Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, 797.123.12.44 Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Изворни научни чланак / Original scientific paper Срећко Јовановић Примљено / Received 3.8.26. Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја INFLUENCE OF LEARNING ROWING TECHNIQUE ON BIOMECHANICAL VARIABLES ACHIEVED ON DIFFERENT ROWING FREQUENCIES Изведен из магистарског рада Жељка Рајковића "Утицај учења веслачке технике на поједине биомеханичке варијабле остварене при различитим фреквенцијама завеслаја", Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, 26., ментор доц. др Дарко Митровић Физичка култура, Београд, 6 (26), 2, стр. 129 146, таб. 2, граф. 17, лит. 36 Сажетак Експеримент је реализован на узорку од 44 студента ФСФВ у Београду, без претходног искуства, просечне старости 25 ± 2 год, просечне телесне масе 81 ± 8 кг, и просечне телесне висине 184 ± 7 цм. Трајао је 1 недеља по три часа. Експериментални фактор је примењен моторним задатком у веслању у школском чамцу типа "Галија" са 12 седећих места, на мирној води. Испитаницима није било сугерисано какву дистрибуцију силе и дужине завеслаја да употребе. За прикупљање података кориштен је веслачки ергометар "CОNCEPT II". За мерење варијабли завеслаја кориштен је инструмент "FITRОRОWER" фирме "WEBA SPОRT, а за обраду података програм SОFTWER EXPERT 1.2. Праћено је 13 биомеханичких варијабли завеслаја: трајање активне фазе завеслаја (ms), трајање пасивне фазе завеслаја (ms), ритам (%), фреквенција завеслаја (зав/мин), снага за време комплетног завеслаја (W), снага за време активне фазе завеслаја (W), максимална снага (W), сила током комплетног завеслаја (N), сила за време активне фазе завеслаја (N), максимална сила (N), просечна брзина рукохвата за време активне фазе завеслаја (m/s), максимална брзина рукохвата за време активне фазе Fizička kultura, Beograd, 6 (26), 2, p. 129 146, tab. 2, graph. 17, ref. 36 Abstract The experiment was done on a sample of 44 students of the fourth year of The Faculty of Sport and Physical Education in Belgrade with no previous rowing experience, of average age 25±2 years, average weight 81±8 kg, and average height 184±7 cm. It lasted ten weeks, three times a week (according to the program of learning basic rowing technique in summer term). Elementary rowing technique was learned in a school boat "Galija" with twelve seats on flat water. No suggestions were made to the subjects about using specific force distribution or length of stroke. Rowing machine "CONCEPT II" was used for gathering basic data (on initial and final test). Stroke parameters in real time were measured by "FITRO ROWER" instrument "WEBA SPORT", and they were processed on programme "SOFTWARE EXPERT 1.2". Thirteen different biomechanical parameters of the stroke were measured: drive time (m/s), recovery time (m/s), rhythm (%), accomplished rowing frequency (stroke/min), power average during the entire stroke cycle (W), power average during the drive time (W), power peak (W), force average during the entire stroke cycle (N), force average during the drive time (N), force peak (N), handle velocity average (m/s), 129

