АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ОДНОС НАСТАВНИКА ПРЕМА ПРАЋЕЊУ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА У ОКВИРУ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

СТРУЧНИ РАДОВИ Ивана Милановић* Снежана Радисављевић* 796.012.1:371.12 Милан Пашић** Стручни чланак *Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду **ОШ Иво Андрић, Београд АКТУЕЛНО СТАЊЕ И ОДНОС НАСТАВНИКА ПРЕМА ПРАЋЕЊУ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА И МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА У ОКВИРУ НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА Сажетак Имајући у виду значај који се придаје сагледавању оправданости и сврсисходности праћења физичког развоја и моторичких способности деце и младих у настави физичког васпитања у Европи и САД, јавља се потреба за анализом актуелног стања и односа наших наставника физичког васпитања по овом питању. Овај рад има за циљ да сагледа и анализира тренутно стање по питању праћења физичког развоја и моторичких способности ученика у нашој земљи на основу досадашњег виђења, односа и начина праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања од стране наставника физичког васпитања. На узорку од 189 наставника физичког васпитања, примењен је нестандардизовани упитник у циљу добијања података о актуелном стању и односу наставника према праћењу физичког развоја и моторичких способности у оквиру наставе физичког васпитања. Висок проценат наставника физичког васпитања у одређеном степену прати и тестира физички развој и моторичке способности, што указује да су наставници свесни колико је важан и значајан овај сегмент наставе физичког васпитања. Међутим, коришћење различитих батерија тестова, појединих тестова из тих батерија, као и примењивање тестова по сопственом избору наставника у праћењу физичког развоја и моторичких способности ученика у настави физичког васпитања, концептуално гледано није добро, како са аспекта сврсисходности такве врсте праћења, тако и са аспекта континуираног праћења и могућности поређења добијених резултата. Непостојање оправданог и сврсисходног концепта у праћењу физичког развоја и моторичких способности у настави физичког васпитања, као и адекватне батерије тестова примерене школским условима у којима се одвија настава физичког васпитања, указује на неопходност успостављања јединственог модела у Србији. Кључне речи: НАСТАВА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА / ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ / МОТОРИЧКЕ СПОСОБНОСТИ / НАСТАВНИК / УЧЕНИЦИ / ТЕСТИРАЊЕ УВОД У складу са постављеним циљем физичког васпитања који се односи на правилан физички и ментални развој ученика, један од најважнијих задатака наставе требало би да буде подстицање физичког развоја и усавршавање моторичких способности ученика. Само одговарајући ниво моторичких способности омогућава успешно учење сложенијих моторичких задатака, усвајање 76 Коресподенција са: Ивана Милановић, Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, Благоја Паровића 156, 11030 Београд, e-mail: ivana.milanovic@dif.bg.ac.rs

умења и стварање навика (Вишњић и сар., 2004). Због тога, развој моторичких способности, усвајање вештина и изграђивање корисних навика треба да се посматрају као нераздвојни чиниоци интегралног развоја детета. Ипак, треба да се нагласи да, због ограниченог времена трајања часа и броја часова у наставном плану, и поред примене различитих организационо-методичких форми рада у циљу побољшања физичког развоја и развоја моторичких способности ученика на часу физичког васпитања, наставници физичког васпитања нису у могућности да утичу на видно побољшање физичког развоја и моторичких способности ученика (Вишњић и сар., 2004). Највећи број аутора који се баве проучавањем физичке активности деце, препоручују минималних 30 до оптималних 60 минута бављења неком физичком активношћу у току једног дана, како би се обезбедио правилан развој детета (Strong et al., 2005; Pate et al., 2006). С обзиром да време предвиђено за реализацију програма из предмета Физичко васпитање и обавезног предмета Физичко васпитање - Изабрани спорт у оквиру националног програма за основну школу, које износи три часа по 45 минута у току једне недеље, не задовољава препоручено оптимално време за бављење физичким вежбањем, веома је важно да наставници физичког васпитања подстичу и усмеравају ученике да се баве неком спортском активношћу или физичким вежбањем, у слободном времену. Подстицање ученика да се у слободном времену баве одређеним физичким вежбањем ради одржавања добре физичке кондиције и здравља, није ни мало једноставно. Један од могућих начина да се ученици додатно мотивишу, како би се у слободном времену бавили још неким физичким вежбањем јесте информисање ученика и њихових родитеља о индивидуалном физичком развоју и развоју моторичких способности. Те информације би могли да им пренесу наставници физичког васпитања, уколико би у оквиру наставе физичког васпитања, континуирано пратили физички развој и развој моторичких способности ученика. У оквиру наставе физичког васпитања у нашој држави, једини организовани модел (систем) праћења физичког развоја