Deca u medijskom ogledalu

Transcription

1

2

3 Deca u medijskom ogledalu

4

5 Deca u medijskom ogledalu Predstave o deci u informativnim medijima u Srbiji Beograd novembar 2010.

6 U ovoj publikaciji predstavljeni su rezultati istraživanja Deca u medijskom ogledalu koje je povodom dvadesetogodišnjice usvajanja Konvencije o pravima deteta urađeno za UNICEF u Srbiji. Istraživanje je sproveo Centar za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu tokom godine. Cilj projekta bila je analiza kvaliteta izveštavanja o deci i pravima deteta u in- formativnim medijima u Srbiji. Istraživanjem i pisanjem publikacije rukovodila je prof. dr Snježana Milivojević. Nalazi, interpretacije i stavovi izneseni u publikaciji ne odražavaju nužno stavove UNICEF-a. Publikacija se može preuzeti sa veb stranica: Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), Kancelarija u Srbiji Lektura/korektura Vlado Đukanović Dizajn Rastko Toholj

7 Sadržaj Sažetak O istraživanju Medijsko okruženje Dnevne novine: nasilje sa naslovne strane Televizija: komercijalizacija dece Neke novinarske dileme Nezaštićena privatnost Zaštita dostojanstva deteta Šta piše na medijskoj slici? Preporuke Korišćena literatura Korisne Web stranice

8

9 Sažetak 1 Tokom 2 Većina 3 Polovinu 4 Veoma 5 Najveći Tokom analiziranog perioda od 28 dana objavljeno je ukupno 778 tekstova o deci i dečijim pravima u šest dnevnih novina. Najviše tekstova objavljeno je u Blicu,, u proseku 55 nedeljno, i u Politici (45), manje u Pressu (35) i Danasu (29), a najmanje u Kuriru (17) i Borbi (12). Većina tekstova nalazi se u tri dela novina: na beogradskim stranama (37,5%), u društvenim/unutrašnjepolitičkim rubri- kama (22,7%) i u hronikama ili na stranama o kriminalu (17,9%). Na dečijim, zabavnim i kulturnim stranama zajedno ima oko 10% ukupnog broja tekstova. Polovinu svih tekstova čine mali tekstovi kratke vesti, antrfilei, vesti bez naslova ili vesti u nizu (48,8%). U drugoj polovini je skoro podjednak broj velikih tekstova (26,4%) i tekstova srednje veličine (24,6%). Veoma velikih i velikih naslova ima više (oko 30%) nego velikih tekstova. Pošto naslovi prvi privlače pažnju čitalaca, zanimljivo je da ima velikih naslova i u kratkim testovima. Najveći broj naslova su informativni ili deskriptivni i oni stoje u funkcionalnoj vezi sa sadržinom teksta (oko 70%). Oko 17% naslova su vrednosni i metaforični, a oko 7% naslova su sen- zacionalistički ili uvredljivi i uglavnom se nalaze u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 7

10 6 U 7 Dve 8 Otprilike 9 Pojedinačno U 778 tekstova objavljena je 461 fotografija, od čega se 354 odnose na decu. U oko 40% tekstova nema fotografija, a na još 13% fotografija nisu deca. Fotografije na kojima su deca često nisu vezane za događaj ili temu kojima se tekst bavi. Dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima koje obično ne potiču sa događaja na koji se tekst odnosi, nego su deca samo dobra ilustracija. Otprilike petina fotografija prikazuje decu afirmativno, u po- zitivnim kontekstima ili povodima (19%), a u skoro istom odnosu deca se prikazuju i u negativnim kontekstima ili povodima, kao počinioci ili žrtve nasilja ili nesreća (15%). Poseban slučaj ne- adekvatnog prikazivanja dece čine fotografije na kojima su ona idealizovana i prikazana kao slatka ili super deca (4%). Pojedinačno najzastupljeniju tematsku oblast predstavlja nasilje nad decom i kršenje dečijih prava (oko 30%). Nešto manje od trećine tekstova bavi se obrazovanjem, a poslednju trećinu tek- stova čine pisanje o aktivnostima državnih organa i civilnog društva i socijalnim temama u užem smislu. Nasilje je dominantna tema i u svim tekstovima objavljenim na naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu najvećih testova (oko trećine). Nasilje je tema u 60% tekstova sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima. Oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne instituci- je) i neimenovanih izvora. U preostalih 30% tekstova izvori su najčešći učesnici, eksperti te komercijalne ili društvene organizacije. 8 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

11 U skoro trećini tekstova izvori nisu uopšte imenovani ili se smatra da se podrazumevaju (28%). Anonimni izvori su veo- ma retki, svega 2%, a na osnovu navoda o njihovoj vezi sa događajem oko trećine potiče od policije i istražnih organa (7 od 19). Deca su izvori informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u veoma malom procentu (0,6%) deca imaju priliku da iznesu mišljenje o događajima u kojima ne učestvuju. Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno, tretiraju impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U onih 60% tekstova u kojima se individualizuju, deca su potpuno identifikova- na u 14% tekstova, a u oko 20% tekstova njihov identitet je potpuno ili delimično zaštićen. Deca su za medije najčešće nediferencirana, impersonalna grupa, deca uopšte (51%). U drugoj polovini tekstova deca se podjednako imenuju kao aktivni ili kao pasivni učesnici događaja, odnosno u skoro identičnom procentu su aktivni u različitim akcijama (14%) ili nasilnici (10%), dok su u jednoj četvrtini tekstova imenovana kao žrtve nasilja (17%) ili slu- čajnih nesreća (9%). Analizirani tekstovi su u celini nešto pozitivniji prema deci i dečijim pravima (56%) nego što su informativni (41%). Tekstovi su u velikom procentu neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u vrednosnom smislu, a u priličnom procen- tu se negativno odnose prema deci i dečijim pravima (8%) ili nedovoljno informišu (6%) o deci i dečijim pravima. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 9

12 17 U tekstovima u kojima je tema antisocijalno ponašanje dece ima čak petnaest puta više slučajeva u kojima se krše standardi izveštavanja nego onih u kojima se ti standardi poštuju, a u tekstovima u kojima se izveštava o deci koja stradaju u ne- srećama profesionalni i etički standardi se češće poštuju nego krše (pet prema jedan posto). 10 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

13 O istraživanju Istraživanje Deca u medijskom ogledalu bavilo se načinom na koji mediji izveštavaju o dečijim pravima, analiziraju ih, krše ili afirmišu i doprinose izgradnji humanijeg i tolerantnijeg društva u kome se deca prepoznaju kao punopravni članovi. Posebna pažnja bila je posvećena načinu na koji mediji doprinose poštovanju komunikacionih prava dece, koja se definišu u Konvenciji o pravima deteta: pravo na slobodno formiranje i iznošenje mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta (član 12), pravo na slobodu izražavanja koje obuhvata pravo deteta da traži, prima i daje informacije, a koje je ograničeno samo u slučajevima kada je to predviđeno zakonom i neophodno (član 13), pravo na privatnost i zaštitu od napada na porodicu, dom, prepisku ili čast i ugled deteta (član 16), pravo na informaciju, uz isticanje značaja medija za širenje in- formacija od društvenog i kulturnog značaja za dete, uvažavanje jezičkih potreba dece iz manjinskih grupa i zalaganje za razvoj smernica za zaštitu deteta od informacija štetnih po njegovo dobro (član 17). Ova prava omogućavaju učešće dece u javnoj komunikaciji, ali im istovremeno pružaju i zaštitu od medija kada je to neophodno. Predmet istraživanja bio je kvalitet izveštavanja o deci i dečijim pravima u informativnim štampanim i elektronskim medijima u PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 11

14 Srbiji. Analiza je imala za cilj da ustanovi osnovne odlike medijskog odnosa prema deci kroz deskripciju njihove medijske vidljivosti u dva smisla: utvrđivanjem sadržinskih odlika medijske slike (teme o kojima se piše, zastupljenost dece, poštovanje privatnosti, poštovanje i iz- ražavanje mišljenja dece, vrednosni kontekst izveštavanja itd.) i identifikovanjem profesionalnih karakteristika izveštavanja (analiza naslova, fotografija, izvora informacija, poštovanje odgovarajućih profesionalnih i etičkih standarda, uvažavanje dečijih komu- nikacionih prava). U istraživanju su testirane dve glavne hipoteze: 1) da postoji visok stepen podudarnosti u pisanju o deci i dečijim pravima u dnevnim novinama i u televizijskim emisijama sa gostima u studiju (talk shows) ) vodećih TV kuća, koji proizilazi iz sličnosti informativnih i interpretativnih pristupa u štampanim i elektronskim medijima; 2) da dominantna slika o deci u medijima zavisi od novinarskih praksi (profesionalnih standarda i etičkih normi) karakterističnih za novinarstvo u Srbiji. Dokazivanje prve hipoteze važno je za utvrđivanje dominantne medijske slike o deci, a dokazivanje druge značajno je za utvrđivanje profesionalne novinarske i medijske kulture u Srbiji. Istraživanje je obavljeno kombinacijom dve metode primenjene na dve različite vrste medija: kvalitativnom i kvantitativnom analizom sadržaja štampanih medija i studijom slučaja televizijskih programa. Analiza štampe obuhvatila je šest dnevnih novina: Politiku, Danas, Blic, Borbu, Kurir i Press.. Odabrane novine spadaju u medije koji se veoma razlikuju po uređivačkoj politici, tiražu, uticaju, vremenu 12 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