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић завеслаја (m/s), и пређени пут рукохвата (cm). Тест се састојао из три мерења са задатим темпом од 24, 28 и 32 зав/мин у трајању од по 3 с. До значајне промене дошло је код свих тестираних варијабли. Код силе и снаге коефицијенти варијације су највише смањени. Са повећањем задатог темпа веслања дошло је до значајних промена тестираних варијабли. Са повећањем задатог темпа варијабилитет тестираних варијабли опада. Резултати у финалном мерењу су показали да је пређени пут рукохвата варијабла која је прва научена. Највећи напредак у апсолутним вредностима је забележен код силе и снаге. Показано је да је темпо веслања значајан фактор при обучавању веслачке технике. Обуку би требало почети са средњим темпом, а убрзо прећи на темпо од 32зав/мин. Резултати показују и да се о грешкама у веслачкој техници може говорити и на нивоу варијабилитетa тестираних варијабли завеслаја. Кључне речи: ВЕСЛАЊЕ / УЧЕЊЕ / РИТАМ / СИЛА / СНАГА / БРЗИНА / ПРЕЂЕНИ ПУТ РУКОХВАТА / ВАРИЈАБИЛИТЕТ ЗАВЕСЛАЈА handle velocity peak (m/s), stroke length (cm). The test consisted of three measurements with assigned rowing frequency of 24, 28 and 32 strokes per minute. Significant change was noted in all measured variables. The biggest decrease of variation coefficient was noted on the variables of force and power. Increase in the frequency of rowing led to significant changes in all measured variables, in that way that their variation coefficient decreased. Teaching rowing technique in "Galija", its big mass and big hydrodynamic resistance of water represent disadvantages when learning duration of active and passive phase, as well as the rhythm of rowing. These disadvantages will become the advantages when the values of force and the power of stroke are learned. The results in the final measurement showed that stroke length was the variable which was learned first. The biggest progression was noted with the variables of power and force. It is proved that the frequency of rowing is the important factor in learning rowing technique. Learning should start at lower frequency, and soon change to the frequency of 32 strokes per minute. The results show that we can also discuss faults in rowing technique depending on variability of tested stroke parameters. Key words: ROWING / LEARNING / FORCE / POWER / VELOCITY / STROKE LENGTH / VARIABILITY. УВОД Интересовање истраживача у веслању је усмеравано на различите факторе успеха на веслачким такмичењима. Први резултати постизани су променом конструкције чамаца, променом њихових димензија, оптимизацијом дужине весла и облика лопате весла /2, 5/ и дефинисањем норми за индивидуална подешавања /21, 18/. Истраживање у веслању је пратило трендове који су били присутни у истраживањима других спортова, па је један дуг период био посвећен истраживањима релацијског тренда антропометријских величина и физичких способности врхунских веслача /1/. Покушаји да се дође до модела шампиона, анализирајући прваке у различитим дисциплинама и користећи резултате у селекцији и данас су актуелни. Употребом биомеханичких законитости разрешаване су дилеме везане за испољавање веслачке технике /27/. Резултати фундаменталних истраживања су допринели напретку у технологији тренинга, скраћујући време у емпиријским покушајима, па и веслање пролази кроз периоде у којима метод оптимизације замењује квантитативни метод. Веслачки ергометри се преко три деценије све темељније и оправданије користе у тренингу, као и у тестирањима веслача /33/. Забележена је висока корелација између веслања на води и веслачком ергометру "CОNCEPT II" /13/. Наведени ергометар је показао одређене предности у односу на остале, али су разлике незначајне и тиме занемарљиве са становишта временских записа кинематичких и ЕМГ варијабли /3, 2/. Методика учења моторних вештина се временом издвојила као посебна област /7, 25, 28/ и даје велики допринос у разумевању општих законитости у веслању. Истраживања из области обучавања основне технике веслања су малобројна. Тестирањем почетника добијају се почетни и прелазни нивои биомеханичких варијабли који су важни за процену усвајања стабилне кинематичке шеме покрета /4, 19, 22, 23/. Важни показатељи стања технике веслања су вредности биомеханичких варијабли завеслаја /17, 34/. Важна су и сазнања о потребном времену за обучавање основне технике веслања, као и о тренутку када је она усвојена. Предмет истраживања у овом раду је учење технике веслања, као и последице тог учења на испољавање биомеханичких 13

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја варијабли завеслаја у времену при промени задатих фреквенција завеслаја. Циљ овог истраживања је процена утицаја извршеног учења технике веслања на вредности тестираних варијабли при различито задатим фреквенцијама завеслаја. Претпоставка је била да ће под утицајем учења веслачке технике доћи до значајне промене апсолутних вредности и варијабилитета тестираних варијабли завеслаја, као и да ће различито задате фреквенције завеслаја у различитој мери утицати на промене варијабли завеслаја. МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Узорак испитаника Експеримент је реализован на узорку од 44 студента Факултета спорта и физичког васпитања у Београду, без претходног искуства. Испитаници су били просечне старости 25 ± 2 год, просечне телесне масе 81 ± 8 кг и просечне телесне висине од 184 ± 7 цм. Узорак варијабли У досадашњим експерименталним и емпиријским изворима вредности фреквенције завеслаја (као задате вредности или као резултати независни од инструкција и механичких услова извођења), забележене су у опсегу од 18 до 5 зав/мин /36, 35, 26, 14, 6, 24, 11, 16, 19, 23/. На регатама су бележене фреквенције завеслаја у опсегу од 34 до 5 зав/мин, а у обучавању технике веслања од 22 до 34 зав/мин. Из наведених разлога вредности задатих фреквенција су биле у опсегу од 24 до 32 зав/мин. Три репрезентативне вредности имају своје утемељење у покушају да се постигне дискриминативност унутар наведеног опсега. Праћено је 13 варијабли завеслаја: трајање активне фазе завеслаја ТАФ (ms), трајање пасивне фазе завеслаја ТПФ (ms), ритам РИТ (%), остварена фреквенција завеслаја ФРЕК (зав/мин), снага за време комплетног завеслаја СНК (W), снага за време активне фазе завеслаја СНА (W), максимална снага СНМ (W), сила за време комплетног завеслаја СИК (N), сила за време активне фазе завеслаја СИА (N), максимална сила СИМ (N), просечна брзина рукохвата за време активне фазе завеслаја БРА (m/s), максимална брзина рукохвата за време активне фазе завеслаја БРМ (m/s), и пређени пут рукохвата ПУТР (cm). За прикупљање података на иницијалном и финалном мерењу примењен је веслачки ергометар "CОNCEPT II", а за мерење варијабли завеслаја у реалном времену, инструмент "FITRО RОWER" фирме "WEBA SPОRT", сондом повезан за рачунар. Оптерећење на ергометру је подешавано окретањем точка са уграђеним лопатицама, док је пораст оптерећења растaо експоненцијално, што је одговарало отпору који пружа вода чамцу приликом његовог кретања /13/. Регулатором је подешаван проток ваздуха до лопатица ергометра, стандардизованом вредношћу 5. Приказ и обраду података омогућио је софтверски пакет "SОFTWARE EXPERT 1.2.", фирме "WEBA SPОRT" /3/. Ток експеримента Прво, или иницијално мерење, је обављено одмах по завршеној инструктажи и то на веслачком ергометру приликом континуираног извођења завеслаја. Након тога испитаници су били подвргнути учењу технике веслања у школском чамцу типа "Галија", са дванаест седећих места, на мирној води. Учење технике веслања је трајало 1 недеља по три часа недељно, колико траје и период обуке технике веслања током летњег семестра на ФСФВ у Београду. Финално мерење је извршено непосредно по завршетку програма учења. Испитаницима није било сугерисано какву дистрибуцију силе и дужине завеслаја да употребе. Тест је садржао 3 мерења са задатим темпом веслања од 24, 28 и 32 зав/мин, у трајању од 3 с. За 3 с испитаници су извршили од 1 до 15 завеслаја. Наведено трајање сваког задатка представљало је компромис између довољног броја завеслаја за статистичку обраду података 131

