ПОВРАТАК ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАН олико је западњачким партнерима наших домаћих политичких усрећитеља

Size: px
Start display at page:

Download "ПОВРАТАК ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАН олико је западњачким партнерима наших домаћих политичких усрећитеља"

Transcription

1 ISSN ГОДИНА XVII Београд, септембар БРОЈ 92 ПОВРАТАК ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАН олико је западњачким партнерима наших домаћих политичких усрећитеља К стало до државе Србије и њене политичке судбине, најбоље сведочи не тако давно дата изјава од стране једног одлазећег западњачког дипломате. Ради се о изјави Андреаса Цобела бившег амбасадора Немачке у Србији од априла месеца године, а која се своди на следеће - како би Република Србија проблем Косова требало да реши што пре у контексту надзиране независности, јер би у супротном могли да буду отворени проблеми у Војводини и Санџаку, даље је додао како то није претња, већ је реч о анализи. Ова изјава се може посматрати двојако. Првенствено, она је рђав пример дипломатске праксе иако је реч о одлазећем амбасадору, с тим, што морамо напоменути да је услед тихе окупације наше отаџбине дипломатска делатност западњачких дипломата на својеврсни начин постала делатност локалне окупационе управе. Са друге стране, ова изјава се у одређеном контексту, фактички пријатељска. Наравно, њена садржина је несумњиво монструозна као и читава делатност западњачких влада које су имале удела у разбијању једне суверене државе, али, ова је изјава ипак била и својеврсно искрено саопштење и признање да постоји некакав план будућих догађаја. У том контексту се заисте можемо запитати ко нам је већи пријатељ, искрени Цобел или неискрена машинерија актуелног политичког режима? Ова изјава је била и сигнал упућен капетану српског државног брода који је могао и морао да превазиђе све политичке буре, све препреке и проблеме, а што ипак није био случај. Статутарном проблематиком у северној српској покрајини, која је уследила убрзо након ове изјаве, фактички је инсталирана неуставна аутономија у наш уставноправни живот, са превеликим бројем псеудодржавних овлашћења. Тобожњом статистичком регионализацијом која је уследила по давању ове изјаве омогућено је одређеним политичким представницима мањина из Рашке области да истакну вештачки конструисана нерешена питања свог статуса. Након давања ове (не)спорне изјаве и догађаја који су временски уследили потврђујући њену истинитост, можемо закључити да постоји план са разрађеним детаљима. Детаљи овог плана се постепено и остварују на нашу државну штету, јер се следом догађаја на терену отворио велики број питања Какви смо то ми партнери? Да неће Турци да нам машу османлијским тапијама захтевајући своје читлуке назад, да ли то неко прижељкује повратак раје, данка у крви и освежавање османлијског геноцида над Србима? Откуд одједном толико отворене љубави, политичког разумевања и међусобне подршке између наших држава? везан за северну српску покрајину и Рашку област, локалитете поменуте у изјави. ПОЖАР УНОВОМ ПАЗАРУ Након Цобелове изјаве наступили су догађаји који су потврдили истинитост њене садржине. Локализација поменутих проблема и њихов редослед, такође су били тачни. Проблеми у Војводини и Рашкој области су се отворили тј. поново су постали актуелни. Као и раније, изостала је одговарајућа реакција режима на плану праћења и сузбијања потенцијалних сепаратистичких опасности у Рашкој области. Актуелни режим је својим нечињењем између осталог дао јасан сигнал промотерима тзв. Бошњачког питања у Србији да наставе са истицањем нових неуставних захтева који могу водити и сепаратизму. Нечињење од стране актуелног режима је протумачено као зелено светло за мањинске политичке авантуризме. Манифестације политичког авантуризма у Рашкој области зависе од политичког тренутка, па се углавном јављају у периодима презаузетости државе решавањем горућих питања. У таквим ситуацијама се активира палета старих неуставних захтева освежених још по неком новом западњачком финансијском или моралном подршком. ТЗВ. ПАРТИЗАНСКА АУТОНОМИЈА Изазивањем верске и националне нетрпељивости посебно у Новом Пазару које се посебно манифестовало у последњих месец дана у штампаним медијима у Црној Гори, промовисана је идеја о некаквој партизанској санџачкој аутономији која би истовремено обухватала делове и Србије и Црне Горе. Наравно, објављена је и незаобилазна карта ове фантомске аутономије, баш као и у време низа насилних сецесија у бившој СФРЈ. Тада су словеначки и хрватски сепаратисти прво махали картама, а потом су карте заменили оружјем. Сличан сценарио се поновио и на Космету крајем деведесетих. Сви ови догађаји су били сасвим довољан разлог да актуелни режим, реагује моментално у циљу сузбијања неуставности. Међутим, реакције су се сводиле на вербалну критику ограниченог дејства, која

2 је очигледно претходно усклађивана тј. ублажавана у складу са евроутопијским светоназорима западњачких партнера. НЕОДРЖИВОСТ ИДЕЈЕ О ТЗВ. ПАРТИЗАНСКОЈ АУТОНОМИЈИ Између осталог, ради се о опасним изјавама Џемаила Суљевића, сарадника новопазарског муфтије и председника Одбора за обнову Народног вијећа санџака. Одбор је основан са циљем васпостављања аутономије која би била уређена по угледу на тзв. партизанску аутономију успостављену на том подручју почев од па све до године. Користећи се давно опробаном политичком мимикријом као наслеђеним маниром османистичког политичког образца, поменута персона је у медијима истакла како обнављање поменутог већа ни на који начин неће довести у питање суверенитет и интегритет државе Србије, осим у случају цепања Босне и Херцеговине?! Судећи по малом броју реакција, актуелни режим не види никакав проблем у оваквом неуставном политичком раду. На који начин ће бити доведен у питање суверенитет и интегритет Републике Србије у случају цепања фактички поцепане БиХ? На оваква логична питања протагонисти концепта тзв. партизанске аутономије су давали различите, па и контрадикторне одговоре, с тим што се њихове конкретне акције и успеси у надмудривању са актуелним режимом своде на једно постепено слабљење државних полуга у овој области и јачање веза са БиХ, Турском и са још неколико далеких муслиманских земаља. Да ствар буде још невероватнија, према схватањима овог одбора и ставовима политичких му истомишљеника, такође јавно изнетим у штампаним медијима - санџак је у временском периоду од до године, током тзв. партизанске аутономије имао аутономију као федерална јединица равноправна са осталим државама бивше Југославије. О садржини оваквог саопштења не треба озбиљно ни промишљати већ је довољно просто одбацити га, услед нетачних чињеница, будући да је и историјски посматрано, ово саопштење плод неправилног тумачења једног провизоријума из ратног периода. Ко се може ослањати на провизоријуме који су били политички израз братоубилачког грађанског рата вођеног за време окупације, када су партизани спроводећи револуцију оснивали своје псеудооргане, псеудорепублике и псеудоаутономије? Да ли то значи да Суљевић и његови политички истомишљеници пореде период Другог светског рата са данашњим стањем, па се попут дављеника хватају за провизоријуме који чак ни тада нису били циљ револуционарне борбе једне од страна у грађанском рату, већ пуко средство револуционарног рада чији су циљеви били далекосежнији. О каквој равноправности са осталим федералним јединицама Суљевић говори, када је ноторна чињеница да је та тзв. Партизанска аутономија била и нелегална и нелегитимна, будући да се Краљевина Југославија која је иначе била унитарна држава, у том периоду налазила под Немачком окупацијом и окупацијом осталих држава сателита, а да је федерално државно уређење уследило као уставноправни образац друге југословенске државе, тек након завршетка рата. Такође, значајно је напоменути да су према схватању именованог статус Санџака и бошњачког народа нерешена питања, па је време да они сами узму судбину у своје руке. Према његовом схватању, легитимитет за овакве тврдње и промоцију оваквих политичких, неуставних ставова почива на нелегалном референдуму из године који је организовала Угљанинова СДА, још у време важења уставноправног поретка СФРЈ. Дакле, имајући у виду податке који су изнети у вези са оваквом иницијативом једног дела мањинских политичких првака из Рашке области, можемо закључити да се ради о веома озбиљним процесима које не треба занемарити. Овоме се држава ипак треба суштински супроставити, будући да ни Цобелова изјава није тек тако дата, него је иста плод детаљног дугорочног планирања и рада. Овај политички образац се већ дуже време промовише и од стране Турске државе и турске дипломатије која је постала претерано заинтересована за сва дешавања на релацији тзв. зелене трансверзале. Новопазарска ватра је с тога највероватније пуко средство, а не крајњи циљ новопазарских политичких захтева. ТУРСКИ НЕОИМПЕРИЈАЛИЗАМ Сва политичка дешавања која се тичу мањинских интереса у Рашкој области одвијају се под будним оком турских државних агената и њихове државне дипломатије. Видљиво је тихо напуштања политичког кемализма од стране модерне Турске државе и окретање неоосманизму као модерном политичком образцу. Дакле, то што је Турској држави у својству великог привредног инвеститора омогућен повратак на Балкан који Турци иначе сматрају сопственим државним приоритетом и виртуелним државним простором, везујући се за арбанашке и словенске муслимане као своје послушнике и извршиоце пројеката на терену, треба да захвалимо актуелном режиму. Наши властодршци су најодговорнији за губитак контроле над одређеним мањинским новопазарским политичким процесима и за препуштање истих Турској држави и државној дипломатији, која се, на основу свих досадашњих исказаних ставова и предузетих радњи, може сматрати државом са опасним политичким намерама. Треба додати и то да је Турска међу првима признала арбанашки провизоријум на државној територији Републике Србије, лажну државу Косово, а што су све разлози за предузимање мера државног опреза и будности у односима са Турском, државом опасних намера, поводом њених званичних и незваничних интереса у Србији. Марко З. ПУШИЦА Издавач: ДРУШТВО ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ И ПОПУЛАРИЗАЦИЈУ ПАРТИЦИПАТИВНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ. Главни и одговорни уредник ИВАН СТОЈАНОВИЋ. Уређује редакцијски колегијум. Дистрибицуја ДЕЈАН КОСТИЋ. Рукописи и фотографије се не враћају. Текстови потписани иницијалима, или пуним именом аутора, не представљају обавезно и став редакције. Редакција задржава право опремања текстова. Часопис Нова Искра је уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије под бројем NV Излази периодично (квартално). Адреса: Радоја Дакића 11, Н. Београд Телефони: 011 / и Рачун број: Штампа: СЛАВА Витановачка 15 Београд. novaiskra@krstarica.com

3 Реч пре свега НОВА ЗАПАДЊАЧКА ИДЕОЛОГИЈА ДРЖАВА СУВЕРЕНИХ МАЊИНА К рај двадесетог века и текући двадесетпрви век несумњиво представљају еру уздизања права националних мањина, па чак и других морално спорних колективитета, а истовремено, почетак процеса коначног нестанка суверености држава. Превазиђеност суверености која је тековина нераздвојна од идеје о држави као јединој непревазиђеној земаљској заједници реда, иде у прилог стварању великих политичких савеза који према својим чланицама дејствује попут политичке црне рупе. Овакве ставове нарочито заступају западњачки аутори, ангажовани за потребе реализације идеологије новог поретка у свету. На крилима такве идеолошке пропаганде, злоупотребом статуса разних мањина у многим државама у свету и код нас, западњаци стварају једну нову појаву. Ова нова појава у политичкој историји света има два аспекта. Први аспект подразумева стварање мноштва слабих држава са номиналном сувереношћу као делова великих политичких савеза на које је пренета сувереност и који ће бити једини титулари стварног међународног субјективитета. Такве државе обавезно постају државе са неједнаким, унутрашњим правним и политичким поретком, које су унутар својих територија расцепкане на велики број привредно и политички самодовољних регија. Положај ових регија представља други аспект ове нове појаве. Наиме, такве регије представљаће и политички баласт иначе слабим централним властима односних држава, а већ данас имају и право аплицирања разним регионалним савезима, који опет у одређеним случајевима имају релевантан субјективитет у међународним односима. Циљ овакве идеологије је нестанак државе из унутрашње и међународне политичке збиље. Сада се можемо позабавити и најзанимљивијом појавом која је у директној узрочнопоследичној вези са стварањем слабе државе, а реч је о случајевима у којима се услед установљења слабе државе и уз јачање и проширење гарантија датим мањинама - ствара држава суверених мањина. Држава суверених мањина је дакле последица политичких токова који се могу препознати и у нашем случају, где је могуће да злоупотребом текуће регионализације Република Србија уђе у један од негативних токова опадања државе. Уласком у ЕУ ће несумњиво опасти наша спољна политичка независност, а регионализацијом у више фаза, како је то и предвиђено у развојним стратегијама донетим од стране извршне власти, разбија се унутрашња супрематија уставног и законског поретка, јер се иде ка стварању нејединственог унутрашњег правног поретка. Нејединствени правни поредак састављен је од регионалних институција са сопственим надлежностима и прописима. Све ово подсећа на рехабилитацију феудалних елемената који су нашем поднебљу и политичком искуству страни. ИЗ САДРЖАЈА: КАКВА ВЛАДА ТАКВА И ПАРАДА 4 НА МНОГАЈА ЉЕТА ЧАСНИ ОЦИ 6 САД ЈЕ ЊИХОВ ЧАС И ОБЛАСТ ТАМЕ 7 ПРАКСА ТРИБУНАЛА И ХАГУ 8 О НОВОМ ИДЕНТИТЕТУ 10 СУВЕРЕНА ДЕМОКРАТИЈА У БРОЈКАМА 12 СТАРО НА НОВИ НАЧИН 14 МИХАИЛО АВРАМОВИЋ 16 ПУТ КОЈИ СМО ИЗГУБИЛИ 17 КРАГУЈЕВАЧКА ТРАГЕДИЈА 20 МИСИЈА СРБИЈЕ 22 SKINHEADS 24 ХОМОГЕНОСТ СРПСКОГ ДУХА 28 Број 92 - септембар

4 Актуелно КАКВА ВЛАДА ТАКВА И ПАРАДА ЗАТО БИ СВИ ТРЕБАЛИ ЗНАТИ АКО ИХ НЕ ЗАУСТАВИМ НА УЛИЦИ ДАНАС УЋИ ЋЕ НАМ У КУЋЕ СУТРА Д ржава Србија у последње две године пропада и тоне огромном брзином. На наше очи слама се комплетан територијални, безбедносни, друштвени, економски, привредни, социјални, културни, државни и морални систем српског народа. Последње у низу бројних понижења српског народа представља најаваљено организовање геј параде у Београду, 10. октобра. Резултати режима Бориса Тадића су: одустајање од борбе за Косово и Метохију и његово фактичко признање зарад илузије о Европској Унији, НАТО-изација и сребренизација Србије, распродаја свих кључних привредних потенцијала, сепаратистичка регионализација и даље разбијање Србије, као и одсуство било какве културне политике заштите националног идентитета српског народа у Србији, региону и расејању, док је организација геј параде у Београду само морални печат на све претходно учињено. СРБИЈА НИКАД НЕЋЕ КОРИСТИТИ СИЛУ ОСИМ У ОДБРАНИ ГЕЈ Владајући режим није добио изборе причом о геј паради. На власт су дошли причом о одбрани Косова, уласку у ЕУ, и отварању неколико стотина хиљада радних места. Данас, две године касније, власт је од Косова одустала, јасно је да нема ништа од Европске Уније, а уместо нових радних места, дестине хиљада људи је остало без посла. Тога дана министар полиције је најавио да ће на улицама Београда бити присутне до тада невиђене мере безбедности и рекордан број полицајаца. Тако режим који је увек подвлачио да ће се за Косово борити мирним средствима, спреман је да примени силу против својих грађана који не желе да се вређа њихов морал парадом хомосексуалаца. Изгледа да је Србија спремна да користи силу само у одбрани геј параде. О таквој заштити, коју уживају радикални геј активисти, Срби са Косова или из Рашке могу само да сањају. Али зато, власт организује геј параду, новцем грађана из буџета, и шта више, спремна је силом да је наметне српском народу. Тога дана министар полиције је најавио да ће на улицама Београда бити присутне до тада невиђене мере безбедности и рекордан број полицајаца. Тако режим који је увек подвлачио да ће се за Косово борити мирним средствима, спреман је да примени силу против својих грађана који не желе Резултати режима Бориса Тадића су: одустајање од борбе за Косово и Метохију и његово фактичко признање зарад илузије о Европској Унији, НАТО -изација и сребренизација Србије, распро-даја свих кључних привредних потенцијала, сепаратистичка регионализација и даље разбијање Србије, као и одсуство било какве културне политике заштите националног идентитета српског народа у Србији, региону и расејању, док је организација геј параде у Београду само морални печат на све претходно учињено. да се вређа њихов морал парадом хомосексуалаца. Изгледа да је Србија спремна да користи силу само у одбрани геј параде. О таквој заштити, коју уживају радикални геј активисти, Срби са Косова или из Рашке могу само да сањају. И да буде горе, све то се финансира новцем грађана. НАПАД НА НАШЕСВЕТИЊЕ Најављена парада срама кроз престони српски град представља директан обрачун са свим светињама српског народа у циљу крајњег понижења свих наших духовних и моралних вредности. Као један од главних промотивних плаката за наступајућу параду београдским улицама појавила се неморална и скандалозна слика жене у молитвеној пози са минђушама од иконица која у руци држи имитацију мушког полног органа. Такође, користи се и плакат када се два мушкарца љубе испред Храма Светог Саве и споменика вожду Карађорђу. Тако нешто не може и не сме да не изазове реакцију српског народа. Немамо право и не смемо да ћутимо. Напад на наше светиње је напад на сваког од нас. 4 Број 92 - септембар 2010

5 ПАРАДА ЈЕ САМО ПОЧЕТАК Медијским манипулацијама, и застрашивањем, власт је успела да умртви реакцију народа, који је оптерећен бројним егзистенцијалним проблемима. Међутим сви би морали да знају да је геј парада само почетак, и да се неће зауставити само на шетњи улицама. Тај наказни скуп је, и по речима самих организатора, али и по речима државних званичника само први корак, у како они кажу, системском решењу права хомосексуалаца у Србији. Шта то подразумева? Истополне бракове, усвајање деце од стране хомосексуалаца, организовање геј едукације по школама, корекција термина и појмова (тако нећемо моћи више да учимо децу да имају маму и тату, већ неутрални термин, родитељ на пример, јер ће дете моћи да има маму и маму, или тату и тату!). А сви они који буду држали до породичних вредности, ризиковаће да им деца буду одузета. То се већ дешава у многим западним земљама (тзв. јувенилно право). Да је ово корак који се припрема, не говоре само геј активисти, већ и државни службеници. У томе предњачи Марко Караџић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права. И не само то, Караџић је у ТВ емисији Вруће лето, на Студиу Б, 21. септембра 2010, изјавио и како није толерантан према онима који су против геј параде, и да традиционални људи и родољуби неће моћи никада да шетају Београдом! Зато би сви требали знати ако их не зауставимо на улици данас ући ће нам у кућу сутра! ГЕЈ ПАРАДА КАО ТРОЈАНСКИ КОЊ СУТРА Режим Бориса Тадића мора организовати параду педера по налогу из Брисела и Вашингтона. Они, као и свака издајничка полтронска елита, ће то без сумње учинити. Али покушаће да геј параду искористе за неке своје циљеве. У тренутку када је режим одустао од Косова и Метохије, и када је читава држава и друштво на ивици краха, геј парада треба да послужи као средство за преусмеравање пажње не би ли власт некако преживела јесен. Намера Тадићевих пропагандних мајстора има за циљ да се сва пажња усмери са горућих проблема на тај догађај. Намера власти је и да тога дана исценира сукобе са народом, и то са два циља. Први је увођене прикривеног ванредног стања подизањем тензија, и већ помињаним преусмеравањем пажње са бројних проблема, за које режим нема решење. Режим се нада да ће застрашити народ, и спречити незадовољне грађане да изађу на улице у социјалне протесте, који се очекују у наредном периоду. Други разлог је обрачун са родољубивом омладином и националним групама које се намећу као једина здрава алтернатива и представљају опасност по трули политички систем који влада Србијом. Режим се нада да ће тако сломити сваки отпор својој издајничкој политици, и да ће застрашити народ, и тако га спречити да изађе на улице у социјалне протесте, који се очекују. ОДГОВОР СРПСКОГ НАРОДА Можемо ли одбранити Косово и Метохију ако не одбранимо Београд? Сва постојећа политичка, социјална, културна и друга народна незадовољства сусрећу се у једној моралној тачки која нам је неопходна за стварање широког покрета отпора против система који нас је разорио по свим нивоима. Зато је 10. октобар дан за почетак Можемо ли одбранити Косово и Метохију ако не одбранимо Београд? Сва постојећа политичка, социјална, културна и друга народна незадовољства сусрећу се у једној моралној тачки која нам је неопходна за стварање широког покрета отпора против система који нас је разорио по свим нивоима. Зато је 10. октобар дан за почетак антирежимских интеграција у Србији, и то свих оних појединаца, група и организација које су против система који нас понижава као породичне људе, слободне грађане и родољубе. антирежимских интеграција у Србији, и то свих оних појединаца, група и организација које су против система који нас понижава као породичне људе, слободне грађане и родољубе. Најбитније је скренути пажњу свих нас са наметнуте теме геј параде као нове шансе за прогоне изнутра и оцрњивање споља и усмерити је на режим и систем који нас је довео до геј параде и њен је отворени покровитељ и спонзор. Ако геј парада може да послужи томе да се суочимо не са промотерима идеологије хомосексуализма и понеким хомосексуалцем који се ту нађе већ са режимом и комплетним системом који иза њега стоји онда је она дошла у прави час. Зато тај 10. октобар треба да буде не дан обрачуна са геј парадом, већ дан за почетак за почетак рушења антисрпске геј владе, промену систем у Србији и препород српске државе и народа. Срђан Ного Број 92 - септембар

