1 st International Conference ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ŽIVOTNU SREDINU THE EFFECTS OF CLIMATE CHANGES ON THE ENVIRONMENT Master Suzana Pajić Univerzitet Privredna Akademija Novi Sad Rezime: Središnji signal vremena u kome živimo, u 21. veku tiče se pre svega pitanja ekologije, univerzalne priče, klimatskih promena i globalnog zagrevanja.čovek, u čitavoj svojoj istoriji ali naročito danas, na raznovrsne načine deluje na živu prirodu oko sebe, neke od tih delatnosti su pozitivne, ali je većina njih krajnje negativna i pogubna.mi živimo na ugroženoj planeti. Realnost je da mi živimo na zemlji. Imamo samo jednu zemlju. To je naš dom, a trenutno je veoma ugrožena usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Ključne reči: klimatske promene, globalno zagrevanje Uvod Klima na zemlji se stalno menja, odnosno oduvek se menjala. Sve do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao posledica određenih prirodnih uticaja. U današnje vreme termin klimatske promene koristima kada govorima o promenama u klimi koje se događaju poslednjih decenija. Promene koje su se dešavale u prošlom periodu, kao i one koje se predviđaju u narednim godinama, po mišljenju stručnjaka posledica su čovekovih aktivnosti, a ne posledica prirodnih promena u atmosferi. Globalno zagrevanje Iako naučnici i ekolozi već izvestan broj godina šalju uznemiravajuće signale da je Zemlja u sudbonosnom tesnacu koji je izgradila emisija ugljenika u atmosferi, tek nedavno je to doprlo do ljudske svesti i uznemirilo je. Zemlja pati zbog eskalacije efekta staklene bašte, u kom se sve manje grejne energije nastale na zemlji reflektuje nazad u svemir.
a) Šta je efekat staklene bašte? Efekat staklene bašte je bitan faktor kada govorimo o klimatskim promenama pošto se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju topolom, zahvaljujući njima postoji život na zemlji. Sunce zagreva zemlju svojim zracima koji uspeju da kroz atmosferu dopru do površine Zemlje. Površina naše planete se na taj način zagreva a zatim i sama zrači toplotu nazad u atmosferu.gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta staklene bašte. Kada ovi gasovi ne bi postojali temperatura na površini naše Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža pa bi i život kakav je danas bio nemoguć. Jedan od najzastupljenijih gasova staklene bašte je ugljendioksid. Ovaj gas nastaje pri sagorevanju svakog fosilnog goriva, odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori sečenje šuma najverovatnije bi se smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Kada je nastala poljoprivreda, pre nekih 10.000 godina, u atmosferi je bilo nekih 160 delova karbon dioksida prema milion. Industrijska revolucija je povisila ovaj odnos na 280, dok se procenjuje da je on danas 380. Poslednjih 20 godina, koncentracija CO2 u atmosferi porasla je nečuvenom stopom od 1,5 na godišnjem nivou. a. Glečeri i ledene ploče Led na Arktiku počeo je da se topi. Led na Antarktiku nestaje. Naučnici su posebno zabrinuti za oblast Aljaske. U tom području je u zadnjih 50 godina nestalo oko 80 kubnih kilometara leda. Snežni pokrivač i glečeri Alpa se smanjuju. Snežni vrh Kilamandžara u Tanzaniji se takođe topi. Ciklusi padanje kiše u Africi su ozbiljno ugroženi, sa nekim oblastima koje su pod stalnom sušom, dok su druge ugrožene poplavama. Topljenjem leda i glešera podiže se nivo vode u moru. Niko ne zna da li smo prešli liniju nakon koje nema povratka, odnosno da li je nanešena šteta koja se ne može popraviti. Naučnici poput Džejmsa Lavloka predviđaju katastrofalno plavljenje priobalnih gradova u SAD-u, Evropi, Aziji i Africi, što bi i dovelo do propasti ljudske civilizacije. Preživeo bi veoma mali broj ljudi koji bi živeli na Arktiku, jer bi jedino tamo bilo moguće proizvesti hranu. Efekti globalnog zagrevanja i planetarnih klimatskih promena pozivaju na drastičnu promenu načina života, kako bi se sačuvala zemlja. Lavlok predlaže hitan prelazak na nuklearnu