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић и утицаја фактора који нарушавају стабилност спортске технике, као што су замор /31/, слаба физичка припремљеност и утицај психолошких фактора (концентрације, мотивације и др.). Паузе између задатака су трајале 15-2 с. У току мерења један мерилац је стајао поред испитаника и регистровао улазак у режим задатог оптерећења у току веслања. Други је на знак првог стартовао снимање и пратио аквизицију података на рачунару. Снимање тестираних варијабли завеслаја било је започето по успостављању константне задате вредности. Статистичка обрада података Kод сваког испитаника узети су у обзир само комплетни завеслаји. Израчунавањем просечних вредности за све варијабле обухваћено је од 1 до 15 завеслаја у зависности од задате фреквенције, што представља довољан узорак. Из простора дескриптивне статистике за сваку варијаблу је израчуната аритметичка средина, максимална и минимална вредност, стандардна девијација и коефицијент варијације. Да би се утврдио утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле завеслаја употребљен је Т тест за зависне узорке. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА Резултати Т теста показују да је дошло до статистички значајне разлике забележених вредности иницијалног и финалног мерења код свих тринаест варијабли и то у сва три темпа веслања. Под утицајем експерименталног фактора дошло је до значајног смањења трајања активне фазе завеслаја (график бр. 1), повећања трајања пасивне фазе завеслаја (график бр. 2) и смањења ритма веслања (односа између трајања активне и пасивне фазе завеслаја), (график бр. 3) при све три задате вредности темпа веслања (табела бр. 1). Табела 1. Вредности Т теста и сигнификантност иницијалног и финалног мерења, при три задате фреквенције завеслаја (* p<.5; ** p<.1; / нема статистички значајне разлике) задатак 24 зав/мин задатак 28 зав/мин задатак 32 зав/мин Варијабле Т тест Сиг Т тест Сиг Т тест Сиг ТАФ 6.483 ** 5.968 ** 2.969 ** ТПФ -7.224 ** -7.258 ** -2.18 * РИТ 8.275 ** 7.86 ** 3.75 ** ФРЕК 2.26 * 3.431 ** -.43 / СНК -7.58 ** -9.633 ** -9.48 ** СНА -6.691 ** -9.83 ** -9.348 ** СНМ -8.95 ** -1.512 ** -9.46 ** СИК -7.982 ** -1.764 ** -9.495 ** СИА -7.536 ** -1.19 ** -9.419 ** СИМ -9.279 ** -11.421 ** -9.135 ** БРА -11.616 ** -1.926 ** -8.699 ** БРМ -11.69 ** -11.514 ** -8.556 ** ПУТР -9.222 ** -8.831 ** -8.15 ** 132

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја График 1. Приказ трајања активне фазе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. 15 Т (ms) 1 5 иницијално 1274.8 1126.4 16.6 финално 1179.2 167.4 987.9 График 2. Приказ трајања пасивне фазе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. 15 Т (ms) 1 5 иницијално 1164.7 116.5 886.4 финално 1293.4 196.5 93.6 Са повећањем задатог темпа веслања дошло је до смањења вредности трајања активне и пасивне фазе завеслаја (график бр. 1 и 2), док се код ритма остварило повећање (график бр. 3). Резултати овог истраживања су у складу са законитостима зависности трајања завеслаја од задатог темпа веслања /36/. Велики хидродинамички отпор чамца утицао је на формирање ритма завеслаја који је већи него што је то случај код веслања у такмичарским чамцима. Ово се дешавало због бржег успоравања чамца до критичне вредности када је било потребно кренути у нови завеслај да би се одржала брзина чамца. 133