6 Пример за углед 6 Број 92 - септембар 2010 превео:горан Игић НА МНОГАЈА ЉЕТА ЧАСНИ ОЦИ ПЛОВДИВСКИ МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ УРУЧИО ОРДЕЊЕ ЗА АНТИ-ГЕЈ ПОЛИТИКУ, ПРИЗНАЊЕ БУГАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА ЈАВНИ АНТИ-ГЕЈ СТАВ П ловдивски митрополит Николај удостојио је са највишим одликовањем " Светог апостола Јерме" -првог степена пазарџишком јавном тужиоцу Стефану Јаневу и председнику општине Пазарџик Тодору Попову за њихово понашање при очувању хришћанских вредности, заштите православне моралности и морала, светости брака, породице и државности. Одлука је донета поводом раширене дискусије у Пазарџику у вези са чланом 14. Наредбе о јавном реду, којим се забрањује јавна демонстрација сексуалне и друге оријентације на јавном месту. Председник Општинског већа Георги Јорданов добио је од Пловдивске Митрополије почасну грамату. "Показало се, да има лица, који су у одлуци Општинског већа у Пазарџику увидели озбиљну претњу, претњу брачности, док се покушава да нам се на све могуће начине наметне ново ропство, ропство плоти (телесности) и ропство похоте"- рекао је митрополит Николај у свом обраћању у највећем катедралном храму у граду Пазарџику "Света Богородица". Пре уручења одликовања први човек Пловдивске митрополије је изјавио: "Постоји нешто, што називамо друштвеним моралом, јер друштво није дужно да трпи неког ко намеће пред очима свих сопствену изопаченост и да гледа како неко разара душе деце, како сипа отров идеји о светости савеза мушкарца и жене, којом се образује породица." Задатак саме Православне Цркве, додељен од самог Господа Исуса Христа, је да чува јеванђеоске принципе, укључујући моралне и етичке принципе, на којима се темељи друштвени ред. Свети Синод се категорично супроставља тој јавној, примитивној и срамној демонстрацији содомског греха. Тиме се руше традиционални погледи и вредности бугарског народа и уноси се саблазан у поглед на свет наше деце и омладине. Свети Синод позива оне који имају власт да забране одржавање тог содомског окупљања, а грађане да не учествују у тој ужасној гадости. Задатак Цркве је да свагда разобличава лукавог, који покушава да разруши тај ред. Зато је Свети Синод Бугарске Православне Цркве, у свој изјави од јуна месеца, осудила иницијативу о одржавању геј-параде у престоници. Свети Синод се категорично супроставља тој јавној, примитивној и срамној демонстрацији содомског греха. Тиме се руше традиционални погледи и вредности бугарског народа и уноси се саблазан у поглед на свет наше деце и омладине. Свети Синод позива оне који имају власт да забране одржавање тог содомског окупљања, а грађане да не учествују у тој ужасној гадости. Задатак цркве је осим тога да подстичу оне, који се супростављају злу и стају у заштиту хришћанских вредности". Митрополит Николај је рекао још, да одликовања јавном тужиоцу Стефану Јаневу и председнику општине Пазарџик Тодору Попову треба да буду пример свим православним хришћанима како треба да се бране вредности. Пре месец дана јавни тужилац Јанев је са официјелне позиције тужилаштва упоредио хомосексуализам са развратом и прогласио га бестидношћу. Непосредно после уручења одликовања Јанев је рекао: "Сматрам да сам штитио моралне вредности бугарског народа. Он је опстао вековима, чак и кад нисмо имали државност, а ипак је издржао благодарећи вери и моралу који је имао. Не сматрам да овде има некакве дискриминације, зато што се човек рађа такав каквим га је Господ саздао. Од тада па надаље, човек има право да се усмери у једном или другом смеру, да ли ће бити нормалан, онако како га је Господ саздао или ће се променити, из неких неповољних околности и других фактора, но то је већ његово лично право. Има хармоније између права и морала у мом ставу. Ја сам одбио да поднесем протест против члана 14. Наредбе о јавном реду Општине Пазарџик. Тражио сам да објасним праведност тог поступка, јер овде нема никаквог утицања на људска права, на људе који су другачије мислећи и тражио сам да објасним. Зато сам и у мом декрету тражио да на неким примерима искажем своју позицију, да би било јасно и обичном човеку, да би била јасна моја теза. А моја теза је да треба да се придржавамо нашег хришћанског и бугарског морала и нормалности". Текст из Наредбе о јавном реду је нападан и пред Комисијом за заштиту од дискриминације, која је објавила да треба да буде промењен. Против њега се изјаснио и национални омбудсман. Крајем марта геј-активисти из целе земље су долазили у Пазарџик да демонстрирају јавно и били су растерани наочиглед полиције. До овог момента Општинско Веће Пазарџика није поново преразматрало наредбу. Жалба је пред Врховним административним судом, а биће разматрана тек априла године. Сајт Двери Српских

7 Лични став САД ЈЕ ЊИХОВ ЧАС И ОБЛАСТ ТАМЕ Т опли јулски дани већ одавно у Србији нису само топли дани у јулу месецу. У овој недељи јула стекло се много тога. Стекло се много тога у напаћенoј Србији, а најстрашније од свега је то што патња траје и нема изгледа да ће да престане ускоро! Јак је мој српски народ, јак. Издражао је много шта! Али као да клеца у последње време, као да више не може то тешко бреме које му злотвори стално додатно товаре да више издржи. Замире све, народу је свега преко главе. Нисам могао да се отмем трима догађајима који обележише прву половину овога јула године. Просто сам осетио мучнину и гађење према концентрованом лицемерју марионетске власти, тајкунских медија и иностраних непријатеља Србије. Баш као што су ова три фактора пре два јула свој крвљу потписани пакт први пут реализовала формирањем владе, своју антисрпску политику наставили су и два јула потом. Прво је почело медијском пропагандом РТС (од раније познат метод) на челу са новим директором медијског јавног сервиса европске Србије кроз емисју која треба да запечати српску судбину о сребреничком масакру без помена о крвавим пировима Насера Орића од у Подрињу над српским становништвом. Када је предигра окончана прешло се даље. Тадићу, након понизног (по)клањања сребреничким жртвама (то му није први пут, а вероватно ни последњи) то није било довољно у понижавању Србије и Срба, па је, на дан парастоса пострадалим Србима у Братунцу, претходно пославши свог саветника на сам догађај, похрлио у Нови Пазар не би ли још понизније, како он само уме, дочекао премијера Турске. Ова срамота је заиста до сада невиђена, превазишла је све досадашње штеточинске потезе ове антисрпске, евроунијатске и потуричке власти! На самом дочеку у Новоме Пазару уз мили звук турских зурли, постављене турске и исламске заставе колона са колимa турских званичника зауставила се у свој одавно изгубљени, а ускоро повраћени санџак. Занимљиво је приметити, што наравно Тијанићева лична телевизија није пренела, да на скупу није било ниједне једине државне заставе Србије (иако је то законска обавеза). А и што би када је тамошње већински муслиманско становништво убеђења да је то део Отоманске империје, а не Држава Србија!? Таквог убеђења је и Ердоган, који помно већ дуже време уз асистенцију домаћих јањичара води рачуна о делу зелене трансверзале која је на Балкану, живећу у нади да ће ускоро тако слободно ходати и Беогардом, или можда Бечом, који ће као што у 16. и 17. веку није, пасти под зелену чизму! Све је то прошло у најбољем реду, све је то као у најгоре време титоистичке диктатуре јавни сервис европске (или можда турске) Србије пренео у етар и још једном показао велику и мудру дипломатску победу демо(н) ократског тиранина Бориса Броза, овај Тадића. Српске мајке су јецале, српске кости су се у гробу превртале, пластични венац Бориса Тадића спуштао је на њихове хумке његов саветник (један од неколико десетина бексорисних штеточина на грбачи пореских обвезника) док је он потурчени ага од демо(н)ократске странке диванио са великим везиром Ердоганом. Није то све било довољно изгледа, јер су свесни да је Србин жилав, па су морали да учине нешто како би ипак мало Србину ноге клецнуле. Да ствар буде заиста таква отворили су турски културни центар назван по Кемалу Ататурку који ће да производи нове забрађене кадрове који ће добродоћи ханџар дивизијама Мустафе Церића у затирању свега српског. То што је Кемал Ататурк био познат по свом изразитом секуларизму није њима било много важно, под плаштом секуларизма Кемала Ататурка милитантни исламски фундаментализам поново долази на просторе свог некадашњег царства, данас турског комонвелта. Жалосно и поразно! Сва та срамота коју су тајкунски и антисрпски медији по Србији па и шире здушно преносили, прећуткујући праву истину о Сребреници и српска страдања уз бацање песка у очи потпомажући реконкистичке отомаснке напоре, доживела је свој врхунац обележавањем јубиларног рођендана (једино ако не чекају и обележавање првог века од постојања) једног политичког диносауруса коме стручан научни назив гласи попојашикус комунистикус. Као да је народу до тога, просто српски народ није знао шта ће од радости што је међу њима у осмој декади живота овај једиснтвени примерак комунисте, борца за више комунизма у друштву и на универзитету шездесетих година прошлог века, данас велики демо(н)ократа, евроунијат и морална узданица евроунијатске Србије. Заиста сам све очекивао од ове власти, али овакву концентрацију несрпских потеза не. Човек као најсложеније Богом дано биће мора заиста да се прилагођава и мора да буде спреман на све, а од овакве владајуће клике и више од тога. Србији прети већ одавно биолошки нестанак, а у последње време и потпуна морална деструкција, ломљење ногу и руку, прст по прст, све док не погнемо главу и не клонемо пред моћног Господара који ће са нама моћи да чини шта му је воља, тј. тада неће имати потребе за јањичарима попут Тадића и осталим служитељима српске трагедије. Стефан Д. СТОЈКОВ Број 92 - септембар

8 Актуелно ПРАКСА ТРИБУНАЛА У ХАГУ У СВЕТЛУ НЕДАВНОГ УСВАЈАЊА СРПСКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ У САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ Г отово две недеље пошто је у Савету безбедности Уједињених нација дошло до усвајања предлога српске резолуције о Косову и Метохији у јавности се и даље полемише о свему ономе што је предходило доношењу једне такве резолуције, као и ономе што следи након тога. Било да је названа победом српске дипломатије, историјским успехом и надом за помирење са Албанцима, или реалним актом српске политике, последице које она за собом носи није тешко предвидети и оне неће бити далеко од оне народне продаје вере за вечеру. У целој тој медијској збрци и похвалама у српској јавности се провукла вест о негативном извештају главног тужиоца Трибунала у Хагу Сержа Брамерца, а везано за сарадњу Србије са том институцијом. Случајно или не након позитивне оцене Резолуције ( које су узгред речено дате од држава које су признале нелегалну сецесију Косова и Метохије, као и од стране самих Косовских Албанаца), дошао је шамар из Хага. Добронамеран и реалан извештај, нови притисак или нешто друго? Управо овај чланак, кроз представљање рада и праксе Трибунала у Хагу треба да нам да одговор на ово питање. Историјски гледано у 20. веку човечанство је било суочено са незапамћеним разарањима и бруталним насиљем. Ad hoc трибунали били су под доминантним утицајем политике на уштрб права, и управо то важи и за Међународни трибунал за гоњење лица одговорних за озбиљне повреде међународног хуманитарног права извршене на територији бивше Југославије. Бацање светла на само неке случајеве управо то и потврђују. Најупечатљивији пример је засигурно је суђење генералу Радисаву Крстићу, бившем заповеднику Дринског корпуса Војске Републике Српске, за злочине почињене у Сребреници у јулу године. Њему је изречена казна затвора у трајању од 46 година. Анализирајући доказе изведене на суђењу судско веће је установило да Крстић није планирао или наредио да се спроведе геноцид, није знао о било ком убиству које је почињено и да није на било који начин учествовао. Трибунал је чак и прихватио чињеницу да је Крстић лично издао наређење да се босанско-муслимански цивили поштеде. Његова пресуда се заснива на злочиначком подухвату у заузимању Сребренице. 1 Пре свега се може поставити питање колизије института командне одговорности са једне стране и бића кривичног дела геноцид са друге стране. 1) Tara Mc.Cormac, How did Srebrenica become a morality tale? 8 Број 92 - септембар 2010 Геноцид као облик злочина у себи садржи геноцидну намеру која подразумева одређену квалитативну компоненту јаче изражену него приликом умишљајног вршења класичних кривичних дела, па је самим тим неспојива са појмом командне одговорности. Са друге стране сматра се и даље отвореним питањем шта се заиста догодило у Сребреници јула године. Исто тако споран је сам појам злочиначки подухват, 2 а да не говоримо о томе да тврдње трибунала у чињеницама које су везане за овај догађај нису никада тачно утврђене, о нагађањима Трибунала, и дуплим стандардима које Трибунал поставља на релацији Сребреница-Српска Крајина, као и на изједначавање појма поштедети са појмом истребити 3. Дакле, на основу флоскуле да иако није активно учествовао у ономе што се, наводно, десило, и није знао шта се догађа, морао је да претпостави да се нешто лоше дешава, и да то спречи, Радислав Крстић је осуђен на 46 година затвора 4. Ништа боља ситуација није ни у предмету др. Војислава Шешеља. Скоро пет година је провео у притвору пре него што је дошло до почетка суђења. Осам година након свог добровољног одласка у Хаг не назире се крај суђењу. Концепција оптужбе против њега заснива се на говору мржње и за то му се пре свега суди. У својој немоћи да докаже злочине Војислава Шешеља, хашко Тужилаштво је на најгрубљи начин извређало и оне које наводно штити, управо кроз различите формулације које су коришћење при писању оптужнице, довело у ситуацију др. Војислава Шешеља да таква лица брани од тужилачких увреда 5. Данас у потпуности излази на видело начин на који је хашко Тужилаштво поткрепљивало своју оптужницу. Против неких истражитеља покренуте су пред истражне радње због оптужби за малтретирање сведока. Др. Војислав Шешељ је оптужио поме- 2) Који је најбоље дефинисан у издвојеном мишљењу од 17. Октобра 2003 године од стране судије Пер-Јохан Линдхолма, као појам који изазива конфузију, који је бескористан за рад Трибунала и води само губитку времена. 3) Више о свему видети Александар Павић-Забрањена истина о Сребреници, Легенда, Чачак, ) Драгољуб Анђелковић Касапљење генерала, истине и народа, Магазин Печат, 13. мај 2010, интенрет издање, 5) Др. Војислав Шешељ-Растурање Хашког Трибунала, Правда, Београд, 2008,стр 212

9 нуте истражитеље да сведоцима потурају унапред састављене, што је довело до тога да је председавајући судског већа, судија Жан-Клод Антонети, одлучио да покрене пред истражне радње. Успут буди речено, о истом трошку захтевана је и истрага против Карле дел Понте али се Антонети ипак није усудио да и њу стави на листу сумњивих. Управо многи експерти сматрају да би те оптужбе, ако буду доказане, довеле до аутоматских поништавања свих пресуда које је Трибунал донео током њеног осмогодишњег мандата и масовног пуштања осуђеника на слободу 6. Са друге стране не можемо а да не приметимо да је однос Трибунала према лицима која су директно или индиректно учествовала у догађајима на простору СФР Југославије, а која се у односу на горе изложене случајеве једино разликују по томе што нису Српске националности, већ се напротив ради о Бошњацима, Хрватима или Албанцима знатно другачији. Рамуш Харадинај који је био оптужен за злочине на Косову и Метохији, је у првостепеном поступку био ослобођен од свих оптужби. Такође током суђења активно је узимао учешће у политичком животу јужне српске покрајине. Додуше након жалбе тужилаштва, Апелационо веће је одлучило да суђење буде поновљено по 6 од 37 тачака оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица, код Дечана, од марта до септембра године. Апелационо веће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених. Сведоци Шефћет Кабаши и особа чији је идентитет заштићен били су припадници ОВК у Јабланици. Они су пред трибуналом одбили да сведоче, иако су претходно тужилаштву дали изјаве у којима су оптуживали Харадинаја, Баљаја и Брахимаја. Претресно веће је на првостепеном суђењу починило грешку ускраћујући тужилаштву додатно време да обезбеди исказе кључних сведока. Тиме је спречено да правда буде задовољена, наводи се у одлуци која је донета већином гласова судија, уз противљење председавајућег Робинсона. Све време трајања поступка, бивша тужитељка Карла дел Понте указивала је на проблем са застрашивањем сведока, а медији су пренели да су под сумњивим околностима страдала чак деветорица сведока против Харадинаја 7. Такође, током давања завршне речи у предмету против Хрватског генерала Анте Готовине, тужилаштво је истакло да је најодговорнији за злочине за које се суди Готовини, Чермаку и Маркачу био хрватски председник Фрањо Туђман, којег је у нешто више од сат времена уводног излагања споменуо и цитирао на десетине пута, битно више него тројицу оптужених генерала. По оптужници, Туђман је био на челу "удруженог злочиначког подухвата" којем је циљ било протеривање Срба из Хрватске. План, договорен на састанку на Брионима 31. јула укључивао је гранатирање, како би се протерали цивили, убиства и пљачке, као и касније спречавање већег повратка Срба административним препрекама 8. Све ово је на жалост тачно, али се поставља питање због чега оптужница против Фрање Туђмана није подигнута за његовог живота? Случај који је такође фрапирао објективну и стручну јавност био је поступак против Насера Орића. И поред очигледних доказа, и чињенице да је само на простору Глођанског брда, Козјака, Трешњица, Маскалића поток (места у непосредној близини Зворника), Доњој и Горњој Каменици, Ђевање у ноћи између 5 и 6 новембра, године убијено и нестало између 109 и 250 Срба, као и доказа да је сам Насер Орић наредио ове злочине, за шта је између осталог био одликован од стране председника Председништва БиХ, Трибунал није сматрао да је ово довољно да би се један такав злочинац прогласио кривим 9. Одлуку трибунала није променила чињеница да је Насер Орић током рата у Босни био командант муслиманских формација за целу источну Босну, те је самим тим његова улога у злочинима који су се догодили на том подручју кључна. Много је оваквих примера из праксе Трибунала у Хагу, много је питања која су остала без одговора, много нерасветљених чињеница и неразјашњених доказа. Да ли све ово може да се назове богатством праксе Трибунала у Хагу све зависи од угла из кога се гледа. Ако би то требало да буде пример како не треба водити поступке, онда је пракса трибунала дефинитивно богата, и представља школски пример селективне правде. О селективној правди, не треба ни трошити речи, али увек треба имати на уму да је ћутање о злочину исто као и саучесништво у њему. Истовремено, по-везивање овакве једне праксе са недавним усва-јањем резолуције, похвалама поводом тог акта и истовремено критиком кроз извештај главног тужи-оца Трибунала у Хагу, може нам дати јасну слику о грешка српске дипломатије и несхватању правих намера редитеља свих ових потеза у међународној заједници. Јер управо би њихово схватање треба-ло да значи и заокрет српске политике пре свега у односу на Европску унију па самим тим и у односу на Трибунал у Хагу. Владимир ШТРБАЦ 6) Дејан Анастасијевић-Истражитељи под истрагом, 7) Haradinaja.sr.html 8) 9) Двери Српске, Часопис за националну културу и друштвена питања број 43, 3/2009, Београд, стр. 25 Број 92 - септембар