15 nastanka i medijskim odlikama, što omogućava uvid u veoma di- verzifikovano tržište štampe u Srbiji. Analiziran je period januar decembar godine na uzorku koji je činila po jedna odabrana nedelja u svakom tromesečju godine. Izabrane su treća sedmica u martu ( mart), četvrta sedmica u junu ( jun), prva sedmica u septembru (1 7. septembar) i druga sedmica u decembru (8 14. decembar). Ovako komponovan uzorak može se smatrati jednim konstruisanim mesecom godine, u kome je zastupljena po jedna nedelja iz četiri različita doba godine. Konstruisani mesec omogućava da u uzorku budu zastupljene normalne varijacije (dani, sedmice), ali da se izbegne tematska dominacija u sadržaju specifična za određeni period kada je izbor dana u uzorku hronološki. Ovako odabrane sedmice prate i značajne datume u školskom kalendaru (juni i septembar), pa analiza pokazuje i medijski odnos prema školi u različitim periodima godine. Jedinica analize bio je prilog, definisan kao novinski tekst koji čini jedna grafička i sadržinska celina (bez obzira na dužinu, žanr, način obrade ili temu) sa svim pripadajućim delovima (naslov, ilustracije, umetnuti tekstovi i sl.). Ovako definisani tekst se jasno vizuelno i sadržinski prepoznaje na celini strane i u izvesnom smislu je prirodna reč novinskog govora. Analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivnu, sistematsku i kvantitativnu deskripciju određenog sadržaja komunikacije. Njeni rezultati pokazuju prisustvo ili odsustvo, učestalost i varijacije pojedinih osobina u analiziranom tekstu. Međutim, oni omogućavaju i utvrđivanje veze između odlika analiziranog teksta i njihovog konteksta, odnosno zaključivanje o fenomenima koji se ne nalaze unutar, nego izvan teksta U ovom istraživanju predmet analize nije bila veza između teksta i spoljne realnosti na koju se tekst odnosi, nego veza između analiziranog teksta i novinarskih praksi kojima je PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 13

16 nastao. Budući da je medijska slika novinarski konstrukt, njene odlike i kvalitet zavise od načina proizvodnje, odnosno od novinarskog rada kojim je nastala. Rezultati kvalitativne analize sadržaja korišćeni su za identifikovanje profesionalnih normi čijom primenom nastaje upravo ovakva medijska slika. U širem smislu, dokumentovanje sadržinskih karakteristika analiziranih medija omogućilo je da se sagleda uloga medija u definisanju agende (agenda setting role), odnosno način na koji mediji selektuju, definišu i prikazuju teme koje obeležavaju javnu komunikaciju. Utvrđivanje pravilnosti u načinu selekcije i obrade sadržaja o deci i dečijim pravima u šest istraživanih novina mapira celinu informativne produkcije štampanih medija, a ne bavi se posebno sličnostima i razlikama između pojedinih novina niti njihovim specifičnostima. Uvid u način na koji se definiše medijska agenda je veoma važan zbog njenog presudnog uticaja na kasnije formiranje agende publike.. Teme, događaji i ličnosti o kojima se u jednom društvu razgovara u javnost dolaze uglavnom iz medija. Analiza televizijskog programa prilagođena je ovom mediju, obimu produkcije i specifičnostima tri odabrane televizijske kuće Radio- televizije Srbije, RTV B92 i RTV Pink. Tematski je pregledan sadržaj svih glavnih večernjih informativnih emisija da bi se odabrali programi koji su karakteristični za svaku televiziju. Na osnovu zna- čaja programa (teme, učestalost, trajanje) sačinjen je programski paket reprezentativan za svaku televizijsku stanicu i svaki ovako odabrani ciljani uzorak (relevance sample) ) analiziran je kao posebna studija slučaja. Identifikovane emisije su potom bile predmet inter- pretativne analize. Uzorak su činile po dve večernje emisije sa gostima u studiju (talk show) ) sa RTS i TV B92, za svaku televiziju po jedna kasnovečernja 14 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

17 emisija (koja se emituje jednom nedeljno) i po jedna ranovečernja emisija (koja se emituje svakog dana), a sa TV Pink jedna ranovečernja emisija koja se emituje nedeljno (autorstvo nezavisne produkcijske kuće po inostranoj licenci, koja je u međuvremenu prestala da se emituje) i jedan prilog iz večernje emisije Nacionalni dnevnik,, pošto na ovoj televiziji nije bilo nijedne druge informativne emisije koja se bavi aktuelnim društvenim temama. Odabrane su sledeće emisije: iz programa Radio-televizije Srbije, emisija Da, možda, ne ( Tucite, ja i dalje držim čas, emitovana 24. juna) i emisija Oko (Intervju sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, emitovana 22. juna godine), iz programa TV B92, emisija Utisak nedelje ( Ko nam vaspitava decu, emitovana 28. juna) i Stanje nacije ( Šta čitaju srednjoškolci, emitovana 15. januara godine i iz programa TV Pink, emisija Piramida (emitovana 9. juna) i Na- cionalni dnevnik (prilog o početku školske godine, emitovan 1. septembra godine). Jedinica analize bila je emisija u okviru koje su identifikovani naj- značajniji intepretativni okviri (news frames) ) u tretmanu glavnih te- ma. Ovako odabrani metod omogućio je razlikovanje uloge medija u postavljanju agende: analizom sadržaja istraživana je uloga dnevne štampe u definisanju agende kroz postavljanje tema,, dok je prilikom analize televizijskih emisija razmatrana njihova uloga u definisanju agende kroz izbor tematskih atributa koji će biti uključeni u raspravu o određenoj temi. Rezultati analize sadržaja pokazuju kako izgleda informativna osnova izveštavanja o deci i dečijim pravima, kako se PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 15

18 formulišu primarne definicije o njima, a analiza odgovarajućih te- levizijskih sadržaja kako izgledaju interpretativni okviri kroz koje se deca i dečija prava tumače, razumeju i popularizuju u programima vodećih TV kuća. U ovom ogledu prikazani su rezultati istraživanja koji ukazuju na glavne zajedničke odlike medijske slike o deci u informativnim štampanim i elektronskim medijima u Srbiji. Potom su razmatrane neke od najčešćih profesionalnih i etičkih dilema sa kojima se novi- nari suočavaju u pisanju o deci i dečijim pravima. Njihovo rešavanje zahteva poštovanje profesionalnih i etičkih normi, ali i pažljivo raz- matranje mogućih posledica objavljivanja tekstova o deci i fotografija dece, uz stalno nastojanje da se izbegne/umanji šteta koja im se može naneti. Konačno, na osnovu nalaza istraživanja formulisane su preporuke koje mogu doprineti osetljivijem izveštavanju o deci i stvaranju bolje medijske klime. 16 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

19 Medijsko okruženje Mladi koji su rođeni u godini kada je usvojena Konvencija o pravima deteta već su postali punoletni. Medijsko okruženje u kome su oni odrasli i u kome rastu današnja deca od tada se veoma promenilo. Tokom proteklih dvadeset godina taj medijski svet koji se brzo i ra- dikalno menja pratila je i izražena, ali ne uvek efikasna briga društva za posledice i uticaj tih promena na decu. U novim okolnostima detinjstvo i odrastanje izgledaju drugačije, zahtevaju nova znanja i veštine za orijentaciju u stvarnosti. Mediji su i u tom svetu ostali jedna od ključnih institucija socijalizacije, ali za sasvim drugačiju vrstu budućnosti. Današnji osmaci rođeni su one godine kada je identifikovana zavisnost od Interneta, a oni koji idu u četvrti razred kada je nastao ipod. Ni jedni ni drugi ne sećaju se sveta bez mobilnih telefona i Facebooka, a mnogi od njih postali su kompjuterski pismeni pre nego što su naučili da pišu rukom. Način na koji oni koriste medije potpuno se razlikuje od načina na koji to rade njihovi roditelji. Ono što je odraslima doskora izgledalo kao dobar vid zaštite dece od štetnih medijskih sadržaja, danas izgleda ili nemoguće ili anahrono. U strahu da će deca biti lake žrtve opasnih medija, i roditelji i države često pokušavaju da na nove izazove odgovore starim jezikom i čvršće regulišu medije koje poznaju i koje mogu da regulišu. Takvi pokušaji sve više izgledaju kao nastojanje da se od starih medija, štampe i televizije, stvori zašti- ćena oaza oko koje buja neregulisana šuma novih medija. Sa druge, opreznije strane, javljaju se pokušaji da se izbrišu oštre granice između offline i online sveta i traga se za regulativnom akcijom koja bi i u novom medijskom okruženju zaštitila temeljne PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 17

20 komunikacione vrednosti i prava. Nova evropska nastojanja da se intervencije medijske politike pomere sa institucija na sadržaj, pa i da se preispita sama definicija medija, pokazuju da su nove dileme uveliko prešle sa terena akademskih rasprava u oblast javnih politika. Njihov cilj je, međutim, ostao isti da se obezbedi što kvalitetniji medijski sadržaj, bez obzira na to kako izgledaju mediji u kojima taj sadržaj nastaje, kakva im je vlasnička struktura ili koje platforme koriste da dođu do publike. Otvaranjem prostora za poruke koje se formiraju na mnoštvu mesta, novi mediji nekada jedinstvenu medijsku sliku pretvaraju u mozak, a sve češće i u pravi kaleidoskop medijskih sličica. U tim uslovima postaje sve teže ustanoviti kakvu sliku proizvode mediji, kako se u toj slici čuju i vide deca i koliko ona učestvuju u komunikaciji koja se vodi o pitanjima za koja su zainteresovana. Nekoliko tema koje su poslednjih godina izazvale pažnju javnosti došlo je u tradicionalne medije sa Youtube-a, veliki mediji otvorili su svoje stranice blogerima i građanima reporterima i polako počeli da gube uredničku kontrolu nad sadržajima koje sami objavljuju. U svetu Interneta, mo- bilnih telefona i televizije realnosti, privatnost je postala roba za javnu upotrebu uz krajnje liberalizovan odnos prema tradicionalno branjenim sferama ljudskog života i dostojanstva. Tradicionalni i novi mediji u Srbiji za sada koegzistiraju na terenu na kome je uticaj masovnih medija, posebno televizije, i dalje dominantan. Novi mediji se ne razvijaju dovoljno brzo, ali je penetracija Interneta premašila 30%, što se smatra granicom preko koje uticaj na sudbinu starih medija, posebno štampe, postaje značajan. Tehnološke, ekonomske i kulturne okolnosti, pa i preovlađujući oblik medijske pis- menosti, doprinose da dnevni prosek gledanosti televizije bude među 18 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