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић График 3. Приказ ритма завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (%) 12 1 8 6 4 2 иницијално 11.31 111.74 114.47 финално 92.85 98.37 11.2 Почетници су повећавали темпо веслања на рачун скраћења пасивне фазе завеслаја, што указује на непотпуно усвајање ритмичких структура, што на нивоу мишића подразумева неадекватну и неефикасну временску шему мишићне активације. У ранијим истраживањима /11/ је забележена значајна повезаност (r = -.73, p<.1) између односа трајања провлака и трајања целог завеслаја и ефикасности завеслаја. Наведени однос представља важан фактор за евалуацију веслачке технике. У случају овог истраживања показало се да је дошло до повећања ефикасности завеслаја под утицајем експерименталног фактора (график бр. 4). График 4. Приказ односа трајања активне фазе завеслаја и укупног трајања завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја..54.52.5.48.46.44 иницијално.52.53.53 финално.48.49.52 134

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја Резултати иницијалног и финалног мерења остварене фреквенције завеслаја показују да су испитаници успешно извршили задатке (график бр. 5). Најмања разлика од задате вредности и у иницијалном и у финалном мерењу, постигнута је веслањем при задатку од 28 зав/мин. График 5. Приказ остварене фреквенције завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. 4 3 зав/мин 2 1 иницијално 24.64 28.6 31.74 финално 24.31 27.77 31.74 Експериментални фактор значајно је утицао на повећање вредности снаге и силе (табела бр. 1) и то просечне снаге за време комплетног завеслаја (график бр. 6), просечне снаге за време активне фазе завеслаја (график бр. 7), максималне снаге (график бр. 8), просечне силе за време комплетног завеслаја (график бр. 9), просечне силе за време активне фазе завеслаја (график бр. 1) и максималне силе (график бр. 11). График 6. Приказ просечне снаге за време комплетног завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (W) 15 125 1 75 5 25 иницијално 6.45 23.78 65.66 финално 57.91 1.1 147.38 135

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић График 7. Приказ просечне снаге за време активне фазе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (W) 3 25 2 15 1 5 иницијално 12.92 46.74 124.89 финално 129.63 28.29 283.93 График 8. Приказ максималне снаге завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (W) 1 8 6 4 2 иницијално 53.85 174.72 418.45 финално 49.38 637.65 878.8 Овим се потврђују резултати ранијих истраживања /29/, да је снага завеслаја важна варијабла помоћу које можемо разликовати елитне веслаче, веслаче са искуством и почетнике. Највеће повећање снаге завеслаја је забележено на задатом темпу од 24 зав/мин, а најмање повећање при задатом темпу од 32 зав/мин. Велики пораст вредности силе и снаге финалног у односу на иницијално мерење може се објаснити и специфичношћу тренажних ефеката тј. утицаја експерименталног фактора. Велика пловност, велики отпор воде и велика инертност чамца, утицали су повољно на учење елемената технике који су доприносили повољнијем успостављању силе и снаге. У наведеним условима много је боље успостављање контакта лопате весла и воде при провлаку, смањује се могућност за проклизавање весла и потребна сила за покретање чамца је већа него у условима лакших и ужих чамаца, а већа је могућност за 136

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја испољавање великих вредности силе и снаге, с обзиром на велику површину ослонца и изражен стабилан равнотежни положај веслача у чамцу. Повећање вредности снаге са повећањем задатог темпа веслања и у иницијалном и у финалном мерењу је очекивано, јер је снага директно пропорционална извршеном раду, а обрнуто пропорционална времену у којем је рад извршен. Доказан је и постулат из праксе да када почетници добију задатак да повећају вредности испољене фреквенције или силе, обично повећају и једно и друго. Резултати овог истраживања се слажу са законитостима зависности извршеног рада од фреквенције завеслаја /36/. График 9. Приказ просечне силе за време комплетног завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. 8 6 (N) 4 2 иницијално 4.6 14.6 34.58 финално 32.72 52.13 71.45 График 1. Приказ просечне силе за време активне фазе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (N) 14 12 1 8 6 4 2 иницијално 8.14 27.61 65.75 финално 72.87 18.27 137.57 137

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић График 11. Приказ максималне силе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. (N) 5 4 3 2 1 иницијално 34.25 12.96 221.72 финално 23.32 329.53 423.27 Повећање вредности силе, са повећањем задатог темпа веслања и у иницијалном и у финалном мерењу је очекивано, зато што трајање завеслаја не представља ограничење за достизање великих вредности сила, а поред тога долази до позитивног ефекта еластичности мишићних тетива код цикличних, у конкретном случају повратних серијских покрета. Под утицајем повећаног темпа веслања долази до бржег успостављања силе делимично и због тога што се мишићи код брзих цикличних покрета налазе све време у прелазном режиму /9/. У прегледу ранијих истраживања извршена су поређења облика кривих силе вучења у времену код различитих аутора /6/. Тако се дефинишу два основна облика: облик са карактеристичним врхом (Yemchuk 197., Usoskin 1975. i Morzhevikov 1972.) и трапезоидни облик. Основне препоруке за побољшање технике веслања су повећање нивоа просечне силе и специјално пораст односа просечне и максималне силе /11/. Однос просечне и максималне силе се намеће као значајан за евалуацију веслачке технике. Што је однос просечне и максималне силе ближи јединици, то ће график силе у времену бити ближи трапезоидном облику него облику графика са карактеристичним врхом. Могуће је одржати исти ниво просечне брзине чамца, променивши само начин испољавања силе у времену /26/. Препоручује се мало мањи ниво максималне силе, али и дуже задржавање задатог нивоа силе. У прилог овим тврдњама говоре и налази при мерењу силе где су резултати често били изненађујући, јер су неки веслачи који су постизали мање вредности силе имали веће просечне брзине чамца /32/. У ранијим истраживањима забележена је значајна повезаност (r =.48, p<.1) између односа просечне и максималне силе и ефикасности завеслаја /11/. Резултати односа просечне силе за време активне фазе и максималне силе у овом истраживању (график бр. 12) указују да је под утицајем експерименталног фактора дошло до напретка у испољавању основне технике веслања. 138

