Светосавска свечаност започела је Химном Св. Сави у

Transcription

1 Садржај Прослава дана Светог Саве 1 Резултати на које смо поносни 5 Школска хроника 9 Језички подсетник 21 Литерарна разгледница 23 Занимљива биологија 25 Занимљива географија 26 Белешка о Тесли 27 Моје будуће занимање 28 Забава 29 Растајемо се, памтићемо 30 Школско звоно Лист ученика и наставника ОШ Вук Караџић у Сурчину Број 18 Оснивач и издавач ОШ Вук Караџић, Сурчин Братства и јединства 1 Тел: , Директор Драгојле Секулић Уредник Србољуб Зорица Редакција Зорица Павић-Ивановић, Ана Татић,Весна Ивановић, Јелена Ћосо, Марина Максић, Јелена Марковић Прослава Дана Светог Саве Светосавска свечаност Истрајни рад надахнут светосављем У нашој школи приређена је 25. јануара, по препоруци Министарства просвете Србије, пригодна свечаност поводом Дана Св. Саве. Светосавска свечаност започела је Химном Св. Сави у извођењу хора наше школе под диригентском палицом наставнице Драгице Хаџибеговић. Директор школе Драгојле Секулић честитао је пригодним речима школски празник угледним гостима, званицама школске славе, наставницима, ученицима и њиховим родитељима, нагласивши притом успехе наше школе у образовању и васпитању ђака и истрајни прегалачки рад наставника у духу лика и дела нашег светитеља и просветитеља. Традиционални обред сечења славског колача и молитвени благослов обавио је протојереј ставрофор отац Крста Максић. Овогодишњи кумови славе били су ученици 5-1 са разредном Жаклином Милинковић. Уобичајено је да се ова почасна дужност додели ученицима одељења које је у протеклом школовању постигло најбољи успех и које се посебно издвајаја по дисциплини и у погледу узорног обављања других школских обавеза.протојереј ставрофор, отац Крста Максић, обратио се на нашој овогодишњој светосавској светковини ученицима, 1 Ученичка редакција Сарадници у овом броју њиховим родитељима, наставницима и угледним гостима веома надахнутим и поучним беседама. Ученици су кроз стихове и пригодне текстове подсетили на лик и дело нашег светитеља и просветитеља, Св. Саве, налазећи у њему непресушно надахнуће за постизање постављених образовних и васпитних циљева. Са школске свечаности поводом Дана Светог Саве О овогодишњем програму ђачке светосавске свечаности нарочито се побринула вероучитељица Александра Лазић која је, по утиску публике и колега, успешно обавила поверени јој задатак. Пригодни програм је био разноврстан и занимљив; осмислила га је поменута вероучитељица Александра са учитељицом Весном Ивановић и наставницом музичке културе Драгицом Хаџибеговић.

2 2 Прослава Дана Светог Саве Најмлађи извођачи, ученици 3-2, рецитовали су песму Поздрав, након чега је школски хор извео композицију Свјати Боже под диригентском палицом Драгице Хаџибеговић, а песму На Св. Саву казивали су пред школском публиком наши прваци, изговоривши стихове светитељу Сави у почаст допадљиво, јасно и разговетно, како их је увежбала учитељица Весна Ивановић. И кроз драмске текстове, као што је и приказани одломка Час веронауке, представљен је из једног посебног угла значај и духовност нашег светитеља и просветитеља Саве, чији је лик и дело звезда водиља и путоказ у нашем свеколиком животном ходу. Публика је раздрагано поздравила извођаче на овогодишњој светосавској свечаности, млађе и старије наше ученике и наставнике који су се постарали да их добро припреме и увежбају, посведочивши тако да су их и ове године наши актери свечаности обогатили и оплеменили једним пригодним подсећањем на христољубље и хришћанске врлине.. Надахнута и поучна беседа протојереја ставрофора Крсте Максића на школксој прослави Савиндана Сусрет са светитељем и просветитељем Дух нашег светитеља огледа се у прошлости српског народа, у српским православним светињама, у првим школама, у словима Номоканона... Упутивши на почетку свечане академије пригодни поздрав и благослов поводом школске славе Светог Саве, протојереј ставрофор Крсто Максић посебно је у надахнутој и поучној беседи указао на то да је Савиндан својеврсни поновни сусрет са нашим великим просветитељем и светитељем, иако лик и дело Св. Саве препознајемо свакодневно у многим појединостима. Дух нашег светитеља огледа се у порошлости српског народа, у српским православним светињама, манастирима Хиландару, Студеници, Милешеви. Зрцали светлост светитеља у словима Номоканона и Студеничког типика, у првим школама и болницама, у карејској испосници, у народном саборовању приликом крунисања српских краљева. Св. Сава нам је отворио прозоре и умове, научио нас да славимо крсну славу и да градимо слогу. Његово светосавље обасјало је све наше географске и духовне просторе. Савина узвишена етика препознаје се и у лику Јевросиме, мајке Краљевића Марка, која сина саветује да не говори криво и да тако не огреши своју душу. И косовски јунаци посведочују Савине поуке, оличавају честитост, светост и оно што је Богу приступачно. Св. Саву препознајемо и у кнезу Лазару и Карађорђу, у усамљеном и неустрашивом браниоцу топова Танаску Рајићу, у Синђелићу, у мајору Гавриловићу који стоји на светом бранику Београда, наше престонице. Посреди је, дакле, наша духовна смотра, као што у огледалу посматрамо свој спољашњи изглед, тако у души нашег светитеља огледамо своју вредност. Јер, док се у нашем народу слушао глас Св. Саве, братски смо се односили према суседима, помагали сиротињи и поштовали родитеље. Сви Савини Срби бејаху у та времена образовани, држали су истрајно до свога образа. Прочитах једном пригодну и саветодавну реч директора школе упућену новом наставничком колективу; директора који је иначе преживео ужасе концентрационог логора. Подсећам овом приликом на његову својеврсну упутствену беседу: Поштовани наставници, ја сам један од Са обреда сечења славског колача

3 малобројних преживелих логораша који је видео оно што понајмање приличи људским очима. Видео сам гасне коморе као дело учених инжењера, образоване лекаре како трују људе, медицинске сестре убице дојенчади, дипломце средњих школа и универзитета на задатку спаљивања жена... Зато не верујем у образовање, већ вас најискреније молим да се постарате да ученици постану човечнији. Плод просветног рада не сме се преобразити у учени друштвени олош, у психопате, у образоване Ајхмане... Читање, писање и аритметика завређују углед и признање само онда уколико деца постану човечнија. Школован човек не подразумева истовремено праведност, доброту и честитост, што је могуће тек уколико је у њему превладала светлост љубави. Славећи Св. Саву, треба да имамо на умо све ово речено, да преиспитамо сопствену стварност и да разлучимо колико је наша душа у окриљу Светосавља. Брига о деци је свеобухватан задатак, сви имамо своје дужности у њиховом узрастању, физичком и духовном успону. На том племенитом пољу понајпре су родитељи, учитељи, црквени посленици, свештеници и вероучитељи. Према једном руском мислиоцу који је народ означио као заједницу покојних, живих и нерођених, потомци уче од предака који се радују добрим и достојним Прослава Дана Светог Саве настављачима живота сопственог народа. Ово је, свакако, имао на уму и кнез Милош прикликом увођења Св. Саве у школе као Дан српске просвете, чиме је потомцима подарена свест о смислу и циљу постојана на иначе узвитланој балканској ветрометини. Својевремено је и велики мислилац Алберт Ајнштајн, кога је Светосављу подучила његова супруга и учена Српкиња, изјавио следеће: Наука без религије је бедна, а религија без науке је слепа. Данас упућуујемо молитву Св. Сави и Св. Симеону да призову Свевишњег и свој благослов излију на наставнике, учитеље и васпитаче наше деце. Ваш посао, драги наставници, јесте најплеменитији, најсветији, и по одговорности веома тежак. Призивамо изнова молитву наших светитеља да се ваш посао овенча успесима, да успешно завршите овај узвишени задатак и да плодове рада и труд осветлате захвалношћу родитеља, народа и друштва. Призивамо благослов Бога и на вас родитеље да вам деца буду добра, марљива и напредна, побожна и родољубива и у сваком погледу угледна. Нека се благослов светитеља, првог архиепископа и просветитеља српског излије и на вас ученике којима старији остављају у завет свете цркве и школе, и народне обичаје, и књижевност, и језик и писмо, и снагу и вољу да све то сачувате за нове нараштаје. 3 Времеплов: Светосавска беседа из године Узносећи славу и хвалу светитељу, доказујемо ми, доказује цео српски народ, да је достојан таквих великана као што бејаше Св. Сава. Можда нико боље од песника Матије Бећковића није само у једној реченици рекао толико о човеку и н свецу чије име и данас прослављамо. За све генерације прошлих векова, за све садашње, Свети Сава је био и остао највеће име. И не каже узалуд Бећковић да је баш Сава извадио личну карту српског народа, јер тек од њега знамо ко смо и шта смо. Писци и хроничари забележили су податак да је зачетак празновања школске славе С. Сава први пут уведен у српске школе у Земуну, далеке године, одакле се врло брзо пренео у друга места где су Срби живели. Српске новине из године, у броју 8, дају приказ прославе у Земуну, истичући то као пример који би требало да следе све црквено-школске општине. Тако је Богородична црква у Доњем граду ) у то време највећи црквени споменик у Земуну и у овом делу Срема) постала средиште црквеношколске општине. У обележавању овог највећег празника у српским школама, беседа је временом заузела врло важно место. Тако је беседа добила своју педагошку, етичку и естетску димензију. Из тог времена, када је установљена школска слава Св. Сава, остала је сачувана беседа из године коју је саставио учитељ из Земуна, Теодор Панић. Ево једног дела те беседе: Поштовани зборе, ево дођосмо из храма Божијег у храм просвете да овде прославимо успомену на оснивача прве српске школе и просвете. Узносећи славу и хвалу данашњем светитељу, доказујемо ми, доказује цео српски народ, да је достојан таквих великана као што бијаше Св. Сава, јер уме да цени и уважава неизрециве заслуге и жртве које је Св. Сава на олтар среће и напретка српског народа пренео... У овој беседи речено је нешто и о путевима и начинима одбране и очувања српског националног