10 Поглед с десна 10 Број 92 - септембар 2010 Са руског превео Зоран БУЉУГИЋ О НОВОМ ИДЕНТИТЕТУ У периоду између два рата наша је штампа, поготову Политика била препуна написа о огромним успесима совјетске привреде, науке... Колико је само хваљен тзв. Стаљински устав, а највећа превара је била називати СССР Русијом. И мада је бројна руска емиграија и један мањи трезвени део упозоравао да Совјетија није русија, Да је тамо на власти комунизам који у ропству држи велики руски народ. Љотић је износио конкретне економске показатеље да се у Царској Русији више призводило. Све то није помогло. Љубав малог брата према великом бати била је јача од аргумената. Одлука срца надвладала је стражу разума и ми добисмо комунизам и совјетску власт коју назвасмо ослобођењем. Не чинимо ли сада исту грешку, јер су сви погледи националиста уперени опет према Русији. Једино од ње очекујемо спасење, као и у првом Великом рату од Руског Цара. Русима је савршено немогуће да се одвоје од Русије. Зато се искључиво њима предлаже да у име целовитости државе живе у беди и да се прилагођавају околностима. Таква политика се незванично из неких разлога назива империјалном. Али у Русији одавно више нема Баћушке Цара, комунизам је заменила либерална демократија, тајкуни, корупција и социјална неправда првенствено за Русе који су и данс тамо грађани другог реда. Не чини ли нам се то нешто познато? Из тих разлога доносимо ова два текста, да упозоре, да позову на размишљање, да пробуде стражу разума. Позив председника Дмитрија Медведева на стварање новог пуновредног руског идентитета, који се чуо на седници Савета за развој институција грађанског друштва, већ је привукао пажњу многих публициста. Треба рећи да су одјеци који су уследили били пре изненађени него одушевљени. Наш идентитет није тек тако доспео међу мање вредне. У овај сада постојећи не желе (не могу) да се интегришу народи Северног Кавказа, народи чијем је положају седница и била посвећена. Тешко је отети се општем осећању збуњености: а није ли се и превише експериментисало у прошлом столећу на руском народу у покушајима да се од њега направи нешто особито и ново, нешто много боље него што је то он по себи? Но није ли време да нас већ једном оставе на миру? На једвите јаде смо закрпили рупе од претходних експеримената овакве врсте на нама. И зашто проглашавају нове експерименте не распитавши се претходно да ли ћемо им дозволити да их на нама врше (чак и ради једног тако корисног циља као што је миран суживот с Кавказом)? И шта конкретно тако смета народима Кавказа да се успешно интегришу у наше друштво? Морамо ли ми просто да заменимо Каљинку лезгинком (кавкаски плес прим. прев.) или морамо да преиспитамо своје религиозне претпоставке? Много је питања, врло много. Међутим, најпре медији који су пожурили да известе о овом позиву, а затим и већина публициста који су реаговали на новост, на жалост, од дрвећа нису видели шуму. Стенограм седнице је знатно занимљивији од саопштења о њој. На њој су били присутни, што је сасвим разумљиво, кавкаски друштвени активисти, правобранилац у личности Л. М. Алексејеве, као и шоумен Максим Шевченко којег ћу у даљем тексту обилно наводити. Заправо, из Шевченкових речи су и избили јасни обриси будућности будућности веома различите за Северни Кавказ и за Русију. Ствар је у томе што се, док у великим губернијама централне Русије сеоске школе након затварања доводе до нестајања села, те се људи једноставно пресељавају у град, на Кавказу из планинског аула (аул село или насеље на Кавказу и Средњој Азији прим. прев.) људи у град неће преселити красноречиво је излагао шоумен-јавни радник Планински аули на Кавказу су старији од неких градова у долинама. На овом месту нећемо говорити о посебном проблему смрти нашег села та је ствар, изгледа, решена. Ово се дешава у исто време када једна Француска улаже све могуће напоре да остане пољопривредна земља (наилазила сам тамо, на пример, на овакву занимљиву праксу: дизел-гориво које се издаје фармерима по веома сниженим ценама намерно се боји упадљивим бојама како би се избегла његова незаконита препродаја). А ми смо, изгледа, осуђени на то да једемо искључиво неруски хлеб од неруске пшенице? Добро, нека буде и тако, тим више што смо механизам већ описали. Он је заправо овакав: укидамо школу (у светлу недавних удараца које је Дума задала бесплатном образовању то је неизбежно), село аутоматски нестаје и људи се пресељавају у град. При томе их нико не пита шта они желе. За ово се дају најпоетичнија образложења: дубока древност аула кроз које дувају романтични планински ветрови. Прозаичних образложења очигледно нема. Изгледа да наши Багрови, наши Суходоли, наша села Степанчикова, наше Старе Тјаге и Рисихе нису стари. За њима и не треба жалити. Нека буде тако. Али

11 чак и ако се човек апсолутно слаже с набројаним ставовима (на какво апсолутно слагање ауторка ових редова нипошто није спремна), ипак је занимљиво да се прецизирају неке ствари. На Кавказу се људи јако лако увреде с разумевањем се слаже председник Људи се уопште лако увреде, а на Кавказу нарочито. Једноставније речено, лојалност романтичних житеља древних аула према федералној власти мораћемо да купујемо без краја и конца. Било би ми драго да ме неко исправи, али ја савршено ништа нисам чула о новом федералном програму интеграције становника нестајућих села средњег појаса Русије у градове. А јако бих желела да знам, ко их у тим градовима очекује? На пример, где ће они живети? Као што се сећамо, Медведевљеве апартмане нису успели да добију чак ни млади перспективни научници. А камоли породице с децом, у којима су одрасли цео живот музли краве и косили траву... Одговора нема. Уосталом, питање да ли ће руска села нестати или неће очигледно је толико неважно да није примећено никакво неслагање у мишљењима учесника разговора. У најгорем случају одговара Шевченко и јемчи ако се у селу у средњој Русији школа затвара, постоји школа удаљена км до које се деца могу превозити, а на Кавказу је то немогуће из разних разлога: то су једноставно тешко приступачни крајеви и тако даље. Могу ли се деца возити иако и даље постоји проблем недостатка путева, који није био побеђен чак ни у срећнија времена? А имају ли сви сеоски родитељи аутомобил за то? Или ће свугде где се затворе школе редовно саобраћати школски аутобус? Ох, дозволите ми да посумњам у то. Па ипак проблем кавкаских недовољно попуњених школа председник сматра акутнијим него проблем руских. Иди, дете, пешке: пут није лак, ходај ти по јеловим иглицама босоного. Осим на образовање овакав се метод примењује и на медицину. Председник потврђује да ће се на Кавказу сеоске болнице отварати, док ће се, међутим, у Русији, као што знамо, након усвајања нацрта закона оне почети да затварају. Зашто је то тако? Па зато што су такве ствари за људе (на Кавказу) од највећег значаја у њиховом односу, искрено говорећи, према федералној власти отворено признаје Шевченко На Кавказу се људи јако лако увреде с разумевањем се слаже председник Људи се уопште лако увреде, а на Кавказу нарочито. Једноставније речено, лојалност романтичних житеља древних аула према федералној власти мораћемо да купујемо без краја и конца. На тај начин, можемо закључити да ће се нови идентитет стварати на темељу наше неосетљиости у односу на вапијућу социјалну неправду. И то нису речи, то су дела. Утврђиваће се програми, даваће се јемства, из све снаге ће почети да тутње социјални лифтови који возе севернокавкаску омладину на власт. Социјална и међуетничка напетост ће расти. Но шта ћемо, све је објашњиво. Русима је савршено немогуће да се одвоје од Русије. Зато се искључиво њима предлаже да у име целовитости државе живе у беди и да се прилагођавају околностима. Таква политика се незванично из неких разлога назива империјалном. Иако у суштини она представља тврђу линију унутрашње политике СССР. А СССР је по својој суштини био антиимперија. Империја је када метропола живи (и то веома добро) на рачун колонија. А када метропола (као што је то било у СССР) све друге храни боље него себе, то се може назвати којим год хоћете именом, само не империјом. Дмитри Медведев Жалосно. Шта се на ово може рећи? Само једно, оно најбаналније: ако земља цвета, нико нема ни намеру да се одваја од ње. Напротив, сви се труде да сложно живе у њој. И све испада чак веома добро. А уз овакав однос према руском селу никакав Кавказ свеједно нећемо задржати. Или, што је још горе, тако ћемо га задржати да је боље и да га немамо. ПРАВЫЙ ЗГЛЯД Јуни 2010.број 111 Јелена ЧУДИНОВА Број 92 - септембар

12 Поглед с десна Са руског превео Зоран БУЉУГИЋ СУВЕРЕНА ДЕМОКРАТИЈА У БРОЈКАМА еградација Русије под Путином изражена је бројкама пред којима бледе све бајке о Д наступајућем благостању, бајке које шире информативна средства која су потпуно у рукама власти. У Руској Федерацији има 4 милиона бескућника, 3 милиона просјака, 3 милиона уличних и станичних проститутки, око 1,5 милиона руских жена раде на плочницима земаља Европе и Азије. Шест милиона руских грађана пати од душевних поремећаја, 5 милиона су наркомани, преко 6 милиона је оболело од сиде. Свакога дана се у Руској Федерацији изврши 10 хиљада абортуса, 7 милиона бракова у РФ нема деце. Изврши се више од 80 хиљада убистава годишње. У саобраћајним несрећама гине око 30 хиљада људи. Око 100 хиљада руских грађана годишње умре од превелике дозе наркотика.. Сваке године у Русији учини кривична дела око 3 милиона људи. У земљи је више од 1 милиона затвореника више него у СССР у време Стаљинових репресија. По репресивноси правосудног система РФ заузима прво место у свету кажњеника на 100 хиљада становника. Потрошња алкохола у РФ износи 14 литара по глави становника годишње (према другим подацима 18 литара). Почев од доње границе од 8 литара почиње физичка деградација нације. У Русији живи 31 милион деце до 18 година. Од њих је здраво највише 30%, 3,5 милиона су инвалиди, а 1 милион наркомани. Деце сирочади има 750 хиљада (више него након завршетка Великог отаџбинског рата, када је деце сирочади било 678 хиљада). Два милиона деце је неписмено, а око 5 милиона беспризорно (напуштено, односно, без старатељства). У Русији има милион и по чиновника 3 пута више него у СССР. На подмићивање и поткупљивање државних чиновника годишње се троши око 33,5 милијарде долара. По производњи угља Русија је достигла ниво из 1957 године, по производњи теретних возила ниво из 1937, комбајна из 1933, трактора из 1931, вагона и тканина из 1910, обуће из 1900 године. Практично су у потпуности разорене авионска, радиоелектронска и аутомобилска индустрија. Којим се пак методима мерио економски раст који је за време своје владе Путин означио бројком од 69%? Овај метод се назива средња температура по болници. Земља је од индустријски развијене постала заостала у развоју. А раст је био обезбеђен искључиво сектором горива. Извоз нафте и гаса порастао је са 76 милијарди долара у 1999 Владимир Путин 12 Број 92 - септембар 2010

13 години на 350 милијарди. Ето то су узроци криво усмереног раста који је почетком 2008 изгубио сваки значај. Страни експерти су забележили да је у 11 од 15 бивших република Совјетског Савеза раст био већи него у Русији. Гора од Русије испала је само Киргизија. Путин није био успешнији од председника који управљају територијама чије су економије у стању очигледног опадања. Он се показао као крајње неспособан руководилац. И у очима народа је испунио очекивања само захваљујући напорима моћне пропагандне машинерије коју је сам створио. Последица је не само ликвидација политичког система, фалсификовање народног представништва, него и потпуно обустављање стваралачког приступа државној служби и економским пројектима од државног значаја. Реформе су имитирали људи ограничени и користољубиви, људи који нису у стању да привлаче талентоване екипе извршилаца, нити да чују паметне замерке. Путин је пригрлио у својој влади штеточине Грефа, Кудрина и Зурабова који су доследно и истрајно остваривали варварске планове рушења производног потенцијала земље и њеног пљачкања од стране светске олигархије. Политичка стагнација и кадровски крах непосредни су резултат покушаја да се жељено прикаже као стварно и да се обмањивањем задржи власт што је могуће дуже. У Русији су упропашћени ионако не нарочито повољни услови за вођење бизниса. Бизнис је постао додатак административним функцијама, а корупција основа свих економских односа. Светска банка је 2006 године према овом показатељу ставила Русију на 96. место од 175 могућих. На скали од 10 бодова Русија је добила 3,8 бодова за ефикасност државне управе, а за законитост 1,9. То су показатељи убогих афричких и некадашњих латиноамеричких диктатура. Подносећи народу извештај о свом раду, Путин је изјавио да су се стране инвестиције у Русији за осам година његове владе повећале седам пута, а да је одлив капитала замењен приливом од 82 милијарде долара 2007 године. За исто време капитализација фондовског тржишта у односу на 1999 годину порасла је 22 пута и достигла ниво од 3300 милијарди долара. Робни промет са иностранством повећао се за више од пет пута, туристи из Русије броје преко 6 милиона људи. Колико су озбиљне ове бројке? Ако се узме у обзир да је Путин легализовао прљаве капитале читаве булументе олигарха, није тешко схватити да су на исти начин легализовани и новчани токови. Приказани раст је само форма обрачуна. Те бројке нису донеле никакве квалитативне резултате. Капитализација је само показатељ на папиру, показатељ који се обрачунава у промету фиктивних вредности. Не заборавимо да је Путин све показатеље рачунао после ужасног краха 1998 године, повезаног с банкротством државе. А путовања у иностранство су само доказ неспособности да се људи заинтересују за одмор и туризам у властитој земљи, као и извесног обнављања веза на простору који су раскомадале границе из 1991 године. Једноставно нема никаквих достигнућа! Постоје само лукаве бројке. Осим свакојаких других смицалица присутна је и игра: приказивање економских података час у рубљама, час у доларима. При томе људима није ни на крај памети да је за осам година реална куповна моћ долара у Русији опала најмање два пута! Чак и ова опрезна исправка знатно мења све бројке. Криза из 2008 године је показала да је путиновска стабилност фикција, обмана. Картонска конструкција коју је овај направио почела је да се урушава и 2009 године земља се нашла на ивици катастрофе. Дуго година се на земљу изливала златна киша приходи од трговине нафтом. Путин није искористио ову околност која нам је пружала могућност да спроведемо стратегијске промене у привредном механизму и квалитету живота. Богатство су појели олигархија и особље које ову опслужује. Дуго година се на земљу изливала златна киша приходи од трговине нафтом. Путин није искористио ову околност која нам је пружала могућност да спроведемо стратегијске промене у привредном механизму и квалитету живота. Богатство су појели олигархија и особље које ову опслужује. Путин је пак пријавио у свом извештају само нагло смањење спољног дуга који је крајње сумњивог порекла (то јест, извршавање обавеза према странцима у условима одустајања од обавеза према грађанима којима је 90-их година била украдена целокупна својина и сви штедни улози). И још пораст бруто националног дохотка на 8% годишње, пораст који су на материјалном плану из неких разлог могли да осете само власници најкрупнијих капитала, али не и обични грађани. Као човек који нема никакву представу о реалној економији, Путин није оперисао природним бројкама производње и потрошње. Он је једино могао да каже да су за осам година реални приходи грађана порасли 2,5 пута. И поново се примењује принцип некоректних поређења уместо, на пример, поређења потрошачке корпе за сваки друштвени слој. Каква је корист знати проценте раста у рубљама ако производња робе стрмоглаво пада? Корист је само једна: сакрити реално стање ствари и уљуљкати људе мишљу да се све доводи у ред. Исти метод извртања чињеница био је искоришћен и када је Путин објавио да је под његовом влашћу Русија достигла прираштај наталитета рекордан за последњих 25 година, а по броју деце рекорд за последњих 15 година. Превара је овде очигледна. Прираштај потиче од изузетно ниског нивоа, а ошти пораст рађања се израчунава у поређењу с периодом демографске катастрофе. Истина би била рећи да земља страшно изумире и да се налази пред демографском провалијом у коју пада с фаталном неизбежношћу. ПРАВЫЙ ЗГЛЯД август г. број 113 Андреј САВЕЉЕВ Број 92 - септембар

14 Има ли помака? СТАРО НА НОВИ НАЧИН НАКНАДНА ПАМЕТ ИЛИ ПОЛИТИЧКА КОЊУКТУРА Е видентна је чињеница да извесни предратни скојевци, у књигама, приповеткама и мемоарима, објављиваним у Србији по увођењу вишестраначја, а поготову после 05. октобра г. почињу да мењају реторику. Својим вршњацима, школским колегма - љотићевцима почињу јавно Пред њиховим цевима, усправан, дигнуте главе, до краја се понаша као трибун: Ваша победа ће бити кратка века. Тешко вама победиоцима! Већ вас видим у блату издаје, и сопствених и свих људских идеала. Смрт кому...! рафали су му пресекли речи и живот. Требало је да дође тек почетак деведесетих, да би се савим увидело колико су ове Тошине речи биле дубоко истините готово пророчанске. признавати и позитивне моралне и карактерне особине. Конкетно признају им личну храброст, поштење, доследност, марљивост... Али и то махом од пре априла и стриктно изван политике. При томе ови и овакви бивши комунистички историчари, мемоаристи скоро обавезно напомиwу да је основна оријентација Збора и СДК нарочито током рата била погрешна. Неко би на ово за дотичне списатеље вроватно рекао: вук длаку мењали ћуд никада, међутим ствари су ту ипак сложеније. Наравно да треба веровати овим новим позитивним про љотићевским тоновима у дотичним књигама. То, рауме се, ваља уз све резерве, поздравити. Друго је наравно питање да ли је и колико то искрено и од срца. А колико евентуално ствар нове коњуктуре, односно прилагођавања. Овде ћемо, илустрације ради, обрадити конкретан случај једне овакве обимније, интересантне и вредније књиге, еминeнтног аутора. Проф. Др Драган Недељковић објавио је у Београду пре извесног времена запажену, прву књигу мемоара Из далека светлост, сећања. На полеђини корица ове књиге, о аутору истакнутом и познатом академику, каже се Драгољуб Драган Недељковић (1925.) истакнути славист и компаратист, познат у Европи и свету, основно и средње образовање стекао је у родној Руми, а универзитетске славистичке студије завршио у Београду. Редовни је члан Европске академије наука уметности и књижевности у Паризу. Драган Ндељковић у Руми од делује илегално као скојевац. У јесен одлази у партизане. Учествује као борац и у пробоју Сремског фронта, где је рањен. На страни 155 своје књиге Недељковић каже сваки од помнутих покрета, пред Други светски рат (љотићевци, соколи и комунисти) имао је своје вође, и међу - младима на локалном нивоу. Често су то били младићи од врлина, који су свој идеализам неретко касније платили животима. На челу омладинске љотићевске органиације у Руми био је Теодор Тоша Асурџић, брилијантан младић, по оцу кореном из Ирига. Већ као гимназист, он је са харизмом вође. Био је речит и сјајан говорник. На Светосавским беседама њега су са пажњом слушали и наши школски наставници. Кад је букнуо рат, увелико студент Београдског универзитета, Тоша је међу првима постао љотићевски добровољац. Итакнути политички радник просветар међу својим истомишљеницима. Доследни зборашки чистунац како је могао завршити живот другчије него погибијом!? Кажу јуначком. Пртизани су га ухватили негде између Обреновца и Уба. Пред њиховим цевима, усправан, дигнуте главе, до краја се понаша као трибун: Ваша победа ће бити кратка века. Тешко вама победиоцима! Већ вас видим у блату издаје, и сопствених и свих људских идеала. Смрт кому...! рафали су му пресекли речи и живот. Требало је да дође тек почетак деведесетих, да би се савим увидело колико су ове Тошине речи биле дубоко истините готово пророчанске. Али дајмо опет реч Недељковићу: Тоша Асурџић је био узор за нешто млађе љотићевце, који ће га опонашати и у самртном часу. Приликом повлачења кроз Срем (у другој половини 1944.) српски добровољачки корпус, у коме је било и тридесетак бивших румских ђака сукобиће се, чини ми се, са Десетом војвођанском партизанском бригадом. Дебљи крај смо ивукли ми партизани - признао ми је 14 Број 92 - септембар 2010