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја График 12. Приказ односа просечне силе за време активне фазе завеслаја и максималне силе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја..4.3.2.1 иницијално.238.268.297 финално.316.329.325 Највећи напредак у овом односу је забележен при задатом темпу од 24 зав/мин, а најмањи при задатом темпу од 32 зав/мин. Промена овог односа потврђује промену типа графика силе у времену од графика са карактеристичним врхом, ка графику трапезоидног облика /6/. Такође се показује тренд повећања овог односа са повећањем задатог темпа веслања. Експериментални фактор је значајно утицао и на повећање вредности просечне брзине рукохвата активне фазе (график бр. 13) и максималне брзине рукохвата (график бр. 14) и то при сва три задата нивоа темпа веслања (табела бр. 1). Највеће повећање брзине је забележено на задатом темпу од 24 зав/мин, а најмање повећање при задатом темпу од 32 зав/мин. График 13. Приказ просечне брзине рукохвата за време активне фазе завеслаја на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. 2 1.5 V (m/s) 1.5 иницијално 1.22 1.217 1.438 финално 1.376 1.56 1.71 139

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић График 14. Приказ максималне брзине рукохвата на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. V (m/s) 2.5 2 1.5 1.5 иницијално 1.31 1.566 1.885 финално 1.842 2.76 2.278 Са повећањем задатог темпа веслања долази до повећања вредности просечне брзине рукохвата активне фазе (график бр. 13) и максималне брзине рукохвата (график бр. 14). Ово је очекивано, јер је брзина чамца директно пропорционална пређеном путу рукохвата и фреквенцији завеслаја. Повећању брзине рукохвата, допринели су и повећање пређеног пута рукохвата и повећање испољене силе. Резултати овог истраживања су у складу са законитостима зависности брзине од фреквенције завеслаја /36/. Резултати иницијалног и финалног мерења показују да је дошло до статистички значајног повећања пређеног пута рукохвата (график бр. 15) и то при сва три задата нивоа темпа веслања (табела бр. 1). Највеће повећање је забележено на задатом темпу од 24 зав/мин, а најмање повећање при задатом темпу од 32 зав/мин. График 15. Приказ пређеног пута рукохвата на иницијалном и финалном мерењу, при три задате вредности фреквенције завеслаја. s (cm) 175 15 125 1 75 5 25 иницијално 13 136.9 144.6 финално 161.2 165.9 167.7 14

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја Ако занемаримо препоруке да се дужина завеслаја одређује углом /21, 24, 15/ и стилске разлике између "Адам стила", "ДДР стила", "Росенберг стила" и "Гринко стила" /1, 12/ где се разлике огледају у амплитуди кретања седишта и нагибу тела према напред и назад, помоћу приближне вредности угла почетног и завршног положаја унутрашњег крака весла од 9 и дужине унутрашњег крака весла од 116 цм, можемо да добијемо оптималну вредност пређеног пута рукохвата од 164 цм. Вредности измереног пређеног пута рукохвата у финалном мерењу незнатно одступају од изведене тзв. оптималне вредности. Требало би да буде наглашено да је пређени пут рукохвата само последица промене углова, како унутрашњег крака весла на почетку и крају завеслаја, тако и промене углова у зглобовима који чине кинетички ланац завеслаја /24, 21/. Слагање и преиначавање ротација кинетичког ланца и весла у једну завршну тачку ослонца, у циљу стварања јасног алгоритма повезаности на временској скали ротационог и транслаторног кретања, даће истраживање гониометријском методом у наредном периоду. Анализа коефицијената варијације варијабли завеслаја (табела бр. 2, график бр. 16 и бр. 17) заснива се на подели карактеристика кретања на просторне, временске и брзинске карактеристике /4/. Табела 2. Вредности коефицијената варијације иницијалног и финалног мерења, при три задате фреквенције завеслаја задатак 24зав/мин задатак 28зав/мин задатак 32зав/мин варијабле иницијално финално иницијално финално иницијално финално ТАФ.62.82.44.63.44.51 ТПФ.61.92.57.72.59.57 РИТ.13.167.93.131.97.15 ФРЕК.34.27.18.2.19.19 СНК 2.295.828 1.261.565.873.355 СНА 2.32.886 1.36.66.889.369 СНМ 1.999.73 1.228.5.821.341 СИК 2.144.726 1.183.477.782.295 СИА 2.176.78 1.221.515.796.39 СИМ 1.873.634 1.141.421.727.287 БРА.28.116.199.13.166.72 БРМ.213.142.28.113.181.81 ПУТР.25.1.195.99.169.82 Резултати истраживања показују да се о грешкама у веслачкој техници не може говорити само на основу одступања апсолутних вредности мерених величина у односу на дати модел, већ велику пажњу треба обратити и на варијабилитет тестираних варијабли завеслаја. Теоријски је могуће да просечна вредност измерене и моделне величине буде једнака, уз веома велике разлике у колебањима измерене величине и модела. 141