4 4 бића: Одржавајмо и чувајмо све наше лепе и дивне српске обичаје, који се о Св. Николи, Божићу, Новом Љету, Ускрсу, Духовима и другим нашим светковинама обдржавају )одржавају) и које су нам наши дични прадедови у аманет оставили, да их као зеницу ока чувамо, јер су многи наши обичаји са вером спојени, те ако њих презремо, презрећемо и сами себе. Предајмо у аманет деци својој славље светосавско и све наше најдраже светковине, које смо ми од наших славних предака, чисте и светле примили... Прослава Дана Светог Саве Из тог времена остале су записане и следеће речи беседе: Савиндан и Видовдан два су вечита празника српска. Први нас учу путу савршеног живљења по вери, а други путу савршеног умирања за веру. Два су пута пут светог живота и пут свете смрти. Хришћанство не зна трећи пут за живот вечни... Све ове речи и беседе потврђују само једно - Савиндан је ушао у дух српског народа и до дана данашњег. Припремила учитељица Весна Ивановић Наша прва школска слава алено сам ђаче, малено ми знање, Мтек сам упознала Буквар и читање, ал већ знам и ја за Светог Саву и разумем лепо данашњу прославу. Овако су прваци видели и доживели Св. Саву: Припремила уичитељица Весна Ивановић Казивањем ових стихова прваци наше школе потрудили су се да занимљивом и богатом светосавском програмну додају свој допринос. Рецитовали су и певали, али и припремили пригодну ликовну изложбу. Поводом своје прве прославе школске славе, ученици 1-3 поставили су са својом учитељицом Весном Ивановић ликовну изложбу у холу школе. Сјај протеклих празника Новогодишњи и божићни празници су блистави, сјајни и свечани. Госпођа Нова Година испуњава моје жеље и обрадује ме бројним поклонима, а Божић Бата подари ми посебно драге поклоне и обогати нас мноштвом традиционалних обичаја. Окупљени око божићне трпезе и на просутој слами са нестрпљењм очекујемо улазак Божића Бате у нашу свечано украшену кућу. Појави се он на вратима са бадњаком и врећом пшенице, кукутруза, ораха и слаткиша. Зачује се песма: Ево дошао Божић Бата, донео вам пуну кесу злата, да позлати врата... Просипа он житарице и слаткише по ћошковима соба и наставља започету песму: Нека се у кући пресипа здравље, срећа и радост. Нека буде петица колико у корпи слаткиша и живтарица... Посебну раздрагану атмосферу у породици пружа заједничка вечера, божићна литургија у храму и паљење бадњака. Потпаљениу бадњаци у порти цркве просипају необичну блиставу светлост и греју нас нестварнном топлотом. Ујутро на Божић, 7. јануара, развесели нас Радован у белој уштирканој кошуљи, са опанцима на ногама и шајкачом на глави који раздрагано у кући домаћина просипа жито, кукуруз и бомбоне. Ражари потом ватру бадњака уз речи: Колико жарића, толико среће, здравља, успеха, петица. Колико жарића толико пилића, прасића и пачића. Колико жарића... Нарочиту радост у мојој породици на божићној светковини побуди ломљење чеснице. Урађено је то на устаљени начин, а у моме одломљеном парчету чеснице затекао се златник. Ето, друга ми се жеља испунила уз надолазећи галоп коња који је најавио Вертепе, поворку окићених коња која галопира улицама Сурчина и на божићни празник бива од мештана дарована колачима, ракијом и коцкама шећера. И док сам у школским клупама, са осмехом и сетом препричавам узбудљиве и раздрагане дане школског распуста. Нађа Пољак, 5-2

5 Музичка култура: такмичења под називом Златна сирена и Мали вокални састави Резултати на које смо поносни 5 Распевани ученици Наши ученици Јана Икер и Марко Марковић наступиће на ревији победника у Дечјем културном центру. Овај такмичарски вид ученика на пољу музичке културе окупио је ученике од другог до осмог разреда, а наши такмичари, како нам је саопштила наставниуца музичке кузлтуре Драгица Хаџибеговић, постигли су запажене резултате. Они су се надметали у три категорије и четири жанра показавши изнова, на свој устаљен начин, да су добро увежбани и да су стекли музичка умећа која их сврставају међу најбоље општинске и градске такмичаре, своје вршњаке, чиме су поново обогатили бројна признања која су припала протеклим генерацијама наших осмака. Наиме, у жанру Уметничке песме свих епоха у оквиру такмичења Златна сирена Јани Икар, ученици 5-2, припало је друго место на општинском такмичењу, док су у склопу надметања под називом Мали вокални састав наши ученици, Јана Икер, 5-2, и Марко Марковић, 5-1, освојили прво место на општинском и градском такмичењу. Ови наши победници наступиће 11. маја ове године на ревији победника у Дечјем културном центру. Наши такмичари Златне сирене у оквиру жанра Дечја забавна музика били су такоће успешни: Маша Смиљанић, 2-1, заузела је на општинском такмичењу прво место, а Марку Марковићу, 5-1, и Милици Миленковић, 8-3, припало је друго место на градском надметању ученика основношколске доби. У жанру Староградска песма ( Златна сирена ) Миа Смиљанић, ученица 3-1, била је победница на Ученици Јана Икер и Марко Марковић, наши рапевани петаци, победници на општинском и градском такмичењу под називом Мали вокални састав општинском и градском такмичењу, док су у оквиру такмичарске категорије Мали вокални састави поменута ученица Миа Смиљанић и Мирјана Кушић, 4-3, освојиле друго место на општинском такмичењу. И жанр Народна песма получио је признање нашим ученицама: Мирјана Кушић је заузела друго, а Милица Миленковић треће место на општинском надметању основношколаца. Успех наших каратиста Наши ђаци, чланови сурчинског карате клуба, сврстали су се међу победнике на овогодишњем фебруарском турниру под називом Трофеј Звездаре. Резултате којима се може поносити ова средина и наша школа саопштио нам је са радошћу и задовољством Карате клуб из Сурчина. Међу 28 клубова окупљених на турниру Трофеј Звездаре, сурчински клуб, захваљујући увежбаности и стеченој вештини својих такмичара, проглашен је за најуспешнији клуб у дисциплини кате, а у укупном пласману Сурчинцима је припало друго место. За постигнути успех спортиста Сурчина увелико су, наравно, заслужни и такмичари, ученици наше школе. Медаље су припале сладећим ђацима наше школе: Лазару Кокановићу (треће место), Немањи Перишићу (прво место), Лазару Марковићу (треће место), Милошу Вјештици (прво место), Алекси Џамићу (треће место), Марку Башкалу (прво место), Душану Јовановићу (треће место) и Вањи Барац (прво место). Редакција школског часописа честита нашим ђацима спортистима постигнути успех на поменутом турниру и жели им да и на наредним надметањима у наведеним спортским вештинама и умећу буду веома успешни.

6 6 Резултати на које смо поносни Међународно такмичење балерина у Будимпешти Првакиња наша ученица Марија Ћирковић Марија тренира балет у сурчинском балетском студију Арт, предвођена преданим и истрајним радом своје наставнице Иване Ивановске Илић. Она се такође може подичити и освојеним првим местима и наградама на прошлогодишњем европском такмичењу у Италији и на нашем државном надметању балерина у Зрењанину. Марија Ћирковић, ученица 5-1, осведочила се у досадашњим једногодишњим надметањима са својим вршњацима у групи као изузетно даровита балерина. Она се на недавном међународном такмичењу младих балерина у Будимпешти, главном граду Мађарске, наметнула својим умећем, лепршавошћу, заносом и грациозним покретима мале вичне балерине. Пленили су њени лепршави покрети на такмичарској позорници пажњу умешног и одабраног међународног жирија, као и знатижељу публике која је раздрагано пратила беспрекорно изведене игре и допадљиве покрете младе балерине Марије Ћирковић, ученице наше школе, и њене групе. Она је са својом групом на овом угледном међународном такмичењу балерина освојила прво место. Наша балерина вратила се, дакле, из мађарске престонице као првакиња на међународној смотри балерина са освојеним дипломама и пехарима, тако да се с правом нада да ће јој припасти запажена награда и на предстојећем такмичењу у нашем граду Зрењанину. Џудиста Никола Добрица Оданост спорту и победничке медаље на такмичењима Џудиста Никола Добрица, припадник Џудо клуба Свети Ђорђе из Сурчина и ученик 5-2 наше школе, уистину се по односу према истрајном тренирању и освојеним медаљама убраја међу веома успешне и даровите спортисте у наведеној спортској дисциплини. О успесима овог младог спортисте понајбоље, наравно, говоре медаље освојене и на међународним смотрама спортиста у њему омиљеној грани спорта- џуду. Са задовољством наглашавамо његову оданост спорту и спремност да на том пољу буде марљив и да се у предвиђеним дисциплинама прикаже као истрајан и пожртвован млади спортиста. На досадашњим такмичењима џудиста Никола Добрица је освојио следеће медаље: треће место на Шампиону Србије у Зрењанину, друго место на Државној олимпијади у Руми, прво место на Београдском првенству, прво место на Светосавском купу у Новом Саду и на купу приређеном у Беочину.

7 Медаље Уроша Добродолца Урош Дородолац, ученик 5-2, џудом се бави већ шест година, наглашавајући притом да је реч о једном племенитом и њему надасве драгом спорту. На спортским борилиштима овај наш ученик и спортиста освојио је двадесет шест медаља (шест златних, осам сребрних и једанаест бронзаних). Резултати на које смо поносни 7 Урош марљиво тренира у сурчинском клубу Св. Ђорђе, а као резултат тог преданог рада управо су освојена наведена признања. Он је пет пута учествовао на беогрдском првенству, освојивши два трећа места, а на Државном првенству у Суботици и Нишу овом спортисти припало је пето место на оба споменута надметања. Добродолац је одмерио своју спортску припремљеност и на такмичењу у својој категорији на Школској олимпијади у Београду. Карате као спортска љубав Лука Рашковић, ученик 5-2, већ седам година тренира у Карате клубу у Сурчину, спортску дисциплину која га нарочито привлачи и пружа му задовољство и у чије га спортске вештине истрајно упућује тренер Синиша Барац.. Он је на протеклим спортским надметањима у другој категорији постигао запажене резултате. На прошлогодишњем београдском такмичењу, одржаном у Хали спортова, освојио је прво Медаље Милоша Вјештице, нашег ученика каратисте Међу ђацима спортистима који похађају наставу у нашој школи, посебно место по спортским успесима и преданом раду на том пољу припада и каратисти Милошу Вјештици, ученику 4-1. Његова учитељица је Милица Пеурача. Наше фудлареке освојиле прво место Наше фудбалерке, ученице седмог разреда, биле су на спортском терену Јединства веома успешне на овогодишњем такмичењу, показавши на упечатљив начин своје вештине и запажено умеће у надметању са својим вршњакињама, основношколским фудбалеркама са подручја сурчинске општине. Њима је припало прво место, представивши се тако као веома вешт и увежбани каратиста, што га је, уз друге прибављене медаље на спортским борилиштима, сврстало међу најбоље такмичаре у другој категорији, тј. у групи својих вршњака. Овај наш ђак и каратиста досад је на спортским надметањима у другој категорији освојио 37 медаља и два пехара. Прошле године му је припалало прво место на државном такмичењу, тако да се Лука уистину може подичити веома ласкавим признањем прваком Србије. Милош је члан Карате клуба у Сурчину, а на досадашњим спортским борилиштима освојио је плави појас, двадесет осам медаља и два пехара. Прво место града Београда освојио је два пута на надметањима каратиста у својој категорији. Може се уистину подичити и тиме да му је припало прво место на следећим турнирима: Трофеј Звездаре, Витез куп, Куп Земуна, Рода куп, Hara open... О спортским успесима овог нашег младог ђака четвртог разреда најбоље сведоче освојене медаље: шаснаест златних, осам сребрних и четири бронзане. место на овом допадљивом надметању младих основношколских фудбалерки општине Сурчин, у чему, наравно, своју запажену улогу има и њихова наставница Славица Петровић. Успех фудбалерки плод је њихове храбре и истрајне борбе на спортском терену, тако да нам преостаје да им пожелимо такав приступ и запажен успех и на градском такмичењу будући да им је општинско такмичење омогућило директан пласман. Весна Саичић и Кристина Маринковић, 8-2

