Nasle e za budu}nost SABORI U SRBIJI. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

Transcription

1 Nasle e za budu}nost SABORI U SRBIJI Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

2 МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК Наслеђе за будућност САБОРИ У СРБИЈИ Аутор Весна Бижић-Омчикус Београд, 2007.

3 САБОРИ У СРБИЈИ Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) iic@ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Уредник едиције: Аутор: Слободан Гавриловић мр Душан Обрадовић Весна Бижић-Омчикус Редакција: Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Бранка Петровић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: ISBN Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Cicero print, Београд

4 Сажетак Друштвени живот у Србији вековима није могао да се замисли без сабора. Та веома стара манифестација народног живота води порекло из древне историје Јужних Словена. Из племенских скупова развили су се државни сабори, и о њима постоје подаци још из раног средњег века. Увек су сазивани и организовани ради договора и доношења одлука о многим државним, политичким и црквеним питањима, као што су крунисање владара, проглашење закона, потврђивање привилегија, или одлучивање о рату, унутрашњој и спољној политици. О сабору су израђиване традиционалне регуле којима је све било одређено до појединости, па се зато готово никад нико није ни осмелио да самовољно одступа од тих одлука. 3

5 Увод Вишезначна реч сабор може се тумачити на неколико начина. Превасходно она значи скуп сабор људи које је неко позвао да се ради нечега окупе. Они могу бити црквени, државни и народни. Најстарији сабори имали су ритуални, а касније и религиозни карактер. Наши преци су се окупљали у шумама, око храмова својих божанстава да им се моле и да им приносе жртве. С развојем друштва и сабори су се мењали и прилагођавали новим условима. Формирањем држава старога света везе владара и поданика одвијале су се преко државних сабора, које су владари заказивали да би на њима своје поданике обавештавали о разним државним одлукама: висини пореза, рату, миру, итд. Антички форуми, очувани до данас, такође су имали улогу сабора. Хришћанство је науку свог оснивача објављивало и потврђивало преко сабора. Мисионари су на њима имали прилику да проповедају нову веру, те да присутне преобрате. Познато је масовно покрштавање у Кијеву, када су пагански симболи од стране представника власти побацани у реку. То је био велики сабор који је Владимир заказао Кијевљанима пошто је он сам примио хришћанство, а са намером да се и они покрсте. Народни сабори код Срба су проистекли из државних или црквених сабора. Када би протоколарни део сабора био завршен настављало се са народним весељем, што је био значајан вид разоноде и забаве. Ту су се склапала познанства, пријатељства, рађале се љубави. Најпознатији, а самим тим и највећи сабори одржавани су о великим празницима благданима: Васкрс, 4

6 Ђурђевдан, Петровдан, Илиндан... Због тога су и значајни датуми наше историје везани за те дане. У време српске државе, пре доласка Турака, сабори су се углавном одвијали у црквеним и манастирским портама. Били су уједно и црквени и државни и народни. Народ је поштовао владаре и високо свештенство као да су прави свеци, поготову од смрти св. Саве и његовог оца св. Симеона. У та добра времена на саборима су се изгласавали и закони и доносиле одлуке о рату и миру. И буне су договаране на саборима, јер је била прилика да се људи сретну а да се Турци не досете. У ослободилачким устанцима почетком XIX века, на првој малој слободној територији, прота Матеја се хвата Савине Крмчије и устаници се почињу по њој владати. Сваки час су заказивали, тада не саборе, него скупштине, на којима су сви гласали и решавали свако питање. Тако је то било док је трајала ослободилачка борба, а кад се она завршила кренула је борба за власт... Како државни тако и црквени органи, када хоће да дају значај својим политичким или црквеним скуповима на којима доносе важне одлуке, наравно без присуства народа, те скупове називају саборима. Народ, опет, кад иде у цркву да се причести, па после остаје на вашару, говори: Идемо на сабор. Тим речима даје важност и цркви и себи. Српска православна црква је задржала појам сабор за назив највишег тела цркве, које је обавезујуће за све, без обзира на функцију и положај, како за обичан народ тако и за Његову светост српског патријарха. Држава је заменила ову лепу стару српску реч са туђицом митинг, па тако сад кад се организују политички скупови не каже се да идемо на сабор Демократске