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић График 16. Приказ коефицијената варијације на иницијалном мерењу при три задате вредности фреквенције завеслаја. кв 2.4 2.2 2 1.8 1.6 1.4 1.2 1.8.6.4.2 24зав/мин 28зав/мин 32зав/мин ТАФ ТПФ РИТ ФРЕК СНК СНА СНМ СИК СИА СИМ БРА БРМ ПУТР График 17. Приказ коефицијената варијације на финалном мерењу при три задате вредности фреквенције завеслаја..9.8.7 кв.6.5.4.3 24зав/мин 28зав/мин 32зав/мин.2.1 ТАФ ТПФ РИТ ФРЕК СНК СНА СНМ СИК СИА СИМ БРА БРМ ПУТР 142

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја Резултати анализа временских варијабли завеслаја (ТАФ, ТПФ, РИТ, ФРЕК) показују да њихови коефицијенти варијације (табела бр. 2) описују изразито хомогене скупове и у иницијалном и у финалном мерењу. Ово је очекивано с обзиром да је критеријумска варијабла била такође временска (ФРЕК). Уједначеност трајања активне фазе завеслаја се дефинише као један од критеријума за процену усвојености веслачке технике /19/. Нешто веће вредности коефицијента варијације забележене су код ритма 3, што је очекивано јер су на то утицали варијабилитет трајања активне фазе и варијабилитет трајања пасивне фазе. Код временских варијабли завеслаја бележимо и незнатан пораст коефицијената варијације финалног у односу на иницијално мерење. Ово није очекивано, али се може објаснити великим повећањем вредности силе и снаге завеслаја, као и брзинских и просторне варијабле завеслаја. Са становишта праксе може се приметити да значајнији напредак у учењу временских варијабли, као што су трајање активне и пасивне фазе и посебно ритма завеслаја, треба очекивати нешто касније, у периоду усавршавања, када долази до стабилизације покрета. Успешност техничког извођења покрета између осталог се оцењује што краћим временом трајања покрета /8/. Испитаници су показали већу успешност у извођењу технике на финалном, у односу на иницијално мерење, јер при истом темпу веслања, активна фаза завеслаја траје краће. Смањење коефицијента варијације код временских варијабли завеслаја са повећањем темпа веслања је очекивано. Ово се код прецизног репродуковања времена објашњава линеарним растом стандардних одступања, како се трајање покрета повећава. Спорији покрети су неконзистентнији /8/. Са порастом темпа веслања расте и ефикасност завеслаја /14, 26, 11/. Резултати анализе снаге и силе завеслаја (СНК, СНА, СНМ, СИК, СИА и СНМ) показују да њихови коефицијенти варијације (табела бр. 2) описују изразито нехомогене скупове у иницијалном мерењу. Наведене варијабле се издвајају по вредности коефицијента варијације од осталих варијабли и у финалном мерењу. Највећи је утицај експерименталног фактора на смањење коефицијента варијације финалног у односу на иницијално мерење, управо код силе и снаге. Највећи је и утицај задатих фреквенција завеслаја на коефицијенте варијације код силе и снаге завеслаја. Смањење коефицијента варијације код силе и снаге са повећањем темпа веслања је очекивано, јер су спорији покрети неконзистентнији и не подлежу програмираним структурама. Ово потврђује резултате претходних истраживања /14/. Коефицијент механичке ефикасности веслања у веслачком базену је већи при континуираном веслању, него код вежбања технике са разделима. Овај феномен се између осталог објашњава мањим променама брзине чамца у току једног циклуса завеслаја /26, 11/. Са повећањем темпа веслања до граничне вредности смањује се флуктуација брзине изражена у процентима од просечне брзине /36/. Наведене промене у вредностима и промене у варијабилитету наведених варијабли говоре о релативно брзом напредовању на почетку обуке веслачке технике. С обзиром да се кроз каријеру једног веслача сила и снага завеслаја повећавају скоковито, могло би да се претпостави да ће сила и снага завеслаја бити најосетљивије на промене под утицајем различитих спољашњих фактора (пауза у тренингу, таласи, ветар и сл.). За последњу претпоставку немамо директних доказа па се од наредних истраживања очекује да то испитају. Резултати анализе брзине завеслаја (БРА и БРМ) показују да њихови коефицијенти варијације (табела бр. 2) описују изразито хомогене скупове и у иницијалном и у финалном мерењу. Мале вредности коефицијената варијације брзине су очекиване, јер је брзина рукохвата директно пропорционална задатом темпу, који су испитаници испунили веома добро. Резултати овог истраживања се слажу са законитостима зависности брзине од фреквенције завеслаја /36/. Смањење коефицијената варијације 143

