као и да постоји заинтересованост првенствено удружења из руралних подручја, да ураде нешто на овим питањима. Надам се да ће бити више састанака са приједлозима који ће побољшати стање у овој области. Радо ћемо се одазвати сваком позиву. Семинар изузетно квалитетан, треба наставити континуирани рад. На основу достављених упитника, може се закључити да ставови и мишљења изнесени од стране невладиних организација представљају општи утисак о аспектима и проблемима положаја жена на селу, јер су оне веома прецизно дефинисале кључне проблеме које су уочиле на терену радећи са овим групама жена. Оне су изузетно свјесне неповољног положаја жена на селу и потребе да се он мијења на боље у правцу развоја локалне заједнице у цјелини, али ова удружења су генерално маргинализована и недовољно подржана од стране институција. Тамо гдје постоји добра сарадња удружења са локалним властима, постоје изузетни примјери унапређења живота у заједници. Налази су представљени према питањима како слиједи Шта сматрате кључним питањима и проблемима за живот жена на селу? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Положај жена на селу је изузетно тежак, због сиромаштва, патријархалне традиције, велике оптерећености бројним пословима у кући и на имању који нису препознати, нити признати, због лошег квалитета живота и уопштено немоћи или врло ограничене могућности да учествују у доношењу било каквих одлука које их се тичу. 2. Који су, по Вашем мишљењу, основни узроци тих проблема које сте навели? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Основни узроци леже у патријархалној традицији, јаком обичајном праву, великом броју обавеза жена и сиромаштву села, са једне стране, али и у недостатку стратешких и системских рјешења да се положај жена на селу побољша. 3. По Вашем мишљењу, колико процјењујете оптерећеност жена радом у домаћинству који није вреднован? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Жене на селу су вишеструко оптерећене неплаћеним радом, који укључује послове из домена економије бриге (кућни послови, брига о дјеци, о старима и изнемоглима и болеснима, брига о домаћинству) али и послове који се традиционално сматрају мушким пословима. За ове послове не остварују никакве бенефиције (накнаду, здравствено и пензијско осигурање) што ствара велике проблеме у старости, када изгубе физичку способност. 20 Појединачни одговори на питања из упитника наведени су у Прилогу бр. 4. Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 43

45 4. Да ли имате сазнања о посебним програмима и/или подстицајима који су усмјерени на жене на селу и који су то програми/подстицаји? Да ли сте користили те програме и подстицаје? Ако нисте, зашто? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Програми за жене на селу су били и данас су појединачни и углавном кроз рад неких микрокредитних организација (са малим и скупим кредитима, али женама на селу готово једино доступним средствима за започињање било каквог посла) и страних донатора (донације стоке или перади, организовање курсева и слично). О могућности за коришћење подстицаја Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, удружења жена готово и не знају, што указује на потребу њиховог сталног информисања о постојећим и будућим мјерама. 5. Да ли сте упознати са мјерама предвиђеним Стратегијом развоја пољопривреде и Стратегијом руралног развоја Републике Српске? Ако сте упознати, на који начин ће, по Вашем мишљењу, ове стратегије утицати на положај жена на селу? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Мишљења удружења су подијељена. Нека од њих нису упозната са стратегијама (доступне су на страницама Министарства на порталу Владе), нити су укључивана у њихово креирање, а она удружења која су упозната са овим документима сматрају да има простора за унапређење положаја жена, мада нису сигурне у знатно побољшање. 6. По Вашем мишљењу, шта би требало да учине ентитетске, а шта локалне власти, ради унапређења положаја жена на селу? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Од највеће важности је препознавање и пуно признање улоге жена на селу у развоју локалних заједница, освјешћивање и едукација, као и њихово пуно укључивање у све фазе планирања, спровођења и оцјене развоја и у доношење свих одлука. 7. По Вашем мишљењу, у којим занимањима и подручјима (укључујући традиционалне и модерне), жене на селу треба да имају веће могућности остваривања својих потенцијала? Да ли бисте некима од њих дали предност и зашто? Детаљно опишите и образложите. Општи налаз: Потенцијал жена на селу и њихово економско оснаживање удружења виде кроз производњу здраве хране, љековитог биља, сеоски туризам, домаћу радиност и његу културне баштине. За реализовање ових могућности неопходна је едукација и удруживање, те подршка локалних и ентитетских власти. 8. У којој мјери оцјењујете укљученост жена у свакодневне процесе који се одвијају у непосредној локалној заједници? Општи налаз: Жене су нимало или врло мало укључене у процесе у локалним заједницама, а неразумијевање средине и локалних власти их додатно демотивише. 9. Која су најважнија питања за удруживање жена на селу, препреке и могућности? Детаљно опишите и образложите. 44 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

46 Општи налаз: Постоји потреба за удруживањем жена на селу и на тај начин остваривањем веће утицаја у заједници, међутим, битна је и подршка локалне заједнице. 10. Како оцјењујете могућности и препреке за лидерство жена на селу? Који предуслови су потребни да се подржи лидерство жена на селу? Општи налаз: Лидерке на селу покрећу битне промјене, али се суочавају са великим друштвеним и културалним баријерама да би се реализовале као лидерке, што се може мијењати подршком друштва лидерству уопште, нарочито лидерству жена. 11. Како бисте процијенили квалитет живота на селу, и шта сматрате важним за жене на селу, у смислу њихове добробити и опстанка на селу? Општи налаз: Квалитет живота на селу је веома лош. Уколико се не промијени, жене ће напустити села. 3.5 Основне карактеристике неповољног положаја жена на селу На основу свега наведеног, основне карактеристике неповољног положаја жена на селу су: 1. У погледу демографског опстанка Жене на селу су кључни фактор за оживљавање села и демографски раст. Њихов неповољан положај огледа се у подвредновању и игнорисању њихове улоге на селу, и с тим у вези, деценијском тенденцијом одласка младих жена са села. Уколико се њихов положај и стандард живота не промијене на боље, пријети опасност потпуног напуштања сеоских подручја. Иако се јавно прокламује рађање, женама на селу нису на располагању услуге и програми планирања породице и заштите репродуктивног здравља, што директно оповргава прокламовану бригу о наталитету. 2. У погледу економског напретка Жене на селу су вишеструко оптерећене бројним и тешким пословима из домена економије бриге и тржишне економије, и стога представљају кључни ресурс за одржање и унапређење руралне економије. Међутим, оне не остварују приходе нити бенефиције од тог рада, нити у перспективи постоји било какво рјешење овог проблема. Много жена на селу није евидентирано на тржишту рада, не воде се као незапослене, те нису укључене у статистичке податке о незапослености, нити обухваћене програмима запошљавања. Жене на селу најчешће раде на имањима својих очева, браће и мужева који су искључиво власници имања. Жене на селу се често одричу насљедства у корист мушких сродника, а врло ријетко су власнице имовине стечене у браку. Тиме су жене на селу вишеструко осиромашене у односу на мушкарце. 3. У погледу квалитета живота и приступа основним услугама и инфраструктури Квалитет живота на селу је веома лош, а приступ услугама и инфраструктури такође је недостатан, у неким руралним крајевима и не постоји, нарочито за жене. Јавни саобраћај, водоснабдијевање, Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској 45

47 електрична мрежа, информационе и комуникационе технологије, нове производне технологије и друге предности урбаних средина, за сеоске средине представљају велику препреку. У овом смислу, нарочито истичемо важност образовања и обука, које је веома често због претходно поменутих препрека за жене недоступно и недовољно, чиме се перпетуира њихов тежак положај и не стварају нове могућности изласка из сиромаштва и развоја села у цјелини. Изложеност насиљу је вишеструко озбиљан проблем, и за саме жене и за друштво у цјелини, а заштита жена на селу од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља је у цјелини недовољна. 4. У погледу учешћа на доношење одлука, социјалне укључености и утицаја на развој сеоских заједница Жене на селу су маргинализована група у нашем друштву и њихова улога је занемарена. Жене на селу нису довољно укључене у националне и локалне планове и програме руралног развоја. Свакодневни допринос жена у локалном развоју заједнице премало се цијени и оне немају довољно простора и могућности за учешће у одлучивању. Подршка удруживању и лидерству жена на селу је изузетно мала или не постоји, што ствара велику препреку за њихово организовање и формирање критичне масе за артикулисање потреба и интереса жена на селу, те адекватан утицај на све процесе у локалним заједницама који их се тичу. 46 Кључни проблеми и питања положаја жена на селу у Републици Српској

48 04 Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској Из обавеза према важећим нормативно-правним стандардима, проведених опсежних студија, анализа и анкета, те стварних потреба жена на селу у Републици Српској, проистичу сљедећи закључци и препоруке: 1. Положај жена на селу у Републици Српској је изразито тежак и неповољан и захтијева хитне мјере и програме за његово унапређење. 2. Мјере за побољшање положаја жена на селу треба да буду дио операционализације Стратегије руралног развоја Републике Српске, у блиској сарадњи Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Гендер центра, других министарстава у Влади Републике Српске, локалних заједница и невладиних и других удружења и организација. У ову сврху, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Гендер центар ће иницирати израду Акционог плана за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској, који ће бити саставни дио Стратегије руралног развоја. 3. Препоруке мјера за Акциони план треба да садрже, али да се не ограниче на мјере: 1. За побољшање услова и положаја жена на селу: 1.1 Побољшати опште животне услове за жене на селу, нарочито у погледу становања, санитарних услова, електричне енергије, снабдијевања водом, саобраћаја и комуникација. 1.2 Омогућити женама и дјевојчицама на селу доступност образовању и стручном усавршавању и избору занимања. 1.3 Подстицати предузећа која улажу у сеоска подручја и женама нуде квалитетно запослење, подстицати предузетништво жена на селу и пројекте унапређења пољопривредне производње, руралног развоја и руралног туризма, запошљавања и самозапошљавања жена на селу. 1.4 Побољшати доступност финансијским услугама, кредитима и зајмовима за жене на селу. Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској 47

49 1.5 Обезбиједити савремене услуге здравствене заштите за жене на селу, укључујући заштиту репродуктивног здравља, његу трудница и породиља, услуге и савјетовања о о планирању породице, и друге здравствене потребе жена на селу. 1.6 Промовисати складно партнерство мушкараца и жена и охрабривати мушкарце да равноправно са женама дијеле одговорности у вези са домаћинством и бригом о дјеци и породици. 1.7 Обезбиједити заштиту жена на селу од насиља заснованог на полу, нарочито од насиља у породици и спроводити програме спречавања ових облика насиља који нарочито погађају жене и дјецу. 1.8 Омогућити културне садржаје на селу, као и бављење спортом и рекреацијом, што доприноси општем благостању и бољем квалитету живота на селу. 1.9 Осигурати женама на селу приступ информационим и комуникационим технологијама и омогућити женама и дјевојчицама на селу да буду информисане о свим питањима која их се тичу. 2. За дугорочно унапређење равноправности полова и положаја жена на селу и унапређење развоја села у цјелини: 2.1 Ускладити све законе и друге прописе који регулишу или имају непосредни или посредни утицај на област пољопривреде и руралног развоја и развој сеоских подручја са обавезујућим нормативно-правним стандардима за равноправност полова. 2.2 Захтијевати да жене буду стално укључене у доношење свих одлука које се односе на развој села, побољшање квалитета живота на селу и смањење сиромаштва, како би потребе, приоритети и интереси жена били равноправно уважавани. 2.3 Омогућити друштвено признање неплаћеног и добровољног рада жена као важног удјела у бруто друштвеном производу и вредновати допринос жена на селу у развоју сеоских подручја. 2.4 Подржавати удруживање жена у организације, задруге, солидарне групе, кооперативе и друге облике удруживања, чиме се подстиче општи напредак локалних заједница. 2.5 Промовисати равноправност жена и мушкараца и промјене штетних стереотипа о родним улогама, који озбиљно спречавају жене да имају исте могућности и шансе да остварују своја људска права, као што су права на доношење одлука, образовање, власништво над имовином, вредновање њиховог рада, опште благостање, живот без насиља и друга права. 2.6 Подсјетити на важност уградње равноправности полова у стратегије, политике и акционе планове за развој локалних заједница и сеоских подручја, јер је равноправност полова кључна за одрживи развој друштва у цјелини, па тако и на локалном нивоу и у сеоским подручјима. 2.7 Захтијевати да се приликом планирања, извршења и контроле јавних буџета води 48 Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској

50 рачуна о равноправности полова и да се више пажње посвети програмима за развој сеоских подручја, те да програми буду намијењени за посебне потребе жена у тим подручјима. 2.8 Све податке водити разврстане по полу, чиме се повећава видљивост питања, потреба и интереса жена и мушкараца, тражити да се неплаћени рад жена укључи у званичне статистике, те развијати знања о положају жена на селу на којима ће се заснивати исправне одлуке у вези са програмима и политикама за унапређење њиховог положаја. 2.9 Посебну пажњу усмјерити на потребе вишеструко дискриминисаних група, као што су жене с инвалидитетом, жене жртве насиља, припаднице националних мањина, жене избјеглице и жртве других облика дискриминације. На основу представљене Информације о положају жена у руралним срединама у Републици Српској, дана године Влада Републике Српске је донијела закључак којим усваја Информацију и задужује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Гендер центар Републике Српске да у плановима рада за годину планирају израду Акционог плана за унапређење положаја жена на селу у Републици Српској, који ће бити саставни дио операционализације Стратегије руралног развоја Републике Српске Информацију је након тога разматрала и усвојила Народна скупштина Републике Српске и дана године донијела сљедеће Закључке: 1. Стратешки план руралног развоја проводити на начин да су жене на селу и удружења жена укључени у све оперативне активности, укључујући, али не ограничавајући се на учешће у одлучивању, финансирању, спровођењу и надзору над примјеном овог плана. У индикаторе за праћење резултата проведених мјера и активности, у оквиру Стратешког плана руралног развоја, укључити показатеље учешћа и користи за жене и мушкарце. 2. У Акциони план за унапређење положаја жена на селу у Републици Српској, који ће се донијети као привремена посебна мјера у оквиру Стратешког плана руралног развоја Републике Српске, посебно укључити активности усмјерене на: законодавне и административне мјере и реформе ради успостављања равноправног власништва над земљом жена, чланица пољопривредних газдинстава и домаћинстава; увести као обавезан критериј за додјелу повластица, грантова и кредита, сагласност и изјаву жена као супруга и чланица пољопривредних газдинстава и домаћинстава; повећати подстицаје за женска удружења на селу, домаћинства и пољопривредна газдинства која воде жене; интензивирати различите програме обука за удружења жена на селу и жене на селу; Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској 49

51 увести посебне кредитне програме и лакши приступ кредитима за жене које живе на селу и баве се пољопривредном производњом и руралним развојем, као и другим облицима привређивања на селу, укључујући, али не ограничавајући се на сеоски туризам, производњу и прераду љековитог биља, производњу здраве хране, очување културне баштине, производњу и прераду млијека, рибогојство итд. 3. Народна скупштина Републике Српске обавезује сва ресорна министарства у Влади Републике Српске, укључујући, али не ограничавајући се на ресоре здравља, социјалне заштите, образовања, културе, саобраћаја и веза, урбанизма, трговине и туризма, индустрије, енергетике и развоја, да у своје годишње и средњорочне програме рада и буџете, почевши од године, уграде циљеве и мјере за побољшање и унапређење положаја жена на селу и отклањање кључних препрека које су у Информацији о положају жена у руралним срединама у Републици Српској идентификоване. 4. Ови закључци ступају на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Ови закључци објављени су у Службеном гласнику Републике Српске, број 109/09, од године. На овај начин, јасно је исказана политичка воља и утемељено је будуће дјеловање институција Републике Српске на унапређењу положаја жена на селу. Да би се оствариле видљиве и трајне промјене које ће имати утицај на живот и положај жена на селу, у ове процесе морају бити укључени сви друштвени актери, од највиших нивоа власти, до локалних заједница и самих сеоских жена. Улога мушкараца је такође важна, јер они дијеле исте потребе са женама: жељу за друштвеном сигурношћу, спречавањем дискриминације и насиља, економским и друштвеним напретком. Сматрамо да најбоље резултате даје истовремено унапређење друштвене свијести и жена и мушкараца, које мора тећи паралелно са структуралним промјенама и побољшањима у квалитету живота и стварању нових развојних могућности у оквиру одрживог развоја. Овакве врсте промјена не могу се очекивати преко ноћи и пут до њих није једноставан ни лаган. Међутим, ове промјене су дубоко утемељене у правди и правима свих људских бића да живе достојно и да у пуној мјери остваре своје људске потенцијале на добробит читавог друштва. Живот нових генерација у Републици Српској треба да буде заснован на овим универзалним хуманим принципима. 50 Закључци и препоруке за побољшање положаја жена на селу у Републици Српској

52 ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007) Уједињени народи А/РЕЗ/62/136 Незванични превод Шездесет друга сједница Тачка дневног реда 63 (а) Генерална скупштина Дистрибуција: Општа 12. фебруар Резолуција усвојена од стране Генералне скупштине (о извјештају Трећег одбора (А/62/433 (Дио II)) 62/136 Унапређење положаја жена на селу Генерална скупштина, Позивајући се на своје резолуције 56/129 од децембра године, 58/146 од 22. децембра године и 60/138 од 16 децембра године, Позивајући се, такође, на важност проблема жена на селу обухваћеним у иновативним стратегијама за унапређење положаја жена из Најробија, Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију усвојеним на Четвртој свјетској Конференцији о женама, као и у документима који су настали као резултат Двадесет треће специјалне сједнице Генералне скупштине под називом ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007) 51

53 Жене 2000-те: Равноправност полова, развој и мир за двадесет први вијек, укључујући и извјештај о проведби тих резултата и њихову процјену, те у Конвенцији о укидању свих облика дискриминације жена, Надаље, позивајући се на Миленијумску декларацију, којом су земље чланице изразиле одлучност да, међу осталим, промовишу равноправност полова и оснаживање жена као дјелотворна средства за сузбијање сиромаштва, глади и болести и подстицање развоја који је заиста одржив, те на резултат Свјетског самита из године, којим су такође изразиле одлучност да промовишу равноправност полова и укину увријежену дискриминацију на основу пола, тиме што ће предузети све што је неопходно за одлучну акцију, Поздрављајући Декларацију усвојену од стране Комисије за положај жена на њеној Четрдесет деветој сједници, у контексту извјештаја и процјене проведбе Пекиншке декларације и Платформе за акцију, као и резултата Двадесет треће специјалне сједнице Генералне скупштине, Имајући у виду пажњу која се посвећује положају аутохтоних сеоских жена у Декларацији о правима аутохтоних народа Уједињених нација, Цијенећи напоре релевантних агенција Уједињених нација, фондова и програма, нарочито Организације за образовање, науку и културу УН-а, у промовисању образовања за све, који посебну пажњу посвећују дјевојчицама и женама на селу, Поздрављајући консензус са Међународне конференције о финансирању за развој из Монтереја, као и Декларацију о одрживом развоју из Јоханесбурга и План проведбе са Свјетског самита о одрживом развоју ( Јоханесбуршки план проведбе ), када су владе биле позване да уграде родну перспективу у развој на свим нивоима и у свим секторима, Поздрављајући, такође, министарску декларацију из године у сегменту посебне сједнице Економског и социјалног вијећа на вишем нивоу, која је усвојена 2. јула године, а која је истакла потребу да рурални развој буде саставни дио националних и међународних политика и активности и програма система Уједињених нација и која налаже оснаживање улоге сеоских жена на свим нивоима руралног развоја, укључујући доношење одлука, Позивајући се на Свјетски самит о Информатичком друштву, који је одржан у Женеви године и Тунису године, као и на програм рада у Тунису за Информатичко друштво који је усвојен од стране Свјетског самита у години, а који реафирмише посвећеност изградњи капацитета у информатичкој и комуникацијској технологији за све и изградњи поуздања за кориштење информатичке и комуникацијске технологије код свих, укључујући жене, аутохтоне народе и удаљене и руралне заједнице, Препознавајући важност улоге и доприноса жена на селу, укључујући и аутохтоне женске групе, у оснаживању пољопривредног и руралног развоја, те унапређивању сигурности хране и искорјењивању сиромаштва на селу, Указујући поново на чињеницу да је искорјењивање сиромаштва највећи глобални изазов с којим се свијет данас суочава, те на нужни захтјев за одрживим развојем, нарочито у земљама у развоју, истовремено препознавајући да су управо руралне области земаља у развоју пребивалиште огромне већине сиромашних људи у свијету, Препознавајући допринос породици и заједници старијих жена на селу, нарочито у случајевима гдје су остављене због миграције других одраслих чланова или као резултат других социо- 52 ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007)

54 економских фактора да преузму бригу о дјеци, о домаћинству и одговорност за пољопривредне активности, Понављајући захтјев за правичном глобализацијом и потребом да се развој преведе у искорјењивање сиромаштва, и за жене на селу, те у том смислу поздрављајући одлучност да се проведе циљ потпуног и продуктивног запошљавања и доличног посла за све, укључујући и жене на селу, као један од главних циљева релевантних националних и међународних политика и националних развојних стратегија, као и стратегија за искорјењивање сиромаштва, Препознавајући хитну потребу да се предузму одговарајуће мјере које имају за циљ даље унапређивање положаја жена на селу, Генерална скупштина 1. Посвећује пажњу Извјештају Генералног секретара, 2. Охрабрује земље чланице, у сарадњи са организацијама Уједињених народа и цивилним сектором, да сходно томе истрају у својим напорима да постигну резултате, те осигурају интегрисано и координирано поштивање захтјева са конференција Уједињених народа и самита, укључујући и њихове извјештаје, као и да посвете већу пажњу побољшању положаја жена на селу, укључујући аутохтоне женске групе, у њиховим националним, регионалним и глобалним развојним стратегијама тиме што ће, међу осталим: Креирати повољну климу за побољшање положаја жена на селу и осигурати систематично посвећивање пажње њиховим потребама, приоритетима и доприносима, укључујући и појачану сарадњу и родну перспективу, те осигурати њихово пуно учешће у развоју, проведби и даљем праћењу макроекономских политика, укључујући и развојне политике и програме и стратегије за искорјењивање сиромаштва, као и документе за искорјењивање сиромаштва ако их има, у складу са усвојеним развојним циљевима на међународном нивоу, укључујући и Миленијумске развојне циљеве; Радити на политичком и социо-економском оснаживању жена на селу и подржавати њихово пуно и равноправно учешће у доношењу одлука на свим нивоима, као и пружати подршку кроз афирмативну акцију, гдје је одговарајуће, за женске организације, синдикате или друга удружења и групе цивилног друштва које промовишу права жена на селу; Промовисати консултације са женама на селу и њихово учешће, укључујући аутохтоне женске групе и жене са инвалидитетом, у изради, развоју и проведби програма за остваривање равноправности полова и руралног развоја и стратегија кроз њихове организације и мреже; Осигурати да се перспективе жена на селу узимају у обзир, као и да и оне учествују у изради, спровођењу, праћењу и оцјени политика и активности које се односе на хитне интервенције, укључујући и природне катастрофе, хуманитарну помоћ, изградњу мира и пост-конфликтну изградњу, те у том погледу предузети одговарајуће мјере за укидање свих облика дискриминације сеоских жена; Уградити родну перспективу у израду, спровођење, праћење и оцјену развојних политика и програма, укључујући и буџетске политике, на начин да се посвети већа пажња потребама жена на селу, како би се осигурало да и оне имају користи од политика и програма усвојених у свим сферама и смањио несразмјерно велики број сеоских жена које живе у сиромаштву; ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007) 53