и моторичких способности деце и младих постојао је у Београду у периоду од седамдесетих до половине деведесетих година XX века. Модел под називом Систем сталног праћења физичког развоја и физичких способности ученика и ученица основних и средњих школа Београда је имао циљ да на основу података који се овим путем прикупљају, анализа, закључака и претпоставки, информише одговорне факторе и остале заинтересоване о стању физичког развоја и физичких способности деце и омладине. Затим да се на основу истих података омогући перманентно планирање и програмирање рада на физичком васпитању младих за правилан и здрав начин живљења, у коме брига о физичком развоју и физичким способностима мора бити ствар друштва али и сваког поједница (Иванић, 1996). Систем је функционисао на бази рада четири подсистема: Завода за физичку културу и медицину спорта (ЈЗФКМС), школа, Градског завода за статистику и Секретеријата за спорт града Београда. Научни тим из Завода (ЈЗФКМС) обављао је све научне, стручне и остале креативности у вези са функционисањем Система. Све техничке припреме за акцију мерења ученика обављале су се, такође, у Заводу. Мерење се обављало сваке године током маја месеца. Учитељи, наставници и професори физичког васпитања су били дужни да у току маја месеца измере све способне ученике и резултате упишу у одговарајуће листе. Копије тих листа су се слале Заводу, који их је после стручне и техничке обраде слао Градском заводу за статистику. Тамо су се подаци статистички обрађивали у форми прилагођеној за научне и стручне анализе. Један део тих података Завод је задржавао за своје потребе, а основни део је слао школама као повратне информације о резултатима мерења физичког развоја и физичких способности ученика у тој години. На тај начин су наставници, на основу података које су сами прикупили добијали финалне резултате, које су могли да користе у програмирању рада у следећој школској години. Школе су биле дужне да о добијеним информацијама обавесте: ученике, њихове родитеље, наставничко веће и предузму све мере како би се уочени недостаци у претходном периоду отклонили или бар ублажили у наредној школској години. За узимање података о физичком развоју и физичким способностима конструисане су батерије тестова према узрасним категоријама. Приликом конструкције батерија поштовани су уобичајени принципи научно-истраживачког рада при одређивању: валидности, поузданости, дискриминативности, 77

78 објективности и адекватности тестова. Сви тестови су изабрани на основу научних сазнања, искустава и одређеног броја истраживања презентираних кроз објављене научне радове из ове области (Курелић и сар., 1975). Међутим, мора се истаћи да је научни тим истраживачко-развојне јединице имао и неке друге предлоге за ове батерије, али да ти предлози нису били у потпуности прихваћени на нивоу експертне групе која је била формирана на захтев Министарства просвете Србије. Осим тога, из прагматичних разлога, као што су на пример, услови мерења у школама, батерија тестова није могла да обухвати велики број тестова, па је из тог разлога одабран по један тест за праћење основних компоненти физичких способности човека, а то су: снага, брзина, издржљивост и флексибилност (гипкост). У току дугогодишњег постојања Система, скоро сваке године указивале су се разне слабости у Систему. Већина њих су биле оперативно-техничке природе и лако су се исправљале већ за следећа мерења. Међутим, много теже је ишло са тестовима (мерним инструментима). Неки од усвојених тестова током времена показивали су своје слабости али их је било тешко заменити другим из формалних разлога. И поред свих тешкоћа, током периода примене Система, ипак су извршене одређене корекције, а најзначајнија је извршена 1995. године. Примењиване су следеће батерије тестова по узрасним категоријама (Табела 1). Табела 1 Батерије тестова у Систему сталног праћења физичког развоја и физичких способности ученика и ученица основних и средњих школа УЗРАСТ 5-7 година ТВ/ ТМ; Издржај у згибу, максимално 120s; Бацање медицинке од 1кг у даљ; Претклон на клупици; Трчање на 30 м из високог старта. УЗРАСТ 7-10 година До 1995/96 године ТВ/ ТМ; Чунасто трчање 3x10 м.; Бацање медицинке од 2кг; Одбијање лопте од зид. УЗРАСТ 11-14 година До 1995/96 године ТВ/ ТМ; Згиб из виса мешовитог; Одбијање лопте од зида; Бацање медицинке од 4 кг; Трчање на 30 м; Трчање на 800м /ученици/; 500 /ученице/. УЗРАСТ 15-19 година До 1995/96 године ТВ/ ТМ; Згиб из виса мешовитог /ученице/; Згиб из виса слободног /ученици/; Одбијање лопте од зид; Бацање медицинке од 6 кг /ученици/, 4 кг / ученице/; Трчање на 30 м; Трчање на 800м /ученици/; 500м. /ученице/. Oд 1995/96 године ТВ/ТМ Бацање медицинке од 2 кг; Издржај у згибу, максимално 120s; Претклон на клупици; Трчање на 30 м из високог старта. Oд 1995/96 године ТВ/ ТМ; Издржај у згибу, максимално 120s; Претклон на клупици; Бацање медицинке од 4 кг; Трчање на 30 м из високог старта; Трчање на 800м /ученици/; 500м. /ученице/. Oд 1995/96 године ТВ/ ТМ; Издржај у згибу, максимално 120s; Претклон на клупици; Бацање медицинке 6 кг /ученици/, 4 кг /ученице/; Трчање на 30 м; Трчање на 800м /ученици/; 500м. /ученице/.