21 najvišim u Evropi. U kulturnom okruženju kojim dominira televizija, dominantne predstave o deci i dečijim temama formiraju odrasli, pre svega posredstvom masovnih medija. U tom poslu i dalje su veoma uticajni mediji sa izraženom informativnom funkcijom, odnosno dnevna štampa i odgovarajući TV programi. Dnevna štampa se tradicionalno smatra rodnim mestom kvalitetnog novinarstva. Kvalitetno novinarstvo je stub na kome počiva sloboda medija, svakako najznačajnija medijska vrednost koja uspeva samo u demokratskom društvu. Tradicionalno, dobro novinarstvo se pri- država principa istinitosti, tačnosti, objektivnosti, nepristrasnosti i odgovornosti. Zato način na koji mediji predstavljaju osetljive članove društva kakva su deca i ima tako veliki uticaj na stav društva prema deci, ali i na to kako će se ona ponašati kad odrastu. Na osnovu medijskih slika deca formiraju uzore, znanje o tome koja se ponašanja podstiču i cene i u kakvom društvu žive. Novija istraživa- nja štampe, međutim, pokazuju da u mnogim zemljama tekstovi o deci, a naročito o pravima dece, nisu ni česti ni raznovrsni, da se o deci sve više piše u tabloidima i da ona za štampu postaju zanimljiva samo kada njihove sudbine mogu da se senzacionalizuju ili komercijalizuju. Medijske slike o deci i detinjstvu zato nisu samo medijski proizvodi za jednokratnu upotrebu. One su pokazatelji odnosa društva prema kompleksnom svetu dece i njihovih prava u svim oblastima života, od igre do obrazovanja, od zdravlja do formiranja identiteta, od kvaliteta ishrane do digniteta. Isto tako, ni informativna štampa, naročito dnevne novine, nije samo proizvođač tih slika: ona je i pokazatelj kvaliteta novinarske profesije u nekom društvu. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 19

22 Dnevne novine: nasilje sa naslovne strane U istraživanom periodu (28 dana) objavljeno je ukupno 778 tekstova u šest dnevnih novina. U proseku je dnevno objavljeno po 28 tekstova, odnosno po četiri ili pet tekstova u svakim novinama. Najviše tekstova bilo je u Blicu,, u proseku 55 nedeljno, i u Politici (45), manje u Pressu (35) i Danasu (29), a najmanje u Kuriru (17) i Borbi (12). Grafikon 1. Broj tekstova Grafikon 2. Veličina tekstova 20 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

23 Broj tekstova svakako nije jedini pokazatelj vidljivosti dece u medijima. U stvari, na osnovu tog broja moglo bi se čak zaključiti da je nji- hova zastupljenost veća nego kada se u obzir uzmu i druge odlike sadržaja. Polovina svih analiziranih tekstova su mali kratke vesti, antrfilei, vesti bez naslova ili vesti u nizu. U drugoj polovini skoro je podjednak broj velikih i veoma velikih tekstova (26,4%) i tekstova srednje veličine (24,6%). Kada bi se prosečnih pet tekstova posmatralo prema veličini, novine su dnevno objavljivale po tri vesti, jedan srednji i jedan veliki tekst, odnosno po tri četvrtine jedne novinske strane. Prema jednom sličnom istraživanju obavljenom iste godine u Velikoj Britaniji, dnevni prosek je tamo za oko četvrtinu veći, jer je u novinama bilo nešto više od šest tekstova dnevno. Grafikon 3. Plasman tekstova PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 21

24 Tekstovi o deci pojavljuju se najčešće u tri dela novina: na beogradskim stranama, u društvenim (unutrašnjepolitičkim) rubrikama i u hroni- kama (na stranama o kriminalu). Ubedljivo najviše tekstova (37,5%) plasirano je na beogradskim stranama, a pošto u hronikama i u društvenim rubrikama ima još tekstova vezanih za decu ili teme iz Beograda, može se zaključiti da događaji i život dece u glavnom gradu privlače najveću pažnju novinara. Uz geografsku fokusiranost ide i tematska neraznovrsnost: na dečijim, zabavnim ili kulturnim stranama zajedno ima manje od 10% ukupnog broja tekstova. Već i sam plasman tekstova pokazuje da deca u novinama žive u tematski i geografski ograničenom svetu. Tabela 1. Teme Broj Procenat Javna politika, socijalne mere, zakoni, propisi ,49% Antisocijalno ponašanje dece, maloletnička delinkvencija sukob sa zakonom 89 10,02% Obrazovanje uopšte ,49% Humanitarne akcije, NVO i društvene aktivnosti Uspesi dece, u školi, takmičenjima, sportu, kulturi, javno afirmisanje dece (koncerti, predstave, akcije) 95 10,70% 65 7,32% Zdravlje/medicina 72 8,11% Deca, odnosi u porodici (vaspitanje, opšti razvoj) 46 5,18% 22 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

25 Polazak u školu 34 3,83% Nasilje u porodici 34 3,83% Nasilje u školi vršnjačko 32 3,60% Deca u nesreći, slučajne, saobraćajne i sl. 32 3,60% Socijalne teme, siromaštvo, životni standard, socijalna ugroženost Antisocijalno ponašanje nad decom, trgovine, otmice, zlostavljanje Dečja prava, afirmacija, akcije za promociju ili zaštitu Aktivnosti dece tokom raspusta (sportske, kulturne i umetničke radionice) 38 4,28% 20 2,25% 25 2,82% 24 2,70% Kršenje dečjih prava 19 2,14% Nasilje nad decom uopšte 19 2,14% Obrazovanje problemi vezani za decu, učenje, uspeh Nesreća u kojima stradaju deca (krivica odraslih) 19 2,14% 14 1,58% Nasilje u školi koje čine stariji 6 0,68% Stradanje roditelja 1 0,11% ,00% Tematska struktura tekstova pokazuje da je pojedinačno najza- stupljenija tematska oblast bilo nasilje nad decom (27,7%, a ukoliko se ubroji i kršenje dečijih prava 29,8%). Druga velika grupa tekstova, nešto manje od trećine, bavila se obrazovanjem (27,5%), dok se u PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 23

26 ostalim tekstovima najčešće pisalo o aktivnostima državnih organa i civilnog društva te o socijalnim temama u užem smislu. Nasilje je bilo dominantna tema i u tekstovima o deci koji su objavljeni na naslovnim stranama (26 od 44 teksta) i u velikom delu najvećih tekstova (oko trećine). Nasilje je tema i 60% tekstova sa uvredljivim i senzacionalističkim naslovima. Od svih tekstova o nasilju, oko 20% su činili oni u kojima su deca žrtve, bez obzira na vrstu nasilja (vršnjačko, porodično, u školi, institucijama, slučajni incidenti), a znatno manje tekstova bavilo se antisocijalnim ponašanjem ili sukobima dece sa zakonom (12,7%). Na naslovnim stranama novina, međutim, to iz- gleda drugačije, pa se skoro 30% svih tekstova o deci na naslovnim stranama bavi delinkventnim ponašanjima dece (14 od 44 teksta), a o nasilju nad decom ima ukupno osam tekstova. Grafikon 4. Veličina naslova 24 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

27 Grafikon 5. Vrsta naslova Veoma velikih i velikih naslova ukupno je bilo više nego velikih tek- stova, a broj ogromnih naslova (13%) veći je od broja tekstova koji su objavljeni na čitavoj strani (9%). Naslovi prvi privlače čitalačku pažnju, pa ima i veoma kratkih tekstova sa velikim naslovima. To su obično tekstovi o nasilju ili antisocijalnom ponašanju dece, mada su ovo oblasti u kojima su novinari obavezni da posebno osetljivo pišu. Najveći broj naslova je informativan i deskriptivan, a funkcionalno se odnosi na sadržinu teksta (oko 70%), mada među naslovima koji su informativni ima i ovakvih: Učenici silovali devojčicu! (Kurir,, ), Otimač dnevnika vraća se u školu, pretučena profesorka otišla u penziju (Press Press,, ), Sekirom hteo da se obračuna sa decom (Blic,, ), Klinke maltretirale klinke (Kurir Kurir, PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 25

28 ), Silovao ćerku (Kurir Kurir,, ), Silovao vezanog osnovca (Kurir,, ). Senzacionalistički ili uvredljivi naslovi (7%) uvek se nalaze u tekstovima koji se odnose na nasilje i posebno osetljive teme, a veliki procenat vrednosnih i metaforičnih naslova, takođe, pokazuje sklonost ka interpretacijama događaja koje ni- su nužno zasnovane na faktografiji (oko 17%). Naslovi ponekad spadaju u sve kategorije odjednom, nažalost, obično zato što krše standarde u svakoj od njih: Detetu pomereno srce od batina (Press,, ), Trojica tinejdžera naterali dečaka da popije mo- kraću (Press,, ), Brutalno pretukli decu! (Press,, ), Lagalo 2000 roditelja (Blic,, ), Hteo da se ubije zbog ocena (Kurir,, ). Grafikon 6. Veličina fotografija 26 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

29 Grafikon 7. Sadržina fotografija Grafikon 8. Fotografije veza sa tekstom PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 27

30 Oko 60% analiziranih tekstova sadržalo je fotografije (ukupno 463 fotografije), od kojih su se oko tri četvrtine odnosile na decu. U onoj četvrtini fotografija na kojima nisu deca, najčešće su bili političari, školski objekti ili se radi o fotografijama bez direktne veze sa tekstom. Fotografije na kojima su deca, takođe, često nisu vezane za događaj ili temu kojima se tekst bavi. Čak dve trećine (63%) fotografija prikazuju decu u uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima i obično ne potiču sa događaja o kome je tekst. Na oko 10% fotografija deca su prikazana na način koji je u suprotnosti sa etičkim normama, a te fotografije odnose se na razne vidove antisocijalnog ponašanja ili incidente u kojima su deca žrtve nasilja. Tabela 2. Izvor informacija 28 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU Broj Procenat Neimenovani izvori (mediji) ,11% Oficijelni ministarstvo, državni organi, policija ,17% Institucije socijalnog rada, škole i sl ,12% Srodnici roditelji, staratelji 69 7,21% Eksperti/stručnjaci 56 5,85% Deca učesnici, žrtve, počinioci 45 4,70% Svedoci, prijatelji, slučajni učesnici 27 2,82% Komercijalne kompanije 31 3,24% Anonimni izvori 19 1,99% Međunarodne organizacije, institucije 17 1,78% NVO 19 1,99% Bolnica 14 1,46% Deca nemaju veze sa događajem, pitana za mišljenje 6 0,63% Crkva 4 0,42% Političari 5 0,52% ,00%