55 Улагати и јачати напоре како би се задовољиле основне потребе жена на селу кроз побољшану доступност и приступ кључним сеоским инфраструктурама и њихово кориштење, као што су енергија и саобраћај, изградња капацитета и мјере за развој људских ресурса, те обезбиједило сигурно и поуздано оснабдијевање водом и санитарије, програми исхране, програми смјештаја који се могу приуштити, програми за образовање и описмењавање и мјере за здравље и социјалну подршку, укључујући и област сексуалног и репродуктивног здравља и лијечење заштиту и подршку код ХИВ/АИДС-а; Рјешавати специфичне здравствене потребе жена на селу и предузимати конкретне мјере за јачање и осигуравање приступа највишим могућим стандардима здравствених услуга за жене на селу, укључујући у те потребе и сексуално и репродуктивно здравље, као што је здравствена њега трудница и породиља, хитна акушерска помоћ, информисање о планирању породице и повећање знања, свијести и подршке за спречавање сексуално преносивих болести, укључујући и ХИВ/АИДС; Израдити и спроводити националне политике које промовишу и штите уживање свих људских права и основних слобода за жене и дјевојчице на селу, и креирати такву климу која неће дозволити кршење њихових права, укључујући насиље у породици, сексуално насиље, као и све друге облике насиља на основу пола; Осигурати да се води рачуна о правима старијих жена на селу у погледу равноправног приступа основним социјалним услугама, одговарајућој социјалној заштити/мјерама социјалне заштите, равноправном приступу економским ресурсима и контроли над њима, као и у погледу оснаживања старијих жена кроз приступ финансијским услугама и услугама инфраструктуре, с посебним акцентом на подршку старијим женама, укључујући и аутохтоне женске групе, које често имају слабији приступ ресурсима и које су често угроженије; Израдити специфичне програме подршке и савјетодавних услуга за промовисање економских вјештина сеоских жена за банкарске услуге, модерне трговачке и финансијске процедуре и осигуравање микрокредита и других финансијских и пословних услуга за већи број жена на селу, посебно за она домаћинства чији су носиоци жене, ради њиховог економског оснаживања; Мобилисати ресурсе, укључујући оне на националном нивоу и оне кроз званичну развојну помоћ, за побољшање приступа жена постојећим штедним и кредитним шемама, као циљане програме који осигуравају женама финансијска средства, знање и инструменте за јачање њихових економских капацитета; Уградити веће могућности за запошљавање сеоских жена у све међународне и националне развојне стратегије и стратегије за искорјењивање сиромаштва, укључујући тиме, међу осталим, ширење могућности за запошљавање ван пољопривреде, побољшавање радних услова и повећање приступа производним ресурсима; Предузети кораке како би се обезбиједило да се призна неплаћени рад жена и њихови доприноси производњи на фарми и изван фарме, укључујући и остваривање прихода у неформалном сектору, подржати запошљавање сеоских жена ван пољопривреде, побољшати радне услове и појачати њихов приступ производним ресурсима; 54 ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007)

56 Промовисати програме који ће омогућити женама и мушкарцима на селу да ускладе своје радне и породичне одговорности и охрабривати мушкарце да равноправно са женама дијеле одговорности у вези са домаћинством и бригом о дјеци; Размотрити усвајање, гдје је то могуће, националних закона за заштиту знања, иновација и пракси жена у аутохтоним и локалним заједницама које се односе на традиционалне лијекове, биодиверзитет и аутохтоне технологије; Ријешити недостатак благовремених и поузданих података разврстаних по полу, укључујући и јачање напора да се женски неплаћени рад укључи у званичне статистике, те развијати систематску и компаративну истраживачку базу података о женама на селу на којима ће се заснивати одлуке у вези са програмима и политикама; Израдити и ревидирати законе како би се осигурало да, тамо гдје је у питању приватно власништво над земљом и имовином, жене на селу имају пуно и подједнако право да посједују земљу и друге видове имовине, укључујући и то да кроз право о насљеђивању, те кроз предузимање административних реформи и других неопходних мјера, жене добију исто право као и мушкарци на кредит, новчана средства, одговарајуће технологије и приступ тржиштима и информацијама; Подржати родно освијештен образовни систем који уважава специфичне потребе сеоских жена ради укидања родних стереотипа и дискриминаторне тенденције које се одражавају на њих; 3. Позива Комисију за положај жена да настави посвећивати дужну пажњу положају жена на селу у разматрању својих приоритетних тема; 4. Тражи од релевантних организација и органа система Уједињених народа, посебно оних који се баве питањима развоја, да својим програмима и стратегијама рјешавају специфичне потребе жена на селу и пруже подршку у њиховом оснаживању; 5. Истиче потребу да се идентификују најбоље праксе које осигуравају да жене на селу имају приступ и пуно учешће у информационим и комуникационим технологијама, као и праксе које рјешавају приоритете и потребе жена и дјевојчица на селу као активних корисница информација и осигуравају њихово пуно учешће у изради и спровођењу глобалних, регионалних и националних стратегија о информационим и комуникационим технологијама; 6. Охрабрује земље чланице, Уједињене народе и релевантне организације њиховог система да осигурају да се потребе жена на селу укључе у интегрирани процес наставка рада након главних конференција и самита у економској и социјалној области, нарочито у вези са Миленијумским самитом, Свјетским самитом о одрживом развоју, Међународном конференцијом о финансирању за развој, даљем раду у оквиру Међународне конференције о финансирању за одрживи развој ради извјештавања о проведби Консензуса из Монтереја, која треба да одржи у Дохи, у другој половини године, Извјештајем и процјеном постигнућа у проведби свих обавеза садржаних у Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију, као и резултатима Двадесет треће специјалне сједнице Генералне скупштине и Свјетског самита из године; 7. Апелује на земље чланице да узму у обзир закључне коментаре и препоруке Комитета за укидање свих облика дискриминације жена у вези са њиховим извјештајима Комитету ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007) 55

57 када формулишу политике и израђују програме усмјерене на побољшање положаја жена на селу, укључујући и оне који треба да се израде и спроведу у сарадњи са релевантним међународним организацијама; 8. Доноси одлуку да ће 15. октобар бити званично прокламован као Међународни дан жена на селу и обиљежавати се сваке године; 9. Захтијева да Генерални секретар поднесе извјештај о спровођењу ове резолуције Генералној скупштини на њеној Шездесет четвртој сједници. 56 ПРИЛОГ БР. 1 Резолуција 62/136 Унапређење положаја жена на селу (2007)

58 ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу ПРЕПОРУКА 1321 (1997) 21 о побољшању положаја жена на селу 1. Скупштина се позива на своју Препоруку 1296 (1996) о Европској повељи за сеоска подручја и Препоруку 1269 (1995) о постизању стварног напретка у правима жена од 1995, као и на Свјетски самит о друштвеном развоју (Копенхаген, марта 1995) и на Пекиншку декларацију и Платформу за акцију, усвојену на Четвртој свјетској конференцији о женама (Пекинг, септембра 1995). 2. Друштво уопште, чак и саме жене на селу, увелико подвреднују и често потпуно игноришу улогу жена у одржавању и развоју живота на селу са својим богатим и разноликим културним насљеђем и традицијама. 21 Текст усвојен од стране Сталног одбора, који дјелује у име Скупштине, 19. марта Види Док. 7735, извјештај Одбора за пољопривреду и рурални развој, извјештај поднијели: гђа Јохансон и г. Коркеаоја. ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу 57

59 3. Жене на селу, а нарочито на пољопривредним газдинствима, увијек су биле невидљива радна снага. Премало је учињено на пуном признању улоге жена у сеоским домаћинствима и сеоској заједници правно, економски, технолошки и статистички. 4. Пуно препознавање улоге жена у руралном развоју би увелико допринијело просперитету села и нарочито помогло одрживом руралном развоју у сиромашнијим земљама и регијама свијета. 5. Рад жена на подизању дјеце и вођењу (сеоског) домаћинства треба да буде у пуној мјери препознат као рад који има своју вриједност и као услов за друге послове, и треба да буде узиман у обзир у статистикама. За овај рад треба да постоји накнада. 6. Ради јачања породице и сеоског домаћинства, родитељи дјеце предшколског узраста треба да имају слободан избор између смјештаја дјеце у обданишта или да примају мјесечни износ новца по дјетету који одговара трошковима чувања дјетета у обданишту. 7. Морају се подстицати политике којима се привлаче жене и дјевојчице да остану на селу јер политике које воде њиховом одласку са села ће у коначници резултирати у потпуном напуштању сеоских подручја. 8. Положај жена у сеоским регијама у европској привреди у транзицији је посебно тежак проблем због разарања пређашњих друштвених и економских структура. 9. Сходно томе, Скупштина препоручује Одбору министара да: i. у свој програм рада са владама укључи посебне активности од значаја за жене на селу; ii. iii. покрене овај рад сазивањем конференције на којој ће се анализирати положај жена у сеоским подручјима, позивајући представнике/це организација са посебним интересима и знањима у овој области, са циљем да се идентификују приоритетна подручја у којима су неопходне позитивне акције. Парламентарна скупштина и Конгрес локалних и регионалних власти Европе треба да сарађују на овом послу; позове владе земаља чланица, владе земаља са посебним статусом госта или посматрача у Скупштини, Европској унији, Организацији за економску сарадњу и развој и Уједињеним народима да: A. Унаприједе статистичке податке и информације i. побољшају прикупљање, анализу и ширење података, разврстаних по полу и мјесту становања и за земље западне Европе и за земље централне и источне Европе, унутар оквира главног статистичког информационог система (као што је Еуростат); ii. развијају нове (и поредбене) концепте, дефиниције и стандарде економских индикатора како би се ускладила већа видљивост и промовисало боље разумијевање релативних економских доприноса жена и мушкараца кроз плаћени и неплаћени рад и у формалном и у неформалном сектору сеоских економија; 58 ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу

60 iii. iv. обезбиједе програме обука о родној равноправности за статистичаре и друге кориснике и произвођаче статистике, са посебним нагласком на природу и контекст активности жена на селу (различити послови у вођењу домаћинства, бризи о дјеци, различити пољопривредни послови итд); спроведу истраживање како би идентификовали начине на које економске, политичке и друштвене реформе различито утичу на различите дијелове становништва (на основу мјеста становања, пола, животне доби, економског статуса, расе, етничке припадности итд); v. промовишу учешће у истраживањима и методологији прикупљања података у селима како би се попуниле празнине и недостаци у статистичким подацима. Б. Повећају учешће жена у одлучивању i. креирају окружење које подстиче повећано учешће сеоских жена на форумима на којима се доносе одлуке, путем обезбјеђивања услуга за бригу о дјеци на састанцима и одржавања састанака у вријеме које одговара породичним обавезама; ii. iii. iv. развијају и промовишу обуке личних вјештина за сеоске жене о лидерству, јавном наступу, одлучивању и изражавању властитих ставова; креирају нове канале који ће омогућити женама да утичу на процесе доношења одлука промовисањем партиципаторног приступа и укључивањем женских група и удружења у процесе одлучивања на свим нивоима; подстичу дијалог и изградњу веза између локалних женских удружења и мрежа и организација и институција надлежних за рурални развој; v. промовишу политике афирмативне акције у надлежним министарствима, као што је пољопривреда и рурални развој. В. Ставе у приоритет интегрисани приступ равноправности i. осигурају да је родна перспектива уграђена у мандате и активности организација кроз развој конкретних акционих планова и програма; ii. iii. iv. шире информације међу организацијама/институцијама о положају жена на селу, њиховим проблемима, и неопходним стратегијама за побољшање њиховог положаја; развијају методологије којима ће се узети у обзир посебности сваког пола и потребе жена на селу у процесима планирања на свим нивоима; обезбиједе програме обука и освјешћивања за доносиоце одлука, као и за особље министарстава и владиних тијела који се баве руралним развојем, о искуствима и потребама жена на селу и важности препознавања рода у политикама и планирању руралног развоја. ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу 59

61 Г. Осигурају равноправан приступ социјалним услугама и културном оживљавању i. осигурају да жене на селу и у граду имају равноправан приступ институцијама и услугама социјалне заштите; ii. iii. промовишу и шире информације о богатом и разноликом културном насљеђу и улози жена у његовом одржању међу сеоским заједницама и градским центрима; промовишу иницијативе којима се дјевојчицама и женама на селу обезбјеђују задовољавајуће и вриједне могућности за попуњавање слободног времена. Д. Повећају учешће жена у економији 1. Рад i. прошире спектар могућности за стицање прихода за жене на селу, а нарочито за младе жене, путем обезбјеђења уравнотежене подршке за сеоске послове, укључујући рад са краћим радним временом, и пуног коришћења могућности које пружају нове комуникацијске технологије за максимално повећавање броја занимања која се могу обављати на селу (види Препоруку Скупштине 1122 (1990) о оживљавању села путем средстава информационе технологије); ii. iii. iv. промовишу предузетнице путем обезбјеђења одговарајућих обука и приступа ресурсима. Мора се олакшати и промовисати директни маркетинг и продаја фармерских производа од стране фармера и њихових супружника; развијају законодавне иницијативе којима се промовише равноправност у систему надница, укључујући флексибилне радне аранжмане, и побољшају положај жена у пољопривреди, породичним предузећима, професијама у којима преовладавају жене, и у неформалном сектору. Приход изведен из породичног пољопривредног газдинства или породичног предузећа треба да буде равноправно подијељен између супружника; успоставе одговарајући социјални статус за помажуће супруге, обезбјеђујући им њихово властито социјално и пензијско осигурање; v. повећају способности жена на селу да уђу у плаћена запослења кроз унапређење инфраструктуре сеоских заједница, нарочито јачањем социјалних и других услуга у сеоским подручјима, као што су објекти за бригу о дјеци и бригу о старима, здравствени центри, информативни центри и библиотеке, јавни саобраћај, као и тржишне могућности; vi. vii. унаприједе приступ сеоских жена информацијама и савјетовању о могућностима запошљавања и обука преко локалних медија (ТВ, радио, штампа итд); подстичу бољу подјелу кућних и породичних обавеза и одговорности између жена и мушкараца кроз едукативне кампање у школама и заједници, и кроз законодавне иницијативе којима се обезбјеђују флексибилнији радни аранжмани и за жене и за мушкарце, без каснијег губитка прихода или статуса запослених. 60 ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу

62 2. Образовање и обуке i. успоставе локалне институције за обуке и програме у сеоским подручјима и промовишу иновативније моделе обука који ће бити усклађени са свакодневним обавезама жена, укључујући развијање курсева са краћим временом, иницијативе локалне заједнице, дописне курсеве и учење на даљину на свим нивоима образовања, путем пуног коришћења нових информационих технологија (види Препоруку Скупштине 1122 (1990)); ii. iii. промовишу обуке за жене на селу за предузетништво, сеоски туризам, агрошумарство, рибљи туризам, интегрисане методе производње као што је органска производња, као и за планирање пословања, рачуноводство, финансије и процедуре зајмова, питања у вези са порезима и маркетингом итд, али и за занимања нетрадиционална за село која се могу обављати било гдје путем употребе нове комуникационе технологије (архитектура, преводилачки послови итд); креирају и јачају локалне програме савјетовања и обука, едукативне програме и основно и више образовање за жене на селу, којима се повећава њихова свијест и приступ мање традиционалним могућностима запослења и бизниса. 3. Земља i. предузму законодавне и административне реформе којима ће се женама на селу, нарочито удатим женама, дати пуно право и равноправност у власништву над земљом; ii. ревидирају програме прерасподјеле земљишта да би се осигурала заштита за домаћинства чији је носилац жена, као и за права удатих жена на сувласништво над имовином. 4. Кредит i. ревидирају фискалне прописе за газдинства и предузећа узимајући у обзир посебне карактеристике сеоских предузећа; ii. iii. промовишу посебне кредитне програме за подршку оснивању малих предузећа женама на селу; ревидирају приступ финансијским кредитима за удате жене. ПРИЛОГ БР. 2 Препорука 1321 (1997) о побољшању положаја жена на селу 61

63

64 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 1. Да ли су жене на селу упознате са својим правима и стандардима за равноправност полова који су правно утемељени и обавезујући у БиХ и Републици Српској? Које се мјере предузимају или које су мјере предузете како би жене на селу стекле сазнања о својим правима? Сматрамо да жене из села општине Костајница нису довољно упознате са правима и стандардима за равноправност полова који су правно утемељени и обавезујући у БиХ и Републици Српској, као што је случај и у већини других средина у РС. Жене су о својим правима упознате само преко средстава информисања. (Општина Костајница) Да. (Општина Берковићи) На иницијативу НВО Форум жена из Братунца, општина је финансирала израду Стратешког акционог плана за промоцију Закона о равноправности полова у општини Братунац. У изради и имплементацији учествовали су представници/це општинске Гендер комисије и НВО општине Братунац ( Форум жена, Природа и Маја ). Промоција и дистрибуција Закона о равноправности полова и Стратешког акционог плана вршена је у свим мјесним заједницама и граду општине Братунац. У плану је израда новог Акционог плана за период (Општина Братунац) Нису. Нико се овим питањима никада није системски бавио, тако да нису ни предузимане мјере које би обезбједиле провођење политике равноправности жена. (Општина Дервента) Жене које живе на селу нису упознате са својим правима и стандардима за равноправност полова и не предузимају се никакве мјере како би жене на селу стекле сазнања о својим правима. (Општина Хан-Пијесак) Жене на селу су врло мало или никако упознате са својим правима и стандардима за равноправност полова. До сада нису предузете никакве мјере. Комисија за равноправност полова Општине Приједор је у свом Плану и Програму до краја ове године и касније предвидјела едукацију жена у руралним подручјима о упознавању са правима из дјелокруга Закона о равноправности полова. (Општина Приједор) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 63

65 Удружење жена на подручју општине не постоји, тако да на ово питање не може релевантно да се одговори. (Општина Прњавор) На подручју општине Вишеград, на селу живи претежно старије становништво, тако да жене немају довољно сазнања о стандардима за равноправност полова који су правно утемељени и обавезујући у БиХ и Републици Српској. Преко савјета мјесних заједница и НВО које се баве питањем равноправности полова (удружење жена Мост ) жене се информишу о њиховим правима. (Општина Вишеград) Одговоре на прво питање дала је референтица за мјесне заједнице: Жене на селу на подручју општине Градишка су дјелимично упознате о својим правима и стандардима. Један од начина како се упознају је њихово укључивање у органе савјета мјесне заједнице као пуноправних чланова које бивају изабране на зборовима грађана те тако имају прилику не само да се упознају него да преко свог рада у савјету мјесне заједнице одлучују о свим питањима важним за живот и рад на селу и да упознају и своје суграђанке о свим темама које се разматрају и одлукама које се доносе. (Општина Градишка) Већи број жена је упознат са правима и стандардима за равноправност, али се то у малој мјери потенцира, мало се ради на томе да би жене сазнале више о својим правима. Требало би одржавати чешће састанке, едукације гдје би учествовале и жене и мушкарци. (Општина Оштра Лука) Већина присутних жена сматра да жене на селу нису довољно информисане о својим правима. (Општина Љубиње) Жене на селу су упознате са својим правима и стандардима за равноправност полова путем медија и средстава јавног информисања. О томе се често говори и путем локалног радија. (Општина Соколац) Дјелимично. (Општина Источни Дрвар) Слабо су упознате са својим правима. (Општина Калиновик) Жене на селу мало су упознате са својим елементарним правима и стандардима за равноправност полова, а и не постоје конкретне мјере како би жене на селу стекле сазнања о својим правима. (Општина Бијељина) До сада нису предузимане одређене мјере по том питању. (Општина Шипово) Нису. (Општина Брод) Што се тиче општине Рибник, већи број жена на селу нема комплетна сазнања о правима и стандардима за равноправност полова. Као мјере које су подузете како би жене на селу стекле комплетнија сазнања о својим правима, можемо навести слиједеће: на општини Рибник постоје разна удружења жена: Удружење жена Мај, еко-етно покрет Димитор, Удружење породица са четворо и више дјеце Лав, КУД Рибник, која успостављају контакте и едукују жене на селу, а сарађују и са законодавном влашћу општине Рибник. Међутим, мишљења смо да постоји потреба да се рад ових удружења мора активирати. Поред тога, врши се информисање жена о њиховим правима преко средстава јавног информисања, затим провести иницијативу ради боље сарадње са органима мјесних заједница како би се извршило боље упознавање проблема који прате жену на селу. (Општина Рибник) 64 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

66 Не. (Општина Зворник) 2. Да ли се различито третирају удате жене, удовице, разведене жене, неудате жене, жене без дјеце на селу? На подручју општине Костајница све жене се једнако третирају и нема дискриминације по било ком основу. (Општина Костајница) Не. (Општина Берковићи) Различит третман према удатим женама, удовицама, разведеним женама, неудатим женама и женама без дјеце на селу резултат је архаичних схватања, али је мање изражен него раније због чињенице да је већина сеоског становништва за вријеме рата живјела у градској средини и била под утицајем градског менталитета. (Општина Братунац) По нашим сазнањима нема разлика у третману. (Општина Дервента) Све жене су углавном у истом положају, једино оне које воде бригу о још чланова породице су у још тежем положају (нпр. ако воде саме бригу о дјеци или некој старијој особи). (Општина Хан-Пијесак) Још увијек у руралним подручјима постоје предрасуде које су засноване на традицији о различитом третирању жена у односу на статус који се горе помиње, па су неудате жене третиране као жене без заштите у односу на удате; слично стање је и са удовицама као и са женама без дјеце. (Општина Приједор) На подручју општине Прњавор, како града тако и све 33 мјесне заједнице, не постоје разлике у третирању жена, тј. положаја жена удате, неудате, жене удовице, без дјеце. Све горе наведене су исто прихваћене од стране друштва. (Општина Прњавор) У породици су жене једнако третиране, док у заједници постоји разлика између удатих жена и удовица, разведених жена, неудатих жена и жена без дјеце, што је одлика малих средина (предрасуде). (Општина Вишеград) Одговор референтице за мјесне заједнице: Осјети се велика разлика између удатих, посебно разведених жена, те неудатих и дјевојака жена на селу без дјеце. На удатој жени је комплетно домаћинство, разведене жене имају печат малограђанске средине (сматрам да је то проблем не само у РС-у, него и у ширем региону), неудате жене најчешће имају проблем да су прешле добну границу за удају, односно да је њихов биолошки период за проширење породице завршен. Социјална радница је одговорила потврдно на ово питање. (Општина Градишка) Третирају се различито, што је у некој мјери можда и логично, а можда је и непотребно такво размишљање. (Општина Оштра Лука) Мишљење већине присутних је да се не третирају различито удате жене, удовице, разведене жене, неудате жене и жене без дјеце на селу. (Општина Љубиње) Да. (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 65

67 Да. (Општина Калиновик) Може се рећи да удовице, разведене жене, неудате жене и жене без дјеце, трпе једну врсту социјалног притиска и изолације, поготово ако су необразоване и без властитих материјалних средстава и примања. То је мање или више изражено у зависности од индивидуалне судбине и њене животне приче. (Општина Бијељина) Да, у смислу одређених повластица, социјалних помоћи, борачких и дјечијих додатака и др. (Општина Шипово) Да (Општина Брод) Различито третирање жена по томе да ли су удате жене, удовице, разведене жене, неудате жене, жене без дјеце, није присутно на општини Рибник. Свим женама на општини Рибник загарантована су једнака права како у јавној, тако и у приватној сфери друштва. Не постоји директна и индиректна дискриминација жена. (Општина Рибник) Да. (Општина Зворник) 3. Према Вашем сазнању, какве врсте послова обично обављају жене на селу (укључујући кухање, спремање, доношење воде, бригу о дјеци, обрађивање земље, послови у пољопривредном газдинству, и слично)? Да ли се ове врсте неплаћених послова вреднују квалитативно и узимају ли се у обзир као допринос развоју општине? Жене на селу обављају све врсте послова, од послова у кући тј. кухање, спремање и чување дјеце па све до послова обрађивања земље. Жене за ове послове нису плаћене и они се обављају на породичним газдинствима и ови послови увелико доприносе развоју општине. (Општина Костајница) Да (Општина Берковићи) Већину набројаних послова обављају како жене на селу, тако и у граду (осим послова у пољопривредном газдинству, усљед недостатка разних сервиса за чишћење, пеглање и сл.). Наш менталитет такве послове једноставно подразумијева, и не сматра их посебним доприносом развоју општине. (Општина Братунац) На селу се још увијек јасно зна ко је газда у кући. Патријархални менталитет и даље је веома наглашен и дуг је процес који ће омогућити промјену стања. (Општина Дервента) Обављају све послове и кућне и оне што се тичу обраде земљишта и све друге послове на пољопривредном газдинству, а ти њихови послови уопште се не вреднују нити узимају у обзир као допринос развоју општине. (Општина Хан-Пијесак) Све набројане послове жене на селу обављају свакодневно и највећи дио тих послова обављају без помоћи мушкараца и у локалној заједници то до сада није ни квалитативно нити квантитативно вредновано. (Општина Приједор) Према нашем мишљењу и Одјељења за пољопривреду, водопривреду и шумарство, жене на селу обављају све врсте кућних послова као и лакше послове у пољопривреди. (Општина Прњавор) 66 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