8 8 Резултати на које смо поносни Успех наших ученика на Државном првенству кануиста Немања Берар освојио златне, а Невен Липовац сребрне медаље Наши ученици Немања Берар и Невен Липовац освојили су златну и сребрну медаљу у конкуренцији пионира на државном првенству. Немањи Берару, ученику 7-2, припале су златне медаље на обе такмичарске дисциплине, на стази од 1000 и 200 метара. Он је тако оборио постојеће националне рекорде. Његов вршњак и школски другар из истог одељења Невен Липовац придружио се овом сјајном успеху на државном надметању кануиста освајањем сребрних медаља. Друго победничко место такође је изузетан успех, нешто чиме се наша школа, упркос томе што је реч о изваннаставним активностима и спортским дешавањима, може одистински подичити и подржати ученике који се на своју личну и друштвену корист баве спортом. На овогодишњем другом екипном и појединачном првенству државе Србије на кајаку и кану ергометрима учествовао је рекордни број клубова и факултета. Државно првенство организовао је београдски Факултет за спорт и физичко васпитање под покровитељством КСС. На споменутом првенству забележени су такође и остали успеси: Марина Прогар проглашена је за најбољу такмичарку у пионирској, земунски Змај у кадетској и БСК из Борче у сениорској категорији. Белешка са атлетске стазе Наша обдарена атлетичарка Тијана Јапунџић, ученица четвртог разреда наше школе, забелжила је на атлетским стазама у категоријама примереним њеном узрасту изузетно запажене резултате. Они је већ сада сврставају међу обдарене спортисте који ће у будућности, свакако, успешно грабити атлетским стазама ка самим врховима овог спортског надметања. Успеси на спортским надметањима понос су и нада ове марљиве и хитре девојчице, резултати су то којима се поносе њени родитељи, Атлетски клуб Нови Београд, Тијанина учитељица Милица Пеурача и наша школа. Пут је то који ваља да следе Пехар свеукупног овогодишњег победника првенства државе на кајакашким егометрима припао је, иначе, Марини Прогар за постигнути успех испред Забрежја и бачкопаланачког Синтелона. и остали ђаци, тј. да слободно време осмисле и оплоде друштвено корисним активностима на спортским пољима. Тијана је током досадашњих такмичења освојила дванаест медаља и седамнаест диплома. Ова хвале вредна признања за истрајан рад и получене резултате припала су јој на школским и градским такмичењима, на надметањима младих атлетичара града Београда и земунског Црвеног крста. Дипломе су освојене на поменутим такмичењима у периоду од до године. Тијана је већ у првој години тренирања атлетике, 2010, награђена заслуженим признањима, а све што је потом уследило увелико су, наравно, заслужни њен Атлетски клуб Нови Београд и, напосе, тренер Дејан Коцкар који предано ради на увежбавању и усмеравању ове наше ученице како би се у најбољем светлу представила на такмичарким атлетским стазама.

9 Из пера педагога То је наш Борис Шћулац... Упркос дару за ликовни израз, за проницање у тајне сликарског потеза и разоткривање дражи ликовне уметности, у дечачком и ђачком заносу, наш Борис Шћулац је скроман и ненаметљив, учтив и узоран у опхођењу, незапажен у друштвеном окружењу које баш и не поклања нарочиту пажњу надареним ученицима. Дуго сам размишљала о томе како да насловим овај чланак. Како да у мало речи стане много, како да у један наслов стане хиљаду лепих речи, лепих особина, похвала... Е, онда сам се одлучила за овај наслов са три тачке, које остављају места свакоме да дода још лепоте, пријатељства, дивљења, а што је мени, можда, промакло. Наш Борис, наш бисер, један је тако обичан ученик, на први поглед. Али то уопште није тако. Довољно је да са њим прозборите неколико речи па да схватите колико је мио, културан, учтив...али прича ту тек почиње.тако ненаметљиви и скромни ученици често остану незапажени, тј.остану на месту и у школи и у друштву, које им не припада. Њима треба да припада много више и они треба да добију много више. Школска хроника Бориса сам одмах запазила чим сам дошла у ову школу, а то није давно. Припремала сам изложбу о животињама и Борис је донео игуану. Само он је имао ту животињу, а мени је то био знак. Упустила сам се у причу са Борисом и рекао ми је да је љубитељ животиња, а ми, љубимци животиња, одмах се и разумемо.борис је знао много о животињама, о природи, а још више о сликању. Погледала сам његове слике и, мада нисам уметнички надарена, схватила одмах да се ради о таленту. Питала сам га колико дуго слика и да ли је негде дошао до изражаја његов таленат. Одговорио ми је да слика дуго, али да није неко ко се истиче јер није таква личност. Зато сам ја желела да исправим бар мало неправду и да бар на овај начин, и тек сада кад је Борис на крају свог школовања у овој школи, истакнем Бориса. Подсећам тако све нас да је међу нама таленат и да већину времена и снаге које трошимо на лоше ученике, на оне који неће и не занима их школа, ваља поклонити оваквој деци. Предложила сам Борису да организујемо самосталну изложбу својих слика, што је он са одушевљењем прихватио. Укључили смо га у осликавање зидова школе па је Борис осликао зид изнад фонтане једног дела ходника, а у други део зида краси велика слика Храма Св.Саве, која је такође Борисових руку дело. А наставница Жаклина са поносом свима показује свој улепшани кабинет. Борис га је осликао. И да не набрајам јер би цео школски лист можда требало посветити Борису, већ да завршим. Ја сам поносан педагог јер имам Бориса, јер имам дивног младића с којим често и радо попричам, јер имам његове радове којима се увек дивим и поред којих пролазим с поштовањем, а који ће још дуго подсећати на нашег Бориса. 9 Ученик Борис Шћулац са заносом и умећем у ликовном изразу осликава фонтану у холу наше школе За њега ће бити написан индивидуалан образовни план за надарене, па нека га тај папир прати даље. И моја порука: Бори се, Борисе, да ти у овој џунгли данашњице припадне место најбољих јер ти си заиста један од њих! Са поштовањем, твој педагог Катарина

10 10 Школска хроника Професионална оријентација Представљамо будућа занимања Ученици основних школа из Сурчина и Јакова приредили су у нашој школи заједничку активност под називом Представљамо будућа занимања. Од ове школске године спроводи се и у нашој школи пројекат под називом Професионална оријентација. Овај пројекат Србије резултат је међународне сарадње нашег Министарства просвете, науке и технолошког развоја са државом Немачком. Пројекат је намењен ученицима 7. и 8. разреда и њиме је, у нашој школи, обухваћено 58 ученика. Циљ му је што боље информисање и помоћ у избору будућег занимања. Сви ученици, који су добровољно укључени у овај пројекат, добили су портфолио професионалне оријентације. Пре спровођења пројекта, тим од три члана наше школе (Зорица Павић Ивановић, Јасмина Јовић и Катрина Диклић) похађао је посебну обуку. Ученици кроз радионице, интернет, предавања и низ осталих активности попуњавају свој портфолио и на тај начин успешно реализују овај пројекат. Један од обележја овог пројекта јесте и умрежавање школа на подручју општине у виду заједничких акција. Тако је 7.фебруара у нашој школи одржана Тим за професионалну оријентацију заједничка активност под називом Представљамо будућа занимања. Њу су, поред ученика наше школе, организовали ученици ОШ Вожд Карађорђе из Јакова.. Ученици су представили нека занимања на веома оригиналан начин.било је ту стјуардеса, димњачара, козметичара, учитељица и многих других, а све је започело и завршило се песмом. Ово је први корак у низу заједничких акција.следи сајам образовања, Сајам старих заната, посете школама, долазак стручњака у нашу школу, искуства старијих ученика-средњошколаца и слично. Све то заједно има за циљ да се ученици што боље информишу и упознају разна занимања како би им одабир њиховог будућег занимања био што лакши. Катарина Диклић, педагог Олакшати одабир професије Наши републички просветни посленици наумили су да у сарадњи са државом Немачком олакшају осмацима одабир професије, да у њима на различите подесне начине побуде знатижељу за разоткривање тајни занимања које их привлачи. Основна школа је на крају образовног садржаја својеврсна раскрсница за сваку генерацију и родитеље. Зато је замишљено да се на прикладан начин осмацима приближе одлике неког занимања, да им се олакша одабир будућег занимања. Наравно, један од пожељних корака у том правцу свакако је представљање средњих школа генерацији осмака, чиме се успешно позабавила и наша школа. Тако се ученици и родитељи могу на време упознати са разноврсним смеровима које нуде стручне шпколе и гимназије широм наше престонице. Мали наши матуранти ускоро ће се, дакле, наћи пред значајном одлуком: како основношколске клупе најбоље заменити средњошколским и како најлакше уписати оприжељкивану школу и тако одабрати будуће занимање. При томе су, посве је разумљиво, колебања неизбежна и често једна жеља потире другу током прилагођавања својих хтења и успеха ономе што су средње школе установиле као предуслов за упис средњошколаца у први разред. Наша школа се у том погледу својски потрудила како би садашњој генерацији осмака олакшала да на време преброди дилеме и потешкоће које доноси завршетак основношколског образовања и накана да се школовање настави у клупама неке пожељне средње школе.