energiju, dok drugi zagovaraju smanjenje upotrbe fosilnih goriva, poput nafte i gasa i korišćenje solarne energije i vetra uz bitne promene u ličnom trošenju energije. Uticaj klimatskih promena Glad, bolesti i prirodne katastrofe, posledice klimatskih promena, svake godine ubiju oko 315.000 ljudi. Crne prognoze govore da će do 2030 godine usled klimatskih promena svake godine umreti pola miliona ljudi. Klimatske promene utiču na 325 miliona ljudi svake godine, a za 30 godina taj će se broj udvostručiti, pa će 10% svetske populacije koji danas iznosi oko 6,7 milijardi ljudi, biti pod trajnim uticajem štetnih promena u klimi, rezultati su istraživanja Globalni humanitarni forum GHF u Ženevi. Privreda svake godine zbog globalnog otopljivanja gubi oko 125 milijardi dolara, što je više od pomoći bogatih zemalja siromašnim. Do 2030. godine ti će se gubici povećati na 340 milijardi dolara na godišnjem nivou upozorava GHF. Od 1990 godine čovečanstvo je iskusilo 12 najtoplijih godina, od kako se temperature mere i beleže. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina ikada izmerenih bile su: 1998 i 2005 (zajedno), 2002 i 2003 (zajedno), 2001, 1997, 1995, 1990 i 1999 (zajedno), 1991 i 2000 (zajedno). Ljudske aktivnosti nanose ozbiljnu štetu okolini. Smanjenje ozonskog omotača i porast globalne temperature su kontinuirani fenomeni. Njihovi biološki efekti se ne mogu predvideti a negativne
posledice mogu imati katastofalne posledice po ljudski rod. Zato Konvencija Ujedinjenih nacija o Klimatskim promenama preporučuje svim zemljama potpisnicama (među kojima je i Srbija) da rade na edukaciji i podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i očuvanju energije. 3. Tumačenje znakova koje je nametnulo vreme u kome živimo U odgovor na ove ekološke znakove vremena, čovečanstvo je pozvano da načini nove odluke kako bi sačuvalo zemlju. To su potezi ekološke ljubavi i brige za planetu. One zahtevaju novi asketizam u načinu na koji živimo što će otežati život ljudi u npr, SAD, ali će uticati na budućnost planete. Ovo je, na kraju, jedini dom koji imamo. Ako se Zemlja u velikoj meri promeni usled efekata klimatskih promena, ne možemo pobeći na drugu planetu. Na ovoj planeti smo zajedno, kao jedna velika porodica Ovi dramatični znaci vremena na ovaj način pružaju novu, ključnu matricu zapažanja, kako ličnog, tako i društvenog. 4. Ekološka svest: veza sa živim svetom Jan Mekalum, južnoafrički doktor medicine, psihijatar i pesnik naglašava da je razvoj ekološke svesti imperativ vremena u kome živimo. Njegov koncept pomaže nam da jasnije sagledamo odnose koji su izraženi frazama kao što je mreža života. Ona nas uči da razumemo da sveukupno stvaralaštvo ima samo jednu poruku: svi smo mi jedno. Ekološka svest ne tiče se govora, već dela. To podrazumeva delanje u cilju stvaranja i odlučivanje za dobrobit naših budućih naraštaja. Stvaramo i odlučujemo danas za one koji će živeti 2182. godine, što znači 170 godina unapred. Ekološka svest naglašava da prošlost živi u našim telima, pa smo na taj način povezani sa drugim živim bićima u samoj našoj anatomiji. Pol Meklin je 50-tih godina prošlog veka izneo teoriju trostruke prirode mozga:mozak reptila, mozak ranih mamala i neo mamalski ili ljudski mozak. Ekološka svest priznaje ove drevne anatomske veze sa drugim živim bićima kao produžene znakove činjenice da je postanje jedno. Ekološka svest živi sa istinom da je od velikog praska od pre oko 14 milijardi godina, sve povezano i da će sve biti povezano. Prvi atomi vodonika iz tog perioda su sa nama danas. Atomi gvožđa u našoj krvi potiču od eksplozije u periodu supernove, koja je dovela do postanja zemlje. Na ovaj način, ekološka svest predstavlja način razmišljanja i sagledavanja nas samih u svetu, načina na koji se odnosimo prema zemlji, prirodi, svoj stvorenoj stvarnosti. Sama ekološka svest tiče se života u okviru polja uma, koje je višedimenziono i spaja prošlost i budućnost sa sadašnjošću. Polje uma uključuje