68 Жене обављају све послове које су неопходни у домаћинству за одржавање породице, послови се вреднују према доприносу-квалитетно и узимају се у обзир као допринос развоју општине (село је ненасељено, старосна доб житеља је већином преко 60 година старости, домаћинства су претежно старачка и самачка). (Општина Вишеград) Одговор референтице за мјесне заједнице: Поред наведених послова које жена обавља, она брине о комплетном домаћинству која су најчешће дупла домаћинства свекар, свекрва, дјевер, заова...(вишебројна домаћинства), а вредновање ових послова свакако није на задовољавајућем нивоу, с тим да ипак постоји разлика од села до села (географско поднебље села, развијеност села механизацијом и људима, многобројност породице, општег образовања чланова домаћинства...). Социјална радница је одговорила: У зависности да ли је жена или мушкарац носилац сеоског домаћинства, чест је случај да жене управљају механизацијом. (Општина Градишка) Не вреднују се довољно послови везани за кућу и не узима се у обзир као допринос развоју општине. (Општина Оштра Лука) Све горе наведено жене на селу раде, а и много више од тога, међутим сви ови послови се недовољно вреднују и не узимају се у обзир као допринос развоју општине. (Општина Љубиње) Жене на селу обављају поред редовних послова на селу и послове кућне радиности. Ове врсте неплаћених послова вреднују се квалитативно и узимају се у обзир као допринос развоју општине Соколац. (Општина Соколац) Обављају све послове и чак су носиоци послова (кување, спремање и скоро свих пољопривредних радова). (Општина Источни Дрвар) Најтеже. Не вреднују. (Општина Калиновик) Од жене на селу се очекује да обавља све послове наведене у питању, али ниједан посао који жена на селу обавља, друштвено се не вреднује ни квалитативно ни квантитативно. (Општина Бијељина) Овакве врсте послова вреднују се квалитативно, а у последње вријеме и квантитативно, с обзиром да постоји на подручју општине откуп млијека и кајмака, жене на селу доносе приходе властитом домаћинству. (Општина Шипово) Подразумијева се да обављају све наведене врсте посла. Исти се не вреднују у развоју општине. (Општина Брод) Један дио жена на општини Рибник, у просјеку 38%, углавном су еманциповане, односно поред свакодневних послова које обављају жене на селу (кување, спремање, брига о дјеци и сл), оне су запослене те финансијски обезбјеђују своју породицу, тиме доприносе развоју менталитета сеоских подручја и самим тим доприносе развоју општине. Жене на селу које нису запослене (око 62%), обављају свакодневне послове на селу везано за кућу и ван ње без посебне подјеле на мушко-женске послове. Вредновање оваквих послова испољено је у кругу сопствене породице, јер својим радом на пољопривреди ова категорија жена даје значајан допринос егзистенцији породице. (Општина Рибник) Не. (Општина Зворник) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 67

69 4. Да ли жене на селу учествују у развоју привредних и пољопривредних политика и на који начин? У развој пољопривредних политика жене са подручја општине Костајница нису довољно укључене, иако је постојало неколико покушаја, није било заинтересованих учесница. Мислимо да је ово проблем и у другим срединама. (Општина Костајница) Да, преко својих удружења и као одборници у СО-е. (Општина Берковићи) Не учествују непосредно, али имају утицаја посредно - преко својих породица. (Општина Братунац) Жене се почињу активније укључивати у развој пољопривреде, јер обављају велики дио послова и нема ни једног развијенијег пољопривредног домаћинства у коме жене нису значајан чинилац. Оне не креирају политику, али су понајважнији субјекат у њеној реализацији. Мора се констатовати да је политика слушања мушке главе и даље присутна, да готово и нема примјера да је жена титулар власништва имања. На семинаре о развоју пољопривреде долазе искључиво мушкарци, а они су искључивао и предавачи на семинарима о развоју пољопоривреде. Због своје необразованости, јер се ради углавном о женама које немају ни основно образовање, оне не могу бити креатори планирања и развоја. (Општина Дервента) Уопште не учествују у развоју привредних и пољопривредних политика. (Општина Хан-Пијесак) Жене на селу учествују у развоју привредне и пољопривредне политике свога домаћинства и дјеломично у развоју пољопривредне политике у мјесној заједници у којој живе. Жене на селу активно учествују кроз организовани рад политичких партија активи (форуми) жена и врло често дају конструктивне приједлоге у развоју пољопривредне политике. (Општина Приједор) Жене на подручју општине Прњавор учествују у развоју привредних, пољопривредних политика, али у мањем обиму, кроз чланство у удружењима пољопривредних произвођача. (Општина Прњавор) На подручју општине Вишеград пољопривреда је екстензивна, општина ради на развоју пољопривреде (пољопривредна газдинства) која даје слабе и занемарљиве резултате, а жене су укључују путем савјета МЗ и средстава информисања. (Општина Вишеград) Одговор референта из Савјетодавне службе за унапређење и развој пољопривреде: Учествују у врло малом броју, до 5%. Социјална радница је одговорила да жене не учествују у развоју пољопривредне политике. (Општина Градишка) Жене недовољно учествују у развоју привредних пољопривредних политика. Мишљење већине потребно укључивати жене у прављење програма. (Општина Оштра Лука) Дјелимично учествују. (Општина Љубиње) Жене на селу учествују у развоју привредних политика путем мјесних заједница, учешћем у локалним органима, комисијама и сл. (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) 68 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

70 Слабо учествују. (Општина Калиновик) Врло оскудно жене на селу учествују у развоју привредних и пољопривредних политика. (Општина Бијељина) Жене на селу имају прилику да путем јавних расправа, отворених састанака и радионица, учествују у развоју привредних пољопривредних политика. (Општина Шипово) Не. (Општина Брод) Жене на општини Рибник су у могућности да у знатној мјери учествују у развоју и креирању привредне и пољопривредне политике и то на слиједећи начин: 1. Путем жена које учествују у вршењу законодавне и извршне власти општине Рибник, 2. Путем Удружења Мај, КУД Рибник, Удружења породица са четворо и више дјеце, еко-етно покрета Димитор, Удружења Воћар која својим радом утичу на свијест жена и креирају развојну политику општине Рибник. (Општина Рибник) Да (понека). (Општина Зворник) 5. Да ли су жене на селу заступљене у локалним органима и структурама власти, укључујући тијела и комисије укључене у планирање развоја? Уколико је то случај, каква је њихова заступљеност и колики је њихов допринос? Жене са села нису заступљене у локалним органима и структурама власти, па тако ни у комисијама за планирање развоја. У структурама власти има велики број жена али су све оне из урбаног дијела општине Костајница. (Општина Костајница) Да, заступљене су преко 30% у свим органима локалне управе. (Општина Берковићи) Заступљеност жена са села у локалним органима власти је маргинална од 31 одборника у Скупштини општине Братунац 4 су жене које живе на селу, а од 27 мјесних заједница у само једној је предсједник МЗ жена. (Општина Братунац) Од 226 чланова савјета мјесних заједница, само је 7 жена, односно 3%. Сам постотак учешћа је и илустратор њиховог утицаја. Само је једна жена предсједник Савјета мјесне заједнице (Модран) и у пракси се показала као успјешан организатор и лидер у мјесној заједници. (Општина Дервента) Нису заступљене у локалним органима и структурама власти. (Општина Хан-Пијесак) Жене на селу нису укључене ( или су укључене у минималном проценту) у локалним органима и структурама власти (савјет мјесне заједнице) укључујући тијела и комисије за планирање развоја. (Општина Приједор) Локални органи општине Прњавор запошљавају велики број жена, од тога 30% отпада на жене са села. (Општина Прњавор) У Комисију за планирање развоја општине Вишеград нису укључене жене са села већ мушкарац, а заступљене су у савјетима МЗ мање у односу на мушкарце, а разлог је незаинтересованост и предрасуде. (Општина Вишеград) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 69

71 Одговор референтице за мјесне заједнице: Као што је већ речено, један број жена са села је заступљен у органима савјета мјесних заједница. У једном броју мјесних заједница гдје се воде одређене акције и пројекти, жене су заступљене у организационим одборима. Такође, у одређеним мјесних заједницама дјелују активи жена, који се углавном баве хуманитарним радом, путовањима у побратимске општине и народним рукотворинама прошлог вијека. Социјална радница је одговорила: Жене су недовољно политички заступљене и у урбаним срединама (у Скупштини општине само 2 одборнице), док се при избору комисија при Скупштини поштује принцип заступљености жена). (Општина Градишка) Укључити што већи број жена у разне комисије које се баве планирањем развоја. (Општина Оштра Лука) Нису укључене довољно. (Општина Љубиње) Жене на селу су заступљене у локалним органима и структурама власти, тијелима и комисијама у омјеру од 10%, а њихов допринос је задовољавајући јер заступају интересе жена на селу, односно заједнице у којој живе. (Општина Соколац) У врло малом броју, те је и њихова активност недовољна. (Општина Источни Дрвар) Мало. (Општина Калиновик) Јако мала заступљеност жена на селу је у локалним органима и структурама власти, укључујући тијела и комисије, а допринос је немјерљив. (Општина Бијељина) Да, њихова заступљеност је око 5%. (Општина Шипово) Да, али минимално. (Општина Брод) Жене на општини Рибник су заступљене у локалним органима и структурама власти, укључујући тијела и комисије укључене у планирање развоја у следећем омјеру: локални органи 48%, законодавна власт 30%, извршна власт 20%, тијела и комисије укључене у планирање развоја 49%. Жене које су укључене у локалне органе и структуре власти су активне, али их има мали број, њихов допринос у развоју општине је значајан. (Општина Рибник) Не. (Општина Зворник) 6. Које врсте посебних програма су развијене како би се задовољиле потребе жена на селу? Да ли локални буџет издваја средства за програме у корист жена на селу? Уколико је то случај, који су то програми? У Буџету општине Костајница нема предвиђених средстава за програме жена на селу. (Општина Костајница) Да. За разна удружења (удружење четверо и више дјеце, удружење пољоп.произвођача) као нижи буџетски корисници. (Општина Берковићи) Локални буџет издваја средства (у границама могућности) за све невладине организације (удружења) на подручју општине Братунац, а самим тим и за организације у којима су активисти жене. Такође, финансирао је израду Стратешког акционог плана (тач.1.). (Општина Братунац) 70 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

72 На том плану ништа није учињено. Очекујемо у години да ће локална заједница уочити тај недостатак и обезбиједити дио средстава за те програме. (Општина Дервента) Локални буџет не издваја средства за програме у корист жене на селу. (Општина Хан-Пијесак) Што се тиче издвајања средстава у оквиру буџета који се односе на програме у корист жена на селу можемо рећи да у оквиру нашег Одјељења постоји Програм кориштења средстава за унапређење пољопривредне производње, а ради се о средствима буџета која су подстицај за већ засновану пољопривредну производњу. По том Програму једнак приступ средствима имају и жене и мушкарци, тако да међу подносиоцима захтјева има и жена мада у знатно мањем броју. (Општина Приједор) На подручју општине Прњавор није рађено на програмима који би задовољили потребе жена на селу нити је шта издвајано из општинског буџета за те намјене. (Општина Прњавор) Не постоји програм за задовољавање потреба жена на селу (на селу живи мањи број становника, већина живи у граду и повремено обрађује своја имања на селу сијање, кошење...) (Општина Вишеград) Одговор службе за развој пољопривреде: Жене на селу су углавном организоване у КУДовима, локални буџет нема намјенска средства искључиво за жене, а везано за пољопривреду. Социјална радница је одговорила да није ни у прелиминарној фази планирања. (Општина Градишка) Нема посебних програма нити локални буџет издваја средства за такве програме. (Општина Оштра Лука) Не постоје посебни програми, а локални буџет не издваја средства за програме у корист жена. (Општина Љубиње) Посебне врсте програма које би задовољиле потребе жена на селу не постоје као ни издвајања средстава буџетом за те програме. (Општина Соколац) Нема посебних програма и не издвајају се посебна средства. (Општина Источни Дрвар) Никакве. Не. (Општина Калиновик) За жене на селу не постоје посебни програми за задовољење потреба жена те нема ни издвојених средстава у локалном буџету у корист жена на селу. (Општина Бијељина) На подручју општине Шипово дјелује удружење жена Астра чији је рад углавном базиран на програме за жене на селу, у смислу фаворизовања домаћих радиности. Локални буџет сваке године издваја средства за невладин сектор међу њима и за поменуто удружење. (Општина Шипово) Не постоје посебни програми. (Општина Брод) У оквиру буџета општине Рибник, планирана су средства за финансирање програма у корист жена на селу. Морамо нагласити да је општина Рибник неразвијена и није у могућности да буџетом планира већа средства. Општина Рибник из буџета за финансирање удружења константно ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 71

73 издваја средства, а овом приликом навешћемо неке од њих: 1. КУД-пројекат: Пружимо младима могућност да остану овдје у износу од 2.000,00 КМ и 2. Еко-етно покрет Димитор -пројекат: Ткањем и шивењем до социјалне сигурности у износу од 2.000,00 КМ, и сл. (Општина Рибник) Да (подстицај у пољопривреди гајење стоке, воћарство, пчеларство). (Општина Зворник) 7. Постоји ли, на нивоу Ваше локалне заједнице, успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу? Уколико је то случај, какав је то систем? У којој мјери програми планирања породице обухватају и мушкарце и жене? На подручју општине Костајница није успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу. (Општина Костајница) Потпуно равноправно мушкарци и жене. (Општина Берковићи) Систем пружања услуга планирања породице је јединствен за жене и у граду и на селу. Остварује се у диспанзеру за заштиту жене. Више нема организованих циљаних систематских прегледа жена коришћење услуга ове врсте зависи од инвентивности самих жена. (Општина Братунац) Посебног програма нема, али се кроз рад Дома здравља односно његовог гинеколошког одјела, активно дјелује на заштити жена, њиховој едукацији и информисању. Кроз разговоре које смо обављали на терену уочена је потреба да се овај вид дјеловања појача, да се обезбиједе редовнији прегледи жена у самим селима, али за то треба стварати претпоставке (простор, опрема, кадрови). (Општина Дервента) На нивоу наше локалне заједнице није успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу и не постоји ниједан програм везан за ову проблематику. (Општина Хан-Пијесак) На нивоу наше локалне заједнице систем пружања услуга планирања породице женама на селу није успостављен неким одређеним програмом него се проводи кроз стратегију примарне здравствене заштите у оквиру промоције здравља. (Општина Приједор) Одговор Дома здравља Прњавор на ово питање је следећи: Дјелатност пружања услуга планирања породице није у оквиру регистрованих дјелатности ове здравствене установе. (Општина Прњавор) Не постоји. На селу врло ријетко живе млади брачни парови, а општина се због недостатка радних мјеста суочава са проблемом одсељавања младих и из града и негативним природним прираштајем становништва. (Општина Вишеград) Из Дома здравља одговорено је да постоји проблематика у планирању породице мада различита у граду и руралном подручју, али да нису отворена породична савјетовалишта ни у граду ни у селима. Социјална радница је одговорила да се програми планирања породице требају одвијати у породичним савјетовалиштима, којих код нас, на жалост, нема и поред бројних породичних проблема са којима се сусрећу социјални радници у граду и на терену. (Општина Градишка) Не постоји такав програм мада би требало да постоји савјетовалиште за жене и мушкарце. (Општина Оштра Лука) 72 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

74 Не постоји на нивоу локалне заједнице систем пружања услуга планирања породице. (Општина Љубиње) На нивоу наше локалне заједнице није успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу. (Општина Соколац) Нема потребе планирања јер је наталитет мали и велики број је неудатих и неожењених. (Општина Источни Дрвар) Не. (Општина Калиновик) У Дому здравља у нашој локалној заједници постоје протоколи прописани од стране Министарства здравља и социјалне заштите РС у одговарајућим правилницима којима нису обухваћени подаци о положају жена на селу. (Општина Бијељина) Нема успостављен програм који би помогао у планирању породице женама на селу. (Општина Шипово) У нашој општини не постоји програм планирања породице. (Општина Брод) На општини Рибник тренутно не постоји успостављен систем пружања услуга планирања породице женама на селу. (Општина Рибник) Да, преко Дома здравља едуковање о породици и заштити од нежељене трудноће и преносивих болести, више жене него мушкарци. (Општина Зворник) 8. У којој мјери се доступност здравственим услугама и услугама планирања породице за жене на селу може поредити са оним у урбаним срединама? Какве препреке постоје које спречавају жене на селу у кориштењу услуга планирања породице и савјетовања? Доступност здравственим установама женама са села се не разликује од оних у урбаним срединама. Модернизацијом локалне путне мреже здравствене установе су постале много доступније женама на селу које сада могу много брже да дођу до њих. (Општина Костајница) Дом здравља нема гинеколога и друге специјалисте за потребе жена. (Општина Берковићи) Жене на селу су ограничене у коришћењу здравствених услуга и услуга планирања породице прије свега због проблема техничке природе: на подручју општине постоји 7 подручних амбуланти које углавном не раде потребно је реактивирати њихов рад да би здравствена заштита била доступна женама на селу. (Општина Братунац) Кроз гинеколошке амбуланте Дома здравља Дервента годишње прође око пацијентица, а дио прегледа обавља се и у породилишту које је доступно 24 сата. Жене са села су у неповољнијем положају, али не таквом који би био ограничавајући фактор. Образована жена би се кроз самообразовање могла оспособити да буде активан чинилац овог процеса. Сигурно је да слаб образовни ниво жена на селу игра негативну улогу на том плану, али ту врсту проблема могуће је отклањати досљедном примјеном Закона о образовању, како би се избјегло напуштање школовања женске дјеце. Образована жена имала би и већи утицај кад је у питању планирање породице, а не да буде само репродуктивни дио породице. (Општина Дервента) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 73

75 Доступност здравственим услугама за жене на селу је врло тешка самим тим што су села удаљена од здравствених установа тако да жене нису у могућности да за мало слободног времена које им остане од радних обавеза на селу дођу до здравствене установе и изврше потребне прегледе. Аутобуске линије нису у функцији тако да морају све саме организовати. (Општина Хан-Пијесак) Више нема разлике у доступности здравственим услугама и услугама планирања породице за жене на селу и у урбаним срединама. Реформом примарне здравствене заштите по типу породичне медицине развијена је мрежа амбуланти породичне медицине која обухвата и рурална подручја општине. Уколико се жена или мушкарац желе информисати о планирању породице могу посјетити и гинеколошко Савјетовалиште које ради у оквиру гинеколошке амбуланте у примарној здравственој заштити. Препреке које спречавају жене на селу у кориштењу услуга планирања породице и савјетовања су недостатак слободног времена, психолошки, етички или социолошки проблеми, те по том питању локална заједница треба учинити више у смислу организовања едукације жене на селу у циљу програма планирања породице. (Општина Прије дор) У погледу доступности здравствених услуга, које се пружају у Дому здравља Прњавор, жене у руралним и урбаним срединама их користе под истим условима и у истом обиму, с тим што жене сеоских подручја у коришћењу специјалистичких гинеколошких услуга и услуга породилишта имају проблем доласка у сједиште Дома здравља Прњавор, обзиром да је рад породилишта и специјалистичке гинеколошке амбуланте организован у центру града гдје је и сједиште Дома здравља Прњавор. (Општина Прњавор) Одговор дат под 7. (Општина Вишеград) Одговор из Дома здравља и социјалне раднице: Поред недостатка породичних савјетовалишта, жене на селу не траже помоћ у планирању породице у Дому здравља и због недостатка времена, средстава и због незаинтересованости. (Општина Градишка) Разлика се огледа у томе што су жене на селу удаљене од центара за савјетовање и немају увијек могућност доћи до савјетовалишта. (Општина Оштра Лука) По овом питању исти су услови здравствених услуга за жене у планирању породице на селу и у граду. (Општина Љубиње) Доступност здравственим установама женама на селу је дјелимична, јер постоје 2 мјесне амбуланте у 2 мјесне заједнице. (Општина Соколац) Нема потребе. (Општина Источни Дрвар) Разлика велика. (Општина Калиновик) Доступност за све жене здравственим услугама и услугама планирања породице је иста за све жене, али проблем здравствене просвијећености спречава жену на селу у кориштењу услуга планирања породице и савјетовања. (Општина Бијељина) Доступност здравственим услугама је једнака за жене у граду и на селу, с тим да жене са села у мањој мјери користе исте из разлога што су удаљене од здравствених установа, и што је недостатак превоза и новчаних средстава ограничавајући фактор. Такође и њихова неупућеност у доступност одређених услуга може да представља проблем. (Општина Шипово) 74 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

76 Доступност и квалитет здравствене заштите у граду је већа него на селу. (Општина Брод) У погледу доступности здравственим услугама и услугама планирања породице, жене на селу су у великој мјери ускраћене у односу на жене у урбаним срединама. Систем здравствене заштите не омогућава женама на селу константну доступност здравственим услугама, услугама планирања породице женама на селу, због недостатка одговарајућег кадра. С друге стране, проблем на релацији: жене са села и пружања услуга планирања породице жени на селу је недовољна заистересованост жена на селу за такав вид услуге. (Општина Рибник) У малој мјери јер немају времена и адекватне љекаре из те праксе. Мало времена посвећују себи. (Општина Зворник) 9. Какве мјере и додатне установе су уведене за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу? Нису уведене ни нове мјере нити додатне установе за осигурање сигурне контрацепције за жене на селу. (Општина Костајница) По овом питању жене се саме сналазе. (Општина Берковићи) Нису уведене никакве додатне мјере нити установе. (Општина Братунац) У мају ове године Дом здравља Дервента потписао је уговор са невладином организацијом XY из Сарајева која се бави репродуктивним здрављем стигматизираног друштва, осјетљивих група од 14 до 20 година. Тај програм се успјешно спроводи кроз бесплатне гинеколошке прегледе, дијељење кондома, едукацију у сарадњи са Центром за младе. Два пута седмично по три сата путем телефона разговара се са младима о свим видовима контрацепције и проблематици везаној за репродуктивно здравље. Други дио едукације у Дому здравља Дервента обављају кроз редован рад, приступ информацијама о контрацепцији, увођењу контрацепције. Значајно је нагласити све већу заинтересованост жена за неки од видова контрацепције. (Општина Дервента) Никакве мјере и додатне установе нису уведене за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу. (Општина Хан-Пијесак) Не постоје додатне установе за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу и све се проводи кроз Савјетовалиште за контрацепцију у примарној и секундарној здравственој заштити. (Општина Приједор) Све врсте контрацептивне заштите у истој мјери су доступне женама и у урбаним и руралним срединама. (Општина Прњавор) Не постоје посебне мјере. (Општина Вишеград) Одговор социјалне раднице: Нема их. (Општина Градишка) Нема никаквих мјера самоиницијативно се планира породица. (Општина Оштра Лука) Потенцирамо рађање дјеце. (Општина Љубиње) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 75

77 Мјере и додатне установе за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу не постоје. Једино је преко локалног радија, Удружење Подршка, презентовало предавање на тему Спречавање аномалија плода за вријеме трудноће. (Општина Соколац) / (Општина Источни Дрвар) Никакве. (Општина Калиновик) Не постоје додатне установе за осигурање сигурне контрацепције за жене на селу. (Општина Бијељина) Не постоје мјере и додатне установе за осигуравање сигурне контрацепције за жене на селу. (Општина Шипово) Нема додатних установа и мјера. (Општина Брод) Дом здравља Рибник, поред редовних послова, врши и савјетовање и едукацију жена на селу у погледу осигуравања сигурне контрацепције за жене на селу. (Општина Рибник) Скоро никакве, препуштене су саме себи јер на селу у амбулантама не ради ни један гинеколог. (Општина Зворник) 10. Имају ли жене на селу приступ програмима социјалне заштите? Да ли су неки од њих посебно циљани за жене на селу? Све жене са подручја општине Костајница имај приступ програмима социјалне заштите па тако и жене са села. (Општина Костајница) Приступ програмима социјалне заштите је транспарентан за све становнике општине Берковићи. (Општина Берковићи) Жене на селу имају приступ програмима социјалне заштите у оквиру генералног програма социјалне заштите за самохране мајке, за жене са више дјеце, и др. (Општина Братунац) Због слабе материјалне, а дијелом и кадровске ситуације у области социјалне политике, није израђена социјална карта за подручје општине, тако да се у оквиру редовних активности сви социјални случајеви третирају подједнако. И то су питања која се могу рјешавати промјеном политике у области социјалне заштите на нивоу државе и ентитета, јер податак да социјална помоћ није довољна ни за најминималније покривање трошкова. (Општина Дервента) Немају програм социјалне заштите који је посебно циљан за жене на селу. (Општина Хан-Пијесак) Жене на селу имају једнак приступ програмима социјалне заштите који нису посебно циљани за жене на селу. (Општина Приједор) Према подацима Центра за социјални рад постоји програм за жене на селу, који је везан за приступ програму социјалне заштите. (Општина Прњавор) Имају. Не, изузев програма које донатори проводе циљано. (Општина Вишеград) 76 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