15 један од бораца те бригаде - идеолошка војска, љотићевци, су се храбро борили. Ту није било шале. У тој војсци био је и наш гимназијски друг Радован Чубрило, родом из села Попинаца. Ми, нешто млађи, памтили смо га као врсног гимнастичара на справама. Најбољи беше на разбоју: Ко се није дивио кад беспрекорно изведе стој! Међутим Радована су одкрили и ухватили сремски партизани. Неки његови рођаци и бивши школски другови међу тим парти-занима предлагали су му да се јавно покаје, одрекне љотићевштине и осуди је, призна тек само по нешто... И тако ипак некако спасе главу. Али: двадесетогодишњи Чубрило није прихва-тио понуђени компромис. На запрепашћење својих рођака и разредних другара, са сме-лошћу верника, дрскошћу фанатика, одбрусио им је: од комуниста нећу милост. Ви сте извор садашњих и будућих зала. С таквима се ја не братимим! После тога и Чубрила су партизани наравно стрељали, док је он клицао проклетства против комунистичке банде. Уз Тошу Асурџића је био и један високи младић, такође одличан ђак, ненаметљивог моралног ауторитета, који је из њега утолико јаче зрачио уколико је тише говорио, благо и са смешком. Звао се Никола Буљ. Имао је крупне продорне и топле очи, као Свети Сава на знаменитој фресци из манастира Милшеве. И он је разуме се погинуо као добровољац; речено ми је да је заробљен па убијен код Дравограда у Словенији. Уверен такође да је комунизам, нарочито на дужи рок, већа опасност и од самог нацизма. Почетком седамдсетих Драган Ндељковић је у Лондону посетио и пријатељски поразговарао са другом из детињства, касније љотићевцем Немањом Марчетићем. На страни о томе каже следеће: Тако сам у Лондону желео да сретнем школског друга Немању Марчетића, правог љотићевца, који је био јунак у мојим причама мојој деци Војину и Ани. Не као љотићевац, наравно, нега као племенит дечак. Немања је био син среског начелника у Руми Марчетића. За сваки Божић и сваку Врбицу, Немањин отац је, на захтев свога сина, куповао исто одело исте ципеле као својим синовима, и на поклон наравно најсиромашнијем другу из разреда Бошку Јанковићу. Мени се та, таква и толика племенитост Марчетића дубоко и трајно урезала у сећање. Пре свега зато, када сам дошао у Лондон, јавио сам се том свом некадашњем школском другу, а политичком и ратном противнику. Немања је дошао, природан, искрен, ни мало сумњичав. Али истовремено уверен да је био, и да штавише још увек јесте на правом животном и политичком путу. Као што је познато дотични политички емигрант Немања Марчетић био је читавих неколико деценија издавач и уредник еминентног лондонског часописа на енглеском језику The South Slav Journal. У књизи Драгана Недељковића говори се више или мање на исти начин о још неколицини румљанских омладинаца љотићеваца. Међутим, и поред свега Драган Недељковић овај свој приказ о љотићевцима, ипак, резимира констатацијом: ти наши старији школски другови дубоко убеђени љотићевци, чистунци и идеалисти, нашли су се на путу националне издаје и присне сарадње са нацистичким непријатељем. Јер, нихова мржња према комунизму коју ће време и искуство, касније, у извесној мери оправдати! била је јача од њихове љубави према отаџбини и оданости своме народу. То већ ни будућност оправдати неће ни не може. Другим речима, без обзира на све, у суштини и на крају издајник остаје издајник ; чак и ако су му намере биле најбоље. Овакваква резоновања и закључци, наравно, практично се не разликују од ранијих, овде уврежених, званичних и чисто комунистичких. Они ни до данас не могу да схвате да је њихова сарадња са Совјетима довела само до замене окупатора, односно да је на крају рата немачки окупатор замењен совјетским само се то није тако називало. А ко је по последицама на дужи рок погубнији нека читаоци сами процене. Али ипак, и овакво писање као што то Неељковић чини представља известан напредак у односу на предходно. Потпоручник Никола Буљ Владимир МАРКОВИЋ Број 92 - септембар

16 Баштина МИХАИЛО АВРАМОВИЋ Димитрије В. Љотић...Други ће говорити о самом делу. Мени се чини да ови други моменти при том неће бити довољно истакнути, и да се тако права претстава о величини самог дела неће моћи добити. Зато сам и узео да, укратко, о овоме баш кажем своје мишљење. Наша средина деведесетих година прошлог века, у привредном погледу, давала је слику завршавања прелаза у новчану привреду. Све се више производило за трг, а све мање непосредно за сопствену потрошњу. Упоредо са овим расле су све више и потребе. А све је то утицало дубоко на обичаје, на морал и на саму производњу. - Осећала се велика потреба за земљорадничким кредитом, за набавком земљорадничких справа и друге робе, према развијенијим потребама и производњи. Али за те нове потребе код народне интелигенције није било нарочито развијеног смисла. У то време главно тежиште рада интелигенције било је стављено на чисто политичка питања. Владало је уверење да ће самим политичким реформама доћи до великих резултата и у привредном погледу. То је уверење, разуме се, прешло и на широке народне слојеве. Све су тешкоће - и чисто привредног порекла - долазиле по свом веровању, од самог политичког режима, који је, иначе, сматран, ненародним, већ самим тим што му политички није било одано стварно четири петине народних маса. Код таквог уверења сваки друштвени рад - изван чисто политичког - сматрао се ситним или мало значајним у поређењу са огромношћу самих општих прилика, које се, - мислило се - могу променити само радом државне управе, радом одозго. Разуме се, да је с једне стране, народна интелигенција гледајући овако по правилу, на све послове, изван чисто политичких, показивала и мало воље да се њима бави, - па их чак сматрала, у неку руку, и штетним по своју главну мисао, јер одвраћа народ од спасоносне, и у право,,,јединоспасавајуће" борбе, - а да је, с друге сране, и сама пространа народна маса овако обрађивана од стране својих непосредних вођа, тешко била пријемчива за мисли и подухвате друге природе. На послетку (према ономе што смо напред навели изгледа као парадокс), ни саме власти нису сматрале да овакав рад иде без опасности по политички поредак. Тиме се ваљда, и може објаснити да је задругарство код нас у Србији тако доцкан, тек двадесетих година, поникло и отпочело да се развија. Да све те тешкоће обиђе, да их чак и искористи за своју мисао, да се не заустави пред сажаљивим осмејцима, ни пред подозривим погледима, да га не поврате с пута ни равнодушност ни неповерење, могао је само човек дубоке вере у своју мисију, јасног погледа на стварне односе. Пре Михаила Аврамовића таквог човека у нашој средини није било. Ради правде ваља истаћи и нарочиту улогу Смедерева и смедеревске народне интелигенције у овоме граду. Није то случајно што се овај посао могао развити у Смедереву. Ова средина је од увек имала људи самосталног погледа, који су имали храбрости да не мисле као свет. Имена толиких угледних Смедереваца тога и ранијег времена доказ су за то. Извесна могућност која омогућава шири поглед, близина Београда, па ипак непосредан додир с народом и његовим потребама, живост тржишта, додир, поред велике међународне реке, са спољним светом, - све је то овом месту давало нарочиту погодност коју друга места у Србији нису имала. Свакако да је делатност Михаила Аврамовића - и самог родом из околине Смедерева - омогућена оваквом средином, - па је могуће и даље ићи у претпоставци и оваквој средини дати и пресудан значај у његовом делу. Многи умни подухвати не оду даље од почетка. Хиљадама пута у животу били смо свакако на путу да пронађемо неизмерно благо, дамо облик генијалној мисли, пронађемо решење до нас нерешивог проблема, остваримо неслућена дела, - али су све те могућности као мехурови од сапунице пред нама исчезле. Више од генијалности, за велика дела потребан је јасан поглед на стварност, чврста воља 16 Број 92 - септембар 2010

17 у савлађивању свију препрека, одлучност у предузимању свију мера које нас приближавају замишљеном делу и избегавању оних које нас од овога удаљавају. Михаило Аврамовић је тридесет и пет година био на челу свог дела. Кад човек добро зна тежину овог рада, самог по себи, тешкоће друге које долазе од саме средине и тачно познаје величину успеха, заиста тек потом прави значај Михаила Аврамовића постаје довољно јасан....он је знао да само лични углед вође може овоме делу дати потребну стабилност. Веровао је да поред материјалног иметка и фондова којима управља, мора постојати и један морални велики фонд, неисказан у билансу, - али чија је улога у животу покрета од већег значаја од свију његових материјалних добара. Тај морални фонд је врло осетљив и зато врло променљив. Највећи допринос његов даје пак вођа у свом личном угледу. Али, Михаило Аврамовић је исто тако знао, да је тај углед у толико већи, уколико се мање непосредно обрађује, истиче и глача. Између дела и творца истка се тесна, многострука и невидљива веза. Творац мора да ради непосредно само на свом делу, а не на истицању свог угледа. Дело пак успехом својим обасјава и творца, - а уман творац поново тај сјај одбацује на своје дело, да би поново и још јаче и делом и несебичношћу својом осветљен, - и тако непрестано. На овај начин углед творца је у толико већи, у колико изгледа, да он мање на томе баш ради, - и његово дело постаје у толико чвршће, уколико је сам његов лични углед већи. Овако изложено показивало би да је ненаметљивост и скромност не хришћанска врлина, већ ствар рачуна, савет чистог разума. Па ипак, за овим саветом неће поћи нико коме срце не каже да пође. Искључена је дакле могућност да би рђави људи, из чистог рачуна, били способни за овакве напорне подухвате....обично се дешава у оваквим покретима да дође до неслоге, до заваде, до расцепа. Под вођством Михаила Аврамовића тога није било, ни могло бити. Свачија се морала чути, а разложнија је примљена. Обично је то увек била његова реч, - али он није стављао своје самољубље у то да има право и онда кад је јасно да га нема. Михаило Аврамовић је имао начина да управља једним заиста народним делом, - да буде врло близак свима, па ипак да између себе и осталих увек одржи ону раздаљину коју захтева и његов углед и потребно међусобно поштовање. И то за време од тридесет и пет година. На послетку треба и циљ дела Аврамовића да видимо. Ово може бити и чудно: о каквом то циљу можемо овде и говорити? Задругарство је само себи циљ, управо задругарство има своје циљеве којима служи, и ко хоће задругарство, тај хоће и те циљеве, - и изван ових друге циљеве не може имати. И тако је, и није тако. Сви који уче да буду адвокати, или лекари, или уметници, стављају пред себе те циљеве будућих занимања, - али сви адвокати не гледају на све могућности које могу постићи својим занимањем подједнако, - ни сви лекари, ни сви уметници. Једни ће пред себе поставити као господарећи циљ онај најузвишенији, а о осталим ће тек у другом реду водити рачуна. Други ће радити обрнуто. И зваће се и једни и други, адвокати, лекари, уметници, - а међу њима ће бити велике, огромне разлике. Тако је и са задружним радницима. Михаило Аврамовић је циљ своме задружном делу поставио врло високо. Он је с поносом говорио о задругарству, као поштеном делу поштених људи. Није он у томе гледао само средство за материјалним побољшањем сељачког живота. Само због тога тешко да би онако одушевљено прионуо послу и тако непоколебљиво на послу истрајао. У задругарству је он гледао жижу око које ће се окупити најздравији део народа, онај који је далеко од искварености коју доноси партизанство, нерад и пороци. Уверен да је задружни живот могућ само на здравим етичким начелима и са честитим људима, он је био уверен да је задругарство једна морална селекција, одабирање на боље, и да ће тако међусобним утицајем одабраних људи једни на друге и одабраних на остали живот народни, задругарство имати одлучан и пресудан утицај на нашу народу средину, која се од једном, у то време, нашла на раскрсници на којој се налазе увек народи и појединци, кад нагло напусте традиције, а нове добре обичаје нису могли још стећи....па ипак је, после тридесет и пет година оваквог рада, Михаило Аврамовић, морао напустити задругарство, коме је он био отац и творац. С једне стране његова прерана болест, која га је иначе душевно очеличила и праве његове вредности још више истакла, - с друге стране, бесомучна безобзирност оних који су хтели, под изговором да унапреде задругарство, да га стварно узму у руке, и да га провађају између комбинација политичких и партизанских (од којих га је с толико снаге Михаило Аврамовић успевао да сачува) и хазардерских комбинација пословно-меркантилних, учинили су да постане правно могућ и добије изглед истине толико пута помињани Јагодински конгрес. Многи ће, нажалост, читајући ово закључити да је толико врлине код једног човека и морало да доведе до његовог пада. Али сва је тежина у томе; шта је пад, а шта одузимање? И на ово се питање не може одговорити добро, ако се не узме извесно одстојање, као и при посматрању слика. А онај, ко тако посматра, сигурно не би нашао да је величина дела Михаила Аврамовића нешто умањена, рецимо, тиме што о овогодишњој прослави четрдесетогодишњице његовог дела његово име није ни поменуто. Димитрије В. Љотић Споменица Михаила Аврамовића Број 92 - септембар

18 Једна визија Србије ПУТ КОЈИ СМО ИЗГУБИЛИ... КАДА НАС ЈЕ ВОДИО ЈЕДАН ДУХ, А ТО ЈЕ ДУХ НАШИХ СЛАВНИХ ПРАОТАЦА И ДУХ МАЈКЕ СРБИЈЕ... Г одине 1943, у Београду је објављена мала књига Начела српске сељачке задружне државе о састанку генерала Милана Недића са утемељитељем српскога задругарства Михаилом Аврамовићем ( ) и новим руководством српског задружног покрета. Ево делова говора генерала Недића и Михаила Аврамовића, уз напомене приређивача књиге: Претседник Српске владе, генерал Недић у намери да испуни дату реч српским сељацима да ће нова српска државна заједница бити сељачка држава у којој ће сељаци водити прву реч, да не би као до сада пропадала, док су је водили политичари и господа, приступио је овом великом националном послу. Међутим, доцније, каада је партизански дух овладао, задругарство се у томе изгубило и ми смо се почели питати да ли смо једна фамилија или нисмо. Управо, завладала је мржња. А српско задругарство је покрет љубави према човеку, према народу. На празник Св. Ћирила и Методија одржао је састанак са оснивачима, пионирима и искусним организаторима српског задругарства, који претстављају његово ново воћство. Из речи првоборца српскога задругарства, честите старине Михаила Аврамовића избија његова вера у племенити задругарски идеал, коју он данас ставља у службу националне обнове за добро целог српског народа. Састанку су присуствовали готово сви задругари чланови новога воћства, састављеног од старих и искусних задругара нових задругарских поборника, удружених у високој задружној свести и осећању одговорности како је то одлучно и убедљиво изјавио нови претседник Главног савеза српских земљорадничких задруга др. Танасије Митровић изражавајући осећања свију чланова да ће рад у задругарству схватити као свету службу српском народу. Тако су без помпе и декламације, скромно у тишини ударени први темељи српске сељачке задружне државе, изграђујући по етапама Нову Србију, коју ће коначно остварити нова српска покољења, задојена новим националним и социјалним духом, ослањајући се чврсто на родно тле. ОБРАЋАЊЕ ГЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА ( делови говора) Драга браћо задругари, дозволите ми да вас тако ословим по старом српском обичају, када смо сви били браћа, сви Срби, када се нисмо делили на партије, ни на котерије, ни на интернационале, када нас је водио један дух, а то је дух наших славних праотаца и дух мајке Србије. Мени је особито мило да поздравим ново воћство Главног задружног савеза и Главног савеза српских земљорадничких задруга. Српски народ је по духу социјалан, а по души правичан. Он има своје нарочите потребе и одлике на којима ће направити своју организацију и своје уређење. Oн има специфичне особине. Српски народ има специјалне одлике. Те одлике и те потребе није нико накалемио на Србина. Оне су израсле с њим. Оне су његова душа, оне су у срцу, у сржи, у крви његовој, а плод су његовог врло дугог живота у крвним задругама. Те крвне задруге јесу његово највеће благо, које је имао и које је остало неискоришћено и пропало. Али те крвне задруге имале су на српски народ особитог утицааја. Оне су формирале њега као човека честитог и поштеног. А ви знате када је крвних задруга нестало настао је пораз, почело је да наступа колебање у српском народу. Да није дошао наш првоборац задругарства г. Михаило Аврамовић и подигао српску заставу и позвао српског сељака да се удружи на самоодбрану и самопомоћ, ко зна шта би било. Српски народ који је васпитан у задругарском смислу, одмах је то схватио и похрлио и резултати су били сјајни. Они би били сјајнији и бољи да није после тога дошла Југославија, па онда партизанство, па котеријанство и те велике особине које су биле плод нашег земљишта у српском народу биле су доведене у питање. Ви знате, драга браћо задругари, да је наш народ сељачки народ, да нас сељака има осамдесет пет процената. И зато мора да се поклони селу особита пажња, то мора да се истакне, и село мора да дође до пуног изражаја.тај изражај, по моме убеђењу и моме схватању, може једино да буде у задружној српској држави, или, како је ја називам: Српској сељачкој задружној држави. У тој задружној држави мора сваком брату Србину и сестри Српкињи да буде гарантован примеран живот, па да воли ту државу и тај народ и да за њега живи и мре. Зато и може српски народ да дође до изражаја и да очува себе у садашњости и 18 Број 92 - септембар 2010

19 будућности у једној чврстој и јакој организацији, која је основана на његовим дубоким традици-оналним особинама и која одговара духу савремености, духу данашњег времена, а то је као што сам казао: Српска сељачка задружна држава.то значи да основа те задруге мора да буде задругарство, да мора основа те задруге да будете ви и да ту државу ви држите у својим рукама. Зато браћо задругари, српска влада, Влада народног спаса, мислећи на то, дошла је до закључка да изврши припремне мере у том погледу, јер неће да ломи ту ствар преко колена, јер је то од огромног значаја по садашњост и будућност српског народа и зато је једну од тих мера донела.то је Уредба по којој сте ви наименовани као воћство задружних савеза. Ја вас молим да ни ви ни остали задругари не мислите да је то неки атак на старо задругарство, на старо воћство, или неко, не дај Боже, неповерење. Напротив, то мора да се тумачи овако: код свих нас и код свих њих мора да се схвати да је то манифестација једног новог времена, једне нове потребе, и то братске, хомогене сарадње и да је то потребно, с обзиром на ново време, да се задругарство усаврши, како би могло да изврши задатке, које будућност њему налаже.тако треба да се тумачи, тако мора то и да буде. Задругарство је остало отворено, приступно сваком брату Србину, свима сталежима, а најпре и највише земљорадничком сталежу, који је најпозванији да држи државу и будуће друштвено уређење и да буде ослонац, основа и тога друштва и те нове државе. Основи задругарства су остали исти. Начела су иста. Али задругарство мора да буде општа народна својина. Друго, задругарство мора да буде снажно, уједињено, сложно и братско, право српско задругарство.то задругарство мора да почива на честитости, поштењу и високом моралу. Зато, мора да буде јако контролисано. Задругарство, да би могло да живи, да ради, да се развија, мора да има своју задружну банку. Али, што је најважније, оно мора да се усаврши и да прими у себе и широке масе народне, а на бази добровољног пристанка, на бази иницијативе, на бази утакмице у раду, на бази честитости и поштења. Сматрам да ће оно бити право српско дома-ћинско задругарство и да ће та организација бити најјача привредна организација у Србији и у српском народу. А ево зашто. Кроз то задругарство, кроз ту организацију мора да струји здрав народни живот. Јесте ли видели онај прутић када узмете један можете лако да га сломите, а када их узмете више у сноп, онда их не можете сломити. Исто тако не може српски народ да се сломи, него сви Срби морају да су ту сложно. Зато кроз то задругарство треба да иде цео национални живот, цео социјални и економски живот. Кроз ту организацију има да се спроведе и усаврши диригована, или такозвана планска привреда, која је дала толико добре резултате и која мора, ма какво стање било, и после рата кроз дуги низ година да се примењује, па да се не деси оно што се десило после првог светског рата, да од сељака дигну сви руке и да падне пшеница на 60 динара сто килограма и да сељак иде сав у крпама и да падне у руке зеленаша. Не само то него кроз задругарство мора и врховна државна управа и влада да спроводе мере за одржавање и поретка и осигурање поретка и равнотежу тога државног поретка у Србији. Ето, браћо задругари, то је мој поздрав вама, то је моја инструкција за ваш даљи рад, за обезбеђење виталних интереса мајке Србије. Ја бих желео да ви одмах примите ваше свете дужности, тако кру -пне и тако судбоносне, да се конституишете и да отпочнете рад са срећом, и то вама на част, а народу и Отаџбини на корист,понос и дику. Живели, браћо задругари! ОБРАЋАЊЕ МИХАИЛА АВРАМОВИЋА, утемељитеља задругарства у Србији ( делови говора) Господине Претседниче, већ дуже времена ја читам Ваше говоре упућене српском наароду, у првом реду српском земљораднику у којима Ви излажете велику вредност нашег задругарства и велику наду у његову стваралачку снагу. У истини, све што је српски народ створио, све што је постигао, урадио је удруженим напорима. Удружени напори били су, не само традиција живота нашег народа, него и животна функција српског народа. Цео живот српског народа је на тој бази. И када на то мислим, господине Претседниче, ја се увек стављам пред једно чудно питање: како је могућно да се српски народ, који је такве дивне творевине створио удруженим напорима, одједном мануо тога. Сваки народ уређује своју државу и своју домовину на основама које су њему својствене. Тако је наш народ радио прво време, али доцније се мануо тих принципа да удруженим напорима ствара своју будућност. Моје је убеђење да индивидуа уопште сама за себе не може много, ја сам сматрао, наставља г. Аврамовић, да свако дете од малена треба да се васпитава у задругарском духу, да се задругарство подиже материјално, морално и духовно, да се ти напори негују, уче студирају. Руковођени тим мислима, пре педесет година ја сам дошао до убеђења да Срби као појединци више Михаилo Аврамовић Број 92 - септембар