Управо тих година Систем престаје да функционише и од тада, па до данашњих дана, у нашој држави није успостављен ни један нови систем континуираног праћења физичког развоја и моторичких способности ученика у процесу наставе физичког васпитања. У целини посматрано, у нашој земљи, наставници физичког васпитања нису у обавези да континуирано прате физички развој и развој моторичких способности својих ученика. Они су, само у једном делу Програма физичког васпитања (Службени гласник, 2004), упућени на неопходност праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика. Упутства у Програму су написана углавном на основу концепта претходно наведеног модела из седамдесетих година. Са друге стране, анализом доступних научних и стручних радова о проблему праћења физичког развоја и моторичких способности ученика у настави физичког васпитања, може се констатовати да је у последње три деценије дошло до одређених, суштинских промена, у праћењу физичког развоја и моторичких способности деце и младих у свету у односу на претходни период (Mood et al., 2007; Freedson et al., 2000). Последњих година објављени су радови, нарочито аутора из САД, у којима се дискутује о одређеним проблемима и питањима који су везани за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности деце и младих у оквиру наставе физичког васпитања (Morrow & Ede, 2009; Mahar & Rowe, 2008; Harris & Cale, 2006; Keating & Silverman, 2004). Једно од најважнијих питања о којем се дискутује у овим радовима јесте питање сврсисходности праћења физичког развоја и развоја моторичких способности у оквиру наставе физичког васпитања. У периоду од осамдесетих година XX века па до данашњих дана, у САД и у одређеном броју европских земаља, појављује се нови концепт у сагледавању сврсисходности праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања у односу на дотадашње концепте. Нови концепт је формулисан углавном на основу резултата одређеног броја истраживања којa су указалa на везу између физичког развоја, моторичких способности и здравља, или, како то аутори у англосаксонској литератури чешће наводе и обједињују под синтагмом, physical fitness, односно physical fitness - а и здравља (Ortega et al., 2008). Под појмом physical fitness, претпоставља се сет атрибута које људи поседују, или могу да достигну путем вежбања, а који су повезани са способношћу да се изведе одређена физичка активност (U.S. Department of Health and Human Services, 1996). Концепт који аутори из САД називају health-related construct, покушава да резултате добијене на тестовима искључиво повеже са добрим здравственим статусом детета, што даје потпуно нову димензију тестирањима physical fitness -a код деце. Baumgartner и Jackson (1987) примећују, да се концепт physical fitness -a све више помера од опште способности да се изведу одређена вежбања или физичка активност, ка концепту тзв. health-related fitness -а, који доводи у везу physical fitness са здрављем и наглашава оне компоненте, као што су кардиореспираторна издржљивост, телесна композиција, гипкост (флексибилност) и мишићна снага, од којих у великој мери зависи добар здравствени статус особе (Marsh, 1993). Батерије тестова које су се користиле у ранијим тестирањима за процену моторичких способности деце, обухватале су, поред осталих, и тестове за процену равнотеже, агилности и силе. У новим батеријама углавном долази до редукције ових тестова и укључивања нових за процену кардиореспираторне издржљивости (процена аеробног капацитета), за процену телесне композиције (посебно масне компоненте) и за процену мишићне снаге, издржљивости и гипкости (флексибилности). У складу са новим концептом праћења physical fitness -a, у коме се добијени подаци са тестирања доводе у везу са добрим здравственим стањем деце и младих, дошло се и до новина у оквиру референтног стандарда који се користи у батеријама мерних инструмената за процену physical fitness -a. До краја седамдесетих година XX века у САД, све батерије мерних инструмената (тестова) које су се бавиле проценом нивоа physical fitness -a су имале одређене дефинисане норме за сваку компоненту physical fitness -a, односно користиле су тзв. нормативни референтни стандард. Као што је већ напоменуто, почетком осамдесетих година двадесетог века, појављује се идеја како би добијени резултати требало да се интерпретирају. Идеја се заснивала на 79

томе да се на основу добијених резултата детерминишу минимални нивои fitness -a који су неопходни како би се заштитило здравље детета или другим речима смањио ризик од могућих здравствених проблема у одраслом добу. Резултати изнад тих минималних нивоа /енг - cut-off points/ а сваку компоненту fitness -a се класификују као прихватљиви, а резултати који се налазе испод се класификују у групу резултата које треба побољшати. Таква врста референтног стандарда назива се критеријумски референтни стандард /енг-criterion-referenced Standards/ (Harris & Cale, 2006). Према водећим ауторима из ове области, препоручује се коришћење критеријумских референтних стандарда зато што су они прихватљиви за већину деце и младих и зато што подржавају везу између fitness -a и здрављa, указујући на чињеницу да неко може бити fit, а да не припада групи елитних спортиста (Harris & Cale, 2006). Истраживачи и стручњаци из области спорта и физичког васпитања у Европи су, такође, препознали потребу за праћењем физичког развоја и моторичких