78 Одговор социјалне раднице: Исти приступ по истом основу као и жене из града. Нема циљаних социјалних програма за жене на селу. (Општина Градишка) Имају жене приступ програмима социјалне заштите, али није посебно циљан за жене на селу. (Општина Оштра Лука) Жене на селу немају посебан приступ програмима социјалне заштите. (Општина Љубиње) Сви грађани општине Соколац без разлике да ли живе на селу или граду, имају приступ програму социјалне заштите и упознати су са свим могућностима остваривања права из програма социјалне заштите. Посебних циљаних програма за жене на селу нема. (Општина Соколац) Нема никаквих приступа. (Општина Источни Дрвар) Немају. Не. (Општина Калиновик) Жене на селу имају једнак приступ програмима социјалне заштите као и жене у граду. Разлика постоји у приступачности институцијама, у смислу да су оне просторно доступније женама у граду. (Општина Бијељина) Жене и на селу и у граду имају једнак приступ програмима социјалне заштите. (Општина Шипово) Имају једнак приступ програмима социјалне заштите, али нема засебно циљаних програма. (Општина Брод) Женама на селу је омогућен приступ програму социјалне заштите, међутим нема посебних програма социјалне заштите који су прилагођени женама на селу. (Општина Рибник) Немају. (Општина Зворник) 11. На основу евиденција институција субјеката заштите од насиља у породици у Вашем граду / општини, колики број жена на селу су жртве насиља у породици (укључујући и дјецу) и који је однос тог броја у односу на жртве које су из урбаних области? Које мјере предузимају локални органи власти за спречавање насиља, заштиту жртава и обезбјеђење услуга смјештаја, савјетовања и подршке за жртве насиља у породици и њихову дјецу, укључујући активности које спроводите у сарадњи са невладиним организацијама? Да ли постоје посебни програми рада са починиоцима насиља у породици у Вашем граду / општини? Да ли имате процјену укупног износа коштања спречавања и сузбијања насиља у породици за Вашу општину? По подацима које смо успјели добити од надлежних институција, број жена које су жртве насиља на селу и оних из урбаног дијела општине је подједнак, у задње вријеме ја чак забиљежен и нешто већи број случајева насиља у породици у урбаним срединама. У контакту са надлежним институцијама дошли смо до закључка да је ово можда посљедица тога што се можда и већи број случајева насиља у породици и не пријављује. (Општина Костајница) Забиљежен је само један случај породичног насиља у 2008 години који је ријешен у сарадњи са полицијском станицом Берковићи. (Општина Берковићи) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 77

79 Насиља у породици има више у граду око 70% од укупног броја таквих случајева (због малобројније сеоске популације). Жртвама насиља у породици пружа се материјална помоћ, ангажују се Дом здравља и полиција... Смјештај у сигурну кућу финансира се средствима Центра за социјални рад у дијелу од 30%. (Општина Братунац) На подручју дервентске општине у години регистровано је 20 случајева насиља у породици, од којих је 8 или 40% забиљежено у руралним подручјима. У 12 кривичних дјела извршених у урбаној средини, у пет случајева оштећене су жене, док је од 8 дјела извршених у руралном подручју само у једном случају поред оштећених жена било и једно дијете. У току године извршено је само једно дјело насиља у породици. У пословима спречавања насиља у породици све је активнија улога Центра за социјални рад, Станице јавне безбједности, Удружења жена Дервента и регионалне организације Будућност из Модриче. Указује се и потреба за оспособљавање савјетовалишта за брак и породицу и то би изискивало издвајања од десетак хиљада марака. (Општина Дервента) Нема тачне ни поуздане информације о броју жена на селу које су жртве насиља у породици и који је однос тог броја у односу на жртве које су из урбаних области. Локална заједница је преко социјалне службе у складу са својим могућностима укључена у спречавање насиља, заштиту жртава и подршке за жртве насиља у породици и њихову дјецу. (Општина Хан-Пијесак) На основу евиденције Центра за социјални рад, жртве насиља у породици су подједнако жене из села, града и приградских насеља. ЦСР у области заштите и сузбијања насиља у породици има веома велик дијапазон улога и задатака. Води се евиденција о случајевима насиља, како оним пријављеним од стране Станице јавне безбједности, тако и случајевима које су пријавили рођаци, комшије и друга лица. Жртвама породичног насиља доступне су све услуге стручног социјалног и психолошког тима. Када је потребно интервенише се обезбјеђењем здравствене заштите, додјелом једнократних помоћи, те смјештајем у Прихватну станицу, која функционише у оквиру Центра за социјални рад, а чија је намјена прихват и привремени боравак, до три дана (72 сата) жена и дјеце, жртава насиља. У циљу правовременог реаговања на дојаве о насиљу у породици у Центру за социјални рад је организовано 24-часовно дежурство два стручна реадника. Садржаји мјера које примјењује Центар за социјални рад у циљу сузбијања насиља у породици су: благовремено откривање насилника и жртве, рад на отклањању узрока насилничког понашања и давање стручне помоћи актерима насиља, посебни жртви. Иначе, највећи број евидентираних случајева насиља у породици односи се на насиље у којима је жртва жена, а починиоци насиља су мужеви или бивши мужеви (партнери) и подједнако припадају свим образовним, економским и социјалним категоријама друштва. Не постоје посебни програми рада са починиоцима насиља у нашој општини. Процјене укупног износа коштања сузбијања насиља у породицу у нашој општини нажалост нема. (Општина Приједор) Појава породичног насиља је знатно чешћа у сеоским подручјима него у градском насељу Прњавор. Према подацима Центра за социјални рад у протекле двије године и у првом кварталу текуће године забиљежено је 99 случајева породичног насиља од чега 74 у руралном подручју општине. У већини случајева жртве насиља су биле особе женског пола, старости између 40 и 50 година живота. (Општина Прњавор) Мјере предузимају надлежни органи у складу са законом. (Општина Вишеград) На подручју општине (градско и рурално подручје јер насиље је свугдје исто) до сада је Закон о заштити од насиља у породици проводио Центар за социјални рад уз обезбјеђење припадника Полицијске станице. Када је била процјена да се жена (и дијете) требају изоловати од починитеља, смјештани су у сигурну кућу Бања Лука, мада је наше мишљење да жртве насиља требају остати 78 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

80 у свом дому, а починиоца насиља удаљити из породице. Обзиром да је провођење Закона о заштити жене (и дјетета) од насиља у породици уврштен у План рада Комисије за друштвени положај жена и равноправност међу половима при Скупштини општине, ово Одјељење је изградило у приједлогу Протокол о поступању Тима за помоћ и подршку жртвама насиља у породици (укључени: Полицијска станица, Центар за социјални рад, НВО Удружење Жена и породица Градишка). Тим се формирао са циљем тренутне и ефикасне заштите жртава насиља у породици, те подузимања адекватних мјера тренутне заштите жртава и неопходних радњи за покретање судског поступка према починиоцима насиља у породици. Одређене су улоге и задаци чланова Тима. Протокол ће разматрати Комисија за гендер питања при Скупштини општине и предложени чланови Тима, након тога слиједи потписивање. Обзиром да је у коначној фази усвајање Стратегије за борбу против насиља у породици, у РС-у у складу са својим надлежностима, радиће се на изради акционих планова, програма и сл. успостављањем партнерства са свим релевантним пружаоцима услуга и НВО које се баве женом и породицом. У том смислу Комисија за гендер питања при Скупштини и Одјељење за друштвене дјелатности ће иницирати уврштавање ставке за финансирање сигурне куће у буџет општине, и др. Материјални основ је важна претпоставка заштите. (Општина Градишка) Не постоје посебни програми заштите од насиља у породици. Насиља у породици има, али се ријетко пријављују. Жене из незнања и страха не смију пријавити насиље, тек постоји по нека пријава полицији. Требало би едуковати жене и упознавати их са њиховим правима по Закону о заштити од насиља у породици. (Општина Оштра Лука) У задње двије године није било случајева насиља у породици у нашој општини. (Општина Љубиње) На основу службене евиденције Полицијске станице Соколац, од тренутка примјене Закона о заштити од насиља у породици, постоје 53 евидентиране пријаве, од чега су жртве насиља на селу у 21 случају, а у 32 случаја су жртве из урбаних области. Када су у питању жртве жене и дјеца, евидентирано је 45 прекршаја, од чега су у 17 случајева били жене и дјеца у сеоским подручјима. Радници Полицијске станице Соколац у циљу спречавања насиља у породици, предузимају све неопходне мјере и радње у складу са законом. Углавном су то репресивне мјере захтјев за покретање прекршајног поступка. На подручју општине Соколац нема посебних програма рада са починиоцима насиља у породици, нити је познат износ коштања спречавања и сузбијања насиља у породици. (Општина Соколац) Немамо података, а нити сазнања да постоји насиље. (Општина Источни Дрвар) Непознате. Никакве. Не. (Општина Калиновик) Према евиденцији Центра за социјални рад Бијељина, у току године активно је рађено са око 50 породица у којима су регистровани различити облици насиља у породици. Од тога, 66% су жене и дјеца које живе на селу, а 34% жене које живе у граду. Током текуће године евидентирано је преко 50 случајева насиља, и то 77% се односи на жене и дјецу која живе на селу. Органи власти на локалном нивоу предузели су активности на изградњи Сигурне куће за смјештај жртава насиља. Организовано је и низ скупова којима су присуствовали представници субјеката заштите од насиља у породици. Иницијатори су били и са локалног и са државног нивоа. (Општина Бијељина) Према евиденцијама Центра за социјални рад општине Шипово, насиље у породици је присутније на селу него у граду. У години однос тог броја је 9 ( девет ) случајева на селу и 5 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 79

81 (пет) случајева у граду. Узроци насиља у породици су алкохол и посттрауматски синдром (ПТСП). (Општина Шипово) На основу расположивих података у просјеку број насиља у породицама у граду је већи у односу на село. Нпр. у години, од 7 пријава 5 је у граду, а 2 у селу, вјероватно због веће освијешћености жена у граду. Локална власт ради преко Центра за социјални рад и полиције. Не постоје посебни програми рада са починиоцима насиља. Жртва се одваја од насилника и смјешта на сигурно. Случај насиља пријављује тужилаштву и тада се губи даљњи траг. Најчешће је жртва послије тога препуштена сама себи. Не постоји механизам да се насилник удаљи из породице и смјести у неку установу за рехабилитацију јер такве установе не постоје у Републици Српској. (Општина Брод) Према информацији Полицијске станице Рибник, на подручју општине Рибник забиљежено је једно кривично дјело насиље у породици или породичној заједници и у односу на претходну годину мањи за 1 или 50%. Податке о стању у урбаним срединама немамо па тако нисмо могли извршити поређење. Морамо истаћи да жртве насиља на општини Рибник јако ријетко се одлучују на пријављивање и тражење било какве помоћи у оваквим случајевима. Локални органи власти за сада нису вршили обезбјеђење смјештаја, савјетовања или подршке за жртве насиља у породици и њихову дјецу, у случају да треба збринути неку породицу социјални радник мора исту послати у другу општину. На општини Рибник не постоје посебни програми рада са починиоцима насиља у породици. Подаци о процјени укупног износа коштања и спречавања и сузбијања насиља у породици на општини Рибник не постоје, јер није ни било оваквог вида активности. (Општина Рибник) Има над женама и дјецом, али већи број у граду. Упућују се захтјеви суду за изрицање казни (условно на 1-2 год. или новчана казна). (Општина Зворник) 12. Да ли су обука и образовање доступни за жене на селу у њиховим мјестима? Уколико постоје такве активности, постоје ли статистички подаци о томе колико жена учествује у тим активностима? Женама на селу су доступне и обука и образовање. У задњих годину дана организован је курс бесплатне обуке за рад на рачунару у руралним срединама са подручја општине Костајница, а полазници курса су већином биле жене. Основно образовање је доступно кроз подручна одјељења основне школе. (Општина Костајница) Обуке једнако доступне свим становницима, и жене их користе у већем проценту него мушкарци (курс енглеског језика, курс из области информатике) итд. (Општина Берковићи) Јако их је мало, са слабим одзивом. (Општина Братунац) Не. Нема потребних средстава, довољно простора за окупљање, нема волонтера, јер се данас све плаћа. (Општина Дервента) Обука и образовање нису доступни за жене на селу у њиховим мјестима. (Општина Хан-Пијесак) Обука и образовање жена кроз јавне едукативне и образовне центре не постоји. Одређени облици обука жена врши се путем пројеката невладиних организација. (Општина Приједор) 80 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

82 Обука по питању пољопривредне производње је доступна свима како мушкарцима тако и женама. Не располажемо са статистичким подацима о броју жена које су укључене у обуке. (Општина Прњавор) Образовање је једнако доступно за све, а на селу постоје свега три истурена одјељења нижег основног образовања. Због малог броја дјеце пријети опасност гашења и ових одјељења. Обуку одраслих особа проводе општина и НВО, а зависно од пројекта укључују се и жене и мушкарци. (Општина Вишеград) Организована је и доступна допуна осмогодишњег образовања у ОШ Свети Сава Дубраве. (Општина Градишка) Постоји обука и образовање, доступна је, али у сусједним урбаним мјестима. (Општина Оштра Лука) Сви програми који су били доступни женама у урбаном дијелу општине су били доступни и женама на селу. (Општина Љубиње) Образовање за жене на селу постоји у облику редовног основног школовања у двије мјесне заједнице до петог разреда основне школе. (Општина Соколац) Да. (Општина Источни Дрвар) Слабо. Нема података. (Општина Калиновик) Не постоје никакви програми нити статистички подаци о обуци и образовању за жене на селу. (Општина Бијељина) Постојале су одређене едукације за жене на селу али не постоје статистички подаци о томе колико жена учествује у тим активностима. (Општина Шипово) Обука и образовање су доступни, али су такве активности ријетко догађају. (Општина Брод) Обука и образовање су доступни женама на селу. Организују се курсеви ткања, кукичања, шивења, затим савјетовања на којима се врши едукација жена из области пољопривреде. На подручју општине постоји КУД Рибник и сл. у ком жене имају запажену активност. Међутим, оваквих видова едукације за жену на селу је врло мало. Статистичка евиденција колико жена учествује у горе побројаним активностима нема. (Општина Рибник) Не. (Општина Зворник) 13. Колико дјевојчица, дјевојака и жена са села је укључено у основно, средње и универзитетско образовање? Какав је однос тог процента у поређењу са ситуацијом у урбаним срединама? Немамо тачне податке о томе колико је жена са села укључено у основно, средње и универзитетско образовање, али мислимо да тај проценат није ништа мањи од полазника из урбаних средина. (Општина Костајница) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 81

83 Све припаднице женског пола су укључене у све врсте образовања од основног до високог. (Општина Берковићи) Нема поузданих података. Углавном нема полне дискриминације - ограничавајућа околност је скуп превоз ученика (од КМ мјесечно), што доводи у питање укључивање дјеце у образовни систем, без обзира на пол. (Општина Братунац) Са села у основне школе иде 652 дјеце женског пола, средње 297, а на високе 54, док из града у основне школе иде 578 дјевојчица, 231 средњошколка и 121 студентица. Практично, школовање похађа 1003 женске дјеце са села и 930 из града. (Општина Дервента) Углавном све дјевојчице и дјевојке са села су укључене у основно, средње и универзитетско образовање, с тим што су оне у знатно тежем положају од вршњака из урбаних средина због удаљености образовних установа. (Општина Хан-Пијесак) Укљученост дјевојчица у основно образовање за школску 2008/2009. годину у односу на градску средину износио је 31% у односу на укупан број дјевојчица узраста основних школа. Од 3729 дјевојчица, колико је било уписано у дванаест основних школа у општини Приједор, 2538 дјевојчица односи се на градске, а 1191 на сеоске школе.општина не посједује посебне податке о броју ученица које похађају средње школе и факултете из руралних средина. Наведени подаци могу се прибавити директно од школа и факултета који воде матичну евиденцију о ученицима и студентима са подацима о мјесту пребивалишта. (Општина Приједор) Образовни систем једнако је доступан свим становницима општине Прњавор. Према подацима основних и средњих школа, 1084 дјевојчице са села похађа основну школу, 531 (434 средња школа, 97 гимназија), ученица са села похађа средњу школу а око 80 дјевојака се налази на високошколском образовању. (Општина Прњавор) Дјеца се без обзира на пол подједнако укључују у образовање, али због недостатка материјалних средстава није им у већој мјери доступно високо образовање. Однос са градском средином је исти. (Општина Вишеград) Све дјевојчице и дјевојке укључене су у програм основног и средњег образовања. Велики број дјевојака је укључен и на универзитетско образовање, а према процјени, однос је равноправан са урбаном средином. (Општина Градишка) Велики број младих са села је укључен у сва три вида образовања, али не у толикој мјери као у урбаним срединама. (Општина Оштра Лука) Идентичан. (Општина Љубиње) Већина дјевојчица и дјевојака је укључено у основно и средње образовање, јер је устаљено схватање да је оно обавезно, а универзитетско образовање је присутно у веома малом проценту. (Општина Соколац) Све жене завршавају основно образовање. (Општина Источни Дрвар) Мали проценат. (Општина Калиновик) Основно образовање је обавезно за сву популацију без ограничавања на полну структуру, док средње и универзитетско образовање зависе од просвијећености, материјалних услова и 82 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

84 других фактора и нису нигдје прикупљани ни евидентирани подаци о проценту укључености женског пола са села у такво образовање. (Општина Бијељина) Не располажемо тим подацима. (Општина Шипово) Образовни систем доступан је свима под једнаким условима. (Општина Брод) На подручју општине Рибник, према доступним подацима: у основно образовање укључено је 100% дјевојчица, средње образовање 95-98% дјевојчица, у универзитетско образовање укључено је 40% дјевојака и жена. Морамо истаћи да се последњих година све више жена које имају породицу укључује у универзитетско образовање. По питању образовања дјевојчице, дјевојке и жене са села нису ускраћене у односу на дјевојчице, дјевојке и жене у урбаним срединама. (Општина Рибник) Дјевојчице и дјевојке (удате не). (Општина Зворник) 14. Да ли постоје истраживања или административне евиденције (нпр. социјална карта) у Вашој локалној заједници која садрже податке о броју неписмених жена на селу старосне доби од године и старосне доби од године? Какав је однос тих процената у поређењу са ситуацијом у урбаним срединама? На подручју општине Костајница нису проведена истраживања нити постоје евиденције о броју неписмених жена. (Општина Костајница) У општини Берковићи нема неписмених. (Општина Берковићи) Око 70% старијих особа на селу је неписмено. Не постоје поуздани подаци о броју неписмених жена на селу старосне доби од године. (Општина Братунац) Таква евиденција не постоји. (Општина Дервента) Не постоје истраживања нити административне евиденције у нашој локалној заједници која садрже податке о броју неписмених жена на селу. (Општина Хан-Пијесак) Не постоје административне евиденције, нити истраживања о броју неписмених лица, тако да и број неписмених жена узраста од године у руралним срединама није утврђен нити евидентиран. (Општина Приједор) Према нашим сазнањима нису спроведена никаква истраживања по питању писмености жена на селу, али према подацима основних и средњих школа неписменост међу женама на селу је сведена на минимум. Према њиховим подацима у последњих 30 година око 10% жена није похађало основну школу. (Општина Прњавор) Не постоји, али сматрамо да су жене ове животне доби описмењене, с обзиром да је основно образовање законом обавезно за све без обзира на пол. (Општина Вишеград) Није рађена социјална карта, јер су за то потребна огромна средства, а попис становништва није вршен од године, када су задњи пут снимљени ови подаци. Може се рећи да је највећа неписменост женске дјеце ромске популације. (Општина Градишка) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 83

85 Не постоји социјална карта. Издвојити више средстава за ову категорију и направити социјалну карту. (Општина Оштра Лука) Нема неписмених жена на селу. (Општина Љубиње) Званична истраживања и евиденције о броју неписмених жена на селу не постоје у нашој локалној заједници, али неки незванични подаци говоре да је 2% жена на селу неписмено. (Општина Соколац) Нема неписмених. (Општина Источни Дрвар) Не постоји. (Општина Калиновик) У нашој локалној заједници не постоје истраживања ни административне евиденције о броју неписмених жена на селу. (Општина Бијељина) Не постоје евиденције, с тим што се може рећи да су лица ове старосне доби (15-24; 25-44) углавном сви писмени, осим лица са посебним потребама. (Општина Шипово) На основу узорака од 100 испитаница, нити једна није без школе, с тим што двије испитанице имају 1-4 разреда. (Општина Брод) Када је у питању број неписмених жена на селу старосне доби од годице, забиљежено је 4% неписмених, а од године забиљежено је 5%. Податке о стању у урбаним срединама немамо, па тако нисмо могли извршити поређење. (Општина Рибник) Не постоји. (Општина Зворник) 15. Да ли постоје облици удруживања, као што су задруге, удружења пољопривредних произвођача, невладине организације или неки други облици удруживања, за жене на селу у Вашој локалној заједници? Уколико таква удружења постоје, на који начин локални органи и локална заједница подржавају њихов рад? Уколико то није случај, које су баријере за успостављање и рад ових удружења? На подручју општине Костајница не постоје удружења, задруге или невладине организације за жене на селу, а главни разлог због које оне нису формиране је недостатак иницијативе и заинтересованости за њихово оснивање. (Општина Костајница) Постоје удружења пољопривредних произвођача и неколико НВО. (Општина Берковићи) Постоје, финансирају се из буџета општине у симболичном износу (око 2000 КМ по организацији). (Општина Братунац) Од удружења која се више баве и проблематиком жена на селу једино је примјетна улога Удружења жена Дервента. Оно нема своје филијале у селима, али су кроз разне програме, прије свега социјалног карактера, присутне на селу и играју улогу кохезионог и мотивирајућег фактора..јачањем и материјалном потпором овом удружењу, тај рад би био далеко квалитетнији. (Општина Дервента) 84 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

86 У нашој локалној заједници постоји општинско удружење пољопривредних произвођача чији чланови нису искључиво жене него и мушкарци, значи сви они који се баве пољопривредном производњом. (Општина Хан-Пијесак) Облици удруживања типа задруга и удружења пољопривредних произвођача, невладине организације постоје у општини, али су малобројне, а рад нарочито задруга сведен је на минимум. Нешто боље резултате у раду постижу удружења и невладине организације. Разлог је у неповјерењу и недовољној едукацији о могућности постизања заједничких циљева кроз заједнички рад. Рад удружења и невладиних организација подржан је буџетом општине, а у оквиру Одјељења за друштвене дјелатности. (Општина Приједор) Не постоје задруге или удружења гдје су сви чланови жене, али постоје задруге или удружења са женским члановима. Њихов рад се подржава у правном и организационом смислу, одликују по захтјеву чланства. (Општина Прњавор) Не постоје. Старосна и образовна структура и слаба насељеност села. (Општина Вишеград) Одговор службе за развој пољопривреде: На нашој општини не постоје организоване групе жена везане за пољопривреду. Једино су поједине жене укључене у неке задруге или пољопривредна удружења. Нема баријера за њихов организован рад. Одговор референта за мјесне заједнице: У одређеним сеоским срединама актив жена, постоје и удружења пољопривредних произвођача чији су покретачи углавном мушкарци, али су и жене чланице. Локална заједница њихов рад помаже финансијским средствима преко пројеката са којим аплицирају на средства или преко донаторских средстава одређених привредних субјеката са подручја наше општине. Наравно, општина тим удружењима излази бесплатно у сусрет сваки пут када затребају какву правну помоћ или упутства која се тичу њиховог рада и ван општине Градишка. Одговор социјалне раднице: Жене би се морале и требале ангажовати више и у већем броју, али је недовољна заинтересованост. (Општина Градишка) Удружења има, али недовољно због незаинтересованости, а све због недостатка средстава. (Општина Оштра Лука) Постоје удружења. Једина баријера је личне природе. (Општина Љубиње) Жене на селу немају никакав облик удруживања у нашој заједници. Баријере за успостављање и рад ових удружења су недостатак иницијативе, самосвијести, непознавање законске регулативе, финансијски разлози, итд. (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) Не. Незаинтересованост жена и локалних власти. (Општина Калиновик) За жене на селу не постоје облици удруживања у виду задруга или других удружења пољопривредних произвођача. (Општина Бијељина) На подручју општине Шипово дјелује удружење жена Астра чији је рад углавном базиран на програме за жене на селу, у смислу фаворизовања домаћих радиности. Локални буџет сваке године издваја средства за невладин сектор међу њима и за поменуто удружење. (Општина Шипово) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 85