11 Школска хроника Школске радионице 11 У здравом телу здрав дух Наша школа велику пажњу посвећује деци и њиховом здрављу, јер су здрава деца снага нашег друштва. У протеклом времену у нашој школи одржано је неколико радионица посвећених увођењу здравствених навика у живот ученика. Организовали су их наставници, психолог и педагог школе заједно са директором и фитнес тренерима. Стручна служба школе, психиолог и пегадог, осмислила је и спровела анкету седмака о њиховим животним навикама. Др Милица Ковач одржала је предавање, а у фискултурној сали финтес тренер Јелена приредила је вежбу. Наставница биологије Марина Максић имала је у трпезарији школе занимљиво предавање о исхрани и организму, док је вероучитељица Александра Лазић говорила о посту у нас, а историчарка Јелена Марковић том је приликом на практичан начин приказала припремање здраве ужине. Циљна група су седмаци чије ће се навике здравог живљења пратити до краја школске године. Предвиђено је такође да се поменуто анкетрирање понови након сваког класификационог периода. Вежбе за правилан раст и развој Организовано је и предавање о посту Наша мала чајанка Чајанка у кабинету историје, као добро осмишљени и примамљиви потез проистекао из радионице У здравом телу здрав дух, великом школском одмору даје посебну драж дружења и предаха наставника и ученика, као и омамљујући мирис чаја који се распростире учионицом. Реч је о уистину занимљивом искораку из школске свакодневице, о испуњавању одмора срдачном атмосфером и угодном протицању времена у дружењу ученика и наставника, уз расипање омамљујућег мириса различитих чајева. Сваког четвртка, у време великог одмора, кабинет историје постаје мала чајџиница.мириси и укуси различитих врста чајева преплаве цео кабинет. Свако доноси своју омиљену шољу и омиљени чај и, наравно, добро рсположење.сви су ту: и наставници и ђаци,а дођу нам и пензионери који нас обрадују неком новом врстом чаја. Размењују се и рецепти за здраву ужину. Бира се најлепша шоља и нај чај. Ученик Алекса Дивјак поклонио је чајник за нашу чајанку, тако да смо поносни и на њега и на све оне који се боре на овај начин против нездравог начина живота. А све је почело као део радионице У здравом телу здрав дух. Ученици су донели омиљене шоље и чајеве Захваљујемо свима који долазе и који нас подржавају. Јелена Марковић

12 12 Школска хроника Нешто другачије и лепше... Занимљива радионица као подстицај за одабир будућег занимања привукла је запажену пажњу наших осмакиња и упутила их на то какве се све тајне и дражи разоткривају у стручној школи за лепоту и културу тела. четвртак, 28.фебруара, у склопу пројекта У Професионална оријентација, одржана је једна практична радионица или, боље речено,миниобука. У нашој школи боравили су наставници и ученици Стручне школе за естетику, стил и културу тела и учинили нам тај четвртак веома занимљивим и другачијим. Показивали су нашим ученицама осмог разреда и наставницима третмане: маникира, педикира, надоградње и осликавања ноктију, масаже, третмана лица и остало понешто везано за лепоту. Интерес је био веома велики. Присуствовале су скоро све ученице сва три осма разреда. И не само присуствовале, него и одистински учествовале. После тога били смо лепши, нашминкани, налакираних ноктију, измасирани... Разоткривање тајни лепоте и културе неговања тела Питала сам ученице за мишљење о оваквом начину презентовања занимања и све су имале само речи хвале. Па кад се нешто хвали, то треба и одржати. Уосталом, слике говоре више од речи. Катарина Диклић, педагог Радионица Бакин шпајз Дарови јесени Учитељица Милица Пеурача пленила је пажњу колега својом природношћу и позитивном енергијом на занимљивој радионици Бакин шпајз, дочаравши том приликом традиционални начин припремање зимнице у Срему. Радионица Бакин шпајз, коју је осмислила учитељица Милица Пеурача, изазвала је одушевљење код присутних колега. Она је својом природношћу и позитивном енергијом, на врло занимљив начин, показала како изгледа шпајз у Срему. Објаснила је историјску позадину формирања шпајза услед с л о ж е н и х услова живота, географских карактеристика, Учитељица Милица Пеурача заокупила је пажњу и знатижељу учесника радионице Бакин шпајз, поготово традиционални начин припремања зимнице у Срему природних услова и друштвених збивања на овом простору. Затим је у прелепом амбијенту приказала један стари, класични сремачки шпајз, у коме су се нашли разноврсни јесењи производи, најразличитији облици посуђа и прибор за припремање зимнице. По завршетку предавања колеге су имале прилику да пробају сваки производ, да уживају у његовом укусу и да се друже у пријатној атмосфери. Александра Лазић

13 Необичан доживљај Школска хроника 13 Концерт у Коларчевој задужбини Док веје снег и очекујемо пролеће, присећамо се једног лепог јесењег дана и концерта на Коларцу. Наставница Драгица Хаџибеговић повела је свој разред и све оне који су желели да чују лепу музику. Била сам део мале, али одабране екипе. Имала сам задатак да ученицима објасним ко је Илија Коларац и како је настала та његова задужбина. Слушали смо клавирски реситал и виолину, уживали у дивној музици и дружењу. Бејаше то одличан начин да се проведе суботње јутро, одржи Концерт наших даровитих ученика у свечаној сали школе Уживање у музичким делима Свечана сала наше школе била је 25. априла ове године стециште младих даровитих музичара, ученика од другог до осмог разреда. Веома занимљиви и добро припремљени концерт организован је и одржан под будним оком и стручним надзором наше наставнице музичке културе, Драгице Хаџибеговић, која је у образовање младих генерација нашег сурчинског краја уложила свој успешни и предани рад уводећи их у тајанствени свет музике. одељењска заједница, научи нешто ново и доживи необично. (Ј. М.) Даровити наши ученици извели су дела различитих жанрова: класичну, филмску и народну музику. Бројна публика уживала је слушајући музику Баха, Бетовена, Вавилдија, Бокеринија, Шумана и Тареге на музичким инструментима флаути, клавиру, виолини, гитари, хармоници и оркестру металофона. На веома успешном концерту окупили су се углавном ученици који похађају музичку школу, али је међу њима било и оних који су се самостално посветили музичком образовању. Заједнички су им, наравно, доживљаји, осећаји и поруке које најбоље преносе и исказују кроз музику. Наставница музичке културе Драгица хаџибеговић на концерту са нашим даровитим ученицима, одржаном у свечаној сали школе

14 14 Школска хроника Сусрет дечјег писца Мирослава Кокошара са најмлађим ученицима наше школе Збирка прича проткана племенитошћу Дечји писац је своју збирку прича На тамнавском мосту представио на два одвојена сусрета са ученицима првог и другог и трећег и четвртог разреда. нашој школи недавно је гостовао дечји У писац Мирослав Кокошар. Он је тај дан одржао два сусрета са нашим ученицима - за ученике првог и другог и за ученике трећег и четвртог разреда. Том приликом представио је своју збирку прича На тамнавском мосту. Ова збирка прича је настала на основу истинитих догађаја. Сусрет најмлађих ученика са писцем Овом збирком прича Мирослав Кокошар указује на једну од веома значајних животних тема племенитост прожету пожртвовањем. Ово није идеализована и нестварна племенитост, већ истинска која се дешава у свакодневном животу и стварним људима. Јунаке ових прича можемо да сретнемо свакодневно: на улици, у продавници, у школи, у парку. Tо и даје драж овој књизи ; сви знамо да је стварност пуна непредвидљивих обрта и истинских изненађења достојних памћења. (А.Т.) Речи дечјег писца побудиле су пажњу најмлађих ученика За ваш лексикон ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: Јасмина Јовић ПРЕДМЕТ КОЈИ ПРЕДАЈЕ: Немачки језик и грађанско васпитање ЗАВРШЕНА ШКОЛА: Филолошки факултет ОМИЉЕНА ПЕСМА: Погледај дом свој, анђеле, Рибља чорба ОМИЉЕНА КЊИГА: Тајна, Ронда Берн ОМИЉЕНИ ФИЛМ: Ко то тамо пева, Цигани лете у небо, Коса ХОБИ: ***** ОМИЉЕНА БОЈА: плава ОМИЉЕНИ ЦВЕТ: ирис, ружа ОМИЉЕНА ЖИВОТИЊА: пас ВОЛИМ: Весело друштво, медитеранску климу, путовања, добру књигу... НЕ ВОЛИМ: Полтроне, лажи, ледене дане... ЖИВОТНИ МОТО: Бити умерен у свему. ПОРУКА ЗА КРАЈ: Слушај друге шта говоре, а ради по свом.

15 Углед и промоција школе Еколошки и родитељски кутак, фонтана, ђачки радови... Школска хроника 15 Уређење школског простора и представљање школе у што бољем светлу заокупили су пажњу посебног школског тима који је са ученицима порадио на томе да наша школа одише нарочитом пријатношћу и лепотом. Тим за самовредновање и вредновање рада ОШ,,Вук Караџић,, у Сурчину одредио је, у овој школској години, приоритетну област вредновања-,,етос,,. У склопу те области, вреднује се углед и Слике светаца као украс школе промоција школе. Како нам је свима стало да добијемо што бољу оцену, кренуло се у акцију. Све оно што је недостајало, што се је требало поправити, улепшати, уредити, дорадити и представити се што чешће и лепше у медијима,био је задатак ове области. Ова школа је и пре радила на својој промоцији. Успоставила је успешну сарадњу са ТВ Сурчин, а многобројни чланци о школи објављени су у разним новинама и нашем листу,,школско звоно,,. Дражи новопостављене фонтане у холу школе Од почетка ове школске године, урадило се много тога, а планира се још и више. Тако је школа добила нови еколошки кутак, који уређују две еколошке секције. Ђачки парламент побринуо се да школа добије праву фонтану, која је постала атракција школе. Млади техничари-макетари уредили су један део ходника, украсивши га великим бројем макета, кућица, мостова, авиона и сл. Вероучитељица са својим ученицима побринула се да иконе, свећњаци и слике светаца украсе део хола школе. Поред тога, и родитељи су добили свој кутак. У њега је смештено дрво са дечјим правима. Сви зидови школе добили су нове слике, тј. ученичке радове. И на крају, у складу са савременим токовима, школа је добила своју личну карту. На пројекат школе стављене су фотографије свих уционица, канцеларија и ходника школе. Она је постављена на самом улазу како би сваки посетилац одмах знао куда да иде. И то није све. Планира се постављање ЗОО кутка, летње учионице, атлетских стаза, ограђивање дворишта...и сигурни смо да ћемо успети јер то радимо са много љубави и труда, па добра оцена неће изостати. Катарина Диклић Макете младих техничара

16 Школска хроника 16 Сваки шешир крије неку тајну Модна ревија шешира Модна ревија шешира одушевила је присутну публику у холу наше школе својом промишљеном оригиналношћу и раздраганошћу учесника који су на писти дочарали лепоту моде и разоткрили понешто од тајни које крију шешири. Бејаше то прави дар за празник жена и наступ који је прикивао погледе присутне поублике и откидао поједине уздахе у заносу модне лепоте ученица и наставница што су их украшавале тајне скривене у сваком шеширу. Јелена Марковић,наставница историје и библиотекарка Аница Трнинић,креативно су осмислиле ревију шешира и својим умећем,трудом и залагањем подстакле на дивљење присутну публику у холу наше школе. Ученици су са својом наставницом и библиотекарком приредили изваредан поклон за предстојећи Дан жена.уместо скупих поклона,цвећа или парфема, на који су ђаци трошили свој џепарац, приредили су модну ревију шешира. Ова ревија осмишљена је на веома оригиналан начин,и то тако да су ученици и ученице носили шешире из прошлости, али и из модерног доба данашњице. Уз сваки шешир носили су и прикладну одевну комбинацију. Поред бројних ученика, учествовале су, на опште задовољство, и наставнице Александра Лазић,вероучитељица, Зорица Павић,наставница српског језика и Биљана Царић,наставница ликовне културе. Да би све испало савршено, помагале су и учитељице Весна Ивановић и Рада Рончевић, као и Љубиша Јовановић, наставник информатике, секретарица Снежана Петровић и педагог Катарина Диклић.