способности деце и младих. До половине осамдесетих година у Европи су се користиле разне батерије тестова за праћење и тестирање моторичких способности деце и младих. У сарадњи више европских земаља 1988. године настаје The Eurofit Physical Fitness Test Battery, стандардизована батерија тестова препоручена од стране Савета Европе (Council of Europe, Committee for the Development of Sport: European test of physical fitness) која служи за процену физичког развоја и моторичких способности деце школског узраста (Eurofit, 1993). ЕУРО- ФИТ батерија се, поред најосновнијих процедура за процену физичког развоја, састоји и из девет моторичких тестова који покривају флексибилност, брзину, издржљивост, равнотежу и снагу. Састоји се из следећих мерних инструмената (тестова): за процену физичког развоја ТВ, ТМ, индекс телесне масе /енг-bmi/ и кожни набори на надлактици (m. triceps brachii), на трбуху (m. rectus abdominis), на натколеници и на потколеници За процену моторичких способности: Тапинг руком за 25 додира бољом руком /енг - Plate tapping/, Динамометрија шаке /енг - Handgrip/, Стајање на једној нози /енг - Flamingo balance/, Издржај и згибу /енг - Bent arm hang/, Скок удаљ /енг- Standing broad jump/, Лежање-сед за 30 сец. /енг - Sit-ups/, Трчање 10 x5 м /енг - Shuttle-run 10x5 m/, Дубоки претклон у седу /енг - Sit and reach/ и Тест поновљеног трчања на 20м са прогресивним повећањем оптерећења /енг - 20 m endurance shuttle-run/, или Тест на бицикл ергметру - PWC 170.. На основу искустава добијених у оквиру тестирања путем ЕУРОФИТ батерије тестова, комбиновањем националних и интернационалних батерија тестова настале су многобројне регионалне и националне батерије тестова које су се користиле и које се користе за процену физичког развоја и моторичких способности ученика деце и младих широм Европе. У току последње деценије у Европској унији се појавио и одређен број међународних научних пројеката, као што је пројекат: The Healthy Lifestyle in Europe by Nutrition in Adolescence Хелена студија. Један од циљева Хелена студије је да се на основу исте примењене методологије у праћењу поменутих појава (физички развој, моторичке способности, физичка активност, начин исхране), као и на основу хармонизованих и упоредљивих резултата увиде одређене сличности и закономерности у праћењу ових појава код младих у Европи, како би се на основу њих могла понудити одређена решења која би допринела побољшању општег физичког и психичког здравља младих у Европи (Ruiz et al., 2006). У пројекат је укључено девет земаља: Шпанија, Грчка, Белгија, Аустрија, Немачка, Француска, Италија, Мађарска и Шведска. ХЕЛЕНА студија за процену physical fitness -a користи батерију мерних инструмената која је настала на основу анализе и одабира мерних инструмената из ЕУРОФИТ батерије тестова и Fitnessgram батерије тестова која припада тзв. групи батерија које карактерише health-related physical fitness концепт. У њој се налазе мерни инструменти за процену кардиореспираторне издржљивости, флексибилности, тзв. muscular fitness -а, процену брзине, агилности и телесне композиције (Табела 2). 80

Табела 2 Батерија тестова у ХЕЛЕНА студији Компонента Физикал фитнеса Кардиореспираторни Фитнес Флексибилност Мускулар фитнес Тест 20-m шатл-ран ( мултистејџ ) Варијанта дубоког претклона у седу /BSSR/ EУРОФИТ Батерија тестова ФИТНЕСГРАМ Батерија тестова Мах изометријска снага Мишићна снага и издржљивост Динамометрија шаке Варијанта лежање-сед у задтом ритму / Крл-ап / Eксплозивна снага Скок удаљ из места Боско-џамп, скок увис, Абалаков Мишићна издржљивост Издржај у згибу Агилност, брзина и коориднација Телесна композиција Шатл-ран 4x10-m Индекс телесне масе Поткожно масно ткиво Имајући у виду значај који се придаје сагледавању оправданости и сврсисходности праћења физичког развоја и моторичких способности деце и младих у настави физичког васпитања у САД и одређеном броју европских земаља, као и суштинске промене које су се десиле у праћењу физичког развоја и моторичких способности деце и младих, у односу на период до осамдесетих година, јавља се потреба за анализом актуелног стања и односа наших наставника физичког васпитања по овом питању. Непостојање јединственог концепта и модела (система) за праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у процесу наставе физичког васпитања у нашој земљи изискује анализу постојећег стања, анализу услова у којима се реализује настава физичког васпитања, сагледавање савремених тенденција у свету у оквиру ове проблематике, како би се поставили темељи јединственог система за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања код нас. Један од првих корака у тим настојањима да се у будућности успостави један такав систем јесте анализа постојећег стања, и у складу са тим овај рад има за циљ да сагледа и анализира тренутно стање по питању праћења физичког развоја и моторичких способности ученика у нашој земљи на основу досадашњег виђења, односа и начина праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања од стране наставника физичког васпитања. МЕТОД РАДА Спроведено истраживање представља систематско неекспериментално истраживање експлоративног карактера. Узорак испитаника У циљу добијања свеобухватније слике актуелног стања по питању праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у Србији, узорак у овом истраживању обухва- 81