87 Жене са села дјелују преко актива жена, савјета МЗ и културно умјетничких друштава. Општина финансијски помаже нпр трошкове превоза на излет, одржавање културних активности и др. (Општина Брод) На подручју општине Рибник постоје бројна удружења у којима активно учешће узимају жене, двије задруге, затим Удружење пољопривреденика Воћар, Удружење фармера, Удружење жена Мај, Удружење породица са четворо и више дјеце Лав, КУД Рибник, еко-етно покрет Димитор и сл. Локална заједница подржава и подстиче рад удружења финансијски и едукативно. Међутим, општина Рибник спада у неразвијене општине у РС-у, из тог разлога веома мала средства је могуће предвидјети буџетом општине за финансирање поменутих удружења. (Општина Рибник) Постоје (незнатан број). (Општина Зворник) 16. Да ли у Вашој локалној заједници жене имају могућност користити капацитете и објекте тржница и/или пијаца за продају својих производа? Колико жена са села користи ове капацитете и услуге и за које намјене, у односу на мушкарце? Жене са села имају могућност кориштења тржнице за продају својих производа и оне их највећем броју и користе за продају млијечних производа и поврћа. (Општина Костајница) Жене користе пијачни простор и пласирају своје производе на локалном и ширем нивоу. (Општина Берковићи) Да, објекат тржнице и пијаце углавном користе жене за продају пољопривредних производа, рукотворина и сл. (Општина Братунац) Жене су углавном продавачи производа на зеленим пијацама, док су мушкарцима остали послови на пласману робне производње из аграра (кукуруз, пшеница...) и сточарства. И у расподјели средстава, женини приходи иду на ситне кућне потрепштине, док су за капитална улагања задужени - сами су се задужили мушкарци. (Општина Дервента) Жене немају могућност коришћења капацитета и објекат тржнице за продају својих производа јер су такви објекти стари и дотрајали и нису за употребу. (Општина Хан-Пијесак) У унутрашњем (затвореном) дијелу Градске тржнице на одјелу за продају млијека и млијечних производа, свакодневно своје призводе продаје 15 (петнаест) корисника од чега 14 (четрнаест) чине жене. У истом простору, број корисника петком,када је пазарни дан, се повећа за 20-так, од чега 15-ак чине жене. На вањском(отвореном) дијелу Градске тржнице своје пољопривредне производе свакодневно излаже и продаје око 30 корисника, од чега око 25 чине жене. На мјешовитој пијаци Пећани одјел за продају млијека и млијечних производа свакодневно користи 10-ак жена и тај број се петком удвостручује. Горе наведени подаци односе се на учешће жена са села у продаји млијека и млијечних производа, као и продаје осталих пољопривредних производа из чега је видљиво да су жене са села на нашој тржници присутне са 83% у односу на мушкарце који чине 17%. (Општина Приједор) Подаци ЈКОДП ПАРК је да на подручју општине Прњавор градске капацитете тржнице користи 1200 жена, и 240 мушкараца. (Општина Прњавор) Жене у потпуности користе пијацу, више него мушкарци, за продају својих производа. (Општина Вишеград) 86 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

88 Жене неометано користе капацитете и објекте тржнице и зелене пијаце за продају-трговину одјевних предмета и друге непрехрамбене робе на тзв. бувљој пијаци и својих прехрамбених производа на зеленој пијаци, а може се примјетити да су заступљене у далеко већем броју од мушкараца. (Општина Градишка) Немају могућност код нас, јер немамо пијаце и тржнице, само у сусједном урбаном мјесту. Треба створити услове за отварање неке мање пијаце гдје би се могао продавати вишак производа. (Општина Оштра Лука) Љубиње је претежно рурални крај тако да сви производе за своје потребе, а пласман вишкова је у другим општинама. (Општина Љубиње) У нашој локалној заједници жене имају могућност да користе објекте пијаце, а што и чине за продају својих производа. Жене користе ове капацитете и услуге у 90% случајева у односу на мушкарце. На пијаци врше продају властитих производа (млијеко и млијечни производи, производи кућне радиности, текстил, и сл). (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) Не. (Општина Калиновик) У нашој локалној заједници објекти тржница и пијаца имају могућности да користе оба пола зависно од личних потреба и могућности. (Општина Бијељина) Жене имају могућност кориштења објеката тржнице за продају властитих производа, као и осталих видова продаје на пијацама. Већи је број жена које користе објекте пијаце у односу на мушкарце. (Општина Шипово) Имају могућност без било каквог ограничења и у већем броју од мушкараца користе ове капацитете. (Општина Брод) На општини Рибник постоји пијаца за продају разних врста роба. Жене имају могућност користити исту за продају пољопривредних производа, производа из области кућне радиности, разне врсте роба. Разлика у односу мушкарац-жена у кориштењу капацитета и услуга пијаце не постоји. (Општина Рибник) Има локална пијаца, продаја сира, воћа, поврћа и друго. (Општина Зворник) 17. Да ли програми пружања стручних услуга у пољопривреди у Вашој локалној заједници узимају у обзир потребе жена? Да ли су им доступни и на који начин? Колико жена користи ове услуге и које су то услуге (нпр. подстицаји, обуке, школе за фармере, зајмови итд)? Који проценат подстицаја, кредита и зајмова из области пољопривреде у руралним подручјима се додјељује женама, у односу на мушкарце? На подручју општине Костајница постоје програми пружања стручних услуга у пољопривреди и они узимају у обзир и потребе жена. Доступни су свима преко Одсјека за развој и пољопривредне службе општине Костајница. Углавном га користе кроз подстицаје а мање кроз обуке које су организоване од стране Пољопривредног института из Бање Луке. Жене са села имају могућност кориштења тржнице за продају својих производа и оне их највећем броју и користе за продају млијечних производа и поврћа. (Општина Костајница) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 87

89 Сви подстицаји су регулисани по домаћинствима као пољопривредним газдинствима и нису диференцирани на женски и мушки пол. (Општина Берковићи) Жене су корисници кредита у омјеру од приближно 40%. Често су и привилеговане при одобравању кредита у односу на мушкарце. (Општина Братунац) Стручнима семинарима у правилу присуствују мушкарци, јер су они менаџери и главни протагонисти дјеловања у сеоским домаћинствима. Они у правилу имају и више образовања, мада је и то недовољно да би се прихватале савремене развојне мјере и технологије и научна рјешења. Кредити се, углавном, додјељују мушкарцима, мада је присутна и активност специјализованих микрокредитних организација које су намијењене првенствено финансирању пројеката чији су носиоци жене. (Општина Дервента) Постоји агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди и доступна су за све оне којима је таква помоћ потребна, мада су врло ријетке те врсте услуга које траже корисници. Најчешће се те радионице организују у сарадњи са Агенцијом и локалном заједницом тако да таквој врсти едукације могу присуствовати сви заинтересовани. (Општина Хан-Пијесак) Одсјек за унапређење пољопривреде пружа стручну помоћ свим пољопривредним произвођачима општине Приједор. У оквиру рада ове службе нема националне, полне или било какве друге дискриминације. Жене као и мушкарци имају једнак приступ средствима подстицаја и кредитима намијењеним пољопривредним произвођачима. Може се рећи да је учешће жена око 20-30% у односу на укупан број захтјева. (Општина Приједор) Стручне услуге су доступне свима, а остварују се по захтјеву заинтересованог лица, око 8% поднесених захтјева отпада на жене. (Општина Прњавор) Узимају. Обуке су доступне свима подједнако, а кредите мало ко може да добије због немогућности обезбјеђења инструмента кредита. (Општина Вишеград) Одговор службе за развој пољопривреде: Пружање стручних услуга у пољопривреди је једнако заступљено код жена и мушкараца, у зависности од њихових потреба. Проценат заступљености жена у подстицајима је 5%, и то углавном у случајевима гдје су жене носиоци домаћинства. Све обуке које се организују на подручју општине: за фармере, воћаре, аграр, пчеларе, и сл. доступне су једнако женама и мушкарцима, али је много већа заинтересованост и посјећеност од стране мушкараца. На подручју општине дјелује МКО за жене Микра која се опредијелила за кредитирање жена, а које користе жене, посебно оне са најнижим примањима, желећи на овај начин повећати удио жена у микропредузетништву, те их путем услуга микрокредита охрабрити у њиховим пословним активностима и плановима да сопственим радом створе веће приходе чиме би своју породицу учиниле стабилнијом и јачом. МИКРА пружа финансијске услуге женама малим предузетницама које посједују властите мале бизнисе, регистроване или нерегистроване, из трговинског сектора, производње малог обима и услуга. Кредити се првенствено користе као обртни капитал или за набавку сталних средстава. Од године МИКРА је покренула и пилот пројекат микрокредита за пољопривреду намјењених малим и средњим пољопривредним произвођачима првенствено за подршку једногодишње биљне производње и животињске производње. Према нашим сазнањима ове кредите у већем обиму користе жене из урбаних средина, а врло мало жене са села, улажући углавном у кућну радиност. (Општина Градишка) Нема података о пружању стручних савјета ради се индивидуално. (Општина Оштра Лука) Нема разлике између жена, мушкараца, села и града. (Општина Љубиње) 88 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

90 Програми пружања стручних услуга у пољопривреди пружају једнаке могућности и доступни су под истим условима и мушкарцима и женама. Мали проценат жена користи ове услуге из разлога што већина нису власници пољопривредних газдинстава, а најчешће користе услуге подстицаја у пољопривреди и зајмове. Мали проценат подстицаја, кредита и зајмова из области пољопривреде се додјељује женама у односу на мушкарце. (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) Нико. Слабо. (Општина Калиновик) Не постоје посебни програми пружања стручних услуга, подстицаја, кредита нити зајмова из области пољопривреде за жене на селу. (Општина Бијељина) Програми пружања стручних услуга у пољопривреди узимају у обзир потребе жена, што се посебно односи на подстицаје из области сточарске производње, производња млијека. Такође, жене редовно присуствују едукацијама намијењеним пољопривредној производњи из области сточарства, ратарства, воћарства и љекобиља. Кредити и зајмови из области пољопривреде у руралним подручјима једнако се додјељују женама као и мушкарцима. (Општина Шипово) Не постоји посебан програм. (Општина Брод) Програми пружања стручних услуга у пољопривреди на општини Рибник нису посебно прилагођени потребама жена. Прилагођавају се према појединцу области проблема, чињеничном стању и могућностима самог појединца било да је у питању жена или мушкарац. Жене користе равноправно услуге као што су обука и савјетовање из области пољопривреде, подносе захтјеве за подстицаје, захтјеве за кредите, субвенције или зајмове што се тиче додјеле кредита, зајмова, подстицаја из области пољопривреде. У руралним подручјима нема података да је вршена дискриминација жена приликом додјеле истих. Сама додјела се врши према расположивој документацији подносиоца захтјева. Статистичка евиденција по овом питању није вођена. (Општина Рибник) Да, пружају услуге и остварују права. (Општина Зворник) 18. Да ли у Вашем граду / општини постоји локална развојна агенција и да ли има посебне програме који су усмјерени на жене на селу? Какви су то програми и колико средстава је за њих издвојено? У општини Костајница не постоји локална развојна агенција, постоји Одсјек за развој у кабинету начелника. Одсјек за развој је новоформиран тако да још увијек није имао програма који су усмјерени ка женама на селу, али очекујемо у да ће у кратком периоду бити реализовани одређени програми који ће бити усмјерени за жене на селу. Жене са села имају могућност кориштења тржнице за продају својих производа и оне их највећем броју и користе за продају млијечних производа и поврћа. (Општина Костајница) Не постоји. (Општина Берковићи) Не постоји самостална локална развојна агенција. (Општина Братунац) Таква агенција још не постоји на подручју општине Дервента. (Општина Дервента) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 89

91 У нашој локалној заједници не постоји развојна агенција која је усмјерена за жене на селу. (Општина Хан-Пијесак) У општини Приједор дјелује локална развојна Агенција ПРЕДА-ПД, која је усмјерена на подршку развоја предузетништва и малих и средњих предузећа. Ипак, у овом тренутку подршка која се обезбјеђује предузетницима и онима који то желе постати, усмјерена је ка свим заинтересованим лицима без обзира на пол. Општина Приједор је Стратегијом развоја за период предвидјела пројекат Подршка за повезивање и предузетничке иницијативе за жене и за ту намјену планирала укупно КМ за период Ове године, општинским буџетом нису планирана средства за подршку предузетништва код жена, али је Агенција припремила пројекат Подршка запошљавању жена који би се реализовао у години. Овај пројекат би обухватао финансијску и нефинансијску подршку запошљавању и самозапошљавању жена, те би био усмјерен на жене како из руралног тако и урбаног подручја. (Општина Приједор) На подручју Општине Прњавор овакав тип агенције не постоји, али као што је већ написано задруге и удружења у којима су жене чланови. (Општина Прњавор) Не постоји. (Општина Вишеград) Одговор директорице Агенције за локални развој: Постоји Развојна агенција, али посебних програма усмјерених овој групацији нема. Остварена је сарадња са удружењем жена Бреза из Ламинаца, кроз техничку помоћ и заједничку организацију друштвених догађаја. (Општина Градишка) Нема уопште развојне локалне агенције. (Општина Оштра Лука) Локална развојна агенција је у фази оснивања. (Општина Љубиње) У нашој општини не постоји локална развојна агенција. (Општина Соколац) Не. (Општина Источни Дрвар) Слабо. (Општина Калиновик) У нашој општини постоји Аграрни фонд (локална развојна агенција), али нема посебне програме усмјерене за жене на селу. (Општина Бијељина) У општини Шипово постоји локална развојна агенција Шипово Пројект, али тренутно нема посебне програме који су усмјерени женама на селу. (Општина Шипово) Засад не постоји локална развојна агенција, али је у поступку оснивања. (Општина Брод) На општини Рибник не постоји локална развојна агенција. (Општина Рибник) Не. (Општина Зворник) 90 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

92 19. Према Вашим административним евиденцијама и катастарским и земљишнокњижним подацима, колико жена у односу на мушкарце има власништво над земљом? Имате ли сазнања о постојању неких друштвених и културалних баријера да жене имају власништво над земљом и некретнинама, у погледу насљеђивања имовине или стицања на друге начине? Немамо података. (Општина Костајница) Нема никаквих баријера за регулисање права власништва у односу на пол, те су жене власници некретнина у свим случајевима гдје су носиоци пољопривредних газдинстава. (Општина Берковићи) Жене су, као власнице непокретности (па и земље), још увијек у мањем проценту у односу на мушкарце (30%-40%). Власништво над непокретностима раније су, углавном, стицале по основу насљеђа. У посљедње вријеме све се више жена (поготову када су у питању млађи брачни парови) уписује у земљишним књигама као сувласник над стеченом имовином. Такође, жене које су посљедњих година боравиле у земљама западне Европе, по правилу се уписују као сувласнице непокретности. (Општина Братунац) Све је у рукама мушкараца и готово да нема примјера да су жене титулари земљишта. Баријере су у необразованости, још јакој традицији да се по мушкарцу зове имање (макар се он и удао ). Сви проблеми везани су за традицију да је жени мјесто у кухињи и кревету, а сва важна питања остављају се мушкарцима, макар они и интелектуално били слабији од свог партнера. (Општина Дервента) Мали број жена у односу на мушкарце има власништво над земљом. Не постоје друштвене баријере да жене имају власништво над земљом и некретнинама у погледу насљеђивања имовине или стицања на друге начине. У некој мјери постоје културне баријере у погледу наслеђивања имовине јер претежно мушкарци наслеђују земљиште и некретнине. (Општина Хан-Пијесак) До сада никада није рађена евиденција власништва некретнина подијељена по половима тако да нисмо у могућности да дамо процентуалне разлике у власништву некретнина, али можемо да констатујемо да су ипак некретнине и земљиште у малом проценту укњижене на женама, сигурно да постоје још увијек јако изражене и друштвене и културне баријере да жене имају власништво над земљом и некретнинама. Најчешће се одричу насљеђа у корист брата, а сва имовина стечена у браку се најчешће укњижава на супруга. (Општина Приједор) Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове, Подручна јединица Прњавор, не посједује податке о власништву над земљом разврстане по полу. (Општина Прњавор) Мањи број жена има власништво над земљом. Обичајно право. (Општина Вишеград) Жене се воде као власнице земље када су носиоци домаћинства, када наслиједе иза оставинске расправе од родитеља, или када саме купују земљу. У неким, неразвијеним селима постоје одређене традиционалне предрасуде о насљеђивању имовине кад су женска дјеца насљедници. (Општина Градишка) У већем проценту су власници мушкарци. Немамо податке колики је то проценат, мада не постоје баријере. (Општина Оштра Лука) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 91

93 Врло мали број жена је носилац власништва над земљом, овдје влада обичајно право да се удате жене одричу права насљедства над земљом. (Општина Љубиње) Према нашим евиденцијама, 5% жена у односу на мушкарце има власништво над земљом. Постоје одређене патријархалне баријере да жене имају власништво над земљом и некретнинама у погледу насљеђивања, осим у случају када не постоји у породици мушкарац као насљедник. (Општина Соколац) Углавном жене нису носиоци непокретне имовине због традиције изузев кад се појаве као насљеднице традиција. (Општина Источни Дрвар) Мало. (Општина Калиновик) У катастарској и земљишно-књижној евиденцији није било истраживања и вођења статистичких података о проценту жена које имају власништво над земљом. Непросвијећеност и патријархално васпитање су основне баријере у погледу насљеђивања или стицања имовине на друге начине. (Општина Бијељина) Према евиденцијама катастра, жене у односу на мушкарце имају власништво (укључујући и сувласништво) над земљом, око 10 15%. (Општина Шипово) Према катастарској евиденцији, укупно уписаних посједника на подручју општине Брод је и нису вођене евиденције удвојене за жене посједнике. (Општина Брод) Према катастарским и земљишно-књижном подацима, укупно 40% жена има власништво над земљом у односу на мушкарце на општини Рибник. Нема података о постојању друштвених и културних баријера да жене имају власништво над земљом и некретнинама у погледу насљеђивања имовине или стицања на друге начине, односно нема дискриминације жена у овом погледу. (Општина Рибник) Да (понека). (Општина Зворник) 20. Да ли сматрате да би евентуална нова аграрна реформа која се заговара могла имати утицај на жене које су титулари власништва над земљом, или на могућности да жене стекну власништво над земљом путем насљеђивања или на неки други начин? По Вашем мишљењу, какав ће то утицај имати и које мјере би требало предузети да се спријечи негативан утицај? Мислимо да нова аграрна реформа неће имати негативан утицај на могућност жене да стекне власништво над земљом. (Општина Костајница) Никаква реформа не дијели титуларе по половима. (Општина Берковићи) Аграрна реформа која се заговара би, у сваком случају, требала имати позитиван утицај на статус жена у руралним срединама. Прије свега, суочени смо са депопулацијом сеоских подручја: млади напуштају села, избјегло и расељено становништво које је раније живјело на селу се радије одлучује за живот у граду (гдје, опет, тешко налази запослење), а све из разлога неприлагођене аграрне политике и несигурности која из тога произилази. (Општина Братунац) Не. Необразована жена на селу не може промијенити вјековне односе. (Општина Дервента) 92 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

94 Нисмо упознати са новом аграрном реформом која се заговара тако да на ово питање не можемо одговорити. (Општина Хан-Пијесак) Када је у питању власништво над земљом или стицање путем наслеђивања ту још увијек кључну улогу игра наш менталитет и негативно наслијеђе из прошлости о положају и улози жене у друштву, а за превазилажење таквог стања потребна је стална едукација становништва и то не само жена него и мушкараца и перманентна материјална подршка селу кроз улагања у инфраструктуру села (путеви, школе, медицинска заштита, информационе технологије) и улагања у пољопривредну производњу. (Општина Приједор) Мјере развоја пољопривреде не праве разлику између полова и под једним условом су доступни свим заинтересованим лицима. (Општина Прњавор) Нисмо упознати са евентуалном новом аграрном реформом. (Општина Вишеград) Требало би да нова аграрна реформа, прије усвајања, буде предмет разматрања на савјетима мјесних заједница и другим структурама у општинама, нпр. НВО-има, гдје су укључене и жене. Женско питање на селу се мора систематски ријешити. (Општина Градишка) Већина испитаних сматра да би нова аграрна реформа побољшала услове да жене постану власници земље, али нису изнијеле мишљење какве би мјере требало предузети да би се спријечио негативан утицај. (Општина Оштра Лука) Мишљење већине је да је обичајно право много јаче од аграрне реформе. (Општина Љубиње) Аграрна реформа би могла побољшати статус жена и то адекватном законском регулативом, као и обавезним планирањем буџетских средстава при ресорном министарству и локалним заједницама. (Општина Соколац) Да и то би представљало равноправност полова. (Општина Источни Дрвар) Нисмо сигурни. (Општина Калиновик) Да би се спријечио негативан утицај на жене титуларе власништва, треба радити на просвијећености жена на селу. (Општина Бијељина) У зависности од врсте аграрне реформе, очекују се и различите реакције, мада се сматра да би у том случају и држава требала да заштити интересе жена којима таква врста реформе не би одговарала. Да би се спријечио негативан утицај потребно је дати женама право на увид у сва дешавања и по могућности их укључити у одређене активности. (Општина Шипово) Нисмо упознати са приједлозима законских рјешења нове аграрне реформе. (Општина Брод) Концепт нове аграрне реформе се своди на обезбјеђивање произвођачима бољих услова за пољопривредну производњу без разлике да ли је пољопривредни произвођач жена или мушкарац и нема негативан утицај на могућности да жена стекне власништво над земљом. Мјере које би требало предузети да жене не би биле оштећене новом аграрном реформом су сљедеће: 1. Укључивање што већег броја жена у израду програма аграрне реформе и такође њихово активно укључивање у спровођењу исте. 2. Правовремена и квалитетна едукација жена ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 93

95 на селу по питању њихових могућности и права која стичу подношењем нове аграрне реформе. (Општина Рибник) Да, равноправност. (Општина Зворник) 21. На који начин би локални органи власти могли побољшати опште животне услове и могућности за жене на селу? Како у том контексту видите, и евентуално планирате одређене мјере, с обзиром на чињеницу да ће ове године бити усвојена Стратегија руралног развоја у Републици Српској за период ? Локални органи власти само кроз издвајање више средстава у буџетима би могли побољшати животне услове жена на селу, а томе би требала помоћи и Стратегија руралног развоја у РС. (Општина Костајница) Ревитализација текстилног програма постојеће фирме Инкоб Берковићи. (Општина Берковићи) Побољшање општих животних услова на селу, у овом тренутку, је недовољно и спорадично, али иде узлазном линијом. Како су жене бројнија популација (па и на селу), то ће се прије свега одразити на њихов стандард и живот у цјелини. (Општина Братунац) Образовањем, развојем села и стварањем бољег стандарда за живот на селу (култура, здравство, организовано кориштење слободног времена, организовање стручних предавања...) Стратегија се ради без озбиљнијег консултовања људи за које се она прави. Људи из кабинета владе морају се више састајати са обичним људима, а мање са колегама из власти. Те ствари раде се реда ради, формално и далеко од живота. Стратегија се рађа на терену, а финализира у кабинетима. (Општина Дервента) Стратегија руралног развоја у Републици Српској није по нашем виђењу ставила у неки посебан повољан положај жене на селу тако да не видимо неку свијетлу будућност жена на селу у садашњим условима. За сада локална заједница није у могућности побољшати опште животне услове жене на селу. (Општина Хан-Пијесак) У последње вријеме видљиво је веће ангажовање жена у друштву уопште, па тиме и на селу. Помаци су мали, али уз веће и стално ангажовање на свим друштвеним нивоима могу се постићи и већи резултати. (Општина Приједор) Издвајањем средстава из буџета општина за подстицај и унапређење пољопривредне производње у руралним срединама могуће је побољшати опште животне услове и могућности за жене на селу. Општина Прњавор је донијела Стратешки план развоја општине за период године у коме је један од стратешких циљева унапређење пољопривредне производње и развој руралног дијела општине. Обзиром да ће се радити доношењу нове дугорочне стратегије развоја општине Прњавор, Стратегија развоја општине Прњавор, Стратегија руралног развоја у РС за период год. ће бити основана за доношење конкретних планова и програма у области руралног развоја наше општине. (Општина Прњавор) Побољшањем инфраструктуре изградња путева, водовода, електрификација, увођење нових локалних аутобуских линија, откупом пољопривредних производа... (Општина Вишеград) Одговор референтице за мјесне заједнице: Разним едукацијама и округлим столовима се може много урадити. Пракса је показала да се само практичним радом и примјерима добре праксе може један одређени број проблема превазићи али и ријешити. Али, требамо узети у обзир да 94 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