20 не могу да живе о своме руху и круху. До тада је још ишло да свако буде сам себи довољан. Уосталом, за оне прилике, то је био нормалан живот. Наишло ново доба. Уместо натуралне привреде дошла привреда где је новац играо главну улогу. Народ је почео да производи за новац, а новац се добијао само на пијацу. Та прометна привреда је порушила све старе односе српскога народа. Господине Претседниче, ја сам син сеоских родитеља. Ја сам у моје село често одлазио и често слушао жалопојке наших сељака и нашега народа. И размишљао сам шта може да се учини да се те тешкоће савладају, да се олакша живот нашем народу. И дошао сам до убеђења да то може да се деси само удруженим снагама. И то уверење да се будући живот нашег народа мора заснивати на удруженим напорима било ми је још јасније и присније када сам дошао до убеђења да се ти удружени напори морају спроводити на бази старе српске задруге и сада у модерним временима, када су престале да важе оне старе одлике нашег народа. Почео сам са поштеним људима и 1908 године било је основано 1997 задруга. Оно што је радило у тим задругама, то је било здраво, орно и живахно. Затим су дошли конгреси задругарства у Србији. Ти конгреси су били на великој висини. Међутим, доцније, када је партизански дух овладао, задругарство се у томе изгубило и ми смо се почели питати да ли смо једна фамилија или нисмо. Управо, завладала је мржња. А српско задругарство је покрет љубави према човеку, према народу. Међутим, људи су наши почели више да се поводе за иностранством, да се удаљавају од српских традиција почели су да прихватају партизанство и партије. Поред тога у српском селу је завладао комерцијални дух, па се тај дух пренео и у српско задругарство. Та политика и та тактика довела је до нежељених и жалосних последица. Сељаштво се поводило за иностранством и сељаци су почели да облаче на себе разне раскошне јакне, модерне ципеле, модерне чакшире итд. Жене су почеле да носе свилене блузе и сукње. Никада народ не сме намерно да ствара нове економске проблеме, него мора да решава своје проблеме лепим скромним легалним мерама. Задругарство није догма. А народ није схватао да никада не може један народ напредовати ако се потрошња у толикој мери форсира. Нарочито код нашег народа, који је од увек био скроман и његова породица може да живи једним скромним породичним животом. Наша земља је скромна. Зато наше задругарство има своје специфичне задатке који се регулишу према животу, према основи српског живота. приредио: Жељко СИМОВИЋ Добровољци 20 Број 92 - септембар 2010 П ола века комунистичка пропаганда је говорила и писала о крагујевачкој трагедији, о стрељању невиних грађана и ђака, о злочину окупатора и саучесништву домаћих издајника - Српских добровољаца. Овој и оваквој пропаганди прикључили су се и многи четнички екстремисти, они из лагера политичког четништва, који су по својој моралној вредности и политичкој искључивости били и остали равни комунистима. Тражили су доказе којих није било, наводили изјаве припремљених и режираних сведока из редова својих присталица, ширили свим средствима лаж и клевету настојећи да сакрију истину о својој кривици и одговорности за овај злочин и да је некако подметну српским добровољцима. Сва ова пропагандна дрека показује само моралну беду, нечисту савест и страх од истине својих наредбодаваца и аутора, јер сви они говоре и пишу само један део истине, а истина је тек онда истина ако је цела и потпуна. Део истине о којој они говоре и пишу је онај да су Немциу Крагујевцу извршили сатански злочин и стрељали невиних грађана и ђака гимназије. Али је истина и да је озај злочин био одмазда, последица једног узрока. О том узроку, извршиоцима тога узрока, њиховој одговорности и саучесништву у злочину окупатора, нико не говори и не пише. То је онај други део истине, који треба додати првом делу, да би истина о крагујевачкој трагедији била цела истина. Узрок крагујевачке трагедије је напад удружених партизана (Недељковић) и четника (Палошевић) на немачку колону, између села Љуљака и Бара (на путу Горњи Милановац - Крагујевац) у коме је погинуло 10 и рањено 26 немачких војника. Када су се Немци повукли ка Крагујевцу понели су собм и своје рањене, али су мртви војници остали на попришту борбе. Нападачи су сишли из заседа, језиво унаказили лешеве и тиме изазвали још већи бес и тежњу за осветом код Немаца. За ово,,јуначко" дело и још веће,,чојство" партизана и четника, Немци су по своме,,кључу" стрељали невиних Срба у Крагујевцу. Окупатор је добро знао да је подручје окупираног дела Србије био ембрион устанка и борбе за слободу српског народа од године. који је својим примером пробудио све народе Балкана, да би у следећих стотину година заједно срушили турску империју у Европи. Знали су Немци и да је овај део наше земље био бна духовна, национална и војничка снага, која је у ратовима за ослобођење и уједињење Јужних Словена ( ) подстакла и допринела рушењу Аустроу-гарске империје и створила Југославију. Зато су на ово подручје и народ у њему гледали као на потенцијалну опасност за своје интересе и безбедност. У непријатељству према српском народу уопште, а посебно у овом његовом слободарском ембриону, истицали су се Аустријанци, који су сада као следбеници Хитлера водили немачку политику на Балкану, тражећи повод за освету. Тај повод дала им је КПЈ начином и жестином своје герилске активности, настојећи да изазов буде

21 КРАГУЈЕВАЧКА ТРАГЕДИЈА Споменик стрељаним грађанима у Крагујевцу што јачи, како би и репресалије непријатеља постале што масов-није и крвавије. Немачка врховна команда донела је средином септембра године једну сурову одлуку, да за сваког убијеног немачког војника стреља 100, а за сваког рањеног војника 50 невиних таоца. Овако висока квота одмазде предвиђена је, у читавој окупираној Европи, само за ово српско подручје. Ова одлука била је саопштена српском народу путем штампе, радија и плаката. Плакатирана упозорења била су истакнута на свим јавним местима по градовима и селњма, скоро на свакој раскрсници и бандери, како би опоменули герилце и становништво. На овај начин били су са овом одлуком и претњом окупатора упознати сви штабови партизана и четника. Поред тога, Немци су већ по Мачви, Јадру, Поцерини и Посавини, као и по околини Београда приме-њивали одмазде по овом,кључу". Према томе, нападачи на немачку колону између села Љуљака и Бара, 16. октобра године, знали су да ће изазвати репресалије окупатора и да ће за сваког убијеног Немца страдати стотину Срба, али су ипак напали, пуцали, убијали и масакрирали. Четири дана после овог догађаја, Немци су извршили рацију у Крагујевцу и затворили недужних грађана и ђака да би извршили одмазду. Шта су сада учинили ови,,јунаци" из,,народноослободилачких" и,,националних" одреда да спасу српских живота? Нису учинили ништа. Нико од њих није чак ни покушпао да помогне на смрт осуђеним Крагујевчанима. Да ли су при доношењу одлуке за напад на немачку колону између Љуљака и Бара размислили, оценили могућност и утврдили партизани и четници како ће да заштите или спасу невино становништво Крагујевца и околних села од крвавих немачких репресалија по већ обнародованом кључу" од 100 Срба за 1 Немца? Ако нису знали или нису хтели да знају Дедијер и Недељковић, морали су и требали да знају Палошевић, Смиљанић и Вучковић. Обе нападачке команде (партизанска и четничка), судећи по њиховом држању у времену Крагујевачке трагедије, нису ни о чему размишљали. За размишљање је била потребна памет и осећање одговорности, а они баш то нису имали. Нису они имали ни савести, ни храбрости, ни родољубља. Јер да су то имали, немоћни да ослободе или спасу смрти Крагујевчана, могли су да понуде Немцима своје животе у замену за животе невиних осуђеника на смрт. Могли су да покушају својом жртвом да спасу својих сународника и овим примером покажу да су заиста,,народна",,,ослободилачка или,,национална" стремљеља била разлог њихове борбе. Они то нису учинили. Али су зато и једни и други начинили још један грех, још један злочин. Настојали су да лажима и клеветом пребаце своју одговорност и саучесништво у овом сатанском злочину пребаце на Српске добровољце. И то на оне, који су једини покушали да помогну својој недужној српској браћи и чинили све што је било у њиховој моћи да спасу што се још спасити. Била је то једна емотивна, спонтана и пожртвована акција Српских добровољаца с племенитим циљем спасавања српских живота. Био је то претежак задатак који разум тешко схвата, који само велика љубав може да прими на себе и да га правда. Била је то дужност, обавеза и главни разлог постанка Српских добровољаца да спасавају свој народ од смрти и истребљења. И они су своју дужност и обавезу испунили. Колико су у томе успели у Крагујевцу, предмет је објективних истраживања и закључака. Ако су спасли само један српски живот, а било је више стотина таквих случајева, учинили су добро дело, а свако Богу угодно дело наградиће и Бог и човек, осуђују га сотона и душмани. Из излагање Николе ЖИВАНОВИЋА, потпоручника у III батаљоиу V пука СДК, на Добровољачком сабору, године у Радефорвалду, Немачка Број 92 - септембар

22 Мирослав Спалајковић III наставак МИСИЈА СРБИЈЕ ПОЛИТИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ СРПСКОМ НАРОДУ СВЕТОСАВЉЕ, КОСОВСКИ МИТ И ШУМАДИЈСКИ ЗАВЕТ У српском домаћинству и у српској урођеној својтљивости налази се зачетна клица српске народне задружности. Суштина националног схватања и светосавске социјалне мисли је истоветна. Филозофски протумачена, битност те мисли је у оном високом моралном схватању људске личности, у коме лежи и главна духовна подлога српске породичне задруге. Та је мисао везана за оно исконско српско гледање на свет по коме се право сваког појединог задругара и дужности свих према заједници узајамно допуњују и оплођавају. У задрузи лични рад и приватна својина ти материјални атрибути слободног човека налазе своје морално и правно оправдање у оној социјалној функцији коју врше на опште добро заједнице. Такво схватање друштвеног поретка није дакле за српски народ нимало ново. Оно такође није, као што неки мисле, средина између либералног индивидуализма и диктаторског колективизма између плутократског империјализма и диктатуре пролетаријата. Оно је средиште сваке истините доктрине, било научне било верске о човеку и његово] моралној аутономији, једном речи, о личности. Између хришћанског схватања живота и интернационалног комунизма постоји највећа психолошка и историска супротност. То су два потпуно разнородна и непомирљива стремљења. У интернационалноплутократском паганизму и интернационалнопролетерском атеизму извор је неправде, мржње и зла. Само разбеснели стихијни хаос и подивљало помамно подземље могу се радовати њиховој победи. Истина мора победити. Њу треба схватити као божански закон, као вечни темељ сваке народне заједнице. Из таквог схватања извире правда, љубав и добро. Хришћанско схватање и данас је најисправније гледање на свет. Оно пружа пуно јемство за развитак слободне личности у оквиру народне заједнице, тежећи да оствари помоћу те заједнице за све њене чланове једнакост у благостању. Сасвим супротно томе, интернационални комунизам је само модернизовано накарадно издање оног преисториског схватања човека из троглодитског доба. Он ломи кости и испија душу свакој нацији која му падне шака, претварајући слободне људе у бесправне и безобличне «роботе» и стварајући за све њих, у обручу најсвирепије секташке диктатуре, потпуну једнакост у беди. Човек сам по себи не значи много. Али просвећени човек, у извесним тренутцима свога живота, значи више него све, ако је свестан своје мисије коју у тим тренутцима треба да испуни. Он је, ради те наложене му мисије, у људској заједници морално потпуно слободан али и строго одговоран. Само прави хришћанин, онај који је проникнут истинитом вером, осећа сву тежину тога парадокса и сву озбиљност своје одговорности пред Богом. И ми данас озбиљније него икад осећамо сву тачност таквог схватања о човеку. Просвећени европски народи немају више права да узимају олако ширење атеизма у Европи, гледајући на њ кроз наочаре умних и моралних дефетиста или политичких опортуниста. Безбожништво није ни десничарско ни левичарско; оно је сатанско. У садашњем међународном сукобу сви народи страдају и испаштају. Али изгледа да се зао удес окомио на српски народ немилосрдније него и на један други. Србин се ипак мора, и као хришћанин и као националист, до краја борити, бранећи се у тој свирепој борби од свих оних којима су српски национализам и светосавско православље трн у оку. Примери из наше прошлости треба да нам служе за поуку. Свети Сава је гледао на народне и државне задатке другим очима него многи садашњи апостоли лажне науке и вере, који са софистима свих времена мисле и проповедају да је зло борити се против зла. Ми смо данас сведоци свих ужаса који су снашли народе и државе од како су, у деветнаестом и двадесетом веку, службена просвета и званична црква православна, католичка и протестантска заузеле пасиван став према моралном и социјалном проблему човечанства. Бољшевизам је бич Божји за ту пасивност. Дужност је била и грађанске и црквене интелигенције да у име највишег моралног закона дигну свој глас против идолопоклоничког капитализма и против безбожничког марксизма, јер политичка економија није божанска него људска творевина чије законе људи могу мењати према своме разуму и својој савести, док је морални закон трансцендентног порекла и непроменљив. Човечанству није крајња сврха производити што веће количине материјалних добара, него дати човечански смисао тој људској производњи. А то само дух може да постигне. Ми Срби, морамо бранити свој национализам, и своју културу прво зато што смо хришћани. Хришћанину је дужност да у границама највишег моралног закона делује у овом земаљском животу и брани тај живот од сваког зла, другим речима, да се бори за отаџбину у којој је рођен и за њено добро. Он нема права ни сам да избегава ту дужност ни да од ње друге одвраћа. Као и увек тако и сад, српска борба мора се развијати у оквиру стварних чињеница које су запечаћене властитим законима српског живота и специјалним приликама српског животног простора. Зато je и прва дужност сваког просвећеног Србина да из тих општих стварних чињеница извуче правилне закључке у моралном и националном смислу, то јест да сагледа и у своју политичку свест унесе оне трајне објективне разлоге којима се мисија српског народа на Балкану потврђује као европска нужност. Али пре свега треба истаћи да је сад на првом месту историски позив и света дужност свих Срба IV. 22 Број 92 - септембар 2010

23 да што пре поврате лик својој отаџбини, мајци Србији, да поново ослободе све српске крајеве, и да у историским и етнографским границама српског простора обнове своју националну државу у којој ћe сви Срби бити слободни и уједињени. С тога ниједан свестан Србин не може признати ни онакву ликвидацију Југославије каква је, противно свакој правди и сваком моралу, извршена 1941 године, нити овакву рестаурацију Југославије какву сад амерава да оствари интернационални комунизам на Балкану, јер су обе подједнако наперене против Српства: у једном и у другом случају не само тело него и душа српског народа остала би раскомадана. Садашња борба српског народа потиче из љубави према мајци Србији. Али је она такође и израз српске привржености српској православној вери. То је оно најглавније што нам је остало од светога Саве. Ми нисмо добри хришћани зато што смо добри Срби, него смо добри Срби зато што смо добри хришћани. У тој битној разлици не сме бити двосмислености. Кад се Србин позива на «веру прадедовску», он то чини зато што сматра хришћанско учење као једино истинито, па тек после он помишља на сву личну и националну корист од таквог моралног учења. Србин схвата своје светосавско православље у најчистијем јеванђељском смислу. Шта је значио и шта значи српски народ? Другим речима, шта је Србија, какав је њен историски смисао, и има ли она уопште неку своју судбинску мисију, коликотолико различну од судбине њених суседа? Прошлост, а садашњост можда и више него сва прошлост, дају нам одговор на то питање, одговор пун поуке не само са европског гледишта него и са гледишта самог српског народа таквог каквог су га природа и десет векова његове историје створили. Као и сваки појединац, тако и сваки народ има свој позив, своју мисију, у овом земном простору који очевидно не постоји као нека усамљена оаза одвојена од осталих збивања у васиони. Оно што вреди за појединца вреди и за народ. И ако свака јединка привидно постоји сама за себе, ипак је стварно везана за друге. По мишљењу неких филозофа, ниједан народ није створен само себе ради, него и ради својих суседа, и један облик његове космичке мисије јавља се у виду те последње функције. О Швајцарској, на пример, Кајзерлинг каже да је она према својим суседима,,у функцији гостионичара који ставља на њихово расположење своје велике и раскошне хотеле. Идеал српског народа је скројен по српској мери. И српски народ има да испуни на општем земаљском плану неку улогу коју он није сам себи наметнуо. Србија је увек с хероизмом вршила своју спољну функцију у корист и своју и својих суседа, некад као брана хришћанства, а у првом реду Византије, против исламизма, а сад као балкански живи бедем против комунизма, као што ће и даље остати «у функцији* против сваког новог зла које се у будуће буде појавило. Али је тежак грех кад сами суседи, мали и велики, заслепљени себичношћу или мржњом, онемогуће једном малом народу да испуни своју предодређену улогу, коју му је, на плану заједничке судбине, Провиђење наменило. Тако се само може, са космичког гледишта, протумачити смисао српске трагедије. Србија је свесна своје више мисије и врши је у потпуној слободи свога националног одређивања и свога идеалног схватања стварности, као што је свесна и те судбинске чињенице да је само њој на Балкану таква мисија додељена. Код народа као што је српски никаква материјална катастрофа не може да ослаби свест о ономе што чини његов историјски «raison d'etre», као ни о ономе што уздиже његов национални престиж који се и из катастрофе рађа. Тако је било после Косова, тако је и сад. V. Треба да погледамо право у очи нашој великој прошлости, треба да осетимо и прозремо сву њену трагичност и величину, да бисмо могли и ми успети се до исте висине и остати верни заветима својих предака. Велика мисија једног малог народа тако би се могао резимирати садржај српске повеснице од светога Саве до наших дана. Тај за нас свети садржај, српском крвљу исписан и српским патњама освештан, постао је временом српски народни мит који је бесмртно дело српског јунаштва, српске мудрости и српског песништва. Добра или зла коб народног живота га је исковала а с Др. Мирослав Спалајковић колена на колено жива народна реч преносила, та народна реч у којој су уметнички извајана сва народна усмена предања, као да се цео народ претворио у генијално надахнуте песнике и беседнике. Наш народни мит је само наш. Ни у чему он не личи на прастари многобожачки,,митос. Српски народни геније није се напајао божанским мумијама из древне митологије нити се одушевљавао увелим и потамнелим грчким алегоријама, него је стварао свој живи мит. Њиме је Србин везивао за Божанство све што живи као и савршенство за сам живот. У борби и страдањима он је долазио до сазнања да све што је велико и божанско никад не пропада. За душу су болови јача храна од радости. Историја душе српског народа се не пише. Она се опева и претвара у мит. Она се памти и чува у живим успоменама гуслара а не у мртвим записима летописаца. Светосавски и Косовски мит сачували су и потомству предали безимени песници из Старога Раса, Зете, Јужне Србије, Босне и Херцеговине, а епопеју о васкрсу Србије у деветнаестом веку која се с правом може назвати Шумадијски мит спевао је и својим гуслама прославио неумрли србијански бард, слепи Филип Вишњић. Бесмртни геније Вука Караџића оценио је високу културну и националну драгоценост тога српског духовног бла- Број 92 - септембар

24 га, прикупио га је и сачувао као вечну ризницу српске душе. Светосавски мит, којим су положене културне основе српског национализма, задахнуо је српско народно биће оним духовним вредностима које су Србе уздигле на степен свесне колективне личности. Косовски мит, у коме народни епос о слободном опредељивању српске колективне воље добија етички значај васионске драме, санкционисао је херојску одлуку свеколиког српског народа да, у избору између вечног идеала и пролазне стварности, ма и по цену најтежих земаљских одрицања брани и спасава оне највише вредности које су небеског порекла. Шумадијски завет који се, као судбински наставак светосавског и косовског мита, протеже све до наших дана све више постаје психолошка синтеза револуционарних и ослободилачких стремљења једног народа за кога је национална и духовна слобода најбитнија одлика људске личности и највиши израз човечанског достојанства. Сва та три мита чине нераздвојну целину као саставни и само хронолошки одвојени делови српског националног мита. У свакоме од њих живи и трепери непроменљиви народни дух, а у свима редом струји неизбежна судбинска мисија Србије. У Кицбихелу, март 1945 године. БЕЛЕШКА О АУТОРУ МИРОСЛАВ СПАЛАЈКОВИЋ је рођен у Крагујевцу а умро у Паризу Гимназију је завршио у Крагујевцу, права у Паризу, где је и докторирао дисертацијом Босна и Херцеговина за коју је добио награду Правног факултета Сорбоне. Дипломатску каријеру започео је као секретар посланства у Петрограду Конзул у Приштини (тадашња Турска) од до Начелник у Министарству иностраних дела током Посланик Србије у Софији од априла до Заступао министра иностраних дела (Пашића) у јесен Посланик у Петрограду 1913 до Именован за посланика у Риму 1917, али је до остао у Русији. Заступник министра иностраних дела од 19. фебруара до 18. августа Посланик и опуномоћени министар Краљевине СХС у Риму 1920 до Посланик у Паризу 1924 до Као близак пријатељ краља Александра Карађорђевића дипломатски је аранжирао његову посету Француској која је завршена пре но што је и почела - атентатом у Марсеју 9. октобра За време окупације био је уводничар и коментатор Новог Времена", Обнове" и Српског народа". У њима је објашњавао национални програм ђенерала Милана Ђ. Недића. Био је оштар критичар светосавског конгреса у селу Ба. Од септембра у емиграцији. Пратила га је фама да је као краљевски амбасадор у Русији казао Лењину: Ви сте убица и изрод словенске pace. Ja Вам пљујем у лице Партизанске власти прогласиле су га ратним злочинцем. Делови су узети из књиге Ко је ко у Недићевој Србији Фељтон Н ационални фронт је, почео да придобија све већу подршку, нарочито међу мла-дима - и то не само међу скинхедима! Да би то искористио, Фронт је основао организацију свог подмлатка, Young NF. Убрзо је уследио одговор радикалне левице. Под окриљем Социјалистичке радничке партије формирана је Антинацистичка лига (ANaL), која ће широм Енглеске организовати концерте под називом,,рок против расизма (иако Национални фронт није пропагирао расизам, већ се залагао за смањење прилива имиграната и тражио већа права за домаће раднике). Као што смо рекли, већина Oi бендова одбиће да учествује на овим концертима али не и покретачи Oi сцене - Sham 69, који ће ову грешку платити неславним завршетком своје каријере. Sham, који су у то време постизали комерцијални успех и почели да наступају у најгледанијим музичким ТВ емисијама, нису озбиљно схватили чињеницу да су скинхеди у највећем броју национално опредељени и да су на страни Националног фронта. Џими Парси ће чак изјавити да сваки концерт Sham 69 сматра,,кон-цертом против расизма. Ово самосврставање бенда уз радикалну левицу изазваће велики револт његове скинхед публике. Концерти Sham 69 биће отада насилно прекидани, укључујући чак и опроштајни концерт (1978), када се бенд у паници повукао са бине пошто се на њу попела велика група скинхеда. РОК ПРОТИВ КОМУНИЗМА Национални фронт је убрзо дошао на идеју да одговори сопственим музичким пројектом, па је тако настао Rock Against Communism (,,Рок против комунизма, скраћено RAC). Први концерт под овим слоганом одржан је у Лидсу године, али као и други годину дана касније, није постигао нарочити успех. Међутим, ствари ће кренути набоље за RAC пројекат. У Лондон ће се преселити Иан Стјуарт Доналдсон, певач панк групе Skrewdriver која је издала албум All Skrewed Up. О плочи су углавном писане позитивне рецензије и Skrewdriver је наступао чак и као предгрурпа Стинговом бенду The Police. Међутим, Стјуартов бенд је недуго затим прихватио скинхед имиџ и због тога стекао ети-кету,,симпатизера Националног фронта. Притисак музичких медија порастао је до те мере да су концертни клубови и радио станице бојкотовали Skrewdriver, па се бенд на крају распао. Иан Стјуарт, као стари фан група The Who, Rolling Stones, Lynyrd Skynyrd и Led Zeppelin, покушао је да оживи Skrewdriver, приближивши музички стил бенда класичном року. Skrewdriver је те године објавио мини албум Built Up, Knocked Down, је наступио у Блекбурну као предгрупа на концерту Motorhead, али се 24 Број 92 - септембар 2010

25 II наставак SKINHEADS ОБЈЕКТИВАН ПОГЛЕД НА ЈЕДНУ ПОДКУЛТУРУ већ крајем године поново распао. За то време, бенд Стјуартовог старог друга Грејема,,Сагзија Мекферсона - Madness, постизао је у Лондону велики комерцијални успех. Интересантно да се, на Сагзијев позив, Иан Стјуарт појавио у филму Take It or Leave It, посвећеном почецима групе Madness. Био је то пример два пријатеља и два талентована музичара који су пошли различитим путевима: Сагзи се у јавности одрекао својих политичких ставова и изградио успешну музичку каријеру, док је Стјуарт као националиста остао доследан али као музичар спутан од стране медија. Међутим, преко Сагзија, он ће упознати Џоа Пирса, вођу подмлатка Националног фронта, који ће му предложити да поново окупи Skrewdriver. Иан Стјуарт се у Лондону активирао као члан Националног фронта, али ће одлуку о поновном покретању бенда донети тек након што му је подршку за то пружио Марк Френч, власник музичке продавнице The Last Resort, која је низ година скинхедима била омиљено место окупљања. Нова постава бенда снимила је године сингл Back With A Bang, који је објављен као издање Last Resort Sounds. Временом Skrewdriver је стицао све већу подршку скинхеда, али је уједно све јасније заузимао своју идеолошку позицију. Једне вечери, на концерту у лондонском клубу 100, Иан Стјуарт је испружио десну руку у препознатљив,,римски поздрав и најавио песму Tomorrow Belongs To Me. Тиме ће на симболичан начин отпочети нова фаза у развоју скинхед подкултуре, у чему ће Иан Стјуарт одиграти најзначајнију улогу. Број 92 - септембар

26 Лични став 28 Број 92 - септембар 2010 II наставак ХОМОГЕНОСТ СРПСКОГ ДУХА ОГЛЕД О НАЦИОНАЛНОЈ ФИЛОЗОФИЈИ Ј едини успех српског народа у процесу распадања Југославије се зове Република Српска. Иако настао на смањеним просторима српске геополитичке и историјске територије са леве обале реке Дрине он је показао самосвесну моћ Срба да духовно уобличе вишевековне тековине и идеју о вечном уједињавању. Република Српска је модерни и егзистенцијални израз средњовековне бановине и племства са светосавским одличјима, она је живо духовно искриште православне вере чији стубови Добруна, Тврдоша, Рмња, Острога, Озрена и других светих места представљају човека из Републике Српске. Она је На Дрини ћуприја епохално градитељско дело непризнавања османске окупације. Република Српска је интелектуални водећи покрет у простору аустроугарске окупације и искрени носилац идеје уједињавања свих југословенских народа године желећи и тадашњној етничкој браћи само друге вере исто што и себи. Њено тадашње име је било Дринска, Зетска и Врбаска бановина. Република Српска је четничка одбрамбена војска настала у паклу и зверству католичких и муслиманских суседа током Другог светског рата. Она је херојско лице бројних четничких војвода и команданата и преживелог народа. Република Српска је као и цели српски народ талац и жртва авнојевског сатирања и лажног босанског братства и јединства. Она је неми сведок непописаних јасеновачких, пребиловачких и других јама. Она је притиснута комунистичком ногом и терана да иде преко Дрине. Она је била посрнута духом јер су у њено име одлучивали Богић Богићевић и слични гори и од самог непријатеља. Република Српска је израз настао да покаже вредности нашег народа распоређеног поред река Саве, Врбаса, Дрине, Требишњице, Босне, Уне. Она је духовно наслеђе Шантића, Дучића, Ћоровића, Слијепчевића, Кочића, Пелагића, Дангића, Дедијера, Принципа, Васе Глушца, Милана Будимира, Веселина Чајкановића, Јована Цвијића и бројних других. Иако су из њеног етничког и духовног наслеђа отети центри Мостара и Сарајева она је створила нове попут Требиња, Источног Сарајева, Бања Луке, Бијељине, Добоја, Вишеграда, Приједора што представља свесну политичку моћ народа. Република Српска зна да призна и другима да буду оно што желе да буду, да одлучују сами о себи а да не могу одлучивати и о нама. Данашњи Бошњаци могу да буду шта год хоће и да одлучују о својој националној одредници и о имену језика који говоре. Србин Републике Српске из културе неће им то оспорити јер види све те муке од мухамеданаца до муслимана, од Срба исламске вере до Муслимана са великим словом М, од неопредељених до Бошњака. Али тај умни Србин поучен лошим искуством титоизма зна да јасно каже о нама више никада нећете моћи да одлучујете. Република Српска неће откривати идентитет и порекло католика Херцеговине и Средње Босне и њихово преверавање од источног у западни обред. Часни Србин се стиди јер зна да су многи ради голог опстанка променили веру и да им је аустријска окупација дала национални идентитет хрватства којим су за време НДХ и усташке окупације починили стравичне злочине над својом браћом, рођацима, кумовима православне вере. Тако је било и иако све то знамо нећемо им оспоравати да иду својим путем. Једино нећемо преправљати Иву Андрића католика из травничке околине рођеног као Србин крајем 19 века у време док још сви Срби католици нису преобраћени да буду исти као они чији је језик чакавски и чији су обичаји сасвим другачији од њихових. Република Српска и Срби наших дана, освешћени, храбри, преживели морају да духовно јачају, свесно и мирно промишљају и знају да су дејтонске границе из нашег времена војна граница целокупног српског идентитета и да су непомерљиве. Идентитет Републике Српске је мисао њеног целокупног становништва а жеља коју сви желе ће бити остварена историјски, политички, етнографски, економски веома брзо. Циклуси догађаја се често понављају да исправе неке недовршене појаве. ПАРТИЗАНШТИНА И НАЦИОНАЛНО Сведоци смо сулудог оживљавања титоизма и жали за владавином овог доброг католика и Хрвата из Кумровеца. Да ли смо ми Срби стварно толико разорени да не можемо схватити какво нам је зло нанео овај лакирани, нашминкани, нафарбани монструм и убица? Партизански покрет је у својој основи бољшевички и коминтерновски производ који је на самом врху непријатеља имао српски народ као колективитет и тако се је понашао и понаша и дан данас у својој натоизованој психологији данашњих властодржаца у Србији. Краљевина Југославија као блиски пријатељ монархистичке Русије је била савезник руских белогардејаца и избеглица из тог чудовишног експеримента совјетске и бољшевичке злочи-

27 начке психологије. Тај рат против Срба никада није обустављен ни до дана данашњег јер то мондијално чудовиште владара из сенке које господари и Москвом, и Вашингтоном и Лондоном и које има сопствену армију под именом НАТО војска већ деведесет година покушава да уништи српску државу и нацију. Неоспорно је да је православна и национална Русија наш једини савезник али нисмо видели и да ли је то политичка Русија коју сад представљају Путин и Медведев. Волео би да се то пријатељство види и на делу. Ми треба да очекујемо подршку и заштиту од већинске Русије али је проблем што у Русији власт од године држи одређена мањина. Реално када видим лице Романа Абрамовича пребогатог тајкуна од четрдесет година видим и право лице владајуће Русије и друге бољшевичке револуције коју су извели унуци првих револуционара у време владавине косооког Јељцина под геслом пљачка, пљачка, пљачка... јер се је дедовина истрошила. Овај мали увод о претечама и идејним очевима наших партизана је слика како су се понашали и наши мањински револуционари углавном састављени од несрпских народа. Онако како је Русија окупирана тако је и прошла Југославија и Србија године а потом и Реално и сада већинском националном Србијом владају србомрсци и припадници других нација. Партизански или комунистички покрет блиски савезник хрватског усташког режима а потом и помагач у уклањању трагова њихових злочина и минимизирању српских жртава по принципу одговорности појединаца стављајући у исти кош ратне злочинце Павелића и Лубурића са Драгољубом Михаиловићем и Миланом Недићем, да би се умањила хрватска одговорност за Јасеновац и омогућило стварање Велике Хрватске. Партизански бољшевишки покрет је имао на просторима Југославије само једног непријатеља наш народ и нашу државу. Током отимања Космета и он је изродио своје чудовиште под именом ОВК као шиптарску партизанску војску која је користила све принципе партизана из који су једноставни и који гласе: убити, запалити, отети. Свако ко не може да види истоветност брозовског партизанског злодела са шиптарским не може ни схватити како је настао шиптарски сецесионизам. Али после толико година у окупираном Београду се и даље одвијају ритуали ходочашћа у кућу цвећа у којој лежи највећи убица српског народа у двадесетом веку показујући Србима да су и даље робови и слуге. Да би се националним Србима манипулисало осмишљен је нови циркус трагање за гробом Драгољуба Михаиловића. Тај гроб се никада неће наћи јер и не постоји. Зар мислите да тај злочиначки ум године у крви до гуше сахрањује српског вођу? Познајући ту психологију примитивне звери могу само да констатујем да од Драже, генерала Недића, пуковника Мушицког и других није остала нигде ни једна кошчица. Волео би да није тако. Српски народ ако хоће да се ослободи те куге мора да изврши ампутацију комунистичке владавине од г. до г. и да крене даље. Једноставно комплетна историја и политика те владавине мора бити одсечена и одстрањена из нашег бића и система државе да би се могло ићи даље. Наивни Слободан Милошевић је мислио да је он нови Тито незнајући да му је за то потребно постављење интернационале са три главе (Лондон-Москва-Вашинтон) па је у тој имитацији измислио свој Кумровец у граду Пожаревцу. Партизанштина, титоизам, грађанизам, другосрбијанство, србофобија и сва та лица наказе имају једно полазиште и један циљ: разорити Српство. Само кад то схватимо можемо наћи начин да им се одупремо целовитим српским бићем. ПОРОБЉЕНИ УМ И КАКО ГА ПОБЕДИТИ Живимо у времену нерешеног српског питања. Огромна машинерија натоизованих личности се бави одбраном интегритета Независне Огромне Хрватске, Авнојевске БИХ и раздробљавањем Србије. Већина то ради из страсти и мржње према Србима као народу. Посматрајући та домаћа србофобска имена схватићемо да се иза њихове грађанштине крије мржња јер су то особе друге нације, друге вере, другог порекла, из мешаних бракова, ниског порекла веома цењеног у структурама Брозове диктатуре. Иако је то видљиво ми смо таоци социолошког феномена развлашћене већине. Српски дух се мора ослободити ропства да би се победило. Да ли смо стварно тако поробљени да наш човек свесно на изборима гласа за неког ко је издајник, ко проповеда англоамеричке политичке шарене лаже. То је било незамисливо у првој половини прошлог века јер су тада сви били за српску идеју без обзира да ли су политички монархисти, радикали, демократе, националисти, четници, републиканци. То је било незамисливо и почетком деведестих. То би било као кад би Срби преко Дрине године гласали за Богића Богићевића да их води, а данас Богићи Богићевићи или покојни Ивани Ђурићи добијају изборе. Борба за слободу Срба треба почети са скидањем окова менталне и медијске окупације и тек тада се може борити за свесрпски циљ свим средствима а на првом месту политичким, правним, економским, културним, духовним и бројним другим јавним и тајним средствима. Али све док се не постави јавни циљ и историјско право на државотворност српске нације на свим њеним етничким територијама неће бити помака. То су одавно знали и примењивали сви велики и државотворни Срби већ двесто модерних европских година. Број 92 - септембар

28 СРПСКА ХРАБРОСТ Довољно дуго гледамо како се иживљавају над нама, како нам забрањују све што је национално, како растакају веру у послушништво екуменским владикама, њиховим учењима и мењањима наше народне православне вере. Хапсе нас, суде, изручују, отимају територију, разарају дух, цепају на регионе, прекодрински простор утискују у босанштину. Излуђују нас њиховим медијским испирањима мозга, телевизијским психотортурама, деле нам по улицама некакве бесплатне новине на неколико страна у којима можете да читате о америчком и сорошевском господарству над нама. Прогањају људе због вербалног деликта, прете новинарима који су били уз свој народ и војску. Подижу мањине да руше државу. Хапсе и суде ратнике. Па докле више? Подигни се Србине и реци доста више. Брани своју државу, културу, нацију, језик и писмо, територију, веру, традицију, образовање. Брани своју част, због образа мртвих и јуначких предака, због великих интелектуалаца, због војника, духовника, због Лазара и Обилића. Врати храброст Србине и реци да даље не може. Хоћемо своју државу са свим својим територијама, хоћемо да живимо у националној српској држави, хоћемо да ујединимо Србију и Српску, да вратимо Србе из Црне Горе, да вратимо отете територије Крајине из канџи Велике Хрватске. Слободно подигнимо своје биће и своју духовну снагу ка том циљу. Разуверимо наше слабе да се не плаше. Покренимо интелектуалце да буду српски предводници. Па где сте Срби питам се данима. Где је она храброст из деведесетих година, она снага и жеља. Излазиле су стотине књига, часописа, одржане су хиљаде трибина. Сви смо знали за шта се боримо. Ако сте заборавили борили смо за јединствену српску државу на српском етничком простору. Сетите се да смо то и имали од па до Те наше земље су се звале Република Србија, Република Српска, Република Српска Крајина и Црна Гора. Па зар то није била наша стварност? Била је и мора опет бити. Авнојевске границе никада неће бити прихваћене. Владимир МАКСИМОВИЋ О аутору: писац, публициста, дипломирани филозоф. Бавећи се дуги низ година српском идејом објавио је и приредио велики број књига које преиспитују идентитет, етнополитику, националну филозофију и духовност. Вјечнаја памјат МИХАЈЛО - МИКА КРУНИЋ Ових дана је и до нас стигла тужна вест. После вишегодишњег слабог здравља, 10. августа у болници у Бирмингему, умро је Михајло Мика Крунић. Рођен је у Ваљеву 24. новембра где се школова и где је завршио матуру г. После распада Југославије и покушаја комуниста да освоје Србију, Михајло као члан Белих Орлова (омладинске организације Покрета Збор) из школских клупа ступа у Српске Добровољце и то у Први Јуришни одред Ратка Обрадовића. У добровољцима је провео цео рат и прошао кроз све борбе. Крај рата против комуниста Мхајло завршава као водник у 2. батаљони 1. пука у Словенији. После предаје оружја у Палманови, пролази са друговима кроз заробљенички логор у Еболију, у Напуљу, Италија. Затим, по добијању статуса расељено лице, одлази на рад у Немчку из које г. прелази у Енглеску, тачније у Шкотску где је остао до одласка у пензију, када се пресељава у Бирмингем. Михајло је до краја живота остао веран својим младалачким идеалима и одан својим друговима. Учествовао је на свим добровољачким скуповима и свим прославама. Михајло је увек зступао став да зборашке идеје треба да се шире у Србији где су и настале. Зато је увек редовно помагао излажење нашег листа,,нова Искра која излази у Београду. И овом приликом захваљујемо му се за све прилоге које је дао и тиме омогућио излажење нашег листа. Иза себе оставља супругу Мери, ћерку Каролајн, зета Алфреда и унука Жозефа којима овим путем изјављујемо саучешће. Молимо се драгом Господу да му подари достојно место у Рајском насељу свом. Редакција 30 Број 92 - септембар 2010

29 ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ - САБРАНА ДЕЛА ЈЕДИНИ СРПСКИ ПОЛИТИЧАР СА КРСТОМ После дванаест година рада и прегледаних скоро свих важнијих библиотека и архива, у Србији и бившим југословенским републикама, изашла су из штампе САБРАНА ДЕЛА Димитрија В Љотића у девет томова и тврдом повезу са златотиском. На страна формата (Б5) објављено су 702 библиографске јединице ( текст, говор, предавање, писмо, брошура...) што обухвата 98-99% свега што је Димитрије В. Љотић јавно писао или говорио. У раду на сабраним делима коришћени су научни методи по саветима стручних консултаната. Димитрија В. Љотића су многи пријатељи, поштоваоци и следбеници називали Учитељем. С правом, јер је он заиста то и био. И то учитељ политике. Без њега није могуће разумети шта је комунизам, фашизам, националсоцијализам или либерална демократија. Нико као он није објаснио повезаност политике и морала. Улогу партија, странака и покрета, или улогу скупштине, или разлику између народа и нације и суштину национализма, или настанак и улогу државе, или монархију као принцип власти или... Без Љотића није могуће разумети ни нашу данашњу политику, али ни токове светске политике, јер многе данашње појаве имају своје корене у далекој прошлости. Нико као Љотић није дао тако дубинске анализе деловања масонерије и јеврејског лобија не само код нас него и у свету. Управо из тих разлога више од 80% текстова објављених у сабраним делима били су деценијама склоњени у бункере и недоступни јавности. То значи да се први пут, после Другог светског рата, пред јавношћу појављује све што је писано иза Димитрија В Љотића остало. Зато на нашој политичкој сцени, нема озбиљнијег политичара, ма којој опцији припадао, а да у последњих двадесетак година није показао интересовање за политичку мисао Димитрија В. Љотића. Последњих година интересовање за Љотића расте у свету, посебно у Русији, где се све више појављују преводи његових текстова. Текстови у Сабраним делима сложени су хронолошки по редоследу настанка. Објављени су према првом објављивању без икаквих измена или скраћивања. На крају сваког текста наведен је извор одакле је пренешен са тачним називом часописа као и његов број и датум. Сваки текст Цена комплета сабраних дела је 80 у динарима. Може и у више рата. Позовите да се договоримо. Тел: (011) и има и своју биобиблиографију, односно где је и када поновљен. На крају сваке књиге налази се блок слика које се односе на период који она обухвата као и регистар личних имена, регистар географских појмова и садржај у коме су поред назива наведене и комплетне сигнатуре. ПРИЛОЗИ НОВОЈ ИСКРИ Живојин Петровић, Хај Викомб - Енглеска 100 Другови из САД 200 $ Књиге повољно 063/ позовите да се договоримо Монах Калист 350 дин. Миливоје Јовановић Православно догматичко богословље 400 дин. Архепископ Макарије Истина о Милану Недићу 300 дин. Бошко Н. Костић Равна гора Резолуција конгреса 150 дин. Равна гора Заблуде и самоуништење 200 дин. о. Др Димитрије Најдановић Пламен четништва 350 дин. Станислав Краков Наше последње побде 300 дин. Станислав Краков Кочевје Титов најкрвавији злочин 250 дин. Боривоје М. Карапанџић Издајнички имендан 27. март дин. Др Мирко Косић Тријумф православља 200 дин. Варнава Патријарх Српски Српско православље и нација 200 дин. Свети Платон Бањалучки Грађанинов врт 250 дин. Момор Николић Мисија Србије 100 дин. Др Мирослав Спалајковић О непогрешивости папе римског 100 дин. Надбискуп Ј Ј Штросмајер Светосавље и православље 100 дин. о. Др Димитрије Најдановић Народни називи родбине и сродбине 150 дин. Јован Ф Иванишевић За историју наших дана 450 дин. Бошко Н костић Збор и КПЈ 450 дин. Милутин Пропадовић Милан Недић I и II 850 дин. Станислав Краков Одабрана дела I и II 300 дин. Димитрије В Љотић Број 92 - септембар

30 Духивна поука БЕСЕДА ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ, СВЕТОГ МУЧЕНИКА ПРАВОСЛАВЉА, ПРОТИВ КОНКОРДАТА И з сасвим непознатих разлога и ником недокучивих узрока, они су,,... направили уговор са црним поглаваром црне интернационале (патријарх мисли на папу). Тим уговором они хоће да доведу до тријумфа тога поглавара на Балкану, за којим они теже хиљадама година. Против тога црног поглавара и његове језуитске војске борили су се најпре византијски патријарси и цареви. Када је њихово оружије малаксало, борбу су прихватили наши главни Немањићи на челу са св. Савом. Када је српско царство пало на Косову, и сами Турци су се борили против латинске најезде на Балкан. Знали су Турци лажни карактер те интернационале, па јој нису дали на Балкан. Знали су Турци разорно дејство њено унутра у држави, знали су да та интернационала не преза ни од каквих средстава, ни "Ако неко каже, јуче је била опасност по нашу Цркву, а данас је та опасност прошла, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај непоменик", коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио ваплоћење у форми закона" (мисли на Конкордат из године), ипак иде пo овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује..." Свети Николај Српски од каквих сплетака и интрига, па нису улазили ни у какав компромис са њом. Православну веру Османлије су понекад и гониле, али су је сматрале за веру и поштовале као веру. Међутим, на ону црну интернационалу гледали су не као на веру, него као на политику. И ето, браћо моја, тој нескрупулозној политичкој организацији данас наши властодршци широм отварају капије и пуштају је да стане чврстом ногом на Балкан. И то ко и кад? Не какви туђинци, но крштени синови Светосавске Цркве... Нека је част Турцима и нека је срам таквим православцима и таквим Србима......Пребацују нам што уводимо политику у Цркву! Не уносимо ми политiку у Цркву, него уносе отров у цео организам народни они који су изгубили и памет и родољубље и поштење... Ко ће казати народу истину ако не народна света Црква? Одакле ће се чути глас Божији и глас пригушене народне свести, ако не из Светосавске Цркве? Ја се небојим овога што сада говорим. Ја се бојим да нисам одоцнио да ово јавим народу. Можда сам ово требао раније рећи. Бојим се одговараћу зато пред судом Божијим... Беседа је изговорена године уочи православне Нове године П Р Е Т П Л А Т A За земљу са урачунатом поштарином: 300 динара годишње. Молимо да о извршеној уплати известите редакцију писмено или телефоноим, јер банке често достављају неподпуне податке о уплатиоцима. Уплате вршити на жиро рачун број За европске земље и Русију са урачунатом поштарином: 12 годишње, или одговарајући износ у другој валути. За Америку, Канаду и Аустралију са урачунатом авио - поштарином: 16 USA $ годишње или одговарајући износ у другој валути.

Критеријуми за друштвене науке

Критеријуми за друштвене науке На састанку председника комисија друштвених и хуманистичких наука са представницима Министарства који је одржан 6. јуна, усклађени су критеријуми за истраживаче. Критеријуми за друштвене науке Услови за

More information

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА Република Србија Агенција за привредне регистре ПУНО ПОСЛОВНО ИМЕ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА Правна форма: доо од ад кд задруга Седиште Друго: Део пословног

More information

Креирање апликација-калкулатор

Креирање апликација-калкулатор 1 Креирање апликација-калкулатор Сабирање стрингова 1. Поставити на форму три поља за едитовање и једно дугме са натписом Сабери. 2. Кликом на дугме, треба да се у последњем пољу појави резултат сабирања

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi " Rumenacki put 20 21000 Novi, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax: + 381(0)21

More information

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

Конкурсна документација Т - 44 / 2013 Конкурсна документација Т - 44 / 2013 в) Банкарска гаранција за добро извршење посла Понуђач чију понуду Наручилац изабере као најповољнију дужан је да у року од 5 (пет) дана од дана закључења уговора

More information

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА Бранкова 25 11000 Београд, Република Србија Инфо центар +381 11 202 33 50 Е - пошта: sport@apr.gov.rs www.apr.gov.rs РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА ПРИЈАВА ЗА УПИС УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА

More information

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 3 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА РЕЗУЛТАТ УТАКМИЦЕ 1/16 КУП-а РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРЕ У СЕЗОНИ 2017./2018.ГОДИНЕ. Утакмица 1/16, 08.11.2017. године: ВК НАИС ВК ТЕНТ 14 : 3 ДЕЛЕГАТ:

More information

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ

ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ПДВ ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ Образац ПО ПРЕГЛЕД ОБРАЧУНА ЗА ПОРЕСКИ ПЕРИОД ОД ДО 20. ГОДИНЕ ПОДАЦИ О ПОДНОСИОЦУ Назив, односно име и презиме и адреса ПИБ У Обрасцу ПО износи се уписују у динарима, без децимала 1. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА

More information

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING

NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS HOLDS 9TH ANNUAL GENERAL MEETING NIS j.s.c. Novi Sad Shareholders Assembly has held its 9th Annual General Meeting on 27 June 2017 and promulgated the Decision on 2016 profit distribution, dividend

More information

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Достава захтева и пријава М-4 за 2015. годину преко електронског сервиса Фонда ПИО е-м4 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Привредна комора Србије Београд, 7. март 2016. године www.pio.rs

More information

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY

6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY 6th REGULAR SESSION OF NIS J.S.C. SHAREHOLDERS' ASSEMBLY The decision on profit distribution for 2013, dividend payment and determining of the total amount of retained earnings of the Company was adopted

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Еразмус +: програм Европске комисије намењен образовању Хоризонт 2020: програм Европске комисије намењен науци Обезбеђује финансирање пројеката у области образовања и усавршавања,

More information

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018

ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ЗА 2018 На основу чл.6, 6а и 7. Закона о порезима на имовину (Сл. Гласник РС'', бр. 26/01, 45/02, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-УС и 47/13 и 68/14-др.закон), члана 6. и 11. Закона о финансирању

More information

ШТА СЕ СТВАРНО ДОГОДИЛО У СРЕБРЕНИЦИ?

ШТА СЕ СТВАРНО ДОГОДИЛО У СРЕБРЕНИЦИ? ШТА СЕ СТВАРНО ДОГОДИЛО У СРЕБРЕНИЦИ? ЗНАЈУ ЛИ ВЛАДА, СКУПШТИНА И ГРАЂАНИ ДОВОЉНО О ТОМЕ ДА БИ МОГЛИ УСВОЈИТИ РЕЗОЛУЦИЈУ КОЈОМ СРБИЈА ПРИХВАТА ОДГОВОРНОСТ? Београд, 2010. 1 ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ ОКО СРЕБРЕНИЦЕ

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручилац: Јавно предузеће за урбанистичко и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 516/2016-ЈН Датум: 24.11.2016. године

More information

ДЕМОКРАТИЈА И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ЉУДСКИХ ПРАВА

ДЕМОКРАТИЈА И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ЉУДСКИХ ПРАВА УДК 321.7:342.7(497.1) Проф. др Зоран Аврамовић Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву ДЕМОКРАТИЈА И ИНСТРУМЕНТАЛИЗАЦИЈА ЉУДСКИХ ПРАВА Аутор анализира проблем односа државних и личних права

More information

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2013. ГОДИНИ др Милан Јанковић, директор Општи приказ Број становника: 7,18милиона (без Косова и Метохије) Укупна површина: 88.502 km² БДП у 2013:

More information

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher.

Sick at school. (Болесна у школи) Serbian. List of characters. (Списак личности) Leila, the sick girl. Sick girl s friend. Class teacher. (Болесна у школи) List of characters (Списак личности) Leila, the sick girl Sick girl s friend Class teacher Nurse (Леjла, болесна девојка) (Друг болесне девојке) (Разредни наставник) (Медицинска сестра)

More information

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА

СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА 2014 СТАТИСТИКА СТАНОВНИШТВА POPULATION STATISTICS ГОДИШЊЕ САОПШТЕЊЕ ANNUAL RELEASE ИСПРАВЉЕНО САОПШТЕЊЕ/CORRECTED RELEASE 27. VIII 2015. Број/No. 99/15 РОЂЕНИ И УМРЛИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ BIRTHS AND DEATHS

More information

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ ЗАКОНИ ЖИВОТА Прво отаџбинско издање 2001. г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА Србиње - Нови Сад, 2001 o Уместо предговора o Изгубљени пут o Човек и заједница o Смисао историје o Народна

More information

ти ћеш Језекиљ, 33:9 1. Увод преговори истинског стероида.

ти ћеш Језекиљ, 33:9 1. Увод преговори истинског стероида. Новa српска политичка мисао Савремени свет Радост Европе Мирослав Н. Јовановић субота, 06. фебруар 2016. Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свога пута, а он се не врати са свога пута,... ти ћеш

More information

РЕЧ УРЕДНИКА ИНТЕРВЈУ ЧЛАНЦИ СТУДИЈА СЛУЧАЈА

РЕЧ УРЕДНИКА ИНТЕРВЈУ ЧЛАНЦИ СТУДИЈА СЛУЧАЈА ISSN 2217-5938 Број 1 2012 ДОСИЈЕ КОРУПЦИЈА Издавач Топлички центар за демократију и људска права Кнез Михаилова 36/2, Прокупље www.topcentar.org.rs Уредник Драган Добрашиновић САДРЖАЈ РЕЧ УРЕДНИКА ДРАГАН

More information

СЛОБОДЕ И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА И ЗНАЧАЈ БОРБЕ ЗА ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ И СТАЛНО УНАПРЕЂИВАЊЕ

СЛОБОДЕ И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА И ЗНАЧАЈ БОРБЕ ЗА ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ И СТАЛНО УНАПРЕЂИВАЊЕ УДК 342.7:342.4(497.11) Проф. др Драган Батавељић Правни факултет Универзитетa у Крагујевцу СЛОБОДЕ И ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА И ЗНАЧАЈ БОРБЕ ЗА ЊИХОВО ОСТВАРИВАЊЕ И СТАЛНО УНАПРЕЂИВАЊЕ О људским правима

More information

Извештај о политичким правима српског народа у региону

Извештај о политичким правима српског народа у региону Извештај о политичким правима српског народа у региону ИЗВЕШТАЈ О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА СРПСКОГ НАРОДА У РЕГИОНУ, 2009. Издавач Напредни клуб, (Удружење грађана), Захумска 23Б/86, 11 000 Београд, Србија,

More information

Хрватска олуја и српске сеобе

Хрватска олуја и српске сеобе СТАНКО НИШИЋ Хрватска олуја и српске сеобе Београд, 2002. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР... 2 Први део СРПСКА ДИЈАСПОРА ЧИНИЛАЦ ИЗГРАДЊЕ И БЕЗБЕДНОСТИ ОТАЏБИНЕ УВОД... 4 1. СРБИ У СВЕТУ... 7 Обим и разлози одласка

More information

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места

НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА. за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места НАУЧНО ВЕЋЕ АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ БИЛТЕН РЕФЕРАТА за избор у научна звања и избор и реизбор на одговарајуца радна места 28.12.2015. године Одговорни уредник: др Гојко Ђурашевић САДРЖАЈ: Избор у звање

More information

од Косова обрађени из ЕУ и

од Косова обрађени из ЕУ и Новa српска политичка мисао Политички живот Србија на трулој европској дасци Мирослав Н. Јовановић уторак, 20. јануар 2015. Борио сам се и то је довољно. Победа је у Божијим рукама. Ђордано Бруно 1. Увод

More information

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg...

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg... Директна и обрнута пропорционалност Увод: Количник реалних бројева a и b, тј. број назива се размером бројева a и b Пропорција је једнакост две размере: a : b = a b a : b = c : d и решава се тако што се

More information

МЕЂУНАРОДНА ОДГОВОРНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У СВЕТЛУ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА О ОДГОВОРНОСТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

МЕЂУНАРОДНА ОДГОВОРНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У СВЕТЛУ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА О ОДГОВОРНОСТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Јелена Н. Стојшић Дабетић МЕЂУНАРОДНА ОДГОВОРНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У СВЕТЛУ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА О ОДГОВОРНОСТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА докторска дисертација

More information

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web:  ; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi Sad" Rumenacki put 20 21000 Novi Sad, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax:

More information

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена

Члан 2. Поједини изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење: 1) акутна референтна доза (у даљем тексту: ARD) јесте процењена На основу члана 52. став 3. Закона о средствима за заштиту биља ( Службени гласник РС, брoj 41/09), Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз сагласност Министра здравља, доноси П Р А В И Л Н

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручлац: Јавно предузеће за урбанстчко просторно планрање, грађевнско земљште путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 509/2017-ЈН Датум: 29.08.2017. годне На основу

More information

Др Драган Батавељић ФЕДЕРАЛНА ПЕРСПЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Др Драган Батавељић ФЕДЕРАЛНА ПЕРСПЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Др Драган Батавељић Правни факултет Универзитет у Крагујевцу УДК: 342.24 (4-672ЕУ) Примљено: 12. 04. 2010. Изворни научни чланак ФЕДЕРАЛНА ПЕРСПЕКТИВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Европска унија на почетку XXI века

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail: Редни број ПРЕДМЕТ-НАСТАВНИК ДАТУМ САТ СЛУШ. СОЦИОЛОГИЈА УВОД У ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ проф. др Драган Симеуновић доц. др Ивана Дамњановић ИСТОРИЈА АНТИЧКЕ И СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ 16. IX писмени: усмени:

More information

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies

Annex XVIII - World Tourism Organization to the Convention on the Privileges and Immunities of the Specialized Agencies З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ АНЕКСА XVIII УЗ КОНВЕНЦИЈУ О ПРИВИЛЕГИЈАМА И ИМУНИТЕТИМА СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ АГЕНЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА КОЈИ СЕ ОДНОСИ НА СВЕТСКУ ТУРИСТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ Члан 1. Потврђује се Анекс

More information

ДИПЛОМАТСКА ЗАШТИТА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ И УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

ДИПЛОМАТСКА ЗАШТИТА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ И УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ UDC 341.7/.8:341.123 DOI: 10.2298/ZMSDN1345667M Прегледни научни рад ДИПЛОМАТСКА ЗАШТИТА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ И УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ БОЈАН МИЛИСАВЉЕВИЋ Универзитет у Београду Правни факултет Булевар краља

More information

ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И ДИЈАЛЕКТИКА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБИЈЕ 1

ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И ДИЈАЛЕКТИКА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБИЈЕ 1 Др Милован M. Митровић* ФЕНОМЕНОЛОГИЈА И ДИЈАЛЕКТИКА НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБИЈЕ 1 Овај чланак се састоји из три дела. У првом делу се указује на дијалектичко схватање националног

More information

СПОРАЗУМ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ОКРИВЉЕНОГ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

СПОРАЗУМ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ОКРИВЉЕНОГ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ВЕЉКО М. ДЕЛИБАШИЋ УДК 343.98:347.91/.95 Адвокат Прегледни рад Београд Примљен: 10.02.2017 Одобрен: 28.02.2017 Страна: 361-373 СПОРАЗУМ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА И ОКРИВЉЕНОГ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА Сажетак: У

More information

УТИЦАЈ ПОЛИТИКЕ НА РАЗВОЈ И УОБЛИЧАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА

УТИЦАЈ ПОЛИТИКЕ НА РАЗВОЈ И УОБЛИЧАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА УДК 341.4 Др Бранислав Ристивојевић * УТИЦАЈ ПОЛИТИКЕ НА РАЗВОЈ И УОБЛИЧАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ПРАВА Наука је одавно означила неколико препрека у развоју и уобличавању међународног кривичног права.

More information

Разговори у функцији независности

Разговори у функцији независности LIBERTY.СЛОБОДА Година LIX Бр. 2019 10. март 2011 ISSN 0037-6868 V0L. 59 No. 5 MARCH 10, 2011 Орган Српске народне одбране у Америци The official publication of the Serbian National Defense Council of

More information

ТМ Г. XXXVIII Бр. 2 Стр Ниш април - јун UDK Одобрено за штампу: БЕЗБЕДНОСТ ИЗМЕЂУ ПОРЕТКА И СЛОБОДЕ

ТМ Г. XXXVIII Бр. 2 Стр Ниш април - јун UDK Одобрено за штампу: БЕЗБЕДНОСТ ИЗМЕЂУ ПОРЕТКА И СЛОБОДЕ ТМ Г. XXXVIII Бр. 2 Стр. 749-765 Ниш април - јун 2014. UDK 321.01 Прегледни рад Примљено: 4. 2. 2013. Ревидирана верзија: 3. 3. 2014. Одобрено за штампу: 27. 5. 2014. Пешић Р. Зоран Висока школа струковних

More information

Планирање за здравље - тест

Планирање за здравље - тест Планирање за здравље - тест 1. Планирање и програмирање су: а) синоними (термини који означавају исти појам) б) две етапе јединственог процеса утврђивања и достизања циљева здравственог развоја в) ништа

More information

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

ЉУДСКА ПРАВА И МЕДИЈИ

ЉУДСКА ПРАВА И МЕДИЈИ Мр Јелена Вучковић, асистент Правни факултет Универзитета у Крагујевцу UDK: 342.727:659.3 Апстракт: Под изразом људска права обично се мисли на одређени број појединачних права и слобода која су садржана

More information

- обавештење о примени -

- обавештење о примени - Предмет: кумулација порекла у оквиру Споразума ЦЕФТА 2006 и Споразума са државама ЕФТА - обавештење о примени - Споразумом о слободној трговини између Републике Србије и држава ЕФТА (''Сл. гласник РС-Међународни

More information

ПОЛИТИЧКА МИСАО АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА РАЈИЋА

ПОЛИТИЧКА МИСАО АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА РАЈИЋА ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ УДК 32:94(497.1)RAJIĆ Факултет политичких наука Оригиналан научни рад Београд Примљен: 02.10.2015 Одобрен: 12.10.2015 ПОЛИТИЧКА МИСАО АРХИМАНДРИТА ЈОВАНА РАЈИЋА «Народ који хоће државу

More information

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. К-По 2 48/2010 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА

ВРЗ РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. К-По 2 48/2010 ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ Посл.бр. ТРАНСКРИПТ АУДИО ЗАПИСА Са главног претреса од 30. мартa 2011. године са главног претреса од 30.03.2011.године страна 2/89 ПРЕДСЕДНИК

More information

Проф. др Милорад Рочкомановић, редовни професор Универзитет у Нишу, Правни факултет

Проф. др Милорад Рочкомановић, редовни професор Универзитет у Нишу, Правни факултет Проф. др Милорад Рочкомановић, редовни професор Универзитет у Нишу, Правни факултет UDK: 341.981(494) ШВАЈЦАРСКИ ПРОПИСИ О НАДЛЕЖНОСТИ ДОМАЋИХ И СТРАНИХ СУДОВА У ОДНОСИМА МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА Апстракт:

More information

РЕЧ УРЕДНИКА ЧЛАНЦИ ИНТЕРВЈУ ПРИКАЗИ

РЕЧ УРЕДНИКА ЧЛАНЦИ ИНТЕРВЈУ ПРИКАЗИ Број 1 2011 ДОСИЈЕ КОРУПЦИЈА Издавач Топлички центар за демократију и људска права Кнез Михаилова 36/2, Прокупље www.topcentar.org.rs Уредник Драган Добрашиновић Лектор Драган Огњановић Визуелни концепт

More information

SOLT Serbian Module 8 Lesson 1

SOLT Serbian Module 8 Lesson 1 SOLT Serbian Module 8 Lesson 1 Government Objectives Module 8 Lesson 1 During this lesson, the students will learn about government. Under this Terminal Learning Objective, the students will learn one

More information

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОРИСТ ИЛИ ШТЕТА ОД ВАКЦИНА? (НЕ)ОПРАВДАН СТРАХ ОД ЦЕПИВА

У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА ТЕМА НЕДЕЉЕ: КОРИСТ ИЛИ ШТЕТА ОД ВАКЦИНА? (НЕ)ОПРАВДАН СТРАХ ОД ЦЕПИВА Ликвидација непостојећих предузећа» страна 6 Наследници траже назад одузету имовину» страна 9 Број 4595, година CXLVI У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 5. ФЕБРУАРА 2015. цена 40 динара У ОВОМ БРОЈУ, ШТАМПАНОМ У 12.000

More information

Милан Благојевић * Оригинални научни рад UDK :321.7(497.6) DOI /POL B ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Милан Благојевић * Оригинални научни рад UDK :321.7(497.6) DOI /POL B ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Милан Благојевић * Оригинални научни рад UDK 342.24:321.7(497.6) DOI 10.7251/POL1306199B ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ Сажетак. Вријеме у којем живимо карактеришу, између осталог,

More information

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр:

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/47-22-220, тр: 310-6324-59 www.osv.rs osv@osv.rs ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ 2017/2018 - КАДЕТКИЊЕ БИЛТЕН бр. 00 Нови Сад, 20.02.2018. Кадетско првенство

More information

Досије Аутономна Покрајина Војводина

Досије Аутономна Покрајина Војводина Досије Аутономна Покрајина Војводина Досије Аутономна Покрајина Војводина Издавач Напредни клуб, (Удружење грађана), Захумска 23Б/86, 11 000 Београд, Србија, www.napredniklub.org, info@napredniklub.org

More information

ЈАСНА И НЕПОСРЕДНА ОПАСНОСТ II: ЧАС АНАТОМИЈЕ

ЈАСНА И НЕПОСРЕДНА ОПАСНОСТ II: ЧАС АНАТОМИЈЕ ПОЛЕМИКА Борис Беговић редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду begovic@ius.bg.ac.rs Владимир Павић ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду pavic@ius.bg.ac.rs ЈАСНА

More information

Оправослављење идентитета српске омладине

Оправослављење идентитета српске омладине УДК 316.344.32-053.6:271.2(497.11) 316.74:2(497.11) Оригинални научни рад Мирослава Малешевић Етнографски институт САНУ, Београд eisanu@sanu.ac.yu Оправослављење идентитета српске омладине У раду се разматрају

More information

УПРАВНИ СПОР ЗБОГ ЋУТАЊА УПРАВЕ 1

УПРАВНИ СПОР ЗБОГ ЋУТАЊА УПРАВЕ 1 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2015 Прегледни чланак 35.077.2 doi:10.5937/zrpfns49-9458 Ратко С. Радошевић, асистент Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду R.Radosevic@pf.uns.ac.rs

More information

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УРЕДБУ. Језик српског народа. Понедјељак, 30. март године БАЊА ЛУКА

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УРЕДБУ.  Језик српског народа. Понедјељак, 30. март године БАЊА ЛУКА СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.finansije@slglasnik.org

More information

Корупција: Економска страна

Корупција: Економска страна Чланци Корупција: Економска страна МИРОСЛАВ ПРОКОПИЈЕВИЋ Фото: Медија центар 1. Увод Корупција је вероватно стара колико и свет. Током времена мењали су се њен облик, распрострањеност и друга својства,

More information

ТУРСКА КАО КАНДИДАТ ЗА УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

ТУРСКА КАО КАНДИДАТ ЗА УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ СЛОБОДАН ЗЕЧЕВИЋ УДК 316.334.3(49): 327(512.1) Институт за европске студије Оригиналан научни рад Београд Примљен: 24.01.2016 Одобрен: 11.02.2016 Страна: 123-132 ТУРСКА КАО КАНДИДАТ ЗА УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ

More information

Архитектура и организација рачунара 2

Архитектура и организација рачунара 2 Архитектура и организација рачунара 2 Садржај Увод Циљеви и исход предмета Наставници Програм предмета Лабораторијске вежбе Предиспитне обавезе студената Начин полагања испита Литература 2/16 Увод Назив

More information

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ 21. јун 2013. године Центар за заштиту потрошача ФОРУМ Ниш Ул. Цара Душана бр. 54, Душанов базар, Купола, други спрат локал бр. 220, 18.000 Ниш тел. 525 040 www.forum-nis.org.rs,

More information

ЗАВРШНА РЕЧ АДВОКАТА ЗОРАНА ЖИВАНОВИЋА. 12. Мај Часни суде,

ЗАВРШНА РЕЧ АДВОКАТА ЗОРАНА ЖИВАНОВИЋА. 12. Мај Часни суде, ЗАВРШНА РЕЧ АДВОКАТА ЗОРАНА ЖИВАНОВИЋА 12. Мај 2015. Часни суде, Ви данас одлучујете о рехабилитацији генерала Михаиловића, команданта ЈВуО у Другом светском рату, команданта првих герилаца у окупираној

More information

СТАЊЕ СЛОБОДЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ - ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ЕКОНОМСКО БЛАГОСТАЊЕ 1

СТАЊЕ СЛОБОДЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ - ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ЕКОНОМСКО БЛАГОСТАЊЕ 1 UDK: 659.3:342.727]:330.34 Др Љубица Николић Универзитет у Нишу, Правни факултет Мр Александар Мојашевић Универзитет у Нишу, Правни факултет СТАЊЕ СЛОБОДЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ - ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ЕКОНОМСКО БЛАГОСТАЊЕ

More information

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације

Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Република Србија Министарство унутрашњих послова Сектор за ванредне ситуације Конференција ИПАП Република Србија/ НАТО: Од плана до реализације Београд, 15.09.2015. године Област ванредних ситуација покривена

More information

Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN

Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN K Топлички центар за демократију и људска права ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ISBN 978-86-89227-17-8 9 788689 227178 ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА ЈАВНО О ЈАВНИМ ПОЛИТИКАМА Издавач Топлички центар за демократију

More information

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ И МЕЂУНАРОДНА РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија Информације о предмету Предавања: проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња Вежбе: др Сунчица Милутиновић

More information

ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ПЕРИОД ПОСЛЕ

ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ПЕРИОД ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ПЕРИОД ПОСЛЕ - нацрт плана - Основни разлог писања овог текста је да подстакне на размишљање изван наметнутих нам оквира Димитрије М. Марковић САДРЖАЈ: Уводна реч...2 Casus

More information

СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВА ИЗМЕЂУ КРИЗЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ РЕАЛНОСТИ

СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВА ИЗМЕЂУ КРИЗЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ РЕАЛНОСТИ Матеј Савић 1 Прегледни научни рад UDK 341.1/.8:32 doi 10.7251/POL1408069S СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВА ИЗМЕЂУ КРИЗЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ РЕАЛНОСТИ STATE SOVEREIGNTY BETWEEN THE CRISIS OF INTERNATIONAL

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручилац: Јавно предузеће за урбанистичко и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 35/2018-ЈН Датум: 07.03.2018. године

More information

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015.

ОДЛУКУ О ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ КОЈИ ЋЕ У ОДРЕЂЕНОМ ИЗНОСУ БИТИ ФИНАНСИРАНИ И СУФИНАНСИРАНИ ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА У 2015. На основу члана 76. Закона о култур ( Службен гласнк РС 72/09), члана 46. Закона о локалној самоуправ ( Службен гласнк РС 129/07), чланова 2. 4. 37. Пословнка о раду Градског већа града Лесковца ( Службен

More information

Грађански надзор јавних набавки

Грађански надзор јавних набавки Драган Добрашиновић Грађански надзор јавних набавки Антикорупцијске организације грађанског друштва иступале су у претходних неколико година као један од најдоследнијих и најоштријих критичара организатора

More information

З А К О Н О РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА

З А К О Н О РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА З А К О Н О РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА П Р Е Д Л О Г Предмет Члан 1. Овим законом уређује се рачунање времена у Републици Србији. Циљ Члан 2. Циљ овог закона је да обезбеди јединствено време на територији Републике

More information

500 примерака. ГОА. VIII, број 7 ' АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ

500 примерака. ГОА. VIII, број 7 ' АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитеюуру ГОА. VIII, број 7 ' Београл, 2000. РЕМКUИОНИ О.llБОР проф.ар Ll.обривоје Тоwковић, научни саветник (преасеаник ) проф. АР

More information

АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ИЗМЕЂУ УСТАВА И ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ *

АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ИЗМЕЂУ УСТАВА И ОДЛУКЕ УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ * Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2014 Прегледни чланак 342(497.113) doi:10.5937/zrpfns48-7695 Др Светозар Чиплић, доцент Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду АУТОНОМНА

More information

П Р О П У Ш Т Е Н А П Р И Л И К А. В а ш и н г т о н

П Р О П У Ш Т Е Н А П Р И Л И К А. В а ш и н г т о н П Р О П У Ш Т Е Н А П Р И Л И К А В а ш и н г т о н 2 0 0 1. ПРЕДГОВОР Српска јавност заслужује да сазна истину из прве руке. Зато пред читаоца стављам своје сведочанство о догађајима и људима током боравка

More information

СТВАРНИ ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У БИХ У СФЕРИ ПОЛИТИКЕ И УЧЕШЋА У ВЛАСТИ

СТВАРНИ ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У БИХ У СФЕРИ ПОЛИТИКЕ И УЧЕШЋА У ВЛАСТИ Nešković R.; Milutinović M.: OGRANIĈENOST POLIT. STRATEGIJA... Оригинални научни рад UDK 341.234:342.724(497.6) DOI 10.7251/SVA2016019 COBISS.RS-ID 6167320 СТВАРНИ ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

More information

Ka modernoj socijaldemokratiji MODERNA SOCIJALDEMOKRATIJA. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

Ka modernoj socijaldemokratiji MODERNA SOCIJALDEMOKRATIJA. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar Ka modernoj socijaldemokratiji MODERNA SOCIJALDEMOKRATIJA Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК КА МОДЕРНОЈ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈИ МОДЕРНА СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈА

More information

НАЧЕЛО СУПСИДИЈАРНОСТИ И ПРОПОРЦИОНАЛНОСТИ У СТВАРАЊУ КОМУНИТАРНОГ ПРАВА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

НАЧЕЛО СУПСИДИЈАРНОСТИ И ПРОПОРЦИОНАЛНОСТИ У СТВАРАЊУ КОМУНИТАРНОГ ПРАВА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2015 Оригинални научни рад 061.1EU:34[502/504 doi:10.5937/zrpfns49-8923 Др Атила И. Дудаш, доцент Универзитет у Новом Саду Правни факултет у Новом Саду

More information

UDK :

UDK : ТМ Г. XXXV Бр. 3 Стр. 891-919 Ниш јул - септембар 2011. UDK 305-055.3:061.236 Прегледни чланак Примљено: 17. 1. 2011. Слободан Антонић Универзитет у Београду Филозофски факултет Београд GAY AGENDA : МИТ

More information

КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА

КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА КОНФЕРЕНЦИЈА MЕДИЈАЦИЈА КАО ПРИМАРНО СРЕДСТВО РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА 10. и 11. мај 2018. (четвртак и петак) у 10:00 часова Адреса: Привредна комора Србије, Теразије 23, Београд, Велика сала, II спрат

More information

Политика као препрека реформама

Политика као препрека реформама Чланци Политика као препрека реформама МИРОСЛАВ ПРОКОПИЈЕВИЋ ИНСТИТУТ ЗА ЕВРОПСКЕ СТУДИЈЕ 28 Фото: Медија центар САЖЕТАК: У Србији је привредна ситуација лоша управо зато што се држава непотребно меша

More information

11.9. СЕ МОГАО ИЗБЕЋИ

11.9. СЕ МОГАО ИЗБЕЋИ Др Мирољуб Јевтић 11.9. СЕ МОГАО ИЗБЕЋИ ЗЛОУПОТРЕБА ЏИХАДА У СВЕТСКОЈ И ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ЈАВНОСТИ САЖЕТАК: Џихад систем свих акција и поступака које муслимани чине да би остварили тријумф своје вере, постао

More information

Народ, држава, режим... (Прилог проучавању проблема)

Народ, држава, режим... (Прилог проучавању проблема) Доц. др Мира Радојевић Филозофски факултет у Београду Народ, држава, режим... (Прилог проучавању проблема) АПСТРАКТ: Покушали смо да у овом раду укажемо на барем део проблема проистеклих из различитог

More information

РАЗУМЕВАЊЕ УЛОГЕ ОПШТИХ ПРАВОБРАНИЛАЦА У ОКВИРУ ПРАВОСУДНОГ СИСТЕМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

РАЗУМЕВАЊЕ УЛОГЕ ОПШТИХ ПРАВОБРАНИЛАЦА У ОКВИРУ ПРАВОСУДНОГ СИСТЕМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Др Маја Лукић, * Доцент на Правном факултету Универзитета у Београду оригиналан научни чланак doi:10.5937/zrpfni1674129l UDK: 341.645.2(4-672EU) Рад примљен: 30.09.2016. Рад прихваћен: 25.10.2016. РАЗУМЕВАЊЕ

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ЗБОРНИК РАДОВА Косовска Митровица, 2016. Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској

More information

Перцепција јавности у вези са правима рањивих група у Републици Србији и познавање надлежности и перцепција рада Заштитника грађана

Перцепција јавности у вези са правима рањивих група у Републици Србији и познавање надлежности и перцепција рада Заштитника грађана Перцепција јавности у вези са правима рањивих група у Републици Србији и познавање надлежности и перцепција рада Заштитника грађана САДРЖАЈ 1. ПРЕДГОВОР... 3 2. ПРАВНИ И СИСТЕМСКИ ОКВИР ЉУДСКИХ ПРАВА...

More information

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ?

ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Проф. др Нађа КУРТОВИЋ ФОЛИЋ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Резиме ЗАШТИТА И ОБНОВА ИСТОРИЈСКИХ УРБАНИХ ЦЕЛИНА ПОТРОШАЧКИ ПРОИЗВОД ИЛИ КРЕАТИВНА АКТИВНОСТ? Историјске урбане целине могу

More information

СЛУЧАЈЕВИ КОСОВА И КРИМА: КОНТРАВЕРЗЕ ПРАВА НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ У САВРЕМEНОМ КОНТЕКСТУ

СЛУЧАЈЕВИ КОСОВА И КРИМА: КОНТРАВЕРЗЕ ПРАВА НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ У САВРЕМEНОМ КОНТЕКСТУ АЛЕКСАНДАР САША ГАЈИЋ УДК 341.1/.8 (487.115:470+571) Институт за европске студије Оригиналан научни рад Београд Примљен: 15.09.2015 Одобрен: 25.09.2015 СЛУЧАЈЕВИ КОСОВА И КРИМА: КОНТРАВЕРЗЕ ПРАВА НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ

More information

ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ

ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ СУДСКА ПРАКСА UDK:347.932 Biblid 1451-3188, 10 (2011) Год X, бр. 37 38, стр. 282 306 Изворни научни рад Др Славко ЦАРИЋ 1 ПРАВО НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ ABSTRACT The idea on a hearing within reasonable

More information

О б р а з л о ж е њ е

О б р а з л о ж е њ е ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ КОМУНАЛАЦ Б Е Ч Е Ј Број: 27-12-5-1 Дана: 11. 07. 2016. На основу члана 108. Закона о јавним набавкама ( Службени гласник РС, број 124/2012, 14/15 и 68/15)и Извештаја о стручној оцени понуда

More information

Издавач: Београдска отворена школа Масарикова 5/ Београд Република Србија. Tel: Fax:

Издавач: Београдска отворена школа Масарикова 5/ Београд Република Србија. Tel: Fax: Издавач: Београдска отворена школа Масарикова 5/16 11 000 Београд Република Србија Tel: +381 11 30 65 800 Fax: +381 11 36 13 112 www.bos.rs www.dostup.no bos@bos.rs facebook.com/bos.rs У име издавача:

More information

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012.

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, 2012. Саопштење за јавност Република Србија Републички завод за статистику Београд, Милана Ракића 5 телефон +381 11 2412-922 www.stat.gov.rs stat@stat.gov.rs Употреба информационо-комуникационих технологија

More information

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу:

На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: Посл.бр. 10-17/16/5 дана 14.07.2016. године На основу члана 108. Закона о јавним набавкама директор Дома здравља Др Јован Јовановић Змај Стара Пазова, доноси следећу: ОДЛУКУ О ДОДЕЛИ УГОВОРА О ЈАВНОЈ НАБАВЦИ

More information

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ

БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ВАТЕРПОЛО САВЕЗ СРБИЈЕ БИЛТЕН БР. 51 ТАКМИЧАРСКА СЕЗОНА 2017./2018. ГОДИНА ЗБИРНИ ПРЕГЛЕД ПЛАСМАНА ЕКИПА НА СВИМ ТАКМИЧЕЊИМА У СЕЗОНИ 2017./2018. ГОДИНУ ПОБЕДНИК КУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА СЕНИОРКЕ У СЕЗОНИ 2017-2018. ГОДИНУ ЈЕ:

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Наручилац: Јавно предузеће за урбанистичко и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве ''Градац'' Чачак Адреса: Цара Лазара број 51. Место: Чачак Број одлуке: 99/2017-ЈН Датум: 28.03.2017. године

More information

Аронова теорија међународних односа и рат на Косову и Метохији**

Аронова теорија међународних односа и рат на Косову и Метохији** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 34, 2013 УДК 327(100) ; 327.7/.8(497.115) ; 355.01 Срђан Словић* Аронова теорија међународних односа и рат на Косову и Метохији** Апстракт: Пошто је Аронова теорија међународних

More information

ТОЛСТОЈЕВА КРИТИКА ДРУШТВЕНИХ НЕЈЕДНАКОСТИ

ТОЛСТОЈЕВА КРИТИКА ДРУШТВЕНИХ НЕЈЕДНАКОСТИ ДРАГАНА С. ПЕШИЋ УДК 316.34(4.9):316.66 Филозофски факултет Прегледни рад Ниш Примљен: 16.12.2014 Одобрен: 12.02.2015 ТОЛСТОЈЕВА КРИТИКА ДРУШТВЕНИХ НЕЈЕДНАКОСТИ Сажетак: Лав Толстој био је не само значајан

More information

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14),

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), ПРЕДЛОГ На основу члана 45. став 1. Закона о Влади ( Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 УС, 72/12, 7/14 УС и 44/14), Влада доноси СТРАТЕГИЈУ УНАПРЕЂЕЊА ПОЛОЖАЈА

More information

ПРАВНА ДРЖАВА КАО ИДЕЈА И ЕТИЧКА ВРЕДНОСТ

ПРАВНА ДРЖАВА КАО ИДЕЈА И ЕТИЧКА ВРЕДНОСТ УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ Мс Коста Д. Митровић ПРАВНА ДРЖАВА КАО ИДЕЈА И ЕТИЧКА ВРЕДНОСТ ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА Ментор Др Марко С. Трајковић, професор Правног факултета Универзитета у Нишу

More information