та наставнике из јужног, централног и северног дела Србије. Овим истраживањем је обухваћено 189 наставника физичког васпитања из Београда, Новог Сада, Ниша и Кикинде. Инструмент За потребе овог истраживања конструисан је и примењен нестандардизовани Упитник који садржи три групе питања. Прва група питања се односи на личне податке наставника (пол, старост, радни стаж наставника, установа у којој је стечена диплома), друга група питања пружа информације везане за школу и услове у којој наставници раде, а трећа група питања се односи на виђење и однос наставника према праћењу физичког развоја и развоја моторичких способности ученика. Статистичка обрада података У оквиру обраде података израчунати су основни дескриптивни параметри (дистрибуција фреквенције). Подаци су обрађени у статистичком програму SPSS 10.0 for Windows. РЕЗУЛТАТИ СА ДИСКУСИЈОМ У оквиру прве групе питања, у Упитнику који је примењен у овом истраживању, добијени су резултати који се односе на личне податке наставника (пол, старост, радни стаж установа у којој је стечена диплома). Према полној структури, од укупног броја испитаника, 124 (65.6%) су мушкарци, а 65 (34.4%) жене. Овим узорком највише су обухваћени наставници физичког васпитања између 30 и 60 година старости, њих 168 (88.9%), док је само 9 (4.8%) наставника до 30 година старости и 12 (6.3%) наставника старости преко 60 година. Према дужини радног стажа у физичком васпитању испитивани наставници су груписани у четири категорије: са 10 година радног стажа је 69 наставника (36.5%), са 10-20 година радног стажа 60 наставника (31.7%), са 20-30 година радног стажа 40 наставника (21.2%) и са 30-40 година радног стажа 20 (10.6%) наставника физичког васпитања. Од укупно 189 испитиваних наставника физичког васпитања, њих 66 (34.9%) је стекло диплому на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду, 65 (34.4%) на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, а 33 (17.5 %) на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу. Преосталих 25 (13.2%) наставника стекло је своје дипломе на неком од факултета у бившој Југославији. Подаци добијени на основу прве групе питања указују да су овим истраживањем обухваћени наставници физичког васпитања оба пола, и у највећем проценту средњих година, са дугогодишњим радним искуством у настави. На основу одговора који су добијени у оквиру друге групе питања, а која су се односила на средину у којој се налази школа у којој наставник ради (тип школе и опремљеност школе за наставу физичког васпитања), добијена је следећа слика. Већина испитиваних наставника 83.1% ради у школама које се налазе у урбаној средини, док само 16.9 % испитиваних наставника ради у сеоским школама. Од испитиваних наставника 41 (21.7%) ради у средњој школи, највише њих 129 (68.3%) у основној школи (старији разреди) а само 19 (10.1%) у млађим разредима основне школе. У 82 (43.4%) школе, у којима испитивани наставници раде, постоје сви неопходни услови за спровођење наставе физичког васпитања, а који подразумевају постојање школске сале, отворених терена, справа и реквизита, док 91 (48.1%) школа делимично поседује услове за реализацију наставе физичког васпитања. У 16 (8.5%) школа у којима раде наставници обухваћени овим истраживањем не постоје адекватни услови за реализацију наставе физичког васпитања. Трећа група питања на која су наставници одговарали односи се на праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика. Када је реч о учесталости праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика током школске године, већина наставника 154 (81.5%) прати континуирано физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања. Њих 47.1% то чини два пута у току године (на почетку и на крају школске године), док 34.4% наставника физичког васпитања једном у току године (на почетку школске године) тестира своје ученике. Само мали број наставника, њих 13 (6.9%) уопште не прати физички развој 82

и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања, а 22 (11.6%) наставника такође то не чини, али повремено тестира своје ученике (Табела 3). Табела 3 Начин на који се реализује праћење и тестирање физичког развоја и моторичких способности ученика у школи Начин праћења f % Не пратим континуирано физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања Пратим континуирано физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања-једном у току године (на почетку школске године) Пратим континуирано физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања-два пута у току године (на почетку и на крају школске године) Не пратим континуирано физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања, али повремено тестирам ученике 13 6.9 65 34.4 89 47.1 22 11.6 Висок проценат наставника физичког васпитања (81.5%), који у одређеном степену прати и тестира физички развој и моторичке способности, указује да су наставници свесни колико је важан и значајан овај сегмент наставе физичког васпитања. Наставници који не реализују тестирања физичког развоја и моторичких способности ученика у својој школи, као најважније разлоге због којих то не чине наводе: недостатак мерних инструмената, непостојање валидних показатеља за поређење добијених резултата, непостојање услова (сале) за тестирање, недовољно времена (фонд часова) за квалитетно праћење, недостатак реквизита и опреме и непостојање стандардизованих тестова на нивоу државе Србије. Од наставника, који