31 Tabela 3. Anonimni izvori Broj Blizak istrazi 5 Nezvanično 3 Press izvor 3 Novinar 2 Izvor blizak policiji 1 Izvor blizak vranjskom pravosuđu 1 Nije navedeno 3 Bivši učenik Petnice 1 UNICEF 4 19 U tekstovima o deci nema velike raznovrsnosti izvora informacija oko 70% informacija potiče iz zvaničnih (državne institucije) i neimenovanih izvora. Preostalu trećinu izvora čine uglavnom uče- snici, eksperti te komercijalne ili društvene organizacije. Deca su bila izvor informacija u oko 5% tekstova u kojima su i sami učesnici, a u zanemarljivo malom procentu (0,8%) deca su imala priliku da govore i iznesu mišljenje o događajima u kojima nisu učestvovala. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 29

32 Grafikon 9. Identifikacija dece Grafikon 10. Imenovanje dece Deca su za medije najčešće bila nediferencirana, impersonalna grupa, deca uopšte (43%). U drugoj polovini tekstova deca su podjednako imenovana kao aktivni ili kao pasivni učesnici događaja. Kada su 30 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

33 prikazana kao aktivni učesnici, ona su u skoro identičnom procentu prikazana u različitim akcijama (12%) ili kao nasilnici (12%). U onoj četvrtini tekstova u kojoj su deca prikazana kao pasivni učesnici, češće su imenovana kao žrtve nasilja (16%) nego kao stradali u slučajnim nesrećama (9%). Sa stanovišta individualizacije i socijalne uloge u kojoj se deca pojavljuju, najčešće imenovanje, pa i identifikovano pojavljivanje, vezano je za situacije u kojima su deca žrtve. Grafikon 11. Vrednovanje kroz identifikaciju Deca se u skoro polovini tekstova pominju uzgredno i tretiraju impersonalno ili kao podrazumevana grupa. U polovini tekstova u kojoj su individualizovana, bila su i potpuno identifikovana u 14% tekstova, a u otprilike istom procentu njihov identitet bio je potpuno zaštićen. U tekstovima u kojima bi identitet trebalo da bude zaštićen, on je često ipak bio indirektno prepoznatljiv, bilo da su deca identifikovana preko roditelja, institucija, etničke ili druge grupne pripadnosti. Značaj zaštite identiteta dece nije poštovan PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 31

34 u dovoljnoj meri ni profesionalno ni etički niti ima osetljivosti za uvažavanje digniteta dece o kojoj se piše. U mnogim slučajevima ne problematizuju se postojeće prakse niti se traga za boljim praksama u poštovanju ovih standarda. Na primer, crna traka preko očiju deteta smatra se dovoljnom zaštitom identiteta čak i kada ambijent, drugi akteri ili detalji na fotografiji omogućavaju vrlo laku identifikaciju. U tekstovima se često ne navodi ime deteta, ali se nizom privatnih detalja omogućava identifikacija, naročito u manjim sredinama (u jednom slučaju je silovatelj, čije se puno ime navodi, identifikovan kao ljubavnik žrtvine majke). Takođe, niz različitih detalja objavljenih u različitim medijima olakšava identifikaciju efektom slagalice (na primer, negde se objavi ime škole, negde fotografija kuće, negde ime grada). O zaštiti identiteta se uopšte ne vodi računa ni u mnogim slučajevima koji zahtevaju osetljivo pisanje jer se omogućava stigmatizacija ili prepoznavanje deteta po osobinama zbog kojih ono može biti žrtva diskriminacije. Grafikon 12. Da li je tekst u celini pozitivan prema deci i dečjim pravima 32 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

35 Grafikon 13. Da li tekst u celini odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima U tekstovima koji su se bavili antisocijalnim ponašanjem dece bilo je čak petnaest puta više slučajeva kršenja standarda izveštavanja nego onih u kojima se standardi poštuju, a u tekstovima u kojima se izveštavalo o deci koja stradaju u nesrećama profesionalni i etički standardi su se češće poštovali nego kršili (pet prema jedan posto). Analizirani tekstovi su u celini bili pozitivniji prema deci i dečijim pravima (56%) nego što su bili informativni (41%). Tekstovi su u velikom procentu bili neutralni ili ambivalentni i u faktografskom i u vrednosnom smislu, a u priličnom procentu su imali negativan odnos prema deci i dečijim pravima ili nisu davali dovoljno informacija o deci ili dečijim pravima (8% odnosno 6%). Sadržinske odlike dominantne medijske slike o deci ukazuju na to koliko je profesionalnog umeća i etičke osetljivosti potrebno da bi se pomirili ponekad teško pomirljivi zahtevi koji se postavljaju pred medije, a da se istovremeno ne ugrozi sloboda izražavanja. Ti zahtevi često znače balansiranje između prava javnosti da zna PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 33

36 (javnog interesa) i poštovanja najboljeg interesa deteta. Usvajanjem Konvencije o pravima deteta ustanovljen je princip po kome je prednost uvek na strani interesa deteta, ali u novinarskom radu nije baš uvek jednostavno odlučiti kako se taj princip primenjuje. Istu vrstu osetljivosti u odlučivanju nameće i potreba zaštite privatnosti i dostojanstva deteta, s jedne strane, te prava na iznošenje mišljenja i na pristup dece medijima, sa druge strane. Koliko ima razlika u odgovoru na ove dileme u različitim novinama može se videti i iz pregleda najčešćeg teksta o deci u njima. Naravno, najčešći tekst je samo analitički konstrukt. Nije moguće utvrditi ni prosečnu ni srednju vrednost u pisanju o tako različitim povodima, ljudima i pojavama kakvo je bilo pisanje o deci. Ipak, najčešći tekst pokazuje koja je odlika pisanja dominirala u svakoj od istraživanih oblasti i koliko se izbor svake od njih razlikovao u zavisnosti od uređivačke politike novina, a ne od prirode događaja. Selekcija tema, način obrade teksta, plasman ili izbor izvora informacija govore o novinarskom izboru i odluci kome će se i iz kog razloga omogućiti izlazak u javnost dodeljivanjem medijskog prostora. Ovi elementi ukazuju i na tri važne oblasti za razmišljanje u procenjivanju uloge medija, koje je sugerisao Komitet za zaštitu prava deteta: o mogućim načinima za unapređenje slike deteta kroz medijsko izveštavanje, o podsticanju dece da aktivno učestvuju u medijima, i o zaštiti dece od štetnih uticaja medija (prema: Hayes, Foley and O Neill, 2007). 34 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

37 Tabela 4. Najčešći tekst Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Danas Beograd/beogradska hronika 35 36% Srednji 34 35% Informativan faktografski 50 52% Ima dece 41 67% Srednja 18 44% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 33 80% Srednji 34 35% Javna politika, socijalne mere, zakoni, propisi koje donosi država... Impersonalni odnos, deca uopšte Oficijelni ministarstvo, državni organ, policija 25 24% 59 61% 44 43% Da 58 60% Da 49 51% Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 68 69% Neutralan odnos 77 80% PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 35

38 Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Politika Beograd/beogradska hronika 68 46% Srednji 47 32% Informativan faktografski 60 41% Ima dece 47 75% Mala 17 36% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 25 53% Mali 50 34% Javna politika... i antisocijalno ponašanje dece, maloletnička delinkvencija sukob sa zakonom Impersonalni odnos, deca uopšte Oficijelni ministarstvo, državni organ, policija 21 13% 59 40% 54 30% Da 92 62% Da 69 47% Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 82 54% Neutralan odnos 84 57% 36 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

39 Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Blic Beograd/beogradska hronika 74 42% Mali 59 33% Informativan faktografski % Ima dece 79 78% Mala 35 44% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 46 58% Mali 56 31% Humanitarne akcije, NVO i društvene aktivnosti Impersonalni odnos, deca uopšte 37 20% 70 39% Neimenovani izvori (mediji) 75 35% Da % Ne može da se odredi (neutralno) Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 82 46% 82 44% Neutralan odnos % PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 37

40 Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Borba Beograd/beogradska hronika 30 64% Ogroman i srednji 13 28% Informativan faktografski 34 72% Ima dece 35 74% Velika 15 43% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 26 74% Srednji i mali 14 30% Antisocijalno ponašanje dece, maloletnička delinkvencija sukob sa zakonom Impersonalni odnos, deca uopšte 10 17% 24 51% Neimenovani izvori (mediji) 14 25% Da 25 53% Da 21 45% Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 17 33% Neutralan odnos 27 57% 38 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

41 Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Press Beograd/beogradska hronika i hronika/kriminal/dežurna strana 37 35% Mali 40 38% Informativan faktografski 47 45% Ima dece 61 80% Srednja 26 43% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 38 62% Mali 43 41% Javna politika... i antisocijalno ponašanje dece...; obrazovanje uopšte; polazak u školu Impersonalni odnos, deca uopšte Oficijelni ministarstvo, državni organ, policija 12 11% 36 34% 42 30% Da 52 49% Ne može da se odredi (neutralno) Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 47 45% 59 52% Neutralan odnos 73 69% PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 39

42 Plasman Naslov, veličina Naslov, način obrade Fotografije, ima/nema dece Fotografija, veličina Fotografija, sadržina Veličina teksta Tema Identifikacija Izvor informacije Pozitivan prema deci i dečjim pravima Odgovarajuće informiše o deci i dečjim pravima Imenovanje dece Vrednovanje kroz identifikaciju Kurir Hronika, kriminal, dežurna strana 27 40% Mali 36 53% Informativan faktografski 27 40% Ima dece 37 80% Mala 16 43% Deca su prikazana u svakodnevnim, rutinskim situacijama, konvencionalno (ilustracija, porodica, škola...) 19 51% Mali 37 54% Antisocijalno ponašanje dece, maloletnička delinkvencija sukob sa zakonom i obrazovanje uopšte Impersonalni odnos, deca uopšte 10 14% 22 32% Neimenovani izvori (mediji) 27 32% Ne može da se odredi (neutralno) Ne može da se odredi (neutralno) Pasivni učesnik (vrtići, škole i slično) 29 43% 44 65% 33 46% Neutralan odnos 40 59% 40 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