96 смо ми ипак средина и земља која је читав један временски низ живјела у одређеном друштву и систему (које није познавало битност жене ) и сада, у веома кратком периоду, ми желимо нека увријежена мишљења да мијењамо. Сматрам да ипак треба доћи до смјене једне генерације коју ће наслиједити нова, разборитија, образованија и едукована у смислу да је жена не само жена него и мајка, пријатељица, службеница, докторица, директорица, а да за све то треба јака воља, жеља и снага потребна у овом, још увијек мушком свијету. (Општина Градишка) Мишљење је да ће се доста тога уредити новом Стратегијом руралног развоја РС. (Општина Оштра Лука) Локални буџет је изузетно мали, па би добро било укључити програме помоћи развоја села Владе РС. (Општина Љубиње) Локални органи би могли побољшати опште животне услове и могућности жена на селу кроз формирање посебних фондова финансијских средстава. Препоруке за мјере које би требало предузети у погледу Стратегије руралног развоја у РС за период године би била едукација жена на селу у погледу упознавања са њиховим правима, стручним, теоријским и практичним оспособљавањем за радм преквалификације, итд. (Општина Соколац) Покренути пројекте развоја мале привреде искључиво да учествују жене. (Општина Источни Дрвар) Финансијска ситуација не дозвољава. (Општина Калиновик) Економским оснаживањем жена на селу, те увођењем сервисних подршки помоћи женама на селу, постигло би се побољшање општих животних услова за жене на селу. (Општина Бијељина) Опште животне услове и могућности за жене на селу локални органи власти би могли побољшати на тај начин што би усвојили одређене планове и програме, а који би били у складу са Стратегијом руралног развоја у Републици Српској. (Општина Шипово) Планирати буџетом средства намијењена за програме сеоског развоја. (Општина Брод) Локални органи власти требали би и даље, али већим интензитетом подстицати учешће и иницијативу жена у свим сферама јавног и политичког живота. Што више едукативно уздизати свијест жена, финансијски подржавати све програме који доприносе бољем и квалитетнијем животу жене у руралној средини општине Рибник. (Општина Рибник) Кориштење буџетских средстава намијењених за развој пољопривреде и села. (Општина Зворник) 22. Имате ли сазнања о тешкоћама у приступу и задовољењу основних потреба жена на селу које се односе на смјештај, санитарије, електричну енергију, снабдијевање водом итд? Да ли су локални органи власти, на основу тих сазнања, предузели одговарајуће мјере? Које су то мјере и колико средстава је издвојено за рјешавање ових проблема? Било је сазнања о тешкоћама о задовољавању основних потреба а које се односе на електричну енергију и снабдијевање водом, али су локалне власти подузеле мјере и проширили водоводну мрежу и на неколико угрожених сеоских насеља, вриједност радова је износила око КМ, ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 95

97 а радна јединица Електрокрајине је подузела мјере у рјешавању проблема око снабдијевања електричном енергијом. (Општина Костајница) Локалне власти довршавају програм изградње водовода у руралним подручјима и квалитетно покривање електричном енергијом. (Општина Берковићи) Тешкоће у задовољењу основних животних потреба жена на селу су евидентне, али се, засад, рјешавају углавном појединачни случајеви. (Општина Братунац) Друштво умјесто да се богати, оно више сиромаши и стандард који је постојао прије демократских промјена је за многе средине мислена именица. Недостижан. Села постају старија, развија се политика бјежања са села, посједи су уситњени и у таквој ситуацији тешко је обезбиједити квалитетан живот на селу. Заправо, мало је аргумената који би говорили да је у сеоским срединама могуће добро живјети. Мушкарци одлазе трбухом за крухом, а жене не могу преузети обавезе да унапређују домаћинство, што све води у катастрофично стање. Познаваоци прилика наш развој виде управо у развоју села, али тај развој не могу носити остарјела, неопремљена и материјално слаба домаћинства. Улагања милијарди средстава у пропале творнице требало би преокренути у развој села и пољопривреде. (Општина Дервента) У нашој локалној заједници мислимо да жене имају задовољавајуће основне услове за живот (смјештај, санитарије, електричну енергију, воду итд). (Општина Хан-Пијесак) Сва територија општине Приједор је електрифицирана, међутим постоје проблеми са квалитетом испоруке електричне енергије тако да локална заједница указује на одређене проблеме у испоруци и исправности мреже, поготово се ови проблеми истичу у руралном подручју. Из тих разлога су започети заједнички пројекти локалне заједнице и електродистрибуције за које је локална заједница у прошлој години издвојила 400,000 КМ што је дјелимично ријешило постојеће проблеме. Водоснабдијевање општине Приједор је обухваћено пројектом са швицарском Владом (пројект СЕКО) који обухвата 70% територије општине Приједор чија је реализација у току, а завршетак планиран године. У укупан пројекту швицарска Влада учествује са 12,5 милиона КМ, а локална заједница са 5 милиона КМ. За остали дио општине Приједор водоснабдијевање ће се ријешити кроз пројекат који је у израдбеној форми, а заснива се на водоснабдијевању са акумулационог језера Томашица. У руралном подручју, што се тиче смјештаја и санитарија, зависи од социјалног статуса жене породице тако да морамо истаћи да имамо и у руралним подручјима куће које задовољавају високе стандарде, а исто тако и оне у којима се још увијек користи вода из бунара септичке јаме пољски wc. (Општина Приједор) Према подацима одјељења за стамбено комуналне послове и инвестиције у чијој надлежности је стање инфраструктуре на подручју општине, у руралним подручјима само у појединим дијеловима није ријешено питање инфраструктуре. Локални органи рјешавају ова питања у складу са развојним програмима и доступним финансијским средствима у буџету. (Општина Прњавор) За рјешавање инфраструктуре општина издваја сваке године средства из буџета која се највише користе за изградњу путева, водовода и електрификацију. (Општина Вишеград) Одговор социјалне раднице: Не постоји друштвена осјетљивост за овај проблем. Овај проблем се не третира на начин задовољавања потребе жене, већ свих становника одређене мјесне заједнице. (Општина Градишка) 96 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

98 Нема сазнања везано за ове проблеме нити да ли је ишта учињено. (Општина Оштра Лука) Потребно је више ангажовања у задовољавању ових потреба на селу. (Општина Љубиње) Жене на селу у већини случајева имају услове за задовољавање основних потреба. (Општина Соколац) Покренут пројекат довођења питке воде у села. Лакши рад жена. (Општина Источни Дрвар) Немамо сазнања. (Општина Калиновик) Што се тиче приступа и задовољења основних потреба које се односе на смјештај, санитарије, електричну енергију и сл., жене нису дискриминисане у односу на мушкарце или у односу на жене из урбаних средина, сем што то зависи од материјалних могућности. (Општина Бијељина) Постоје одређени проблеми што се тиче задовољења основних потреба жена на селу које се односе на санитарије и снабдијевање водом. Буџетом општине је планирана и ове године санација одређеног броја сеоских водовода и других инфраструктурних објеката. (Општина Шипово) Постоји евидентиран проблем водоснабдијевања сеоских подручја што утиче на квалитет живота на селу. Општина је кандидовала пројекат водоснабдијевања према Влади РС из средстава развојног програма. (Општина Брод) Нема забиљежених података о тешкоћама у приступу и задовољавању основних потреба жена на селу (смјештај, снабдијевање електричном енергијом, водом и сл.). Општина Рибник је повратничка општина и велики дио општине је уништен ратним дешавањима, тако да органи власти константно врше улагања у обнову и изградњу повратничких насеља, затим изградњу нове и реконструкцију старе инфраструктуре (нпр. средства за стамбено збрињавање, РВИ ,00КМ, средства за избјегла и расељена лица и повратнике ,00КМ, средства за водовод (Стране, Берићи, Ситница ,00КМ изградња водовода Марчете ,00КМ и сл). (Општина Рибник) Донекле. (Општина Зворник) 23. Имате ли сазнања о тешкоћама за жене на селу у приступу и кориштењу јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија? Да ли су локални органи власти, на основу тих сазнања, предузели одговарајуће мјере? Које су то мјере и колико средстава је издвојено за рјешавање ових проблема? Као и у свим другим срединама па тако и код нас је било одређених проблема око саобраћајне инфраструктуре на селима, општина Костајница је уложила преко ,00 КМ у побољшавање путне мреже у селима тако да је она сада на задовољавајућем нивоу. (Општина Костајница) Предузимају све мјере у организацији локалног и међумјесног превоза (превоз ученика до школе и радника до радног мјеста). (Општина Берковићи) Тешкоће у приступу и коришћењу јавног саобраћаја су генералне природе, али постоји тенденција њиховог постепеног рјешавања. (Општина Братунац) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 97

99 Савремене технологије су далеко од села, јер савремену технологију могу прихватати само образовани људи. Податак да се у занимања за пољопривреду у средњим школама не пријављује ни једна ученица, говори да је ту стање лоше. У дервентској општини постоји програм унапређења пољопривреде и први резултати се већ осјећају кроз раст производње млијека, житарица и воћа. Уколико влада буде више подстицала производњу у аграру, редовно исплаћивала премије и осигуравала повољнија кредитна средства путем банака, онда ће и село постати атрактивније мјесто за живот од града. Слабо насељена мјеста не могу обезбиједити добру инфраструктуру и јавни саобраћај с малим бројем путника није рентабилан. У Дервенту се досељава све више сељака, па је у дане викенда град је практично празан, јер људи обрађују земљу у својим селима. Викенд земљорадња не може бити база за развој пољопривреде. Измјеном дијела школског програма у сеоским срединама, активирањем некадашњих школских задруга (више би се земљишта обрадило) могли би се процеси развоја села унаприједити. (Општина Дервента) Приступ коришћења јавног саобраћаја и информационих технологија је незнатно заступљен. (Општина Хан-Пијесак) Мрежа локалних путева се сваке године одржава на основу усвојеног програма Скупштине општине и ове године из буџета је одређено за то око 2,5 милиона КМ. У току године на основу програма асфалтирања локалне путне мреже, асфалтирано је око 150 км локалних путева. Јавни саобраћај на подручју општине Приједор се реализује кроз градски и приградски саобраћај (5 линија градског саобраћаја и 23 линије приградског саобраћаја). До сада је за рурално подручје кориштен и жељезнички саобраћај, али Одлуком ЖРС је у току године је укинут што је довело до одређених проблема тако да је локална заједница и Скупштина општине упутила захтјев према ЖРС-у за поновно активирање путних праваца. Усвојеном Стратегијом општине Приједор за годину значајно мјесто заузима инфраструктурна проблематика и пројекти за рјешавање ових проблема. (Општина Приједор) По питању јавног саобраћаја може се рећи да функционише јако добро, аутобуске линије за сваку мјесну заједницу иду два пута у току дана, на путној инфраструктури се последњих година јако доста радило, око 190 км сеоског пута је прекривено асфалтом, информациона технологија покрива 60% руралног подручја. (Општина Прњавор) Због малог броја становника и неусловних путева (изузев главних комуникација) јавни саобраћај на селу није задовољавајући ни за жене, као ни за остало становништво. Увођење нових линија је нерентабилно због малог броја корисника, па села викендом немају аутобуске линије. (Општина Вишеград) Нема тешкоћа за жене на селу у приступу и кориштењу јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија. (Општина Градишка) Мишљења су да нема потешкоћа приступа у кориштењу јавног саобраћаја. (Општина Оштра Лука) Немамо градског ни приградског превоза. (Општина Љубиње) Што се тиче приступа и кориштења јавног саобраћаја у свим селима на подручју општине Соколац, постоји јавни превоз који је једнако доступан женама као и мушкарцима. Путна инфраструктура је присутна у свим селима, а информациона технологија је присутна, али у малом проценту. (Општина Соколац) 98 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

100 Нема јавног превоза. (Општина Источни Дрвар) Слабо. (Општина Калиновик) Приступ кориштењу јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија је исти за оба пола и нема дискриминације. (Општина Бијељина) Присутни су одређени проблеми за жене на селу у приступу и кориштењу јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и др. Најчешћи узроци тих проблема су недостатак превоза и новчаних средстава или лоша путна инфраструктура. Општина, властитим новчаним средствима, се труди да редовно санира поједине дионице које су у одређеним случајевима приоритет. (Општина Шипово) Постоји евидентиран проблем недовољног броја превозника због неисплативости линија. Општина усвојила нови сет одлука који регулишу ову материју. (Општина Брод) Са сигурношћу можемо тврдити да за жене на селу не постоје тешкоће у кориштењу услуга јавног саобраћаја, путне инфраструктуре и информационих технологија. Међутим, можемо рећи да на подручју општине Рибник постоје глобално проблеми путне инфраструктуре и наведених руралних сервиса. Општина Рибник константно врши улагања у санацију и изградњу путне мреже на побољшању услуга локалних сервиса (нпр, средства за нерентабилне линије ,00КМ, изградња пута, изградња мостова, рибњак, Милашиновача, ,00КМ). Што се тиче информационих технологија, морамо да наведемо да је мали број жена на подручју општине Рибник обучен за кориштење оваквог вида сервиса. (Општина Рибник) Не. (Општина Зворник) 24. У којим активностима заједнице учествују жене са села? Да ли су жене на селу укључене у процесе планирања и доношења одлука и на који начин? Има ли неких друштвених и културалних традиција које спречавају учешће жена у јавном животу заједнице и процесима одлучивања о свим питањима важним за локалне заједнице? Да ли на локалном нивоу предузимате мјере и програме како би се побољшало учешће и видљивост доприноса, потреба и интереса жена на селу у локалној заједници? Жене са села јако мало па слободно можемо рећи да скоро и не учествују у активностима планирања и доношења одлука. Главни узрок је њихова незаинтересованост за учешће у таквим активностима. (Општина Костајница) Жене су заступљене у органима локалне власти у проценту преко 35%, а у броју укупно упослених и више. (Општина Берковићи) Учешће жена са села у активностима локалне заједнице је недовољно, и углавном посредно. Невладине организације (посебно удружења жена) су у том смислу направиле помак, и труде се да их што више анимирају. (Општина Братунац) Кад су сви кућни послови на жени, тешко је очекивати да се она уморна, необразована, немотивисана може укључити значајније у друштвене процесе. Кад буде мање мануелног, а више рада механизације, жена ће имати више времена да се посвети и себи, али и околици у којој живи. То су циљеви који ће бити дуго чекани и захтијевају активну улогу свих друштвених ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 99

101 фактора. Колико ту буде спремности и материјалне потпоре, такви ће бити и резултати. (Општина Дервента) Жене са села не учествују ни у каквим активностима заједнице. Нису укључене у процес планирања и доношења одлука. Нема ни друштвених ни културних традиција које спречавају учешће жена у јавном животу заједнице и процесима одлучивања о свим питањима важним за локалне заједнице. (Општина Хан-Пијесак) Жене са села учествују у манифестацијама које се тичу обиљежавања празника локалне заједнице, презентацији туристичке и гастрономске понуде града, организовања школских манифестација кроз невладине организације и удружења грађана. Жене на селу нису заступљене у органима локалне управе, а минимално су заступљене у савјетима мјесних заједница. Нема организованих мјера и програма како би се побољшало учешће и видљивост доприноса и интереса жена на селу у локалној заједници. (Општина Приједор) Већ је поменуто да су жене на селу директно укључене у процесе планирања и доношење одлука по питању пољопривредне производње, никакве традиције не спутавају жене у руралним дијеловима општине да се активирају у пољопривредним и другим удружењима те да се баве разним активностима. (Општина Прњавор) Мјере се предузимају за све жене на подручју општине, без раздвајања на село и град. (Општина Вишеград) Одговорено кроз ранија питања, учествују у свим активностима које се одвијају у мјесној заједници, савјету мјесне заједнице. Жена на селу живи традиционалним животом условљеним материјалним стандардом. (Општина Градишка) Недовољна је укљученост жена у процесе планирања или доношења одлука. Локална заједница мало ради на укључивању жена у било које активности заједнице. (Општина Оштра Лука) У раду локалне заједнице мало је жена на селу укључено у активностима и мало има тих програма који би укључили рад жена. (Општина Љубиње) Жене са села су у мањем проценту чланови савјета мјесних заједница у односу на мушкарце и на тај начин учествују у активностима заједнице. Оне су укључене у процесе планирања и доношења одлука, тако што у нашој СО-е постоји једна жена која је одборник, а живи на селу, и на тај начин заступа и најбоље презентује потребе жена са села. У нашој локалној заједници не постоје друштвене и културне традиције које би спречавале учешће жена у јавном животу и процесу одлучивања, јер су оне у том погледу слободне да одлучују и то најчешће преко чланства у политичким партијама, а у којим постоји тенденција пораста жена као чланова. У нашој локалној заједници не постоје програми нити неке посебне мјере које се односе на јачање улоге жена са села. (Општина Соколац) Нема посебних активности јер је живот жене на селу досад био у другом плану. (Општина Источни Дрвар) Слабо. (Општина Калиновик) Јако мала заступљеност жена на селу је у процесу планирања и доношења одлука. За сада не постоје посебне мјере за побољшање учешћа и доприноса потреба и интереса жена на селу, сем јавног информисања и дјеловања путем политичких странака. (Општина Бијељина) 100 ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009)

102 У случајевима активности заједнице, процесима планирања и доношењу одлука, жене су у већини случајева укључене, изузев у случајевима гдје не постоји заинтересованост. Што се тиче неких друштвених и културалних традиција, нема примјера који спречавају учешће жена у јавном животу заједнице. У задње вријеме, у комисијама и радним групама везаним за дешавања за јавни живот заједнице, практикује се да је заступљеност жена минимално 30%, што даје могућност да и жене дају свој допринос у јавном животу заједнице. (Општина Шипово) Учешће жене са села у јавном животу и процесима одлучивања је минимално. Разлози су многобројни: традиција, стереотип о положају жене, економска овисност, економска неразвијеност и неспремност самог друштва па тако и локалне заједнице да обезбиједи бољи положај жене на селу. (Општина Брод) Жене активно учествују у политичком, образовном, економском, социјалном, културном, спортском, грађанском и сваком другом подручју јавног живота. Не постоји никаква друштвена ни културна традиција која искључује жене из јавног живота и процеса одлучивања о важним питањима на подручју општине Рибник. Тренутно постоји иницијатива да се активнијим радом удружења жена што већи број жена активно укључи и интензивно учествује у јавном животу локалне заједнице. (Општина Рибник) Жене, из руралних подручја (села) су кроз рад савјета МЗ укључене у процес планирања и доношења одлука. (Општина Зворник) ПРИЛОГ БР. 3 Резултати анкете о положају жена на селу за локалне органе власти (2009) 101

103

104 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 1. Шта сматрате кључним питањима и проблемима за живот жена на селу? Детаљно опишите и образложите. a. У погледу економског статуса (као што су: формални и неформални радни ангажман, плаћени/неплаћени рад, подјела рада у домаћинству, приступ ресурсима и подстицајима, власништво над имовином, доступност кредита, зајмова, олакшица за продају производа, третман у земљишној и пољопривредној реформи, учешће, заступљеност и утицај у програмима запошљавања и самозапошљавања, приступ информацијама и стручним обукама од значаја за економски бољитак, итд): Жене на селу немају могућност формалног запослења, но морам рећи да ни жене у граду имају врло мале могућности да се запосле у формалном сектору. Већина имовине на селу је код мушких чланова породице и постоји увријежено мишљење чак и код младих људи средњошколаца да се имање треба оставити сину, а не кћерци. Самим тим што немају имовину не могу да дођу до кредитних средстава осим код микрокредитних организација које имају високе камате. Оне су запослене код својих мужева, очева или синова али се не воде на тржишту рада. Већина жена на селу није пријављена на биро за запошљавање тако да и нема евиденције колико је жена незапослено. Из породице обично због здравственог осигурања је пријављен само мушкарац као носилац домаћинства. Потицајна средства које даје држава су углавном усмјерена ка производима које производе мушкарци. Не постоји јасна стратегија у земљи која би помогла промоцији женског подузетништва на селу. Рад жена на селу је невидљив и не цијени се. Као примјер испричала бих причу жене интелектуалке коју су вјетрови рата одвели у домаћинство свекра и свекрве на село: Вријеме је скупљања сијена и мој супруг и ја крећемо рано ујутро да покупимо сијено. Ја ујутро прва устајем. Скухам кафу, спремим доручак, припремим што ћемо понијети за ручак и позовем супруга. Он устане, попијемо кафу и доручкујемо заједно и крећемо. Ја трчим пред њим и отварам гаражу у којој стоји трактор са прикључцима. Он пали трактор и извози га. Ја за њим затварам врата и трчим да отворим капију. Он прође с трактором а ја затварам капију. Он мало успори трактор и ја ускочим и возимо се до наше ливаде. Ливаде су ограђене да не улази стока и ја искачем и отварам стругу. Он спушта косилицу и коси. Ја под једно дрво остављам ручак који сам спремила и узимам грабље и иза њега скупљам траву која се расула около да не пропадне. Тако до ручка. Сједнемо под дрво, ручамо и тако да краја дана. Он на трктору коси а ја за њим скупљам. Kод повратка поступак као код доласка. Он на трактору ја отварам и затварам капије. Долазимо кући. Он се опере и сједа за стол и каже: -Шта ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 103