су се изјаснили да у неком степену континуирано прате физички развој и моторичке способности ученика, затражено је да наведу тестове (батерије тестова) које користе. Највећи број наставника (43.4%) приликом праћења или тестирања физичког развоја и мо- торичких способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања користи тестове из батерије некадашњег Система сталног праћења физичког развоја и физичких способности ученика и ученица основних и средњих школа Београда (Иванић, 1996). Уз све позитивне карактеристике тог система, као што су циљ и начин на који је функционисао, потребно је напоменути да по многим другим карактеристикама тај модел није у складу са савременим тенденцијама у праћењу физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у свету. Са аспекта структуре батерије тестова, она се у систему разликује у односу на данашње стандардизоване батерије тестова, док са аспекта референтног стандарда, коришћење нормативног референтног стандарда није у складу са савременим тенденцијама у свету. Батерију Еурофит тестова примењује 38 (20.1%) наставника и то углавном из школа које се налазе на територији Војводине, док остали наставници (27%), приликом праћења или тестирања физичког развоја и моторичких способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања, примењују тестове по сопственом избору (Табела 4). 83

Табела 4 Тестови за праћење физичког развоја и моторичких способности Тестови f % Тестови из батерије тестова из Система сталног праћења физичког развоја и физичких способности ученика и ученица основних и средњих школа Београда (Иванић, 1996) 82 43.4 Еурофит батерија тестова 38 20.1 Слободан избор тестова 51 27.0 Коришћење различитих батерија тестова, појединих тестова из тих батерија, као и примењивање тестова по сопственом избору наставника у праћењу физичког развоја и моторичких способности ученика у настави физичког васпитања, концептуално гледано није добро, како са аспекта сврсисходности такве врсте праћења, тако и са аспекта континуираног праћења и могућности поређења добијених резултата. До овакве ситуације је дошло и на основу препорука које су дате у Наставном плану и програму (Службени гласник, 2004), као и из дугогодишњег потискивања овог проблема. Неопходност успостављања јединственог модела (система) континуираног праћења физичког развоја и моторичких способности ученика проистиче управо из оваквог актуелног стања у Србији које одликује непостојање оправданог и сврсисходног концепта у праћењу физичког развоја и моторичких способности у настави физичког васпитања, непостојање адекватне батерије тестова засноване на најновијим научним принципима, примерене школским условима у којима се одвија настава физичког васпитања. Неопходност и потреба за успостављањем једног таквог система проистиче и из података да је у Србији све већи број гојазне деце који достиже 20 % (Недељковић, 2006), као и да све више долази до опадања физичке активности код ученика са годинама. Сви ови актуелни проблеми изискују постављање основних смерница за успостављање система континуираног праћења физичког развоја и моторичких способности у циљу њиховог разрешења и стварања услова у којима ће наставници физичког васпитања на најадекватнији начин моћи да остваре праћења развоја и усавршавања моторичких способности, као једног од најважнијих задатака наставе физичког васпитања. За 42.9 % наставника физичког васпитања циљ и сврха тестирања физичког развоја и моторичких способности ученика које реализују у школи, као и добијених резултата јесте праћење напретка ученика у току једне школске године. Тестирање, у циљу образовања ученика да сами процењују свој развој и развој моторичких способности, као и да постојеће стање унапреде, примењује 28.6% наставника. На основу резултата, које на тестовима ученици постигну, 16.9% наставника физичког васпитања користи као основ за оцењивање моторичких способности. Само 1.6 % наставника не наводи који је циљ и сврха тестирања физичког развоја и моторичких способности ученика које реализују у својој школи, као и добијених резултата (Табела 5). Савремене тенденције у праћењу физичког развоја и моторичких способности у свету све више истичу као један од циљева образовање ученика да сами процењују свој физички развој и развој моторичких способности, као и да постојеће стање унапреде. О томе колико су ученици упознати са сврхом и начином извођења тестова, као и каква је добробит и корист од праћења физичког развоја и развоја моторичких способности деце и младих, доста је дискутовано последњих година (Flohr & Williams, 1997). Нека истраживања су указала да велики број ученика не воли тестирање physical fitness -а, јер не схватају какву корист имају од тога, сматрају да тестирања нису забавна (Flohr & Williams, 1997; Hopple & Graham, 1995; Keating, 2003). Потребно је да се учини нешто више како би се побољшала искуства која ученици имају приликом тестирања, па када се она планирају и креирају, ученичке перцепције и њихови ставови морају да се узму у обзир, уколико се жели да искуства ученика са ових тестирања буду позитивна (Flohr & Williams, 1997; Fox & Biddle, 1988; Jackson, 2000). 84