43 Televizija: komercijalizacija dece Televizijsku scenu u Srbiji čini veliki broj emitera, ali veliki broj televizija ne znači nužno i bogatu programsku ponudu. Ukupna pro- dukcija emitera sa nacionalnim pokrivanjem je takođe veoma obimna, mada ne u istoj meri i raznovrsna. Novija istraživanja otkrivaju da su u TV ponudi najzastupljeniji igrani i zabavni program (oko 40%), manje informativni (oko 30%) i znatno manje sportski. Svih ostalih vrsta programa zajedno (dečiji, obrazovni, kulturno-umetnički) ima manje nego reklamnog (oko 10%) (Matić, 2009). Mnogo je pokazatelja da je programska raznovrsnost još manja u programima namenjenim deci ili u onima koje deca gledaju. To znači da ona žive u još neraznovrsnijem medijskom svetu nego odrasli, što za posledicu ima veoma svedenu predstavu o složenosti društva, dominaciju stereotipnih slika o drugima i manju tolerantnost za različitosti. Televizije utiču na formiranje dominantnih predstava kroz različite vrste programa u kojima informativna produkcija nije uvek i nije najčešće njihov najuticajniji program. Informativni programi, kojih ima između 15% i 40% na različitim televizijama, veoma su različitog kvaliteta i formata. Najveća komercijalna televizija, TV Pink, na primer, sem centralne informativne emisije (Nacionalni dnevnik), u programu nema nijednu večernju emisiju posvećenu društvenim, ekonomskim, političkim ili kulturnim temama. Programi koji se klasifikuju kao informativni uglavnom se bave estradnim temama, pa se informativnim emisijama smatraju paparazzo izveštaji o životu zvezda, a u međunarodne teme ubrajaju se vesti iz ličnog života političara. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 41

44 Relativno siromašno tržište oglašavanja i veoma veliki broj televizija formiraju medijsko okruženje u kome se podstiče konkurencija, ali ne i kvalitet programa. Čak i TV kuće koje imaju kvalitetne informativne emisije, u trci za rejtingom ne poštuju iste kriterijume kvaliteta u izboru zabavnih, filmskih ili serijskih programa. Reklamni programi koji se u zavisnosti od snage oglašivača podjednako vide na svim televizijama, takođe u mnogome utiču na formiranje poželjnih modela ponašanja, potrošačkih navika i stereotipa. Televizije se gledaju i svaka na svoju publiku utiče po satu, a ne po programu, pa je njihov uticaj utoliko teže identifikovati i jednoznačno objasniti. Početkom septembra godine sve vodeće televizije posvetile su nekoliko minuta u svojim večernjim emisijama početku nove školske godine, ali sve komercijalne televizije upravo su u to vreme počele sa novim serijalima programa realnosti kao udarnim programom za novo TV polugodište. Komercijalni pritisak na televizije najvidljiviji je kroz oglašavanje i način na koji reklamna industrijakoristi stereotipeu prikazivanju rodnih i društvenih uloga i priprema decu i mlade za njihovo preuzmanje kad odrastu. U medijski najrazvijenijim sredinama do dece u proseku stigne oko 3000 komercijalnih poruka svakog dana. Istraživanja pokazuju da deca, iako odrastaju u svetu punom reklama, tek posle 12. godine stiču sposobnost kompletnog ra- zumevanja reklamnih poruka. Složenost i sofistikacija ovih poruka često predstavljaju zagonetku i za odrasle, što pokazuje stalna po- java hibridnih žanrova, mešavina oglasnih sa svim drugim vrstama poruka infotainment, advertotial, edutainment, product-place- ment itd. U takvom medijskom okruženju uticaj informativnih programa nije moguće posmatrati izolovano. 42 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

45 Industrija oglašavanja i, posredstvom nje, komercijalne TV kuće, za razliku od proizvođača programa, decu vide kao veoma značajnu publi- ku koja istovremeno predstavlja tri tržišta primarno tržište za proiz- vode koje deca sama žele i troše, uticajno tržište,, jer deca u porodica- ma utiču na to šta će se kupovati, i buduće tržište kupaca koji često ostaju verni proizvodima koje su navikli da koriste u ranom uzrastu (Commercial Communication and Children,, 2001). Reklamna industrija je uz pomoć medija pretvorila decu u jednu od najznačajnijih potrošačkih grupa. Procenjuje se da u SAD deca troše otprilike onoliko novca koliko iznosi zbirni bruto društveni proizvod stotinjak najsiromašnijih zemalja sveta. U debatama koje su se povodom regulativnih promena vodile prethodnih nekoliko godina u EU, najveći otpor pružao se upravo regulisanju raznih vidova komercijalne komunikacije i naporima da mediji nastave da budu institucija koja se obraća građanima istog društva, a ne potrošačima zajedničkog tržišta. Takvo okruženje diktira i teme i način na koji se televizije obraćaju deci i govore o njima. Ko generiše nasilje u školi? Tri televizije obuhvaćene ovom analizom reprezentuju raspon ka- rakterističan za programe pet emitera sa nacionalnim pokrivanjem: RTS je javni servis sa jasno definisanim programskim obavezama i visokom gledanošću, TV Pink je komercijalna televizija sa dominantno zabavnom programskom orijentacijom i podjednako ve- likom publikom, a TV B92 je komercijalna televizija sa značajnim udelom informativnog sadržaja i sa znatno manjom publikom. Zbirni udeo ove tri televizije u ukupnom auditorijumu godine iznosio je 58%, odnosno 63% ako se računa i RTS 2, sa najvećim pojedinačnim udelom RTS 1 (26%), zatim TV Pink (23,8%) i najmanjim TV B92 (8%). PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 43

46 Velika gledanost i poverenje koje im publika iskazuje, obavezuje ove televizije da u informativnim programima, kada ih imaju, poštuju profesionalne i etičke standarde, posebno u temama koje se odnose na osetljive i manje moćne delove populacije kakva su deca. Televizije se, međutim, uglavnom ne bave temama koje se odnose na decu i dečija prava. U analiziranom periodu njih je bilo najviše u programu RTS od 64 emisije magazina Oko emitovane u godini bilo je pet takvih emisija: Božić u hraniteljskim porodicama (7. januara), Porođaji u Srbiji (6. marta), Nasilje u školama (13. aprila), Koliko greše lekari (29. maja) i Gost u studiju: Žarko Obradović, ministar prosvete (22. juna), a od 25 emisija Da, možda, ne ovim temama bila je posvećena samo jedna. Na TV B92, u istom periodu, emisije Stanje nacije i Utisak nedelje po jednom su se bavile temama koje se odnose na decu ili dečija prava. Obe ove televizije imaju i specijalizovane emisije koje se bave najmlađima, ali se njihove koncepcije razlikuju: na RTS to je emisija Vreme je za bebe,, a na TV B92 Vodič za roditelje.. Dok je emisija TV B92 zamišljena kao informativni i servisni program za roditelje koji se bavi dilemama i izazovima odrastanja i roditeljstva, emisija RTS više predstavlja nastojanje da se afirmacijom i promocijom roditeljstva utiče na podizanje nataliteta i utoliko je više popularizacija ovog društvenog cilja. Analizirane večernje emisije sa gostima u studiju na sve tri televizije, Da, možda, ne, Utisak nedelje i Piramida,, za temu su imale nasilje u školi (incident u tehničkoj školi u Sremskoj Mitrovici). U Piramidi, kao mozaičnoj emisiji od pet tematskih celina, još dve teme su bile posvećene deci i mladima (sprečen pokušaj samoubistva mladića na Brankovom mostu i Svetski dan borbe protiv droge). Obe analizirane ranovečernje emisije bile su posvećene obrazovanju (Intervju sa Žarkom Obradovićem, ministrom prosvete, RTS Oko,, i Šta čitaju 44 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

47 srednjoškolci, TV B92 Stanje nacije), pa je prilog o početku školske godine u Nacionalnom dnevniku TV Pink, emitovan 1. septembra, uključen kao ilustracija načina na koji se jedna tema iz oblasti obrazovanja tretira u informativnom programu ove televizije. Budući da sve emisije prilično dugo traju u odnosu na standarde odabranih televizija (Da, možda, ne 70 min, Oko 30 min, Utisak nedelje 120 min, Stanje nacije 30 min, Piramida 60 min, uključujući i reklamne blokove) i pružaju mogućnost analitičkog pristupa temi, one su reprezentativne za informativni govor svake televizije. Tokom protekle decenije informativni standardi i funkcije pojedinih delova programa unutar programskih koncepcija televizija prilično su evo- luirali. Na svim analiziranim televizijama, večernje emisije vesti su postale informativnije, dinamičnije, sa većim brojem kraćih priloga i uglavnom bez većih interpretativnih sadržaja. Analitički i autorski angažman uglavnom je vidljiv iz drugih informativnih emisija, zbog čega su one i uključene u ovu analizu. Najveće emisije u sva tri slučaja posvećene su istoj temi (nasilje u školi) što uglavnom koincidira sa nalazima analize sadržaja štampe (dominantna tema je nasilje, druga po zastupljenosti je obrazovanje). Nasilje i incidenti su uvek na vrhu medijske agende, a medijski odnos prema temama o deci i dečijim pravima vidi se iz ove tematske strukture: nasilje ( problem ) obrazovanje ( društvena briga ) sve ostalo. Dakle, svet u kome deca žive u medijima se svodi na ono što šokira i zabrinjava (mada pojava koja je dominantna tema zahteva i drugačiji medijski tretman), na ono što je sigurno i prilično konvencionalno svedočanstvo društvenog angažmana u oblasti dečijih prava (obrazovanje) i na znatno ograničen svet svega ostalog. U ovoj poslednjoj tematskoj grupi, takođe, postoji prilična pravilnost: skoro podjednak broj priloga bavi se decom koja žive u teškim so- PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 45