105 је за вечеру, баш сам се уморио... Није нама тако лоше. Ја имам свекрву па је она око крава и око млијека и пазила нашу дјецу, па смо подијелиле обавезе... другим женама је теже. Ово је само једна од прича а има их још. Оно што раде жене није вредновано. Сви мушки послови су препознатљиви и цијене се. Иако је допринос сеоских жена у развоју локалне заједнице велики, није видљив и њихова могућност у одлучивању је минорна. ( Удружене жене, Бања Лука) Положај жена на селу је изузетно тежак. Патријархална традиција додатно отежава њихов положај. Оне не посједују готово никакву имовину, јер удајом прелазе у домаћинство супруга. Најчешће и не стичу никакву имовину. Већина ових жена нема посао, ни социјалну ни здравствену заштиту, немају право ни на пензију, а тек незнатан број тражи посао изван домаћинства. Жена на селу је суочена са низом потешкоћа јер се њен рад неограничено искориштава. Исто тако већина жена на селу није евидентирана на тржишту рада, не воде се као незапослене, нити су укључене у статистичке податке о незапослености. Степен образовања жена на селу у односу на мушкарца је доста нижи, а отежана могућност стручног образовања или стицања додатних вјештина представља велику препреку за изналажење додатних дјелатности и веће учешће жена у руралној економији. Отежан им је приступ информацијама, доступност разним зајмовима, кредитима, олакшицама за продају производа и сл. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Испитанице су имале јединствени став да највећи проблем долази од стране и друштва и појединца у контексту унапријед прихваћених ставова о улози жене на селу. То значи да се сва имовина води на мушкарцима (браћи, очевима, мужевима, синовима) што у старту онемогућава жену да самостално покрене властити бизнис и да добије средства од банке или можда нека друга. Од тога да сви подстицаји и програми који постоје углавном третирају домаћинства, тј пољопривредна газдинства, у овом случају то су углавном мушкарци. Од стереотипних очекивања да нам на све едукативне радионице као и друге састанке који се односе на едукације, приступе информацијама, савјете и слично иду мушкарци, а не жене и уколико се појави нека жена њени приједлози и сугестије се неприхваћају озбиљно. (НВО Женски центар, Требиње) Жене на селу углавном се баве пољопривредом и њихов рад није плаћен, али ни вреднован. Приходима од пољопривреде (за оне породице које се баве робном производњом) углавном располажу мушкарци, а у неким породицама и мужевљеви родитељи, тако да жене немају новац ни за личну хигијену. Овај податак добијале смо од самих жена на јавним скуповима, али још чешће од жена које су боравиле у склоништу. Један мањи број жена које живе на селу је запослен у градовима, углавном у фабрикама, и оне, уколико и имају формално радно ангажовање (пријављене су) своју зараду доносе кући и њом располаже отац или муж ако су удате. Занемарљив је број жена које су оствариле право на пензију. Према доступним информацијама до којих смо дошли анкетирањем жена на селу установиле смо да жене на селу готово да уопште немају имовину која је уписана на њихово име. Један од разлога за то је што се кћерке након смрти својих родитеља одричу имовине у корист брата/браће. Други разлог је што удајом одлазе у мужевљеву кућу или граде кућу на земљишту које њихови мужеви добијају од својих родитеља. Па чак и у случајевима када женин отац поклања земљиште/кућу он поклања зету ту имовину. Овај феномен да умјесто кћерки имовину поклања зету није усамљен, јер се сматра да носилац домаћинства, односно власник треба да буде мушкарац. Након мужевљеве смрти жене се одричу свог насљедног дијела у корист сина/синова и тако се доводе у ситуацију (барем према нашим подацима из сигурне куће) да их синови злостављају или истјерају из куће. Проблем настаје у случају када дође до развода брака, јер жена не може тражити подјелу брачне тековине за имовину коју је њен муж добио или наслиједио од својих родитеља. Што се тиче расподјеле послова у домаћинству али и расподјеле буџета жене су опет угрожене. Веома је битно истакнути да се у руралним срединама веома води рачуна о мушким тј. женским пословима те је нормално да мушкарац ради само мушке послове док жене раде и женске и мушке послове и нико их при томе не назива погрдним именима као што су папучар. Поред бриге о домаћинству, дјеци, старима, жене доста свог времена проводе и радећи на њиви, чије 104 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

106 плодове убиру и продају на зеленој пијаци што им није довољно да себи уплаћују социјално и здравствено осигурање што води до немогућности остваривања права на пензију. Поред тога немају никаквих олакшица за продају узгојених производа. Када говоримо о зајмовима, кредитима морамо бити свјесни чињенице да жене које немају никакве имовине на себи нису у могућности добити било какав зајам или кредит. (УГ Будућност, Модрича) Кључна питања за живот жене не селу су: власништво над имовином искључиво на супругу, па је самим тим доступност кредитима, зајмовима и подстицајима за пољопривреду немогуће. Подјела рада у домаћинству је строго дефинисана па све кућне послове (кухање, прање, васпитање дјеце) обавља искључиво жена, а и у сезонским радовима учествује подједнако као и мушкарац. За свој рад није адекватно награђена, јер новцем располаже искључиво мушки члан породице. Приоритет при набављању неопходне опреме је да олакша посао обраде земље па тек онда на ред долазе апарати за домаћинство који би олакшали рад жени (апарат за мужу, машина за веш, суђе и слично). (Удружење жена Дервента ) У сеоским подручјима једини извор прихода је пољопривреда. Ријетки су други извори и мјеста гдје би жене могле да раде. Носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава су 99% мушкарци. Према обичајном праву сва имовина води се на мушкарцима. То жене директно ставља у неравноправан однос и ограничава приступ ресурсима, како би у властитој режији покренуле неке бизнисе. Стратешки план развоја општине Рогатица ни у једној од својих мјера и циљева не предвиђа неке олакшице за жене и за њихово формално и неформално организовање. Приступ јавним услугама у селу за жене је ограничен. Интернет је мисаона именица за жене у селу. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Кључни проблеми за жене на селу су економска зависност, политичко неангажовање, недовољна информисаност о својим правима. Имамо доста искуства и примјера. Када је жена економски оснажена, она се лакше бори са својим проблемима и тешкоћама. Просто те жене блистају. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) б. У погледу друштвеног и породичног статуса (као што су: положај у породици, ставови друштва према женама на селу, културне и религијске традиције, предрасуде и стереотипи, изложеност насиљу унутар породице и ван ње, однос средине према удатим женама, неудатим женама, удовицама, женама без дјеце, женама са инвалидитетом, припадницама националних мањина, избјеглим и расељеним женама, према женама које су друштвено и политички ангажоване, став друштва према питањима власништва жена над имовином, став друштва према образовању жена, итд): Унутар породице положај сеоске жене је гори него положај жене у граду. Она има више обавеза, а рад који ради је мање цијењен. Жена на селу мора се удати и родити дијете. Ако то не уради не припада нигдје. Бити стара цура на селу је погрдно. Не припада јој никакво мјесто, а бити жена без дјетета јаловица још горе јер није испунила своју улогу да роди насљедника имања. Жене на селу раде пуно и тешко. Радне сате жена на селу нитко не броји. Жене на селу немају могућност да отпутују било гдје. Немају годишњи одмор. Везане су за кућу. Већина жена на селу нема ријешено питање здравственог осигурања а питање пензије за свој рад никако. У много сеоских заједница школују се мушка дјеца, а женска само четири основне, колико постоји најближа школа. На жалост и насиље у породици је препознатљиво на селу према подацима интервенције Тима за помоћ и подршку жртвама насиља у породици 34.6% интервенција је био из сеоског подручја у граду Бања Лука. Ако узмемо да је у сеоском подручју мање становника тај проценат је врло висок. Мања појавност јављања из сеоског подручја се може објаснити на два начина. Први је да су патријархални односи у том дијелу далеко више изражени, те се жене теже ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 105

107 одлучују да пријаве насиље јер то сматрају својом кривицом. Сматрају да је то нешто што треба остати у оквиру породице, јер би у тим срединама биле стигматизиране. Други разлог је мања информираност о томе да им нетко може помоћи. ( Удружене жене, Бања Лука) Жене у сеоским срединама рубна су и потпуно маргинализована тема у нашем друштву. Да ли су жене здравствено осигуране, имају ли пензију, да ли су изложене насиљу у породици или ван ње, да ли имају приступ образовању, какав је њихов правни и економски статус, однос средине према женама, предрасуде и стереотипи, и сва горе побројана питања су питања о којима се врло мало или никако говори у јавности. Жене чине категорију чији би потенцијал радни и социјални могао много боље да се искористи да друштво има адекватан однос према њима. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Положај жене у породици и друштву посебно у руралним срединама је тежак јер се жене стављају увијек на задње мјесто иза потреба њихових мужева и дјеце. У сваком аспекту, укључујући доношење одлука унутар породице као и изван ње, са аспекта бриге о здравственој заштити, са аспекта располагања новчаним средствима и некретнинама, као и са аспекта обављања кућних и других обавеза. Свугдје је присутан стереотип и комплетна моћ сконцентрисана је код мушкарца. (НВО Женски центар, Требиње) Већ је поменуто да жене на селу немају имовине на себи због великог утицаја традиције, њен посао је да води бригу о дјеци и домаћинству те нема велики утицај на доношење одлука унутар своје породице јер је глава исте мушкарац. У случају да дође до проблема у породици није пожељно износити у јавност јер ће читава околина у којој живи окривљавати жену (нпр. сама је тражила батине, није на вријеме скухала ручак, сто није био постављен...). Жена се од свог рођења спрема за удају, односно мајке од малих ногу уче своје кћерке да треба да знају све кућне послове, да науче да раде ручне радове, да буду послушне и добре и стално им се пријети да је срамота да се другачије понаша или да не зна нешто да уради. За мушкарца који помаже жени (а такви су на селу ријетки) се каже да је папучар, а жена ако зна све женске послове, па још ако ради и мушке послове каже се да је способна жена, односно хвале мушкарца који се оженио таквом женом да се добро оженио. Ако сте способна жена, свјесна својих права и ако имате жељу за промјеном и то желите остварити путем политичког ангажмана, већина ће вас исмијавати и рећи да ви немате појма о чему причате а камо ли да ишта знате о политици јер то није мјесто за жене. Најновији примјер је типична слика мјеста и улоге жене у руралном подручју, а ради се о једној мјесној заједници у општини Шамац у којој се одржавао избор савјета мјесне заједнице. На састанак је дошла и једна жена коју су присутни мушкарци, али и по повратку својим кућама, коментарисали шта ће она тамо, да је она моја жена не би јој то пало на памет... Жене на селу немају могућност изласка. Могу да се друже са комшиницама у селу али за њих је одлазак у кафић немогућ јер тамо одлазе искључиво мушкарци. У општини Модрича на примјер домови културе су претворени у неке такозване инкубаторе, тако да су културна дешавања потпуно замрла јер се ни у поводу неких празника, када се у селима раније организовао неки вид дружења у том поводу, немају гдје одржати. Иста је ситуација и са организовањем жена у неко удружење јер и када би се организовале немају гдје да се састају. (УГ Будућност, Модрича) Жена на селу је изложенија предрасудама и стереотипима. Породични статус жене искључиво је везан за мужа, па је чест случај да је и ословљавају његовим именом (Мирко- Мирковица...), претежно трпе насиље јер због патријархалне средине и одгоја срамота је бити разведена. Често такве жене називају погрдним именима и изолују их из друштва. Из породичног статуса произилази друштвени статус жене. Тако на примјер жена искључиво гласа као и њен супруг, на свим састанцима у мјесној заједници присутни су искључиво мушкарци, а присуство жене често наилази на неодобравање чак и исмијавање. (Удружење жена Дервента ) 106 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

108 Положај жене у породици на селу је изворно и екстремно патријархалан са свим школским примјерима владавине предрасуда и стереотипа. Све то код жена на селу ствара једну тренирану неспособност. Услед тога жене апсолутно не препознају своје потребе а још мање права на њихово остварење. Задовољне су са задовољеним физиолошким потребама, а остале потребе (потреба за сигурношћу, припадношћу, достигнућем, угледом) су им неки апстрактни појмови о којима 90% жена не размишља. Удате жене имају друштвено задату улогу да обављају или боље речено преузимају све послове од својих претходница са строгом забраном прихватања било каквих новина које би значиле прилагођавање времену у коме живе. У свих 11 сеоских мјесних заједница на подручју општине Рогатица не постоје било какви друштвени, културни, спортскорекреативни садржаји. Тај проблем једнако погађа и удате и неудате жене, жене повратнице и жене са инвалидитетом. Буџет општине ( ,00 КМ) не оставља простор да било који пројекат у правцу задовољења потреба добије приоритет над пројектима бројнијих урбаних мјесних заједница и пројектима који се тичу углавном инфраструктуре (путеви и ел. мрежа). (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) ц. У погледу учешћа у доношењу одлука (као што су: учешће, заступљеност и утицај у породици у доношењу одлука о новцу, имовини, дјеци, школовању, планирању породице итд, у задругама, у савјетима мјесних заједница, у органима локалних власти, у невладином сектору, у развоју пољопривредних и политика руралног развоја, у удружењима пољопривредних произвођача, у развојним и другим пројектима локалне заједнице, у инфраструктурним пројектима и капиталним инвестицијама итд): Утјецај жена у породици је у сеоским подручјима маргинализован. Пошто не посједују имовину, оне обављају послове који нису вредновани у друштву и у породици. Одлуке о потрошњи новца, којег је иначе у сеоском подручју мање него у градском, доносе мушкарци. Бригу о капиталним улагањима воде мушкарци. У раду са задругама и савјетима мјесних заједница смо уочиле да жене немају никакву улогу, да их нема, а ако која постоји мора да слуша лидера мушкарца. ( Удружене жене, Бања Лука) Када је ријеч о учешћу, заступљености и утицају у доношењу одлука које се тичу породице, може се с правом рећи да се жене често искључују из процеса планирања и доношења одлука. Разлог су углавном традиционални механизми одлучивања, обичаји и праксе. Исто је и изван породице, искључене су из судјеловања у одлучивању и планирању у органима локалних власти, локалне заједнице уопште. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) У свим наведеним пољима слажемо се да су жене на маргинама и да се њихов глас не чује осим у НВО сектору, односно женском невладином сектору, јер код удружења пољопривредника опет се углавном мушкарци учлањују, састају и доносе одлуке. (НВО Женски центар, Требиње) Ни жене у урбаним срединама немају значајнији утицај на доношење одлуке, што се аутоматски рефлектује и на жене на селу, с тим да је традиција и патријархално васпитање још много израженије. (УГ Будућност, Модрича) Одлуке о свим питањима која су важна за породицу и друштвени статус жене на селу искључиво зависи од мушкараца. Иако имају исти приступ инфраструктури као и мушкарци, приступ информисању и едуковању није исти. (Удружење жена Дервента ) Стање на подручји општине Рогатица у погледу партиципације жена у савјетима мјесних заједница је поражавјуће. Од 13 мјесних заједница од којих је 11 сеоских ни једна жена није предсједник. Неке од 9 чланова савјета имају 1-2 жене а неки немају ни једну. У мјесним одборима ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 107

109 поличких странака партиципирају само послушне жене које нису спремне да се конфронтирају својим страначким колегама у правцу артикулисања неких женских тема и ставова. У Удружењу пољопривредних произвођача члан Управног одбора удружења може бити жена само великог пољопривредног произвођача (Интерна одлука Удружења). Према тој одлуци жена може бити експерт али ако њен муж нема фарму и велики земљишни посјед може сањати неку позицију у органима одлучивања. С друге стране, жене које се одлуче конфронтирати свима онима који се нађу на путу ка остварењу и задовољењу њихових циљева, ипак добију мјесто које им припада. Нпр. Удружење жена СНОП је добило позив за учешће у изради Стратегије руралног развоја РС, представница Удружења је и чланица комисије за капиталне инвестиције Општине Рогатица. Проблем је што мало жена одлучује да крене тим путем и што недостаје више женских група у селу. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) д. У погледу приступа инфраструктури и основним услугама (приступ услугама здравља, приступ могућностима образовању и обукама, приступ информацијама и технологијама, социјалној заштити, информацијама и услугама о планирању породице, заштити од насиља, транспорт, снабдијевање водом, електричном енергијом итд): Здравствено осигурање у сеоском подручју је везано за плаћање пореза. Пошто у пуно сеоских подручја људи немају средстава за порез и јако су сиромашни, немају ни здравствено осигурање. У свом раду нисмо разговарале са женама тко одлучује о броју дјеце. ( Удружене жене, Бања Лука) Жене на селу најчешће остају изван утицаја друштвених и економских промјена, јер приступ готово свим ресурсима им је отежан. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Као што смо већ навели, и у погледу приступа инфраструктури и основним услугама жене више трпе од мушкараца управо због стереотипне улоге у друштву и породици, као и због описа послова који се очекује од жене. (НВО Женски центар, Требиње) Према нашим подацима до којих смо дошли кроз разговор са женама у руралним подручјима, али и кроз анализу социјалних анамнеза за жене које су боравиле у сигирној кући, жене немају здравствено осигурање и љекару иду само у случају болести, а веома ријетко и на редовне прегледе на примјер гинекологу. Приступ основном образовању углавном имају (мада је и то врло дискутабилно), средња школа је за многе жене била недоступна јер родитељи нису могли да финансирају њихове путне трошкове, књиге и остало, док су с друге стране истицале да су њихова браћа и поред тога имала могућност школовања. С тога су дјевојке са села у већем броју упућују на занате (на подручју општине Модрича значајно су заступљене фабрике за производњу горњих дијелова обуће) па су најчешће дјевојке завршавале обућарски или кожарски занат због лакшег добијања запослења. Када је у питању планирање породице, у селу и данас важи неписано правило да дјевојка треба да се уда до 20-те године и ако то не уради, постоји опасност да се не уда. Насиља свугдје има, али жене на селу су много више изложене на селу, како од стране родитеља тако и од стране мужева, и оно што је најважније, барем према нашем искуству, немају, или много је мања подршка и заштита од стране родитеља уколико се деси насиље, јер је у селима и даље развод доживљава као сраман чин и нико не воли да се то догоди у његовој породици. Занимљиво је истаћи да смо ми кроз рад са породицама у којима се догодило насиље уочили да је њих срамота и да не желе ни да мисле о томе шта ће бити уколико дође до развода, као да је развод нешто што наноси штету њхиховом породичном имену. И обрнуто, када се људи хвале и причају позитивно о својој породици (широј) кажу: У нашој породици није било развода! (УГ Будућност, Модрича) 108 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

110 Од свега горе наведеног жене на селу су дикриминисане у односу на жене из градске средине. Евидентно је да је највећи број жена на селу са непотпуном основном школом, а риједак је број са средњом стручном спремом. Закључак УЖ Дервента која се бавила овим испитивањем стручне спреме жена у руралним срединама је да сви проблеми на који жена наилази проистичу због необразованости. Сматрамо да би требало обезбиједити услове да жене, посебно оне млађе, заврше барем основну па и средњу школу. (Удружење жена Дервента ) У погледу приступа услугама здравља, углавном у мјесту живљења нема амбуланти, услуге се иначе наплаћују, а жене су незапослене. То довољно говори о женској угрожености с тог аспекта. Школовање није проблем због постојања подручних одјељења у сеоским мјесним заједницама. Што се тиче приступа информацијама, у оном моменту кад жена на селу добије информацију углавном она и није више информација. У сеоским мјесним заједницама не постоји фиксна телефонија ни могућност за интернет приступ, тако да умногоме отежава комуникацију и приступ информацијама. Ако се каже да је уредно водоснабдијевање, то је релативно добра констатација. Управљање сеоским водоводима законски није регулисано тако да у већини случајева и подручна одјељења школа и сво становништво, укључујући и жене, користе воду хемијски и бактериолошки неисправну. За такво стање, наравно, нико не одговара. Насиље у породици је појам који се сматра приватним проблемом о коме се углавном не говори, а присутно је у свим облицима како физичко, тако и емоционално и економско и свако друго. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) 2. Који су, по Вашем мишљењу, основни узроци тих проблема које сте навели? Детаљно опишите и образложите. Патријархални односи се дуже задржавају на селу. Утјецај црквених заједница је више изражен на селу него у граду тако да мушко-женски односи су још увијек врло традиционални. Наше село је сиромашно. Сиромаштво села је везано за немогућност продаје производа на тржишту. Продаја увозне робе по ниским цијенама чини наше производе неконкурентним на тржишту. ( Удружене жене, Бања Лука) Разлог је најчешће тај што су жене кроз историју, а дијелом и данас биле лишене одређених права која уживају мушкарци. Разлог је такођер што друштво не предузима одређене мјере и усмјерава политику према женама на селу које представљају још увијек маргинализовану групу. То треба да буде један од приоритета и руралне и државне политике. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Основни узрок тих проблема што је обичајно право јаче од свих других правних облика, па и оне правне могућности које постоје се не примјењују у стварном животу. (НВО Женски центар, Требиње) Традиција и патријархални одгој имају највећи утицај на поменуте проблеме, јер је по истима мушкарац глава куће који размишља и доноси одлуке у име свих чланова породице. Са друге стране, слаб проток информација према селима и немогућност обуке и преквалификације доводи до тога да жене на селу немају приступ запошљавању, а самим тим ни већим могућностима да се упознају са својим правима. (УГ Будућност, Модрича) Узроци проблема су вишеструки. Необразованост, незаинтересованост, патријархална породица и васпитање, велики број обавеза у домаћинству које јој скраћује слободно вријеме итд. Све јој то онемогућава приступ информацијама, иновацијама, законима везаним за људска права, посебно женска. (Удружење жена Дервента ) ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 109

111 Узроци проблема који су претходно наведени су са једне стране у недостатку стратегија на нивоу државе и локалних заједница које би неким мјерама фаворизовале маргинализоване групе, у овом случају жене и дјецу руралних подручја, и омогућиле забрањене им приступе ресурсима на које имају право. Са друге стране, јако низак ниво свијести жена у руралним подручјима о њиховим стварним потребама и правима на њихово остварење је једнако велики проблем који за посљедицу има све претходно наведене чињенице. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Узроци постојећих проблема су недовољна пажња постојећим проблемима жена на селу, велика економска зависност и одређена врста социјалне искључености. Сада по Закону о локалној самоуправи заступљеност жена у савјетима мјесних заједница треба да буде. У великом броју савјета их нема, крши се Закон о равноправности полова. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 3. По Вашем мишљењу, колико процјењујете оптерећеност жена радом у домаћинству који није вреднован? Детаљно опишите и образложите. Жена на селу углавном не посједује имовину. Она ради на имању својих родитеља, брата свекра. мужа Она ради и на земљи и у кући. Нема радно вријеме. Своје производе може пласирати само на тржници, а то је слабо и несигурно. Њен рад почиње рано, а завршава касно. Она ради у кући, одгаја дјецу, води бригу о хигијени породице, брине о старим и изнемоглим. Укратко речено, жена на селу ради најмање два радна времена, а нема могућност да добије пензију нити здравствено осигурање. ( Удружене жене, Бања Лука) Рад на земљи и кућанству жена на селу подразумијева се као нешто уобичајено и посебно се не вреднује. Раде послове као и мушкарци и још брину о кућанству и породици. Запослене су на пословима који нису признати, заштићени и плаћени иако су мјерљиви. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Жене су јако оптерећене радом у домаћинству јер нису поштеђене послова у пољу, тако да уз све обавезе које има у оквиру једног сеоског домаћинства изван куће од ње се очекује да уради кућне послове који укључују и бригу о дјеци. (НВО Женски центар Требиње) Из досадашњих одговора указали смо да су жене оптерећене кућним пословима и радом на њиви, у штали и да њихов посао није вреднован. Жене су преоптерећене тим обавезама а знамо сви да само спремање хране, односно сва три оброка сваког дана (најчешће за вишечлану породицу) одузима пуно времена. Осим тога, готово да нема породице на селу која не посједује сточни фонд (за своје потребе), кокоши, свиње, овце... Такође, свака породица има и башту за своје потребе. Ријетко, или готово да нема породице која плаћа тај рад већ то обављају чланови породице, а најчешће жена. Жене на селу и поред свих тих обавеза штрикају, шију, везу, хеклају. С тога се може рећи да жена има увијек посла и да је преоптерећена обавезама, а њихов рад није вреднован. Већина мушкараца ће и поред свих обавеза које има жена рећи: Па шта си радила цијели дан. (УГ Будућност, Модрича) Жене је максимално оптерећена у домаћинству радом који није вреднован. Све кућне послове, рад у врту, брига за стоку, сезонске послове, брига за породицу и дјецу обавља жена, а у расподјели кућног буџета не учествује. Ситуација је још боља ако је супруг запослен. Он се сматра јединим храниоцем породице и он одлучује о расподјели кућног буџета. (Удружење жена Дервента ) Највећа вриједност за коју не постоји новчани еквивалент на овај свијет доносе жене. То су дјеца чијим васпитањем, за које су 99% задужене жене, се стварају поново неке вриједности које женама нико не плаћа. Поред тога жена на селу у подручјима гдје се пољопривреда обавља и даље на екстензиван начин, је претежно носилац свих пољопривредних послова који јој по 110 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