Табела 5 Циљ и сврха тестирања физичког развоја и моторичких способности ученика Циљ и сврха тестирања f % Тестирам ученике како би пратио/ла физички развој и развој моторичких способности и њихов напредак у току једне школске године. Тестирам ученике и на основу добијених резултата оцењујем њихове моторичке способности. Тестирам ученике како бих их научио/ ла да сами процењују свој развој и развој моторичких способности, као и да постојеће стање унапреде. 81 42.9 32 16.9 54 28.6 Остало 3 1.6 Највећи број испитиваних наставника (48.7%) добијене резултате са тестирања користи за информисање ученика у циљу подстицања на физичко вежбање у њиховом слободном времену (Табела 6). Овај податак указује да су наставници свесни улоге коју имају у промовисању физичког вежбања ученика, како у школи, тако и у њиховом слободном времену. Оно што забрињава јесте да одређени број (24.9%) наставника на основу резултата са тестирања оцењује моторичке способности ученика, што не би смело да се догађа. Наставници врло често, користећи норме као референтни стандард, оцењују моторичке способности ученика и врше поређења међу ученицима. Осим тога, приликом тестирања наших ученика у оквиру наставе, врло често ученици нису упознати са сврхом тих тестирања. Уопштено посматрано, управо због тога, велики број ученика и не воли тестирања моторичких способности, што је и у већини развијених земаља у свету, такође био случај (Flohr & Williams, 1997; Hopple & Graham, 1995; Keating, 2003). Потребно је указати на чињеницу да су моторичке способности, које се процењују путем одређених тестова, резултат и зависе од тренутног нивоа физичке активности, генетике, фазе раста и развоја у коме се дете налази, и не могу се користити за оцењивање, као и за евентуална поређења ученика, што је у складу са актуелним савременим концептима праћења моторичких способности у свету (Corbin, 2002). Табела 6 Сврсисходност коришћења добијених резултата са тестирања Сврсисходност f % Користим резултате за личну евиденцију, планирање и програмирање наставе и не информишем ученике о њима 26 13.8 На основу добијених резултата оцењујем моторичке способности ученика Информишем ученике о резултатима како би их мотивисао да се у слободно време баве физичким вежбањем. Ученици и родитељи добијају извештај са тестирања са препорукама и методама како да побољшају своје моторичке способности. 47 24.9 92 48.7 3 1.6 Остало 2 1.1 85

Један број испитиваних наставника (13.8%) резултате са тестирања користи за планирање и програмирање наставе физичког васпитања, док изузетно мали број наставника (1.6%) користи их у циљу информисања како ученика, тако и њихових родитеља, дајући им препоруке и методе за њихово побољшање. Информисање ученика и њихових родитеља о тренутном стању физичког развоја и моторичких способности њихове деце, као и о начинима како да постојеће стање унапреде, представља важан корак у преузимању одговорности родитеља и самог ученика за свој физички развој и развој моторичких способности. ЗАКЉУЧАК Физички развој и развој моторичких способности, требало би посматрати као нераздвојне структуралне елементе личности заједно са когнитивним, конативним и социјалним елементима у интегралном развоју детета. Из тих разлога један од најважнијих задатака наставе физичког васпитања требало би да буде подстицање физичког развоја и усавршавање моторичких способности деце и младих. Подстицање ученика да се у слободном времену баве одређеним физичким вежбањем ради одржавања добре физичке кондиције и здравља, није ни мало једноставно. Један од могућих начина да се ученици додатно мотивишу како би се у слободном времену бавили још неким физичким вежбањем јесте информисање ученика и њихових родитеља о сопственом индивидуалном физичком развоју и моторичким способностима. У складу са новим концептом који је формулисан углавном на основу резултата одређеног броја истраживања који су указали на везу између физичког развоја, моторичких способности и здравља (Ortega et al., 2008), добијене резултате на тестовима требало би довести у везу са здравственим статусом детета, што даје потпуно нову димензију тестирањима физичког развоја и моторичких способности код деце. Осим тога, та нова димензија би се огледала у настојањима наставника да се у току тестирања и континуираног праћења физичког развоја и моторичких способности ученика, баве и образовањем ученика о значају, начину и методама за побољшање свих компоненти које се прате, као и промовисањем позитивних ставова према физичком вежбању и физичкој активности уопште. Имајући у виду те суштинске промене у праћењу физичког развоја и моторичких способности деце и младих у свету, јавља се потреба за анализом актуелног стања и односа наших наставника физичког васпитања према овом проблему. Један од првих корака у настојањима да се у будућности успостави један систем јединственог концепта и адекватне батерије тестова за праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика јесте анализа постојећег стања, што је био и циљ овог рада. Већина наставника, иако није у обавези, али свесна значаја овог сегмента наставе физичког васпитања, прати у одређеном степену физички развој и моторичке способности ученика у оквиру наставе физичког васпитања. При томе најчешће користе тестове из батерије тестова некадашњег система који је функционисао код нас, али који и поред својих позитивних карактеристика не може да одговори захтевима новог савременог концепта сагледавања сврсисходности праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког васпитања. Циљ и сврха тестирања физичког развоја и развоја моторичких способности за наставнике