17 Како су гости све више и више пристизали, тако је трема ученика расла пред сам полазак на писту. Али својим веселим духом и сигурношћу успели су да преброде страх и трему. Хол школе био је препун нестрпљивих гледалаца, који су са великим узбуђењем ишчекивали почетак ревије. А онда је почело оно главно.уценици су излазили на писту у својим одевним комбинацијама и величанственим шеширима. Блицеви фото-апарата и аплаузи севали су са свих страна.учесници су се осећали као прави професионални манекени, а громогласни аплаузи су им још више подизали самопоуздање.задовољство су нам указали наши гости из стручних школа. После ревије добили смо само позитивне критике и речи хвале. Иако смо само аматери, добили смо коментар да би нам и највећи модни стручњаци и креатори позавидели на идеји. Школска хроника 17 Припремиле Весна Саичић и Кристина Маринковић, 8-2

18 Школска хроника 18 У Храму Свете Петке у Сурину Причешће ђака Храму Свете Петке у Сурчину отац Страхиња У Голијан скужио је литургију Св. Василија Великог. Светој литургији присуствовали су ученици веронауке из наше школе, припремивши се у овој богомољи постом, молитвом и Светом тајном исповести за Свето причешће. Велику радост и топлину у нашим срцима побудили су дивно хорско појање, молитва и надахнута беседа нашег свештеника. Ова традиција причешћа важан је дођај сваког верника. Јована Круљ и Богдан Вићентијевић, 5-3

19 Из бележнице педагога Све наше дивне учитељице Забелешка педагога о нашим учитељицама разоткрива, на занимљив начин, одлике ових наших просветном позиву оданих прегалаца, наше својеврсне ниске бисера, тако да је одистински тешко међу овако врсним просветарима издвојити најбољу учитељицу по достигнућима, људским врлинама, стручности и преданости раду на пољу васпитања и образовања најмлађих генерација ученика. Мслим да нема одрасле особе која не памти своју учитељицу-учитеља. То биће се памти док смо живи или, боље речено, док нас памћење служи. А тек, кад су те особе као наше учитељице, онда су та сећања сигурно лепа. Замислите само како је радити и дружити се са њима сваки дан. Једноставно речено, све што замислите, оне претварају у стварност. Толико лепих изложби, хуманитарних акција, приредби, насмејаних и сретних дечјих душа, без наших учитељица не би било могуће. Учитељице 1. разреда: Јасминка, Рада и Весна Сигурно сте се дивили изложбама у нашој школи. Већ на улазним вратима имате осећај да улазите у свет бајки.па, сви ти шарени цветићи, колутићи, машнице, ташнице...а тек шешири на паноу. За то су заслужне њих три. И још нешто важно: првашићи их обожавају и могу маме и тате тражити овако или онако, али за првашиће је закон - како учитељица каже. И ко их такве не би волео? Учитељице 2. разреда : Мика, Гордана и Милица Митровић Три учитељице, три различите личности са три или триста врста квалитета. Мика- нежна, ненаметљива, пуна топлине. Она има топли осмех и лепу реч за сваког.она је као мелем на рану. Гордана или Гоца, како је од миља зовемо.она је жена- борац. Стручна и спремна да се ухвати у коштац са сваким проблемом. Прва учитељица у нашој школи која је спровела и спроводи ИОП. Милица, наша лепотица. Сва та спољна лепота пресељена и у Миличину добру душу. Ученици воле кад им је учитељица лепа и добра. А кад збројите лепоту и доброту, знате какав се резултат добије. Школска хроника 19 Учитељице 3. разреда: Јасна, Јовица и Слађана Радановић Реч је о три различита света. Јасна није дуго у нашој школи, али за кратко време освојила је, својом срдачношћу, наша срца. Укратко, вечити оптимиста, а то је једна од веома пожељних особина учитељског позива. Наш Јоца-тако га зовемо. Једини учитељ блажен међу женама. Код њега проблема нема, а ако их и има, он то решава одмах. И још један податак: ни славуј му није раван! Треба да га чујете како пева и свира и све би вам било јасно. Слађана Радановић, наша компјутерска перјаница разредне наставе. Као швајцарски сат; тачна и прецизна. Са њом увек знате на чему сте. Озбиљна, радна, вредна и доследна. Учитељице 4. разреда: Милица, Мира и Слађана Божић Милица Пеурача- намерно сам је ставила на прво место у овом поглављу јер она и јесте прва учитељица на нашој општини. Изабрана је за најбољу. И то све говори, а ја бих само да додам да смо поносни на њу. Мира Када је Јелена Ћосо одлазила на породиљско одсуство, мислили смо да ће се тешко наћи замена за нашу фантастичну и јединствену Јелену. А онда је дошла мирна Мира, сушта супротност Јелени. Својим трудом и квалитетом доказала је да је заслужно део учитељског блага. Слађана Божић Када сте се дивили икебанама на нашим изложбама, дивили сте се златним рукама и префињеном смислу наше Слађе. Ненаметљива је, увек спремна да саслуша и помогне и да има разумевања кад га други немају. Она и подсећа на цвеће, а сви знамо шта су асоцијације за цвеће. Када бих морала да изаберем најбољу међу најбољима, вероватно не бих могла да извршим тај задатак. Све су оне као ниска бисера или као сунчеви зраци. Све зраче топлином и обасјавају светлошћу у овим тмурним временима. Уче децу да буду добри људи, а то је веома тешко и одговорно. Зато родитељи треба да буду сретни што ће њихову децу, или то већ раде, образовати и васпитавати овакве учитељице. А ја сам срећна што сам њихов педагог. Катарина Диклић

20 20 Сајам образовања Недавно смо били на Сајму образовања, који се одржавао у Меркатору. Наши другари и ауторке ове белешке имали смо сјајан провод са разредном Зорицом Павић Ивановић. На самом улазу дочекала нас је врло пријатна и занимљива школа. Ученик Зуботехничке школе објаснио нам је какав је програм рада школе током четири године школовања. Имао је занимљиву причу и привукао нам је пажњу. Наша другарица из одељења планирала је да упише ту школу, а тада је коначно знала да хоће. Идући даље, видели смо приватну школу за естетику, негу и лепоту, Читалачка значка Наши ученици су на усменом и писменом делу овог традиционалног такмичења ученика са подрчја сурчинске и земунске општине показали запажено знање и умеће да проникну у свет уметности прочитаног књижевног дела, као и да своје казивање пред стручном комисијом пропрате одговарајућом илустрацијом. Општинско такмичење под називом Читалачка значка, које организује Библиотека Свети Сава из Земуна, одржано је за нашу школу 01. априла ове године у школској библиотеци. Испитивачи су били Миљка Коцић и Мира Стојнић. Школска хроника која се представила и код нас у школи, тако да се ту нисмо много задржали. Одмах након тога смо упознали школу Дрво арт. Њихова наставница нам је показала радове од дрвета које су урадили ученици те школе. Занимљиве школе биле су нам и Друга економска школа, Школа за дизајн и Графичка школа. Већину девојчица привукла је Дванаеста гимназија. Изненадило нас је што је већина школа била приватна јер, по нашем мишљењу, државне школе пружају већи ниво знања и предзнања за факултет, док у приватним школама деца не морају да се труде толико, већ то обезбеде плаћањем. Овај сајам, и то поподне са разредном, помогао нам је да одлучимо коју ћемо школу уписати. Сандра Марковић,8/3, Драгана Рибић,8/3 На овом такмичењу учествовале су заједно школе општине Земун и Сурчин. Учеснице овогодишњег такмичења Наши учесници овог такмичења су: Јована Марковић, Наталија Петровић, Ана Ђерић, Ана Павковић, Тамара Ђуран, Емилија Петровић, Милица Грујић, Теодора Чолић, Ана Марковић и Јована Николић. Деца су била изетно припремљена: на усменом и писменом делу овог такмичења. У писменом делу такмичари анализирају обавезно прочитана дела и илуструју их, а у усменом делу стручна комисија их испитује. Деца врше анализу ликова, радње, износе своја запажања о прочитаном делу и рецитују стихове. Када се изврши испитивање ученика у свим школама општине Сурчин и Земун, онда се бира по један ученик као победник за писара од првог до четвртог разреда, а један од петог до осмог; тако исто и за говорника - један ученик од првог до четвртог разреда и један од петог до осмог. Ти ученици после упућују на градско такмичење. (А.Т.) Емилија Петровић и Милица Грујић, ученице 5-1

21 Надежда Петровић - фотограф и модел Наша најзначајнија сликарка на изложби Надежда Петровић у фото-објективу представљена је и као фотограф и као модел, што чини за већи део јавности мало познат аспект њеног рада. Својеврстан албум породице Петровић, у оквиру којег је присутна и Надежда, Језички подсетник 21 као и фотографије које је снимила а никад нису излагане, чине окосницу изложбе, коју прати избор њених дела из колекције Спомен-збирке као и делови фото-опреме коју је користила. Фотографије које је снимила говоре о њеном ангажману на различитим друштвено-историјским пољима. Објектив фотоапарата који је купила током студија у Минхену године усмеравала је првенствено у правцу породице. Поред породичних снимака, приказан је и њен ангажман као прве жене ратног фотографа у периоду балканских и Првог светског рата, током којег се живот Надежде Петровић у Ваљевској болници, нажалост, окончао. Драгоцен део изложбе представља и фотографска опрема какву је Надежда имала- кодак фотографски апарат, модел из Ту је и хаљина са косовским везом припаднице Сокола Марије Сајфертове која показује популарност мотива извезених на одежди Надежде и њених сестара. Пратећи програм чини неколико филмских пројекција као и стручна вођења. Изложба се реализује у сарадњи са породицом Петровић и многобројним појединцима и институцијама из Србије и иностранства. М. Димитријевић Политика,март Српски насупрот англосрпском језику Говорни и писани језик све учесталије потврђује уплитање страних речи у лексичко благо српског језика, напосе у томе преовлађује енглески језик.све је то попримило такав мах у нашој језичкој свакодневици да се је видљиво изродило у својеврсно мерило учености говорника у казивању и у писаном изразу у средствима информисања и публикацијама. Наравно, при томе ваља разликовати речи, све учесталије англицизме, који су преко потребни и за које се посве поуздано може устврдити да нимало не нарушавају структуру нашег српског језика, штавише, обогаћују га новим речима и значењем. Оне су надоместиле понајбоље лексику која недостаје у српском језику, попут, на пример, речи:таблоид, скенер,модем, ДВД, хардвер, софтвер, интернет, бестселер... Речи оваквог типа из енглеског језика обогаћују језичку изражајну могућност и корисне су уколико се примењују у духу правописне норме, изговора и грамтичке структуре језика. Друге речи енглеског порекла понајчешће су сувишне и растачу у приличној мери изражајну лепоту и милозвучност срског народног говора и стандардног књижевног језика. Оне првенствено обележавају помодарство и накану говорника или аутора да се представи у светлу нарочите учености. Полази се, наиме,од тога да претерани англицизми имају да заките и узнесу учену главу у свеколике висине, удаљене и недостижне обичном човеку, навиклом на језгровитост и мелодичност народне речи, на раскош народног говора. За таквим, нашем језику непотребним англицизмима, посежу понајприје преводиоци, говорници или писци из неког њима посебног индивидуалног мотива. Они намерно занемарују одавно постојеће речи за изражавање датог садржаја, нагрђују лепоту српског језика потискујући устаљене домаће речи и изразе. Просуђује се тако нашим речима да нису у хиту моде, у тренду, нису ин и друго. Безобзирно истискивање устаљених српских речи рађа позамашне језичке невоље у погледу растакања блага народног говора и на пољу утирања пута за неки нови језик који ће у догледној будућности поникнути у нашем националном бићу као нови хибридни језик англосрпски, својеврсна исхитрена мешавина српског и енглеског језика. При томе се уопште не полази од потребних и пожељних речи из енглеског језика, оних које су израз савремене цивилизације и које немају нашу одговарајућу замену, а није пожељно ни језички оправдано да се претерано посеже за кованицама у духу народног српског говора, да се ствара новоговор попут уочљиве појаве у хрватском језику. Данас је на сцени тежња учених људи да се само употребом енглеских речи може одговарајуће изразити