112 природи и тежини обављања не припадају (ручно копање земљишта, неријетко кошење траве, чишћење стаја, ручна мужа крава, оваца, ручно сакупљање сијена, припремање хране и зимнице без кориштења савремених помагала и метода). Све то без трага у позним годинама да је било шта претходно рађено, без новчане накнаде и сигурности за вријеме кад се изгуби физичка способност. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Сагледавајући ситуацију на нашем подручју, жене су јако оптерећене. Поред оптерећења невреднованог рада, наше жене су и носиоци домаћинства, јер су мужеви одсутни на сезонским радовима (грађевинарству и пољопривреди). Саме се баве вођењем домаћинства, пољопривредом, гдје обезбјеђују храну за домаћинство и стоку. Земљу обрађују још увијек без механизације. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 4. Да ли имате сазнања о посебним програмима и/или подстицајима који су усмјерени на жене на селу и који су то програми/подстицаји? Да ли сте користили те програме и подстицаје? Ако нисте, зашто? Детаљно опишите и образложите. Немамо довољно информација. Удружене жене су радиле у више наврата са сеоским женама, са удружењима задруга, донирале женама живу стоку, краве, супрасне крмаче, мини фарме кока носиља. Одржавале им курсеве шивања. Но средства су била из страних донација а не од стране домаћих власти. ( Удружене жене, Бања Лука) НЕ. Слаба информисаност или недоступност програмима и подстицајима. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Немамо сазнања. (НВО Женски центар, Требиње) Знамо за кредитне линије за жене и то су најчешће кроз микрокредитне линије омогућена средства како би жена започела властити бизнис. Ми имамо лоша искуства са тим кредитима јер су жене узимале те кредите по наговору мужа најчешће за изградњу куће или њену реконструкцију, понекад би био у питању и неки бизнис, међутим када је требало враћати кредит, муж би престајао да даје средства и имамо више случајева да су жене остављене на цједилу, јер нису могле саме да редовно плаћају рате кредита. Онда би им банка понудила да тај исти кредит затворе а да дугујућа средства претворе у дужи рок и то је врзино коло из кога се тешко излази. Да имамо могућности, ове микрокредитне линије би смо потпуно затворили. Већа кредитна средства са примјеренијом каматом и могућношћу грејс периода жене не могу да добију, јер оне стварно и немају имовину уписану на своје име. За друге подстицаје, на примјер од стране владе, не знамо. (УГ Будућност, Модрича) Програми или подстицаји који су усмјерени на жене на селу не постоје. (Удружење жена Дервента ) Једино за шта смо као женска организација имали сазнања и иста искористили односи се на Правилник о начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде и села. Поменути Правилник садржао је до сада један члан који се односи на помоћ Удружењима жена у руралним подручјима. УЖ СНОП је године користило средства по том основу за набавку шест пластеника 100м², за шест корисница у сврху њиховог економског оснаживања. У години исти програм није одобрен због техничког пропуста нас као апликанта (непотпуна документација). Наша примједба у том правцу односи се на недостатак разумијевања за капацитете женских организација у селу који се не могу ни по ком основу поредити са организацијама у урбаним срединама. Сматрамо да се женама на селу треба пружити неки вид подршке, у конкретном случају довољан је био телефонски контакт којим би се подсјетило на ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 111

113 пропуст у апликацији ако он не утиче на квалитет програма којим се аплицира. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) По нашим сазнањима, не располажемо таквим подацима. Једино су били фондови за жене преко МКО-а са јако високим каматним стопама, без грејс периода. Наша сазнања су да је мали број жена које су носиоци имовине на коју се могу повлачити подстицајна средства (регистрација пољопривредних газдинстава). (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 5. Да ли сте упознати са мјерама предвиђеним Стратегијом развоја пољопривреде и Стратегијом руралног развоја Републике Српске? Ако сте упознати, на који начин ће, по Вашем мишљењу, ове стратегије утицати на положај жена на селу? Детаљно опишите и образложите. Прочитала сам стратегију. Родно је неутрална, но прилика за жене је у субвенцијама за производњу хране и промовисање домаћег тржишта. ( Удружене жене, Бања Лука) НЕ. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Нисмо упознати са наведеним стратегијама. (НВО Женски центар, Требиње) Упознати јесмо али нисмо сигурне да ће Стратегија побољшати знатно положај жена на селу. (УГ Будућност, Модрича) Нисмо упознати са мјерама предвиђеним Стратегијом развоја пољопривреде. (Удружење жена Дервента ) Оно што ће женама на селу бити олакшавајући фактор, а тиче се мјера Стратегије руралног развоја, је увођење веће разноликости у остваривања прихода у руралној економији те диверсификација пољопривредних и непољопиривредних активности. (УЖ СНОП Гучево- Рогатица) Упознати смо, и мислимо ако се буде спроводила да ће побољшати статус жене у селу. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 6. По Вашем мишљењу, шта би требало да учине ентитетске, а шта локалне власти, ради унапређења положаја жена на селу? Детаљно опишите и образложите. Укључити жене у израду стратегија и едуцирати сеоске жене да буду више укључене у све процесе у својим локалним заједницама. На локалним нивоима у управљачке структуре локалних агенција за развој села укључити што више жена. ( Удружене жене, Бања Лука) Статус жена на селу, њихов незавидан положај и проблеми са којима се сусрећу треба да се коначно препознају, учине видљивим и да се представе на највишем политичком нивоу како би се предузеле адекватне препоруке и мјере усмјерене на побољшање њиховог положаја. Треба, дакле, подићи ниво освијештености у највишим сегментима друштва и јавности, о њиховој важној, иако недовољно признатој улози, јер одавно постоји потреба за истраживањем о положају, тешкоћама и шансама жена на селу. Треба унаприједити њихово образовање, информисаност и организираност, потицати њихово укључивање у друштвени живот, организовати дружења сл. Потребно је дакле проводити програмску политику која ће имати за циљ подизање квалитета живота на селу, а тиме и побољшање положаја жена на селу. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) 112 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

114 Уколико већ будућа Стратегија руралног развоја РС не предвиђа оснивање гарантног фонда за подршку жена у руралним заједницама у развоју властитог бизниса, онда би свакако то требало уврстити. (НВО Женски центар, Требиње) Радити на планском развоју села, обуци и преквалификацији жена, те запошљавању на селу чиме ће се стећи услови за одрживи развој села и опстанак породица, а тиме и жена на селу. (УГ Будућност, Модрича) Локалне заједнице би требале ускладити своје стратешке планове развоја Стратегији руралног развоја РС. Удружење жена СНОП је према општини Рогатица упутило допис којим се то изричито тражи, обзиром да у садашњем стратешком плану нисмо препознали неку мјеру која на било који начин фаворизује жене и њихове активности. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Да се ове стратегије спусте на локални ниво. Да свака општина има план развоја и унапређења положаја жена у својој заједници, а да овом стратегијом носиоци буду општинске гендер комисије. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 7. По Вашем мишљењу, у којим занимањима и подручјима (укључујући традиционалне и модерне), жене на селу треба да имају веће могућности остваривања својих потенцијала? Да ли бисте некима од њих дали предност и зашто? Детаљно опишите и образложите. 1. Производња здраве традиционалне хране; 2. Подршка у стварању мини фарми; 3. Производња и скупљање љековитог биља и шумских плодова; 4. Отварање мини творница, хладњача и за прераду здраве хране. ( Удружене жене, Бања Лука) Добродошао би сваки додатни потицај, охрабрење и подршка сеоским женама првенствено у њиховом образовању и оспособљавању у циљу јачања њихове позиције у друштвеном животу својих заједница. Потицање такођер допунских дјелатности, како би се омогућило економско оснаживање жена и њихова неовисност у смислу афирмације женског предузетништва, нпр. отварање малих радионица у кућној радиности гдје би имале могућност зараде израдом и продајом својих производа. Потицати, дакле, жене на селу да буду економски активније у циљу остваривања својих потенцијала. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) У свим облицима би смо им дали исте могућности, јер самим раздвајањем поновно чинимо дискриминацију међу њима самим ако их на тај начин класификујемо и ако их сматрамо да су за нешто више или мање способне. Сматрамо да свима требамо дати исте могућности, јер потпуна равноправност подразумијева једнака права за све било да се ради о женама или о мушкарцима, и без раздвајања на традиционалне модерне, активне,... (НВО Женски центар, Требиње) Жене на селу имају много потенцијала. Саме не могу много да учине већи искорак напријед уколико се не укључи и цијела породица у неки породични бизнис. С друге стране, чини нам се добра идеја укрупњавање, односно организовање жена у нешто попут задруге гдје би оне могле своје потенцијале зависно од подручја, афинитета и могућности да развијају. Примјера ради, производња здраве хране или производња домаће зимнице. Међутим, да би све то било и организовано а могло би, морају постојати и предуслови за то: прије свега законске процедуре (закон о задругама или закон о удруживању), затим обука жена и подизање свијести о могућностима које жене имају уколико се удруже и организују. Постоје ограничења и кроз фискализацију која је имала негативне ефекте управо код оваквих видова услуга јер су многе занатске фирме, кућни бизниси затворени. Можда најзначајнији вид остваривања потенцијала видимо кроз сеоски туризам, гдје би све ово о чему смо у претходном пасусу говориле било ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 113

115 примјењиво уколико би се стварно ишло у том правцу. На потезу су не само владине институције (ентитетске) већ и локалне заједнице које немају баш пуно слуха за развијање овог вида бизниса на нашем подручју. (УГ Будућност, Модрича) Оно што смо ми као организација препознали је њега културне баштине нашег народа. Прикупљањем, очувањем и промоцијом тих вриједности, с једне стране се доприноси очувању трагова постојања једног народа на одређеном простору, а са друге стране носитељице поменутих активности доприносе кућном буџету, користећи властите ресурсе. Сљедећа област је органска производња и мали прерађивачки капацитети на селу. Опет из разлога кориштења сопствених природних и здравих ресурса каквим располаже наше село. (УЖ СНОП Гучево- Рогатица) У праћењу савремених трендова и занимања потребно је пружити континуирану едукацију, преквалификацију у циљу искориштавања сопствених потенцијала. Нпр. из области пољопривреде, пластеничке производње, мљекарства, пчеларства, као и традиционалних ручних радова. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 8. У којој мјери оцјењујете укљученост жена у свакодневне процесе који се одвијају у непосредној локалној заједници? Нимало нису укључене. ( Удружене жене, Бања Лука) Слаба укљученост, готово никаква. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Веома слабо, јер мислимо да би их требало бити више укључене. (НВО Женски центар, Требиње) Веома је ниска укљученост жена у свакодневне процесе у локалној заједници. Знамо да је било покушаја али да нису наишле на разумијевање од стране локалних власти. (УГ Будућност, Модрича) Жене су минимално укључене у свакодневне процесе које се одвијају у локалној заједници, а разлози су већ наведени у претходним одговорима. (Удружење жена Дервента ) Недовољна је укљученост. Жене апсолутно нису мотивисане да учествују у креирању амбијента у коме живе. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Недовољно учешће жена је у свакодневним процесима у локалној заједници. Мали број жена у савјетима мјесних заједница, као и у другим општинским комисијама кад се бира из реда грађана. У Кравици је једна жена. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 9. Која су најважнија питања за удруживање жена на селу, препреке и могућности? Детаљно опишите и образложите. Недостатак едукације о потреби удруживања. Мислим да је ово комплексно питање о којем би требало разговарати са женама али и са мушкарцима из села. ( Удружене жене, Бања Лука) Потицати жене на селу на организирање, стварање удружења, формирање група за самопомоћ, задруга и других облика женског повезивања и сарадње, како би се на организиран начин бориле за већа права и бољи положај на селу. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) 114 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

116 Кључна питања су на који начин унаприједити улогу и положај жене, од поштовања њених потреба до кориштења њених знања и вјештина, као и на који начин омогућити доступност ресурсима у правцу покретања властитог бизниса, као и других животних питања. (НВО Женски центар, Требиње) Већ смо образложили да жене немају баш много могућности да се удруже на селу, али и када би се одлучиле на такав корак, немају могућности за маневар јер нису законски прописи усклађени нити прилагођени оваквом виду организовања. На примјер, могућност за организовање жена је кроз оснивање задруга, али на залост задругарство се у овом транзицијском процесу потпуно изгубило и већина задруга чека судбину предузећа (стечај и гашење). (УГ Будућност, Модрича) Најважнија питања удруживања жена на селу су: економско оснаживање жена на селу, равноправност полова, друштвена ангажованост. (Удружење жена Дервента ) На селу је економска зависност и тежак живот у свим другим аспектима разлог због чега би се жене требале интересно организовати. Препреке су образовни профил жена које живе на селу и њихове организацијске способности, те отпор друштва према иницијативама које долазе од жена. А могућности су огромне. Стварањем критичне масе од интересно увезаних жена, жена свјесних својих права и својих могућности, свијет се може промијенити, а не неки закон који је само писана ријеч коју треба поштовати. (УЖ СНОП, Гучево-Рогатица) Препреке за удруживање жена су јаки стереотипи о женама носиоцима организација, сопствена несигурност, недовољна едуцираност, недостатак подршке заједнице, неорганизованост, немање покретачког механизма. Могућности удруживања видимо преко локалних НВО. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 10. Како оцјењујете могућности и препреке за лидерство жена на селу? Који предуслови су потребни да се подржи лидерство жена на селу? Урадити SWOT или неку другу анализу са женама из села. ( Удружене жене, Бања Лука) Оснажити позицију жена из руралних подручја, те их информисати, охрабрити да активније судјелују у друштву и у већој мјери преузму улогу вођства у својим заједницама кроз различите активности. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Могућности лидерства оцјењујемо врло лоше, јер главни проблем и лежи у самим женама које ни саме немају повјерења у жене лидерице, а да о мушкарцима и не говоримо. Предуслови за лидерство на селу су едуковане жене, омогућени гарантни фондови, као и презентовани успјешни примјери жена лидерица, предвиђене потребе жена у развојним стратегијама. (НВО Женски центар, Требиње) Едукација жена и њихово оснаживање. Конкретни приједлози и подршка женама, указивање на предности њиховог ангажовања. Наравно, то уопште није лак посао јер се жена прије свега мора изборити за позицију у својој кући па тек онда може тежити ка остваривању позиције у заједници. (УГ Будућност, Модрича) Сензибилизирати јавност уопште посебно жене на селу да је лидерство међу женама јако битно за њихов положај. Жене би требале гласати за жене јер једино жена може да схвати проблеме са којима се сусрећу жене без обзира у којој средини живе. (Удружење жена Дервента ) Могућности за женско лидерство у селу су много мање него за жене у граду. Жена лидер у селу мора бити много емоционално јача од оне у граду да издржи све оне нападе од људи ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 115

117 који имају отпор према свему што је ново и што се тиче прилагођавања новом систему и свему ономе што он собом носи. Да би жена на селу израсла у лидерку, она мора уложити надљудске напоре да би остварила резултат који ће заједница препознати. То у основи значи запоставити породичне обавезе и економски угрозити и себе и чланове своје породице. Јер бити довољно добар у друштву и у породици је немогуће. Заједница би требала на неки начин мотивисати и наградити жене које су дале себе за заједницу а од ње заузврат добиле стрес, болест и... (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Предуслови да се подржи лидерство жена на селу, едукација подизање свијести код грађана о жени као равноправном носиоцу друштвених промјена, подршка локалне власти кроз примјену законске регулативе о равноправности полова. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 11. Како бисте процијенили квалитет живота на селу, и шта сматрате важним за жене на селу, у смислу њихове добробити и опстанка на селу? Квалитет живота на селу је лош и зато све више жена напушта село. Нажалост ни у граду им није много боље. ( Удружене жене, Бања Лука) Већина жена на селу за живот зарађује углавном тако што производе које узгаја продаје на тржници или на други начин. Зарада је могућа док су у стању да раде. Поставља се питање, шта послије? Треба помоћи женама на селу да своје знање осавремене, да се изборе за своја права, да сазнају гдје да могу затражити евентуална средства за покретање самосталног посла. Већина њих није уопште свјесна да је то могуће. Сиромаштво жена повезано је првенствено са неједнаким положајем који заузимају на тржишту рада, али и њиховим положајем у породици. Смањивање сеоског становништва кроз миграције, старење и повећан морталитет, као и кроз смањење стопе рађања, увелико доприноси неповољном положају жене на селу. Квалитет живота у сеоским заједницама зависи и од активног учешћа жена у планирању развоја сеоских заједница. У смислу њихове добробити и опстанка на селу треба активно радити на: подизању свијести и мобилизације жена на селу, подстицању женског предузетништва (производња хране, сеоски туризам, и слично), утврђивању и спровођењу активности којима би се женама на селу олакшао приступ ресурсима, те се тиме створили услови економског оснаживања сеоских жена. (ХУЖ Дуга, Бања Лука) Положај жене на селу је врло тежак и потребно је приликом израде стратегије уврстити и њене потребе и специфичности, па и позитивну дискриминацију како би јој помогли да је ојачамо, како у друштву, тако и у породици. Најважније је жену економски оснажити јер на тај начин ћемо јој помоћи да добије адекватну улогу и у друштву и у породици. (НВО Женски центар, Требиње) Ако упоредимо квалитет живота жене на селу прије десетак-двадесет година са квалитетом живота сада, онда се може рећи да је много бољи и квалитетнији. Важно је да тај тренд иде узлазном путањом како би жене (али и породице) остајале на селу. Неопходно је чинити напоре да се континуирано побољшава квалитет живота на селу, да се гради инфраструктура, да се отварају погони за производњу и прераду пољопривредних производа како би живот на селу имао смисла. Ако пак упоредимо податке о броју становника/ца на селу прије двадесетак година и данас онда можемо рећи да су села опустјела и да о њима нико не брине. Политичари одлазе у села само у вријеме предизборне кампање и тада најчешће поправљају путеве, али и обећају све ово о чему смо писале да ће отварати погоне, запошљавати младе и тако даље. Међутим, ових дана је актуелно провођење одлуке министра просвјете да се неке школе у руралним подручјима затварају јер немају економску оправданост за своје постојање, што значи да се не рађају дјеца, а то је податак да млади људи одлазе са села. Стварањем бољих услова за живот на селу смањио би се и одлив из села, што је реално проблем у цијелој РС. (УГ Будућност, Модрича) 116 ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009)

118 Квалитет живота жена на селу је лош због свега горе наведеног (необразованост жена, недоступност информација културним и друштвеним догађајима), лоша инфраструктура (јавни превоз), недостатак амбуланти, апотека, вртића, библиотеке, интернета, недостатак слободног времена, економског статуса, традиционалне породице и васпитања итд. (Удружење жена Дервента ) Живот на селу је тренутно незахвалан. О квалитету не можемо говорити јер га нема. Оно што би требало поручити доносиоцима одлука на ентитетском нивоу да се на неки начин вреднује рад жена на селу, јер оне поред тога што обезбјеђују репродукцију људске врсте, као и жене у граду наравно, обезбјеђују и очување оних ресурса на које ће се човјечанство тек ослањати. Производња здраве хране, природни ресурси, вриједности су које ће значити опстанак људске врсте на земљи. Заради тога главне носитељице у очувању тих ресурса треба наградити. (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Сада је јако тежак живот жене на селу. Разлог томе је лош економски опстанак цјелокупне породице, повратак на предратна пребивалишта. Јако је битно иницирати женска организовања по руралним заједницама, направити програме за економско оснаживање ове популације уз приступ маркетиншким могућностима и технологији, информисати их о законским регулативама женских права. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) 12. Имате ли нешто да додате? Шта планира урадити, прије свега Влада, али и Гендер центар РС по овом питању како би се побољшао положај жена на селу? (НВО Женски центар, Требиње) Огромна захвалност за тему! (УЖ СНОП Гучево-Рогатица) Треба се што прије помоћи женама које живе у руралним заједницама, мислимо да су оне најугроженији дио овог друштва. (УЖ Маја, Кравица-Братунац) ПРИЛОГ БР. 4 Резултати анкете о положају жена на селу за НВО сектор (2009) 117

119

120 Библиографија Agarwal, Bina. Bargaining and Gender Relations: Within and Beyond the Household. Feminist Economics 3(1) (1997): Agricultural Censuses and Gender. Lessons learned in Africa. UN FAO, Regional Office for Africa, September Ashby, Jacqueline, et al. Investing in Women as Drivers of Agricultural Growth. Gender in Agriculture. Agriculture and Rural Development. IFAD, FAO, The World Bank, Balakrishnan, Revathi. Harnessing ICTs for Advancement of Rural Women: FAO Perspectives and Strategic Actions. Working paper. United Nations Division for the Advancement of Women (DAW). Expert Group Meeting on Information and Communication Technologies and their impact on and use as an instrument for the advancement and empowerment of women. Seoul, Republic of Korea, November Barbič, Ana. Uključenost žena u strategiju ruralnog razvoja. Sociologija sela 43 (2005) 170 (4): Blagojevic, Marina. Livestock and Rural Finance Development Project. Gender study. March Studije. Gender centar Republike Srpske. < gendercentarrs/akcije/documents/final%20gender%20study%20bih%20marina%20blagojevic. pdf> Blagojević, Marina. Seoske ženske organizacije u Vojvodini: Međutim, meni se najviše sviđa što pokušavamo da uradimo nešto dobro. Novi Sad: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, Cahn, Miranda, and Mathias Liu. Women and rural livelihood training: a case study from Papua New Guinea. Gender & Development 16(1) (2008): Chhoeun, Thavy, Panha Sok and Clodagh Byrne. Citadel of Women : strengthening female leadership in rural Cambodia. Gender & Development 16(3) (2008): Dem, Mariam. Sustainable development: women as partners. Gender & Development 1(1) (1993): Gender and Farming Systems. Lessons from Nicaragua. Rome: FAO, Gender and water. Securing water for improved rural livelihoods: The multiple-uses system approach. IFAD, December Библиографија 119

121 Gender in Agriculture. Sourcebook. The International Bank for Reconstruction and Development / TheWorld Bank, Goetz, Anne Marie. Managing organizational change: the gendered organization of space and time. Gender & Development 5(1) (1997): Hannum, Emily, Peggy Kong and Yuping Zhang. Family Sources of Educational Gender Inequality in Rural China: A Critical Assessment. Gansu Survey of Children and Families Papers. University of Pennsylvania, Ironmonger, Duncan. Household Production and Household Economy. Research paper. The University of Melbourne. Department of Economics. Kabeer, Naila. Gender inequality in educational outcomes: a household perspective. Background paper prepared for the Education for All Global Monitoring Report 2003/4. Gender and Education for All: The Leap to Equality. UNESCO, Lambroy, Yianna, and Grazia Piana. Energy and Gender in rural sustainable development. Rome: UN FAO, Li, D. and M.C.Tsang. Household education decisions and implications for gender inequality in education in rural China. October, Lloyd, Cynthia, Cem Mete and Monica Grant. Rural girls in Pakistan: Constraints of policy and culture Murthy, Ranjani K., Josephine Sagayam, Rengalakshmi and Sudha Nair. Gender, efficiency, poverty reduction, and empowerment: reflections from an agriculture and credit programme in Tamil Nadu, India. Gender & Development 16(1) (2008): Otsyina, Joyce A, and Diana Rosenberg. Rural development and women: What are the best approaches to communicating information?. Gender & Development 7(2) (1999): Rokvić, Gordana. Rodno odgovorna analiza budžeta sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srpske. Banja Luka: Gender centar Republike Srpske, Rural women in development: Slovenia. Sharing Innovative Experiences 5 /Agriculture and Rural Development in the South Rwelamira, J.K. Effect of socio-economic and gender issues on sustainable resource management. Conservation tillage with animal traction. A resource book of the Animal Traction Network for Eastern and Southern Africa. Kaumbutho P G and Simalenga T E (eds). Harare: ATNESA, Sardenberg, Cecilia, Ana Alice Costa and Elizete Passos. Rural development in Brazil: are wepractising feminism or gender? Gender & Development 7(3) (1999): Sumner, Andy, et al. Access to Governance and Policy Processes: What enables the participation of the rural poor? Background paper for IFAD Rural Poverty Report March Библиографија

122 The informal economy: women on the front line. Trade Union World Briefing. International Confederation of Free Trade Unions, March Vargas-Lundius, Rosemary, and Annelou Ypeij. Polishing the stone. A journey through the promotion of gender equality in development projects. Rome: CEDLA, IFAD, Women active in rural development. Assuring the future of rural Europe. European Commission. Directorate-General for Agriculture. Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, Women and men in the informal economy: a statistical picture. Geneva: ILO, Women as Agents of Change. Roundtable Discussion Paper for the Twenty-Fifth Anniversary Session of IFAD s Governing Council, February Žene na selu kao pomažući članovi poljoprivrednih domaćinstva: položaj, uloge i socijalna prava. SeConS, Beograd, Библиографија 121

123 CIP - Каталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука (497.6) / : (497.6) МИЛИНОВИЋ, Јелена Положај жена на селу у Републици Српској / Јелена Милиновић, Споменка Крунић. - Бања Лука : Гендер центар - Центар за једнакост и равноправност полова Владе Републике Српске, 2011 (Бања Лука : Compex) стр. ; 24 цм Тираж Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр ISBN Крунић, Споменка [аутор] COBISS.BH-ID

124