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић брзинских варијабли, са повећањем темпа веслања је очекивано. Просторна варијабла завеслаја (ПУТР) по вредностима коефицијената варијације прати варијабле брзине завеслаја. Дошло је до смањења варијабилитета при финалним у односу на иницијална мерења. Вредности финалног мерења описују изразито хомоген скуп при све три вредности задатог темпа веслања. Мале вредности коефицијента варијације у иницијалном и у финалном мерењу су очекиване, јер је вредност пређеног пута рукохвата ограничена с једне стране максималном амплитудом покрета, а са друге стране одређена задатим темпом веслања, који су испитаници испунили веома добро. Дужина покрета шаке, а у овом случају пређени пут рукохвата, се прихвата као критеријум за процену усвојености основне технике веслања /19/. Смањење коефицијента варијације са повећањем темпа веслања је очекивано. Смањењем коефицијента варијације са повећањем задатог темпа веслања /8, 14, 26, 11, 36/ потврђена су практична искуства, којим се препоручује да се учење технике и отклањање грешака врши при мањем задатом темпу, јер су грешке тада израженије, а касније се при темпу приближном регатном врши припрема за такмичење у ситуационим условима. Да би се могло закључивати о даљем хијерархијском редоследу и степену усвајања елемената веслачке технике потребно је лонгитудинално праћење групе веслача од њихових почетничких дана до статуса такмичара. За правилно закључивање о променама посматраних варијабли у циљу стварања конзистентних референтних вредности неопходни су и резултати веслача на националном нивоу, као и резултати репрезентативаца током сезоне и то оба пола и свих узрасних категорија. Све што је наведено за резултате добијене на веслачком тренажеру и "FITRО RОWERU" неопходно је проширити на истраживање међусобне зависности варијабли завеслаја измерених у чамцу, у ситуационим условима на "RОWER EXPERTU", где се добијају додатни подаци о варијаблама завеслаја, како појединца, тако и чланова посада групних чамаца. У циљу правилног закључивања неопходна су и додатна истраживања са чијим резултатима би могли да се формирају нормативи и национални стандарди за наведене параметре, као и батерије стандардизованих тестова који би служили за испитивање биомеханичког простора код веслача, на сувом и у чамцу. Ово истраживање ће бити настављено истраживањем генезе и међусобног утицаја појединих варијабли, као и утицаја различитих задатака на испољавање појединих варијабли. ЗАКЉУЧЦИ Обука технике у веслању најчешће почиње у "Галији". Њена велика маса и велики хидродинамички отпор воде представљају недостатак при учењу трајања активне и пасивне фазе, као и ритма веслања. Наведени недостаци галије, постају предност при учењу временске шеме интензитета силе и снаге завеслаја. Резултати у финалном мерењу показују да је пређени пут рукохвата биомеханичка варијабла која је прва научена и да се најлакше учи. Највећи напредак забележен је код силе и снаге, што такође говори о побољшаним релацијама унутар кинетичког ланца који се формира приликом веслања. Показано је да је темпо веслања значајан фактор при обучавању веслачке технике. Обуку треба почети са мањим темпом, а врло брзо прећи на темпо од 32 зав/мин. Резултати показују и да би о грешкама у веслачкој техници требало говорити и на нивоу варијабилитета тестираних варијабли завеслаја чији однос ће усмеравати методски поступак учења веслачке технике у почетним фазама усвајања. 144