7 странке, него да идемо на митинг. Ова туђица има исто значење као наша реч сабор, а код нас је почела да се употребљава после Другог светског рата, што је потпуно разумљиво. Како би у то време било могуће употребити исту реч за скупове које организује Српска црква и млада српска Комунистичка партија? Замислите то време без комуникација и младе скојевце који пролазе кроз најзабаченија села и позивају народ на митинг. Највероватније ни они сами нису знали право значење ове речи, али су знали шта треба да раде, па су народу објашњавали да се иде на збор, а реч збор је настала од речи сабор. Српски народ, као и увек, тихо али упорно чува своју традицију. Реч сабор и данас представља пре свега отмену свечаност, где се сусрећу рођаци и пријатељи и где се ужива у забави. На нашу срећу, културни посленици изникли из своје земље, знајући шта реч сабор значи за српски народ, умели су, и поред разних политичких препрека, да је сачувају и да јој дају једно ново али лепо име САБОР НАРОДНОГ СТВАРАЛА ШТВА. Тако данас Црква има своје саборе, народ саборе стваралаштва, а држава своје митинге. Боса Росић На трагу светог Саве Сабори су се одржавали на дан хришћанских празника. Иницијатива за сазивање припадала је владару. Познато је да је црквене саборе увео свети Сава 6

8 1219. после стицања аутокефалности српске православне цркве. Међутим, свој посебан значај добили су падом под турску власт. Свака црква у којој је столовао архиепископ, митрополит, епископ или игуман имала је свој сабор. Уколико је неки храм за време турске владавине био срушен, сељани су одржавали сабор, оносно збор, код рушевина. Ти скупови, преузевши умногоме улогу ранијих државних сабора, били су подесна прилика за свештенство и народне прваке да се договарају о општим потребама, али и да донесу одлуке од политичког значаја. Сабори су били значајни не само у верском, него и у друштвеном животу сеоске заједнице. На њима се састајао народ из ближе или даље околине ради разоноде, виђења са сродницима и пријатељима, уговарања послова куповине и продаје, бирања снаха, зетова, прикупљања и размењивања вести и новости. Током времена начин саборовања остајао је у основи исти, јер су се стечена искуства у погледу њиховог одржавања преносила с поколења на поколење. Потпуног напуштања сабора није никад било. Вуков сабор Успостављањем српске државе у ХIХ веку сабори донекле добијају ново значење, али не и форму. Процес европеизације и урбанизације, који је тад почео, проузроковао је велике промене. Државне институције полако су поново преузимале на себе организацију сабора. Тако је светковином приређеном у част освећења обновљене куће Вука Стефановића Караџића у Тршићу установљен Вуков сабор. Од првих 7

9 размишљања да се подигне споменик Вуку Караџићу у родном селу до обнове Вукове куће прошло је неколико година. Завршена је у лето Житељи Тршића и представници Одбора за подизање споменика Вуку Караџићу утврдили су септембар као време за освећење обновљене Вукове куће. Била је то недеља пред Малу госпојину, кад у целом округу није било ниједног вашара. Народ је позван на прославу штампаним плакатима. Окупило се тога дана у Тршићу више хиљада Вукових поштовалаца из Јадра и Подриња. Зеленилом, заставама и славолуцима окићени Лозница и Тршић привукли су највише представнике власти, културе и науке из Краљевине Југославије и иностранства. Од сваког септембра, у недељу пред Малу госпојину, долазио је народ на свој Вуков сабор, изузев у току окупације, када су окупаторске власти забрањивале свако окупљање народа. Још на другом Вуковом сабору, 15. септембра 1934, назначен је програмски оквир ове културне светковине: свечани помен, предавање о животу и делу Вука Караџића, такмичење гуслара, бесплатно дељење књига. Мене Вуковог сабора После Другог светског рата многи стари обичаји замењивани су новим, али углавном по истој матрици, очигледно да би задовољили исконску потребу народа за празновањем и светковањем. Новоуспостављени сабори добијали су потврду политичара из државног врха. Означавајући почетак сабора политичари су најчешће користили постављене трибине као своје говорнице, а окупљеном народу на сабору саопштавали су 8