22 22 стручност у разним областима и дисциплинама. Поразно је, одистински, да ти људи у поплави и нахрупљивању страних речи и не знају за домаћу реч или им она звучи превише народски, недорасло узвишеном свету учености и културног домашаја. Посебно су пожељни вишесложни латинизми: апликација, асоцијација, едукација, евалуација, финализација, хармонизација, имплементација, нотификација, имплементирати, партицирати... Претерана употреба англицизама израз је статуса одређених људи, оних који сматрају да тиме означавају припадност надмоћнијем културном и језичком обрасцу, при чему је очигледно амерички најпожељнији. Приређују се, на пример, путовања ради шопинга, а не куповине, глумце, певаче и спортисте салећу њихови фанови, а не обожаваоци или присталице. Пријатељи вас позивају на парти, а не на журку, забаву, игранку или пријем. Робу не купујемо у продавници или радњи, него у шопу; не раде у канцеларију или уреду, него у офису јер је то сада кул (модерно, отмено). Данашњица такође упадљиво посведочује да се понеке речи у изворном енглеском облику пишу не само латиничким него и ћириличким писмом. Англосрпски језик је, дакле,у пуном сјају. Додајмо реченоме и уметање енглеских речи и израза у називе домаћих производа, часописа, телевизијских и радио емисија, предузећа, у рекламне слогане... Можемо их пронаћи у свакој продавници, у самоуслузи, у трафици, на улици,на телевизијском каналу итд. Непотребна је, дакле, са језичког становишта употреба англицизама уколико имамо одговарајућу домаћу реч која изражава истоветан садржај, истоветно значење (семантичку истовредност). Као да се истрајно и нападно на тај начин исказује наводно преимућство и припадност надмоћнијем језичком изразу и обрасцу. Тако наше речи постају с временом застареле,на пример: тензије напетост или затегнутост, имплементација спровођење, реализација, остваривање. Англицизам је упркос нашем добром језичком благу израстао у пожељност и неизбежну помодност. Најчешћи англосрпско-српски синоними апликација (за пријем у Европску унију) захтев,молба,пријава асоцијација удружење ауторизовани дилер овлашћени продавац баланс равнотоже борд (директора)- одбор, управни одбор бренд марка,име, заштићено име, заштићени назив брифинг конференција за штампу букирати резервисати дестинација одредиште едукација образовање, оспособљавање Језички подсетник егзил- изгнанство, прогонство експерт- стручњак експортер извозник екстрадиција (оптужених) изручење евалуација вредновање,оцењивање фан обожавалац, присталица фер- праведан,поштен фикусирати се усредсредити, усмерити,посветити се генерални-општи, уопштени грејс-период период мировања (дуга) хармонизација усклађивање, усаглашавање хуман људски,човечан илегалан противзаконит, незаконит импортер увозник индикатор показатељ иницијалан почетни инсерт- одломак, исечак кастинг- аудиција кертриџ, кетриџ касета,патрона кеш готовина, готов новац конекција (на интернету) веза консалтинг саветовање, давање савета круцијалан битан, важан, суштински кул врло добар,леп,пожељан, модеран,отмен, пријатан, елегантан, забаван курикулум наставни план и програм лајв- директан,жив, уживо листинг списак, попис,листа лоцирати пронаћи менаџер директор менаџмент пословодство, управа, руководство мониторинг-праћење,контрола,надзор нотификација (о позиву на мобилном телефону) обавештење официјелан званичан, службен офис канцеларија, биро, уред опција могућност, расположива могућност,избор партиципација учествовање, учешће пасворд лозинка,шифра пинк ружичаст презентер (на телевизији или радију)- водитељ профитабилан уносан редирекција (позив на мобилном телефону) преусмеравање рејтинг углед, популарност, вредност, пласман сертификат сведочанство, диплома сет скуп, збирка, комплет, гарнитура спекулације нагађања стартовати- почети, започети,отпочети стопирати- зауставити, спречити шопинг- куповина тајмаут предах, пауза тендер конкурс тензије напетости, затегнутости тортура мучење транспарентност (рада) јавност, отвореност трибунал - суд Србољуб Зорица, проф.

23 Школа за животиње Пре много година, животиње у Великој шуми одлучиле су да оснују школу за своју децу. До тада је подучавање деце вештинама била одговорност њихових родитеља, али су животиње у Великој шуми желеле да им децу уче професионални учитељи. И тако су основали школу... Учитељљи су се састали и одлучили да направе стандардни план и програм. У план су унели активности као што су пливање, трчање, летење и пењање. Све животиње су похађале све предмете јер им је било важно да ниједно дете не заостаје. Како би сви ученици напредовали подједнако, направљени су стандардни тестови које је требало положити. Ево што се догодило... Патке су биле одличне у пливању, биле су боље и од учитеља. Али неке патке су једва добиле прелазну оцену из летења и све су биле очајне у трчању. Како су биле споре, морале су да остају на допунској настави и вежбају трчање. Због тога су изостајале са пливања. Тако је било све док им се на ножицама нису појавиле ране... Биле су толико уморне да су ускоро постале тек просечни пливачи! У трчању су зечеви започели као најбољи у разреду, али су насатавници били веома забринути због њихове хиперактивности, па су их натерали да ходају, уместо да сакакућу или трче. Осим тога, зечеви су морали да долазе рано сваког јутра на додатне часове пливања! Многи су зато имали озбиљне проблеме са крезном јер су превише времена проводили у базену! Веверице су биле најбољи узченици у пењању на стандардно дрво и трчању. Летеле су тако што би се прво попеле на дрво, затим рашириле шапе и склизнуле на земљу. Учитељ их је терао да лет почну са земље, уместо са врха дрвета. Веверице нису могле да савладају ову активност. Тако су сваког дана имале вежбе. Терапеут за летење водио је веверице у салу и терао их да раде вежбе за предње шапе како би ојачале мишиће. Због тога су добиле болове у шапама па су неке од њих имале тројку из пењања! Неке чак пењање нису успеле ни да положе! И орлови су били проблематична деца! На часу пењања на врх дрвећа су победили, али су инсистирали да то раде на свој начин. По том питању су били доста тврдоглави. Истицали су да Литерарна разгледница 23 је сасвим у реду да горе стигну летећи! Школски психолог им је посатавио дијагнозу: поремећај у понашању! Тако је за њих направљен строги план како би им понашање било модификовано! Ову причу можемо да завршимо на два начина, у завиусности од типа школе који стварамо. Ако ништа не променимо, ова школа ће, попут многих осталих, и даље терати мале веверице да лете уз помоћ својих шапа и кажњавати орлове што се боре за своја права. Тужно је рећи да у том случају нико неће бити задовољан собом. Украдени драгуљи Било једном једно краљевство саграђено од злата и драгог камења. Куле опасане зидинама додиривале су облаке. Зидине дворца овог необичног краљевства бејаху окружене каналом пуним воде са многим створењима. Краљевство је живело у сјају изобиља све до доласка једног старог пријатеља краља. Он је срдачно примљен и угошћен иако је посетио овај дворац са злим мислима. Примамила ге је жарка жеља да украде краљеве драгуље. Сковао је план уз помоћ собарице и домогао се жељеног богатства. Тек на краљичин рођендан откривена је ова пљачка јер су драгуљи недостајали да њима краљ украси краљицу. Краљица је задужила своју одану собарицу да она позове мене и моје другарице да јој пронађемо украдене драгуље. Протекло је дуго и узбудљиво путовање у Шпанију док смо у тој земљи пронашле добро чувани замак извесног Анселма. Преобукле смо се у униформе претучених чувара и тако смо непримећене ушле у одаје Анселна и пронашле украдене краљичине драгуље. Крадљивцу смо запретиле смрћу уколико нам драгуље мирно не преда, на што је он без устезања пристао. Краљицу смо обрадовале стигавши у њен дворац након дводневног напорног путовања и украсивши је драгуљима на ноћном балу у дворцу. Ми смо раздрагано одјахале у месечину. Моја омиљена Маза Невена Маљковић, 7-2 Л етњег сунчаног јутра сунчеви зраци су се пробијали кроз прозорско стакло и миловали ми уснуло лице. Разбудио ме долазак и позив тате да устанем и у дворишту угледам изненађење. Онако поспана, ужурбано сам устала и у дворишту

24 24 Литерарна разгледница запазила право изненађење прелепу шарену мачку. Она је са машном седела у љубичастој плетеној корпи, шапицама умивала лице и гледала ме умиљато. Раздрагано сам загрлила тату јер сам се обрадовала због сазнања да сам добила кућног љубимца. Назвала сам је Маза јер је волела да се мази. Увек ме је чекала испред куће приликом повратка из школе. Поздрављала ме је умиљато својим дугим, шареним репом и улагивала би ми се нежним додирима мојих ногу. Бринула сам о њој, хранила је и мазила. За годину дана се угојила и изгубила ону своју живахност, спретност и допадљивост покрета. Успорени покрети Мазе понукали су ме да је једног дана прикривено пратим и угледам је у шупи како склупчана храни своја два мала жута мачета. Обрадовала сам се преслатким мацама, Жући и Жућку, младунцима које сам, уз подршку родитеља, задржала у нашем великом дворишту. Скакућу они разиграно нашим двориштем, али ми је ипак Маза некако најдража и најумиљатија. Она је унела неку посебну радост у моју породицу. Тијана Таушановић, 5-2 Моја драга бака Код шпорета у кухињи, на дрвеној столицици, седи моја бака. Једном руком, варјачом меша ручак, а другом руком вешто додаје гриз у шерпицу са млеком. Лице јој је уморно, а очи црвене од неиспаваности. Сигурно је устала рано јутрос, око шест сати, да укључи машину и нахрани нашег пса. Кад сам ја устала, доручак је вец био на столу, а бака је задовољно пијуцкала своју прву кафицу И плела џемпер. Изгледала је као генерал који је управо разрешио још једну битку. Као и сваког јутра и данас је одгледала своју омиљену серију, а затим се вратила у кухињу да провери да ли је ручак готов. Бака, често, док кува пева. Пева веселе народне песме, и ако је неко прекине, она ту исту песму почиње од почетка. Око дванаест сати, бака обавезно изводи пса у шетњу и сврати у продавницу та деди купи новине. На главу стави свој црвени шеширић, огрне се свиленом марамом, па као нека дама шета по парку. Када се врати кући судопера је пуна судова, па као сто она каже има занимацију до ручка. Бакин хоби је рад у башти. Руке су јој грубе и тамне, али је зато њена башта најлепша у крају. Она, иначе, воли да све буде савршено чисто у кући, зато у џепу своје кецеље носи крпу којом сваки час нешто брише. Дивим јој се како успева да све своје обавезе заврши до пет сати, онда седне у своју столицу за љуљање и чита своју омиљену књигу. Тада нико не сме да је узнемирава и ремети њен мир. Моја бака је најбржа, и вероватно и најбоља бака на свету, јер и поред нас четворо у кући, који готово ниста не радимо кућа блиста, баш онако како то она жели. Мила Миљешић 6-1 Боје, звуци и мириси пролећа Пролеће је једно од најлепших годишњих доба у мом крају. Тада се све буди и враћају се птице из топлијих крајева. С топлим капима кише пролеће је започело своју априлску симфонију. Одговарајући на умилне звуке, природа попут новорођенчета креће у нови живот. Као и природа, тако су и људи оживели. Сви су изашли напоље, иду у шетње и играју разне игре. Птице цвркућу пролећну, веселу песму. Малене беле главице немирно извирују из свежег зеленог тепиха. Беле раде дозивају лептире. На фудбалској пољани елегантно шета прелепи црно-бели господин Родан. Једнако лепа рода на димњаку оближњег вртића стрпљиво чува јаја. Небески свод пресвлачи се неколико пута на дан, поносно парадирајући у раскоши свог гардеробера. Хаљине су прозрачне, светле, свилене, или пак тешке, тамне и плишане. У пролеће све мирише на покошену траву и росу. Боја, звук и мирис пролећа су веома весели и умеју да измаме осмех код сваког, а посебно код деце. Због тактичког добовања кише, немирне игре ветра, зврјања из траве и лепета птичјих крила, страсни сан заљубљених у пролећну симфонију. Моја душа распевала се уз природу те заједно плешемо у све бржем ритму, журећи да се сретнемо са летом. Луција Маројевић, 8-2 Пролеће Кад се врате ласте, лептирићи дођу, стидљиве висибабе и љубичице крећу. Звончићи плави зазвоне јако, цвеће и трава весело искачу. Животиње се буде и ливада сива поново у пуном сјају почиње да блиста. Бубе се разлетеше, по ливади целој, краве траву пасу, а деца се веселе. Пастирче се смеје и весело свира, пролеће је стигло, свима је милина. Мала, црвена бубамара на руку ми слетела, нежно шета, благо ме гледа, а ја се смешим, само се смешим. Ах, пролеће је стигло! Балинт Андреа 1-1

25 Лосос Сваки лосос памти укус воде у родној реци и непогрешиво је проналази. Занимљива биологија 25 Поточна пастрмка има велику главу са тупом њушком и оштрим зубима. Распознаје се по црвеним или црним тачкицама по телу. Пераја су јој заобљена, чврста и прилично широка. Леђа су јој, у зависности од станишта, тамноизелена или тамносмеђа. Бокови су јој обично зеленкасти или жућкасти. Трбух јој је сребрнаст, жућкаст или светлосив. Има лепо и пропорционално тело и убраја се у добре и брзе пливаче. Поточна пастрмка настањена у истој реци може се разликоватти, и то у зависности од места живљења, па се догађа да се пастрма из горњег разликује од оне из доњег тока реке. Лососи живе у хладним водама Атлантског и Тихог океана. Србрнасте су боје и могу да нарасту до џиновских размера дужине до метар и по и тежине 40 кг. Живе у дубини до десет метара и крећу се у мањим јатима. Лососи долазе на свет у хладним рекама. У њима проведу три године, а онда се спуштају у море. Кад дође време размножавања, враћају се у реку у којој су се и излегли. Сваки лосос памти укус воде у родној реци и непогрешиво је проналази. Чим уђе у реку, лосос престане да једе, мења боју, постаје тамнији са црвенкастим пегама. Размножавају се у јесен, само јенанпут јер после разтмножавања угину. У пролеће се из икре излегу млади који се реком спусте у море, а касније се, као и њихови родитељи, враћају на место рођења да би се размножили. Маријана Покрајац, 6-2 Поточна пастрмка Поточна пастрмка је веома брза, лепа слатководна риба која живи у бистрим, чистим и брзим водама са шљунковитим или пешчаним дном. Скрива се под корењем дрвећа, камењем или издубљеним деловима обале. Воли воду богату кисеоником. Мрести се,у зависности од климатских услова, од октобра до краја фебруара. Женка полаже од петсто до три хиљаде јаја. Милица Брковић, 6-1 Кинеска пругаста ајкула Н еобична риба,пореклом из реке Јангуенкијанг у Кини; због високог леђног пераја, позната је и као кинеска пругаста ајкула, иако са овим грабљивицама нема никакве везе.то је велика и мирољубива риба, погодна за држање у заједничком акваријуму.одрасли примерци нарасту максимално 60 до 90 центиметара,а њихова уобичајена величина у акваријуму је око 22 центиметара. Локално становништво у Кини лови их и за исхрану, пошто одрасли примерци могу бити тешки и до 40 килограма.ова риба највише проводи времена на дну акваријума, па јој треба обезбедити довољно места за пливање. Полни димфоризам код младих јединки није изражен. Код старијих јединки, у време мреста, уочава се изразито црвена обојеност бокова.уобичајене пругасте шаре које имају младе јединке, полако бледе и нестају како рибе старе. Није познато да је остварен успештан мрест ове рибе у акваријуму.у погледу исхране кинеске пругасте ајкуле нема проблема јер је ова риба сваштојед. Посластица јој је ларва комарца. Даница Ковач, 6/3

26 26 Занимљива географија Занимљива географија Краљевина Шпанија Краљевина Шпанија заузима највећи део Пиринејског полуострва. Обухвата и Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атланском океану. Шпанији припадају и два града у Мароку. Главни град : Мадрид Службени језик : шпански Валута : евро Земља кориде, фламенка и вина, по приходу од туризма међу водећим је земљама не само у Европи, већ и у свету. Погодна клима и предивне плаже, бројни културно-историјски споменици... Најстарији међу њима су цртежи из праисторије у пећини Алтамира. Поједине регије и градови препознатљиви су по грађевинама из римског периода, из периода владавине Арапа, по хришћанским грађевинама, као и по онима из модерног доба. Севиља, шпанска Атина и Толедо, шпански Рим, само су неки од многобројних туристичких одредишта. Мадрид је значајан индустријски центар, али и град палата, паркова и споменика. Велики број туриста посећује светски познате манифестације, каква је Корида, ресторане где се може уз гитару и кастањете заиграти фламенко, али и велике утакмице на Сантијаго Бернабеу, стадиону краљевског клуба Реал. Седам деценија од упокојења генијалног научника Николе Тесле Прометејски дух нашег човека На Божић, на дан Христовог рођења, најрадоснији празник хришћана, упокојио се генијални ум човечанства,човек наше горе лист, син православног свештеника из Смиљана, Никола Тесла, који је својим открићима озарио и осветлио планету и уздигао се у оновремене неслућене висине научних достигнућа. На Божић, 7.јануара године, престало је да куца срце овог великана, Николе Тесле, српског научника из Смиљана у Лици и славног америчког проналазача. Издахнуо је у 87. години живота, усамљен у апартману хотела у Њујорку, сиромашан и у дуговима. Тадашњи градоначелник Њујорка Лагвардија рекао је : Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан,али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и,како време пролази, постаје све веће. Електрична достигнућа овог нашег научника задивила су човечанство, осветљен је нови пут људског рода који му се блиставим умним потезом нашег Тесле величанствено отворио и указао на опчињавајуће домете и узлете у виду система наизменичне струје. Објаснио је он обртно магнетско поље и индукциони мотор, изазвавши својим покусима право дивљење посматрача. Пажњу су, свакако,привукли и бежични преноси, докази да је Земља проводник, вештачке муње дуге више десетина метара, радио-станица... Рођење Никола Тесла је рођен у Смиљану у Лици,од оца Милутина,свештеника Српске православне цркве, и мајке Георгине, у некадашњој Војној крајини Аустријског царства. Школовање Први разред основне школе похађао је у родном Смиљану. Отац Милутни рукоположен је за проту у Госпићу, те се породица преселила у то место Преостала три разреда основне школе и трогодишњу Нижу реалну гимназију завршио је у Госпићу. На студије електротехнике креће 1875, две године након матуре. Уписује се у Политехничку

27 школу у Грацу. Јануара одлази у Праг да, према очевој жељи,оконча студије. Тамо не може да се упише на Карлов универзитет јер није учио грчки. Белешка о Тесли 27 Посао У Париз се сели где ради као инжењер за Едисонову компанију на пословима унапређења електричне опреме. Године компаније је требало у Стразбуру да оспособи једносмерну централу јер се на отварању очекивао немачки цар лично Тесли је поверен тај задатак. Америка Тесла је дошао у Америку 6. јуна 1884,и то у Њујорк с писмом препоруке који је добио од претходног шефа Чарлса Бечелора. У препоруци је Бечелор написао: Ја познајем два велика човека, а ви сте један од њих, други је овај млади човек. Славни Томас Едисон је запослио Теслу у својој компанији Едисонове машине. Разлаз са Едисоном Пошто је Тесла описао природу добитка од његове нове конструкције, Едисон му је понудио долара (1,1 милион долара данас) кад све буде успешно завршено и направљено. Тесла је радио близу годину дана на новим конструкцијама и Едисоновој компанији донео је неколико патената који су потом зарадили невероватан профит. Када је питао Едисона за обећаних долара, Едисон му је одговорио: Тесла, ви не разумете амерички смисао за хумор. Погазио је обећање.тесла је дао отказ. Прибор за техничко цртање Рукавице великог научника Смрт Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33.спрату хотела Њујоркер у 87.години живота. Његов пепео је пренесен у Београд јула Урна је смештена у Музеју Николе Тесле,где и данас стоји. Из Теслине заоставштине