Утицај учења веслачке технике на биомеханичке варијабле при различитим фреквенцијама завеслаја ЛИТЕРАТУРА /1/ Грујић Н., Баћановић М., Лукач Д., Драпшин М., Барак О. (1999). Ергометрија у спорту, Спорт и здравље, Медицински факултет, Нови Сад. /2/ Група аутора (1975). Енциклопедија физичке културе 2 П-Ж, Југословенски лексикографски завод, Загреб. /3/ Група аутора (23). Fitro rower manual, Weba sport und med artikel GmbH, Wien. /4/ Донској Д. (1967). Спортска техника, Партизан, Београд. /5/ Жежељ А. (1978). Веслање, Спортска књига, Београд. /6/ Zatsiorsky V.M. and Yakunin, N. (1991). Mechanics and biomechanics of rowing, International journal of Sports Biomechanics, 7, 229-281. /7/ Илић Д. (1999). Моторна контрола и учење брзих покрета, Задужбина Андрејевић, Београд. /8/ Илић Д., Васиљев Р. (23). Биомеханика управљања комплексним моторним вештинама, СИА, Београд. /9/ Јарић С. (1997). Биомеханика хумане локомоције са биомехаником спорта, Досије, Београд. /1/ Klavora P. (1976). Die Wichtigsten biomechanischen Unterschiede bei den heutigen Stilarten im internationalen Ruderwettkampf, FISA, Stockholm. /11/ Kleshnev V. (1995). Propulsive Efficiency of rowing, Australian institute of Sport. /12/ Kleshnev V. (26). Australian Rowing, Biomechanics newsletter, vol 6, No 6. /13/ Lamb H. (1989). A kinematic comparison of ergometer and on-water rowing, Am J Sports Med, May-Jun, 17 (3), 367-373. /14/ Lisiecki A., Rychlewski T. (1986). Efficiency of rowing exercises on rowing pool. Biology of sport, vol. 4, 1/2,Polish scientific publishers, Warszawa. /15/ Mazzone T. (1988). Kinesiology of the rowing stroke, NSCA Journal, 1, 2. /16/ Manning S., Plowman A., Drake G., Looney A., Ball E. (2). Intra-abdominal pressure and rowing: the effects of inspiring versus expiring during the drive, The Journal of Sport Medicine and Physical Fitness, 3. /17/ Mahler D., Nelson W., Hagerman F. (1984). Mechanical and Physiological Evaluation of Exercise Performance in Elite National Rowers, Journal of the American Medical Association, 252, 496-499. /18/ Mayglothling R (26). Rigging and anthropometric measurements from the world rowing championships in Eton 26., 35-th FISA Coaches Conference, Limassol. /19/ Митровић Д. (23). Учење основне технике веслања процењене на основу кинематичких карактеристика, докторска дисертација, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. /2/ Nowicky A., Burdett R., Horne S. (25). The impact of ergometer design on hip and trunk muscle activity patterns in elite rowers: An electromyographic assessment, Journal of Sports Science and Medicine, 4, 18-28. /21/ О' Neill, (23). Basic rigging principles, Оarsport publication, Nottingham. /22/ Рајковић Ж., Митровић Д., Илић Д., Младеновић Д., Андрић А., Обрадовић З., Мрдаковић В. (26). Утицај учења основне технике веслања на поједине биомеханичке варијабле остварене при различито задатим брзинама, Међународна научна конференција «Аналитика и дијагностика физичке активности», Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. /23/ Рајковић Ж., Митровић Д., Илић Д., Андрић А., Обрадовић З., Мрдаковић В., Илић Н. (26). Утицај учења веслачке технике временски концентрисаном методом на поједине биомеханичке варијабле остварене при различитим задацима, Међународна научна конференција «Аналитика и дијагностика физичке активности», Факултет спорта и физичког васпитања, Београд. /24/ Redgrave's S. (1995). Complete book of rowing, Partidge press, London. /25/ Rosenbaum K. (1987). Human Motor Control, Academic Press Inc, San Diego, California 9211. /26/ Sanderson B. And Martindale W. (1986). Towards optimizing rowing technique, Medicine and Science in Sports and Exercise, Vol. 18, 4, 454-468. /27/ Soper C., Hume P. (24). Towards an Ideal Rowing Technique for Performance, Sports Medicine, 34, 12, 825-848. /28/ Schmidt A. (25). Motor control and learning, Human Kinetics Publishers, Fourth edition, Champain, Illinois. /29/ Smith, R. And Spinks, W.L. (1995). Discriminant analysis of biomechanical differences between novice, good, and elite rowers, Jurnal of Sports Sciences, 13, 377-385. 145

Жељко Рајковић, Дарко Митровић, Душко Илић, Владимир Мрдаковић, Срећко Јовановић /3/ Steer R., McGregor A., Bull A. (26). A comparison of kinematics and performance measures of two rowing ergometers, Journal of Sports Science and Medicine, 5, 52-59. /31/ Фарфељ В. (1972). Физиологија спорта, Југословенски савез организација за физичку културу, Београд. /32/ Filter K. (1997). The secrets of Boat speed, FISA Coaches Conference. /33/ Hahn A., Bourdon P., Tanner R. (2). Protocols for the Physiological Assessment of Rowers, Physiological tests for elite athletes, Human Kinetics, 311-326. /34/ Hawkins D. (2). A New Instrumentation System for Training Rowers, Journal of Biomechanics, 33, 241-245. /35/ Herberger E. (1984). Veslanje Trening, Trenerska tribina, Jugoslovenski Zavod za Fizičku Kulturu i Medicinu Sporta, Beograd. /36/ Celentano F., Cortili G., P.E. di Prampero, and Cerretelli P. (1974). Mechanical aspect of rowing, Journal of Applied Physiology, vol 36, 6, 642-647. мр Жељко Рајковић, Основна школа "Јован Стерија Поповић", Београд, Војвођанска 61 др Дарко Митровић, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Благоја Паровића 156. др Душко Илић, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Благоја Паровића 156. Владимир Мрдаковић, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Благоја Паровића 156. др Срећко Јовановић, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Благоја Паровића 156. 146