10 политичке ставове и одлуке. Тако је и традиција одржавања сабора умногоме била измењена. Од године, од стогодишњице Вукове смрти, Вуков сабор је постајао једна од највећих културних манифестација у Србији. У том периоду се инсистирало на неговању и развијању духа и тековина социјалистичке револуције и изградње, па је тако и Вуков сабор мењао свој карактер. Традиционалистички програм неговања и развијања српског језика и књижевности био је превазиђен, па је Сабор постао својеврсна смотра вуковских, али и савремених културних стремљења и достигнућа под руководством Јосипа Броза Тита. Крајем ХХ века Вуков сабор се претворио у културно- -уметничку позорницу на којој су извођене драмске и балетске представе, специјално припремане за ову прилику. Уз то су организоване изложбе слика и икона, а пратили су их, опет, неизбежни говори политичара. Сабор у Драгачеву Највећи сабор у Србији је Драгачевски сабор трубача на ком се такмиче дувачки оркестри и вокално- -инструменталне групе из свих крајева Србије и иностранства. Прате га изложбе народних рукотворина, традиционалних јела и самоуких уметника сликара, вајара и песника. Почетак је био после Првог светског рата године, када су се у Драгачеву појавиле прве организоване групе блех музике. Трубом се славио рођендан сина, бучније него свадба. Њоме су почињале и завршавале се свечаности везане за рад у пољу и у воћњаку. Мобе, сабори, комишања нису се могли замислити без трубе. Труба је пратила човека и у смрти.

11 Између два светска рата није било такмичења трубача, али су се надметали удвоје на свадбама и саборима. У Другом светском рату труба се вратила пореклу. Умукли су моравац и качерац, а после рата трубаштво у Драгачеву доживљава прави препород. Један од оснивача Сабора трубача у Гучи, Властимир Лале Вујовић, партизан и друштвено-политички радник објашњава: Године Социјалистички савез радног народа у оквиру свог програма активности посветио је посебну пажњу оживљавању културног аматеризма. Сматрали смо да би једно широко такмичење вокалних и инструменталних група и солиста, фолклорних дружина, рецитатора и других стваралаца повратило живост нашим местима, али и сачувало од заборава богатство изворног народног стваралаштва. Јесте, али како у салу увести трубачки оркестар, а поготово више њих? И, затим, шта учинити да се у Гучи нешто догађа у летњим месецима? О овоме је доста речи изговорено на бројним званичним и оним 10 Гуча

12 другим скуповима, посебно у Гучи. На једном од таквих скупова предложено је да се такмичење трубача може одржати онда када је у Гучи црквени сабор, у јесен, јер би том сабору, сматрало се, требало додати још неке атрактивне садржаје. Тако је и у Доњем Дупцу од 1966, на иницијативу оснивача Задруге драгачевских ткаља, Рајке Боројевић, почео да се одржава Сабор драгачевских ткаља. Последње суботе јула месеца долазе ткаље, чланице задруге, због скупштине која се тад одржава, али и гости ткаље из других крајева Србије, сликари наивног сликарства, а приређивао се и вашар. Проглашава се најбоља ткаља чланица Задруге, а до оснивања Сабора биран је у селу најбољи муж, односно домаћин који поштује своју жену и помаже јој у ткању. Кроз Шумадију Трећи по величини је Сабор народног стваралаштва Србије, који се приређује у Тополи сваке године у октобру, почевши од године. Првобитно се организовао у Лесковцу, затим у Александровцу (Жупском), а од улогу домаћина Сабора преузела је Топола. Овај сабор није такмичарски. Циљ манифестације је да се очува и помогне развој изворног народног стваралаштва Србије (игра, музика, обичаји) у сеоским аматерским групама и културно-уметничким друштвима. Последњих година одржава се у исто време када и Опленачка берба грожђа, најважнији годишњи догађај у Тополи. Од око манастира Каленић обновљен је народни сабор Прођох Левач, прођох Шумадију. Одржава 11

13 се свакe првe суботе и недеље у августу. Игра се, свира, пева, приказују жетелачки и свадбени обичаји, посела и прела. Приређује се и вашар с уобичајеном вашарском робом. Бирају се најдуже плетенице и најдужи брк. Осамдесетих, а нарочито деведесетих година ХХ века, политичари у Србији стицали су популарност и ширећи популизам. Оживљавање идеје о саборности и саборовању народа, с једне стране стварало је погодну климу за спровођење унапред донетих политичких одлука, а с друге стране држало је под контролом окупљене масе на сабору. Требало је показати да је народ једнако власт, а власт народ. Сабори су били изванредна прилика да се то представи. Због тога су у тим декадама ХХ века оснивани сабори српског народа, али и националних мањина, као и етничких заједница у Србији. Тежило се успостављању континуитета с прошлошћу, али како та прошлост никада није темељно проучена, нити објективно и критички вреднована, створени су нови митови на темељима старих, што је произвело и нов начин саборовања и нов културни модел и квалитет. Почетком ХХI века многе манифестације тог типа добијају замах, па су тако и у календар туристичке понуде у Србији уписани нови сабори и фестивали народног стваралаштва који се одржавају у форми сабора. Они се опет везују за празнике из црквеног календара, посвећене старим и новим свецима и историјским личностима (деведесетих година је оживљен Ђурђевдански уранак који се у многим местима одржава као сабор, а масовно саборовање око Петровдана, у јулу, такође је добило на значају). 12