48 cijalnim uslovima, zatim raznim državnim aktivnostima i merama javne politike te, nešto manje, humanitarnim i društvenim akcijama, odnosno akcijama NVO. U štampanim medijima se, u tekstovima sa socijalnim temama, teške okolnosti često senzacionalizuju i prilično komercijalno koriste kao dobra priča, bez posebne osetljivosti za ljudsko dostojanstvo i integritet dece o kojoj se piše. U slučaju televizije, tematska struktura je veoma slična kada je reč o nasilju i ob- razovanju, ali je manje teških socijalnih tema. Izbor teme kojoj su sve tri televizije posvetile nedeljne emisije sa go- stima u studiju, jedini put tokom prvih devet meseci godine, ukazuje na sličnost u selekciji tema i proceni informativne vrednosti događaja između TV i štampe. Definicije iste teme su se donekle razlikovale u zavisnosti od novinarskih okvira koji su primenjeni na različitim televizijama. U emisiji Da, možda, ne otvoreno je mnogo aspekata događaja, što je ukazivalo na njegovu kompleksnost, ali nije bilo zajedničkog viđenja ni incidenta ni problema. U interpretaciji je dominirala profesionalna solidarnost nastavnika, pa je čitav događaj uglavnom interpretiran kao posledica porasta nasilja među mladima, ugroženosti nastavnika u školama, gubitka autoriteta i nemogućnosti nastavnika da kontrolišu situaciju u učionicama i školama. Studenti i aktivisti NVO za borbu protiv nasilja u školama imali su u ovoj emisiji retku priliku da govore. Iako su iskazali nezadovoljstvo odnosom nastavnika prema učenicima, opšti je utisak da su, u senci incidenta, učenici dobili ulogu češćih počinilaca nasilja. Glavni razlozi za porast nasilja u školama potiču iz kuće. Stručna mišljenja (psihološkinja i zamenica ombudsmana za prava deteta) nisu većinski podržana u studiju u dve ključne stvari: nije jasno rečeno da nasilje nije prihvatljivo ni pod kojim uslovima 46 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

49 (čak ni u odbrani profesije, dnevnika itd.) i da učenici koji su kažnjeni udaljavanjem iz škole treba da nastave školovanje, a ne da ostanu izvan obrazovnog procesa. Pokušaji da se fizičko kažnjavanje, kao vrsta nasilja odraslih nad decom, jasno oglasi neprihvatljivim, nisu bili opšteprihvaćeni. Voditeljka je povremeno cinično obezvređivala značaj ovog stava, pa je čak pošalicama komentarisano prihvatanje fizičkog kažnjavanja i malo batina. U razgovoru je često banalizovan značaj obrazovanja nastavnika (neke radionice igraonice, nikad više treninga i nikad više nasilja u školi) i isticano je zalaganje za efikasnije mere koje će sprečiti porast učeničkog nasilja. Rezultati ankete koju je sproveo Istraživački centar RTS pokazali su da su ova uverenja raširena (59% anketiranih podržava fizičko kažnjavanje dece) i da prevlađuje utisak da nova atmosfera liberalnijeg odnosa prema učenicima i đačkim pravima u stvari vodi ka školi u kojoj nastavnici nemaju kontrolu. U emisiji Utisak nedelje o incidentu se govorilo kao o simptomu dubljih društvenih poremećaja, pre svega poremećaja u sistemu vrednosti, zbog čega učenici kopiraju model nagrađivanja agresije i bahatosti koji vide svuda oko sebe. Prvi okvir kroz koji je tema definisana bila je promena u odnosima moći u obrazovnom pro- cesu ( bilo je zamislivo da profesori udare đake, ali obrnuto ne ). Učesnici su se u ovoj emisiji manje polarizovali, iako se nisu mnogo više slagali u mišljenjima. Iako je incident bio samo povod za razgovor, pokušaj rekonstrukcije događaja poslužio je za postavljanje pitanja ko generiše nasilje. Iz najubedljivije interpretacije ovde je jasno preuzeto stanovište da profesor ni pod kojim uslovima nema pravo da fizički kažnjava đake i da učenici, čak i ako su kažnjeni isključivanjem iz škole, moraju da se vrate u obrazovni proces. Početni društvenocentrični pristup se tokom emisije pretvorio u PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 47

50 prebacivanje glavne odgovornosti na porodicu, odnosno roditelje. Kada se ugao posmatranja pomerio na domaći ambijent ( sve potiče iz kuće ) ispostavilo se da samo-škola-nije-kriva nije odgovarajući obrazac za razumevanje porasta nasilja. Iako je postojala saglasnost da je loše tražiti krivca, razgovor o mogućim rešenjima se ipak uputio ka navođenju kaznenih mera koje bi u školi trebalo pojačati. Moto nema autoriteta bez kazne bio je povod da učesnici iznesu svoja iskustva sa fizičkim kažnjavanjem, istina svoje dece. Do kraja emisije prevladao je stav da se mora uvesti stroži sistem kažnjavanja i da škola ima na raspolaganju mere koje može da primeni. Liberalniji odnosi između nastavnika i đaka prikazan je kao sistem u kome đaci brzo shvate da im škola ne može ništa i da nema autoriteta bez kazne. Gledaoci koji su učestvovali u emisiji većinom su smatrali da deca nisu kriva i da su krivi roditelji, pa je i u ovoj emisiji ipak dominiralo stanovište sve potiče iz kuće. Kao najkraća i najdinamičnija emisija, Piramida je i u inter- pretativnom smislu bila svedenija od dve prethodne emisije. Gosti su i ovom razgovoru imali različita stanovišta, ali konfrontirajući karakter emisije ponekad je vodio u polarizaciju u čijoj osnovi nije bilo velikih razlika. Događaj u Sremskoj Mitrovici stavljen je u nešto drugačiji kontekst kao napad jakog i agresivnog mladića na stariju i slabiju ženu. U tome su se prepoznali odsustvo muškog viteškog vaspitanja koje treba da štiti žene i krivica roditelja koji decu po svaku cenu upisuju u škole za inženjere i evo im nagrade. Druge sagovornice su se složile da sve zavisi od porodice, ali se nisu složile u pogledu odgovornosti države. Kao i u drugim emisijama u kojima su učestvovali, predstavnici državnih institucija su ili minimizovali ulogu države (država nije tamo neki aparat, država smo svi mi) ili obrazlagali institucionalna rešenja. Druga priča u 48 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

51 ovoj emisiji govorila je o mladiću koji je hteo da izvrši samoubistvo sa Brankovog mosta, ali ga je devojka, slučajna prolaznica, u jed- nočasovnom razgovoru odgovorila od te namere. I u ovoj temi roditelji su prepoznati kao odgovorni, jer je mladić, navodno, po- kušao da se ubije zbog slabih ocena, pa mu je susret sa roditeljima bio teži nego da skoči u ambis savskih voda. Sagovornica koja se i ovog puta zalagala za odgovornost države videla je negativnu ulogu medija (decu vide samo u problematičnim događajima) na koje bi država takođe morala da utiče (bar na RTS, to je vaš državni medij). U trećoj temi, obeležavanje svetskog dana borbe protiv droge, bilo je različitih čitanja društvenog konteksta korišćenja droge i alkohola, a saglasnost je postignuta oko deklarativnog apela da se zajedničkim trudom škole, države i porodice deca vrate u šareni i raznovrsni svet sporta, muzike i umetnosti. Interpretacije u svim emisijama kreću se u okvirima koji se ug- lavnom podudaraju i faktografski i interpretativno sa pristupima u štampanim medijima. Incident u Sremskoj Mitrovici je u sve medije dospeo iz istog izvora, sa snimka mobilnog telefona jednog od učenika svedoka, koji je postavljen na Youtube, odakle su ga preuzeli i koristili svi mediji. Ovaj događaj je, na simboličan način, u stvari otvorio temu koja je ostala izvan analize, a koja stara pitanja o deci u medijima postavlja na novi i mnogo zahtevniji način u okruženju novih medija koji nastaju. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 49

52 Neke novinarske dileme Medijski i novinarski proizvod je roba veoma posebne vrste: u jednoj ravni to je roba kao i svaka druga, poput cipela ili konzervi, ali je u drugoj ravni to sasvim posebna roba, jer je reč o simboličkom proizvodu. Njenu vrednost ne određuje njena tržišna cena, nego značenje, smisao koji ima u određenoj kulturi. Svaki novinarski tekst, pa i ukupna medijska slika koju stvaraju, nastaje novinarskim radom i poput svakog ljudskog proizvoda obeležena je standardima koji njene autore rukovode dok je prave. Zato je razgovor o novinarskom radu složen, a iza debate o profesiji otkriva dublje kulturne kodove i vrednosti neke zajednice. Analiza dominantne slike o deci u informativnim medijima ukazala je na neka profesionalna i etička pravila koja važe u novinarskoj zajednici u Srbiji. Ona je pokazala da su neka od njih posledica medijskog konteksta i političke kulture koja se preliva na novinarske prakse: ako je u političkoj kulturi dozvoljeno nemilosrdno obračunavanje sa neistomišljenicima, onda se i u medijima sin poznate novinarke može brutalno linčovati po novinama uz usputno kriminalno ponašanje policije, škole ili neke druge službe koje bi trebalo da rade u interesu deteta, ako je politička lojalnost jedino merilo stvari, onda se i nasilnici, koje policija sprečava da razbiju gej paradu, zaštitnički brane kao ugrožena deca. Analiza je potom pokazala da su neke prakse posledica odsustva profesionalnih standarda i novinarskog neznanja: 50 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