28 28 Моје будуће занимање: еколог, ветеринар, лекар... Не ломите гране јер ћемо сломити руке које нас хране! Пожелела сам да будем еколог јер се о томе учестало говори. Некадашње простране травнате ливаде оковане су бетоном, а фабрички димњаци загадили су чист и прозрачан ваздух. Човек је уништио природу и многе биљне и животињске врсте угрозивши тако и сопствени живот. Веома волим природу и све што ме окружује. Тако се појави жеља да у будућности постанем архитекта, да оловком цртам лепше грађевине и да неким светски познатим здањима придодајем неке нове детаље. Потребно је ипак да порастем и да се као старија особа одлучим за неко пожељно занимање. Јелена Цветковић, 7-3 Сматрам да је посао еколога веома одговоран и захтеван. Желела бих да укажем људима на грешке и да их подсетим на потребу чувања лепоте природе. Иако сам малолетна, сигурна сам да ћу се у будућности свестранои бавити заштитом природе и да ћу бити поуздан чувар њене лепоте. Борићу се за слободоно кретање животиња, за миљење буба по трави, за слетање пчела са цвете на цвет, за слободан лет птица небеским пространствима. И увек ћу свима говорити: Не ломите гране, јер ћемо сломити руке које нас хране. Уколико се, дакле, удружимо са природом, она ће нас богато наградити. Исидора Милановић, 7-3 Брига о животињама Пожелела бих да у скорој будућности будем ветеринар. Брига о животињама намеће превелики труд, знање и умеће. Човек се одистински емотивно веже за животиње, наравно, они појединци који према њима показују љубав и пажњу. Пријатељство и оданост животиња знају да надвисе овакве одлике својствене људима. Лекар, стјуардеса, архитекта... Ја се колебам око будућег занимања, рађа ми одређене дилеме и доводи ме до различитих прохтева и неодлучности. Преовлађује ипак жеља да помажем људима и да им пружам помоћ као лекарка. Најлепши су захвални погледи излеченог болесника. Љубав према животињама и жарка жеља да им помогнем упућују ме на то да једног дана попстанем ветеринарка. Александра Вучићевић, 7-3 Дивим се и стјуардесама које са многобројним путницима обилазе далеке земље света. При томе одједном сине нова мисао која запљусне моја осећања.

29 Забава Из књиге афоризама Главоскретница Митра Митровића школи се сналазим као риба у води. У Лагано поливам од једне до друге оцене. Настевница ми се попела на главу. Не смем ни да погледам горе. 29 Није лако бити ђак. Али је још теже бити наставник са оволиком платом. Откад ми је наставница дала јединицу из математике,мама је више не позива на ручак. Седео сам у магарећој клупи. Али ми нису порасле магареће уши. Разредни ми често каже: Поздрави маму и нека наврати! Али ја то њој не смем да кажем. Шта ако се тата наљути? Ко не гледа туђа посла,први научи лекцију. Мене у школи питају само кад треба да одговарам. Моји родитељи немају пара да ми купе диплому. Зато морам да загрејем столицу. Одлучио сам да идем у школу. Нећу бити ни први ни последњи, кога су родитењи натерали на то. Вицеви Ивица пише писмени из српског језика и учитељица му говори: - Надам се да те овог пута нећу ухватити у преписивању. - И ја се надам, учитељице. Био Перица у школи и учитељица свима да задатак За слабе оцене у школи, ја сам заслужан. Нико ми у томе није помогао. Сви смо данас побегли са часа да би наставник отишао на утакмицу. У школи се често правим луд. Иако,знам да то није потребно. За мене је крај школске године државни празник. Много волим мајмуне. Али једног мајмуна у школи,не могу очима да видим. Школа је лепа...само кад се заврши. Кад наставници прислушкују,најбоље је ћутати. Ко зна више, боље му се пише! Волим и сабирање и одузимање,али ми се делење никако не допада. Припремиле Весна Саичић и Кристина Маринковић, ученице 8-2 да у четири коцке ставе име неког поврћа. Перичин друг каже Перици: - Стави купус. Њему ће ти Перица: - Купус има пет сслова и не може стати у четири коцкице. Овај ће ти њему: - Па стави мању главицу. Никола Мијатовић, 7-2 TOP Pitbull- I know you want me 2. Natasa Bekvalac- Pozitivna 3. Aleksandra Radivic-Cuvaj moje srce 4. PSY-Gangam style 5. Elitni odredi-ne koci 6. Elitni odredi I Dado Polumenta-Ljubavi moja 7. Pitbull ft.marc Anthony-Rain over me 8. INNA-Sun is up 9. Whitney Houston-I will always love you 10. LMFAO-Sexy and I know it 11. Eminem ft. Rihanna-Love the way you lie 12. Celine Dion-My heart will go on 13. Rihanna-Diamonds Pripremile: Vesna Saičić I Kristina Marinković 8-2

30 30 Растајемо се, памтићемо Растанак генерације Дошло је време, у оку суза сја, растаје се моја генерација. Стисак руке јасно казује пријатељство вечно да нас везује. Нек се чује наше песме глас, нико неће моћи да завади нас! Свима нам је жао, жао, очи говоре: живели смо СВИ ЗА ЈЕДНОГ, А ЈЕДАН ЗА СВЕ! Осмо један Весна Саичић, 8-2 Осмо један, велика нота која климаво стоји на врху система, понекад смо понос,а некад срамота, па нас пред разредном ухвати дилема. Схватамо све законе физике, и Њутн нам се диви, понекад нам не иде,само у лоше прилике, али нисмо ми криви. Ми поносно марширамо у сваки нови дан, да постанемо добри људи,фудбалери или професори,адвокати или банкари свачији је сан. Осмо један,неодређена именица, која нема фору, јер ми смо добро позната лица свакоме професору. Једино нам некад кочи матиш, једначина,пирамиде или питагорина теорема, али убрзо схватиш,да је то само- трема. Ех,а кад се сједине неред и бука, у реакцији наставника створи се мука. Добар смо ми разред, од увек и били,па нам понеку грешку не би замерили. тек како знамо сваки део света, А знамо и историју, да не буде штета! Након осам година растајемо се, нема веће туге, али никад заборавити нећемо ЈЕДНО-ДРУГЕ!!!!! Јована Николић VIII-1 Растанак До осмог разреда заједно смо били, а већ нам се ближи растанак. Растајемо се са школом и друштвом, ох, да је проклет и тај данак! Није ми жао што одлазим из школе, јер знам у другу ћу поћи. Али овако дивне другове да нађем, никад нећу моћи. Недостајеш ми и ти, школо моја, иако кажем да те не волим. Нећу заборавити школске ходнике и кад сам за сунђер морала да молим. Нећу заборавити наставнике наше који су нам знање пружили. Нећу заборавити наставнице сјајне. Да није њих, са ким бисмо се дружили? Растанак са друштвом и основном школом мени веома тешко пада. То се само једном доживи, једном и више никада! Весна Саичић, 8-2 Химна осмом три Од првог септембра у школској клупи седели су мали ђаци; разред је добио број три, на које смо и данас поносни сви, јер су вредни, одани и храбри, и одељење сваку титулу заслужно зграби. Од првака до осмака, није било лошег ђака, било у спорту или у школи, осмо три успеха има. И добро је познато свима, да је ово одељење право, и да ће свима бити жао, кад време буде дошло, кад свако својим путем буде пошо. Али чак и тада, другарство биће снажно, и за разред биће важно да пријатељи вечно буду, као што су увек били. У септембру, свима у школи, наш успех биће драг, а осмо три на овом месту заувек ће оставити свој траг. Мирко Добрица, 8-3

31 Хвале вредна акција ученика 8-3 и наставнице биологије Растајемо се, памтићемо 31 Пример племенитости и доброте Ученици 8-3 и наставница биологије Марина Максић збринули су корњачу пронађену у школском дворишту. На подстицај ученице Сандре Марковић и њених другара из разреда сакупљен је новац за куповину тераријума у који јe смештeна корњача. Тераријум у кабинету за биологију служи ученицима као наставно средство при усвајању градива и развијању племенитих осећања. Према речима психолога, начин опхођења према животињама разоткрива наше карактерне особине. Ова наша деца сигурно су племенита и добра. Изражавам захвалност и похваљујем ученике за исказану саосећајност. Посебну захвалност заслужује Сандрин тата, господин Жељко Искрено о своме одељењу Згоде и незгоде из ђачке клупе д колевке па до гроба, најлепше је ђачко Oдоба. Ове чика Јовине стихове знамо сви. Друг другу треба да се нађе и у добру и у злу. Наше одељење је једно од таквих : делимо ужину,чувамо тајне, учимо заједно, увек смо сложни. Мој увод би, вероватно, почео овако :,,Све је почело 1. септембра ,али није, почело је 1. септембра Почело је када сам се из Земуна преселила у Сурчин. Првог дана је све било дивно,сви су ме лепо прихватили, али сам била убеђена да неће моћи да ми замене другове из Земуна. Али погрешила сам, заменили су их, чак, штавише, прирасли су ми срцу. Како је време пролазило и како смо све више сазревали, постајали смо сложнији ;сада смо права чета војника, несаломљива. Било је свега: радости, туге,смеха, плача, проблема, али кроз све смо заједно прошли. И тако се кроз разговор присећамо свих наших, назовимо их, авантура и схватамо да ћемо тешко наћи овакве људе, који ће ми дефинитивно заувек остати у сећању, па и дан када смо сви заједно побегли са часа. Наравно, то није нешто чиме треба да се дичимо, али ми је драго што смо сви сложно и заједно то урадили. Сама помисао на наш растанак ме плаши. Како ћемо без свих ових познатих, драгих лица? Колико год се Миљић улизивао Ученици 8-3 у кабинету за биологију Марковић, који се својски потрудио при куповини и допремању тераријума, без чије привржености овом хвале вредном задатку не бисмо у кабинету имали поменути тераријум. Марина Максић, наставница биологије наставницима, колико год Марко, Јована, Балшић, Лазар били ћутљиви-сви су они део нас,све ће то недостајати првог дана средње школе, а и касније. Све наше смешне изјаве остаће дубоко урезане у памћењу. Као, на пример, када је Јован устао насред часа математике и рекао: Ја сам гладан, је л` могу у пекару? Или када је Мира каснила на час и рекла: Разредна, извин те ш o касним на час,побегао ми а фтобус! Онда сва наша протествовања и све наше свађе са наставницима...када бисмо сви заједно могли у сердњу, па то би било дивно! Тог 24. маја, када последњи пут будемо сви заједно седели у овим клупама, пашће много суза, присећаћемо се свих лепих тренутака; лоше ћемо заборавити. Када на матури сви заједно будемо певали нека нас не раставе године што долазе, у ствари, дубоко ћемо у себи осећати да је то наше последње вече, последње вече ове генерације 8/1. Растанак буди тугу Андријана Севић, 8-1 Последња година, осам дивних година је иза нас; мноштво сећања и успомена... Осећања се као боје преливају.многи људи за време свог живота не упознаји толико различитих карактера колико их има у овом одељењу.нећу вам писати идеалности осмог два, већ о различитости и љубави која нас свих година везује.