14 Цветање сабора Неке од одржаваних манифестација из деведесетих година ХХ века су се и угасиле. У години, а с великом вероватноћом да ће и у следећим годинама бити слично, у Србији су одржани: април Сабор фолклорних друштава Србије Златни опанак, Ваљево; мај Сабор народног стваралаштва Јоргован фест, Мироч; Дани јоргована, сабор разноврсног садржаја који траје више од месец дана. Организатори су туристички радници, а у њима учествују глумци (уз пригодну сценографију и костиме из средњег века). Сабор је установљен године у част племенитости и просветитељског деловања краљице Јелене Анжујске, али и као сећање на јоргован који је, по предању, краљ Урош засадио по падинама Ибарске клисуре (уз манастир Градац и утврђење Маглић код Краљева) да би своју жену мирисом и лепотом подсећао на завичај у Француској; Златне руке Рашке, Рашка; Сабор народног стваралаштва Молитва под Миџором, Вратовац и Балта Бериловац код Књажевца; Ђачки Вуков сабор, друга половина маја, Тршић; Ђурђевдански сабор проглашава се најлепша пастирица, најлепши ђурђевдански венац, најспретнија преља, а одржава се од у Гамзиграду и Гамзиградској бањи; 13

15 јун Сабор народног стваралаштва Златне руке Србије, Вршац представљање традиционалних јела и пића, одевних предмета и покућства, старих заната, обичаја, уметности, знања и умећа; Јаворски сабор двојничара и старих музичких инструмената, Кушићи; Видовдански сабор, Врдник; јул Петровдански сабор, Апатин; Петровдански сабор и Надметање за дукат, Крупањ, Добри поток; Косидба на Рајцу, сабор косаца, а од међународно надметање у кошењу планинске траве. Косци се такмиче у својим народним ношњама, а најбољи међу њима, који при том и најлепше изгледа, проглашава се победником ђидијом. По завршетку косидбе, косцима се служе старинска јела на белим чаршавима простртим по трави; 14 Детаљ са Косидбе на Рајцу

16 Чобански дани, сабор чобана на ком се певају чобанске песме и играју чобанске игре, израђују ручни радови, пољопривредне алатке, занатски производи, а казују се и легенде и догађаји из живота чобана. Бирају се најлепша чобаница и чобанин који најбрже остригу овцу. Одржава се од у Косјерићу; Сабор фрулаша Србије Ој, Мораво током тродневног сабора приређује се и вашар на коме се углавном продају фруле. Иде се у поход средњовековном манастиру Вујан, организују се сусрети и семинари етномузиколога, фолклориста, школа фруле и надметање Златна фрула Србије. Одржава се од у Прислоници код Чачка; Сабор фрулаша Сабор драгачевских ткаља, Доњи Дубац; август Сабор солиста на изворним народним инструментима одржава се од у Грљану код Зајечара; Прођох Левач, прођох Шумадију, прве суботе и недеље у августу у манастиру Каленић; Жички духовни сабор, Краљево; Сабор фрулаша, Манастир Лелић; 15

17 16 Сабор паприкара, Алексинац; Сабор планинара, Столови; Сабор на панаџур, Књажевац; септембар Вуков сабор, Тршић; Липарски сабор, манифестација у част Ђуре Јакшића, Липар код Крагујевца; октобар Сабор народног стваралаштва Србије, Топола. Сабори националних мањина Своје саборе одржавају и националне мањине и етничке групе у Србији. Ове светковине постале су временом атрактивне фолклорне манифестације, са жељом да се једном годишње покаже богатство културе, традиције, обичаја и музике, као националних обележја локалног становништва. Дужијанца је обичај бачких Буњеваца који је из домаћинстава пренет на улицу. Наиме, жетвене свечаности су од памтивека приређиване у селима на северу Бачке, али у кући међу члановима домаћинства. На суботичким улицама су се појавиле под окриљем цркве године, а прерасле су у туристичку и народну светковину са много различитих садржаја. Завршетак Рисарске жетве, која се организује на бачким пољима, увек је средином августа у Суботици. Испред Градске куће приређује се фолклорни маратон изложба фијакера, чеза, слика од сламе, а највећа атракција је поворка од око хиљаду учесника у којој су најбољи жетеоци из оближњих места, у свечаним но-