53 postoje definisana pravila o intervjuisanju dece, pogotovo kada su žrtve nasilja i nesreće i razgovor sa njima mora se voditi uz iz- ričitu saglasnost roditelja ili staratelja, a i tada samo ukoliko je objavljivanje zaista neophodno i ne izlaže dete dodatnoj traumi, dete političara koje roditelji zloupotrebljavaju u svojoj brakoraz- vodnoj parnici ne sme to isto da doživi i od medija, nije dozvoljeno objaljivanje izveštaja psihologa o mentalnom zdravlju deteta, čak i ako takvu informaciju školski psiholog dob- rovoljno nudi, pravila o zaštiti identiteta deteta postoje da bi se deca zaštitila od dalje viktimizacije, a ne da bi domišljati novinari otkrivali kako da ih izbegnu. Konačno, istorija novinarstva svedoči da se pravila menjaju, da se standardi zaštite, pogotovo dece, stalno podižu i da se ta osetljivost društva i vidi i kultiviše u medijima. Analiza je pokazala da se domaći novinari, ne nužno iz zle namere, prema deci odnose uglavnom pa- ternalistički, naročito kada pišu o nasilju i zločinima nad decom. Moralno zgražavanje i zaštitnički odnos sprečavaju ih da pišu iz ugla prava deteta, iz perspektive koja afirmiše viđenje i ulogu dece i promoviše njihovo učešće u razgovoru o temama koje ih se tiču. Zbog toga u domaćim medijima skoro da nema dece među izvorima informacija, nema dečijih mišljenja i citata, dominira stereotipno prikazivanje i nedefirencirano predstavljanje dece umesto iden- tifikovanih i imenovanih aktera. Isti paternalizam i neosetljivost čitaju se i u grubom kršenju prava i povređivanju dece koje mediji sprovode, često sa iskrenom verom da u stvari zastupaju decu iznoseći njihove priče u javnost. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 51

54 Pre olakog potezanja novinarskog odbrambenog argumenta da javnost ima pravo da zna, važno je dobro odmeriti posledice koje ob- javljivanje informacije ili fotografije ima po interese deteta o kome je reč. Između potrebe da deci daju priliku da govore i učestvuju u komunikaciji i zaštite od moguće štete zbog otkrivanja identiteta stoji ozbiljno i odgovorno odmeravanje posledica objavljivanja. Neki od primera koji slede ukazuju da odgovori na ove dileme nisu uvek laki, da su često i pogrešni, ali da ih je lako promeniti kada novinari uvaže značaj poštovanja prava deteta. Oni nisu odabrani da bi pojedini tekstovi i mediji poslužili kao primeri loše prakse, nego kao slučajevi koji mogu da podstaknu stručni razgovor unutar novinarske zajednice. Eksplozija nasilja Nasilje je posebno izazovna tema za medije i, kako smo videli, za in- formativnu štampu često prilika da se u potrazi za zadovoljavanjem prava javnosti da zna u stvari senzacionalizuje ovaj veoma ozbiljan društveni problem. Senzacionalizacija znači da se tema predstavlja u emocionalnim, a ne racionalnim kategorijama i ovom postupku su na različite načine sklone i ozbiljne dnevne novine i tabloidi. Upozoravanje na rastuće nasilje ili olako uopštavanje? Nekoliko veoma medijski eksponiranih slučajeva nasilja dece i nad decom podstaklo je medije da ih smeste u intepretativni okvir koji se može prepoznati kroz najčešću vrstu uopštavanja o porastu nasilja među decom.. Njegova implicitna pretpostavka je da raste nasilja na svim mestima, da su deca agresivnija nego ikada i da nasilje postaje 52 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

55 dominantni oblik ponašanja dece. Opasnost od uopštavanja ove vrste ne leži samo u tome što ono često nije faktografski zasnovano, već i u tome što može da podstakne stanja uznemirenosti, pa čak i elemente moralne panike u zajednici. U takvim okolnostima u društvu raste spremnost da se traži krivac, raste sklonost ka brzim i efikasnim rešenjima, ali se o problemu retko racionalno razgovara. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 53

56 Jezivi detalji i sekundarna viktimizacija žrtve Jedno od najdelikatnijih pitanja za novinare jeste način predstavljanja žrtava nasilja. Odsustvom saosećanja ili potpuno neprofesionalnim postupcima, izveštavanje lako vodi u sekundarnu viktimizaciju: nepotrebno otkrivanje, dalje povređivanje žrtve, iznošenje jezivih detalja, mogućnost posrednog identifikovanja, a u ovom slučaju još i navođenjem činjenice da je dečak pod sedativima i u teškom psihičkom stanju, dakle, potpuno nesposoban da govori za novine. Značaj autentičnosti ovog svedočenja ne može se uporediti sa dodatnom traumatizacijom kojoj je izložen. Insistiranje na jezivim detaljima u tekstovima o nasilju često ima efekat parališućeg šoka i ne doprinosi boljem razumevanju problema. 54 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

57 Inscenacija nasilja Popunjavanje praznine na strani zgodnom fotografijom nekad znači i korišćenje fotomontaže pa čak i zastrašujućih inscenacija nasilja. Ilustracije koje uopšte ne doprinose informativnoj vrednosti teksta, upućuju na nepotrebno preuzimanje grafičkih manira horor fikcije u informativnim medijima. Simbolički prenos značenja u informativnoj štampi ne funkcioniše na isti način kao u filmskoj produkciji ili drugim oblicima umetničke produkcije u informativnim medijima se ista pravila poštovanja faktografije odnose i na fotografiju i na tekst. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 55

58 Nezaštićena privatnost Drugi najveći izazov u istraživanim medijima bilo je poštovanje no- vinarske obaveze da se uvažava najbolji interes deteta i to već u oblasti zaštite njegovog identiteta. U jednom priručniku o najboljim novinarskim praksama citira se profesor novinarstva koji kaže: U no- vinarstvu, moralna vrednost kazivanja istine obično ima prednost nad svim ostalim. Ali, sa decom, najviša vrednost bi trebalo da bude ne čini štetu. (Free Press/Fair press Project, str. 31). Zaštita identiteta deteta je za novinare u stvari test spremnosti da se piše iz ugla prava deteta, spremnosti da se uvaže prava i dobrobit svakog pojedinačnog deteta. Traka preko očiju: skrivanje identiteta kao implicitna kriminalizacija Crni povez preko očiju je višestruko neprimeren metod zaštite identiteta dece u novinama. Prvo, to je koketiranje sa zaštitom, jer sve ostalo na slici omogućava identifikovanje dece. Potom, to je način koji omogućava zloupotrebu fotografija pod prividom zašti- te identiteta fotografisanih, kao u primeru ove fotografije gde deca koja se vide uopšte nisu ti osmaci o kojima se u tekstu govori. Navodna zaštita postaje dozvola za korišćenje bilo koje fotografije kao ilustracije. Ko- načno, crni povez ima i kontekstualno ne- gativni smisao, jer se obično koristi za prikazivanje optuženih za razna kriminalna dela, pa njegovo korišćenje indirek- tno kriminalizuju sve koji se tako prikazuju. 56 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

59 Indirektna identifikacija: otkrivanje identiteta deteta kroz detalje o drugim učesnicima Razni vidovi indirektne identifikacije ukazuju prvenstveno na nebri- gu za zaštitu identiteta deteta i na nepostojanje svesti o posledicama njegovog otkrivanja u različitim situacijama. U malim mestima otkrivanje detalja o drugim učesnicima ili mestu događaja ravno je direktnoj identifikaciji. Ako se zna ko je otac koji je ispisao huligana iz škole, onda će i dečak biti lako identifikovan, ako su dečaci silovali devojčicu iz iste škole, pa se navodi ime škole ili naselja u kojem ona živi, i njen i njihov identitet će teško ostati zaštićeni. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 57

60 Indirektna identifikacija: otkrivanje identiteta deteta kroz detalje o mestu događaja Slikoviti detalji o događaju, fotografije sa mesta nesreće, zločina ili bolnice u mnogim slučajevima otkrivaju i novinarsku nepažnju i, indirektno, identitet deteta. Mediji se često služe i grupnim iden- tifikovanjem ( maloletni Rom iz nehigijenskog nasilja, stariji štićenik Doma za nezbrinutu decu ), koje, takođe, uz ostale detalje u tekstu omogućava otkrivanje identiteta dece, koji je, navodno, zaštićen. U stvari, jedna od prečica koja to sigurno olakšava jeste efekat slagalice otkrivanje nekoliko različitih detalja u različitim novinama na osnovu kojih se, pre svega u manjim sredinama, lako saznaje identitet deteta. 58 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

61 Zaštita dostojanstva deteta Poštovanje dostojanstva deteta je princip koji novinari lako zane- maruju. Zanemarivanje je ponekad posledica stereotipnog prikazi- vanja, ponekad profesionalne neosetljivosti, a ponekad najlošije ver- zije ekskluzivnosti. Siromaštvo kao stigma Mnoštvo tekstova o teškom socijalnom stanju ili životnim tragedijama, za većinu novinara nisu razlog za povećani oprez kada je u njima reč o deci. U ovdašnjoj kulturi se teški socijalni problemi ne doživljavaju kao pitanje dostojanstva i njihovo iznošenje u medijima se obično vidi kao poziv u pomoć. Bez obzira na moguće pozitivne efekte pisanja, neki od tekstova nedvosmisleno pokazuju kako siromaštvo može služiti kao stigma. Stigmatizacija je moguća i na osnovu drugih osobina (npr. deca sa smetnjama u razvoju) ili grupne pripadnosti (npr. izbeglice). PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 59

62 Neuvažavanje privatnosti Potraga za senzacionalnim detaljima u tekstovima o nasilju, naročito kada su žrtve deca, često se ne zaustavlja ni pred dostojanstvom deteta. Dete nije samo žrtva nasilja, ono je ličnost čije dostojanstvo mora da preživi nesreću, nepravdu ili zločin u kome je bilo žrtva. 60 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

63 Upotreba dece Medijska zloupotreba dece nije ograničena ni vrstom ni temom tek- sta. Deca su u novinama podjednako dobra za posticanje patriotskih osećanja, širenje straha ili propagiranje potrošnje. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 61

64 Šta piše na medijskoj slici? Analiza dominantne medijske slike o deci i dečijim pravima u Srbiji pokazuje da deca nisu odsutna iz medija, ali da su medijima sve više zanimljiva kroz senzacionalne i komercijalne teme. Takav nalaz potvrđuju učestalost pisanja, plasman tekstova, sadržinske odlike teksto- va i njihova ukupna obrada. Ispod privida tematske raznovrsnosti, odlike medijske slike govore o paternalističkom odnosu koji dosledno prati liniju moći u patrijarhalnom društvu deca su uglavnom objekat zaštite odraslih, priče o njima su najčešće onda kada nisu bezbedna i zaštićena ili kada se društvo njima bavi. Zbog takvog pristupa teme često imaju prizvuk senzacije, a ne ozbiljnog društvenog problema, što je posebno vidljiv o u različitom pristupu dvema pojedinačno naj- zastupljenijim tematskim oblastima nasilju i obrazovanju. Nasilje dece ili nad decom eksplodiralo je u informativnim medijima u Srbiji tokom godine. To je bila pojedinačno najčešća medijska tema, najčešća tema najvećih tekstova, najmanjih tekstova, tekstova koji su objavljeni na naslovnoj strani. To je bila tema jedinih emisija posvećenih deci (dve večernje razgovorne emisije u studiju RTS i TV B92 i jedna emisija Piramida RTV Pink). Nasilje je u još jednom smislu obeležilo pisanje najveći broj kršenja privatnosti, otkrivanja identiteta, uvredljivog ili neosetljivog pisanja bilo je upravo o deci žrtvama nasilja. Zašto je nasilje tako važna i tako privlačna tema za medije? Fo- kusiranost na nasilje dolazi uglavnom iz američke produkcije u čijoj se i medijskoj i istraživačkoj tradiciji često ukazuje na negativne uticaje medija na odrastanje dece i njihovu percepciju društva u kome žive. Prema evropskim kritičarima, za upadljivo veću zastupljenost 62 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

65 nasilja u američkim medijima ima više razloga, ali je među glavnima nespremnost da se u SAD zabrani slobodna prodaja oružja. Umesto toga, mediji se tamo često i olako vide kao žrtveno jagnje za porast nasilnih sadržaja i tolerantnosti na nasilje u društvu. Međutim, novija istraživanja svedoče o rastućem broju tekstova o nasilju i kriminalu u svim sredinama, što znači da je to jedna od odlika koju nosi novi talas komercijalizacije medija. Većina objašnjenja za ovu pojavu uglavnom se svodi na argument tiraža : pretnje i opasnosti za decu izazivaju jaku emocionalnu reakciju, nevericu i šok, što je sve dobro za privlačenje publike; univerzalna percepcija detinjstva kao doba nevinosti izaziva kod odraslih zaštitnički osećaj i osećaj nostalgije; kada su deca u opasnosti ili pate, odrasli osećaju simpatiju i moralno gnušanje, što je opet dobro za privlačenje publike (Hayes, N., Foley, M. and O Neill, B., 2007:41). Još jedan, takođe veoma važan razlog što su sa stanovišta medija nasilje i kriminal dobre teme predstavlja i to što u njima novinari često, i u mnogim državama, imaju pristup verodostojnom izvoru policiji. Mnogi podaci koje novinari dobijaju iz dobro obaveštenih izvora obično potiču iz po- licijskih ili istražnih spisa. Sve ove karakteristike imaju i mediji u Srbiji, ali veoma veliki udeo ovih sadržaja ima, sa stanovišta domaće medijske istorije, jednu specifičnost. Najviše slučajeva nasilja dešavalo se u školi i porodici, u dve tradicionalno prijateljske sredine za decu. Povećani interes za ove oblike nasilja i kriminala zahteva detaljniju analizu, ali sigurno ukazuje na povećani interes društva i značajan doprinos medija u skretanju pažnje na njih. Nasilje u porodici deluje kao šokantno otkriće u društvu u kome je to tek odskora javna tema i u kome se tek grade standardi njegovog izlaska u javnost. Detaljni, često i jezivi opisi, otkrivanje identiteta, čak intervjuisanje dece koja su žrtve ili PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 63

66 počinioci, otkrivaju novinarsku fascinaciju nasiljem, ali i nespremnost da se o osetljivim temama piše odgovorno. Nasilje u školi, više vršnjačko nego odraslih, izazivalo je mnogo više strasti i novinarskog angažmana nego pisanje o bilo kojoj drugoj školskoj aktivnosti. U oko 30% svih analiziranih tekstova tema jeste bila obrazovanje, ali se veliki deo tekstova odnosio na obrazovanje uopšte (11,5%). Mnogo je manje tekstova bilo posvećeno pojedinačnim temama, naročito onim problematičnim. Uspesi, nagrade i postignuća dece u školi bili su tema dva puta češće nego problemi dece vezani za učenje, a u nedelji pred polazak u školu o tome je bilo više priloga nego o problemima dece u nastavi u čitavom analiziranom periodu. Tekstovi, više povodom obrazovanja nego o obrazovanju, često su protokolarni izveštaji sa rutinskih događaja i prilika za ubiranje političkih poena. Ambivalentan odnos medija prema školi kao instituciji i deci u njoj vidi se i kroz poređenje nekoliko pokazatelja tema o kojoj se naj- opširnije piše i kojom se najdetaljnije bavi jeste nasilje u školama, ali najveći broj tekstova o školama čine tekstovi u kojima se država hvali novim objektima, raseljenim romskim naseljima ili lepim obe- ćanjima. U njima deca retko govore, skoro nikada nemaju priliku da iznesu svoje mišljenje i uglavnom su ilustracija uspeha ili neuspeha rada odraslih. Takav pristup samo upotpunjuje prilično sumornu sliku o deci izloženoj nasilju ili okruženoj nasiljem u školi u kojoj su ona najmanje važna. 64 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

67 Preporuke 1 Svi 2 Republička 3 Republička 4 Novinarska 5 Novinarska Svi učesnici u javnoj komunikaciji treba da poštuju komunikaciona prava deteta koja su garantovana i međunarodnim i domaćim propisima i koja su obavezujuća za sve medije bez obzira na vrstu i vlasničku strukturu. Republička radiodifuzna agencija treba da obavlja redovni go- dišnji monitoring programa o poštovanju profesionalnih i etičkih normi u predstavljanju dece i prava deteta u medijima. Rezultati monitoringa moraju biti javni, RRA ih mora dostaviti svim emiterima, a na osnovu njih se moraju organizovati i podsticati rasprave sa radio i televizijskim stanicama i novinarskim ud- ruženjima. Republička radiodifuzna agencija treba da inicira definisanje jedinstvenog sistema za obeležavanje starosne granice za praćenje određenih programa. Standardi treba da budu usaglašeni sa ini- cijativom za donošenje zajedničkog panevropskog okvira, pošto su u digitalnom okruženju sadržaji lako dostupni i izvan zemlje porekla. Novinarska udruženja treba da podstaknu usavršavanje i redovno upoznavanje sa novim međunarodnim profesionalnim, po- litičkim i pravnim dokumentima u oblasti izveštavanja o deci, prava na pristup dece medijima i zaštite dece u medijima. Novinarska udruženja treba da iniciraju profesionalne susrete/ rasprave o izveštavanju o deci na kojima će učestvovati i vlasnici medija i oglašivači te da pokreću javne kampanje o potrebi od- govornog izveštavanja u ovoj oblasti. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 65

68 6 Savet 7 Javni 8 Treba Savet za štampu treba da razmotri uporednu praksu evropskih samoregulativnih i koregulativnih instrumenata u oblasti zaštite dece u medijima. Zajedno sa novinarskim udruženjima treba da podstiče usvajanje smernica za profesionalno i odgovorno po- našanje novinara u pisanju o deci i dečijim pravima. Javni RTV servisi treba da samoincijativno analiziraju kvalitet izveštavanja o deci u svojim programima i da usvoje interne smernice i preporuke o najboljim praksama u izveštavanju o de- ci i dečijim pravima. Treba inicirati uvođenje nastavnih sadržaja o pravima dece i etičkim standardima u izveštavanju o deci u programe osnovnih ili master studija fakulteta za novinarstvo. Programi bi trebalo da se zasnivaju na afirmaciji učešća dece u medijima i na pristupu iz ugla prava deteta. 66 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

69 Korišćena literatura Best Practices for Newspaper Journalists,, Robert J. Haiman for The Freedom Forum s Free Press/Fair Press Project. Buckingham, D. (1998): Media education in the UK: Moving beyond protectionism, Journal of Communication,, 48(1): Children s Rights and Equality in Newspaper,, Children s Rights Alliance for England, May Commercial Communication and Children,, Address by Willemien Bax to the EPRA conference Regulation of advertising in the television in the new Television without Frontiers Directive in Malta on 27 th September Hayes, N., Foley, M. and O Neill, B. (2007): Children s Rights and Journalism Practice: A Rights-Based Perspective,, UNICEF: Dublin Institute of Technology. Konvencija o pravima deteta,, prevod, bez godine izdanja, The Convention of the Rights of the Child (1989). Matić, J. (2009): Raznovrsnost TV programa u Srbiji, Nova srpska politička misao,, tv-programa-u-srbiji.html Putting Children in the Right (2002), IFJ Guidelines for Journalists. PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 67

70 Korisne Web stranice Children and the Media a global concern,, Mike Jempson, The Press Wise Trust. Children in Programmes,, An independent research report for Ofcom by Sherbert Research, Research document 12 th December Child Rights Information Network (CRIN) Children, Youth and Media Centre Children s Rights and Equality in Newspaper,, Children s Rights Alliance for England, May in%20the%20newspapers%20crae%20may% pdf Compilation of guidelines for interviewing children,, (2005) CRIN. International Association of Journalists Principles for Ethical Reporting on Children tools guidelines.html 68 DECA U MEDIJSKOM OGLEDALU

71 Putting Children in the Right.. (2002). IFJ Guidelines for Journalists. and media coverage.pdf Save the Children Television Violence Monitoring Reports,, Center for the Digital Future, USC Annenberg School. The Media Wise Trust The UNESCO International Clearinghouse on Children, Youth and Media. UNICEF PREDSTAVE O DECI U MEDIJIMA U SRBIJI 69

72

73

74