представља праћење напредовања ученика, као и њихова едукација у циљу унапређења постојећег стања, са нагласком ка подстицању ученика на физичко вежбање у слободном времену. Забрињавајући податак јесте да не мали број наставника још увек на основу резултата са тестирања оцењује моторичке способности ученика, што није је у складу са актуелним савременим концептима праћења моторичких способности у свету. У ситуацији у којој наставници физичког васпитања нису у обавези да континуирано прате физички развој и развој моторичких способности својих ученика, али свесни значаја моторичких способности за здравље деце као и повећаног броја гојазних ученика и смањења укупног физичког ангажовања ученика, потребно је успоставити систем праћења физичког развоја и развоја моторичких способности у настави физичког васпитања. Наредни кораци у успостављању таквог јединственог система у настави физичког васпитања, требало би да буду усмерени на сагледавање савремених тенденција у свету у 86

оквиру ове проблематике, на анализу структура батерија тестова у моделима за праћење физичког развоја и моторичких способности у свету и дефинисање модела батерије тестова у нашем систему у складу са условима у којима се спроводи настава физичког васпитања. ЛИТЕРАТУРА 1. Baungartner, T.A., & Jackson A.S. (1987). Measurement for Evaluation in Education and Excercise Science. Dubuque: Brown. 2. Corbin, C.B. (2002). Physical activity for everyone: What every physical educator should know about promoting lifelong physical activity. Journal of Teaching in Physical Education, 21, 128-144. 3. Eurofit (1993). Eurofi t Tests of Physical Fitness, 2nd Edition, Strasbourg. 4. Flohr, J.A., & Williams, J.A. (1997). Rural fourth graders perceptions of physical fitness and fitness testing. Health Source, 54, 78-87. 5. Fox, K.R., & Biddle, S.J. (1988). The use of fitness tests: Educational and psychological considerations. Journal of Physical Education, Recreation & Dance 59(2), 47-53. 6. Freedson, P.S., Cureton, K.J., & Heath, G.W. (2000). Status of Field-Based Fitness Testing in Children and Youth. Preventive Medicine, 31, 77-85. 7. Harris, J., & Cale, L. (2006). A review of children s fitness testing. European Physcical Education Review, 12(2), 201-225. 8. Hopple, C., & Graham, G. (1995). What children think, feel, and know about physical fitness testing. Journal of Teaching in Physical Education, 14, 408-417. 9. Иванић, С. (1996). Методологија. Београд: Градски секретеријат за спорт и омладину Града Београда. 10. Jackson, J.A. (2000). Fitness testing: Student and teacher perspectives. Journal of Health, Physical Education, Recreation & Dance, 38(3), 29-31. 11. Keating, X. D. (2003). The current often implemented fitness tests in physical education programs: Problems and future directions. Quest, 55, 141-160. 12. Keating, X.D., & Silverman, S. (2004). Teachers Use of Fitness Tests in School-Based Physical Education Programs. Measurement in Physical Education and Exercise Science. 8(3). 145-165. 13. Курелић, Н., Момировић, К., Стојановић, М., Штурм, Ј., Радојевић, Ђ., и Вискић-Шталец, Н. (1975). Структура и развој морфолошких и моторичких димензија омладине. Београд: Институт за научна истраживања Факултета за физичко васпитање.. 14. Mahar, M.T., & Rowe, D.A. (2008). Pracitcal Guidelines for Valid and Reliable Youth Fitness Testing. Measurment in Physical Education and Exercise Science, 12, 126-145. 15. Marsh, H. (1993). The multidimensional Structure of Physical Fitness: Invariance Over Gender and Age. Research Quarterly for Exercise and Sport, 64(3), 256-273. 16. Mood, D.P., Jackson A.W., & Morrow, J.R. (2007). Measurement of Physical Fitness and Physical Activity: Fifty Years of Change. Measurement in Physical Education and Exercise Science, 11(4), 217-227. 17. Morrow, J.R., & Ede, A. (2009). Research Quarterly for exercise and Sport Lecture Statewide Physical Fitness Testing: A BIG Waist or a BIG Waste? Resеаrch Quarterly of Exercise and Sport, 80, 696-701. 18. Недељковић, С.И. (2006). Југословенска студија прекурсора атеросклерозе код школске деце. Београд: Медицински факулет Универзитета у Београду. 19. Ortega, F.B., Ruiz, J.R., Castillo, M.J., & Sjostrom, M. (2008). Physical fitness in childhood and adolescence: a powerful marker of health. International Journal of Obesity, 32, 1-11. 87

20. Pate, R.R., Davis, M.G., Robinson, T.N., Stone, E.J., McKenzie T.L., & Young C.J. (2006). Promoting Physical Activity in Children and Youth A leadership Role for Schools. Circulation - Journal of American Heart Association, 114, 1214-1224. 21. Службени гласник РС Просветни гласник, 10, Београд, 2004. 22. Ruiz, J.R., Ortega, F.B., Gutierrez, A., Meusel, D., Sjostrom, M., & Castillo J.M. (2006). Health-related fitness assessment in childhood and adolescence: A Europen approach based on the AVENA, EYHS and HELENA studies. Journal of Public Health, 14, 269-277. 23. Strong, W.B., Malina, R.M., Blimkie, C.J., Daniels, S.R., Dishman, R.K., Gutin, B., Hergenroeder, A.C., Must, A., Nixon, P.A., Pivarnik, J.M., Rowland, T., Trost, S., & Trudeau, F. (2005). Evidence based on physical acitivity for schoolage youth. Journal of Pediatrics, 146, 732-737. 24. Вишњић, Д., Јовановић, А., и Милетић, К. (2004). Теорија и методика физичког васпитања. Београд: Факултет спорта и физичког вас питања. Примљен 16.11.2010. Прихваћен 20.12.2010. 88