jezik, kulturu i zajedničke vrednosti posebnih grupacija i čovečanstva kao celine. Na primer, internet je značajan fenomen polja uma 21. veka, koji lako povezuje ljude različitih kultura na različitim kontinentima. Najvažnija karakteristika ekološke svesti je njena suština povezanosti. U velikom broju afričkih jezika postoji izreka koja bi se mogla prevesti kao ljudi su tu zahvaljujući međusobnim odnosima ili ja postojim zato što postojiš ti, a ti postojiš zato što postojim ja. Ekološka svest predstavlja život u okviru mreže života koja predstavlja primarnu predstavu realnosti i pokušaja da se ona ostvari u svemu što radimo. Ekološka svest će se javiti samo ako kombinujemo naše racionalno znanje sa intuicijom o nelinearnoj prirodi našeg okruženja.ovakva intuitivna mudrost je karakteristika tradicionalnih, neobrazovanih kultura, posebno kultura američkih Indijanaca, u kojima je život bio organizovan oko veoma plemenite svesti o okruženju. ( Kapra, 1982) 5. Obrazovanje za zaštitu životne sredine
Obrazovanje za zaštitu životne sredine u funkciji je ostvarivanja održivog razvoja i zato je neophodno za sve žitelje Planete i mora biti dugoročno i plansko razvijanje interdisciplinarnog znanja o životnoj sredini u toku čitavog životnog veka čoveka. Cilj je razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama životne sredine, o odnosima u njoj i prema njoj, kao preduslova čovekove težnje za njenim očuvanjem i unapređivanjem, za sadašnje i buduće generacije. Neophodno je da se kroz vaspitno-obrazovni proces obezbedi interdisciplinarnost i multidisciplinarnost radi spoznaje suštine odnosa: društvo, čovek, tehnika, prirodna sredina, odnosno izrazi celovitost aspekta ekoloških, ekonomskih, socijalnih, tehnoloških, kulturnih i estetskih sadržaja. Obrazovanje za zaštitu životne sredine: - Mora da obuhvati sve stepene obrazovanja i vaspitanja, od predškolskog, preko osnovnog i usmerenog do univerzitetskog. Treba ga uneti u sve oblike nastave u školi, u mnogostruke aktivnosti van škole i učeničke organizacije; - Mora da se nastavi u radnim organizacijama, kroz stručno osposobljavanje radnika na pojedinim radnim mestima, kako bi se smanjile mogućnosti ugrožavanja životne sredine u radnom procesu; - Ne može se svoditi na osposobljavanje ljudi za pasivnu zaštitu, već ga treba usmeravati na pozitivan odnos, na osposobljavanje građana za planski razvoj sredine sa svim njenim resursima i ljudskim tvorevinama. Da bi se ovi ciljevi realizovali, neophodna je priprema nacionalnih strategija usklađivanja vaspitno-obrazovnog procesa na svim nivoima sa principima održivog razvoja i nove filozofije življenja i ekološke etike. Zaključak Današnji ljudi koji koriste doprinose nauke i prakse, imaju mogućnost da predviđaju promene u životnoj sredini, kao i posledice koje mogu proizići iz tih promena. Danas nauka je u stanju da dođe do novih saznanja, preispita stare vrednosti i mišljenja i ukaže da ni jedna ideja pa ni najveća, ne rešava sve probleme, da današnja dobra rešenja sutra mogu postati problematična za postojanje društva. Pitanje je da li pobeda nad prirodom proizvodi planirane posledice koje se mogu kontrolisati, ili se one ne mogu kontrolisati od strane društva, jer nisu bile u skladu sa vremenom i prostorom u kome su dobijene. Svet ulazi u budućnost u kojoj su opasnosti skoncentrisane i složenije. Zato treba uticati na politiku da se smanje sve ove opasnosti. Literatura 1. Freeman, M.M.R. The Nature and tility of Traditional Ekological Knowledge. 2. http: // www.carc.org / pubs / v2ono1 / unitity.htm 3. Takako, H. Traditional Beological Knowledge: From the Sacred Black Box to the Policy 4. of Local Bioeliversity Conzervation. 5. www.ps.ritsumei.ac.jp / assoc /policy-science/ 101 / 10108. pdf 6. Becher, C.D. and Ljhimire, K. Synergy between Traditional Ekological Knowledge ond Conservation sciencee suporth Forest Prezervation in Egnador 7. www.ecologyandsocie.org 8. www.unisa.edu.au 9. www.idrc.ca 10.. www.myserbia.net