18 шњама, са венцима од житног класја на главама. Бира се најлепши пар и проглашава бандашицом и бандашем за ту годину. Они предају хлеб од новог жита градоначелнику Суботице и имају част да Рисарска жетва следеће године буде у њиховом селу. Ђенђешбокрет (Букет бисера) као фестивал културе, музике и фолклора војвођанских Мађара одржан је први пут Обновљен је 1963, а организује се крајем маја, увек у другом граду или селу. На њему се окупљају културно-уметничка друштва и сеоске изворне групе Мађара у Војводини. Осим надметања у песми и игри, приказују и своје народне обичаје и традицију. Фестивал румунске музике одржава се у Србији од године, сваке године после жетве, треће недеље августа, а сели се из места у место. То је прилика да се окупе Румуни из читавог света на позоришним представама, књижевним вечерима румунских писаца, пројекцијама документарних и уметничких филмова из живота Румуна у Србији. Учествују културно-уметничка друштва из Румуније, али и других народа и националних мањина који живе у Србији. Проглашавају се најбољи ансамбли и појединци. Црвена ружа је фестивал забавне музике на русинском језику. Од године одржава се у Руском Крстуру, а од добија и друге садржаје и прераста у најзначајнији фестивал културе, традиције и обичаја Русина и Украјинаца у Србији. Сваке године крајем јуна долазе Русини из читаве Европе на овај фестивал. 17

19 Хомољски мотиви су саборска манифестација која постоји од маја у Кучеву. Посвећена је народним обичајима, веровањима и вештинама углавном влашког становништва. Бира се пастирица Хомоља, а надметања се одвијају у пастирском вишебоју, припремању влашких јела, брзини кувања чобанског кајмака, брзом прављењу вретена, предењу најтањих и најдужих вунених нити на дрвеним изрезбареним преслицама, брзини муже оваца за чобанице... Приређује се продајна изложба хомољског сира. 18 Танцуј, танцуј је фестивал музике и фолклора војвођанских Словака, који прате позоришне представе, књижевне вечери, изложбе књига, изложбе домаће радиности и сликара, и то углавном наиваца из Ковачице и Падине. Од организује се сваке године средином маја у селу Гложанима код Новог Сада. Закључак Сабори се у свим временима одржавају, али се приликама прилагођавају. Карактеристика савремених

20 сабора је да као чувари народног стваралаштва негују уметност у изворном облику, истовремено је популаришући, односно да подсећају на лик и дело за културу значајне личности. Понегде се одржавају традиционални сеоски сабори, а негде се уводе нови. Те народне свечаности имају заједничка обележја: колективни обред, народно весеље, разговоре и договоре међу људима. То су они дани у години када села излазе из своје свакодневне тишине. Сабори су до данашњих дана сачували улогу националног објединитеља, а превасходно треба да допринесу очувању културне баштине, као дела свеколиког народног и уметничког стваралаштва које је настајало вековима одражавајући национално биће читавог народа. Abstract The social life of people in Serbia could not be for centuries imagined without an assembly. That very old manifestation of people s life does have its origin in ancient history of the Southern Slavs. The state assemblies have been developed from the tribal gatherings. There are records about them from even from the medieval times. They have been called for and organized due to the needs to pass by decisions about many state, political and church questions such as coronation of the rulers, law announcements, confirmations of privileges, decisions about the wars, inner and foreign affairs. There were detailed traditional regulations about assembly and nobody dared to willingly break those decisions. 19

21 CIP Каталогизација у публикацији Народна CIP Каталогизација библиотека Србије, у публикацији Београд Народна библиотека Србије, Београд 394.2(497.11) 000.0(000) 000.0(000) БИЖИЋ-Омчикус, Весна Сабори у Србији / аутор Весна КУЗМАНОВИЋ, Бижић-Омчикус. - Душан Београд : Демократска странка, Београдска Истраживачко-издавачки тврђава Наслеђе центар, за будућност / Душан Кузмановић 2007 Београд (Београд : Демократска : Cicero print). странка, - 19 стр. Истраживачко-издавачки центар, 2006 ; фотогр. (Београд ; 15 cm. : Evro - (Мала Giunti). библиотека 20 стр. ; 20 cm (Мала библиотека Србије Србија 21 - нови почетак. почетак) Наслеђе за будућност) Тираж Стр. Abstract. 3-5: Увод / Боса Росић. - Abstract ISBN а) ISBN Предузетништво Приручници б) Запошљавање Приручници a) COBISS.SR-ID Сабори - Србија COBISS. SR-ID

22 Posetite na{ sajt: