PORODI^NI ZAKON SRBIJE IZ GODINE U KONTEKSTU PLANIRAWA PORODICE

Transcription

1 UDK :347.6(497.11) 2005 ORIGINALAN NAU^NI RAD Gordana Kova~ek Stani} Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a br. 1, Novi Sad PORODI^NI ZAKON SRBIJE IZ GODINE U KONTEKSTU PLANIRAWA PORODICE SA@ETAK: U Srbiji je godine donet Porodi~ni zakon, a koji se primewuje i u Vojvodini. U kontekstu demografskog razvoja novo porodi~no zakonodavstvo uvodi re{ewa koja doprinose boqoj za{titi porodice i dece. U radu }e se analizirati nova re{ewa Porodi~nog zakona kojima se poboq{ava polo`aj dece i {titi porodica, a naro~ito: prava dece, zajedni~ko vr{ewe roditeqskog prava u situacijama kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot, porodi~ni status deteta, kategorija prava stanovawa. Porodi~ni zakon je pro{irio prava deteta. Uvedena su prava deteta koja dete mo`e samostalno da ostvaruje u odre enom uzrastu, posebno mesto imaju prava deteta u vezi sa izra`avawem mi{qewa. Uvedeno je zajedni~ko vr{ewe roditeqskog prava u situacijama kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot, re{ewe koje je prihva}eno u ve}ini savremenih pravnih sistema, a ~iji je ciq da odnosi deteta i roditeqa ostanu isti ili sli~ni kao {to su bili pre razvoda braka. Jedna od najva`nijih izmena u regulativi porodi~nog statusa deteta je ukidawe roka za dete kao tu`ioca za pokretawe postupka utvr ivawa i osporavawa materinstva i o~instva. Uvedene su preciznije odredbe o materinstvu i o~instvu u vezi sa za~e}em uz biomedicinsku pomo}. Novo re{ewe pravo stanovawa, kao pravo deteta i roditeqa koji vr{i roditeqsko pravo na stanu ~iji je vlasnik drugi roditeq deteta, poboq{ava polo`aj deteta naro~ito nakon razvoda braka roditeqa. KQU^NE RE^I: Zakon, Srbija, demografski razvoj UVOD U Srbiji je godine donet Porodi~ni zakon, a koji se primewuje i u Vojvodini. 1 U kontekstu demografskog razvoja novo porodi~no za- 1 Porodi~ni zakon (u daqem tekstu PZS) je donet 17. februara 2005, objavqen je 24. februara 2005, stupio je na snagu 8 dana od dana objavqivawa, a primewuje se od 1. jula godine. Slu`beni glasnik Srbije 18/05.

2 158 konodavstvo uvodi re{ewa koja doprinose boqoj za{titi porodice i dece. Naro~ito su zna~ajna re{ewa kojima se pro{iruju prava dece, uvodi mogu}nost zajedni~kog vr{ewa roditeqskog prava u situacijama kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot, uvodi kategorija prava stanovawa. 2 Kada se radi o planirawu porodice, Porodi~ni zakon reformi{e odredbe o roditeqstvu u slu~ajevima za~e}a uz biomedicinsku pomo}, a {to je predmet prou~avawa u ovom radu. Roditeqstvo i za~e}e uz biomedicinsku pomo} Razli~ite tehnike za~e}a deteta uz pomo} medicine, a prvenstveno one u kojima se koristi genetski materijal tre}eg lica davaoca, od posebnog su zna~aja u kontekstu utvr ivawa i osporavawa roditeqstva (materinstva i o~instva). Materinstvo i za~e}e uz biomedicinsku pomo} Tehnike asistirane reprodukcije u kojima se koristi jajna }elija jedne `ene, dok druga `ena nosi i ra a dete, dovode u sumwu ukoreweno pravno pravilo koje poti~e jo{ iz rimskog prava mater semper certa est etiam si vulgo conceperit. Smatralo se da je majka uvek poznata, a to je `ena koja je rodila dete. Radi se o postupcima u kojima postoji donacija jajne }elije i donacija embriona, te o postupku surogat materinstva. Porodi~ni zakon Srbije prvi put u doma}e zakonodavstvo uvodi odredbe o materinstvu i za~e}u uz biomedicinsku pomo}. Kao i kada se radi o materinstvu vezanom za prirodno ro ewe, u Zakonu postoji eksplicitna odredba da je majka deteta za~etog uz biomedicinsku pomo} `ena koja ga je rodila. Zakonodavac je dao primat ~iwenici no{ewa i ra awa deteta u odnosu na genetsko poreklo. Bez obzira na ~iwenicu da dete mo- `e biti za~eto darovanom jajnom }elijom (ili je darovan embrion), pravna majka je `ena koja je rodila dete. Zna~i i u slu~aju da dete ne nosi wene genetske karakteristike, ona je pravna majka. Drugo pravilo se odnosi na zabranu utvr ivawa materinstva `ene koja je darovala jajnu }eliju (~l. 57 PZS). Smisao donatorstva genetskog materijala je u tome da `ena koja `eli dete, a wena jajna }elija ne mo`e da bude oplo ena, dobije jajnu }eliju druge `ene, koja se zatim oplodi semenim }elijama wenog partnera, i nakon embrio-transfera u telo `ene koja `eli dete, ona nosi i ra a dete. U tom slu~aju dete nosi genetske osobine `ene davaoca i partnera `ene koja `eli dete. Mogu}e je i donatorstvo embriona, kada 2 Ova pitawa su analizirana na ranijim demografskim simpozijumima, a Porodi~ni zakon je uva`io ve}inu tada datih predloga (zajedni~ko vr{ewe roditeqskog prava, porodi- ~ni stan). O tome u: Gordana Kova~ek-Stani} (1997): Uticaj stambenog zakonodavstva na porodi~nu sigurnost, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke i Gordana Kova~ek-Stan i} (2001): Uticaj razvoda braka na roditeqsko pravo, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke , str

3 dete ne}e imati genetske karakteristike ni jednog od pravnih roditeqa. S obzirom da }e dete odgajati `ena koja je rodila dete, utvr ivawe materinstva `ene koja je darovala jajnu }eliju ne bi imalo nikakvog smisla. Ali, ako bi se radilo o (prikrivenom) slu~aju surogat materinstva, ova odredba ima mnogo ve}i zna~aj, jer upravo `ena ~ija je jajna }elija oplo ena `eli da bude majka. Odredbama o materinstvu PZS nije stvorio uslove za primenu surogat materinstva. To, me utim, ne mora da uti~e na zakonodavca prilikom dono{ewa zakona o biomedicinskom za~e}u, tako da se tim zakonom mo`e zabraniti, ali i dozvoliti surogat materinstvo. U doma}oj teoriji porodi~nog prava izra`ena su mi{qewa o tome da ovu praksu ne bi trebalo smatrati po`eqnom. 3 Postoji velika razlika izme u donacije semenih }elija, pa i donacije jajne }elije u odnosu na surogat materinstvo, jer ovaj slu~aj obuhvata no{ewe i ra awe deteta. Trudno}a i ra awe deteta dovode do nastajawa emocionalnih veza izme u majke i deteta, koje je ~ini se, neprirodno, pa ~ak i nehumano raskidati. Problemi koji mogu nastati, pravni i `ivotni, izuzetno su osetqivi, te ako bi se surogat materinstvo ipak dozvolilo, bilo bi neophodno doneti poseban zakon koji bi regulisao uslove pod kojima bi surogat materinstvo bilo dozvoqeno, razli~ite aspekte ovog postupka, a kao posebno zna~ajne roditeqske odnose, te pravo deteta da sazna podatke o surogat majci. U slu~aju da se surogat materinstvo dozvoli, utvr ivawe materinstva `ene koja nije rodila dete mora se regulisati na specifi~an na~in. Uporednopravni prikaz U vezi sa materinstvom uz primenu asistirane reprodukcije, najve}i broj zakonodavstava je zadr`ao pravilo po kome se materinstvo odre uje ro ewem, ili implicitno ili u posebnim zakonskim odredbama. To zna~i da je ~iwenica no{ewa i ra awa deteta prevagnula i u slu~aju donacije jajne }elije i donacije embriona, iako dete genetski poti~e od druge `ene. Tako, Zakon o humanoj fertilizaciji i embriologiji Velike Britanije iz godine posebno reguli{e materinstvo u vezi sa donacijom jajne }elije i embriona. Predvi eno je da se majkom smatra `ena koja nosi ili je nosila dete nastalo kao rezultat sme{tawa u weno telo embriona ili sperme i jajnih }elija, i nijedna druga `ena (27.1). 4 Bio-eti~kim zakonima Francuske dozvoqava se i reguli{e donacija gameta obe vrste, i mu{karca i `ene, ~ak i embriona. Postupak donacije gameta ukqu~uje davawe saglasnosti u prisustvu notara ili sudije koji obave{tava stranke o posledicama u vezi sa roditeqstvom budu}eg deteta 3 Marina Jawi}-Komar, Pravo na asistiranu prokreaciju, Theoria 45/ 1992, str Derek M organ, Robert G. L e e, Blacstone s Gguide to the Human Fertilisation and Embryology Act 1990, (ukqu~en i tekst Zakona o humanoj fertilizaciji i embriologiji), London,

4 160 (~l. L152 5). Ako se koristi embrion drugog para, tra`i se pismena saglasnost svih lica, a osim toga, o kori{}ewu embriona odlu~uje sudija, baziraju}i odluku na interesima budu}eg deteta (~l. L152 5). Donori gameta (`ena ili mu{karac) treba da `ive u heteroseksualnoj zajednici i da imaju decu u okviru te zajednice, a saglasnost mora dati i drugi ~lan para (~l. L673 2). 5 Zakonom o le~ewu neplodnosti i postupcima oplodwe uz biomedicinsku pomo} Slovenije iz godine donacija jajne }elije (i semenih }elija) je dozvoqena iz medicinskih razloga (ako ne mo`e do}i do oplodwe polnim }elijama para, ili primenom drugih postupaka oplodwe uz biomedicinsku pomo}, ili ako je to potrebno da bi se spre~io prenos te- {ke nasledne bolesti na dete), ~l. 8/2. 6 Nije dozvoqena istovremena upotreba jajnih }elija i semenih }elija (~l. 18/3), donacija qudskih embriona, niti upotreba me{avine semenih }elija dva ili vi{e mu{karaca ili jajnih }elija dve ili vi{e `ena (~l. 13). U delu IX ovog zakona regulisano je materinstvo i o~instvo dece za~ete uz biomedicinsku pomo}. Predvi eno je da je majka deteta za~etog uz biomedicinsku pomo} `ene koja ga je rodila. Ako je majka dala pristanak na postupak, na na~in koji je precizno regulisan, materinstvo ne mo`e osporavati. Ako je dete za~eto uz biomedicinsku pomo} jajnim }elijama `ene darodavca, weno materinstvo nije dozvoqeno utvr ivati (~l. 41). Posebno je predvi eno da darodavci nemaju pravne ni druge obaveze ni prava prema ovako za~etom detetu (~l. 27). [vedsko pravo, po~ev{i od 1. jula godine, dozvoqava heterolognu artificijelnu inseminaciju i fertilizaciju van tela kada se radi o istopolnim (lezbijskim) partnerima. U tom slu~aju `ena koja rodi dete je majka deteta, a druga `ena dobija status roditeqa. 7 Uslov je da se postupak sprovodi u dr`avnoj bolnici. Saglasnost `ene na postupak koji se primewuje na wenu partnerku, bilo da je partnerstvo registrovano ili se 5 Francuska: Bio-eti~ke zakone ~ine tri zakona: Zakon od 1. jula koji daje pravni osnov za vo ewe dosijea za zdravstvena istra`ivawa, dva zakona doneta 29. jula 1994, jedan se odnosi na po{tovawe qudskog tela, a drugi na davawe i upotrebu delova i produkata qudskog tela u ciqu medicinski asistiranog za~e}a i prenatalnih dijagnoza, Jacqueline Rubellin-Devichi, Reforms and Controversies, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), Zabraweno je davawe novca ili druge koristi za darovane polne }elije, takve odredbe su ni{tave. Dozvoqena je, me utim, naknada tro{kova vezana za dolazak u centar za oplodwu uz biomedicinsku pomo}, boravak u wemu, povratak, pregled i uzimawe polnih }elija (~l. 10). Tako e je zabraweno posredovawe i trgovina polnim }elijama i embrionom (~l. 37). Zakon o zdravljenju neplodnosti in postopkih oploditive z biomedicinsko pomo~jo, Uradni list 70/ Nove odredbe se nalaze u Zakoniku o deci i roditeqima (1949:381) (Föräldrabalken), posebno u odeqku 1, delu 9 koji su izmeweni Zakonom (SFS 2005:434) i Zakonom (1984: 1140) o inseminaciji (izmewen SFS 2005:443) i Zakonom (1988:711) o fertilizaciji van tela (izemewen SFS 2005:445), Maarit, Jänterä-Jareborg, Sweden: Lesbian Couples are Entitled to Assisted Fertilization towards Equal Legal Rights for Homosexual Couples, Zeitschrift für das gesamte Familienrecht (FamRZ), 2005.

5 radi o vanbra~noj zajednici dve `ene, dovodi do pravnog roditeqstva nad detetom, koje je u potpunosti jednako kao roditeqstvo `ene koja je rodila dete. O~instvo donora ne mo`e biti utvr eno. Roditeqstvo `ene koja je dala saglasnost mora biti utvr eno na poseban na~in, na osnovu wenog pisanog priznawa uz prisustvo svedoka ili na osnovu sudske odluke, ako nema priznawa. Priznawe se mo`e dati i pre ro ewa deteta, a mora biti potvr eno od strane saveta za socijalno starawe i majke koja je rodila dete. Dete ima pravo da sazna identifikacione podatke o donoru i u ovom slu~aju, na isti na~in kao kada se radi o inseminaciji semenom donora ili fertilizaciji van tela. Surogat materinstvo Surogat materinstvo je postupak u kome `ena pristaje da iznese trudno}u sa namerom da dete preda paru koji je naru~io trudno}u. Dakle, `ena koja je rodila dete predaje dete paru naru~ilaca, dete }e odgajati druga `ena, a ne ona koja ga je rodila. Ovu ~iwenicu uva`avaju Zakon o humanoj fertilizaciji i embriologiji Velike Britanije, Zakon o surogat materinstvu Izraela, Zakon o medicinski asistiranoj reprodukciji Gr~ke, te Porodi~ni zakonik Rusije, predvi aju}i mogu}nost da se roditeqima deteta smatraju `ena i mu{karac koji `ele da se staraju o detetu (na osnovu sudske odluke u Velikoj Britaniji i Izraelu, na osnovu sudski odobrenog ugovora u Gr~koj, a uz saglasnost surogat majke u Rusiji). U ovom radu se predstavqa i analizira zakonodavstvo Gr~ke, a s obzirom da su ranija zakonska re{ewa analizirana u ranijim radovima. 8 Gr~ka U Gr~koj je godine donet Zakon o medicinski asistiranoj reprodukciji, koji je postao deo Gra anskog zakonika. Ovaj zakon reguli{e, izme u ostalog i surogat materinstvo. 9 Dozvoqena je surogacija u kojoj surogat majka nije i genetska majka, a mo`e imati dva oblika. Prvi, kada se koristi jajna }elija `ene koja `eli dete i drugi, kada se koristi jajna }elija tre}e `ene. Surogat materinstvo je dozvoqeno samo uz sudsko odobrewe. Zakon predvi a uslove koji treba da budu ispuweni da bi sud odobrio surogat materinstvo. Prvi je medicinski, `ena koja `eli dete mora biti nesposobna da iznese trudno}u, za {ta mora postojati medicinski dokaz. Dakle, surogat materinstvo je dozvoqeno samo ako postoje medicinske indikaci- 8 Gordana Kova~ek-Stani}, Porodi~no-pravni aspekti surogat materinstva, Pravni `ivot 9/2001 i Uporedno porodi~no pravo, Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet, Zakon 3089/2002, Efie Kounougeri-Manoledaki, Surrogate Motherhood in Greece (According to the New Law on Assisted Reproduction), The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.),

6 162 je, a u slu~aju da `ena `eli da izbegne trudno}u iz nekog drugog razloga, surogat materinstvo ne bi bilo dozvoqeno (estetski razlozi, profesionalni razlozi). Drugi uslov je, tako e, medicinske prirode, `ena koja }e izneti trudno}u treba da bude medicinski sposobna za to, za {ta mora postojati medicinski dokaz. Tre}i uslov je da se sudu podnese pismeni sporazum izme u stranaka (koji ne sme da sadr`i davawe nov~ane naknade). Stranke su lica koja `ele dete, `ena koja }e roditi dete i wen mu`, ako je `ena u braku. ^etvrti uslov je da oplo ena jajna }elija koja se implantira u `enu koja ra a dete ne sme biti wena. Posledwi uslov se odnosi na to da `ena koja `eli dete i `ena koja ra a dete moraju biti rezidenti Gr~ke. Ovim uslovom se izbegava reproduktivni turizam, dolazak `ena iz drugih zemaqa u Gr~ku sa jedinom svrhom da se podvrgnu ovoj varijanti asistirane reprodukcije. Zakon sadr`i odredbu o tome koja `ena se smatra majkom u slu~aju surogat materinstva. Pretpostavqa se da je majka deteta `ena koja `eli dete, a koja je tra`ila i dobila sudsko odobrewe. Ova prezumpcija je oboriva, ako se doka`e da dete biolo{ki poti~e od `ene koja ga je rodila (rok je {est meseci od ro ewa). Dakle, materinstvo se utvr uje na osnovu zakonske pretpostavke, ali samo ako postoji sudski odobren sporazum o surogaciji. Zakonodavstva koja zabrawuju surogat materinstvo Jedan broj zakona eksplicitno zabrawuje surogat materinstvo. Tako je prema Zakonu o za{titi embriona Nema~ke iz godine zabraweno i ka`wivo sprovo ewe ve{ta~ke oplodwe surogat majke i transfer embriona u telo surogat majke. 10 Reformom u oblasti roditeqstva u Nema~koj, Zakonom o reformi prava o roditeqstvu iz godine, eksplicitno se odre uje da je majka deteta, sa aluzijom na modernu medicinsku nauku, `ena koja je rodila dete, bez izja{wavawa o dozvoqenosti donacije jajne }elije ili embriona (par. 1591). koja je rodila dete automatski se kvalifikuje kao pravna majka. Jedini na~in da se to promeni je usvojewe deteta. U kontekstu surogat materinstva op{ta pravila dovode do istog zakqu~ka. Surogat majka koja je rodila dete postaje pravna majka bez obzira da li je to postala primenom artificijelne inseminacije, in vitro fertilizacije, embrio transferom ili na drugi na~in. Zakon o prokreativnoj medicini Austrije iz godine predvi a da }e se `ena koja je rodila dete uvek smatrati pravnom majkom. Pravilo je uneto uprkos zabrani donacije jajnih }elija i embriona, koja je predvi- ena istim zakonom. Svrha ovog pravila je da ilegalno sprovedene embrio-transfere i one koji su sprovedeni u inostranstvu podvede pod od- 10 Erwin Deutsch, Assisted Procreation in German Law, D. Evans (ed.) Creating the Child, Rainer, Frank, Parentage Law Reformed, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), 1997, str. 172.

7 govaraju}u porodi~nopravnu regulativu. Pravna zabrana surogat materinstva je u tome {to zakon zabrawuje heterologni embrio-transfer ili donaciju embriona. Osim toga, jajna }elija se mo`e koristiti samo za `enu od koje je uzeta. 12 Tzv. Bio-eti~kim zakonima Francuske iz godine surogacija je striktno zabrawena, bez obzira da li je na komercijalnoj bazi ili ne. Dete ro eno na ovaj na~in ne bi moglo biti usvojeno od para naru~ilaca. Zakonom se smatraju ni{tavim svi ugovori ~iji je predmet prokreacija ili gestacija za drugo lice. 13 Propisi [vajcarske zabrawuju surogat materinstvo, donaciju jajne }elije i donaciju embriona, tako da se pitawe materinstva vezano za asisitiranu reprodukciju ne postavqa. 14 Zakonom o le~ewu neplodnosti i postupcima oplodwe uz biomedicinsku pomo} Slovenije iz godine, surogat materinstvo (nadomestno materinstvo) je zabraweno. Predvi eno je da nema pravo na postupak oplodwe uz biomedicinsku pomo} `ena koja namerava da dete po ro ewu prepusti tre}em licu, bilo uz nov~anu naknadu, ili bez naknade (~l 7). 15 O~instvo i za~e}e uz medicinsku pomo} Porodi~ni zakon Srbije ustanovqava pravilo po kome se ocem deteta koje je za~eto uz biomedicinsku pomo} smatra mu` majke, ili vanbra~ni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplo ewa dao pismeni pristanak. PZS prvi put uvodi pretpostavku o~instva kada se radi o vanbra~nom partneru majke, sugeri{u}i da su postupci za~e}a uz biomedicinsku pomo} dozvoqeni i za heteroseksualne vanbra~ne partnere. Mo`e se re}i da, ako se radi o heterolognoj oplodwi (semenom davaoca), zakonsko pravilo predstavqa fikciju, jer je sigurno da mu` majke, ili vanbra~ni partner majke, nije biolo{ki otac. 12 Erwin Bernat, Erich V ranes, The Austrian Act on Procreative Medicine: Scope, Impacts and Inconsistencies, D. Evans (ed.) Creating the Child, 1996, str U Francuskoj (Bio-eti~ki zakoni iz 1994) vanbra~na zajednica mora trajati najmawe dve godine, u [vedskoj se tra`i da bude sli~na braku (Zakon o inseminaciji iz 1984, Zakon o fertilizaciji van tela iz 1988), u Velikoj Britaniji se tra`i saglasnost partnera (Zakon o humanoj fertilizaciji i embriologiji iz 1990), u Austriji je prokreativna medicina dozvoqena u braku i heteroseksualnoj kohabitaciji (Zakon o prokreativnoj medicini iz 1992), u Australiji vanbra~na zajednica treba da bude na bazi zajedni~kog stanovawa (Zakon o neplodnosti iz 1984), u Sloveniji (Zakonom o le~ewu neplodnosti i postupcima oplodwe uz biomedicinsku pomo} iz 2000) postupci se mogu primeniti na mu{karca i `enu koji me usobno `ive u braku ili vanbra~noj zajednici, brak ili vanbra~na zajednica moraju postojati u momentu uno{ewa polnih }elija ili ranih embriona u telo `ene (~l. 5/2,4). Savezni Zakon o medicinski asistiranoj prokreaciji [vajcarske iz limitira heterologne metode artificijelne reprodukcije na bra~ne parove. 14 Ibidem 15 Zakonom je predvi ena kazna za pravno lice koje bi sprovelo postupak surogat materinstva (od do tolara) i za lice koje bi u~estvovalo u grupi biomedicinskih stru~waka (od do tolara). 163

8 164 Ako je mu` ili vanbra~ni partner majke dao pristanak na oplodwu, nema pravo da osporava svoje o~instvo. Jedini slu~aj kada on ima pravo na osporavawe o~instva je ako dete nije za~eto postupkom biomedicinski potpomognutog oplo ewa (~l. 58 PZS). U tom slu~aju on mo`e podneti tu`bu radi osporavawa svog o~instva u roku od godinu dana od dana saznawa da dete nije za~eto postupkom biomedicinski potpomognutog oplo- ewa, a najkasnije u roku od 10 godina od ro ewa deteta (~l. 252/5 PZS). Slede}e pravilo odnosi se na slu~aj osporenog o~instva, na osnovu toga {to mu`, ili vanbra~ni partner, nije dao saglasnost na oplodwu uz biomedicinsku pomo}. Pravilo se odnosi na utvr ivawe o~instva. Ako je dete za~eto uz biomedicinsku pomo} darovanim semenim }elijama, o~instvo mu{karca koji je darovao semene }elije ne mo`e se utvr ivati (~l. 58/5 PZS). Pravne posledice utvr ivawa o~instva davaoca semena bile bi suprotne samom smislu ve{ta~ke oplodwe semenom davaoca, koja se primewuje u ciqu formirawa roditeqskopravnih odnosa izme u majke, deteta i mu`a majke, odnosno vanbra~nog partnera. Ako bi se pravnim putem utvrdilo biolo{ko o~instvo davaoca semena, on bi stekao i sva prava i obaveze oca, {to bi bilo u suprotnosti sa materinstvom `ene koja se podvrgla oplodwi da bi odgajala dete zajedno sa svojim mu`em (vanbra~nim partnerom). U Srbiji i Crnoj Gori su odredbe koje se odnose na o~instvo u situaciji primene ve{ta~ke oplodwe majke prvi put unete Zakonom o braku i porodi~nim odnosima Srbije iz godine, odnosno Porodi~nim zakonom Crne Gore iz godine. U ~l. 110/1 ZBPOS predvi a se (sli~no je i u Porodi~nom zakonu Crne Gore ~l. 112) da mu` mo`e osporiti o~instvo deteta koje je rodila wegova `ena u toku braka ili pre isteka 300 dana po prestanku braka, ako je dete bez wegove saglasnosti za~eto ve{ta~kom oplodwom majke oplodnim }elijama drugog mu{karca. Argumentum a contrario, mu` ne mo`e osporiti o~instvo ako je dao saglasnost na oplodwu. Postoje dva roka, jedan je subjektivne prirode ({est meseci od saznawa za ~iwenicu da je dete za~eto ve{ta~kim putem oplodnim }elijama drugog mu{karca), a drugi objektivne (10 godina od ro ewa deteta), ~l. 110/2 ZBPOS. Po Porodi~nom zakonu Crne Gore objektivni rok je znatno kra}i, i kao op{ti i kao posebni (u slu~aju ve{ta~ke oplodwe) i traje do pete godine `ivota deteta, a subjektivni je isti {est meseci (~l. 112/2). Izri~ito je predvi eno da istra`ivawe (utvr ivawe po crnogorskom zakonu) o~instva deteta za~etog ve{ta~kom oplodwom majke nije dopu{teno (~l ZBPOS, ~l. 106 PZCG). Uporednopravni prikaz Pitawe o~instva deteta ro enog uz medicinsku pomo} zavisi od ~iwenice koja lica mogu biti subjekti ovih postupaka. Tako ve}i broj zakona predvi a da se ve{ta~ka oplodwa mo`e sprovesti samo kada se radi o

9 bra~nom paru ili licima koja `ive u kvalifikovanoj vanbra~noj zajednici. Na taj na~in izbegava se jedna nepo`eqna situacija, a to je ro ewe dateta koje pravno nema oca. U nekim zakonima, me utim, dozvoqena je inseminacija neudate `ene (npr. [panija, Rusija, dr`ave SAD). 16 U {vedskom pravu o~instvo je regulisano posebnom odredbom Zakona o roditeqima, staraocima i deci (~l. 6) 17 koja predvi a da se ocem deteta u slu~aju ve{ta~ke oplodwe majke smatra lice koje je dalo saglasnost na oplodwu, a to mo`e biti mu` majke ili mu{karac sa kojim majka `ivi u vanbra~noj zajednici sli~noj braku. Saglasnost jednog od navedena dva lica je prethodni uslov za primenu artificijelne inseminacije, tako da dete ne mo`e od ro ewa biti bez oca. Mu` majke nema pravo da osporava o~instvo, sem u slu~aju ako nije dao saglasnost na oplodwu ili ako doka`e da dete nije za~eto kao rezultat ve{ta~ke oplodwe nego seksualnog odnosa majke sa drugim mu{karcem. 18 Odredba ne pravi razliku izme u homologne inseminacije (semenom mu`a koji je i biolo{ki otac) i heterologne (semenom davaoca, kada se biolo{ko i pravno o~instvo razlikuju). Po Zakonu o humanoj fertilizaciji i embriologiji Velike Britanije iz godine, mu` majke se smatra ocem deteta u slu~aju primene artificijelne inseminacije. On mo`e osporiti o~instvo pod dva uslova ako nije dao saglasnost na oplodwu i ako ospori pretpostavku o~instva koja proizlazi iz braka, {to mo`e u~initi testom DNK. Izrazita novina u engleskom pravu je zakonska mogu}nost po kojoj se vanbra~ni partner mo`e smatrati ocem deteta (28.3). To je mogu}e pod uslovom da se ni jedan mu{karac ne smatra ocem (bilo primenom odredbe 28.2 ovog zakona, bilo po osnovu pretpostavke bra~nosti po common law), te ako je reproduktivni postupak primewen na `enu i ovog mu{karca zajedno, od strane ovla{}ene osobe. Prema ovoj mogu}nosti, prvi put status oca automatski dobija lice koje nije ni u genetskoj vezi sa detetom, a ni u bra~noj sa majkom. 19 U ovom zakonu postoji pravilo vezano za posebnu situaciju kada se u postupku posthumno koristi zamrznuti genetski materijal, sperma ili ve} nastali embrion. Posmatrano sa biolo{ke strane, u ovom slu~aju nema dileme o o~instvu genetski otac je lice ~ije su semene }elije kori{}ene za oplodwu, bilo da se radi o zamrznutoj spermi, bilo o embrionu koji poti~e od genetskog materijala tog lica. Ipak, ova situacija se reguli{e tako {to se izri~ito predvi a da se ne}e smatrati ocem deteta mu{karac ~iji su sperma ili embrion nastao iz wegove 16 Zakon o tehnikama asistirane reprodukcije [panije iz 1988, Osnovni zakon Ruske federacije o zdravstavenoj za{titi gra ana iz 1993, zakoni dr`ava SAD (Arkanzas, Kalifornija, Kolorado, Ilinois, Wu Hemp{air, Wu Xersi, Wu Meksiko, Ohajo, Oregon, Va{ington, Viskonsin i Vajoming). 17 The Code Relating to Parents, Guardians and Children, prevod na engleski Ministarstva za inostrane poslove [vedske Izmene Zakona iz 1983, prema Åke Saldeen, Sweden, Annual Survey of Family Law, , Vol 8, str Chris Barton Gillian Douglas, Law and Parenthood, 1995, str

10 166 sperme kori{}eni posle smrti tog lica (28.6.b.), tako da dete u ovom slu~aju pravno ostaje bez oca. Pravilo se odnosi kako na situaciju kada se koristi sperma umrlog supruga `ene, kada je izvesno da je mu` majke otac deteta, tako i kada se radi o spermi donora. Odredba je uneta u Zakon po preporuci Varnokovog izve{taja (Warnock report) iz dva osnovna razloga da bi se osiguralo raspore ivawe imovine sa izvesnom dozom kona~nosti, te da se destimuli{u fertilizacije posle smrti partnera, zbog mogu}ih dubokih psiholo{kih problema deteta i majke. 20 Zakon o prokreativnoj medicini Austrije iz godine sadr`i pravila o roditeqstvu u vezi sa artificijelnom inseminacijom. U vezi sa o~instvom, predvi eno je da mu` ili vanbra~ni partner koji se saglasio sa AID pred sudom ili javnim notarem gubi pravo da osporava pravno pretpostavqeno o~instvo. 21 Izmene Gra anskog zakonika Francuske iz godine odnose se na pravila o roditeqstvu. Izme u donora gameta i deteta ne mo`e se ustanoviti nikakva srodni~ka veza, a iskqu~ena je i svaka gra anska odgovornost donora (~l ). Saglasnost koju je par dao za upotrebu reproduktivne tehnologije {titi par od postupaka vezanih za roditeqstvo, osim ako se mo`e dokazati da dete nije ro eno kao rezultat reproduktivne tehnologije. Ako se mu{karac saglasio sa upotrebom reproduktivne tehnologije, ali nije priznao o~instvo, ima}e obaveze u odnosu na majku i dete. U ovom slu~aju sud mo`e da utvrdi wegovo o~instvo (~l ). Prema Bio-eti~kim zakonima zabrawena je posthumna inseminacija (L152 2). [vajcarski savezni Zakon o medicinski asistiranoj prokreaciji iz godine stavqa van zakona post-mortem artificijelnu prokreaciju, te me{awe semena vi{e davalaca. Dete ro eno kori{}ewem semena donora }e biti zakonsko dete mu`a wegove majke, na osnovu osnovnog principa koji je formulisan u ~l. 255 Gra anskog zakonika (prezumpcija o~instva mu`a majke kada je dete ro eno za vreme braka i 300 dana od wegovog prestanka). Pravo osporavawa o~instva ne postoji, s obzirom da mu` majke nema to pravo ako je dao saglasnot na heterolognu oplodwu, {to se tra`i po ~l. 7 Zakona o medicinski asistiranoj prokreaciji, a ni dete (prema amandmanima na ~l. 256). Osim toga, tu`ba za utvr ivawe o~instva davaoca nije dozvoqena po ~l. 23 istog zakona, sem ako je donor svesno dao svoju spermu licu koje nema dozvolu za sprovo ewe in vitro fertilizacije ili inseminacije semenom donora. 22 U Nema~koj se op{ta pravila o roditeqstvu, koja sadr`i Gra anski zakonik, primewuju i u slu~ajevima medicinski asistirane reprodukcije, s obzirom da ne postoje specifi~na pravila. Zanimqiv je stav izra`en u vi{e odluka nema~kih sudova o tome da inicijalna saglasnost sociolo- 20 Vi{e o tome op. cit. Morgan, Lee str Op. cit. Bernat, Vranes str O l i v i e r, Guillod, A New Divorce Law for the New Millenium, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), 2000, str. 366.

11 {kog oca sa ve{ta~kom oplodwom wegove `ene semenom drugog mu{karca ne zna~i automatsko odricawe od prava da kasnije ospori o~instvo. 23 U holandskom pravu se pravi razlika izme u biolo{kog oca donora sperme i biolo{kog oca koji je za~eo dete (begetter), odredbe iz godine. Donor sperme je, zna~i, biolo{ki otac, ali nije begetter. Donor sperme ne mo`e da prizna o~instvo protiv voqe majke i deteta koje je navr{ilo 12 godina, niti se protiv wega mo`e voditi sudski postupak utvr ivawa o~instva i nije odgovoran za izdr`avawe. 24 Porodi~nim zakonikom Rusije iz godine predvi eno je da suprug koji je dao saglasnost u pisanoj formi na primenu metoda ve{ta~ke oplodwe ili na implantaciju embriona nema pravo da se prilikom osporavawa o~instva poziva na te okolnosti. Tako e, kada se radi o implantaciji embriona surogat majci, suprug nema pravo da se prilikom osporavawa o~instva posle zavr{enog upisa roditeqa u kwige gra anskih stawa poziva na te okolnosti (~l. 52/3). 25 Zakonom o le~ewu neplodnosti i postupcima oplodwe uz biomedicinsku pomo} Slovenije iz godine, predvi eno je da se ocem deteta za~etog postupkom oplodwe uz biomedicinsku pomo}, smatra mu` majke ili wen vanbra~ni partner, uz uslov da je dao pristanak, na na~in precizno regulisan zakonom. O~instvo ovog lica nije dozvoqeno osporavati, sem ako se tvrdi da dete nije za~eto postupkom oplodwe uz biomedicinsku pomo}. U tom slu~aju se shodno primewuju odredbe Zakona o braku i porodi~nim odnosima (~l ). 26 Ako je dete za~eto semenim }elijama darodavca, wegovo o~instvo nije dozvoqeno utvr ivati (~l. 42). 23 Odluka o osporenom o~instvu ne zna~i da se ovaj mu{karac automatski osloba a obaveze izdr`avawa deteta. U jednom slu~aju mu` je u vreme trudno}e majke povukao svoju saglasnost na oplodwu, a posle ro ewa deteta i osporio o~instvo, ali ga je sud ipak obavezao na davawe izdr`avawa. Smatra se da saglasnost na oplodwu implicira spremnost na izdr`avawe deteta, tako da obaveza postoji i ako mu{karac nije pravni otac deteta. U drugom slu~aju, osporeno je o~instvo po zahtevu majke kao zakonskog zastupnika dece (blizanaca), a biv{i mu` majke nije obavezan na davawe izdr`avawa. Odluka je doneta na osnovu teorije o prestanku pravnog osnova u ugovornom pravu (Wegfall der Geschaftsgrundlage) po kojoj se ugovori naj~e{}e zakqu~uju pod okolnostima za koje stranke pretpostavqaju da }e ostati konstantne. U slu~aju saglasnosti na inseminaciju, to zna~i da mu` daje saglasnost na oplodwu pod premisom da dete, zastupano od strane majke, ne}e pokrenuti sudski postupak osporavawa o~instva, a {to je u ovom slu~aju prekr{eno. Odluke od 12. jula (BGH FamRZ =NJW ); od 3. maja (BGHZ 129, 297=FamRZ =NJW ); od 3. maja (BGH FamRZ =NJW ). Rainer Frank, The Need for Reform in Parentage Law, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.), 1995, str Caroline F o r d e r, Opening up Marriage to Same Sex Partners and Providing for Adoption by Same Sex Couples, Managing Information on Sperm Donors, and Lots of Private International Law, The International Survey of Family Law, A. Bainham, (ed.), Semeйnыы kodeks i bra~nый doгovor, Socialьnaя zaщima, Vыnusk 5/ Ovim odredbama je regulisano osporavawe o~instva u op{tim situacijama. Pravo na tu`bu ima mu` majke u roku od jedne godine od saznawa za ~iwenice da on nije otac, a najkasnije do pet godina od ro ewa deteta, majka u roku od jedne godine od ro ewa deteta, dete u roku od pet godina po punoletstvu, i mu{karac koji misli da je otac u roku od jedne godine od upisa o~instva u mati~ne kwige. 167

12 168 ZAKQU^AK Porodi~ni zakon Srbije iz godine reguli{e pitawa roditeqstva u slu~ajevima za~e}a uz biomedicinsku pomo}. Kada se radi o materinstvu, osnovno pravilo je da se majkom smatra `ena koja je dete rodila, bez obzira da li je ona i genetska majka ili je kori{}en genetski materijal druge `ene. Kada se radi o o~instvu, osnovno pravilo je da se ocem smatra mu` ili vanbra~ni partner majke, i u slu~aju homologne i heterologne oplodwe. Kod oplodwe semenom davaoca, uslov za ovo pravilo je da je mu` ili vanbra~ni partner majke dao saglasnost na oplodwu. Regulativa Porodi~nog zakona o roditeqstvu u slu~ajevima za~e}a uz biomedicinsku pomo} pretpostavqa primenu odre enih tehnika biomedicinskog za~e}a. To su donacija jajne }elije, donacija embriona, homologna i heterologna artificijelna inseminacija. Tako e, ova regulativa pretpostavqa da subjekti biomedicinski potpomognutog za~e}a mogu biti, osim supru`nika i heteroseksualni vanbra~ni partneri. Ova pitawa, me utim, treba da budu re{ena drugim zakonom koji bi regulisao celokupnu oblast biomedicinski potpomognutog za~e}a. Na`alost, za razliku od ve}ine evropskih zemaqa, ovakav zakon jo{ uvek ne postoji u Srbiji. Potreba da se ovakav specijalan zakon donese je evidentna. U nedostatku regulative, a u situaciji da se mnoge od ovih tehnika u praksi uspe{no sprovode ve} vi{e desetina godina, mo`e se desiti da se lekari na u u nedoumici u wihovoj primeni, a s druge strane mogu}e su i zloupotrebe. LITERATURA Barton, Chris Douglas, Gillian (1995): Law and Parenthood B e r n a t, Erwin V ranes, Erich (1996): The Austrian Act on Procreative Medicine: Scope, Impacts and Inconsistencies, D. Evans (ed.) Creating the Child Caroline Forder (2000): Opening up Marriage to Same Sex Partners and Providing for Adoption by Same Sex Couples, Managing Information on Sperm Donors, and Lots of Private International Law, The International Survey of Family Law, A. Bainham, (ed.) Deutsch, Erwin (1996): Assisted Procreation in German Law, D. Evans (ed.) Creating the Child Guillod, Olivier (2000): A New Divorce Law for the New Millenium, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.) Jänterä-Jareborg, Maarit (2005): Sweden: Lesbian Couples are Entitled to Assisted Fertilization towards Equal Legal Rights for Homosexual Couples, Zeitschrift für das gesamte Familienrecht (FamRZ) Jawi}-Komar, Marina (1992): Pravo na asistiranu prokreaciju, Theoria 45 Kova~ek-Stani}, Gordana (1997): Uticaj stambenog zakonodavstva na porodi~nu sigurnost, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke Kova~ek-Stani}, Gordana (2001): Uticaj razvoda braka na roditeqsko pravo, Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke

13 169 Kova~ek-Stani}, Gordana (2001): Porodi~no-pravni aspekti surogat materinstva, Pravni `ivot 9 Kova~ek-Stani}, Gordana (2002): Uporedno porodi~no pravo, Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet Kounougeri-Manoledaki, Efie (2005): Surrogate Motherhood in Greece (According to the New Law on Assisted Reproduction), The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.) Morgan, Derek L e e, Robert (1991): G Blacstone s Gguide to the Human Fertilisation and Embryology, Act 1990, London R a i n e r Frank (1995): The Need for Reform in Parentage Law, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.) Rainer, Frank (1997): Parentage Law Reformed, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.) Rubellin-Devichi, Jacqueline (1994): Reforms and Controversies, The International Survey of Family Law, A. Bainham (ed.) Saldeen, Åke ( ): Sweden, Annual Survey of Family Law, Vol 8. THE SERBIAN FAMILY ACT FROM 2005 IN THE CONTEXT OF FAMILY PLANNING by Gordana Kova~ek-Stani} Summary In 2005, Serbia enacted a new Family Act, which is also applied in Vojvodina. Regarding family planning, the Family Act has introduced a reform of the provisions on parentage in cases of medically assisted conception. Regarding motherhood, the basic rule is that the mother is considered to be the woman that gave birth to the child, regardless of whether she is the genetic mother or whether the genetic material of another woman has been used. As for fatherhood, the basic rule is that the father is considered to be the husband or cohabiting partner of the mother, if he has given his written consent to artificial insemination. This rule applies both in cases of AIH (artificial insemination with husband/cohabiting partner sperm) and AID (artificial insemination with donor sperm). This paper deals with the issue of surrogate motherhood in European countries, as well. The regulation of the Family Act on parentage in cases of medically assisted conception presupposes the application of certain techniques of medical conception. These are the donation of the egg cell, embryo, AIH and AID. Furthermore, this regulation stipulates that subjects of medically assisted conception can be, besides spouses, heterosexual cohabiting partners. These issues, however, should be addressed by another law that would fully govern the area of medically assisted conception. Unfortunately, in contrast to the majority of European countries, such a law still does not exist in Serbia.